Dimenzije i Antropometrijske Mere Nameštaja u Osnovnim Školama (Autosaved)

Embed Size (px)

DESCRIPTION

opis mera

Text of Dimenzije i Antropometrijske Mere Nameštaja u Osnovnim Školama (Autosaved)

REZIME

Svrha ove studije je bila da se uporede dimenzije uenika i kolskog nametaja u osnovnim kolama, i utvrivanje da li je ova vrsta nametaja dobro dizajnirana kao i da li podstie dobar sedei poloaj u kolama uzimajui u obzir mere dece.U studiji je uestvovalo ukupno 180 uenika (90 deaka i 90 devojica) iz tri osnovne kole u Solunu, Grka. Oni su bili uzrasta od 7 do 12 godina. Dimenzije tela koje su merene: visina, visina lakta, visina ramena, duina nadlaktice, visina kolena, visina podkolenice i duina butine. Dodatno je izmereno etiri tipa razliitih stolica i pet tipova klupa koje preovladavaju u uionicama. Na kraju mere uenika i kolskog nametaja su uporeene sa ciljem pronalaenja njihovih nekompatibilnosti.Podaci pokazuju neusklaenost izmeu mera uenika i kolskog nametaja njima dostupnog. Stolice su previsoke i preduboke, a klupe su takoe previsoke za uenike. Tako da imamo negativne efekte u sedeem poloaju posebno kada deca itaju i piu.

1. Uvod

Deca i dalje u koli provode vei deo vremena sedei. Statian poloaj i dugotrajno sedenje u poloaju kada su nagnuti napred, aci esto stiu takvu naviku, stavlja u ekstreman fizioloki poloaj miie, ligamente i posebno na diskovima. Ispravno stajanje i sedenje su veoma vani faktori u prevenciji miino skeletnih simptoma. Sedei poloaj aka je prouzrokovan aktivnostima koje obavljaju u ucionici, tako da su antropometrijski faktori dece kolskog uzrasta mere za karakteristike dizajna kolskog nametaja. Nametaj ima glavnu ulogu u odravanju pravilnog sedeeg poloaja. Pravilan poloaj dranja tela je vaniji za decu nego za odrasle jer se njihove navike sedenja tek formiraju. Loe navike steene u detinjstvu je veoma teko promeniti kasnije u zrelijem starosnom dobu.Antropometrijske mere su veoma vaan faktor koji treba da bude uzet u obzir prilikom dizajna kolskog nametaja. Specifine mere kao to su visina potkolenice, visina kolena, duina butine i visina lakta su neophodne prilikom odreivanja dimenzija kolskog nametaja kako bi bio omoguen pravilan sedei poloaj.Antropometrijske mere dece variraju izmeu razliitih starosnih grupa, unutar iste starosne grupe, izmeu polova i izmeu razliitih nacija. Mere dece ne razlikuju se samo izmeu razliitog uzrasta ve i u okviru istog. Prema tome mala je verovatnoa da kolski nametaj ima fiksne mere i da pri tome bude kompatibilan sa veinom aka. Potrebno je prilagoditi kolski nametaj varijacijama antropometrijskih mera kako se navodi u radu Evansa.U proloj dekadi ergonomska istraivanja posebno su fokusirana na dizajn nametaja u radnom okruenju zasnovana na osnovu biomehanike ljudskog tela. Mnoga istraivanja bavila su se principima dizajna stolica i stolova na radnom mestu, posebno za korisnike raunarskih sisrema. Meutima malo interesovanja je pokazano za dizajn kolskog nametaja, gde imamo injenicu da deca provode dosta vremena u koli.Cilj ovog istraivanja je da se uporede antropometrijske mere aka u osnovnim kolama i kolskog nametaja, i utvrivanje da li nametaj nudi odgovarajui sedei poloaj u koli.

2. Materijal i metode

Stotinu i osamdeset (n=180) aka - volontera, starosti od 7 do 12 godina, iz tri razliite osnovne kole, jedna se nalazi u zapadnom delu, jedna u istonom a druga u centru Soluna, Grka. Dvadeset aka (10 deaka i 10 devojica) iz tri razliita razreda (drugi, etvrti i esti) koji su nasumino odabrani, nakon odobrenja kole i sami su pristali da uestvuju u studiji.Pored antropometrijskih merenja, sva deca su odgovorila na upitnik u svojoj uionici. Ispitiva je objasnio pitanja i pomogao svakom aku ponaosob da odgovori na njih, kako ostali aci ne bi uticali na odgovor. Upitinik je fokusiran na sluaj bola u leima koji se javlja dok deca sede za vreme kolskog asa, koliko je to mogue sa njihove subjektivne percepcije.

2.1 Merenja

Sva antropometrijska merenja, sa izuzekom visine, uzeta su dok ak sedi na seditu (horizontalna povrina), sa kolenima savijenim po 90 i sa bosim nogama, pozicioniranim na podesivoj horizontalnoj povrini. Eksplicitnije, izmerene dimenzije ljudskog tela su sledee:Visina: merena je kao vertikalno rastojanje od poda do vrha glave, dok ak stoji uspravno i gleda napred.Visina lakta: merena je pri savijenom laktu pod uglom od 90, kao vertikalno rastojanje od dna do vrha lakta dok je ak sedeo i gledao ispred sebe.Visina ramena: merena je kao vertikalno rastojanje sa vrha ramena dok je ak drao ruku ispruenu i gledajui pravo.Duina nadlaktice: dobija se kao razlika izmeu visine lakta i visine ramena.Visina kolena: merena je pri savijenom kolenu pod uglom od 90, i to je vertikalno rastojanje od stopala koje je na ravnoj povrini do vrha kolena, tik iznad asice.Visina potkolenice: merena je pri savijenom kolenu pod uglom od 90, od stopala na ravnoj povrini do potkolenog prostora, to bi bio zadnji deo kolena.Duina butine: merena je pri savijenom kolenu pod uglom od 90, i to je rastojanje od zadnjeg dela butine do zadnjeg dela kolena.Visina je izraena u [cm] i merena je mernom trakom, a ostatak antropometrijskih mera je meren antropometrom (Lafayette instrument company, Lafayette, Indiana, USA). Savijanje lakta i kolena pod uglom od 90 odreeno je sa Brodin goniometrom. Ostala oprema koriena za proces merenja je sedalni deo i ravan podesivi oslonac za noge.

2.2 Merenje nametaja

Izmerene dimenzije nametaja su:Visina sedita: merena je kao rastojanje od najvieg prednjeg dela sedita pa do poda.Dubina sedita: merena je od zadnjeg dela sedalnog prostora pa do njegovog prednjeg dela.Nagib sedita: je ugao nagiba sedalnog dela (sedita)Visina stola: merena je od poda do gornje prednje ivice stola.Meuprostor stola: meren je od poda pa do prednje ivice police ispod radne povrine.Nagib stola: to je ugao nagiba radne povrine stola.Merenje stolica i klupa izvreno je metalnim metrom, a nagib sedita i stola uglomerom.

2.3 Analiza podataka

Analiza podataka izvrena korienjem SPSS za MS Windows 8.0, ukljuuje izraunavanje opisne karakteristike (srednja vrednost, standardna devijacija, standardno odstupanje od srednje vrednosti) i fizike karakteristike subjekta. Antropometrijske mere svakog pojedinca uporeene su sa relativnim merama nametaja u cilju definisanja slinosti ili neuskaenosti izmeu aka i nametaja koji oni koriste. Na osnovu ve postojeeg istraivanja (dr. Parcells 1999., Chaffin i Anderson 1991.), neusklaenosti su definisane kao nespojivost izmeu dimenzija kolskog nametaj i dimenzija tela aka.Neusklaenost u potkolenoj i visini sedita: razlika je bila takva da je potkoleni deo bio vei za 95% ili manji za 88% od potkolene duine.Neuskalenost duine butine i dubine sedita: razlika je bila takva da je sedalni deo bio za 95% vii ili za 80% dublji u odnosu na duinu butine.Neusklaenost visine kolena i meuprostora stola: sto je za 2cm vii od visine kolena.Neusklaenost visine lakta i ramena u odnosu na sto: prihvatljiva visina stola se odreuje na osnovu izraza (Parcells 1999.):

hE = hEv + U[(1 cos ) + cos (1 cos)]gde je hE vertikalno rastojanje sa vrha stola do povrine gde ak sedi, hS je visina ramena, hEv je visina lakta, U = hS hEv je duina nadlaktice, () je ugao savijanja ramena i () je ugao pomeranja (odvoenja).Prema Chaffin-u i Anderson-u (1991), minimalni i maksimalni prihvatljiv ugao savijanja ramena tokom pisanja je od 0 do 25 i za pomeranje ramena od 0 do 20. Kod ugla savijanja odgovarajui kosinus je od 1 (0) do 0.9063 (25), a za ugao pomeranja odgovarajui kosinus je od 1 (0) do 0.9397 (20). Uvrtavanjem kosinusa u prethodnu jednainu odreuje se visina stola:- minimalna visina stola = visina sedenja + hEgde je: hE = hEv + U[(1 1) + (1 1)] = hEv

- maksimalna visina stola = visina sedenja + hEgde je:hE = hEv + U[(1 cos ) + cos (1 cos )] = hEv + U[(1 0.9063) + 0.9063(1 0.9397)] = 0.8517 hEv + 0.1483 Hs, poto je U = hS Hv.

Tako da je neusklaenost lakatno-ramene visine i visine stola data kada je sto ili nii od minimalne visine stola ili vii od maksimalne visine stola.Na kraju, koristei gore navedene izraze, mere, procente uenika, izraunate su i odgovarajue dimenzije nametaja. Prema tome treba standardizovati dimenzije nametaja koje moraju biti pogodne za najbei broj aka po odeljenju.

3. Rezultati

3.1 Mere kolskog nametaja

U studiji su upotrebljena dva tipa kolskog nametaja, stari i novi, koji je obezbeen od strane School Buildnig Organization. To su dve dimenzije za svaku vrstu nametaja, jedna za prva tri razreda i jedna za poslednja tri razreda u osnovnoj koli. Dimenzije oba tipa stolica i klupa date su u Tabeli 1. Takoe je u proces merenja bio uvrten i jedan set kolskog nametaja koji se obino koristi u srednjim kolama, ali moe se nai u upotrebi kod nekih osnovnih kola u poslednja dva razreda. Dimenzije ovog nametaja takoe su date u Tabeli 1.

Tabela 1.Dimenzije kolskog nametajastari tipnovi tipsrednjokolskinametaj

1., 2., 3. razred4., 5., 6., razred1., 2., 3. razred4., 5., 6., razred5., 6., razred

visina sedita35 cm42 cm35 cm39 cm44.5 cm

dubina sedita35 cm35 cm35 cm35 cm37 cm

nagib sedita5 105 105 105 105 10

visina stola61 cm71 cm60 cm66 cm74 cm

meuprostor stola50 cm57 cm47 cm53 cm60 cm

nagib stola00000

3.2 Antropometrijske mere aka

Mere tela aka su prikazane u tabelama 2 4. Te mere pokazuju dosledno poveanje u datim starosnim grupama. Standardna odstupanja se poveavaju sa gaodina, to aproksimativno pokazuje da se odstupanja poveavaju kako godine rastu.

Tabela 2.Antropometrijske mere uenika drugog razredaminimalnomaksimalnosrednja vrednostS.D.SE

visina116.5141.5129.005.650.73

duina butine28.236.532.571.790.23

visina kolena37.245.841.792.240.29

visina potkolenice28.538.233.962.090.27

visina lakta34.750.243.922.640.34

visina ramena13.322.918.222.170.28

Tabela 3.Antropometrijske mere uenika etvrtog razredaminimalnomaksimalnosrednja vrednostS.D.SE

visina127.5158.014