REZIME
Svrha ove studije je bila da se uporede dimenzije uenika i
kolskog nametaja u osnovnim kolama, i utvrivanje da li je ova vrsta
nametaja dobro dizajnirana kao i da li podstie dobar sedei poloaj u
kolama uzimajui u obzir mere dece.U studiji je uestvovalo ukupno
180 uenika (90 deaka i 90 devojica) iz tri osnovne kole u Solunu,
Grka. Oni su bili uzrasta od 7 do 12 godina. Dimenzije tela koje su
merene: visina, visina lakta, visina ramena, duina nadlaktice,
visina kolena, visina podkolenice i duina butine. Dodatno je
izmereno etiri tipa razliitih stolica i pet tipova klupa koje
preovladavaju u uionicama. Na kraju mere uenika i kolskog nametaja
su uporeene sa ciljem pronalaenja njihovih nekompatibilnosti.Podaci
pokazuju neusklaenost izmeu mera uenika i kolskog nametaja njima
dostupnog. Stolice su previsoke i preduboke, a klupe su takoe
previsoke za uenike. Tako da imamo negativne efekte u sedeem
poloaju posebno kada deca itaju i piu.
1. Uvod
Deca i dalje u koli provode vei deo vremena sedei. Statian
poloaj i dugotrajno sedenje u poloaju kada su nagnuti napred, aci
esto stiu takvu naviku, stavlja u ekstreman fizioloki poloaj miie,
ligamente i posebno na diskovima. Ispravno stajanje i sedenje su
veoma vani faktori u prevenciji miino skeletnih simptoma. Sedei
poloaj aka je prouzrokovan aktivnostima koje obavljaju u ucionici,
tako da su antropometrijski faktori dece kolskog uzrasta mere za
karakteristike dizajna kolskog nametaja. Nametaj ima glavnu ulogu u
odravanju pravilnog sedeeg poloaja. Pravilan poloaj dranja tela je
vaniji za decu nego za odrasle jer se njihove navike sedenja tek
formiraju. Loe navike steene u detinjstvu je veoma teko promeniti
kasnije u zrelijem starosnom dobu.Antropometrijske mere su veoma
vaan faktor koji treba da bude uzet u obzir prilikom dizajna
kolskog nametaja. Specifine mere kao to su visina potkolenice,
visina kolena, duina butine i visina lakta su neophodne prilikom
odreivanja dimenzija kolskog nametaja kako bi bio omoguen pravilan
sedei poloaj.Antropometrijske mere dece variraju izmeu razliitih
starosnih grupa, unutar iste starosne grupe, izmeu polova i izmeu
razliitih nacija. Mere dece ne razlikuju se samo izmeu razliitog
uzrasta ve i u okviru istog. Prema tome mala je verovatnoa da
kolski nametaj ima fiksne mere i da pri tome bude kompatibilan sa
veinom aka. Potrebno je prilagoditi kolski nametaj varijacijama
antropometrijskih mera kako se navodi u radu Evansa.U proloj dekadi
ergonomska istraivanja posebno su fokusirana na dizajn nametaja u
radnom okruenju zasnovana na osnovu biomehanike ljudskog tela.
Mnoga istraivanja bavila su se principima dizajna stolica i stolova
na radnom mestu, posebno za korisnike raunarskih sisrema. Meutima
malo interesovanja je pokazano za dizajn kolskog nametaja, gde
imamo injenicu da deca provode dosta vremena u koli.Cilj ovog
istraivanja je da se uporede antropometrijske mere aka u osnovnim
kolama i kolskog nametaja, i utvrivanje da li nametaj nudi
odgovarajui sedei poloaj u koli.
2. Materijal i metode
Stotinu i osamdeset (n=180) aka - volontera, starosti od 7 do 12
godina, iz tri razliite osnovne kole, jedna se nalazi u zapadnom
delu, jedna u istonom a druga u centru Soluna, Grka. Dvadeset aka
(10 deaka i 10 devojica) iz tri razliita razreda (drugi, etvrti i
esti) koji su nasumino odabrani, nakon odobrenja kole i sami su
pristali da uestvuju u studiji.Pored antropometrijskih merenja, sva
deca su odgovorila na upitnik u svojoj uionici. Ispitiva je
objasnio pitanja i pomogao svakom aku ponaosob da odgovori na njih,
kako ostali aci ne bi uticali na odgovor. Upitinik je fokusiran na
sluaj bola u leima koji se javlja dok deca sede za vreme kolskog
asa, koliko je to mogue sa njihove subjektivne percepcije.
2.1 Merenja
Sva antropometrijska merenja, sa izuzekom visine, uzeta su dok
ak sedi na seditu (horizontalna povrina), sa kolenima savijenim po
90 i sa bosim nogama, pozicioniranim na podesivoj horizontalnoj
povrini. Eksplicitnije, izmerene dimenzije ljudskog tela su
sledee:Visina: merena je kao vertikalno rastojanje od poda do vrha
glave, dok ak stoji uspravno i gleda napred.Visina lakta: merena je
pri savijenom laktu pod uglom od 90, kao vertikalno rastojanje od
dna do vrha lakta dok je ak sedeo i gledao ispred sebe.Visina
ramena: merena je kao vertikalno rastojanje sa vrha ramena dok je
ak drao ruku ispruenu i gledajui pravo.Duina nadlaktice: dobija se
kao razlika izmeu visine lakta i visine ramena.Visina kolena:
merena je pri savijenom kolenu pod uglom od 90, i to je vertikalno
rastojanje od stopala koje je na ravnoj povrini do vrha kolena, tik
iznad asice.Visina potkolenice: merena je pri savijenom kolenu pod
uglom od 90, od stopala na ravnoj povrini do potkolenog prostora,
to bi bio zadnji deo kolena.Duina butine: merena je pri savijenom
kolenu pod uglom od 90, i to je rastojanje od zadnjeg dela butine
do zadnjeg dela kolena.Visina je izraena u [cm] i merena je mernom
trakom, a ostatak antropometrijskih mera je meren antropometrom
(Lafayette instrument company, Lafayette, Indiana, USA). Savijanje
lakta i kolena pod uglom od 90 odreeno je sa Brodin goniometrom.
Ostala oprema koriena za proces merenja je sedalni deo i ravan
podesivi oslonac za noge.
2.2 Merenje nametaja
Izmerene dimenzije nametaja su:Visina sedita: merena je kao
rastojanje od najvieg prednjeg dela sedita pa do poda.Dubina
sedita: merena je od zadnjeg dela sedalnog prostora pa do njegovog
prednjeg dela.Nagib sedita: je ugao nagiba sedalnog dela
(sedita)Visina stola: merena je od poda do gornje prednje ivice
stola.Meuprostor stola: meren je od poda pa do prednje ivice police
ispod radne povrine.Nagib stola: to je ugao nagiba radne povrine
stola.Merenje stolica i klupa izvreno je metalnim metrom, a nagib
sedita i stola uglomerom.
2.3 Analiza podataka
Analiza podataka izvrena korienjem SPSS za MS Windows 8.0,
ukljuuje izraunavanje opisne karakteristike (srednja vrednost,
standardna devijacija, standardno odstupanje od srednje vrednosti)
i fizike karakteristike subjekta. Antropometrijske mere svakog
pojedinca uporeene su sa relativnim merama nametaja u cilju
definisanja slinosti ili neuskaenosti izmeu aka i nametaja koji oni
koriste. Na osnovu ve postojeeg istraivanja (dr. Parcells 1999.,
Chaffin i Anderson 1991.), neusklaenosti su definisane kao
nespojivost izmeu dimenzija kolskog nametaj i dimenzija tela
aka.Neusklaenost u potkolenoj i visini sedita: razlika je bila
takva da je potkoleni deo bio vei za 95% ili manji za 88% od
potkolene duine.Neuskalenost duine butine i dubine sedita: razlika
je bila takva da je sedalni deo bio za 95% vii ili za 80% dublji u
odnosu na duinu butine.Neusklaenost visine kolena i meuprostora
stola: sto je za 2cm vii od visine kolena.Neusklaenost visine lakta
i ramena u odnosu na sto: prihvatljiva visina stola se odreuje na
osnovu izraza (Parcells 1999.):
hE = hEv + U[(1 cos ) + cos (1 cos)]gde je hE vertikalno
rastojanje sa vrha stola do povrine gde ak sedi, hS je visina
ramena, hEv je visina lakta, U = hS hEv je duina nadlaktice, () je
ugao savijanja ramena i () je ugao pomeranja (odvoenja).Prema
Chaffin-u i Anderson-u (1991), minimalni i maksimalni prihvatljiv
ugao savijanja ramena tokom pisanja je od 0 do 25 i za pomeranje
ramena od 0 do 20. Kod ugla savijanja odgovarajui kosinus je od 1
(0) do 0.9063 (25), a za ugao pomeranja odgovarajui kosinus je od 1
(0) do 0.9397 (20). Uvrtavanjem kosinusa u prethodnu jednainu
odreuje se visina stola:- minimalna visina stola = visina sedenja +
hEgde je: hE = hEv + U[(1 1) + (1 1)] = hEv
- maksimalna visina stola = visina sedenja + hEgde je:hE = hEv +
U[(1 cos ) + cos (1 cos )] = hEv + U[(1 0.9063) + 0.9063(1 0.9397)]
= 0.8517 hEv + 0.1483 Hs, poto je U = hS Hv.
Tako da je neusklaenost lakatno-ramene visine i visine stola
data kada je sto ili nii od minimalne visine stola ili vii od
maksimalne visine stola.Na kraju, koristei gore navedene izraze,
mere, procente uenika, izraunate su i odgovarajue dimenzije
nametaja. Prema tome treba standardizovati dimenzije nametaja koje
moraju biti pogodne za najbei broj aka po odeljenju.
3. Rezultati
3.1 Mere kolskog nametaja
U studiji su upotrebljena dva tipa kolskog nametaja, stari i
novi, koji je obezbeen od strane School Buildnig Organization. To
su dve dimenzije za svaku vrstu nametaja, jedna za prva tri razreda
i jedna za poslednja tri razreda u osnovnoj koli. Dimenzije oba
tipa stolica i klupa date su u Tabeli 1. Takoe je u proces merenja
bio uvrten i jedan set kolskog nametaja koji se obino koristi u
srednjim kolama, ali moe se nai u upotrebi kod nekih osnovnih kola
u poslednja dva razreda. Dimenzije ovog nametaja takoe su date u
Tabeli 1.
Tabela 1.Dimenzije kolskog nametajastari tipnovi
tipsrednjokolskinametaj
1., 2., 3. razred4., 5., 6., razred1., 2., 3. razred4., 5., 6.,
razred5., 6., razred
visina sedita35 cm42 cm35 cm39 cm44.5 cm
dubina sedita35 cm35 cm35 cm35 cm37 cm
nagib sedita5 105 105 105 105 10
visina stola61 cm71 cm60 cm66 cm74 cm
meuprostor stola50 cm57 cm47 cm53 cm60 cm
nagib stola00000
3.2 Antropometrijske mere aka
Mere tela aka su prikazane u tabelama 2 4. Te mere pokazuju
dosledno poveanje u datim starosnim grupama. Standardna odstupanja
se poveavaju sa gaodina, to aproksimativno pokazuje da se
odstupanja poveavaju kako godine rastu.
Tabela 2.Antropometrijske mere uenika drugog
razredaminimalnomaksimalnosrednja vrednostS.D.SE
visina116.5141.5129.005.650.73
duina butine28.236.532.571.790.23
visina kolena37.245.841.792.240.29
visina potkolenice28.538.233.962.090.27
visina lakta34.750.243.922.640.34
visina ramena13.322.918.222.170.28
Tabela 3.Antropometrijske mere uenika etvrtog
razredaminimalnomaksimalnosrednja vrednostS.D.SE
visina127.5158.0140.976.300.81
duina butine30.740.035.521.930.24
visina kolena41.352.246.152.520.32
visina potkolenice33.040.836.891.900.24
visina lakta42.555447.812.810.36
visina ramena16.024.719.742.160.28
Tabela 4.Antropometrijske mere uenika estog
razredaminimalnomaksimalnosrednja vrednostS.D.SE
visina133.5165.0150.027.520.97
duina butine33.044.738.722.810.36
visina kolena43.555.248.92.980.38
visina potkolenice34.543.339.42.220.28
visina lakta41.558.050.83.400.44
visina ramena15.827.220.92.470.31
3.3 Uporeivanje mera tela uenika i kolskog nametaja
Dijagram 1., prikazuje procentualno slaganje i neslaganje mera
uenika drugog razreda koje su uporeene sa merama kolskog nametaja.
Ni jedna mera od uenika nije bila proporcionalna sa dubinom, a 5%
mera je bilo proporcionalno sa visinom stolice. Po visini imamo
11.7% uenika kojima odgovara novi tip stola i 3.3% kojima odgovara
stari tip stola, a u oba sluaja je koriena stolica visine 35 cm.
Oigledno je stolica preduboka za svu decu i previsoka za 95% od
njih. Dok ni jedan uenik nije imao problema sa meuprostorom za
kolena, kod obe klupe (stari i novi tip), ali svaka klupa je
previsoka za veinu uenika.Dijagram 2., prikazuje procentualno
slaganje i neslaganje mera uenika etvrtog razreda koje su uporeene
sa merama kolskog nametaja. kolski nametaj koji je uzet u
razmatranje, za etvrti razred, sastojao se od tri razliite veliine
stolica i klupa. Sva tri tipa stolica bila su preduboka za 70%
uenika, dok su dva od tri bila previsoka. Stolice visine 35cm su
obino u upotrebi za uenike prvog, drugog i treeg razreda, a bile su
odgovarajue za 53.3% uenika etvrtog razreda.
Dijagram 1. procentualno slaganje i ne slaganje mera
uenikadrugog razreda koje su uporeene sa merama nametaja
Dijagram 2. procentualno slaganje i ne slaganje mera
uenikaetvrtog razreda koje su uporeene sa merama nametaja
Meuprostor kod novog i starog tipa klupe bio je prihvatljiv za
98.3%, odnosno 100% uenika. Klupa starog tipa (visine 71cm) bila je
previsoka za 100% dece kada je uz nju koriena stolica visine 42cm,
a klupa novog tipa (visine 66cm) bila je previsoka za 93.3% dece
kada je uz nju koriena stolica visine 39cm. ak 60cm visoka klupa,
koja se obino koristi u prvom, drugom i treem razredu, bila je
odgovarajua samo za 30% dece etvrtog razreda uz korienje stolice
visine 35cm. Dijagram 3., prikazuje procentualno slaganje i ne
slaganje mera uenika estog razreda koje su uporeene sa merama
kolskog nametaja. Dubina sedita (35cm) na obe vrste stolica (stare
i nove) bila je odgovarajua za 71.7% dece, dok je bila prevelika za
23.3%, a premala za ostalih 5%. samo 33.3% uenika koji su
uestvovali u merenju bilo je kompatibilno sa visinom novog tipa
stolice, dok nikome od njih nije odgovarala stolica starog tipa.
Stolice za srednju kolu koje su upotrebljene u posleddnja dva
razreda, u nekim kolama, bile su preduboke za 53.3% uenika i
previsoke za sve njih. Meuprostor kod novog tipa klupe bio je
odgovarajui za 73.3% dece, a meuprostor kod starog tipa klupe za
98.3% od njih.
Dijagram 3. procentualno slaganje i ne slaganje mera uenikaestog
razreda koje su uporeene sa merama nametaja
Dubina sedenja oba tipa stolica bila je odgovarajua za veinu
dece (71.7%) iako su obe vrste previsoke za njih. Meuprostor klupe
bio je takoe odgovarajui za veliku veinu aka (73.3%) iako su oba
tipa previsoka za njih.U Tabeli 5., prikazane su dimenzije nametaja
koji bi hipotetiki bio pogodniji za veinu studenata. Podaci koji su
prikazani u Tabeli 5., govore o procentu dece kojima odgovra isti
kolski nametaj, sa standardnim dimenzijama, i to opada kako godine
rastu.Stolice sa standardnim dimenzijama pogodne su za 83.3 91.7%
aka u pogledu dubine i 55 60% u pogledu visine sedenja. Visina
stola bila je prihvatljiva za 68.3 80% dece, a ispod radne ploe ne
bi trebala da postoji polica za knjige (kasna) kako bi se omoguio
optimalan meuprostor.
3.4 Pojava bola
18.3% uenika drugog razreda, 20% uenika etvrtog razreda i 45%
uenika estog razreda poalilo se na povremeni ili kontinualni bol u
leima od poetka svoje osnovne kole.Bol u leima se javlja sa
odreenom frekvencijom u vratnom, grudnom i lumbalnom delu kime. Tek
16.7% uenika drugog razreda, 15% uenika etvrtog razreda i 23.3%
uenika estog razreda imalo je prouzrokovan bol u leima dok sedi u
koli, i veu uestalost bola nakon zavretka obaveza u koli. Vie od
8.3% uenika drugog razreda, 10% uenika etvrtog razreda i 15% uenika
estog razreda imalo je izazvan bol u nogama dok sedi u koli.
Meutim, procentualno poveanje onih kojima se javlja bol u leima i
nogama raste sa poveanjem godina.
3.5 Lina zapaanja o kolskom nametaju
Veina njih primeuje kako se udobnost njihovih klupa i stolica
opada sa porastom njihovih godina (tabele 6 i 7). U pogledu visine
stola veina dece drugog razreda smatra da je dobra (Tabela 8.), i
pronali su udoban poloaj za itanje, pisanje i sluanje nastavnika
(Tabela 9.). Meutim kod starije dece (etvrti i esti razred) opaanje
o nametaju je razliito. Po njima klupe i stolice su manje udobne
nego po miljenju uenika drugog razreda, naroito za vreme pisanja,
dok za vreme itanja i sluanja nastavnika se to manje manifestuje
(Tabela 9.). Zapaanje aka koje se odnosilo na estetiku razlikovalo
se prema njihovim godinama za mlae klupe i stolice su atraktivnije
nego za starije ali veinu od njih uznemirava buka koja nastaje
prilikom manipulisanja sa nametajem u uionici.
Tabela 5.Dimenzije kolskog nametaja koje mogu biti pogodne za
veinu studenatadrugi razredetvrti razredesti razred
dubina sedenja29cmza 90% uenika31cmza 91.7% uenika34cmza 83.3%
uenika
visina sedenja32cmza 60% uenika34cmza 56.7% uenika37cmza 55%
uenika
visina stolavisina sedenja + 20cmza 80% uenikavisina sedenja +
22cmza 73.3% uenikavisina sedenja + 23cmza 68.3% uenika
Tabela 6.Lina zapaanja uenika o akoj stolicidrugi razredetvrti
razredesti razred
dobro (%)63.33511.7
zadovoljavajue (%)28.343.350
loe(%) 3.32031.7
Tabela 7.Lina zapaanja studenata o akoj klupidrugi razredetvrti
razredesti razred
dobro(%)6536.721.7
zadovoljavajue(%)153543.3
loe (%)16.72533.3
Tabela 8.Procenat uenika kojima je visina klupe i visina sedenja
odgovarajuadrugi razredetvrti razredesti razred
visina stola (%)704535
visina sedenja (%)63.34520
Tabela 9.Procenat uenika kojima je njihov sedei poloaj dobar za
itanje, pisanje i sluanje nastavnikadrugi razredetvrti razredesti
razred
pisanje (%)7556.745
itanje (%)8076.753.3
sluanje (%)8378.343.3
4. Diskusija
Rezultati pokazuju razliku izmeu dimenzija tela aka koji su
uestvovali u studiji i kolskog nametaja koji je njima dostupan.
Veina sedi na stolicama koje su previsoke ili preduboke, dok su
klupe takoe previsoke za njih. Jedino je meuprostor klupe
odgovarajui za veliku veinu.Broj dece ije se mere uklapaju sa
nametajem i to dubina sedenja, visina sedenja kao i visina klupe
poveavaju se sa godinama. Razlika u merama tela aka i nametaja je
znatno uoljivija kod manje dece.Kombinacija klupa i stolica koja je
neadekvatna za sve ake drugog i etvrtog razreda kao i za veinu njih
u estom razredu, samo mali procenat (11.7%) uenika estog razreda
moglo je da pronae prihvatljivu kombinaciju za sedenje. Klupa je
previsoka za stolicu koja se koristi uz nju. Ne iznenauje,
meuprostor klupe bio je odgovarajuii za veliku veinu dece uprkos
13cm visokom prostoru ispod ploe.Rezultati u ovom istraivanju
saglasni su sa rezultatima objavljenim od strane dr. Parcells
(1999), koji su dobijeni na uzorku od 17 uenika, starosti od 11 do
14 godina, u jednoj koli u Miigenskom okrugu. Tek 20% aka koji su
uestvovali u studiji mogu da pronau odgovarajuu kombinaciju klupe i
stolice. Za ostatak sedite je bilo previsoko i/ili preduboko. Klupa
je bila takoe previsoka, dok samo meuprostor klupe nije bio
problematian za bilo kog aka. Novi tip kolskog nametaja je
prihvatljiv za vei broj uenika nego to je to sluaj sa starim tipom,
koji je vii od novog. Sa druge strane, cilj koji treba da se
ostvari, je novi tip klupe koje su nie i dozvoljavaju nastavnicima
da pomognu acima bez nepotrebnog savijanja.Identifikovane razlike
izmeu antropometrijskih mera studenata i nametaja dodatno su
potvrene sa strane aka sedei na stolicama i klupama. Zbog injenice
da su stolice preduboke i previsoke za veinu uenika, oni obino sede
tako to butine povuku napred ka ivici posebno dok piu i itaju
(slika 4.). Nedostatak potpore leima u ovoj poziciji prouzrokuje
opadanje pravilnog dranja tela. Prema istraivanjima, konture
naslona, pogodne su za one koji imaju prirodno krivu kimu (dr.
Bendix 1996), olakavaju lumbalnu lordozu (Seymour 1995,
Aagaard-Hansen and Storr-Paulsen 1995, dr. Plog 1996), i redukciju
pravilnog dranja (Mandal 1984, Bendix 1987, dr. de Wall 1991,
Bridger i Whistance 1998). ta vie zbog injenice da visina klupe
prelazi visinu njihovog ramena, acii su primorani da podigu svoje
ruke i ramena dok piu (slika 5. i 6.). Poloaj koji izaziva sedenje
sa previe nagnutom glavom napred ili podignutim ramenima, doprinosi
pojavi bolova u vratu i ramenima (dr. Szeto 2002).
Slika 4. pogrene dimenzije nametajaSlika 5. pogrene mere
nametaja pa ak morai ak mora da pomeri svoje butine napredda
podigne slove rukena ivicu sedita
Slika 6. pogrene dimenzije nametaja pa ak mora da podigne svoje
ruke i ramena
Subjektivno opaanje dece vezano za kolski nametaj nije saglasno
nalazima iz merenja. Velika veina aka drugog razreda ukazuje na to
da je njihov nametaj udoban, vizuelnim opaanjem, meutim to se
smanjuje kako godine rastu. Nasuprot miljenju uenika, prikazane
mere kolskog nametaja su previsoke za sve uenike drugog razreda,
dok se broj dece ije se mere uklapaju sa ergonomijom nametaja
poveava kako se i njihove godine poveavaju. Ovaj kontrast izmeu
rezultata iz upitnika i rezultata dobijenih merenjem moe biti
posledica deijeg nedostatka znanja o ergonomiji nametaja. Jo je
mogue i to da mala deca ne mogu da poveu neudobnost koju oseaju u
sedeem poloau u koli sa neusklaenou nametaja prema njima.Rezultati
dobijeni iz upitnika pokazuju da 15 23.3% aka ima bol u leima i da
8.3 15% ima prouzrokovan bol u nogama dok sede u koli. Prikazani
procenti prikazuju da se broj onih koji imaju bol u leimai nogama
poveava sa godinama. Rasprostranjenost bola koji se javlja tokom
boravka u koli, koji je obravio dr. Troussier (1999), je takoe 23%
kao u ovoj studiji, do kojeg ee dolazi nakon zavretka boravka u
koli.Sedeo poloaj, pogotovo za dui vremenski period, moe biti jedan
od vodeih faktora za bol u donjem delu ledja (dr. Balague 1988, dr.
Troussier 1994). U cilju poboljanja poloaja za sedenje kod aka,
mnoga istraivanja predlau ergonominiji dizajn (Mandal 1984, dr.
Bendix 1987, dr. Freudental 1991, dr. de Wall 1991, dr. Marschall
1995, Corlet 1999), i prilagodljivost kolskog nametaja (Jeong i
Park 1990, dr. Linton 1994, dr. Parcells 1999, Yeats 1997). Osim
toga, sa usvajanjem ergonomije nametaja (dr. Linton 1994) predloio
je odredbu obrazovne nastave za uenike i nastavnike o pravilnom
podeavanju nametaja.U prikazanoj studiji standardne dimenzije
(nepodesivog) kolskog nametaja koje su odgovarajue za najvei broj
uenika u istom razredu date su u Tabeli 5. Stolica sa standardnom
dimenzijom je pogodna za veinu dece u istom odeljenju to se tie
dubine, ali samo za 55 60% njih je pogodna visina iste. Klupa sa
standardnom dimenzijom je adekvatna za veliku veinu u istom
odeljenju.Sa poveanjem godina, broj uenika koji se mogu udobno
smestiti na nametaj sa standardnim dimenzijama opada. Postojei
nametaj je vii od idealnog, pa se najvea razlika uoava u etvrtom
razredu.Ukratko, imali smo dtudiju koja pokazuje da postoji znaajna
razlika izmeu mera tela uenika i kolskog nametaja. Obzirom
varijabilnosti kod mera tela uenika, samo dve dostupne veliini
kolskog nametaja ne mogu se prilagoditi svoj deci u osnovnoj koli.
Reenje ovog problema bi moglo biti pruanje uenicima da sami odaberu
veliinu nametaja, i ako to nije najekonominije. Zatim, odreivanje
pogodnog nametaja za vee grupe dece u isto vreme nije ni praktino i
teko je za nastavnike, i zbog toga bi podesiv kolski nametaj bio
najbolji.
Literatura
Aagaard-Hansen, J., Storr-Paulsen, A., 1995. A comparative study
ofthree different kinds of school furniture. Ergonomics 38
(5),10251035.Aaras, A., Fostervold, K.I., Ro, O., Thoresen, M.,
1997. Postural loadduring VDU work: a comparison between various
work postures.Ergonomics 40 (11), 12551268.Balague, F., Dutoit, G.,
Waldburger, M., 1988. Low back pain inschool children. Scand. J.
Rehabil. Med. 20, 175179.Bendix, T., 1987. Adjustment of the seated
workplacewith specialreference to heights and inclinations of seat
and table. Dan. Med.Bull. 34 (3), 125139.Bendix, T., Poulsen, V.,
Klausen, K., Jensen, C., 1996. What does abackrest actually do to
the lumbar spine? Ergonomics 39 (4),533542.Bridger, R.S., Whistance
R. S., 1998. Posture and postural adaptationin the workplace.
http://www.louisville.edu/speed/ergonomics/ency/ency
sample.htmBrunswic, M., 1984. Ergonomics of seat design.
Physiotherapy 70 (2),4043.Burgess-Limerick, R., Plooy, A., Ankrum,
D., 1999. The influence ofcomputer display height on head and neck
posture. Int. J. Ind.Ergon. 23, 171179.Chaffin, D., Anderson, G.,
1991. Occupational Biomechanics. Wiley,New York.Cook, C.J.,
Kothiyal, K., 1998. Influence of mouse position onmuscular activity
in the neck, shoulder and arm in computer users.Appl. Ergon. 29
(6), 439443.Corlett, E.N., 1999. Are you sitting comfortably? Int.
J. Ind. Ergon. 24(1), 712.Cranz, G., 2000. The Alexander Technique
in the world of design:posture and the common chair. J. Bodywork
Movement Ther. 4(2), 9098.Evans, W.A., Courtney, A.J., Fok, K.F.,
1988. The design of schoolfurniture of Hong Kong school children an
anthropometric casestudy. Appl. Ergon. 19 (2), 122134.Freudenthal,
A., van Riel, M.P.J.M., Molenbrock, J.F.M., Snijders,C.J., 1991.
The effect of sitting posture of a desk with a
ten-degreeinclination using an adjustable chair and table. Appl.
Ergon. 22 (5),329336.Jeong, B.Y., Park, K.S., 1990. Sex differences
in anthropometry forschool furniture design. Ergonomics 33,
15111521.Knight, G., Noyes, J., 1999. Childrens behaviour and the
design ofschool furniture. Ergonomics 42 (5), 747760.Kumar, S.,
1994. A computer desk for bifocal lens wearers, withspecial
emphasis on selected telecommunication tasks. Ergonomics37,
16691678.
Linton, S.J., Hellsing, A.L., Halme, T., Akerstedt, K., 1994.
Theeffects of ergonomically designed school furniture on
pupilsattitudes, symptoms and behaviour. Appl. Ergon. 25
(5),299304.Mandal, A.C., 1984. The correct height of school
furniture.Physiotherapy 70 (2), 4853.Marschall, M., Harrington,
A.C., Steele, J.R., 1995. Effect of workstation design on sitting
posture in young children. Ergonomics 38(9), 19321940.Miller, H.,
2000. Workplace research. http://hermanmiller.com/research/Naqvi,
S.A., 1994. Study of forward sloping seats for VDT workstations.J.
Hum. Ergol. 23 (1), 4349.Parcells, C., Manfred, S., Hubbard, R.,
1999. Mismatch of classroomfurniture and body dimensions. Empirical
findings and healthimplications. J. Adolescent Health 24 (4),
265273.Plog, B., Niland, J., Quinlan, P., 1996. Fundamentals of
IndustrialHygiene. National Safety Council, Illinois.Seymour, M.,
1995. The ergonomics of seatingposture and chairadjustment. Nursing
Times 91 (9), 3537.Szeto, G., Straker, L., Raine, S., 2002. A field
comparison of neck andshoulder postures in symptomatic and
asymptomatic office workers.Appl. Ergon. 33 (1), 7584.Troussier,
B., Davoine, P., de Gaudemaris, R., Fauconnier, J., Phelip,X.,
1994. Back pain in school children. A study among 1178
pupils.Scand. J. Rehabil. Med. 26, 143146.Troussier, B., Tesniere,
C., Fauconnier, J., Grison, J., Juvin, R.,Phelip, X., 1999.
Comparative study of two differentkinds of school furniture among
children. Ergonomics 42 (3),516526.Villanueva, M.B., Sotoyama, M.,
Jonai, H., Takeushi, Y., Saito, S.,1996. Adjustments of posture and
viewing parameters of the eye tochanges in the screen height of the
visual display terminal.Ergonomics 39, 933945.de Wall, M., van
Riel, M.P., Snijders, C.J., van Wingerden, J.P., 1991.The effect on
sitting posture of a desk with a 10 degree inclinationfor reading
and writing. Ergonomics 34 (5), 575584.Yeats, B., 1997. Factors
that may influence the postural health ofschoolchildren (K-12).
Work 9 (1), 4555.
