Часопис за националну културу и друштвена питања
Год. X, број 41, 1/2009, бе о Град Савиндана 2009. л. Г.200 дин / RS 5km / 5 euR / 7 uSa / 10 aud
Десет година од бомбардовања Србије
НАТО геноцид над српским народом
У овом броју:Историјат • НАТО алијансеБ• омбардовање Републике СрпскеБомбардова• ње СрбијеЕколошка • катастрофаОсиромашен• и уранијум убија и даљеСрбија • и НАТОХуманисти• чки секуларизам
1999-2009.
^asopis za nacionalnu kulturu i dru[tvena pitawaGodina 10 z BroJ 41 z BeoGrad, savindana 2009. l.G. z cena 200 din
Дверисрпске, ча со пис за на ци о нал ну кул ту ру и дру штве на пи та ња, упи сан је у Ре ги стар јав них гла си ла 21. мар та 2003. го ди не под ред ним бро јем 3535. Ча со пис је гла си ло удру же ња гра ђа на Срп ски са бор и из ла зи че ти ри пу та го ди шње о ве ли ким цр кве ним пра зни ци ма. Пр ви број иза шао је Са вин да на 1999. го ди не као на ци о нал но гла си ло сту де на та ср би сти ке не по сто је ће ка те дре за ср бисти ку Фи ло ло шког фа кул те та Уни вер зи те та у Бе о гра ду.Осни ва чи и уред ни ци: Бо шко Об ра до вић и Бра ни мир Не шић (глав ни и од го вор ни уред ник) Ре дак циј ски са вет: Вла дан Гли шић, Ра до ван Твр ди шић,Са ша Бон џић, Сре тен Јо кић, Да ни ло Твр ди шић, Јо ван Ђорђе вић, Зо ран Ра до ји чић и Бо шко Об ра до вић
Ре дак ци ја: Вла ди мир Вељ ко вић, Мар ко Жив ко вић, Ми лош При ца, Ли ди ја Гли шић, Ви шња Ћи рић, Ни ко ла Ма рин ковић, Оливера Дуњић Пре лом и при пре ма: Bramar productionСе кре тар ре дак ци је: Да рин ка Твр ди шићДи стри бу ци ја: Ју го слав Та јић
Адре са ре дак ци је: Вишеградска 61/11, 11000 Бе о град Кон такт те ле фон: 011/2687897 E-mail: in fo dve ri @ve rat.net Ин тер нет пред ста вља ње: www.dve ri srp ske.com
Штам па: По ли ти ка А. Д, Бе о град
УВОДНА РЕЧБранимир НешићО сиренама, прецизности и печеном месу... стр. 2
ИСТОРИЈА НАТО САВЕЗАМар ко Жив ко вићИсторија НАТО савеза стр. 4БОМБАРДОВАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Никола Волаш и Звонко СавићБомбардовање Републике Српске стр. 12 Не за ви сне Но ви неОси ро ма ше ни ура ни јум ти хо уби ја гра ђа не БиХ стр. 18Д. Ристић, Р. Бендераћ, З. Вејновић, М. Орлић, С. ПавловићМуниција НАТО снага израђена од осиромашеног уранијума стр. 22ТУЖБА против лица која су донела одлуку и извршила бомбардовање на подручју претходне СФРЈ стр. 24
БОМБАРДОВАЊЕ СРБИЈЕФото-архива78 дана бомбар довања Србије стр. 26Вла ди мир Вељ ко вићБом бар до ва ње СР Југославијe стр. 30Винко ЂурићНАТО геноцид стр. 34Па три јар х срп ски Па влеНе ка бом бар до ва ње пре ста не стр. 46Патријарх руски Алексеј ДругиНије Бог у сили, већ у истини и правди стр. 46Јеромонах Јован ЋулибркО пој му „Ми ло срд ни ан ђео“ стр. 47Јереј Велибор ЏомићХристос Васкрсе, рањена Србијо! стр. 48
Ин тер вју са Са шом Га цикомПадобранцима не треба позивар стр. 50Удружење књижевника СрбијеОптужујемо стр. 51Др Велимир НедељковићСр би ја као фи тиљ ба ру та на Бал ка ну стр. 52Ин тер вју са др Љу би шом Ми тро ви ћемУвод у одлучујућу битку за нафту и гас стр. 56Шао ЈунхуанДуга тамна ноћ стр. 58
НАТО ЕКОЦИДГордана БрунЕвроп ска еко ло шка ка та стро фа - Ср би ја 1999. го ди не стр. 60Др Милан ОрлићУгро же ност жи вот не сре ди не стр. 62Др Влад имир Ај да чићПо ша сти ОУ стр. 63Мр Ра до мир Ман дићПо сле ди це НА ТО агре си је на при род на до бра, биљ ни и жи во тињ ски свет стр. 64Петер ХандкеЧитава планета зове се Југославија стр. 65Владимир ВојновичПисмо српским писцима стр. 65Владимир ВолковСтидим се што сам Француз стр. 65Др Јасмина ВујићЕко ло шке по сле ди це бом бар до ва ња Ср би је стр. 66Електро-привреда СрбијеПо сле ди це НАТО деј ста ва по елек тро е нер гет ски си стем Ср би је стр. 68ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ
Фонд истине о СрбимаО нерадиоактивном уранијуму стр. 70
Га бри јел Гар си ја Мар кесДве укр ште не суд би не стр. 71Др Ра до мир Ко ва че вићЉуди још увек умиру од уранијума, и умираће... стр. 72Не ма ња Д. За рићУра ни јум – не ви дљи ва прет ња! стр. 74Р. Ко ва че вић, С. Ми ла чић, Г. Пан те лић, Д. Јо ви чићУра ни јум - ка рак те ри сти ке, деј ства и по сле ди це агре си је НАТО али јан се на Ју го сла ви ју 1999. го ди не стр. 76Даг РокиАмерички војници умиру од рака стр. 78СРБИЈА И НАТО
Слободан АнтонићЗашто морамо да запамтимо? стр. 80Душан ПророковићНеутрална Србија стр. 84Бо шко Об ра до вићНе у НА ТО! стр. 86Владан ГлишићСвет у сен ци НА ТО пак та стр. 88УМЕСТО ПОГОВОРА
Пре драг Р. Дра гић Ки јукХу ма ни стич ки се ку ла ри зам стр. 90
Про шло је два ме се ца од бом бар дова ња. Се ћам се ти ши не ко ја је тих вре лих ав гу стов ских да на оба ви ла
це лу Ср би ју. И вла сто др шци, и они ко ји се бо ре то да по ста ну, и њи хо ви ме диј ски маг на ти; за тим по ли ци ја и вој ска ко ја је ко нач но ста ви ла прст на че ло су ми ра ју ћи ре зул та те про гла ше не победе над НА ТО пак том; ју лов ски тај ку ни, све сни да им се бли жи крај, у ми сли ма о пре свла че њу у но ве на ран џастжу топла ве дре со ве, и на кра ју, или на пр вом ме сту, обич ни љу ди сви се по ву кли у се бе и ћу те.
У то вре ме био сам сту дент са бо равком у зве здар ском до му „Ри фат Бур џевић Тр шо“ (на мен зи до ма још увек сто ји пло ча на ко јој пи ше: Тршојебиоузоранпријатељиреволуционар у пот пи су Тито). Чи та о ни ца је у лет њим да ни ма пре под се ћала на са у ну не го на ме сто пред ви ђе но за уче ње. Тек у по поднев ним са ти ма мо гло се по ми шља ти да, за јед но са 50ак дру гих сту де на та, по ку шам да не што уба цим у гла ву.
Нер во зан сам, не иде ми, при бли жа ва се ис пит ни рок, да ни про ла зе а ја, ево, још је дан дан про пу штам у ис пи ја њу ка фе, чи та њу оно га што ни је за ис пит, слу шам ра дио (баш тог да на су на ја вили да ће за пра ши ва ти ва здух про тив ко ма ра ца) и при чам са дру га ри ма... Јед на од глав них те ма, још увек, би ла је бом бар до ва ње, из ме ђу оста лог, ка ко је би ло ка да је јед ног ју тра не коли ко ра ке та про зви жда ло из над на ших гла ва, екс пло ди рав ши не ко ли ко сто тина ме та ра од До ма. Оштар зви ждук ме
је, се ћао сам се, про бу дио, а за њим и же сто ка де то на ци ја. Из над ку ћа ко је су де ли ле Дом од вој ног објек та по јави ла се огром на ва тре на пе чур ка. Гледам за бе зек ну то у пе чур ку, адре на лин лу дач ки ра ди и не у тра ли ше страх ко ји ка сни је до ла зи по сво је. Про зор, по сле не ко ли ко тре ну та ка, пу ца од при ти ска ва тре не лоп те ко ја се ши ри по зве дарском кра ју, а вра та ко ја су би ла за кључа на, за ни мљи во, од ва љу ју се из што ка и па да ју у прав цу из ко је до ла зи де тона ци ја. Ваљ да је при ти сак ва зду ха пре про шао кроз ход ник До ма па су вра та упа ла у со бу. Ка сни је сам по ку ша вао да на ђем не ког сту ден тана уч ни ка да ми то об ја сни, али ни сам ус пео. Не пи та ју ћи те, ва тре на пе чур ка ти ша ље то плот ни та лас ко ји те уда ра по ли цу ме ша ју ћи се са ср чом од ста кла, ивер јем и зе мљом ко ји се про си па ју по со би.
Јед на пе чур ка, две, три, че ти ри... Про зор ска ста кла пу ца ју, чу је се плач
и за по ма га ње. Ни ко ни је по ги нуо тог ју тра на Зве зда ри, би ли су прецизни. Ка да је о пре ци зно сти реч, се ћам се да ми је мој ро ђе ни брат Вла ди мир, та да вој ник ПВОа у Бе о гра ду, ка да сам га по се тио у ка сар ни 25. мар та ‘99, ре као: „Знаш, бу ра зе ру, ти мо лиш Бо га да бу ду пре ци зни, а ја мо лим Бо га да не бу ду пре ци зни. То је та ко“.
Елем, је дан чу дак са Ве те ри нар ског фа кул те та, ве чи ти сту дент ју жно пру гаш, сва ки пут ка да ми уђе у со бу пи та ме да ли сам ба цио ге ле ре од бом би ко је сам са ку пио по Зве здар ској шу ми ка да су нас
га ђа ли. Се ћам се, чу ди ли смо се ка ко су ге ле ри вр ло бр зо, за не пу на два ме се ца, зар ђа ли. По сле из ве зног вре ме на ке су сам, да ми ве те ри нар не би ви ше до сађи вао, ба цио.
При чаш, при чаш, при чаш, али жи вот иде да ље, тра жи сво је, те ра те на не ку ак ци ју, те ра те да ра диш и ис пу ња ваш своје оба ве зе. Зна чи, мо рам да учим. До бро, не ма дру ге не го пра во у чи та о ни цу.
Да кле, по по днев но вре ме, не где око 18 ча со ва, отво ре ни про зо ри ко ји за вара ва ју да хлад ни та лас ва зду ха са мо што ни је до шао. Се дим у ћо шку чи тао ни це и по ку ша вам да се кон цен тришем на Со фо кло ве и Еури пи до ве дра ме. Кроз отво ре на ок на, пр во ти хо, а он да све гла сни је и гла сни је, чу ју се мо то ри ави о на. Зна чи, по чи њу да за пра шу ју од ко ма ра ца, по ми слих, и гле дам кроз про зор раз ми шља ју ћи да ли је бо ље да га за тво рим.
Од јед ном, не ке де вој ке у чи та о ни ци, не зна ју ћи да су град ске вла сти на јави ле да ће за пра ши ва ти, по чи њу да се вр по ље и упла ше но гле да ју око се бе. Јед на се чак за ву че ис под сто ла ре кавши гла сно: „А си ре не, за што се си ре не за уз бу ну ни су чу ле?“ Из не на ђен, не мо гу да ве ру јем шта се де ша ва. Свејеокеј,запрашујуодкомараца,најавилису, ре че не ки мо мак, де вој ке се ма ло при ми ри ше, а она ко ја се са кри ла ис под сто ла по ку пи сво је књи ге и по сти ђе но иза ђе из чи та о ни це.
Ја гле дам у Со фо кла, Со фо кле гле да у ме не и ћу ти. И он се ућу тао.
О сиренама, прецизности и печеном месу...
Бранимир Нешић, главни и одговорни уредник
2 uvodnodveri srpske
Овај број Дверисрпских је, у ства ри, бор ба за истин ски ху ма ни зам људ ске ци ви ли за ци је, по ку шај јед ног ма ло број ног на ро да да Исти ном ко ја се над њи ма про ја ви ла у пу но ти не мо рал но сти, не чо веч но сти и де струк тив но сти ква зиху ма ни ста и ква зипра вед ни ка, по ка же и да ље сво ју исто риј ску спрем ност да се бо ри за Сло бо ду, До бро и хри сто ли ки Сми сао људ ског ро да
3slovo dveri srpske
О ОВОМ БРО ЈУ ДвериСа сво јим са рад ни ци ма ме се ци ма сам
тра гао за тек сту ал ним и фо то ма те рија лом за овај број Дверисрпских. Пре ко ин тер не та сам до шао до јед ног мла дог фо то гра фа ко ји има до бру фо тоар хиву из вре ме на бом бар до ва ња. Гле да јући фо то гра фи је из ма са кри ра них не дужних ци ви ла из Сур ду ли це, пи тао сам га ка ко чо век мо же да оста не нор малан ка да ви ди све те ства ри. Од го ворио ми је: „У Сур ду ли ци су нам вој ни ци ре кли да су ле ше ве ци ви ла скло ни ли у јед ну ба ра ку. За мо лио сам их да ме пу сте да на пра вим не ко ли ко сни мака. Да ли су ми де сет ми ну та. Ушао сам уну тра. За пах нуо ме је ми рис пе че ног ме са. Људ ског пе че ног ме са! По ди гао сам апа рат да сли кам, али ми рис је био све ја чи. На пра вио сам два снимка и иза шао на по ље. Го ди на ма ка сније ни сам мо гао да је дем пе че но ме со. Чу ло ми ри са је, очи глед но, мно го ја че од чу ла ви да. Са да, ево, је дем пе че но ме со. Ру жне ства ри чо век оста вља иза се бе, про тив њих се бо ре и не до звоља ва им да га уни шта ва ју. Ина че би по лу део.“
У пра ву је, ствар но је та ко. Нор ма лан чо век, ако хо ће да оста не
нор ма лан, ве зу је се за До бро и Ле по, тра га за Сми слом и Исти ном. Упра во у том ме ђу про сто ру, из ме ђу До бро те и Ле по те као вр хун ског ци ља, и Истине и Сми сла као те ме ља ко ји во ди до за да тог ци ља, на стао је и овај број Двери. По тре ба за До брим и Ле пим не сме за бо ра ви ти Исти ну. Исти на је пред у слов за пра вил ним тра га њем за До брим и Ле пим. Је ди но са њи ма оства ру је се пра ви иде ал људ ског ху ма ни зма. Без њих, ху ма ни зам то не у се бич ни праг ма тич ни се ку ла ри зам, из ви то пе ра ва се и по ста је пер ја ни ца Зла и Ру жног.
Овај по се бан те матброј Дверисрпских је, у ства ри, бор ба за истин ски ху ма ни зам људ ске ци ви ли за ци је,
по ку шај јед ног ма ло број ног на ро да да Исти ном ко ја се над њи ма про ја ви ла у пу но ти не мо рал но сти, не чо веч но сти и де струк тив но сти ква зиху ма ни ста и ква зипра вед ни ка, по ка же и да ље своју исто риј ску спрем ност да се бо ри за Сло бо ду, До бро и хри сто ли ки Сми сао људ ског ро да.
Пред ва ма је број о стра да њу срп ског на ро да од стра не НА ТО пак та. Кроз не ко ли ко по гла вља по ку ша ли смо да вра ти мо у пам ће ње глав не зло чи не и зло чин це про тив Ср ба. Иако је по вод де се то го ди шњи ца бом бар до ва ња Ср бије (1999–2009), ни смо заборавили да се под се ти мо НА ТО бом бар до ва ња Ре публи ке Срп ске (1995) као сво је вр сног проб ног ба ло на за оно што је не ко ли ко го ди на ка сни је усле ди ло у Ср би ји.
По ред на хи ља де не ду жних људ ских жр та ва, по ред уни ште не при вре де и еко но ми је обе срп ске др жа ве, по себ ну па жњу по све ти ли смо еко ло шкој ка тастро фи еко ци ду, као и по сле ди ца ма од бом би са оси ро ма ше ним ура ни ју мом ко је су ба че не и на Ре пу бли ку Срп ску и на Ср би ју, а ко је и до да нас уби ја ју и, на жа лост, уби ја ће наш на род и остале гра ђа не ко ји ов де жи ве. Дра стично по ве ћан про це нат љу ди обо ле лих од ра ка, чуд не му та ци је на људ ским фе ту си ма тј. не ро ђе ним бе ба ма, на рочи то у оним кра је ви ма где су ба ца не бом бе са оси ро ма ше ним ура ни ју мом, као и та мо где су уни шта ва на ве ли ка ин ду стриј ска по стро је ња, све ово али и још мно го то га, све до чи о сво је врсном НА ТО ГЕ НО ЦИ ДУ НАД СРП СКИМ НА РО ДОМ.
По што су Ме ђу на род ни суд правде осно ва ли они ко ји су из вр ши ли још је дан ге но цид у 20. ве ку над српским на ро дом, су лу до је ве ро ва ти да ће тај исти суд узе ти у об зир и по штено су ди ти онима ко ји су овај зло чин починили.
Под не би ва лим при ти ском из вр шено је по вла че ње ту жбе про тив зе ма ља ко је су нас бом бар до ва ле. Под истим та квим при ти ском из вр ше но је по вла чење ту жбе про тив зе ма ља ко је су до зволи ле да се ру ше и па ле ве ков ни ма насти ри на Ко со ву и Ме то хи ји. На ро ду у Ср би ји по ну ђе на је при ча да не мо жемо у Евро пу ако је ту жи мо...
Пр во, зло чин ни кад не за ста ре ва; мо же је ди но да за ста ри и да се умо ри спремност и од луч ност јед ног ма лобројног на ро да да се бра ни и бо ри за Прав ду про тив оних Ве ли ких ко ји га угње та вају, али то је са мо при вре ме но осе ћа ње. Дру го, сва ки ис каз, сва ки по тез ко ји се под при си лом или при ну дом на пра ви или из рек не, пред иоле објек тив ним су дом – не ва же ћи је. Тре ће, Ср би ја је увек би ла, је сте и би ће у Евро пи, та ко да из ње не мо же, чак и да хо ће а не ће, да оде. Ов де је реч о томе да Ср би ја на водно хо ће да уђе у Европ ску уни ју и да се, прито м, од рек не и за бо ра ви ге но цид ко ји је иста та ЕУ, уз вођ ство САД, из врши ла над срп ским на ро дом; и не са мо то, мо ра ће, ако хо ће да се при дру жи Европ ској уни ји, да се од рек не Ко со ва и Ме то хи је! Че твр то, ако се овај и овакав Ме ђу на род ни суд прав де по ка же не до стој ним свог име на, људ ски род ће мо ра ти да на пра ви но ви суд Правде, или људ ског ро да не ће би ти. Овај по сто је ћи или, пак, но ви Ме ђу на родни суд Прав де, јед ног да на ће су ди ти за ге но цид из вр шен над срп ским на родом од стра не зе ма ља НА ТО пак та. Пе то, ли це мер је и из ви то пе ра ва ње Исти не и Сми сла као бу ме ранг се вра ћа они ма ко ји га спро во де у де ло, кад тад.
ПО СВЕ ТАНа пр вом ме сту, овај број по све ћу
је мо де ци ко ја су не ду жно стра да ла у НА ТО бом бар до ва њу, по све ћу је мо га де ци ко ја не ду жно стра да ју да нас од ра зних ма лиг них обо ље ња и по све ћује мо га бу ду ћој де ци срп ског на ро да, али и де ци це ло га све та са же љом да са зна ју шта се на кра ју 20. ве ка до го дило да би зна ли и препознали, а на дам се и да би спре чи ли, зло које се над њима надвија у 21. и дру гим сто ле ћи ма.
Од го вор ност ко ју има мо пред на шим по све та ри ма не да је за пра во Срп ском са бо ру Двери, националној организацији слободних људи, да се по ву че, да устукне и да, спремна на било коју жртву, пре ста не да се бо ри за Љубав, Истину и Прав ду, јер је ди но нас оне во де до истин ског ху ма ни зма.
Као Антигона. Да, баш као Антигона.Ето, и Софокле је проговорио. z
За хвал ностОвај број не би угле дао све тло да на да ње го ву ре а ли за ци ју ни су по мо гли:
Прва српска православна парохија у Аустралији • (основана 1949), на финансијској помоћи;Игор Је ре мић• , мла ди фо то граф чи је су фо то гра фи је нај за сту пљени је у овом бро ју;Сви не зна ни фо то гра фи• чи ја смо фо тосве до чан ства о стра да њу срп ског на ро да об ја ви ли; Цен тар за ис тра жи ва ње рат них зло чи на над срп ским на ро дом у • БиХ, за усту пље ни ма те ри јал бом бар до ва ња Ре пу бли ке Срп ске;Фонд исти не о Ср би ма• , за до бре ис тра жи вач ке пу то ка зе;Чла но ви ре дак ци је, са рад ни ци и тек сто пи сци• на до број во љи и спрем но сти да се при кљу че у бор би за Исти ну и Правду.
ДОГАђАЈИ КОЈИ СУ ПРЕТхОДИЛИ НАТО ПАКТУ
Еко ном ска кри за у САД три де се тих го ди на про шлог ве ка ни је са мо ути ца ла на еко но ми ју те зе мље већ је про ме нила и по глед са мих Аме ри ка на ца на свет и на во ђе ње њи хо ве спољ не по ли ти ке. Стра шни ефек ти кри зе су по ка за ли ко лико је свет ме ђу соб но по ве зан и да је та ве за на јја ча из ме ђу Евро пе и Аме ри ке. Та да су САД би ле у иза бра ној по ли тици изо ла ци је по сле на пу шта ња Друштва На ро да 1918. го ди не. У аме рич ком по ли тич ком жи во ту све ви ше до би ја ју на сна зи ар гу мен ти да је по ли ти ка на цио нал не са мо за до вољ но сти по гре шна и да ште ти на ци о нал ним и еко ном ским ин те ре си ма са мих Аме ри ка на ца. По њи ма, Аме ри ка ће се нај бо ље бра нити ак тив ни јом по ли ти ком у ино странству а не че кањем код ку ће да по но во бу де уву че на у не ки но ви европ ски рат. Иде о ло зи аме рич ког ве ћег ан га жо вања су на шли сво је ме сто око аме ричког пред сед ни ка Ру звел та. На кон ферен ци ји Са ве та за спољ не по сло ве у Њу јор ку 1933. го ди не усво јен је став да се пре ки не са по ли ти ком изо ла цио ни зма. На про ме ну аме рич ке спољ не по ли ти ке су ути ца ли ра до ви ге о гра фа и исто ри ча ра ко ји су по но во вра ти ли иде је атлан ти зма пре у зе тих од бри танске шко ле ге о по ли ти ке. Ис ти ца ла се нео п ход ност кон тро ле мо ра јер онај ко ће њи ма вла да ти кон тро ли са ће и коп но. У Са ве ту за спољ не по сло ве ће нај у ти цај ни ји члан по ста ти Џон Фо стер Далс ко ји је ва жио за ва тре ног за го ворни ка рас ки да са по ли ти ком изо ла ци је. Исто ри чар Чарлс Бирд је у свом де лу „Отво ре на вра та“ ишао та ко да ле ко да је кри ти ко вао и сам аме рич ки на род
ко ји је ису ви ше окре нут се би. Вре меном се Аме ри ка по ла ко при пре ма ла да пре у зме сво је ме сто на ме ђу на род ној сце ни. На про ме ну аме рич ке по ли ти ке су и те ка ко ути ца ли вла сни ци ба на ка и фи нан сиј ски кру го ви ко ји су же ле ли да оси гу ра ју сво је ин ве сти ци је и по ве ћа ју бо гат ство. За вре ме Ру звел та на стао је и про је кат „Рат и мир“ ко ји се ба вио проце на ма бу ду ћих од но са у све ту и ко ји је по ста вио осно ве аме рич ког ула ска у рат про тив Ја па на и Не мач ке.
По сле Дру гог свет ског ра та САД су изашле као на јја ча си ла. По што се рат ни је во дио на њиховој те ри то ри ји има ле су очу ва ну еко но ми ју и ја ке ин ду стриј ске ка па ци те те. За вре ме ра та ве ћи на европских др жа ва се за ду жи ва ла пу тем кре ди та код аме рич ких ба на ка. Рат је по слу жио огром ном по ве ћа њу про из вод ње, па се та ко по ло ви на свет ског бо гат ства на лази ла у САД. По бе да у ра ту је Аме ри канци ма омо гу ћи ла кон тро лу мо ра и оке ана без пре се да на и без опа сно сти да ће не ко то да угро зи, има ју ћи у ви ду сте пен ра за ра ња ста рих европ ских др жа ва. Труман ко ји је на сле дио Ру звел та ни је же лео да се то га од рек не и да про пу сти ова кву шан су. Ње го ва по ли ти ка ће би ти усме рена на одр жање ова квог по ло жаја др жаве. Ме ђу тим, то је исто же лео и Ста љин чи ја је вој ска кон тро ли са ла до бар део Не мач ке, Ис точ ну Евро пу и Бал кан. На кон фе рен ци ја ма у Мо скви, Јал ти и Подста му од ре ђе не су сфе ре ути ца ја и по де ла Евро пе. Све ви ше је ра сло не по ве ре ње из ме ђу бив ших са ве зни ка: Аме ри кан ци су сма тра ли да ће Ста љин ко му ни стичку ре во лу ци ју из во зи ти да ље на за пад, а Мо сква је у сва ком по те зу Ва шинг то на ви де ла не ки скри вен план за раз би ја ње СССРа. Страх и не по ве ре ње јед не и друге стра не до вешће до ни за ин ци де на та
и све ви ше их уда ља ва ти. По че ло је са кри зом око Тр ста, ко му ни стич ким ударом у Че хо сло вач кој, зах те вом Тур ској да усту пи де ло ве те ри то ри је око Мо реу за и ге рил ским ра том у Грч кој. Тру ман је био си гу ран да је ово са мо по че так ши ре ња ко му ни зма и на др жа ве За пад не Евро пе и да је нео п ход но пру жи ти снажан от пор. Ка да је Ста љин фор ми рао Ко мин форм, ко ји је тре бао да за ме ни Ко мин тер ну, из гле да ло је да се Тру ма нове ноћ не мо ре оства ру ју. Кларк Кли форд је као ње гов лич ни са вет ник за го ва рао агре сив ни ју по ли ти ку пре ма Мо скви, а би ло је и та квих ми шље ња да је нај боље по ве сти пре вен тив ни рат док Ру си још не ма ју атом ску бом бу. На по ли ти ку САДа пре ма СССРу нај ве ћи ути цај је имао из ве штај Џор џа Ке на на, та да шњег ам ба са до ра у Мо скви, ко ји је тре бало да об ја сни раз ло ге ова квог по на ша ња Ста љи на. Он је из нео те зу да је Ста љино ва по ли ти ка са мо на ста вак по ли ти ке ру ских ца ре ва из вре ме на Цар ске Ру сије. По ње му, овла да ва ње Ис точ ном Европом је успе хом Цр ве не Ар ми је оства рен ста ри циљ ру ског им пе ри ја ли зма. Ке нан је уви део да се Ста љин не ће за у ста ви ти, да не ће по што ва ти до го во ре и да је је дини мо гу ћи од го вор сна жно се од у прети. Тре ба под хит но ре ши ти про блем у Грч кој и спре чи ти да ко му ни стич ке парти је у За пад ној Не мач кој и ши ром Европе ко ри сте ло шу еко ном ску си ту а ци ју за до ла зак на власт пу тем ре во лу ци је. На осно ву Ке на но вог те ле гра ма на стала је Тру ма но ва по ли ти ка об у зда ва ња, ко ја се са сто ја ла у ства ра њу са ни тар ног ко ри до ра ко ји ће огра ни чи ти СССР и по кре та њу пла но ва за еко ном ску об нову ра том опу сто ше не Евро пе. Тру ман је 1947. го ди не од Бри та ни је пре у зео по моћ Грч кој и Тур ској и на ја вио да ће
Историја НАТО савезаПо бе да у ра ту је Аме ри кан ци ма омо гу ћи ла кон тро лу мо ра и оке а на без пре се да на и без опа сно сти да ће не ко то да угро зи, има ју ћи у ви ду сте пен ра за ра ња ста рих европ ских др жа ва. Тру ман ко ји је на сле дио Ру звел та ни је же лео да се то га од рек не и да про пу сти ова кву шан су
Мар ко Жив ко вић
4 istorijadveri srpske
САД по мо ћи свим де мо крат ским др жава ма у Евро пи на пу ту об но ве. По кре нут је ам би ци о зни план еко ном ске об нове Евро пе, по знат као Маршаловплан. По ред еко ном ске об но ве тре ба ло је и ује ди ни ти за пад не европ ске др жа ве у бор би про тив ко му ни зма и СССРа. Већ 1948. го ди не пот пи сан је Бри сел ски уговор за пад них европ ских др жа ва и САД, ко ји је, као одбрам бе ни са вез, тре бало да по слу жи као од го вор на мо гу ће вој не ак ци је Со вјет ског Са ве за и да се од у пре на сил ним ко му ни стич ким ре во лу ци јама. На ова кве по те зе За па да, Ста љин је са мо имао још ви ше по до зре ња пре ма САД и још ви ше је сум њао да је њи хов циљ на пад За па да на СССР и уни ште ње ко му ни зма. Као од го вор Маршаловомплану фор ми ран је Са вет за уза јам ну по моћ, ко ји је тре бало да об но ви еконо ми ју Ис точ не Евро пе.
СТВАРАЊЕ НАТО ПАКТАНа осно ву Бриселског споразума,
на ред не го ди не, 4. апри ла 1949, ство рен је НА ТО пакт. Осни ва чи и пот пи сни ци По ве ље су: Ве ли ка Бри та ни ја, Исланд, Нор ве шка, Фран цу ска, Лук сем бург, Хо лан ди ја, Дан ска, Ита ли ја, Пор ту гал, Ка на да и САД. Не ке др жа ве су про гласи ле не у трал ност као што су Фин ска, Швед ска Аустри ја (на чи јој те ри то ри ји су се још на ла зи ле со вјет ске тру пе) и Швај цар ска. Европ ске др жа ве су уступи ле сво је ба зе и по мор ске лу ке за сме штај НА ТО вој ни ка и вој не тех ни ке. Осни вач ки до ку мент је ис ти цао да овај са вез ни је усме рен про тив не ке др жаве и да је за ре ша ва ње спо ро ва мирним пу тем. Це ло ку пан прав ни си стем НА ТОа је на стао на прин ци пи ма Уједи ње них На ци ја, од ричући се упо тре бе си ле у ме ђу на род ним од но си ма и да јући пред ност мир ном ре ше њу. По себ но је ва жан члан 5 осни вач ке По ве ље који за бра њу је упо тре бу сна га НА ТО из ван гра ни ца сво јих чла ни ца. НА ТО је створен ис кљу чи во као од брам бе ни са вез ко ји ће ре а го ва ти је ди но ако јед на од чла ни ца бу де на пад ну та. Ка да је ство рен, он ни је пред ста вљао ве ли ку вој ну сна гу већ је ви ше бра нио по ли тич ке ин те ресе САД и за пад них европ ских др жа ва. На по чет ку се ви де ло да ће аме рич ки ге не ра ли и ад ми ра ли за у зи ма ти нај важни је функ ци је у Са ве зу и да ће Ва шингтон има ти нај ве ћи ути цај на ње гов рад и фи нан си ра ње. Вр хов но те ло НА ТОа је Са вет чи је је се ди ште у Бри се лу и ње говим са стан ци ма пред се да ва ге не рал ни се кре тар. Он пре све га има по ли тич ку функ ци ју. Вој ну уло гу има Вој ни Ко митет НА ТОа ко ји се са сто ји од Ко ман де за Евро пу (Бри сел) , Ко ман де за Атлан тик (Нор флок, САД) и Ко ман де за Ла манш (Нор твуд, Бри та ни ја) . Ко ман да за Европу се са сто ји од: Ко ман де за Се вер ну Евро пу (Кол сос, Нор ве шка), Ко ман де за Цен трал ну Евро пу (Брен сем, Не мачка) и Ко ман де за Ју жну Евро пу (На пуљ, Ита ли ја).
Све европ ске др жа ве у ко ји ма ни је по бе дио ко му ни зам при хва ти ле су НА ТО. Ве ћи на зе ма ља ко је су би ле фа ши стич ке (Ита ли ја) или су би ле на стра ни Не мачке, ни су има ле из бо ра. Би ла је то во ља по бед ни ка. Ве ли ка Бри та ни ја је у НА ТОу ви де ла са мо на ста вак сво јих спе ци јалних од но са са Ва шинг то ном, а Фран цуска је сма тра ла да но во фор ми ра ни Са вез тре ба да јој пру жи дво стру ку за шти ту: и од агре си је СССРа али од по нов ног ја ча ња Не мач ке. Ова ка став је по себ но сме тао Аме ри кан ци ма ко ји су же ле ли и да Не мач ку ин те гри шу у пу но правно члан ство и по но ви је на о ру жа ју. На са мом по чет ку до шло је до су ко ба око ви зи је Али јан се из ме ђу САД и Фран цуске. Ипак, Аме ри кан ци су на шли од личног са го вор ни ка у ви ду не мач ког кан цела ра Кон ра да Аде на у ра. Он је сма трао да је је ди ни пут да се Не мач ка од рекне сво је про шло сти окре та ње пре ма атлант ским ин те гра ци ја ма. По ред става Фран цу ске, Ва шинг то ну ни је да вало ми ра огром на вој на над моћ СССРа. Тих го ди на НА ТО је рас по ла гао са са мо 12 ди ви зи ја ко је су морале да се од упру на па ду чак 175 ди ви зи ја Со вјет ског Са ве за. По во дом то га је у Ли са бо ну 1952. го ди не одр жан са мит чла ни ца НА ТОа на ком је пре суд но пи та ње би ло по ве ћање бро ја вој ни ка. На са ми ту је усво је на по ли ти ка ус по ста вља ња рав но те же и при ма ња но вих чла ни ца. Аме ри кан ци су у Евро пу по сла ли још пет ди ви зи ја, а број ави о на је по ве ћан на 5200. Ај зе наху ер је, као та да шњи ге не рал ни се кре тар Али јан се, пред ла гао да се у пу но прав но члан ство при ме Шпа ни ја, Грч ка, Тур ска и Ју го сла ви ја (иако је би ла ко му ни стичка; на За па ду се ра чу на ло на ју го сло венску вој ску због су ко ба са Ста љи ном), ка ко би се оси гу ра ло ју жно кри ло НА ТО пак та. При јем Шпа ни је је спре чен због ка рак те ра ре жи ма ко ји је упра вљао том зе мљом, а Грч ка и Тур ска су при мље не то ком 1952. го ди не. Фран цу ска и Ве лика Бри та ни је су би ле из ра зи то про тив при ма ња Шпа ни је и Ју го сла ви је. Да би се пот пу но оси гу ра ло ју жно кри ло, Ва шинг тон је ини ци рао по тпи си ва ње пак та о при ја тељ ству из ме ђу Грч ке и Тур ске, ко ји је пот пи са ла и Ју го сла ви ја. На тај на чин је и она по ста ла део НА ТОа по што се овим уго во ром под ра зу ме вала за јед нич ка ак тив ност и ускла ђи ва ње опе ра ци ја вр хов них ко ман ди. При ма њем Грч ке и Тур ске за вр ше но је фор ми ра ње тзв. санитарногкоридора ко ји је тре бало да огра ни чи по те зе СССРа.
Пр ви ве ли ки иза зов за НА ТО, по ред опа сно сти са Ис то ка, би ла је Су ец ка
кри за 1953. У Егип ту је мла ди арап ски на ци о на ли ста На сер на ци о на ли зо вао Су ец ки ка нал и отео га из ру ку Бри тана ца и Фран цу за. Европ ске др жа ве су ве о ма оштро ре а го ва ле тра же ћи да се НА ТО ан га жу је у ра ту про тив Егип та. По себ но се Фран цу ска бо ја ла ка кав ће ути цај има ти сна га арап ског на ци о нали зма на Ал жир и Ма ро ко. Ини ци ја ти ва Па ри за и Лон до на о ан га жо ва њу Алијан се је спре че на на са стан ку Са ве та од стра не САДа. Аме ри ци ни је од гова ра ло ши ре ње ра та у тре нут ку ка да је на дру гом кра ју све та уву че на у рат на Ко реј ском по лу о стр ву. По себ но је био при ме тан страх од ме ша ња СССРа и по ку ша ја да оства ри сво је ин те ре се у овом де лу све та. Фран цу ска и Бри та нија ни су има ле дру гог из бо ра и кре ну ле су у рат са мо и ни ци ја тив но. Рат про тив Егип та је ка сни је за вр шен раз ме шта њем ми ров не ми си је Ује ди ње них На ци ја и ком про ми сом око ка на ла. Не до ста так аме рич ке по др шке ини ци ја ти ви Фран цуске имаће за по сле ди цу ја вља ње не пове ре ња из ме ђу Па ри за и Ва шинг то на у по гле ду функ ци о ни са ња НА ТОа.
Те шко по ли тич ко пи та ње по нов ног на о ру жа ва ња Не мач ке и ње ног прије ма у НА ТО ко нач но је ре ше но ма ја 1955. го ди не. На ро чи то Фран цу ска ни је же ле ла по вра так Не мач ке и об нову ње не сна ге, а за Аме ри кан це је то би ло пи та ње жи во та или смр ти. На тај на чин је Ај зен ха у ер спро вео свој план о ну кле ар ном ки шо бра ну из над Европе. По сле по ве ћа ња вој ни ка и тех ни ке на кон до го во ра у Ли са бо ну, СССР је и да ље имао пред ност у бро ју вој ни ка и у кон вен ци о нал ном на о ру жа њу. Је ди ни ефи ка сан на чин од бра не би ла је ну кле ари за ци ја ору жа них сна га НА ТОа. По сле 1955. го ди не ну кле ар но оруж је по ста је би тан део стра те ги је НА ТО од го во ра на евен ту ал ну агре си ју са Ис то ка. Ре ак ција СССР на при јем Не мач ке је ства рање Вар шав ског уго во ра 1955. го ди не ко ји је тре бао да по слу жи учвр шћи вању со вјет ске оку па ци о не по ли ти ке и са рад ње из ме ђу ко му ни стич ких др жа ва. Мо скву је за бри ну ла мо гућ ност да ће та ко бли зу ње них гра ни ца би ти рас поре ђе но ну кле ар но оруж је. Же ле ћи то да спре чи, ми ни стар спољ них по слова Пољ ске Ра пац ки је по ну дио ини ција ти ву по ко јој би се ство ри ла зо на без ну кле ар ног оруж ја у Цен трал ној Европи и де ми ли та ри зовао про сто р Не мачке. Аме ри кан ци су од би ли овај пред лог јер је он зна чио да би они мо ра ли да се по ву ку до фран цу сконе мач ке гра нице, а Ру си са мо до Пољ ске. Евро па је
Це ло ку пан прав ни си стем НА ТО-а је на стао на прин ци пи ма Ује ди ње них На ци ја, од ричући се упо тре бе си ле у ме ђу-на род ним од но си ма и да ју ћи пред ност мир ном ре ше њу. По себ но је ва жан члан 5 осни вач ке По ве ље који за бра-њу је упо тре бу сна га НА ТО из ван гра ни ца сво јих чла ни ца
5nato saveza dveri srpske
по ста ла по де ље на на два та бо ра и ни је се ви део крај ова квом ста њу. И је дан и дру ги са вез има ли су до вољ но вој ника и до вољ но ну кле ар них бом би да се ме ђу соб но уни ште и да са со бом по ву ку и чи тав свет. Ме ђу тим, бит ни ја је чи њени ца да за пад не си ле не мо гу зна чај но да ути чи на до га ђа је иза гво зде не за ве се и да је ли ни ја по де ле за са да не пре вази ђе на. То је по ка зао и до га ђај на ред не го ди не ка да су со вјет ски тен ко ви 1956. го ди не угу ши ли ма ђар ску ре во лу ци ју. НА ТО је мо гао да са мо мир но по сма тра по кре те Со вјет ске ар ми је.
Аме рич ка хе ге мо ни ја у окви ру Са веза и ја ча ње Не мач ке ни су би ле по во љи фран цу ском пред сед ни ку Де Го лу. Он је уви део да се фран цу ска моћ ру ши и же лео је њен по вра так на во де ћу улогу у Евро пи. Не мач ка еко но ми ја је све ви ше ра сла и би ло је очи глед но да је пи та ње вре ме на ка да ће пре ра сти фран цу ску. Исто вре ме но је аме ричкобри тан ска са рад ња кре ну ла пу ном па ром, па је до шло до об но ве бри танске вој ске уз аме рич ку по моћ. Оно што је нај ви ше за бри ну ло Де Го ла би ла је и про да ја ин тер кон ти нен тал них ра ке та СкајболтЛон до ну, што је до при не ло губитку првенства фран цу ска вој ска у Евро пи. У Па ри зу се сма тра ло да је за ова кав раз вој до га ђа ја од го во ран НА ТО, због на чи на на ко ји је на стао и због на чи на на ко ји функ ци о ни ше. НА ТО је за Фран цу ску био као не ки терет ко ји је све ви ше при ти ска и оне мо гу ћа ва у са мо стал ној по ли ти ци. Кри за око Су еца и не до ста так по др шке оста лих члано ва Али јан се у ко ло ни јал ним ра то вима Фран цу ске у Ал жи ру и Ин до ки ни, уве ри ле су Де Го ла да се НА ТО мо ра ре фор ми са ти. У пи та њу су би ли и разли чи ти по гле ди на по нов но на о ру жава ње Не мач ке, очу ва ње од лу чи ва ња на на ци о нал ном ни воу и ства ра ње не зави сних европ ских ну кле ар них ка паци те та. Го ди не 1958. Де Го л је упу тио ме мо ран дум Ај зен ха у е ру и Мак ми лану, пре ми је ру Бри та ни је, да се НА ТО ре фор ми ше та ко што би се фор ми рала Ди рек ци ја ко ја би по ста ла вр ховно те ло за од лу чи вање. Ди рек ци ју би чи ни ле САД, В. Бри та ни ја и Фран цу ска, а Не мач ка би би ла ис кљу че на. Та ко би се ство рио штаб ко ји би се до го ва рао о за јед нич кој стра те ги ји. Аме ри кан ци су од би ли овај пред лог не же ле ћи да из ба це Не мач ку из за пад не Али јан се. Бри та ни ја би, ако би при хва ти ла овакав до го вор, мал те не жр тво ва ла по себне од но се ко је има са Ва шинг то ном. Пред лог Де Го ла је од би јен и са мим тим и шан са да се НА ТО ре фор ми ше. Као ре ак ци ја на при сти гли од го вор, Фран цу ска је по ву кла сво ју мор на рицу из за јед нич ке ко ман де и кре ну ла да раз ви ја сво је ну кле ар не ка па ци те те, а већ је по че ла озбиљ но раз ми шља ти о пот пу ном по вла че њу из Али јан се.
Од свих аме рич ких пред сед ни ка, Ке не ди ће се по ка за ти као нај ве ћи про тив ник европ ске не за ви сно сти. Он
је водио по ли ти ку та ко да ни је же лео да се до во ди у пи та ње да је ди но Амери кан ци има ју пра во да кон тро ли шу ну кле ар но оруж је НА ТОа. Он је те жио ус по ста вља њу ну кле ар ног мо но по ла САД у од но су на Фран цу ску, Не мач ку и Бри та ни ју. Ну кле ар но оруж је мо ра имати цен трал ну ко ман ду под кон тро лом аме рич ких офи ци ра и ад ми ра ла, и мо рају се ин те гри са ти сви ну кле ар ни ка паци те ти. Ње го ва по ли ти ка је би ла од раз стра ха да ће ну кле ар но оруж је у по се ду европ ских др жа ва би ти охра бру ју ће за са мо стал ну по ли ти ку Евро пе, или чак за европске на ме ре да се по бољ ша ју од но си са СССРом. У вре ме Ке не ди ја по чи ње опре ма ње бро до ва НА ТО пакта ну кле ар ним бо је вим гла ва ма и ствара ње МЛФа, мул ти ла те рал них сна га, ко је би тре ба ло да укљу чи европ ску и аме рич ку ар ми ју у је дин стве ну ко манду. Ке не ди је ин си сти рао на ап со лутној по ве за но сти Евро пе и Аме ри ке. То га је уве ло у же сток су коб са већ разо ча ра ним Де Го лом. Су коб је на стао и око дру га чи је ви зи је ка кав НА ТО тре ба
да бу де. Де Гол је же лео да се од лу чује на на ци о нал ном ни воу, да европ ске вој ске за др же сво ју са мо стал ност и да има ју не за ви сне ну кле ар не ка па ци тете. Са дру ге стра не био је Ке не ди ко ји је за го ва рао од лу чи ва ње на над на цио нал ном ни воу и не по треб ност по себних европ ских ну кле ар них ра ке та. Де Гол је по ку шао да пре ко до го во ра са Не мач ком бло ки ра аме рич ке пла нове, али у то ме ни је ус пео. Раз о ча ран ова квим ви ше го ди шњим од но сом и по ли ти ком Ва шинг то на пре ма Евро пи, од лу чио је да Фран цу ску 1966. го ди не из ву че из НА ТОа. Би ло је до пу ште но да аме рич ки ави о ни има ју пра во преле та фран цу ске те ри то ри је и да мо гу да шти те наф то во де ко ји су би ли од ва жно сти за САД. Аме ри кан ци су на кра ју на мет ну ли сво је прин ци пе од лучи ва ња на над на ци о нал ном ни воу и ус пе ли су да очу ва ју НА ТО под сво јом кон тро лом у Евро пи. По сле то га САД су се за гли би ле у рат у Ви јет на му и све сво је по тен ци ја ле су са Евро пе окрену ли ка Ин до ки ни.
Од свих аме рич ких пред сед ни ка, Ке не ди ће се по ка за ти као нај ве ћи про тив ник европ ске не за ви сно-сти. Он је водио по ли ти ку та ко да ни је же лео да се до во ди у пи та ње да је ди но Аме ри кан ци има ју пра во да кон тро ли шу ну кле ар но оруж је НА ТО-а. Он је те жио ус по ста вља њу ну кле ар ног мо но по ла САД у од но су на Фран цу ску, Не мач ку и Бри та ни ју
6 istorijadveri srpske
То ком пе ри о да хлад ног ра та, Варшав ски пакт је све вре ме за др жао своју пред ност у кон вен ци о нал ним снага ма, бро ју вој ни ка и тен ко ва. За пад на Али јан са је тај не до ста так на док на ђива ла бро јем ну кле ар них ра ке та распо ре ђе них по европ ским ба за ма ко је су тре ба ле да од вра те Со вјет ски Са вез од коп не ног на па да на За пад ну Европу. Кон тро ла над ну кле ар ним оруж јем ни кад ни је би ла пре пу ште на европ ским вла да ма, већ су Аме ри кан ци то пра во ис кљу чи во за др жа ли за се бе. Претња од ну кле ар ног ра та над ви ла се над Евро пом и сва ка хлад но ра тов ска криза би ла је пра ће на по ди за њем бор бене го то во сти и на јед ној и дру гој страни. У шко ла ма су де ца учи ла ка ко да се по на ша ју у слу ча ју ну кле ар ног уда ра, а ве ћи на европ ских гра до ва има ла је по при ли чан број атом ских скло ни шта. Ва р шав ски пакт је био под ап со лут ном кон тро лом ру ских офи ци ра и нај ве ћи број вој ни ка је био из Ру си је. Ни кад се ни је мо гло ре ћи са си гур но шћу да ће ми ли о ни обич них гра ђа на Ис точ не Евро пе да ти сво је жи во те за Мо скву и кре ну ти у ју риш на За пад. Са дру ге стране, НА ТО је ипак био до бро вољ ни са вез ко је су са мо вољ но при хва ти ле вла де европ ских др жа ва. Странке ле ви це и странке де сни це у по ли тич ком жи во ту европ ских др жа ва при хва ти ле су НА ТО као нај бо љи ин стру мент за шти те од ко му ни зма. То ком се дам де се тих, је ди на кри за у Евро пи је на сту пи ла због од но са Грч ке и Тур ске око Ки пра. Грч ка је, не задо вољ на на чи ном на ко ји се по ста ви ла ве ћи на чла ни ца Али јан се, 1974. го ди не за мр зла свој ста тус у НА ТОу. На по зорни ци од Ура ла до Атла ни ти ка на ла зи ло се око 6 ми ли о на на о ру жа них вој ни ка и не ко ли ко хи ља да ну кле ар них бо јевих гла ва. У ци љу спре ча ва ња тр ке у на о ру жа ва њу САД и СССР су пот пи сале спо ра зу ме САЛТ и СТАРТ и спо ра зум АБМ о огра ни ча ва њу и за бра ни ан тиба ли стич ких ра ке та. Успе шни пре го вори су тре ба ло да до би ју свој на ста вак у ви ду спо ра зу ма САЛТ 2, али су про па ли због со вјет ске ин ва зи је на Ав га ни стан. На го ди шњем ни воу, це на одр жа ва ња ну кле ар ног оруж ја, тр ка у на о ру жа вању и фи нан си ра ње то ли ког бро ја војни ка из но си ла је чак око 600 ми ли јар ди до ла ра. Хлад ни рат, за тег ну ти од но си Ис то ка и За па да и два су прот ста вље на вој на са ве за су нај ве ћи, нај смр то но снији и си гур но нај ску пљи вој ни кон фликт у људ ској исто ри ји.
До ла ском Ро нал да Ре га на за аме ричког пред сед ни ка, хлад ни рат је ушао у сво ју за вр шну фа зу. Ре ган је био из рази ти ан ти ко му ни ста и же лео је да конфликт са СССРом за вр ши у вре ме свог ман да та. По че ло је раз ме шта ње но вих, мо дер них ра ке та на европ ском тлу што је тре ба ло да по кре не Мо скву на још јед ну тр ку у на о ру жа ва њу. По че ло је и фи нан си ра ње ра зних син ди кал них и ди си дент ских по кре та са дру ге стра не гво зде не за ве се. У то вре ме Мо сква се
за гли би ла у ин ва зи ју на Ав га ни стан ко ји је цр пео знат не људ ске и ма те ри јал не ре сур се. Је ди на кри за у НА ТОу осамде се тих је би ла око ра та на Фо кландским остр ви ма. На и ме, Мар га рет Та чер је же ле ла да рат про тив Ар ген ти не по веде пре ко за јед нич ке ак ци је свих чла ница Али јан се. Али то јој ни је по шло за ру ком, исто као и у слу ча ју кри зе око Су е ца, због про ти вље ња Ва шинг то на. У исто ри ји НА ТО са ве за осам де се те су бит не је ди но по при ма њу Шпа ни је у пу но прав но члан ство по сле де мо кратских про ме на у тој зе мљи.
Ка та стро фом у Ав га ни ста ну и по бу нама у зе мља ма Ис точ не Евро пе, СССРу је за дат смр тан уда рац. Ко му ни стич ка еко но ми ја ни је мо гла ви ше да из држи и во ђе ње ра та и но ву тр ку у на ору жа ва њу, а ко му ни стич ке ели те ни су мо гле ви ше да иг но ри шу же љу ми лио на љу ди за про ме ном. Па дом Бер линског зи да сру шен је Со вјет ски Са вез, а 1991. го ди не Вар шав ски пакт је престао да по сто ји. Ру ски вој ни ци, ко ји су се го то во пе де сет го ди на на ла зи ли у зе мља ма Ис точ не Евро пе и Ис точ не Не мач ке, по ву кли су се на сво ју те рито ри ју. Из Хлад ног ра та САД и НА ТО су иза шли као по бед ни ци.
НА ТО ОД 1991. ДО 1999. ГО ДИ НЕПо сле 1991. го ди не и сло ма Вар шав
ског пак та, НА ТО је из гу био свог не при јате ља због ко јег је и ство рен. Оче ки ва ло се сми ре ње и по пу шта ње за тег ну то сти на ре ла ци ји За падИс ток. Ме ђу тим, ни је до шло до дра стич ни јег сма ње ња вој ника и за тва ра ња европ ских ба за. Убр зо је на сту пи ла кри за у Пер сиј ском за ливу. Са дам Ху се ин је из вр шио анек си ју Ку вај та што је иза зва ло вој ни од го вор САД и НА ТО под на зи вом „Пу стињ ска олу ја“. У За лив ском ра ту НА ТО је пр ви пут од свог по стан ка вој но ин тер вени сао, пот пу но за не ма ру ју ћи члан 5 уго во ра о осни ва њу. Из не на ђу ју ћа је бр зина ко јом је до не та је дин ствена од лука свих чла ница. Ово је би ла пр ва и је дин а а к ц и ја НА ТОа по до пуш т е њ у С а в е т а безбедн о с т и Ује дињ е н и х На ци ја. Иако је по бе дио у хлад ном ра ту, и иако је не стао Варшав ски пакт, Ва шинг тон ни је ни поми шљао о
по вла че њу из Евро пе и рас фор ми равању НА ТОа.
Но вем бра 1991. го ди не одр жан је са мит у Ри му на ком је Џорџ Буш на јавио на ста нак „но вог свет ског по рет ка“, у ком би НА ТО имао зна чај ну уло гу. У то вре ме се у аме рич ком јав ном и ин телек ту ал ном жи во ту во ди ла рас пра ва о бу ду ћој стра те ги ји аме рич ке по лити ке. И де мо кра те и ре пу бли кан ци су зах те ва ли ве ће ан га жо ва ње. По себ но су би ли ути цај ни иде о ло зи аме рич ке но ве де сни це пред во ђе ни Френ си сом Фу ко ја мом. Они су вр ши ли при ти сак на аме рич ку вла ду да се НА ТО очу ва у Евро пи и тран сфор ми ше та ко да га ви ше не огра ни ча ва члан 5 о ге о графском од ре ђи ва њу ње го вих ак тив но сти. По њи ма је би ло по треб но сма њи ти утицај Ује ди ње них На ци ја и Са ве та без бедно сти. Зна ча јан до при нос овим иде ја ма о про ме ни аме рич ке спољ не по ли ти ке да ли су Збиг њев Бже жин ски и Са мју ел Ханг тин тон. До ла ском Би ла Клин то на на ме сто аме рич ког пред сед ни ка, ове за ми сли су до би ле свог из вр ши о ца. У то вре ме стигла је и једна ини ци ја ти ва из Мо скве ко ју вре ди по ме ну ти. Ру си ја је пред ла га ла да се ак ти ви ра Вој ни Ко митет Ге не рал ног се кре та ра Ује ди ње них На ци ја ко ји би по стао Ге не рал ни се кретар НА ТОа. На тај на чин би НА ТО био ста вљен под кон тро лу Са ве та без бедно сти и Ру си ја би он да по ста ла ње гов члан. Овај пред лог ни је на и шао на симпа ти је у Аме ри ци. Очу ва њем НА ТОа ова квим ка кав је сте, САД су одр жа ле свој до ми нан тан по ла жај и спре ча ва ле евен ту ал ну опа сност од ства ра ње не зави сне европ ске вој ске о ко јој се све ви ше го во ри ло. Стра те ги ја НА ТОа се од хладно ра тов ске ре то ри ке пре не ла на бор бу за де мо кра ти ју и људ ска пра ва, пре ко тзв. стра те ги је упра вља ња кри за ма. Криза ко ја ће од лич но по слу жи ти ова квим
пла но ви ма је по четком де ве де се тих
по че ла на Бал ка
ну.
7nato saveza dveri srpske
Иако је Ју го сла ви ја још би ла је динстве на и ме ђу на род но при зна та зе мља, Ше ста фло та НА ТОа је упло ви ла у Ја дран ско мо ре и из вр ши ла вој ну ве жбу под на зи вом „Зма јев че кић“. Са еска лаци јом су ко ба у Хр ват ској и Бо сни, НА ТО се ак тив но уме шао по на ло гу за пад них си ла. Ус по ста вље на је зо на за бра ње ног ле та из над Бо сне 1992. што је има ло зна чај ног ути ца ја на во ђе ње ра та, а најви ше је по го ди ло срп ску стра ну. НА ТО ави ја ци ја је чи та во вре ме ра та ак тивно па тро ли ра ла из над Бо сне. По че ло се са стал ним на о ру жа ва њем хр ват ске и му сли ман ске вој ске са НА ТО аеро дро ма. Сла ти су и оба ве штај ни по да ци хр ватској и му сли ман ској стра ни о ак тив ности ма срп ске вој ске. Да нас се по у зда но зна да су НА ТО струч ња ци ак тив но учество ва ли у при пре ма њу, осми шља ва њу и спро во ђе њу опе ра ци ја хр ват ске војске „Бље сак“ и „Олу ја“ ко је су до ве ле до ге но ци да и ет нич ког чи шће ња Ср ба у Хр ват ској. По сле ан га жо ва ња у Хр ватској усле ди ло је и бом бар до ва ње Ср ба у Бо сни. По је ди нач на бом бар до ва ња су по че ла још 1994. го ди не око Го ра жда и Би ха ћа, а на кра ју ра та је усле ди ла ма сов на ак ци ја 6. фло те. Бом бар до ва ни су по ла жа ји срп ске ар ти ље ри је, вој не ко му ни ка ци је и објек ти. Ак ци ја је до нела ве ли ке ци вил не жр тве, а по сле ди це оси ро ма ше ног ура ни ју ма се и да нас осећа ју. Све чла ни це су за јед нич ком од луком на Са ве ту по др жа ле бом бар до ва ње Ср ба у Бо сни. Пред сед ник Фран цу ске Ми те ран је по др шком бом бар до ва њу на не ки на чин по вра тио ста тус сво је зе мље у окви ру НА ТОа ко јег је на пусти ла у вре ме Де Го ла. Рат у Бо сни је за вр шен ми ром у Деј то ну 1995. го дине, а НА ТО је тре ба ло да бу де га рант ње го вог спро во ђе ња. Фор ми ра не су по себ не тру пе на зва не ИФОР (ка сни је СФОР) ко је су оку пи ра ле Бо сну и Херце го ви ну. Би ла је то пр ва вој на ак ци ја НА ТОа у Евро пи од ње го вог на стан ка. Пре кр шен је члан 5 са осни вач ког угово ра НА ТОа, а и сам рат је во ђен без од лу ке Са ве та без бед но сти.
Ка ко би олак шао по ли ти ку при је ма но вих чла но ва и ка ко би се одр жа ла уло га НА ТОа у Евро пи, Ва шинг тон је по кре нуо ини ци ја ти ву под на зи вом „Парт нер ство за Мир“. Ини ци ја ти ва „Парт нер ство за Мир“ је зва нич но предста вље на на кон фе рен ци ји у Бри се лу ја ну а ра 1994. го ди не. Ова ак ци ја је пре све га усме ре на на др жа ве Вар шав ског пак та под из го во ром по ли ти ке ста билно сти и промовисањa без бе д но сне сарaдње у Евро пи. Да би не ка зе мља мо гла да се при дру жи Парт нер ству за Мир мо ра прет ход но да бу де члан Са ве та за Са рад њу при НА ТОу или члан Европ ске ор га ни за ци је за без бед ност и са рад њу. На рав но, зе мља ко ја же ли да се при кљу чи овој ини ци ја ти ви мо ра ис пу ња ва ти од ре ђе не по ли тич ке и економ ске пред у сло ве, као што су ли берал на пар ла мен тар на де мо кра ти ја и рад на про ме ни свог еко ном ског си сте
ма у тр жи шну при вре ду. Та ко су САД и др жа ва ма ко је ни су чла ни це НА ТОа на мет ну ле вој ну струк ту ру Али јан се и стан дар де на о ру жа ња. На сто ти не фа бри ка оруж ја је за тво ре но и то не оклоп них во зи ла су уни ште не ка ко би се на о ру жа ње зе ма ља Ис точ не Евро пе за ме ни ло оним про из ве де ним у Аме рици или За пад ној Евро пи. На исто ри чари ма и еко но ми сти ма је тек да утвр де ко ли ки је био про фит аме рич ке вој не ин ду стри је пре ко „Парт нер ства за Мир“. По зив за при кљу че ње је при хва ти ло 26 европ ских др жа ва. Де цем бра 1996. и тра ди ци о нал но не у трал на Швај цар ска се при кљу чи ла овој ини ци ја ти ви. Њен при мер су сле ди ле Аустри ја, Швед ска и Фин ска. У окви ру Парт нер ства сва ка др жа ва са ма би ра на чин и сте пен сво је са рад ње са чла ни ца ма НА ТОа. Ње гов при мар ни циљ је да оспо со би од ре ђену др жа ву да по ста не пу но прав ни члан Али јан се кроз за јед нич ко де ло ва ње у тзв. опе ра ци ја ма по тра ге и спа ша ва ња у са деј ству са дру гим чла ни ца ма. Пре ко ове ини ци ја ти ве САД су ите ка ко омо гући ле на ме та ње од ре ђе них по ли тич ких, еко ном ских и вој них стан дар да зе мља ма бив шег Со вјет ског Са ве за и по ста ви ле осно ве за про ши ре ње НА ТОа на Ис ток. Сре ди ном де ве де се тих од но си НА ТОа и Ру си је су би ли за до во ља ва ју ћи. Ма ја 1997. го ди не пот пи сан је спо ра зум о парт нер ским од но си ма са Ру си јом и Укра ји ном и ус по ста вљен је Са вет Ру сијаНА ТО. У Евро пи је фор ми ран ЕвропскоАтлант ски парт нер ски са вет (ЕАPC) ко ји је об у хва тио 46 др жа ва. У том тре
нут ку по ли ти ка САД је би ла у сен ци рас пра ва шта ра ди ти по сле ан га жо вања у Бо сни и шта тра жи ти од НА ТОа у бу дућ но сти. Спољ на по ли ти ка САД је би ла ра за пе та из ме ђу изо ла ци о ни ста пред во ђе них Ханг тин то ном ко ји су би ли про тив да љег ши ре ња, и ин тер вен цио ни ста ко ји су сма тра ли да се Аме ри ка не сме по ву ћи са тла Евро пе. Ва шингтон ни је же лео да би ло ка кву ини ци јати ву пре пу сти Европ ској уни ји, и у том тре нут ку су му од го ва ра ли парт нер ски од но си са Мо сквом. Све ди ле ме око но ве уло ге НА ТОа ре ше не су на са миту у Ва шинг то ну и еска ла ци јом ра та на Ко со ву и Ме то хи ји.
По во дом пе де сет го ди на од на стан ка НА ТО пак та одр жан је са мит у Ва шингто ну. Са мит је про шао у раз го во ри ма ка кав је НА ТО по тре бан за 21. век. Усвоје на је но ва стра те ги ја ко ју је пред стави ла Ма длен Ол брајт, ми ни стар спољних по сло ва САД. Но ва стра те ги ја је по ка за ла пот пун рас кид са ослон цем на прин ци пе Ује ди ње них На ци ја. НА ТО се и зва нич но осло бо дио ге о граф ског огра ни че ња ко ји је по чи вао на чла ну 5 по ком се Али јан се не мо же ан га жо ва ти из ван др жа ва чла ни ца. Бр зо се по ка за ло да је Ру си ја за За пад и да ље нај о па сни ји про тив ник, и да про ши ре ње на Ис ток тре ба по че ти што пре, док је Ру си ја још на ко ле ни ма. У Кон гре су је иде ја о проши ре њу на Ис ток и по ли ти ка Би ла Клинто на и Ри чар да Хол бру ка до би ла не поде ље ну по др шку. Значајан ин те рес за про ши ре ње на Ис ток је има ла и вој на ин ду стри ја ко ја би на тај на чин оства
8 istorijadveri srpske
Да нас се по у зда но зна да су НА ТО струч ња ци ак тив но уче ство ва ли у при пре ма њу, осми шља ва њу и спро во-ђе њу опе ра ци ја хр ват ске вој ске „Бље сак“ и „Олу ја“ ко је су до ве ле до ге но ци да и ет нич ког чи шће ња Ср ба у Хр ват ској
ри ла огром не про фи те. На са ми ту су у пу но прав но члан ство при мље не Че шка, Пољ ска и Ма ђар ска, а упу ћен је по зив Ле то ни ји, Ли тва ни ји, Есто ни ји, Ал бани ји, Бу гар ској, Ма ке до ни ји, Ру му ни ји и Хр ват ској. Са ста нак чла но ва за пад не Али јан се тра јао је за вре ме НА ТО бомбар до ва ња Ју го сла ви је, та ко да су но ви прин ци пи и спро во ђе ни у де ло. Ипак, нај ва жни ја од лу ка на са ми ту у Ва шингто ну била је пре ва зи ла же ње чла на 5 и од лу ка о про ши ре њу на Ис ток до грани це са Ру си јом.
Са по чет ком су ко ба на Ко со ву и Ме то хи ји, НА ТО је на шао до бру при лику за свој оп ста нак и афир ма ци ју но ве уло ге. Уста нак ал бан ских те ро ри ста је имао по др шку за па да од са мог по четка. По сле ул ти ма ту ма у Рам бу и јеу, ко ји је срп ска стра на од би ла, усле ди ло је 78 да на бом бар до ва ња срп ских гра до ва. Бом бар до ва ње је има ло по др шку свих чла ни ца Али јан се, из у зев Грч ке. Рат на Ко со ву и Ме то хи ји је тра јао од 24. марта до 10. ју на 1999. го ди не и за вр шен је Ку ма нов ским спо ра зу мом. По сле потпи си ва ња ми ров ног спо ра зу ма, НА ТО је из вр шио оку па ци ју Ко со ва за јед но са сво јим са ве зни ци ма из ОВКа. Усле ди ло је про те ри ва ње срп ског ста нов ни штва и уни шта ва ње цр ка ва и ма на сти ра. На Ко со ву је по диг ну та ба за Бонд стил, а трупе ко је су оку пи ра ле Ко со во на зва не су КФОР. Бом бар до ва ње Ср би је је тре ба ло да афир ми ше но ву уло гу НА ТОа и да по ка же да су европ ске др жа ве не способ не да ре ше про блем у свом дво ришту. Ак ци ја је из ве де на без одо бре ња Са ве та без бед но сти, што је у скла ду са прин ци пи ма са са ми та у Ва шинг то ну. Иако је на по чет ку ра та по сто ја ло привид но је дин ство чла ни ца Али јан се, оно се по сле оку па ци је Ко со ва на ру ши ло. По сле ра та европ ске др жа ве су пр ви пут ја сно по че ле да по ми њу ства ра ње европ ске вој ске ко ја би де ло ва ла са мостал но. Ини ци ја ти ва Фран цу ске и Не мачке је у Ва шинг то ну до че ка на на нож и ве о ма оштро кри ти ко ва на. Европ ска уни ја је, и по ред сво је еко ном ске мо ћи, у вој ном сми слу бе зна чај на. Ну ђе но је ком про ми сно ре ше ње: европ ска вој ска ко ја мо же да по сто ји али са мо у оквиру НА ТОа. Аме ри кан ци ни у ком случа ју ни су же ле ли да на пу сте Евро пу и је дин ство Са ве за је очу ва но. На кра ју, то је био и циљ бом бар до ва ња! Рат против Ср би је је по ка зао да НА ТО мо же да кр ши ме ђу на род не за ко не ка ко хо ће и кад за же ли.
НА ТО ПО СЛЕ 1999. ГО ДИ НЕДо ла зак Џор џа Бу ша на ме сто пред сед
ни ка САДа имаће за по сле ди цу про ме ну у аме рич кој спољ ној по ли ти ци и смање ње ин те ре со ва ња за Бал кан. Област Цен трал не Ази ја је по ста ла ре ги он од кључ не ва жно сти за на ци о нал ну безбед ност САД. Цен трал на Ази ја је кроз исто ри ју би ла мост или ме сто спа ја ња Евро пе и Ази је. Све ве ћи не до ста так
енер гет ских ре сур са и њи хо ва контро ла биће глав ни циљ но ве док три не аме рич ког ин тер вен ци о ни зма и по куша ја да се ре фор ми ше НА ТО. Осно ву за ова кву по ли ти ку Ва шинг то на по ста вио је Збиг њев Бже жин ски у сво јим ра дови ма о зна ча ју кон тро ле евро а зиј ског про сто ра. Ка спиј ски ре ги он има огромне ко ли чи не не ис ко ри шће них ре зерви наф те и га са, а нај ве ће се на ла зе у са мом бес е ну Ка спиј ског мо ра. По сто је и ре зер ве у Азер беј џа ну, Уз бе ки ста ну, Турк ме ни ста ну и Ка зах ста ну. Кон тролом и екс пло а та ци јом, до 2010. би се по кри ло чак 20 % свет ске про из водње. Нај ве ћи про блем у ре а ли за ци ји ових пла но ва су ан ти а ме рич ки ре жими и не ста бил на по ли тич ка си ту а ци ја у ре ги о ну. По ста ви ло се пи та ње ка ко пре мре жи ти ову осе тљи ву област нафто во ди ма и га со во ди ма. У овим пла нира ним тра са ма по себ но ме сто за у зеће Ав га ни стан због свог ге о граф ског по ложа ја. У Ва шинг то ну је све ве ћи ути цај до би ло твр до кри ло ре пу бли ка на ца пред во ђе о До нал дом Рам сфел дом и По лом Вол фо ви цем. Они ће и до не ти но ву док три ну спољ не по ли ти ке ко ју мо же мо де фи ни са ти као по ли ти ку глобал ног ин тер вен ци о ни зма. НА ТО би био удар на пе сни ца ова кве по ли ти ке. Циљ док три не гло бал ног ин тер вен ци о низма је ре фор ми са ти НА ТО та ко да од гово ри на иза зо ве кон тро ле Пер сиј ског за ли ва и Цен трал не Ази је, кон тро лиса ти ре зер ве наф те и тра се наф то во да ка ко би се омо гу ћи ло не сме та но за дово ље ње по тре бе за енер ги јом, ру ше ње Са да ма Ху се и на са вла сти и оку па ци ја Ира ка, спро вођење ре фор ме НА ТОа та ко да се ан га жу је из ван Евро пе где год је то по треб но, све ви ше сма њити ути цај Ује ди ње них на ци ја и Са ве та без бед но сти та ко да не пред ста вљају фак тор огра ни че ња у вој ном ан га жова њу, од ба ци ва ње уго во ра о кон троли ну кле ар ног оруж ја и про ти вра кетних си сте ма и од луч но кре ну ти у проши ре њу НА ТОа на Ис ток. До га ђај од 11. сеп тем бра је дао од ли чан по вод за ре а ли за ци ју ових пла но ва.
Глав ни раз лог ра та про тив те ро ри зма мо же мо не дво сми сле но до ве сти у ве зу са не ис ко ри шће ним свет ским ре зер вама наф те и га са на под руч ју Цен трал не
Ази је. Упр кос зва нич ним из ја ва ма да се рат во ди про тив те ро ри зма, за рад де мо кра ти је и очу ва ња људ ских пра ва, аме рич ка по ли ти ка пре ма Ав га ни ста ну и це лом ре ги о ну има за циљ кон тро лу над ве ли ким за ли ха ма наф те и наф тово ди ма. Ва шинг тон је у пе ри о ду 1994. – 1997. ап со лут но по др жа вао та ли ба не због мо гућ но сти да ће нафт на ком па ни ја „Уно кал“ из гра ди ти наф то вод ко ји би се про сти рао од Турк ме ни ста на, Ав га ниста на, Па ки ста на до Пер сиј ског за ли ва. Ме ђу тим, ан ти а ме рич ки ре жим у Ка булу је био очи глед на смет ња овим плано ви ма. Вој ни и по ли тич ки мо зго ви у Ва шинг то ну су још то ком 1998. го ди не ис ти ца ли да је не мо гу ће из бе ћи Ав га нистан у тра си наф то во да и га со во да јер је ње гов про ла зак тим пу тем нај и спла тиви ји и нај е ко но мич ни ји. Аме рич ки Конгрес је 1998. го ди не до нео и зва нич ни до ку мент, на пред лог Ко ми те та за ме ђуна род не од но се ко ји ука зу је на пра ву по за ди ну ин тер вен ци је у Ав га ни ста ну. У том до ку мен ту се ука зу је да је нео пход но да се па жња аме рич ке по ли тике усме ри на област Цен трал не Ази је и огром них ре зер ви наф те. Џон Рам сфелд је, по име но ва њу на ме сто ми ни стра од бра не, то и отво ре но из ја вио: за рад аме рич ких ин те ре са по треб но је да се ре жи ми на том под руч ју за ме не они ма ко ји су при хва тљи ви за са рад њу и чи је вла де ће би ти „де мо крат ске и ме ђу народ но при зна те“. На ме ра Аме ри ка на ца је би ла да ан га жују НА ТО на про сто ру Цен трал не Ази је и да ста ве под контро лу ре зер ве наф те и га са, ка ко би се обез бе ди ле по тре бе САД за енер гијом, али и да би се спре чио евен ту ални ула зак Ру си је и Ки не на то под ручје. Те ро ри стич ки на па ди на Аме ри ку и ве ли ке ци вил не жр тве у ру ше њу згра да Свет ског тр го вин ског цен тра су ство риле кли му у ко јој су сви по др жа ли рат про тив ре жи ма у Ка бу лу. Све чла ни це Али јан се су по др жа ле вој ну ин тер венци ју и оку па ци ју Ав га ни ста на и, на не ки на чин, све су уче ство ва ле у том ра ту. По сле 11. сеп тем бра, Аме ри кан ци су тра жи ли и по ве ћа ње вој ни ка у окви ру Са ве за за чак 21.000 вој ни ка ко ји би се ан га жо ва ли из ван Евро пе. Све ди ле ме око по ве ћа ња бро ја вој ни ка и ре фор ме НА ТОа су се ре ши ле на са ми ту у Реј ка
По ста ви ло се пи та ње ка ко пре мре жи ти ову осе тљи ву област наф то во ди ма и га со во ди ма. У овим пла ни ра-ним тра са ма по себ но ме сто ће за у зе ти Аф га ни стан због свог ге о граф ског по ло жа ја. У Ва шинг то ну је све ве ћи ути цај до би ло твр до кри ло ре пу бли ка на ца пред-во ђе ни До нал дом Рам сфел дом и По лом Вол фо ви цем. Они ће и до не ти но ву док три ну спољ не по ли ти ке ко ју мо же мо де фи ни са ти као по ли ти ку гло бал ног ин тер-вен ци о ни зма. НА ТО би био удар на пе сни ца ова кве по ли ти ке
9nato saveza dveri srpske
ви ку. Са вет се сло жио да НА ТО тре ба да ство ри сна ге ко је ће мо ћи да бр зо ре агу ју где год је по треб но, и да Али јан са мо ра за јед нич ки да од ре а гу је на сва ку прет њу и про тив ви ше др жа ва ако је по треб но. Нај ва жни ја од лу ка на са станку у Реј ка ви ку је од ба ци ва ње чла на 5, тј. прин ци па о ге о граф ском огра ни чењу де ло ва ња са ве за и од лу ка о ан га жова њу из ван Евро пе. САД су же ле ле да на мет ну је дан но ви прин цип ан га жо вања Али јан се, ако је по треб но на свим де ло ви ма све та под из го во ром бор бе про тив те ро ри зма и оруж ја за ма сов но уни ште ње. Вој на ак ци ја про тив Са да ма Ху се и на и оку па ци ја Ира ка тре ба ло је да афир ми ше ре де фи ни са ну уло гу НА ТОа са ан га жо ва њем из ван Евро пе.
Ме ђу тим, на по чет ку вој них и ди пломат ских при пре ма за оку па ци ју Ирака, Ва шинг тон се су о чио са гу бит ком по др шке нај ја чих европ ских зе ма ља. На ви де ло су из би ле не су гла си це око уло ге НА ТОа. Буш је ве о ма агре сив но за го ва рао за о би ла же ње По ве ље Уједи ње них на ци ја и на ме ру да НА ТО у бу дућ но сти де лу је без од лу ке Са ве та без бед но сти. На са стан ку Са ве та Алијан се, Фран цу ска и Не мач ка су ста виле ве то на ан га жо ва ње НА ТОа у Персиј ском за ли ву. Од лу ка ове две нај јаче европ ске др жа ве про у зро ко ва ла је кри зу у аме рич коевроп ским од но си ма и пот ко па ла је афир ма ци ју но ве уло ге НА ТОа. Али, по ли ти ка Бу ша до би ла је по др шку Шпа ни је, Пор ту га ла, Ита ли је и др жа ва бив шег Со вјет ског Са ве за. У са мом функ ци о ни са њу НА ТОа до шло је до су ко ба из ме ђу тзв. ста ре Евро пе (Не мач ка и Фран цу ска) и тзв. но ве Евро пе (Че шка, Пољ ска и Ма ђар ска). Аме рич ка спољ на по ли ти ка је по че ла да се осла ња на са ве зни штво са др жа ва ма тзв. но ве Евро пе и да пре ко њи хо вих гла со ва у Са ве ту НА ТОа на ме ће сво је од лу ке и по глед на но ву уло гу овог вој ног са ве
за. Тиме се рат про тив Са да ма Ху се на, без европ ске по др шке и без уче шћа НА ТОа, пре тво рио у са мо стал ну америч кобри тан ску ак ци ју. По сле за вршет ка ве ћих вој них опе ра ци ја, и остале европ ске др жа ве су по сла ле сво је вој ни ке у оку па ци ју Ира ка ко ја сва коднев но од но си жр тве. Аме рич ка ин вази ја на Ирак је има ла ви ше по сле ди ца: пр ви пут су европ ске др жа ве упо треби ле пра во ве та на са стан ку Са ве та и спре чи ле афир ма ци ју стра те ги је но ве уло ге Али јан се, до шло је до озбиљ не кри зе у аме рич коевроп ским од но сима, Европ ска уни ја је по ка за ла да мо же да во ди са мо стал ну спољ ну по ли ти ку и да ће све ви ше ути ца ти на ме ђу на родне од но се у бу дућ но сти и Ва шинг тон по чи ње да се све ви ше осла ња на по дршку но вих чла ни ца Али јан се у од брани сво јих ин те ре са. План пре у ре ђе ња НА ТОа у гло бал ну вој ску ко ја тре ба да ин тер ве ни ше са мо стал но по це лом све ту, због од су ства по др шке нај ја чих европ ских др жа ва, до жи вео је слом упра во на ин ва зи ји на Ирак.
ПО хОД НА ИС ТОКУбр зо по свом до ла ску на ме сто пред сед
ни ка САД, Џорџ Буш је од ба цио Спо ра зум АБМ пот пи сан у вре ме Хлад ног ра та. То је зна чи ло да се САД по вла че из већ по стигну тих до го во ра о за бра ни и огра ни ча вању про ти вра кет ног оруж ја. Не по што ва ње ових до го во ра је зна чи ло да је аме рич ка ад ми ни стра ци ја ре ше на да огра ни чи моћ
Ру си је и по кре не про ши ре ње НА ТОа на Ис ток. То је зна чи ло и кр ше ње до го во ра из ме ђу Гор ба чо ва и Ре га на да се НА ТО не ће ши ри ти на зе мље бив шег Со вјет ског Са веза. По ред на ме ре да ин тер ве ни ше из ван Евро пе, про ши ре ње на Ис ток је дру ги део стра те ги је ре фор ми за пад не Али јансе. Су шти на по хо да на Ис ток је: спре чи ти евен ту ал ни по вра так ја ке Ру си је на ме ђуна род ну сце ну, укло ни ти ру ски ути цај на др жа ве бив шег Со вјет ског Са ве за, овлада ва ње про сто ром Кав ка за и Ка спиј ског ба се на, екс пло а ти са ње енер гет ских ре сурса на том под руч ју и вој но очу ва ње нафто во да и га со во да ко ји иду из Цен трал не Ази је ка Евро пи. НА ТО тре ба да бу де из вођач тих за ми сли.
Апри ла 2008. го ди не одр жан је са мит НА ТОа у Бу ку ре шту. На раз го во ри ма је по но во по кре ну то пи та ње од стра не европских др жа ва да ли је је дан ова кав са вез да нас по тре бан и ка ква ће би ти ње го ва уло га у бу дућ но сти. Европ ске др жа ве још ни су из гу би ле на ду да ће ство ри ти сво је не за ви сне од брам бе не сна ге. САД су својим нај ве ћим ути ца јем уз по моћ но во примље них чла ни ца и др жа ва тзв. но ве Европе (Че шка, Пољ ска, Ма ђар ска), од ре ди ле ка рак тер и при о ри те те са ми та. Глав не од лу ке на са ми ту су би ле да ће се проши ре ње НА ТОа на Ис ток на ста ви , иако се то ме про ти ви Ру си ја, и од лу ка о раз мешта њу про ти вра кет них си сте ма у Че шкој и Пољ ској. Са ка шви ли је као пред сед ник Гру зи је био спе ци јал ни гост са ми та. Он је из ри чи то зах те вао ула зак ње го ве зе мље у пу но прав но члан ство у Али јан си упућујући
План пре у ре ђе ња НА ТО-а у гло бал ну вој ску ко ја тре ба да ин тер ве ни ше са мо стал но по це лом све ту је до жи вео слом упра во на ин ва зи ји на Ирак због од су ства по др шке нај ја чих европ ских др жа ва
10 istorijadveri srpske
NATO1. Белгија2. Канада3. Данска4. Француска5. Немачка6. Грчка7. Ирска8. Италија9. Луксембург10. Холандија11. Норвеска12. Португал13. Шпанија14. Турска15. Велика Британија16. Америка
оштре кри ти ке на ра чун Ру си је. Раз го во ри о укљу че њу Гру зи је у НА ТО пре ки ну ти су због не га тив ног ста ва Не мач ке по во дом тог пи та ња. Аме рич ки пред сед ник Буш је тра жио од сво јих европ ских са ве зни ка да по ша љу до дат не тру пе у Ав га ни стан због ра та ко ји још тра је. Европ ски са ве зни ци ни су ра до при хва ти ли овај зах тев Ва шинг то на. На ро чи то је Не мач ка од би ја ла да по ша ље још вој ни ка јер је ње но ан га жо ва ње у ра ту у Ав га ни ста ну иона ко до вољ но оп те рети ло ње ну уну тра шњу по ли тич ку сце ну. Во ди ла се рас пра ва и око при је ма но вих чла ни ца: Ал ба ни је, Ма ке до ни је и Хр ват ске. При хва ћен је при јем Бу гар ске и Ру му ни је у пу но прав но члан ство. Раз го ва ра ло се и о то ме ка ко се при бли жи ти Укра ји ни, а не иза зва ти оштру ре ак ци ју Мо скве. Од лу чено је да се сма ње раз ли ке из ме ђу члан ства у НА ТОу и „Парт нер ству за Мир“ та ко да се мо же ре ћи да јед но дру го под ра зу ме ва. Аме ри кан ци су на са ми ту по ку ша ва ли да до би ју још вој ни ка за Ирак пре ко по ли тике тзв. „ко а ли ци је вољ них“, али у то ме ни су има ли успе ха. Мо же мо кон ста то ва ти да је по сле са ми та у Бу ку ре шту по бе ди ла тврда ли ни ја под ути ца јем САД ко ја је ја сно од ре ди ла план ши ре ња НА ТОа на Ис ток и из град њу про ти вра кет ног шти та. По сле дица ова квих од лу ка је за о штра ва ње од носа За па да и Ру си је пра ће но ре то ри ком из пе ри о да Хлад ног ра та и по нов ном тр ком у на о ру жа њу.
Јед на од ди рект них по сле ди ца ши ре ња НА ТОа на Ис ток је и кри за у Гру зи ји. Пи тање ко ће кон тро ли са ти Кав каз је по ста ло ва жна од ред ни ца про ши ре ња за пад не Али јан се и од но са са Ру си јом. У кав каском ре ги о ну Гру зи ја за у зи ма та кав страте шки по ло жај ко ји је је ди ни и нај е ко номич ни ји пут пре ко ко га ће се наф та и гас до пре ма ти из Сред ње и Цен трал не Ази је до европ ских гра до ва. Онај ко ји кон троли ше те пу те ве не ће са мо има ти еко номску до бит већ и зна чај ну по ли тич ку моћ да ути че на ме ђу на род не од но се. Про меном сво је пр во бит не струк ту ре и на ме не, НА ТО је по стао на чин за овла да ва ње кав
кав ским про стран ством. На ме ра Ва шингто на је да то учи ни при ма њем Гру зи је као пу но прав ног чла на Али јан се. На тај на чин би се Ру си ја на шла окру же на аме рич ким ба за ма и ње на гра ни ца би би ла и нај источ ни ја гра ни ца НА ТОа. До ве ла би се у пи та ње и си гур ност ру ских наф то во да и га со во да ко ја би за ви си ла од во ље Грузи је. У при лог то ме је и из ја ва аме рич ког ге не ра ла Обе рин га, ше фа аме рич ке Агенци је за про ти вра кет ну од бра ну, да САД и НА ТО же ле јед ну вој ну ба зу на Кав ка зу. Циљ аме рич ких стра те га је да раз ме сте ра ке те пре сре та че ко је би од го во ри ле на би ло ка кав на пад са те ри то ри је Ру сије, што би дра стич но сма њи ло вре ме за ру ски од го вор у евен ту ал ном ну кле ар ном ра ту. Ак тив но ин те ре со ва ње НА ТОа за овај ре ги он је по че ло још 1996. го ди не. Та да је из ра ђена стра те ги ја аме рич ке по ли ти ке пре ма Кав ка зу ко ја ће по ста ти док три на спољ не по ли ти ке под на зи вом „аме рич ка стра те ги ја сви ле ног пу та “. Под овим са време ним путемсвиле под ра зу ме ва ју се трасе наф то во да. Пред ла га чи ове стра те ги је су ис та кли зна чај ко ји енер ги ја, од но сно бо ље ре ћи не до ста так енер гет ских ре сурса, има у са вре ме ном све ту. САД мо ра ју да оси гу ра ју нео ме тан до ток наф те и га са по це ну ми ли та ри за ци је енер гет ских ко ри дора. Кав каз би био про гла шен за област од ви тал ног ин те ре са за „без бед ност“ САД. Ме ђу аме рич ким струч ња ци ма ме ђу народ них од но са пи та ње кон тро ле евро азиј ског про сто ра је све ви ше до би ја ло на зна ча ју. У то вре ме је Збиг њев Бже жин ски иза шао и са пред ло гом да се НА ТО ре форми ше у бу дућ но сти као ТрансЕвро а зиј ски си стем без бед но сти (TASS) . Ова стра те гија је у аме рич ком Кон гре су под не та у ви ду за кон ског пред ло га што го во ри о озбиљно сти на ме ра Ва шинг то на. Пред лог ни је до био до вољ ну ве ћи ну гла со ва кон гресме на да би по стао за кон, али је на основу ње га во ђе на аме рич ка по ли ти ка пре ма овом ре ги о ну до да на шњих да на. Та ко је 1996. го ди не фор ми ран са вез др жа ва ГУ АМ (Гру зи ја, Укра ји на, Азер беј џан и Мол да ви
ја) под па тро на том НА ТОа. Овим са ве зом се по ку ша ло ства ра ње ан ти ру ског фронта. Исто ри ча ре овај са вез под се ћа на Багдад ски пакт из пе де се тих го ди на про шлог ве ка ко ји је тре бало да уве де ред на Блиском Ис то ку и да спре чи сва ку евен ту алну прет њу Со вјет ског Са ве за. НА ТО се према ГУ АМу од но сио као пре ма свом млађем бра ту и он по ста је основ пре ко ко га се оства ру ју аме рич ки ин те ре си и ша ље аме рич ка вој на по моћ, оруж је и вој ни са вет ни ци. У том све тлу тре ба по сма трати и чу ве ну „на ран џа сту ре во лу ци ју“ и до ла зак Са ка шви ли ја на власт. Под ру ковод ством аме рич ких са вет ни ка одр жа не су и за јед нич ке вој не ве жбе. У ју лу 2008. го ди не одр жан је са мит др жа ва ГУ АМ на ком је, по ред ан ти ру ске ре то ри ке, упу ћен и зва нич ни зах тев за при сту па ње и пу ноправ но члан ство у НА ТО. Зах тев Гру зи је и по ли ти ка Са ка шви ли ја има ју ја сну по дршку Ва шинг то на и Бри се ла. Охра брен од стра не За па да, Са ка шви ли је ав гу ста 2008. на пао Ју жну Осе ти ју и ти ме иза звао вој ну ак ци ју ру ске вој ске ко ја је мо ра ла да за штити сво је су на род ни ке. У ра ту ко ји је крат ко тра јао ру ска вој ска је из во је ва ла по бе ду не са мо над гру зиј ском вој ском већ и над по ли ти ком НА ТОа. И у пе ри о ду пре ра та, али и у вре ме агре си је на Ју жну Осе ти ју, НА ТО је ак тив но на о ру жа вао и по др жавао гру зиј ску вој ску. На ру ску ак ци ју НА ТО зва нич ни ци у Бри се лу се ре а го ва ли оштро тра же ћи од Ру си је да за у ста ви на предо ва ње ру ске вој ске. Као од го вор ру ском на пре до ва њу, НА ТО ко ман да у Бри се лу је од лу чи ла да по ша ље 20 вој них бро до ва Али јан се у Цр но мо ре. На по те зе За па да, ру ски пред сед ник Ме две дев је отво ре но оп ту жио НА ТО да је пре ко Укра ји не на ору жа вао гру зиј ску вој ску и од лу чио је да за мр зне ру ско при су ство у Ру скоНА ТО са ве ту на по ла го ди не. Бр зом руском по бедом стра те ги ја НА ТОа о тзв. „упра вља њу кри за ма“, усво је на по чет ком де ве де се тих, до жи ве ла је, бар за са да, по раз.
Несумњиво, рат у Гру зи ји је по сле ди ца ши ре ња НА ТОа на Ис ток. z
11nato saveza dveri srpske
За дви је не де ље, од 30. ав гу ста до 13. сеп тем бра, НА ТО ави ја ци ја, уз ар ти ље риј ску по др шку Сна га за
бр за деј ства, из ру чи ла је на Ре пу бли ку Срп ску пре ко 10 хи ља да то на нај у бо јити јег екс пло зив ног ма те ри ја ла. У опе ра ци ји ко ју су на зва ли „Од лу чан од го вор“ уче ство ва ла је ло вач ка и ло вач ко бом бар дер ска ави ја ци ја пот по мог ну та ави о нима за елек трон ска из ви ђа ња и про ти ве лек трон ска деј ства, као и нај са вре ме ни јим ави о ни ма за из ви ђа ње, кон тро лу и ко ман дова ње у ва зду шном про сто ру и ло ги стич ку по др шку. Деј стви ма ави ја ци је прет хо ди ло је кон статно из ви ђа ње обје ка та деј ства са бес пи лот ним ле тје ли ца ма. Циљ опе ра ци је је био да се уни шти ком пле тан ко му ни ка ци о ни си стем Ре пу бли ке Срп ске, те ле ко му ни ка
ци о на по стро је ња, опре ма за
ко ман до ва ње, ин те грал ни си стем ве за ко ман до ва ња и си стем про тив ва зду шне од бра не, те ло ги стич ка ин фра струк ту ра. Ти ме би се ума њи ла бор бе на спо соб ност Ре пу бли ке Срп ске, и ства ра њем па ни ке
ме ђу ста нов ни штвом и вој ском, хр ватско му сли ман ској стра ни омо гу ћи ли знат но по вољ ни ји усло ви за на ста вак во ђе ња ра та.
У свом по сто ја њу, НА ТО је пр ви пут из вео ма сов ну вој ну ак ци ју, опе ри шу ћи из ван сво је пр вобит не обла сти дје ло ва ња. Свој „иден ти тет“ по тра жио је бомбар ду ју ћи Ср бе. Ста вља ју ћи све ме ха ни зме јед не мул тина ци о нал не ору жа не си ле гра ђе не 40 го ди на у функ ци ју по др шке Са вје ту без бјед но сти, деј ству ју ћи из ван овла штења УН, НА ТО се ти ме и де фини тив но свр стао на јед ну од стра на у гра ђан ском ра ту на тлу не ка да шње Бо сне и Херце го ви не.
Пре ко 400 бор бе них ави она по ле та ло је са аеро дро ма:
Бомбардовање Републике СрпскеНА ТО ави ја ци ја, уз ар ти ље риј ску по др шку Сна га за бр за деј ства, из ру чи ла је на Ре пу бли ку Срп ску пре ко 10 хи ља да то на нај у бо ји ти јег екс пло зив ног ма те ри ја ла
Нова крила, досије, аутори Никола Волаш и Звонко Савић
12 bombardovawedveri srpske
МУ СЛИ МА НИ ПО МА ЖУ СА ВЕ ЗНИ КЕ
Да је ак ци ју бом бар до ва ња срп ских вој них и ци вил них ци ље ва НА ТО при пре мио у са рад њи са не при ја те љи ма Ср ба у грађaнском ра ту, увјер љи во по твр ђу је и при мјер за ври је ме деј ства од 30. септем бра у 2 ча са и 31 ми ну та на те ле ко му пи ка и о ни I РТВ си стем „Сто ли це“ на Ма је ви ци.
На и ме, ка ко је због ве ли ке облач но сти и ма гле у то ку бом бар до ва ња ефи ка сност ави о на би ла огра ниче на, му сли ма ни су са фа ро ви ма из под руч ја Лисачe и В. Је ли ћа освје тља ва ли овај обје кат. Оно што ни су успје ли у тро и по го ди шњим ата ци ма да сру ше најзна чај ни ји ре леј у РС по ку ша ли су по ма жу ћи сво је са ве зни ке на по ме ну ти на чин.
Ави а но, Пја ћен ца, Ђо ја дел Ко ле, Ге ди и Брин ди зи у Ита ли ји и са два аме ричка но са ча ави о на у Ја дра ну „Те о дор Ру звелт“ и „Аме ри ка“ и но са ча ави о на бри тан ске рат не мор на ри це „Ин ви сибл“, из во де ћи пре ко 3200 бор бе них ле то ва и деј ству ју ћи по 150 вој них и ци вил них ци ље ва на го то во ци је лој те ри то ри ји Ре пу бли ке Срп ске. У овој опе ра ци ји уче ство ва ли су ави о ни са ко ји ма рас пола же за пад на вој на али јан са: аме рич ки, фран цу ски, шпан ски, ен гле ски, ита лијан ски, тур ски и не мач ки (Ф14, Ф15,Ф16,Ф18, А10, А6, ЕФШ, М2000, Си хари јер Тор на до, Ја гу ар...). Ко ри шће на су убој на сред ства (авио бом бе и ра ке те): АБ 5950 кг, Мк 84, ка сет не бом бе, бомбе са ла сер ским и ТВ на во ђе њем 250, 500, 960 и 2000 кг ра ке те ва здух зе мља, то по ви 105мм, 37 и 47мм.
Да на 11. сеп тем бра, са аме рич ке ратне кр ста ри це „Нор ман ди ја“ из Ја дра на лан си ра но је по ши рем ре јо ну Ба ња Лу ке и При је до ра 13 кр ста ре ћих ра ке та „То ма хавк“. Би ла је то њи хо ва пр ва примје на у брд ско пла нин ским усло ви ма (пр ви пут овај тип ра ке те ко ри шћен је у опе ра ци ји „Пу стињ ска олу ја“).
Опе ра ци ја „Од лу чан од го вор“ према за ми сли ге не ра ла НА ТОа, тре ба ла је да се ре а ли зу је у че три фа зе: упо зора ва ју ћа, обез гла вљу ју ћа, уни шта ва јућа и ра за ра ју ћа.
ПО ВОД ПО СВА КУ ЦИ ЈЕ НУ
У на мје ри да до ка же сво ју су пре маци ју у сви је ту и очи глед но опо ме ну све оне ко ји им се не же ле да ста ве под скуте, НА ТО пакт је од лу чио да у том ци љу де мон стри ра сво ју убој ну сна гу. Оту да је опе ра ци ја „Од лу чан од го вор“ ис плани ра на мно го ра ни је.
Ка ко на ћи по вод и ујед но оправ да ње пред свјет ском и соп стве ном јав но шћу
за при мје ну си ле? УН су
13republike srpske dveri srpske
Андреј Демуренко
СРБИ НИСу КРИвИ ЗА МАРКАле
Нај у вјер љи ви ји до каз о то ме да Ср би ни ово га пу та, иако су по но во оп туже ни, ни су кри ви за ин сце ни ра ни зло чин на са ра јев ској пи ја ци Мар ка ле, ко ји се до го дио 28. ав гу ста, из нио је у струч ној екс пер ти зи ар ти ље риј ски пу ковник, ко ман дант ру ске је ди ни це Ун про фо ра у Са ра је ву Ан дреј Де му рен ко.
– Као про фе си о нал ни вој ник не мо гу да се сло жим са ар гу мен ти ма екс пера та УН о раз ло зи ма и из во ри ма екс пло зи је ко ја се до го ди ла 28. ав гу ста ове го ди не на пи ја ци Мар ка ле у Са ра је ву. Пот пу но су не при хва тљи ви ти ар гу мен ти. За то ћу по ку ша ти да об ја сним не ке но ве де та ље ко ји су ме ни до ступ ни. Пре све га по треб но је по зна ва ти основ не глав не чи ње ни це ко је су са др жа не у ма те ри ја лу о ис тра зи ко је је са чи ни ла екс перт на гру па УН. Је дан при ме рак на фран цу ском је зи ку са др жи не ко ли ко ве о ма чуд них за кљу ча ка, укљу чу јући и иде ју о по ри је клу гра на те са срп ске стра не. У на цр ту по ме ну тог ма тери ја ла об ја шња ва се угао под ко јим је па ла гра на та на ули цу Мар ша ла Ти та (Мар ка ле). То је угао из ме ђу по вр ши не (те ре на) и па да (пу та ње) гра на те. То је ве о ма ва жно. У ше ми ко ја је ве о ма зна чај на, при ка зан је пра вац ва тре и ме сто екс пло зи је. У скла ду са ис тра гом пра вац ва тре био је под 176 сте пе ни. Ово је ју го и сточ но под руч је, што је ва жно зна ти. Дру ги при мје рак (ше матски при каз), за ни мљи во да је то ма те ри јал му сли ман ске вој ске, при ка зу је угао из ме ђу по вр ши не и па да гра на те од 70 сте пе ни. За ни мљи во је пи та ње за што УН има ју ова два раз ли чи та ма те ри ја ла и два раз ли чи та из вје шта ја, као и два за кључ ка о ис тој ис тра зи? Зна мо да је у овом слу ча ју ко ри штена гра на та ка ли бра 120 мм. Она је при је ко ри ште на у Со вјет ском Са ве зу и вр ло до бро по зна јем то оруж је јер сам про фе си о нал ни вој ник. Пре ма си стему и по да ци ма о овом оруж ју мо же мо ви дје ти да по сто ји шест стан дар да за ње го ву упо тре бу. У скла ду са углом од 70 сте пе ни и прав цем гра на те, у ус по ред би са стан дар ди ма, мо же мо на пра ви ти и из ву ћи сле де ће за кључке. Гра на та се мо гла ис па ли ти са под руч ја уда ље ног од мје ста екс пло зи је 2000 ме та ра, а то под руч је се на ла зи тач но на ли ни ји раз два ја ња за ра ћених стра на. Да кле, та мо ни су ни мо гли би ти Ср би. /.../ Да кле, из све га пра ви за кљу чак је да Ср би ни су ис па ли ли гра на ту на пи ја цу Мар ка ле. По сле ди це овог до га ђа ја и ис тра ге ће се осе ти ти. Ју че су из во ђе ни на па ди из ва зду ха и стра да ли су ци ви ли.
Же лим да се обра тим дра гим су на род ни ци ма, по себ но ру ко во ди о ци ма ко ји тре ба да до не су од лу ку. Јед но став но не до ста је стр пље ња и бе сми сле но је удара ти гла вом о зид ка да су у пи та њу ла жи и под ме та ња ко ја се раз ви ја ју у си сте му но во ком по но ва не по ли ти ке. Же лим да вам скре нем па жњу на то. Јед ном ће се по да ци о ово ме пре и спи та ти. Зар се не пи тав ши ни ко га ни шта мо же вје ро ва ти у све оно што се ов дје фал си фи ку је? Ма кар да се пи та ло за ми шље ње стручња ка. Ми ов дје зна мо на шта све тре ба да ли чи си стем ми ров не ини ци ја ти ве. На кра ју кра је ва, ако се дво ји ца ту ку, тре ба про тре сти обо ји цу, а не уда ра ти по
гла ви уви јек јед ног те истог. Сва љи ва ти све са бо ле сне гла ве на здра ву. Ја не по ку ша вам да раз ја сним чи ја је кри ви ца ве ћа. То је
исто ри ја. Те шко је све то уста но ви ти, али у сва ком случа ју љу ди у овом гра ду има ју по тре бу за ми ром.
по ста ви ле Ре пу бли ци Срп ској услов за де бло ка ду Са ра је ва. Ка ко је Пар ла мент Ре пу бли ке Срп ске на сјед ни ци од 28. ав гу ста још јед ном по твр дио спремност да при сту пи ми ров ним пре го вори ма, по здра вив ши при том аме рич ку ини ци ја ти ву о окон ча њу рат ног конфлик та у бив шој БиХ, у ци љу по сти зања трај ног и пра вед ног ми ра, укљу чују ћи и мо да ли те те де бло ка де Са ра је ва, чи ме су ис пу ње ни усло ви УН, НА ТО је на бр зи ну мо рао да про на ђе из го вор за ка жња ва ње Ср ба. По но во је на са рајев ским ули ци ма ин сце ни ран ма са кр ци ви ла (28. ав гу ста). По но во је ода бра на са ра јев ска пи ја ца Мар ка ле за из вр ше ње зло чи на. По но во је на исти на чин треба ло ме диј ски дис кре ди то ва ти Ср бе, а све то у ци љу оправ да ња већ ис пла нира не вој не ак ци је. Без ика кве про вје ре ко ман да Ун про фо ра у Са ра је ву и во де ћи свјет ски ме ди ји су екс пре сно до ни је ли пре су ду: Ср би су кри ви за ову тра ге ди ју. Ге не рал Рат ко Мла дић је од мах по том де ман то вао оп ту жбу да је са срп ских по ло жа ја око Са ра је ва ис па ље на гра ната ко ја је па ла на Мар ка ле, за тра жив ши хит но фор ми ра ње мје шо ви те ко ми си је за утвр ђи ва ње исти не.
А ко је узроч ник тра ге ди је у ко јој је 37 не ви них ци ви ла из гу би ло жи вот, а ви ше де се ти на ра ње но?
Од го вор на ово, баш као и ра ни ја пи тања, сти гао је из ви ше по у зда них из во ра (ру ски, зва ни чан из вје штај Ун про фо ра, ина че не до сту пан јав но сти, фран цу ски и ју го сло вен ски). Пр ви и нај у вјер љиви ји из вор ру ског пу ков ни ка Ан дре ја Де му рен ка, ко ман дан та ру ске је ди ни це у са ста ву Ун про фо ра за Са ра је во, ко ји се на шао на ли цу мје ста не по сред но по слије зло чи на, не дво сми сле но је опо вр гао зва нич ну тврд њу да су Ср би ис па ли ли про јек тил. Ка ко се ра ди о струч ња ку ба ли сти ча ру и ар ти љер цу и ма ње упуће ним је би ло пред ТВ ка ме ра ма ја сно да су ње го ве тврд ње тач не.
Зна чај но је ис та ћи да је по ме ну ти официр сво је струч не до ка зе јав но из нио у ме ди ји ма на са мом по чет ку опе ра ци је ка жња ва ња Ре пу бли ке Срп ске. Исти на, очи глед но је, и ово га пу та по то пље на у мо ру пе тродо ла ра.
Опе ра ци ја „Од лу чан од го вор“ мо гла је да поч не.
РЕ ПУ БЛИ КА СРП СКА - - ПО ЛИ ГОН ЗА
ИС ПРО БА ВА ЊЕ СИ ЛЕНа дан 30. ав гу ста, 2 ча са и 5 ми ну та иза
по но ћи, НА ТО ави ја ци ја, у са деј ству са снага ма за бр за деј ства са Иг ма на, от по че ла је ма сов не уда ре по вој ним и ци вил ним ци ље ви ма Срп ског Са ра је ва. Ме та не прија тељ ских на па да, ко ји ма су се при дружи ле и му сли ман ске је ди ни це, би ли су Срп ско Са ра је во и срп ске оп шти не: Па ле, Со ко лац, Ро га ти ца и Го ра жде, те на се ља у под нож ју Ма је ви це. као и срп ске оп шти не Чај ни че и Ср би ње и ди је ло ви Срп ске Хер
це го вине. Пр ви н а п а д тра јао је 45 ми нута, за тим се но ва ко личи на смр тоно сних про јекти ла те шких и до 2000 кг сру чи ла на срп ска на се ља у 4 ча са и 45 ми ну та. Тре ћи на пад по чео је у 9 ча со ва и 20 ми ну та а че твр ти не што иза 14 ча со ва. Пе ти је по чео у 16 ча со ва и 40 ми ну та и тра јао до 18 ча со ва. Нај же шћем на па ду би ле су из ло же не са ра јев ске оп штине, по себ но Ха џи ћи, Во га шћа, Но во Са ра је во и Или џа на ко је се из ва зду ха сру чи ло ви ше од 600 про јек ти ла, а са не при ја тељ ске ба зе на Иг ма ну ис па љено је ви ше од 2000 ра зор них про јек тила ве ћих од 120 мм. Од лу ку да се из врши ова ге но цид на ак ци ја над срп ским на ро дом до ни је ли су ко ман дант НА ТОа за ју жну Евро пу, аме рич ки ад ми рал Лејтон Смит, и ко ман дант Ун про фо ра за бив
14 bombardovawedveri srpske
уН и НА ТО као БогОво је при мер ка ко ави ја ци ја НА ТО пак та ко ри сти си лу про тив срп
ског на ро да.Глав ни мост пре ко ре ке Дри не сру шен је ди рект ним уда ром две авио
бом бе. Овај мост на ла зи се у Ср би њу и је дан је од три уни ште на мо ста ко ја се на ла зе у овој ре ги ји у по след ња два да на бом бар до ва ња НА ТОа. Љу ди са овог под руч ја по сма тра ју ову ште ту са не ве ри цом. Ло кал ни званич ни лист про те сту је јер је мост ко ри штен за ци вил не по тре бе, а са да су ста нов ни ци од се че ни од сво јих фар ми у пла ни на ма. Га ђа ју ћи ци љеве, као овај мост ко ји је ко ри штен за по тре бе ци ви ла, НА ТО још јед ном озна ча ва да же ли на не ти још пат њи ка ко би Ср би по ву кли оруж је око Са ра је ва. Ави о ни НА ТОа над ле ћу тра га ју ћи за но вим ци ље ви ма. Иако је пред сед ник РС др Ра до ван Ка ра џић по др жао од лу ке Же нев ске конфе рен ци је о бив шој БиХ, и до дао да ће по ву ћи оруж је око Са ра је ва са мо ако бу де за га ран то ва на си гур ност, мост у бли зи ни Тр но ва пре тр пио је че ти ри бом бар до ва ња ави ја ци је НА ТОа. Јед на екс пло зи ја на пра ви ла је кра тер ду би не 15 ме та ра. Пре ма из ве шта ји ма ло кал них зва нич ни ка, мост је НА ТО ави ја ци ја бом бар до ва ла две но ћи а уни ште не су и стамбе не згра де у бли зи ни мо ста у ко ји ма је жи ве ло 16 по ро ди ца. Не ко лико ци ви ла из обли жњих згра да по вре ђе но је. Ста нов ни ци уни ште них згра да уве че су ева ку и са ни не по сред но пре бом бар до ва ња у ку ће ван гра да. Љу ди са раз ло гом оп ту жу ју НА ТО за то што је стао на му сли манску стра ну у овом су ко бу. Ка ко кам па ња бом бар до ва ња ави о на НА ТОа ула зи у ин тен зив ни ју фа зу, љут ња ових ци ви ла без об зи ра на моћ за падне си ле је све ве ћа. По шту ју ћи сво ју власт и ње зи не од лу ке, ови љу ди су огор че ни на на чин на ко ји За пад ко ри сти си лу. (Пи тер Ар нет за СNN, 10. сеп тем бар 1995. го ди не)
шу Ју го сла ви ју, фран цу ски ге не рал Бернар Жан ви је. Ру ши лач ки по ход НА ТОа већ у пр вом на ле ту ави ја ци је и то по ва Сна га за бр за деј ства про у зро ко вао је огром ну ма те ри јал ну ште ту на вој ним, а по себ но ци вил ним објек ти ма, ко је је ге не рал Жан ви је ока рак те ри сао као ко ла те рал ну (ус пут ну). А шта за по ме нутог фран цу ског ге не ра ла зна чи ко ла терал на ште та, нај бо ље све до че уни ште ни објек ти ци вил не на мје не: те ле ко му ни каци о ни си стем срп ске ра дио те ле ви зи је (Ко за ра, Сви њар, Бе цањ, Ма је ви ца, Троврх, Не ве си ње и не ко ли ко ма њих ре пети то ра), ра дио ста ни це (Со ко лац, До бој, Озрен, Лу ка ви ца, Ср би ње), ре зер во а ри за во ду (Са ра је во, Хан Пи је сак, Ка ли новик, Не ве си ње), ПТТ ре пе ти то ри (Ко зара, Ци га ни ште, Ку ла, Тро врх, Не ве си ње, Хан Пи је сак, Ма је ви ца, Срп ско Са ра ја во), сточ не фар ме по љо при вред них до ба ра (Ро ма ни ја, Хан Пи је сак, Ср би ње, Ка ли новик, Ја хо ри на, До бој), бол ни це (Срп ско Са ра је во, Озрен), на се ље за из бје гли це у Хан Пи је ску и Ви ше гра ду, ви ше фа бри ка, мо сто ва, при је свих 4 мо ста на Дри ни код Ср би ња, тра фо ста ни ца и 110 ки ло волт ни да ле ко вод из Ви ше гра да, ви ше де се ти на јав них обје ка та и на сто ти не при ват них стам бе них обје ка та. Већ пр ви дан опе раци је, с об зи ром на без об зир ност, ври јеме, обим и из бор обје ка та деј ства, НА ТО је ја сно ука зао да се ње го ви ци ље ви и стра те ги ја не по ду да ра ју са ци ље ви ма и стра те ги јом УНа. На то су, уоста лом, укази ва ле и не ке чла ни це Са вје та без бједно сти УНа, а ме ђу њи ма и зе мље чи је су сна ге уче ство ва ле у из вр ше њу зло чи на нај моћ ни је вој не ор га ни за ци је сви је та (Фран цу ска и Ен гле ска). Ни то чак ни је био до во љан раз лог баш као и пред у сретљи вост Ср ба у отва ра њу пла вих пу те ва за до ту ра ње ху ма ни тар не по мо ћи Са раје ву, снаб ди је ва ње овог гра да стру јом и га сом и ус по ста вља ње коп не них са обра ћај ни ца са Го ра ждом, да НА ТО сна ге об у ста ве свој ру ши лач ки по ход про тив Ср ба. Срп ски ло гич ки за хтјев да им се
да ју га ран ци је да му сли ман ска стра на не ће вој но екс пло а ти са ти по вла че ње те шке ар ти ље ри је из ван зо не од 20 км, што ни је оба ве зи ва ло тзв. Ар ми ју БиХ,
јед но став но је пре ћу тан. Све то ука зу је да је за пад на вој на али јан са чвр сто од лучи ла да ре а ли зу је ра ни је до не сен план ис про ба ва ња вој не мо ћи и исто вре мено под пла штом УНа ре а ли зу је и сво је при кри ве не по ли тич ке ци ље ве.
У пост бло ков ској по дје ли сви је та и у пре ра спо дје ли мо ћи оли че ној у по ма ло пре тен ци о зној син таг ми „Но ви свјет ски по ре дак“ Бал кан је и да ље остао атрак тиван ре ги он за Евро пу и Аме ри ку ко муни ка циј ски и еко ном ски при је све га.
ДЕЈ СТВА СА ВЕ ЛИ КИх ВИ СИ НАКа ко смо на ве ли, пр ви на пад НА ТО
ави ја ци је, уз са деј ство сна га за бр за дејства на Иг ма ну, по чео је око 2 ча са иза по но ћи. На не бу из над ис точ них ди је лова Ре пу бли ке Срп ске на шло се у пр вом тре нут ку 60 НА ТО ави о на. Ста нов ни штво мно гих гра до ва и се ла је спа ва ло. Сна жне де то на ци је су им раз би ле сан и илу зи је да се при јет ње за пад ног вој ног са ве за ипак не ће оства ри ти.
Ави о ни су ле тје ли по већ ис пла нира ној ше ми: сва ком ва зду шном уда ру прет хо ди ло је те мељ но из ви ђа ње обје
15republike srpske dveri srpske
уНИ ШТИ лИ КО РА Ћев СПО Ме НИК
Да на 9. сеп тем бра НА ТОбомбар де ри су у се лу Љу би на не дале ко од Са ра је ва, на ма ги стралном пу ту пре ма Ту зли, уни шти ли спо мен оби љеж је јед ног од најбо љих ју го сло вен ских и европских ко шар ка ша, по диг ну тог на мје сту гдје је тра гич но на стра дао 2.6.1969. год.
По пу лар ни Жућ ко, „злат на ље вица“, до та да не над ма шни кош ге тер ОКК Бе о гра да, Пе трар ке из Па до ве и ре пре зен та ци је Ју го сла ви је (157 утак ми ца у дре су са др жав ним гр бом) био је у спорт ском сви је ту то ли ки идол спор ти ста и спортских по кло ни ка, да је Европ ска ко шар ка шка асо ци ја ци ја ФИ БА у ње го ву част у свом зва нич ном так ми чар ском ка лен да ру, већ од на ред не го ди не по сли је тра гичне смр ти уве ла и нај ма сов ни је европ ско клуп ско так ми че ње „Куп Ра ди во ја Ко ра ћа“.
Сру шив ши зна мен о под сје ћању на „Злат ну пе ти цу“, сво је свр сно све ти ли ште по кло ни ка спор та, НА ТО је и овом при ли ком по твр дио да му ни шта ни је све то. Име и лик ове спорт ске ле ген де, ме ђу тим, жи вје ће и да ље у ср ци ма ми ли о на по кло ни ка ко шар ке и спор та ши ром пла не те. О зло чи нач ком бом бар до ва њу спо меноби љеж ја пи са ће се у цр ним хро ни ка ма беш ча шћа, а о чо вје ку чи ја је спорт ска и људска сла ва већ одав но над жи вје ла све ефе мер но сти жи во та, ста ја ће уз сви јетлу би о гра фи ју и по да так да, су прот но пле ме ни тим по ру ка ма ко је спорт у свом нај ре пре зен та тив ни јем узор ку но си, по сто ји и та ква по у ка ко ју ни кад и ни гдје не би тре ба лo да за бо ра ви мо.
НОЋ СТРАДАњА ГОРАНОвИЋА
Не дје љу 10. сеп тем бар 1995. го ди не мје шта ни се ла Гор ња Рад ња код Те сли ћа за пам ти ће као нај цр њи дан у свом по сто ја њу. У 2 ча са и 5 ми ну та НА ТО ави ја ци ја је бом ба ма са ли ца зе мље из бри са ла по ро дич но до маћин ство Алек се Го ра но ви ћа, док су оста ле ку ће у се лу оста ле без крово ва и ста ка ла на про зо ри ма. Алек са Го ра но вић и ње гов син Здрав ко су уби је ни на свом ог њи шту, док је ви ше мје шта на те же и лак ше ра ње но. Ме ћу њи ма је и пет на ест мје се ци стар дје чак Не бој ша Го ра но вић ко ји је за до био те шке тје ле сне по вре де. Ко су уби це Го ра но ви ћа?
„Здрав ко је рас ко ма дан сав у ко ма ди ће, а Алек си, ста ром чо вје ку, обе но ге су пре би је не. Њих дво ји це ви ше не ма. Ово је ве ли ки зло чин. Ово тре ба осу ди ти. Тре ба осу ди ти и на ше не при ја те ље ов дје, а и оне у Амери ци. По ка жи те ово све ту да се ви ди тач но да је то ве ли ки зло чин. Ов дје па да ју на ша дје ца, на ша крв. Они до ла зе да нам уби ја ју на шу не јач, на ше же не. Ру ше нам имо ви ну. Ово је све ма сло Аме ри ке. То је ве ли ка бру ка и сра мо та”, ри је чи су оче ви ца Ђ. Алек си ћа.
ка та и ре јо на ода бра них ци ље ва, по себно си сте ма ПВО РС. Уочи и за ври је ме ва зду шних уда ра, бес пи лот не ле тје ли це су би ле у функ ци ји из ви ђа ња обје ка та (ци ља) у ре јо ну деј ства. НА ТОави ја ција је ле тје ла у бор бе ном по рет ку ка ракте ри стич ном за упо тре бу са вре ме них бор бе них ави о на: прет ход ни цу на пада чи ни ла је де мон стра тив на гру па, си му ли ра ју ћи на пад у ци љу ак ти ви рања си сте ма ПВО про тив ни ка. Уз њих су ле тје ли ави о ни за так тич ко из ви ћа ње и, са дис тан це, ави о ни за елек трон ско оме та ње и про ти ве лек трон ска деј ства. Не по сред но иза њих деј ство ва ли су авио ни за не у тра ли са ње си сте ма ПВО, за тим удар на гру па ко ја тре ба да деј ству је по
већ утвр ђе ним ци ље ви ма.Уло гу за шти те бор бе ног по рет ка пре
у зи ма ла је и по себ на гру па ави о на за ту на ми е ну. Ком плет ном опе ра ци јом ру ково ђе но је из ко манд ног мје ста (Авакс) са од ре ће не дис тан це.
Уочи, за ври је ме и по сли је из вр ше ног ва зду шног на па да ави о ни ма за електрон ско оме та ње си сте ма ве за (ра дио ре леј них и ра дар ских уре ћа ја), ра дарских, ра кет них и на ви га циј ских си сте ма, не при ја тељ је же лио да бло ки ра си стем ко ман до ва ња и упра вља ња бор бе ним од брам бе ним ефек ти ва ма, као и пренос по да та ка ва зду шног осма тра ња и ја вља ња. Бор бе ни ле то ви НА ТО ави о на из во ђе ни су са ви си на из над 6 хи ља да
ме та ра. У ре јон деј ства ави о ни су до лета ли из НА ТОба за у Ита ли ји и са но сача ави о на у Ја дра ну кроз два ко ри до ра пре ко Кар ло ба га и Спли та, на ви си на ма од 8 до 10 хи ља да ме та ра и у гру па ма од 8 до 12 ави о на. У ши рем ре јо ну деј ства, ави о ни су, по пра ви лу, нај при је на по мену тој ви си ни не ко ли ко пу та кру жи ли, да би се на кон то га из гру пе из два ја ла два до че ти ри ави о на, спу шта ју ћи се до ви си не од око 6 хи ља да ме та ра и на да љи на ма од 3 до 4 ки ло ме тра од иза бра ног ци ља вр ши ли от ка чи ва ње убој них сред ста ва. На па ди са бом ба ма из во ђе ни су из хо ризон тал ног ле та а ра ке ти ра ње из по ни рања под углом од 20 сте пе ни. Деј ства су углав ном би ла ком би но ва на.
16 bombardovawedveri srpske
ПО ГИ Ну лО 152 ЦИ вИ лА На кон фе рен ци ји за штам пу одр жа ној у Ба ња Лу ци 26.
сеп тем бра 1995. го ди не, го во ре ћи о по сле ди ца ма НА ТО бом бар до ва ња и деј ста ва Сна га за бр за деј ства, ко мандант глав ног шта ба ВРС ге не рал Рат ко Мла дић је из међу оста лог ре као:
У на па ди ма на срп ска на се ља Срп ског Са ра је ва већ ду же вре ме уче ству ју сна ге за бр за деј ства. Упо зо рио сам ге не ра ла Сми та и Жан ви јеа да ни смо на па ли сна ге УН ПРОФОРа, ни ти за то по сто је раз ло зи. По зна то је да су Сна ге за бр за деј ства до шле на про стор бив ше БиХ, да за шти те сна ге УН ПРО ФОРа, ја вас под се ћам, да од срп ских деј става на про сто ру бив ше БиХ ни је стра дао ни је дан при падник ми ров них сна га. У исто вре ме, сна жни ар ти ље риј ски уда ри Сна га за бр за деј ства, где је ис па ље но 1450 гра на та, на не ли су огром не ма те ри јал не ште те, уби ли до са да 17 и ра ни ли 46 ци ви ла. Са мо у два на па да на бол ни цу „Жи ца“ у Бла жу ју уби је но је 10 бо ле сни ка.
У ва зду шним на па ди ма НА ТО пак та на Ре пу бли ку Срп ску уче ство ва ло је 3200 ва зду хо пло ва, ко ји су ис тре сли пре ко 10 000 то на екс пло зив ног ма те ри ја ла од че га је стра да ло 152 ци ви ла, а 273 их је лак ше и те же ра ње но. Са мо у Ср би њу, у игри по ред мо ста, смрт но је стра да ло двоје де це, а пе то ро те же ра ње не де це пре ба че но је на ВМА у Бе о град. При чиње на је огром на ма те ри јал на ште та, ко ја се ме ри ми ли јарда ма до ла ра. Учи ње но је то да се ра зо ри те ле ко му ни каци о ни и ин фор ма тив ни си стем, си стем по штан ских ве за, раз ру ше цен тра ле и да ле ко во ди и на род оста ви у мра ку, уни ште во до во ди и спре чи снаб де ва ње пит ком во дом, униште скла ди шта хра не, еко но ми је и сточ не фар ме и ста новни штво оста ви без хра не, уни ште број ни стам бе ни, ме дицин ски и јав ни објек ти и ти ме срп ски на род ста ви у бе ду и пот пу ну изо ла ци ју. По ред ма сов них уда ра по ви тал ним ци вил ним и вој ним објек ти ма, НА ТО је сва ко днев но снимао по ло жа је је ди ни ца ВРС и на чи ње не сним ке усту пао хр ват ској и му сли ман ској вој сци. Ова квим од но сом НА ТО је по стао агре сор, јер се отво ре но ста вио на јед ну од страна у су ко бу. По др жа ни ма сов ним уда ри ма ва зду хо плов них сна га НА ТО, уз ди рект но одо бре ње САД и за пад них зе маља, за што по сто је до ка зи, Хр ват ска је кре ну ла у отво ре ну агре си ју на Ре пу бли ку Срп ску, а сна ге му сли ман скохр ватске ко а ли ци је у бив шој БиХ у но ву офан зи ву на го то во свим ра ти шти ма. Та квим по ступ ком свет ских моћ ни ка спре ча ва се бр же сти за ње до ми ра, а по след њи до га ђа ји ука зу ју да раз бук та ва ње рат них деј ста ва пре ти но вом и ве ћом еска лаци јом су ко ба. Исто вре ме но, по да ци го во ре, да се у му слиман ској и хр ват ској вој сци, на ла зи ви ше ге не ра ла и сто ти ну ви ших офи ци ра Пен та го на ЦИА и не ких за пад них зе ма ља,
ко ји уве жба ва ју њи хо ве је ди ни це и при пре ма ју им офан зиве. О кр ше њу ем бар га на увоз на о ру жа ња и вој не опре ме, овом при ли ком не тре ба го во ри ти, јер то за му сли ман ску и хр ват ску стра ну ни је ва жи ло, па су оне са свих стра на не пре кид но до би ја ле ве ли ке ко ли чи не ра зно вр сне вој не опре ме и са вре ме ног на о ру жа ња, што сте мо гли ви де ти на вој ним смо тра ма у За гре бу, Би ха ћу и Зе ни ци.
Про тив на шег на ро да во ди се пра ви ме диј ски рaт у ко јем уче ству ју моћ не свет ске аген ци је. По зна то је да смо би ли осу ђе ни за зло чин на Мар ка ла ма и за број не дру ге зло чи не, иако је ка сни је до ка за но да га ни су по чини ли Ср би. У по след њем ма са кру „Мар ка ле2”, ко ји је био по вод за ва зду шне уда ре НА ТОа, пра во вре ме но сам упозо рио ко ман дан та сна га УНП ФОРа за бив шу Ју го сла ви ју ге не ра ла Жан ви јеа да је то сце на рио про тив Ср ба, јер су га по чи ни ли му сли ма ни, али ми је он ре као да не ма ком пе тен ци ју да на ре ди ис тра гу и за у ста ви пла ни ра ни на пад. То по твр ђу је да су сна ге НА ТО пак та из ван кон троле Ује ди ње них на ци ја и са ме дик ти ра ју на чин по на ша ња. Сви ти ме диј ски при ти сци и са та ни за ци ја срп ског на рода ис ко ри шће ни су као по вод за пад ним ди пло ма ти ја ма за до но ше ње ри го ро зних ка зне них ме ра ме ђу на род не за јед ни це про тив срп ског на ро да.
Мно го број не свет ске аген ци је при хва та ле су из ја ве и из ве шта је му сли ман ске и хр ват ске стра не и свет ских цен та ра мо ћи и уна пред при пре ма ле ме диј ске ак ци је за оп ту жи ва ње Ср ба и та ко обез бе ђи ва ле одр жа ва ње ан ти срп ског рас по ло же ња. Да нас, ка да се су сре ће мо са исти ном, са објек тив ним на ла зи ма струч них еки па, ко ји су би ли скри ве ни у ду бо ким фи о ка ма, ви ди мо да Ср би ни су од го вор ни за број на не де ла ко ја су им припи са на. Ме ђу тим, то и ни је би ло ва жно, јер су оп ту жбе би ле до вољ не за при ме ну од го ва ра ју ћих санк ци ја ме ђуна род не за јед ни це.
Где је да нас ме ђу на род на за јед ни ца, где су ху ма нитар не огра ни за ци је да ви де нај ве ћи ег зо дус Ср ба, бли зу по ла ми ли о на бес кућ ни ка ко је су хр ват ске и му сли манске вла сти по след њих ме сец да на про те ра ле и ет нич ки очи сти ле са срп ских про сто ра. Свет ска јав ност упо зната је ка ко су Хр ва ти до че ка ли пре пун ауто бус Ср ба из Ср бо бра на на пу ту за Јај це и пот пу но га спа ли ли за једно са пре ко се дам де се то ро де це, же на и ста ра ца, ко ји су се у ње му на шли. Раз го ва рај те са све до ци ма ди вља ња фа ши стич ких зве ри, по гле дај те гол го ту пре ко 300.000 љу ди ко ји су оста вље ни на ми лост и не ми лост, а за чи ју су суд би ну од го вор ни и они ко је су хр ват ској и му слиман ској стра ни омо гу ћи ли та кво по на ша ње.
Исто вре ме но, док су тра ја ли ва зду шни на па ди, Сна ге за бр за деј ства су ис па љи ва ле про јек ти ле ве ликог ка ли бра (из над 120 мм). У пр ви мах, 30. ав гу ста, са Иг ма на су деј ство ва ли по Срп ском Са ра је ву и то углав ном по ци вил ним ци ље ви ма на се љи ма Лу кави ца, Ти ла ва, Ми ље ви ћи, Га ври ћа бр до, Во го шћи и Ха џи ћи ма. У гра на ти ра њу је оште ће на гим на зи ја на Или џи, као и ви со кошкол ске ин сти ту ци је: Елек тротех нич ки, По љо при вред ни и Фи ло зофски фа кул тет.
Пр вог да на ис па ље но је пре ко 2 хи љаде гра на та. Ин ди ка тив но је да се, по сли је пр вих син хро ни зо ва них ата ка ави ја ције и Сна га за бр зо деј ство, гу би ко ор дина ци ја ме ђу њи ма, али за то ја вља но ва: за јед нич ко деј ство, на при је са му сли мани ма, а за тим и Хр ва ти ма.
Отво ре ним свр ста ва њем на јед ну страну у су ко бу и зло чи нач ким гра на ти ра њем срп ских ци вил них и вој них ци ље ва, Снаге за бр за деј ства су иза шле из пр во битно про кла мо ва ног ман да та ка ко је то до тад че сто ис ти ца но од зва нич ни ка УНа за штит ни ка сна га Ун про фо ра, по ста јући ти ме агре сор на Ре пу бли ку Срп ску. Сва ко днев но су про ши ри ва ле деј ства по Ср би ма, од ли ку ју ћи се не се лек тивним из бо ром ци ље ва, (баш као и НА ТО ави ја ци ја) и бру тал но шћу. Да је то та ко по твр ђу је и гра на ти ра ње бол ни це „Жи ца“ у Бла жу ју, гдје је смрт но стра да ло де сет бо ле сни ка, али и низ дру гих зло чи начких ак ци ја.
Уоста лом, о то ме свје до чи и цр на хрони ка НА ТОбес ча шћа... z
17republike srpske dveri srpske
СвЈе ДО ЦИ ЗлО ЧИ НА
ЉЕ ПО СА ВА ПАН ДУ РЕ ВИћ СА ПА ЛА: Ја сам би ла у ку ћи. По че ле су па да ти гра на те 15 ми ну та до 5 ча со ва. Ја сам
уста ла и ста ја ла на про зо ру. Ре кла ми мо ја ком ши ни ца: „Ај де, си ђи у по друм“. Ре кох: „Ма ваљ да не ће“, и вра ти ла сам се на зад и ле гла у кре вет. Ја сам ле жала, а ма ли ле жао на ка у чу. Био је, по сли је бом бар до ва ња, за гла вљен из ме ђу ка у ча и зи да. Шест љу ди су га је два кур та ли са ли. Муж ми је по ги нуо. Ка ко је би ло? То су де то на ци је гро зне. По че ли су он да ави о ни. То је био ужас. По бје гли смо код ро ђа ка. Кад је пу кло, ми смо би ли по па то су. Вра та су сва рас пад ну та. Про зо ри, кров, гре де, све је то ис ци је па но. У ме не је ку ћа би ла от кљу ча на. Кад сам до шла ни вра та, ни гдје ни шта. Ка ме ње по пет ки ла је ле тје ло од сва ку да. То је жа ло сно. Дје ца ври ште, пла чу. Би ле су уз бу не, ми смо бје жа ли. То је све рат. Шта су ура ди ли од дје це?! Дје ца тра у ме пре жи вља ва ју.
СМИ ЉА НО СО ВИћ СА ГА ВРИ ћА БР ДА:У пет са ти су по че ли ту ћи и гра на ти ра ти. Ми смо би ли у ку ћи. Би ла су и
дје ца го ре и спа ва ла. Син је до шао са по ло жа ја. Би ло нас је 12оро у ку ћи. И ето, ку ћа је раз ру ше на, га ра жа је раз ру ше на, да Бог са чу ва. Чи не ово му слима ни или УН ПРО ФОРци, срам их би ло. Тре ба ли по пу сти ти НА ТОу? Ни ка да не бих по пу сти ла. Ја ни сам мо гла ни шта учи ни ти.
ПЕ РО КО ПА ЊА ИЗ ЛИ СА ЧЕ КОД ШИ ПО ВА:Ја сам чу в’о ов це, а они су га ђа ли мо је ов це ко је су би ле уда ље не од мје
ста гдје су га ђа ли 100 ме та ра, ни је ви ше би ло и ваљ да су има ли под ба чај та ко да ни су ова це ни по го ди ли. До ље је та ко тај екс пло зив екс по ди р’о та ко да нас ни је та као ни шта. А ов дје не по сто ји ни ко ји вој ни обје кат, ни ти ка ква од брам бе на ли ни ја. Чу ди ме да су то ура ди ли.
Па ави он се про чуо, а ја га баш ни сам ни ра за зно да ли је ави он. До ле тио је из прав ца гдје сам се ја на ла зио. И ту је ба че на бом ба, ка ква је, то ја не знам. А ваљ да ће се до зна ти. Је су ли би ра ли ци ље ве? Је сте, би ра ла је, јед на је до ле ти ла и окрз ну ла ми ла че, пао ге лер пре да ме. Ја се са гнуо да га узмем. Док сам га узео, ис пра вио се, дим ме је об у зео та ко да сам мо р’о сје сти.
СТЕ ВО ПО ПО ВИћ ИЗ ГРА ДИ ШКЕ:– Чу ла се стра шна де то на ци ја, и у пр вом мо мен ту ни смо зна ли о че му се
ра ди. Ми слио сам да је гра на та. Прак тич но ни сам смио из ла зи ти из ку ће. Тек кад сам ја иза шао из ку ће, он да сам ви дио да је то би ла ра ке та. И ево, све су уни шти ли. Ја сам из бе гли ца. Ина че сам из Шол ца код Оку ча на. Сад сам код ових љу ди ов де. Они се на ла зе у Швај цар ској. Ина че су Ср би. Чу вао сам им ту ку ћу, одр жа вао и ево ви ди те шта смо до жи ве ли. Оста ли смо нео зле ђе ни и јед но и дру го. Ста кла су нам по раз би је на сва. Ево, ја сам спа во ов дје, фа ли ло је два – три ме тра да нам упад не у со бу. Прем да смо до жи вје ли ве ли ки шок, а тај шок до жи вља ва мо већ че твр ту – пе ту го ди ну. Ми смо че твр ту го ди ну у ра ту, а та мо у Шол цу нам је све из го ри ло. А ево ви ди те шта за пад на бан да ра ди, за пад ни свет шта ра ди од ци вил них љу ди, ци ви ла.
МИ ЛАН КУ ДРА, ИЗ БЈЕ ГЛИ ЦА ИЗ ГРА хО ВА:– Ја сам се у том тре нут ку на ла зио у кре ве ту и чуо сам ави он, ко ји је до ле
тио. Ави он је пре ле тио, а бом ба је по сли је екс пло ди ра ла. Од екс пло зи је сам био у шо ку. И у то ме су ме ста њу на шли. Про зо ри су по пу ца ли, сто ла ри ја је сва уни ште на, ци гла је по тре ше на сва. Шест ко ма да је та мо екс пло ди ра ло а сед ма је ође екс пло ди ра ла. Опет сам остао без ку ће.
СЛО БО ДАН СА ВИћ ИЗ хА џИ ћА: – Ту ку се вој ни објек ти, по ло жа ји. Ци вил ни објек ти стра да ју нај че шће.
Де си ла нам се си ту а ци ја упра во да нас, да пе ка ра ко ја је је ди на снаб дје ва ла Ха џи ће хље бом бу де то тал но уни ште на. То ови зли ков ци до бро зна ју па су то га ђа ли, зна ју они ко ји су нам ула зи ли у пе ка ру као ми ро твор ци. То су нам их они по сла ли. Ку хи ња Цр ве ног кр ста ко ја од по чет ка ра та ра ди у Ха џи ћима, а исто су је фи нан си ра ли та ко да ка жем они са стра не пла ће ни ци. Да нас је оме те на у ра ду. Ни је уни ште на али је ми тра љи ра на.
Упр кос ми шље њу ве ћи не зва нич ни ка у Вла ди Ита ли је и вла да ма дру гих зе ма ља Европ ске уни је ка ко на
Бал ка ну не ма опа сно сти од по сље ди ца ко ри ште ња му ни ци је са оси ро ма ше ним ура ни ју мом, Ми ни стар ство здра вља Ита ли је уред бом је по кре ну ло мо ни торинг, од но сно кон тро лу пре храм бе них на мир ни ца, по себ но гљи ва, жи та ри ца и дру гог по вр ћа, за тим мли јеч них и ри бљих про из во да ко ји по ти чу из БиХ и са Ко со ва.
Па ра докс тврд њи ка ко опа сност за здра вље ста нов ни штва у БиХ од оси рома ше ног ура ни ју ма не по сто ји, уве ћан је и по дат ком да је за кон тро лу на мирни ца из ове зе мље Ита ли ја из дво јила су му од пре ко ми ли он евра, што на свој ствен на чин го во ри ка ко про блем оси ро ма ше ног ура ни ју ма и ни је та ко бе за злен. Ду го го ди шња ис тра жи ва ња по ка за ла су да су од по сље ди ца НА ТО бом бар до ва ња по по ло жа ји ма Вој ске Ре пу бли ке Срп ске и Вој ске Ју го сла ви је, при че му је са свим из вје сно ко ри ште на и му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни јумом, умр ла три де сет че ти ри ита ли јан ска вој ни ка ко ја су бо ра ви ла у ми ров ним ми си ја ма на Бал ка ну, док је 277 те шко обо ље ло од ма лиг них обо ље ња.
ДЕ СЕ ТИ НЕ хИ ЉА ДА ЗР НА Пре ма пи са њу елек трон ских но ви на
„Oser va to rio sui Bal ca ni“ из Ита ли је, ко је
су го ди на ма про у ча ва ле при су ство осиро ма ше ног ура ни ју ма у БиХ и на Бал кану, твр ди се да је овај по да так ре зул тат ис тра жи ва ња и чи ње ни ца ко је је из није ла Асо ци ја ци ја по ро ди ца обо ље лих ита ли јан ских вој ни ка, ко ји по твр ђу је и Ита ли јан ска вој на оп сер ва то ри ја.
Пре ма ра ни јим по да ци ма, НА ТО авија ци ја ис па ли ла је пре ко 10.000 зр на са оси ро ма ше ним ура ни ју мом на по ложа је Ср ба у БиХ то ком 1995. и ви ше од 30.000 про јек ти ла то ком ак ци је Здру жених сна га на Ко со ву и у СРЈ у про ље ће 1999. Пре ма истим по да ци ма, ави о ни НА ТОа са мо на под руч ју Ха џи ћа и Хан Пи је ска ис па ли ли су 5.800 про јек ти ла са оси ро ма ше ним ура ни ју мом. Тач ни је, ви ше од 90 про це на та свих про јек ти ла са оси ро ма ше ним ура ни ју мом ис паље них у БиХ за вр ши ло је на ове двије ло ка ци је. Би ла је то дру га, од но сно тре ћа упо тре ба ове вр сте сред ста ва на ми је ње них пр вен стве но уни шта вању тен ко ва и дру гих оклоп них во зи ла. Још у Пу стињ ској олу ји 1991, ко ри стећи му ни ци ју са оси ро ма ше ним ура нију мом, аме рич ке су сна ге за трен претва ра ле ирач ке тен ко ве у ко ма де старог гвоз ђа, али и иза зва ле рас пра ве о штет но сти упо тре бе оси ро ма ше ног ура ни ју ма.
Ни кол Ко ри то ре, но ви нар ка „Оп серва то ри је Бал кан“, ко ја се не ко ли ко го дина ба ви ис тра жи ва њем при су ства осиро ма ше ног ура ни ју ма на Бал ка ну, тј.
слу ча јем по зна ти јим под име ном „балкан ски син дром“, ка же да су ми шље ња ита ли јан ских ин сти ту ци ја опреч на по овом пи та њу, али ис ти че ка ко зад њих мје се ци све ви ше у јав ност цу ри прича о обо ли је ва њу ита ли јан ских вој ни ка као по сље ди це кон так та са про сто рима на ко ји ма је ис па љи ва на му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни ју мом, те да то већ по ста је чи ње ни ца ко ју је те шко оспо ри ти.
„Ита ли јан ски пар ла мент фор ми рао је кра јем про шле го ди не спе ци јал ну пар ла мен тар ну Ко ми си ју ко ја је тре бало да ис тра жи оправ да ност ових тврдњи. Из не ких раз ло га, та гру па до са да ни је ура ди ла ни шта, а већ је про шло пет мје се ци. Ман дат за рад Ко ми си је је го ди ну да на, та ко да је оста ло свега се дам мје се ци. За што до са да ни шта ни је ура ђе но, мо же се са мо на га ђа ти, али чи ни се да не ко ме не од го ва ра истина“, за кљу чу је она.
ИТА ЛИ ЈА НИ ПЛА ТИ ЛИ ЦЕх Без об зи ра на оп струк ци је у овој
гру пи, до да је Ко ри то ре, у Ита ли ји већ по сто је број ни по ка за те љи да су ита лијан ски вој ни ци у БиХ озра че ни упра во због бо рав ка на те ри то ри ји на ко јој је ко ри штен оси ро ма ше ни ура ни јум, а ста ти сти ке ко је то пот кре пљу ју го воре о из у зет но ве ли ком бро ју обо љелих. Нај ин те ре сант ни ји је по да так да
Оси ро ма ше ни ура ни јум ти хо уби ја гра ђа не БиХДу го го ди шња ис тра жи ва ња по ка за ла су да су од по сље ди ца бом бар до ва ња по по ло жа ји ма ВРС и ВЈ, умр ла 34 ита ли јан ска вој ни ка ко ја су бо ра ви ла у ми ров ним ми си ја ма на Бал ка ну, док је 277 те шко обо ље ло од ма лиг них обо ље ња.
Не за ви сне Но ви не
18 bombardovawedveri srpske
су ита ли јан ски вој ни ци би ли смје штени у ка сар ни по ред Са ра је ва и да су у кон такт са оси ро ма ше ним ура ни ју мом до сли на већ по ме ну тим ло ка ци ја ма на ко ји ма су па да ли про јек ти ли, да кле пр вен стве но у Ха џи ћи ма и Хан Пи је ску, док тру пе из не ких дру гих др жа ва, из ко зна ко јих раз ло га, ни су при ла зи ле тим ло ка ци ја ма.
„У при лог то ме го во ри и по да так, бар пре ма зва нич ним по да ци ма, да ме ђу Ни јем ци ма не ма мр твих, ме ђу Аме ри кан ци ма ве о ма ма ло, док је пре ма по да ци ма по ро ди ца на страда лих фран цу ских вој ни ка тај број не сто ве ћи, али ни при бли жно као код Ита ли ја на“, ка же Ко ри то ре о ва. Док тор Ан то ни е та Га ти, ис ти че она, успје ла је у скло пу европ ског про јек та ис тра жи ва ња оси ро ма ше ног ура ни јума ана ли зи ра ти ди је ло ве ти је ла обо љелих ита ли јан ских вој ни ка и за кљу чи ти да сви они по се би има ју раз не ди је лове сит не пра ши не (на но че сти це) ко ја ни је по сље ди ца ди рект ног бом бар дова ња, не го ура ни ју ма ко ји се уно си кроз во ду и хра ну, али и из ва зду ха и уоп ште при ли ком бо рав ка по ред кон та ми нира них мје ста.
Ко ри то ре о ва, та ко ђе, на по ми ње да су узор ци кр ви узе ти од де сет др жавља на БиХ та ко ђе би ли на ис тра жи вању код док то ри це Га ти, а ре зул та ти су би ли исти. „Код свих де сет др жа вља на БиХ про на ђе на је пра ши на оси ро маше ног ура ни ју ма“, на гла ша ва Ко ри то ре. Ипак, ис ти че она, ово је са мо је дан дио тог про бле ма, док се ком плет на сли ка ствар но сти мо же са мо прет поста ви ти.
„У БиХ је, по ред ита ли јан ских вој ни ка, бо ра ви ло и не ко ли ко хи ља да во лон тера, а ни ста нов ни штво БиХ не мо же би ти по ште ђе но ових смр то но сних че сти ца“, на гла ша ва Ко ри то ре.
ПО РАСТ СМРТ НО СТИ НА ТО пакт и зе мље чла ни це Европ
ске уни је има ју де цид не ста ти сти ке због че га и ни је тре ба ло пу но вре ме на да се при ми је ти по раст смрт но сти код вој ника ко ји су бо ра ви ли у БиХ, ме ђу тим, шта је са ста нов ни штвом у Бо сни, гдје је два да по сто ји еви ден ци ја о ма лиг ним обоље њи ма, а и над ле жни због ко зна че га те шко при ча ју о том про бле му.
По зна то је да је ин сти тут у Вин чи још 1997. го ди не по кре нуо ис тра жи ва ња на те ри то ри ји БиХ, али на пи та ње за што је то ста ло и због че га се о овом про блему та ко ма ло при ча, те шко је про на ћи по у здан од го вор.
О слу ча је ви ма по ра ста ма лиг них обо ље ња у РС го во ре по да ци Сла вице Јо ва но вић, спе ци ја ли сте ме ди ци не ра да у Бра тун цу, ко ја твр ди да је здравстве на си ту а ци ја ста нов ни штва ко је је из Ха џи ћа из бје гло у Бра ту нац, из у зетно сло же на.
„Здрав стве ну по моћ у бол ни ци у Бра тун цу због ма лиг них обо ље ња нај
че шће су тра жи ли из бје гли из Ха џи ћа ко ји су би ли из ло же ни НА ТО бом бар дова њу. Због то га сам од лу чи ла да при купим што ви ше по да та ка о тим љу ди ма и вр ло бр зо до шла до ре зул та та да је нај ве ћи број обо ље лих и умр лих управо из Ха џи ћа“, ис ти че Јо ва но ви ће ва. Код тих љу ди сам, до да је она, уочи ла уче ста лост обо ље ња од кар ци но ма, али због не по сто ја ња ре ги стра обо љелих, мо гла сам да би ље жим са мо смртне слу ча је ве.
„Та ко су већ 1998. го ди не по да ци по твр ди ли прет по став ку да је сто па смрт но сти из бје гли ца знат но ве ћа у од но су на до ма ће ста нов ни штво. Стати стич ки об ра ђе но сто па смрт но сти из бје гли ца из Ха џи ћа те го ди не би ла је ве ћа у од но су на ста нов ни штво у Братун цу у омје ру 11,85 про ми ла из бјеглих, на пре ма 6,3 про ми ла до ма ћих. Сто па смрт но сти Ха џи ћа на са да је већ до сти гла 15,66 про ми ла, што је де фини тив но пот кри је пи ло мо је тврд ње“, на гла ша ва Јо ва но ви ће ва.
Нај ин те ре сант ни је је, до да је она, што по да ци из 1998. го ди не го во ре да је те го ди не од кар ци но ма у Бра тун цу умрло 27 осо ба, од ко јих осам до ма ћих, 13 из бје гли ца из Ха џи ћа и шест са дру гих под руч ја, а удио кар ци но ма у смрт ности је два де сет од сто.
Са ша Јун гић, на ци о нал ни ко ор ди натор за бор бу про тив ма лиг них обо ље ња, ис ти че да је у РС при су тан по раст обо
ли је ва ња од ма лиг них обо ље ња. „Пра ве узро ке обо ли је ва ња не мо гу ће
је от кри ти без де таљ них ана ли за, ко је код нас ни су ура ђе не. Код нас је по раст бро ја но во о бо ље лих од ма лиг них обоље ња ве ћи не го у зе мља ма ЕУ, а оче кује се но ви по раст од 10 од сто, док је у зе мља ма на За па ду тај по сто так де сето стру ко ма њи“, твр ди Јун гић.
„По сто ји ве ли ки број раз ло га“, до да је он, „за та ко ве ли ки по раст, као што су стрес и на чин жи во та, а да ли је и осиро ма ше ни ура ни јум је дан од њих, мо же ре ћи са мо де таљ но ис тра жи ва ње“.
„Исти на, има ли смо слу чај да нам до ла зе љу ди ко ји су ра ње ни при ли ком НА ТО бом бар до ва ња и да они, на кон не ко ли ко го ди на, на мје сту на ко ји ма их је по го дио ге лер, до би ју ту мор. Да ли је то по сље ди ца ура ни ју ма, опет мо же ре ћи са мо ана ли за, ко ја, по на вљам, ни је ра ђе на“, ка же Јун гић.
ВЛА СТИ НЕ РА ДЕ НИ ШТА У Ми ни стар ству здра вља РС, ин сти ту ци
ји ко ја би тре ба ло да по ну ди од го вор на ове сум ње, ка жу ка ко је у про шлом пе рио ду би ло спо ра дич них ис тра жи ва ња, али да пра ве ана ли зе ни кад ни су ура ђе не. „У не до стат ку јед ног озбиљ ног ис тржи ва ња, али и по мањ ка ња тех нич ких мо гућ но сти, те шко је ура ди ти ква литет ну ана ли зу“, ис ти чу у овом ми нистар ству.
19republike srpske dveri srpske
Му ТА ЦИ Је НА Фе Ту СИ МАПре ма из ве шта ји ма не ко ли ко аме рич ких не вла ди них ор га ни за ци ја,
ирач ка де ца по че ла су да се раз бо ље ва ју од не ких „рет ких и не по знатих бо ле сти“. Та ко ђе, „дра ма тич но је по рас тао број обо ле лих од ано цефа ли је, ле у ке ми је, ту мо ра плу ћа и ор га на за ва ре ње. По ве ћан је и број по ба ча ја и мр тво ро ђен ча ди, али са свим си гур но нај дра стич ни је су му таци је на људ ским фе ту си ма ко је на ста ју, ка же др Зи гварт Хорст Гин тер из аустриј ског Жу тог кр ста, због по сле ди ца кон та ми на ци је оси ро ма ше ним ура ном са фраг ме на та аме рич ких бом би. Про це њу је се да ова квих ра дио ак тив них пар чи ћа у Ира ку са да има око 350 то на.
И бив ши аме рич ки др жав ни ту жи лац Рем зи Кларк до шао је до слич них по да та ка, а као крив це та ко ђе је оп ту жио аме рич ку вој ску. Сво ја ис тражи ва ња за вр шио је две го ди не по сле кра ја За лив ског ра та, а от при ли ке то ли ко је про шло и од ин тер вен ци је НА ТО сна га у Бо сни.
До вољ но вре ме на, да кле, да и ме ђу бо сан ским Ср би ма поч ну да се по ја вљу ју слич не бо ле сти. Су де ћи пре ма ве сти ма са те ре на, та ко не што се и до га ђа. Кра јем но вем бра, у НИН је сти гло пи смо Ми ла на Ри ста но ви ћа из Па ри за, у ко ме се на бра ја ју про прат ни ефек ти аме рич ког бом бар дова ња, упа дљи во слич ни ирач ким. Ри ста но вић, та ко, на во ди да су уочене „вр ло уз не ми ра ва ју ће по ја ве на ве ге та ци ји. На ко ри кру ша ка, ја бу ка и шљи ва по ја вљу ју се из ду же не цр вен ка сте фле ке ко је се про гре сив но ши ре, што до во ди до су ше ња биљ ке. Чуд на ма хо ви на об у хва та ста бла и гра не. На ко ри ора ха фле ке су жу те бо је и окру глог об ли ка, што та ко ђе иза зи ва су ше ње. Пло до ви су рет ки и на ка зног об ли ка.”
Мно го бо ље ни је ни са жи во ти ња ма. „Чуд на ма сов на бо лест се око мила на кра ве“, пи ше Ри ста но вић. „Ко ли чи на мле ка се ре ду ку је ра пид но па чак и пот пу но иш че за ва. По сто так кр ви у мле ку че сто је та ко ве лик да оно ни је за упо тре бу. По род на ка зног об ли ка за бе ле жен је у не коли ко слу ча је ва.” У на шој штам пи про те клих не ко ли ко ме се ци на во ђе ни су при ме ри ра ђа ња ге нет ски из ме ње не сто ке, без ко же на но га ма, без па па ка или је зи ка.
Никола врзић, НИН, број 2452, 25. децембар 1997.
Чи ње ни ца је да сва ка зе мља и вла да има сво је ме то де при кри ва ња по си јаног зла по БиХ и Ко со ву. Док они ма ње суп тил ни, по пут Вла де РС и ФБиХ, ћу те или сво ју не у пу ће ност прав да ју не посто ја њем еви ден ци је, Ита ли ја ни ко ри сте пре фи ње ни ме тод отво ре ног ва ра ња. Та ко се, твр ди но ви нар ка Ко ра то ре, под ис тра жи ва њем на уч не ко ми си је докто ра Фран ко Ман де ли, фор ми ра не од стра не ми ни стра од бра не у Вла ди Итали је, у јав но сти при ка зи ва ла по гре шна ста ти сти ка пре ма ко јој се твр ди ло да је на Бал ка ну би ло 43.000 Ита ли ја на, те да три де се так мр твих и пре ко 200 обо љелих ни је та ко ка та стро фа лан ре зул тат. Ме ђу тим, кад се узме пра ва исти на, до да је она, пре ма ко јој је на Бал ка ну би ло 28.000 вој ни ка тај про це нат ствара пу но ја сни ју сли ку о пре ве ли кој стопи обо ље ња.
Хо ће ли ин сти ту ци је БиХ смо ћи сна ге и ус пје ти про на ћи по дат ке ко ли ко су просто ри ове зе мље за пра во озра че ни, а са њи ма и љу ди, хра на и во да, или ће страх
зва нич ни ка од па ни ке ме ђу ста новни штвом оправ да ти ћу та ње, ви дје
ће се и пре ма бр зи ни ко јом ће ре а го ва ти на, бла
го ре че но,
за бри ња ва ју ће чи ње ни це ко је сти жу из Ита ли је.
ИС ПИ ТИ ВА ЊА О ШТЕТ НО СТИ ОСИ РОМ ШЕ НОГ УРА НИ ЈУ МА НА
ПОД РУЧ ЈУ ФЕ ДЕ РА ЦИ ЈЕ БИх Ни ко ни је по твр дио од че га су уми
ра ли ста нов ни ци Ха џи ћа.Ни јед на здрав стве на ин сти ту ци ја у
Фе де ра ци ји БиХ, ни ти Фе де рал но ми нистар ство здрав ства не мо же по твр ди ти да је оси ро ма ше ни ура ни јум ути цао на здравље ста нов ни ка чи ја су на се ља кра јем ра та бом бар до ва ле НА ТО сна ге. Иако
су ста ти стич ки по да ци по ка зи ва ли ка ко је по ве ћан број ма лиг них
обо ље ња, а по себ но л е у к е
ми је
код дје це, то ни ка да зва нич но ни је до ка за но.
Штет ним ути ца јем оси ро ма ше ног ура ни ју ма и ње го вим при су ством на под руч ју БиХ пр во су се по че ли ба ви ти струч ња ци ти ма Ује ди ње них на ци ја за ис пи ти ва ње кон та ми ни ра но сти под руч ја (УНЕП), ко ји су ура ди ли и не ко ли ко студи ја на ову те му. По том се укљу чи ла и Ци вил на за шти та оба ен ти те та, а де конта ми на ци јом на под руч ју са ра јев ског на се ља Ха џи ћи ба вио се и СФОР. Ка ко је СФОР оба вио по сао нај бо ље свје до чи по да так да су на кон њи хо вих чи шћења 1997. го ди не, тек кра јем 2004. го ди не,
20 bombardovawedveri srpske
Штет ним ути ца јем оси ро ма ше ног ура ни ју ма и ње го вим при су ством на под руч ју БиХ пр во су се по че ли ба ви ти струч ња ци ти ма Ује ди ње них на ци ја за ис пи ти ва ње кон та ми ни ра но сти под руч ја (УНЕП), ко ји су ура ди ли и не ко ли ко сту ди ја на ову те му. По том се укљу чи ла и Ци вил на за шти та оба ен ти те та, а де кон та ми на ци јом на под руч ју са ра јев ског на се ља Ха џи ћи ба вио се и СФОР
де кон та ми ни ра на за га ђе на под ручја Ха џи ћа.
У БИх 15 ЗА ГА ђЕ НИх ЛО КА ЦИ ЈА „На под руч ју БиХ ре ги стро ва но је 15
ло ка ци ја ко је су за га ђе не оси ро ма шеним ура ни ју мом, али за га ђе ња жи вотне сре ди не ни су уоче на“, твр ди Еми ра Зов ко, про фе сор При род нома те ма тичког фа кул те та у Са ра је ву.
Она је члан екс перт ског ти ма за ис пи ти ва ње и мо ни то ринг при суства ра ди ја циј ског зра че ња и штет ног от па да на под руч ју Фе де ра ци је БиХ. „За да так екс перт ног ти ма је да ис тра жи све те ло ка ци је и из вр ши де кон та ми нира ње. Пре ма из вје шта ју пор ту гал ске на уч не ми си је у БиХ, ко ја је про цје њива ла кон та ми на ци је и ри зик ко ри штења му ни ци је са оси ро ма ше ним урани ју мом, на ове ло ка ци је је па ло 5.000 про јек ти ла. Али, они су оци је ни ли да у БиХ не ма за га ђе ња жи вот не сре дине, укљу чу ју ћи во ду и тло, те да не ма по ве за но сти оси ро ма ше ног ура ни ју ма са обо ље њи ма“, до да је Зов ко.
Ка же да јој ни је по зна то има ли у БиХ обо ље лих због при су ства оси рома ше ног ура ни ју ма јер ин сти ту ци је у БиХ ни су вр ши ле ис пи ти ва ња, те да је пи та ње оси ро ма ше ног ура ни ју ма у на шој зе мљи не ис тра же но. Ре зул та ти ис пи ти ва ња УНЕПа по ка за ли су, твр де
екс пер ти Свјет ске здрав стве не ор га низа ци је (WХО), да кон та ми ни ра ност ових под руч ја не ма штет не по сље ди це на здра вље гра ђа на.
Шеф УНЕПовог ти ма Пе ка Ха висто ре као је да је нај ве ћа опа сност по здра вље би ла два ча са на кон б о м б а р до в а њ а о в и х п од ру ч ј а . „Та да се ди рект но уди ше пра ши на и че сти це оси ро ма ше ног ура ни ју ма, а на кон та два ча са ло ше по сље ди це мо гли су има ти они гра ђа ни ко ји су има ли ди рек тан кон такт са му ни ци јом или тлом у ко јем су за о ста ли ди је ло ви му ни ци је“, об ја снио је Ха ви сто.
Он је до дао да су пе не тра то ри (ко мади ћи му ни ци је ко ји су оста ли на кон бомбар до ва ња оп. а.) до са да из гу би ли око 25 од сто на те жи ни због ко ро зи је.
„Ов дје је про блем што при ли ком ко ро зи је пе не тра то ра, пра ши на проди ре ду бље у тло и при је ти опа сност да се за га де под зем не во де. Дру ги проблем је што вје тар мо же раз но си ти те сит не че сти це. Но, сте пен ра ди ја ци је је ту ни зак и не ма ште тан ути цај на здравље гра ђа на“, ре као је Ха ви сто.
ГРО БЉА СВЈЕ ДО ЧЕ Оно што су је ди но Ха џи ћа ни на глас
го во ри ли ни је по твр дио ни је дан ље кар, а то је да је пре пу но гро бље у Бра тунцу, гра ду гдје су се ста нов ни ци Ха џи ћа
исе ли ли на кон ра та. Ма лиг на обо ље ња, смрт мла дих љу ди и на гло по гор ша ње здрав стве ног ста ња би ле су сва ко дневи ца дви је до три го ди не на кон ра та у Бра тун цу. И Зи јад Фа зла гић, ди рек тор Ре монт ног за во да у Ха џи ћи ма, у ко ји су се на кон ре ин те гра ци је Са ра је ва вра ти ли пред рат ни рад ни ци, ре као је да је би ло бо ле сних ме ђу њи ма, али да ни ка да ни је зва нич но до ка за но од че га. Је ди но је би ло по твр ђе но да су рад ници при ли ком ула ска у фа бри ку на лази ли му ни ци ју, ча ху ре и узи ма ли их у ру ке. Та ко ђе, УНов тим је за кљу чио и да је во да на јед ном ди је лу Ха џи ћа би ла за га ђе на, те су да ли пре по ру ку о за твара њу тог бу на ра и прел ска на град ску во до вод ну мре жу.
ГЛА ВО БО ЉЕ ОД ТЕ ШКИх МЕ ТА ЛА
УНЕПов тим је от крио и за га ђе ност тла те шким ме та ли ма на под руч ју Ка лино ви ка, пла тоа Бје ла сни це и Во го шће. Ов дје је због уни шта ва ња ста ре му ни ци је или про из вод ње оруж ја до шло до за гађи ва ња тла оло вом, ни клом и ба кром. Њи хо ви екс пер ти су на кон ис тра жи вања ка за ли да се мно ги ста нов ни ци ових на се ља жа ле на ду го трај не гла во бо ље и лош ква ли тет во де. z
21republike srpske dveri srpske
За вре ме бом бар до ва ња вој них и ци вил них ци ље ва у Ре пу бли ци Срп ској, НА ТО сна ге ко ри сти ле су
спе ци јал ну му ни ци ју про из ве де ну од оси ро ма ше ног ура ни ју ма.
По ред ве ли ке про дор не мо ћи, она пред ста вља и од ре ђе ну ра ди ја ци о ну опа сност за ци вил но ста нов ни штво, жи вот ну сре ди ну и са ме вој не сна ге. Оси ро ма ше ни ура ни јум је ну кле ар ни от пад ни ма те ри јал. Ње го ва ра ди о ак тивност по ти че од рас па да ура ни ју ма238 и ура ни ју ма235, као и од њи хо вих по тома ка. Из ме ре на u про це ње на ра ди о актив ност је згра про јек ти ла из но си око 3,4 AfBcj. Са по вр ши не је згра еми ту је се око 1.000 ал фа и око 36.000 бе та че сти ца у се кун ди. Због то га се при не по средном и стал ном кон так ту са је згром мо гу ја ви ти про ме не на ко жи по сле 80 ча сова. У овом ра ду при ка за не су ј ме ха ничке, фи зич ке и хе миј ске ка рак те ри сти ке oвe му ни ци је, као и мо гу ћи ути цај на љу де и жи вот ну сре ди ну.
Пре ма на шој и ме ђу на род ној за конској ре гу ла ти ви, ура ни јум спа да у Гру пу отров них еле ме на та и кла си фи ко ван је у II Гру пу ра ди о ну кли да ве о ма ви со ке ра ди о ток сич но сти.
Ова кав тип му ни ци је пред ста вља, из ме ђу оста лог, об лик ра ди о ак тив ног оруж ја ко је не мо же би ти ле га ли зо ва но и ње го ва при ме на пред ста вља кри минал пре ма чо ве чан ству и пре ма ме ђуна род ном пра ву.
Тре ба по сла ти про тест УН, ОЕБС, Европ ској уни ји, МА АЕ и дру гим ме ђуна род ним по ли тич ким и xуманитарним ор га ни за ци ја ма. /.../
ОПА СНОСТ ЗА ЧО ВЕ КА И ЖИ ВОТ НУ СРЕ ДИ НУ
Ефек ти деј ства ове му ни ци је на жи ву си лу и ци вил но ста нов ни штво мо гу би ти фа тал ни. При ли ком ра ња ва ња до ла зи до ја ког ра за ра ња тки ва као и до кон тами на ци је. Услед кон та ми на ци је на ступа ју ток сич ни и ра ди ја ци о ни ефек ти ко ји до во де до по ја ве канцeра.
Иако је ма те ри јал из у зет но ве ли ке гу сти не, од но сно твр до ће, до ње го вог ра за ра ња ипак до ла зи при ли ком уда ра у пре пре ку на ци љу. На ме сти ма уда ра утвр ђе но је при су ство ра ди о ак тив ности. Та ко ђе је утвр ђе на кон та ми на ција алу ми ни јум ске ча у ре. Ура ни јум је ма те ри јал ко ји се па ли у зо ни кон такта са пре пре ком, што је кон ста то ва но од стра не оче ви да ца при ли ком бомбар до ва ња.
Са го ре ва њем се осло ба ђа ју про дукти ко ји су, по ред то га што cу ра ди о актив ни, и ве о ма ток сич ни.
Има ју ћи у ви ду при сут ну ра ди о актив ност, без об зи ра на дру ге осо би не, мо же се кон ста то ва ти да је је згро из рађе но од ну кле ар ног от па да на ста лог у про це су до би ја ња ну кле ар ног го ри ва би ло у рат не или ми ро љу би ве свр хе. Због то га се мо же сма тра ти да је до шло до упо тре бе јед не вр сте ра ди о ло шког оруж ја. Ње го ва упо тре ба је не ху ма на и ни чим не мо же би ти прав да на.
За го вор ни ци упо тре бе ове вр сте му ници је по ку ша ће да при сут ну ра ди о ак тивност оправ да ју тврд њом да се ра ди о ра ди о ак тив но сти ко ја по ти че од при родних ра ди о ну кли да. Ме ђу тим, ов де ни је реч о ра ди о ну кли ди ма ко ји се на ла зе у при род ним ру да ма већ о ра ди о ну кли
ди ма ко ји су до би је ни њи хо вом пре ра дом у кон центро ва ном об ли ку, па као та кви пред став љ а ј у од ре ђену опасност.
Као што је по зна то, ура ни јум је ток си чан еле ме нат, а осим то га он и ње го ви про дук ти рас па да cу ра ди о актив ни и као та кви пред ста вља ју од ређе ни ра ди ја ци о ни ри зик за ста нов ништво. Са аспек та ра ди ја ци о ног ри зи ка нај ве ћу опа сност (по ред ток сич но сти ура ни ју ма) пред ста вља при сут но ал фа зра че ње.
Ура ни јум и ње го ве со ли спа да ју у гру пу ве о ма ток сич них ма те ри ја. Он иза зи ва дер ма ти тис, бу бре жна оштеће ња, акут не не кро тич не арте риј ске ле зи је, па чак и смрт. Опа сност од ра ди ја ци је услед ин ха ла ци је сит них че сти ца у плу ћи ма мо же да до ве де до кан це ра (Fa ir hall, L. Т., In du strial To xicohgy, Haf ner, New York. 2nd. ed. 1969, pp. 129–131).
Пре ма на шим, та да ва же ћим про пи сима, и ме ђу на род ним стан дар ди ма урани јум је свр стан у II гру пу ра ди о ну кли да вр ло ви со ке ра ди о ток сич но сти (Слу жбени лист СФРЈ бр. 53/91 н 40/86).
Има ју ћи у ви ду на ве де не чи ње ни це ,упо тре ба ове вр сте му ни ци је је не ху мана и ни чим се не мо же оправ да ти.
Муниција НАТО снага израђена од осиромашеног уранијума
Институт за безбедност Институт за нуклеарне науке „Винча”Драгољуб Ристић, Радоман Бендераћ, Златко Вејновић, Милан Орлић, Снежана Павловић
Ура ни јум и ње го ве со ли спа да ју у гру пу ве о ма ток сич них ма те ри ја. Он иза зи ва дер ма ти тис, бу бре жна оште ће ња, акут не не кро тич не арте риј ске ле зи је, па чак и смрт. Опа сност од ра ди ја ци је услед ин ха ла ци је сит них че сти ца у плу ћи ма мо же да до ве де до кан це ра
22 bombardovawedveri srpske
ЗА КЉУ ЧАК На осно ву из не тог за кљу чујемо:
Сна ге НА ТОпак та, при ли ком бом1. бар до ва ња на се ље них ме ста на под руч ју оп шти не Ха џи ћи, објека та ре монт ног за во да окол них на се ља и ци вил них обје ка та у Ре пу бли ци Срп ској, ко ри сти ли су спе ци јал ну вр сту му ни ци је ка ли бра 30 mm ко ја је лан си рана из то по ва угра ђе них на авио ни ма.Је згра про јек ти ла ве ли ке гу сти не, 2. твр до ће и про бој не мо ћи из рађе на су од ле гу ре оси ро ма ше ног ура ни ју ма238.На ве де ни про јек ти ли под нај3. по вољ ни јим усло ви ма мо гу да про би ју хо мо ге ну че лич ну пло чу де бљи не од око 57,7 mm.Је згра про јек ти ла су ра ди о ак4. тив на. Ра ди о ак тив ност по ти че од про ду ка та рас па да ура ни јума238 и ура ни ју ма235 као и од њи хо вих по то ма ка.Ак тив ност ура ни ју ма238 из но си 5. 3,4 MBq. Укуп на ја чи на еми си је ал фа че сти ца са по вр ши не је згра из но си 1 198 аче сти ца/s, а бе та че сти ца 35914 че сти ца/s.Ова вр ста му ни ци је из ра ђе на је 6. од ну кле ар ног от пад ног ма те рија ла. Због при су ства ра ди о ак тивно сти мо же се свр ста ти ра ди о лошко оруж је, чи ме се ње го ва употре ба v рат не ци ље ве не мо же ни чим оправ да ти, би ло са вој ног или по ли тич ког аспек та.Ефек ти де ло ва ња на жи ву си лу и 7. ци вил но ста нов ни штво су фа тални. При ли ком ра ња ва ња до ла зи до ја ког ра за ра ња тки ва и ра дио ло шке кон та ми на ци је.У кон так ту са про јек ти лом, услед 8. при су ства ра ди о ак тив но сти, проме не на ко жи (пе кор за и ул це раци ја) мо гу се вид но ма ни фе сто вати за не што ма ње од 80 ча со ва.Ње на упо тре ба је не ху ма на, ка ко 9. са аспек та тро ва ња и озра ча вања љу ди, та ко и са аспек та за гађе ња жи вот не сре ди не.Пре ма на шим про пи си ма и ме ђу10. на родннм стандар ди ма, ура нијум спа да у ток сич не еле мен те и свр стан је у II гру пу ра ди о нукли да вр ло ви со ке ра ди о токсич но сти.Ова вр ста му ни ци је је ма сов11. но ко ри шће на ка ко по вој ним та ко и ци вил ним ци ље ви ма на ши рем про сто ру у Ре пу бли ци Срп ској.Ло кал ном ста нов ни штву, на чи јој 12. те ри то ри ји је деј ство ва ла НА ТО ави ја ци ја, по треб но је скре ну ти па жњу на по сле ди це ко је мо гу би ти изазване у кон так ту са овом вр стом про јек ти ла.По треб но је хит но ор га ни зо ва13. ти при ку пља ње пројек ти ла на те ре ну и из вр ши ти њи хо во сто
ки ра ње на ме сти ма за од ла га ње ра ди о ак тив пог от па да.Упо тре ба ове вр сте му ни ци је је 14. не ху ма на и предста вља зло чин про тив чо ве чан ства и ме ђу народ ног пра ва.Ми шље ња смо да тре ба упу ти ти 15.
про тест Ује ди ње ним на ци ја ма. ОЕБСу, Европ ској уни ји, Ме ђуна род ној аген ци ји за атом ску енер ги ју, Свет ској здрав стве ној ор га ни за ци ји и дру гим ме ђу народ ним по ли тич ким и ху ма нитар ним ор га ни за ци ја ма.
23republike srpske dveri srpske
ЖИ вОТ НА БИТ КА С ПО Сле ДИ ЦА МА БОМ БАР ДО вА њА
И с то ч н о С а р а ј е в о – Ми лан Зу бић и Алек сан дар Па јић из Ис точ ног Са ра јева го ди на ма во де бит ку с те шком бо ле шћу ко ја је, пре ма про це ни ле ка ра, по сле ди ца бом бар до вања. Као вој не ста ре ши не у про те клом ра ту, на кон што су НА ТО сна ге у ав гу сту и сеп тем бру 1995. го ди не бом бар до ва ле по ло жа је Вој ске Ре пу бли ке Срп ске, јед но вре ме су про ве ли у ка сар ни у Ја хо рин ском по то ку. На рав но, та да ни су ни слу ти ли да ће, ко ју го ди ну ка сни је, да не про во ди ти у бол ни ци, углав ном у бе о град ској Вој но ме ди цинској ака де ми ји, за ко ју Ми лан ка же да је здрав стве на уста но ва у ко јој се за хвал ност ле ка ри ма не мо же по ну ди ти „у ко вер ти“.
Ову дво ји цу мла дих љу ди, и је дан и дру ги су бли же три де се тој не го че тр де се тој, ни је на пу сти ла на да и њи хо ви дру го ви из вој ске и шко ле, али је су они ко ји су би ли оба ве зни да им у не во љи по мог ну, а то је власт Ре пу бли ке Срп ске. Ми лан, ко ји ви ше не при ма те ра пи ју, јер се осе ћа до бро, при ча да је је да на ест ње го вих при ја те ља по ди гло кре дит и да су му но вац за ле че ње до не ли у Бе о град. И Алек сан дар је до ле ко ва, за ко је је би ло по треб но из дво ји ти и по не ко ли ко хи ља да ма ра ка, нај че шће до ла зио уз фи нан сиј ску по моћ сво јих дру го ва и при ја те ља.
„Бо лест ни је ви ше мој про блем јер ми слим да сам је по бе дио, али је сте чи ње ни ца што се сва ког ју тра бу дим без ци ља. Не ра дим, а оспо ра ва ми се пра во на пен зи о ни са ње из раз ло га што ле че ње ни је за вр ше но. По тој ло ги ци, не мо гу да оства рим пен зи ју све док бу дем ишао на кон тро ле, а кар ци ном лим фних жле зда је бо лест ко ја се мо ра кон тро ли са ти нај мање 20 го ди на“, жа ли се Ми лан и на по ми ње да је оже њен и да има су пругу и јед но де те.
За раз ли ку од ње га, Алек сан дар је ус пео пре три го ди не да оства ри ин ва лид ску пен зи ју ко ја из но си 500 КМ и од ко је пре хра њу је сво ју по роди цу, су пру гу и ћер ку ко ја је по шла у пр ви основ не. Он ка же да се тре нутно осе ћа до бро, ма да му је из ва ђе на сле зи на и да и да ље има про бле ма са тром бо ци ти ма, али ни је, ве ли, за не ке те же по сло ве. За че ти ри ме се ца, ко ли ко је бо ра вио на ВМА, Алек сан дар је упо знао мно го љу ди са под руч ја са ра јев скоро ма ниј ске ре ги је и До бо ја ко ји се, та ко ђе, ле че од по сле дица оси ро ма ше ног ура ни ју ма. Не ки од њих су, пре ма ње го вим са зна њима, умр ли, као и „ве ћи на при пад ни ка НА ТОа, Ита ли ја на ко ји су за јед но с на ма бо ра ви ли у Ја хо рин ском по то ку“. Обо лео је, до да је Алек сан дар, и је дан број љу ди ко ји су жи ве ли у не по сред ној бли зи ни ка сар не.
Зва нич ни по да ци по твр ђу ју да је од по сле ди ца бом бар до ва ња умр ло нај ви ше бив ших ста нов ни ка оп шти не Ха џи ћи ко ји су се, на кон пот пи сива ња Деј тон ског спо ра зу ма, пре се ли ли на под руч је Бра тун ца. На та мошњем гро бљу, у пе ри о ду од 1996. до 2000. го ди не, са хра ње но је чак 400 љу ди, од ко јих је ве ћи на бо ло ва ла од не ке вр сте кар ци но ма.
Ду брав ка Са рај лић, Политика, 18. септембар 2008.
Алек сан дар је упо знао мно-го љу ди са под руч ја са ра јев-ско-ро ма ниј ске ре ги је и До бо ја ко ји се ле че од по-сле ди ца оси ро ма ше ног ура ни ју ма. Не ки су умр ли, по пут при пад ни ка НА ТО-a ко ји су бо ра ви ли у Ја хо рин-ском по то ку
У другој половини 1995. године, приликом извођења војних операција у Босни и Херцеговини,
авиони са ознакама различитих држава бомбардовали су војне објекте, цивилне циљеве и насељена места на ширем простору Републике Српске. Притом, користили су и специјалну врсту муниције калибра 30 мм која је лансирана из топова уграђених на авионима. Мерењем је утврђено да маса ових пројектила износи 418,80 грама, а дужина без заштитне капе 114 мм.
Језгра употребљених пројектила су велике густине, тврдоће и пробојне моћи и израђена су од легуре осиромашеног уранијума 238. Ова језгра су радиоактивна, а радиоактивност потиче од продуката распада уранијума 238 и уранијума 235, као и од њихових потомака. Резултати анализе, између осталог, су показали висок степен зрачења: активност уранијума 238 износи 3,4 МБљ.
Укупна јачина емисије алфа честица са површине језгра износи 1.198a честица/с, а бета честица 35.9140 честица/с.
Ова врста муниције израђена је од нуклеарног отпадног материјала и због присуства радиоактивности сврстава се у радиолошко оружје.
Упоређењем са USA каталогом муниције (SATORY X. Paris, 1985. Tome 1.) констатовано је да се ради о муницији cal. 30 mm API PGU14/B. Произвођач ове муниције је AEROJET ORDNANCE COMPANY USA. Намењена je за уништавање оклопних возила, бетонских бункера и утврђених ватрених тачака. Испаљује се из седмоцевног авионског топа 30 mm GAU 8/А типа GELTING, којим су наоружани авиони А10 базирани на носачима авиона. Према каталошким подацима из 1985. године, произведено је преко 50 милиона пројектила. Ову врсту оружја поседују и снаге НАТО пакта.
Последице деловања овог оружја на живу силу и цивилно становништво веома су тешке: приликом рањавања долази до јаког разарања ткива и радиолошке контаминације.
Уранијум и његове соли спадају у групу веома токсичних материја. Он изазива дерматитис, бубрежна оштећења, акугне
некротичне артеријске лезије, па чак и смрт. Опасност од радијације услед инхалације ситних честица у плућима може да доведе до појаве канцера.
И м а ј у ћ и у в и д у п р и с у т н у радиоактивност, без обзира на друге особине, може се констатовати да је језгро израђено од нуклеарног отпада насталог у процесу добијања нуклеарног горива било у ратне или мирољубиве сврхе. Због тога се може сматрати да је дошло до употребе једне врсте радиолошког оружја. Његова употреба је нехумана и ничим се не може оправдати.
Употреба ове муниције је апсолутно нехумана како због тровања и озрачавања људи, тако и због загађивања животне средине.
Према међународним стандардима и прописима, уранијум спада у токсичне елементе и сврстан је у другу групу радионуклеида врло високе радиотоксичности.
Састав и својства употребљене муниције утврђени су посебном експертизом екипе стручњака који су материјал прикупили на местима догађаја
ТуЖБАпротив лица која су
донела одлуку и извршила бомбардовање на подручју
претходне СФРЈУранијум и његове соли спадају у групу веома токсичних материја. Он изазива дерматитис, бубрежна оштећења,
акутне некротичне артеријске лезије, па чак и смрт. Опасност од радијације услед инхалације ситних честица у
плућима може да доведе до појаве канцера
МеЋУНАрОДНОМКривиЧНОМТриБУНАЛУЗАБивШУЈУГОСЛАвиЈУУХАГУ
24 bombardovawedveri srpske
и извршили стручне анализе.
ДОКАЗ: СТРУЧНА ЕКСПЕРТИЗА
Закључак стручњака потврђује се и последицама нехумане употребе токсичног оружја о коме је реч. У више места Републике Српске која су била изложена бомбардовању (Милићи, Власеница, Хан Пијесак, Соколац, Пале, Вогошћа, Рогатица и др.) запажене су појаве повећања броја спонтаних побачаја трудница, изумирања плода, раних крварења у почетној трудноћи, превремених порођаја, мртворођених итд. Повећана је и смртност становништва на овом подручју. Уочено је и чешће угинуће стоке и дефектност младунчади.
Забележени су случајеви да људи изразито доброг здравственог стања оболевају од тешких болести нејасних симптома.
Једној деветогодишњој девојчици, која је после бомбардовања ушла у кратер направљен од пројектила, након извесног времена почели су да се перутају, листају и губе нокти. Касније је дошло до потпуне промене нормалне структуре ноктију на рукама и ногама и још увек је на лечењу. Специјалисти за кожне болести искључили су гљивична обољења.
Приликом мерења регистрована је повећана радиоактивност код чајева који су убрани на Романији. Крајем јула 1996. године извршена је анализа 2 узорка чаја, мешавине биљног порекла, убраних на подручју Романије. У узорцима утврђена је бета активност од 1.130 Bq/kg и 1.118 Bq/kg, што представља знатно повећану активност у односу на прихваћени норматив од 600 Bq/kg. Анализе су извршене стандардним методом на уређају Cambera alfa beta, проточни систем.
ДОКАЗ: ИЗЈАВЕ СВЕДОКА
Употреба муниције о којој је реч, не само да је нехумана, него је и противна међународном праву. Низ међународних конвенција забрањује производњу и употребу оваквог оружја, као и такав начин поступања са нуклеарним материјалом (Конвенција о физичкој заштити нуклеарног материјала из 1979. год; Уговор о забрани експеримената нуклеарним оружјем из 1963. год. и др.) По чл. 55 Допунског протокола уз Женевске конвенције (Протокол I), забрањено је коришћење метода или средстава ратовања чији је циљ или од којих се може очекивати да проузрокују такво оштећење природне околине да тиме штете здрављу или опстанку становништва.
Поред остваривања циљева војног и политичког карактера који
представља тешку повреду међународног хуманитарног права, земље које производе и користе ову врсту муниције на овај начин ослобађају се и опасног нуклеарног отпада, што такође представља повреду норми међународног права.
Одговорност за употребу токсичног и радиоактивног нехуманог оружја при бомбардовању циљева у Републици Српској, сносе лица која су донела одлуку о бомбардовању и непосредни извршиоци, као и државе чије су ознаке носили авиони који су учествовали у овој операцији. Ова одговорност заснива се на чл. 86 и 87 поменутог Протокола, а у чл. 91 утврђена је одговорнос т за проузроковану штету.
Тражимо да се у судском поступку утврде чињенице и одговорни буду осуђени за извршене ратне злочине.
25republike srpske dveri srpske
Ова тужба никада није дошла на дневни ред тзв. Међународног кривичног трибунала у Хагу. Свакако, злочин не застарева, тако да ће неки правичнији и храбрији Суд узети у разматрање тужбу и за овај геноцид над српским народом. Кад-тад.
ле у Ке МИ ЈА у ПО РА СТуСтра шни је од све га је, на рав но, оно што по га ђа ди рект но љу де. Од свих
уоче них по ре ме ћа ја, нај бе за зле ни ја је по ја ва опа да ња ко се код де це школ ског уз ра ста. У по след ње две го ди не утро стру чен је и број обо ле лих од ма лиг них обо ље ња, а у екс пан зи ји је и ле у ке ми ја. Баш као у Ира ку. Ису ви ше че ста да би то би ло слу чај но је су и дру га чи ја обо ље ња, а мо жда нај ре чи ти ји при мер је оде ље ње за ин фек тив не бо ле сти Оп ште бол ни це „Све ти апо стол Лу ка“ у До бо ју, где је у про те кле две го ди не при мље но ви ше па ци је на та не го у проте клих три де сет и пет го ди на. Из све га на ве де ног ни је те шко уочи ти по дудар ност са до га ђа њи ма у Ира ку, ко ја су, до ка за но је, иза зва на аме рич ким бом ба ма ко је са др же оси ро ма ше ни ура ни јум. И др Зо ран Стан ко вић ка же да су по да ци ко је има нас Ко ми тет за ис тра жи ва ње рат них зло чи на го то во исти као и ирач ки. За са да, ипак, не мо же да от кри ва де та ље, по сто же ли да, ка да це ло куп на ис тра га бу де го то ва, из не се „ап со лут но про ве ре не по дат ке ко је ни ко не ће мо ћи да обо ри“. Ин ди ци ја о штет но сти аме рич ких про јек тила, ко ја на ли ку је оној у Ира ку, ипак има до вољ но, па у нај ма њу ру ку чуд но зву чи не ја сно об ја шње ње ди рек то ра ин сти ту та у Вин чи Ми ро сла ва Ко печног о то ме ка ко ови аме рич ки про јек ти ли уби ја ју са мо сво јом ки не тич ком енер ги јом, а не ра ди о ак тив ним зра че њем. Све по ста је ма ло ја сни је ка да се чу је и из ја ва Бран ке Јо ва но вић, пред сед ни це ју го сло вен ског Но вог по кре та зе ле них, ко ја јед но став но ка же да „Вин ча стра шно ума њу је ве ли чи ну ове афере“. Ре ци ма Бран ке Јо ва но вић у при лог иду и ви ше пу та по но вље не оп ту жбе да су ре зул та ти ис тра ге Ин сти ту та за ну кле ар на ис тра жи ва ња го ди ну да на са кри ва ни од на ро да са обе стра не Дри не, иако се од мах зна ло да су Ср би бом бар до ва ни ра ди о ак тив ним про јек ти ли ма. Та ко до ла зи мо и до на ших вр лих по ли ти ча ра. Оп ту жи ва ни да су све вре ме зна ли исти ну, ни ка да се ни су по тру ди ли да ма кар јед ном реч ју де ман ту ју ове тврд ње. На рав но, као што и ри ба смр ди од гла ве а не од ре па, пр ви на спи ску оп ту же них за об ма њи вање јав но сти био је та да шњи пред сед ник Ср би је, бал кан ски „фак тор ми ра и ста бил но сти“ Сло бо дан Ми ло ше вић.
Пре ма овим тврд ња ма, Ми ло ше вић не са мо да је од са мог по чет ка знао све (што уоп ште не чу ди, с об зи ром на ауто крат ску при ро ду ње го ве вла дави не), већ је и за бра нио да се би ло ка ква ин фор ма ци ја о та квој мо гућ но сти уоп ште по ја ви у јав но сти. На вод но, чо век ко ји је свој дру ги пред сед нич ки ман дат за ра дио уз кри ла ти цу „Ср би ја се са ги ња ти не ће“, по пу стио је пред аме рич ким при ти сци ма ко ји су се на ро чи то по ја ча ли по сле чу ве не ве че ре са Ри чар дом Хол бру ком, упри ли че не у тре ну ци ма ка да су по чи ња ла бомбар до ва ња бо сан ских Ср ба.
На пр ви по глед, за по вест Ри чар да Хол бру ка и же ља Аме ри ка на ца да се не го во ри о ра ди о ак тив ним бом ба ма у Бо сни са свим је ја сна за што би се америч ка вла да су ко бља ва ла са број ним свет ским еко ло шким по кре ти ма због та мо не ких Ср ба, на ро чи то го ди ну да на пред пред сед нич ке из бо ре?
Ова кво об ја шње ње је, на жа лост, ису ви ше на ив но да би до кра ја об ја сни ло аме рич ку же љу за ћу та њем. А пра ви раз ло зи су мно го ду бљи.
Никола врзић, НИН, број 2452, 25. децембар 1997.
26 bombardovawedveri srpske
78 дана бомбар довања СрбијеЛокација: Београд - Калемегдан – Зоолошки врт Чувари Зоолошког врта носе оружје како би одстрелили опасне животиње уколико се услед бомбардовања пружи прилика да побегну из кавеза
Жртва бомбардовања старачког дома у Сурдулици
Место на коме је пројектил ушао у зграду пословног центра Ушће
Локација: Београд - Калемегдан Поглед на Нови Београд
27srbije dveri srpske
78 дана бомбар довања Србије
Локација: Ваљево - насеље Крушик Рушевине усред бомбардовања - клацкалица - играчка за децу
Локација: Ваљево - Крушик Уништена кућа
28 bombardovawedveri srpske
Деца у склоништу
Српске избеглице са Косова и Метохије
Невина жртва НАТО бомбардовања
Молитва у Храму Светог Саве
29srbije dveri srpske
Народна патња
Локација: Ваљево - Крушик Уништена кућа
Бомбардовање Београда
Срушени мостови
Крај два де се тог ве ка је дан је од нај тежих и нај дра ма тич ни јих пе ри о да срп ске исто ри је. Оно што сe мно ги ма чи ни ло да пред ста вља по че так срп ског на ци о нал ног бу ђе ња и ре ше ња срп ског на ци о нал ног пи та ња у Ју го сла ви ји, сре ди ном осам десе тих го ди на про шлог ве ка, за вр ши ће се у аго ни ји ко му ни стич ког на ци о на ли зма Сло бо да на Ми ло ше ви ћа и бом бар до вањем СР Ју го сла ви је кра јем зад ње де це није два де се тог ве ка од стра не нај моћ ни јих зе ма ља све та. Да нас, ка да иде мо у су срет де се то го ди шњи ци бом бар до ва ња на ше зе мље, не ма раз ло га да се не под се тимо не ких од чи ни ла ца и про це са ко ји су до при не ли да зад ње де це ни је два де сетог ве ка Ср би не про ве ду у но вом оп тими зму ко ји је про жео Евро пу по сле па да ко му ни зма и кра ја Хлад ног ра та.
По сле за вр шет ка Дру гог свет ског ра та, по ли тич ки оквир у ко ме се на шао срп ски на род би ла је ко му ни стич ка Дру га Ју го слави ја. На ме ђу на род ном пла ну Ју го сла ви ја је за зе мље За па да пред ста вља ла „симболразлика“ у ко му ни стич ком бло ку и јед ног од ње го вих нај ва жни јих ге о по ли тич ких парт не ра ка да је у пи та њу об у зда ва ње ути ца ја СССР у Евро пи, а по сред но и у свету. Нај ви ше за слу га за ова кав став пре ма Ју го сла ви ји има ле су Сје ди ње не Аме ричке Др жа ве, чи ја је ди пло ма ти ја сма тра ла да је очу ва ње не за ви сно сти СФРЈ у од но су на Со вје те од при мар ног зна ча ја за Амери ку. Би тан еле мент у ова ко кон ци пи ра ној по ли ти ци чи ни ла је и из да шна еко ном ска по моћ ко ја је сти за ла са За па да у ви ду кредит них аран жма на. Ова кав ме ђу на род ни трет ман омо гу ћи ће Ју го сла ви ји да цео пе ри од Хлад ног ра та (1946–1989), на рочи то од 1948. го ди не и кон фрон та ци је са СССРом, удоб но про ве де као не ка вр ста там пон др жа ве или ни чи је те ри то ри је, у усло ви ма че сто вр ло на пе те су прот ста
вље но сти и су штин ске не по мир љи во сти два бло ка. Ме ђу тим, ако је Ју го сла ви ја, ка да се има ју у ви ду зе мље ко му ни зма, нај ви ше про фи ти ра ла од сво је ме ђу на род не и ге опо ли тич ке по зи ци је то ком Хлад ног ра та, она ће пред ста вља ти и јед ног од нај ве ћих тра ги ча ра на ње го вом кра ју.
ПРО МЕ НА АМЕ РИЧ КЕ ПО ЛИ ТИ КЕНо ва аме рич ка спољ на по ли ти ка пре
ма ис точ ном бло ку, фор ми ра на по чет ком осам де се тих го ди на, не ће ви ше у пот пу ности бла го на кло но гле да ти на Ју го сла ви ју. Еле мен ти те но ве по ли ти ке би ће: де мокра ти за ци ја, тр жи шне ре фор ме, људ ска пра ва, са рад ња са За па дом и уда ља ва ње од СССР. Од ових ар ши на Ју го сла ви ја не ће би ти из у зи ма на, ни ти ће пред ста вља ти за Аме ри кан це ишта ви ше, од би ло ко је дру ге ко му ни стич ке др жа ве. Те жи ште америч ке по ли ти ке пре ма Ис точ ној Евро пи по ме ри ло се у том пе ри о ду ка Пољ ској и дру гим ис точ но е вроп ским зе мља ма. СФРЈ ће по ла ко гу би ти свој ге о по ли тич ки зна чај, а сам СССР би ће на те ран да разми шља о про ме на ма. Шта је та по ли ти ка за и ста зна чи ла ка да је у пи та њу Ју го слави ја, по ста ће ја сно тек кра јем исте де цени је и по чет ком де ве де се тих.
У истом овом пе ри о ду, у Ју го сла ви ји све ве ћи про блем по ста је си ту а ци ја на Ко со ву и Ме то хи ји, на ро чи то по пи тању кон стант ног ал бан ског те ро ри стичког де ло ва ња. Од ју ла 1984. до фе бруа ра 1985. во ђе на је ве ли ка опе ра ци ја ор га на без бед но сти под на зи вом „Златар“, на раз би ја њу ме ђу на род не ал банске те ро ри стич ке ор га ни за ци је. У овој опе ра ци ји би ће ухап ше но не ко ли ко стоти на те ро ри ста. Од 1981. до 1991. го дине би ће ухап ше но око 2235 ал бан ских те ро ри стич ких ак ти ви ста, и от кри ве на
381 њи хо ва гру па, ма хом у ЈНА. И по ред ова ко жи ве ал бан ске те ро ри стич ке ак тивно сти, но вом аме рич ком ам ба са до ру у Бе о гра ду Во ре ну Зи мер ма ну (сту пио на ду жност мар та 1989. го ди не) у су сре ту са ју го сло вен ским зва нич ни ци ма, не ће сме та ти да из ра зи сво ју за бри ну тост за ста ње људ ских пра ва Ал ба на ца на Ко сову и Ме то хи ји.
Зи мер ман ће још са оп шти ти да Ју го слави ја за САД не ма ви ше ста ри ге о по ли тички зна чај, да се мо ра окре ну ти тр жи шној при вре ди као и то да ће људ ска пра ва има ти мно го ве ћи зна чај у да љим од носи ма. По себ на па жња би ће по све ће на и те ро ри зму Ме ђу тим, ту се очи глед но ни је ми сли ло на онај ал бан ски. Аме рика је у том пе ри о ду по др жа ва ла је динство Ју го сла ви је, али ни је при ста ја ла на ње но очу ва ње уз по моћ си ле. Ова кав став САД ће за др жа ти све до кра ја 1991. го ди не. Од мах по до ла ску у Ју го сла ви ју Зи мер ман ће се у При шти ни са ста ти са Ибра хи мом Ру го вом.
АЛ БАН СКА АК ТИВ НОСТ ПО ЧЕТ КОМ ДЕ ВЕ ДЕ СЕ ТИх
Пр ва по ло ви на 1989. до не ће по гор шање си ту а ци је на Ко сме ту због из би ја ња ал бан ских де мон стра ци ја. Исте го ди не до ла зи до ор га ни зо ва ња ви ше ал бан ских по ли тич ких пар ти ја ко је за свој глав ни по ли тич ки циљ има ју оства ре ње не зави сно сти по кра ји не. По чет ком по след ње де це ни је 20. ве ка на Ко со ву и Ме то хи ји ства ра ју се па ра лел не ал бан ске по литич ке струк ту ре. Го ди не 1990. ор га ни зу ју се иле гал ни из бо ри на ко ји ма по бе ђу је стран ка Ибра хи ма Ру го ве. Иако зва нич но про кла му ју по ли ти ку мир не и не на сил не бор бе, по ку ша ва ју ћи да ин тер на ци о нали зу ју сво је по ли тич ке те жње, Ал бан ци
Бом бар до ва ње СР ЈугославијeПо сле хр ват ске офан зи ве у за пад ној Сла во ни ји и Кра ји ни 1995. го ди не и ет нич ког чи шће ња та мо шњих Ср ба, до шло је до про бо ја срп ских по ло жа ја и у за пад ном де лу Бо сне и Хер це го ви не. Хр ват ско-му сли ман ска офан зи ва би ће пра ће на уда ри ма из ва зду ха ави ја ци је НА ТО пак та
Вла ди мир Вељ ко вић
30 bombardovawedveri srpske
па ра лел но вред но ра де на свом на о ружа ва њу и вој ном ор га ни зо ва њу.
Ју го сло вен ска кри за отво ри ла је мо гућно сти да ста ре хр ват скоал бан ске по литич ке ве зе до би ју и не ке но ве ком по ненте. Та ко је про ле ћа 1991. го ди не одр жан у За гре бу са ста нак пред став ни ка хр ват ске вла сти и ал бан ске де ле га ци је, на ко ме је раз ма тра на мо гућ ност ал бан ске по бу не на Ко сме ту и отва ра ње још јед ног рат ног жа ри шта за Ср би ју, по ред вр ло ве ли ке мо гућ но сти да до су ко ба до ђе у Хр ватској и Бо сни и Хер це го ви ни.
За пад на Ма ке до ни ја би ла је 25. де цембра 1991. го ди не ме сто са стан ка ал банског по ли тич ког ру ко вод ства са Ко со ва и Ме то хи је и Ал ба ни је. На том са станку, на ко ме је при су ство вао и Ибра хим Ру го ва као и дру ги по зна ти ал бан ски по ли ти ча ри ко ји су пред ста вља ли све ал бан ске по ли тич ке стру је са Ко со ва, би ће до не та за јед нич ка од лу ка о по четку те ро ри стич ке ак тив но сти на Ко со ву и Ме то хи ји. План је био да се по сле ка толич ког Бо жи ћа кре не у на па де на вој ску, по ли ци ју и гра ђан ство. У то ку 1991. го дине, по ли циј ски ор га ни Ср би је од у зи ма ју ви ше де се ти на ко ма да пе ша диј ског на ору жа ња и ве ли ке ко ли чи не екс пло зи ва ал бан ским те ро ри сти ма. На о ру жа ње је ула зи ло у зе мљу иле гал ним пу тем, ма хом из Ал ба ни је и Тур ске. Већ у то вре ме на про сто ру Ал ба ни је у кам по ви ма за обу ку те ро ри ста на ла зио се ве ли ки број љу ди. Слич ни кам по ви по сто ја ли су у Бу гар ској као и Хр ват ској. Ак ци јом по ли ци је, расплам са ва ње те ро ри стич ке ак тив но сти у овом пе ри о ду ипак је за у ста вље но. Све ове те ро ри стич ке ак тив но сти има ле су за циљ ор га ни зо ва ње ал бан ске се па ра тистич ке по бу не на Ко со ву и Ме то хи ји.
Са до ла ском но вог аме рич ког председ ни ка Би ла Клин то на по чет ком 1992. го ди не бит но ће се про ме ни ти аме рич ки став у од но су на већ за хук та лу ју го сло венску кри зу, и то нај ви ше на ште ту срп ске стра не. За но ву аме рич ку ад ми ни стра ци ју глав ни кри вац за рат у Ју го сла ви ји би ла је срп ска агре си ја на Хр ват ску и Бо сну и Хер це го ви ну, ко је су у ме ђу вре ме ну до биле и ме ђу на род но при зна ње. Те жња да се упра вља ре ше њем ове кри зе зна чи ла је за Аме ри кан це ја ча ње њи хо вих по зи ци ја у Евро пи у тре нут ку ка да је тре ба ло на ћи но ве раз ло ге за оста нак сна жног по литич ког и вој ног при су ства САД на старом кон ти нен ту по сле за вр шет ка Хладног ра та, као и но ве уло ге НА ТО пак та у све ту. Су коб на про сто ру Ју го сла ви је био је пр ви у Евро пи по сле Дру гог свет ског ра та, али и пр ви рат по сле кра ја бло ковске по де ле све та. Сли ке гра ђан ског ра та на за пад ним те ле ви зи ја ма до при но си ле су ства ра њу ан ти срп ског рас по ло же ња. Ста ре авер зи је пре ма Бал ка ну по ме шале су се са оце на ма Ср би је као по следњег ба сти о на ко му ни зма у Евро пи, што је она, у не ку ру ку, за и ста и би ла. Ово ме тре ба до да ти и де ло ва ње ја ког ал банског ло би ја на ро чи то у САД. По зор ница за бом бар до ва ње Ср ба у Ре пу бли ци Срп ској и СР Ју го сла ви ји би ла је овим
већ по ста вље на.По сле хр ват ске офан зи ве у за пад
ној Сла во ни ји и Кра ји ни 1995. го ди не и ет нич ког чи шће ња та мо шњих Ср ба, до шло је до про бо ја срп ских по ло жаја и у за пад ном де лу Бо сне и Хер це гови не. Хр ват скому сли ман ска офан зи ва би ће пра ће на уда ри ма из ва зду ха ави јаци је НА ТО пак та. По чет ком ав гу ста би ће на пад ну ти ра дар ски по ло жа ји у Ли ци као и ра кет ни си сте ми код Кни на. Спо ра дични ва зду шни на па ди на срп ске по ло жа је, ко ји су по че ли још од апри ла 1994. код Го ра жда (овај на пад био је пр ви ко ји је НА ТО пакт из вео у сво јој исто ри ји), претво ри ће се у пра ву ва зду шну кам па њу у пе ри о ду од 30. ав гу ста до 14. сеп тем бра 1995. го ди не про тив Ре пу бли ке Срп ске.
Убр зо по сле ово га до ла зи до пот пи сива ња Деј тон ског ми ров ног спо ра зу ма и окон ча ња не при ја тељ ста ва у за пад ном де лу ју го сло вен ског про сто ра.
Иако су Аме ри кан ци има ли на ме ру да још на Деј тон ској кон фе рен ци ји по ста ве пи та ње Ко со ва, то ипак не ће би ти учи њено. Глав ни ин спи ра тор то га да Деј тон ски ми ров ни спо ра зум не бу де и крај америч ког при су ства на про сто ру бив ше Ју го сла ви је би ће аме рич ки ди пло ма та Мор тон Абра мо виц. У свом из ве штају, ко ји је на стао у са рад њи са гру пом експе ра та оку пље них око ње га не по средно по скла па њу Деј тон ског спо ра зу ма, за ла га ће се за на ста вак при ти са ка на власти у Бе о гра ду као и пру жа ње по др шке не за ви сно сти Ко со ва. Од овог тре нут ка,
31srbije dveri srpske
Порушени домови
по че ће дру га фа за у про це су сла ма ња срп ских ин те ре са на про сто ру бив ше Ју го сла ви је.
ДО ГА ђА ЈИ КО ЈИ СУ ПРЕТ хО-ДИ ЛИ БОМ БАР ДО ВА ЊУ СРЈ
Не по сред но по окон ча њу ра та у Бо сни и Хр ват ској, до ла зи до по ра ста ал банске те ро ри стич ке ак тив но сти на Ко со ву и Ме то хи ји. Ова ак тив ност кон стант но ће ра сти то ком на ред них го ди на да би по чет ком 1998. го ди не до жи ве ла свој макси мум. Ор га ни за ци ја ко ја је пре у зи ма ла од го вор но сти за ове на па де би ла је тзв. Осло бо ди лач ка Вој ска Ко со ва. По је дини на ши ис тра жи ва чи ко ји су се ба ви ли овим пи та њем не сла жу се у оце ни ка да је тач но фор ми ра на ова те ро ри стич ка ор гани за ци ја. Као да ту ми ка да је ОВК фор мира на из но се се две го ди не, 1990. и 1993. Ши рој јав но сти ОВК ће по ста ти по зна та 1996. го ди не. Ме ђу ње ним пр вим жр твама би ле су срп ске из бе гли це из Хр ват ске, сме ште не на Ко со ву.
Де цем бра 1997. до ла зи до јав не промо ци је ОВК у Бе чу. Пр ви ко ман дант ОВК био је За хир Па ја зи ти, ко ји је по ги нуо у окр ша ју са срп ском по ли ци јом 1998. го дине. На о ру жа ње за Ал бан це сти за ло је из Швај цар ске, Не мач ке, Аустри је и Тур ске по сред ством њи хо ве та мо шње еми граци је а де лом и са те ри то ри је Ал ба ни је, на ро чи то по сле уну тра шње по ли тич ке кри зе и рас па да ал бан ске ар ми је 1997. го ди не. Бро ј бо ра ца у ре до ви ма тзв. ОВК расте и она пред у зи ма ве ће ору жа не ак ци је у 1998. го ди ни.
Оце ну но вог аме рич ког ам ба са до ра Ро бер та Гел бар та (ко ји је кра јем фе бруа ра 1998. го ди не до шао у Бе о град) да је ОВК те ро ри стич ка ор га ни за ци ја, та да шња власт про ту ма чи ла је као зе ле но све тло да се ста не на пут ал бан ским се па ра тисти ма. По чет ком мар та до ла зи до ве ликих су ко ба из ме ђу по ли ци је и на о ру жаних Ал ба на ца на под руч ју Дре ни це. У тим су ко би ма ли кви ди ра но је зна чај но те ро ри стич ко упо ри ште по ро ди це Адема Ја ша ри ја у се лу Пре ка зи. По сле овог до га ђа ја на За па ду су уче ста ле но ве претње Ср би ма, а по че ће и при пре ме за оружа ну ин тер вен ци ју про тив СР Ју го слави је. По ку шај ор га ни зо ва ња пре го во ра из ме ђу Ми ло ше ви ћа и Ру го ве у Бе о гра ду, под по сред ни штвом Ро бер та Гел бар та и Ри чар да Хол бру ка, ни су до не ли ни ка кве ре зул та те јер су су ко би на те ре ну на ставље ни не сма ње ном же сти ном.
На ред них ме се ци, све до по чет ка ју на 1998. го ди не, тра ју бор бе са ал бан ским те ро ри сти ма на про сто ру оп шти на Ср бица, Ђа ко ви ца и Де ча ни. По чет ком ју на по ја ча ва ју се ал бан ски на па ди на Вој ску Ју го сла ви је у гра нич ном под руч ју, у на мери да се олак ша ју пре ла зи те ро ри стичких гру па из њи хо вих цен та ра у Ал ба нији. Нај ви ше по ку ша ја упа да из Ал ба ни је из вр ше но је у ре јо ну ка ра у ла Ко ша ре, Мо ри на и Го ро жуп. Од ју ла до сеп тем бра 1998. го ди не про тив ал бан ских те ро риста во ђе на је оп се жна кам па ња вој ске и
по ли ци је. У овим опе ра ци ја ма ли кви дира но је ви ше упо ри шта, ус по ста вље на је кон тро ла над до та да оку пи ра ном те ри тори јом, а пут ни прав ци из ме ђу При шти не и Ме то хи је по но во су по ста ли без бед ни. При ли ком осло ба ђа ња се ла Ора хо вац, Клеч ка и Гло ђа не по ли ци ја ће про на ћи ма сов не гроб ни це.
У то вре ме по че ло се са озбиљ ним прити сци ма на срп ску вла ду од стра не За пада. Ови при ти сци охра бри ва ли су сна ге се па ра ти ста на те ре ну, а на ро чи то ће сна жно у њи хо вим ре до ви ма де ло ва ти вест да НА ТО при пре ма ва зду шне уда ре на Ср би ју. По че так је се ни 1998. го ди не до не ће ве ли ко по гор ша ње ко сов скомето хиј ске кри зе, на ро чи то у тре нут ку ка да су по ку ша ји Хол бру ко ве шатл ди пло ма ти је да на ђе спо ра зум но ре ше ње из ме ђу Бе огра да и Ал ба на ца оста ја ли без у спе шни. Са вет без бед но сти ОУН за се да ће 23. септем бра 1998. го ди не по во дом су ко ба на Ко со ву и Ме то хи ји и том при ли ком усвоји ти Ре зо лу ци ју бр. 1199 у ко јој ће зах тева ти тре нут ну об у ста ву су ко ба, от по чиња ње пре го во ра без ика квих пред у слова и по бољ ша ње ху ма ни тар не си ту а ци је на те ре ну. Ре зо лу ци ја ће ко сов скоме тохиј ску кри зу оце ни ти не као уну тра шње пи та ње јед не зе мље, не го као про блем ко ји угро жа ва мир и без бед ност у ре гио ну. Ову ре зо лу ци ју ће по ли тич ки ли де ри За пада и НА ТО про ту ма чи ти као до во љан по вод за ин тер вен ци ју про тив СР Ју го сла ви је у име ме ђуна род не за јед ни це.
По чет ком сеп тем бра, у јав ном мње њу САД, ди пло ма те оку пље не око Абра мо ви ца за почи њу кам па њу за вој ну ин тер вен ци ју про тив Бе о гра да.
АГРЕ СИ ЈА НА СР БИ ЈУ
Сли ке ра та на Ко со ву у за пад ним ме ди ји ма до во де јав но мње ње у ста ње мо ра ли стич ког тран са, сви зах те ва ју ин тер вен ци ју про тив Ср би је, прет ње бом бардо ва њем су сва ко дневне, НА ТО је спре ман за от по чи ња ње ва зду шних уда ра. Пре го во ри из међу аме рич ког иза сла ника за Бал кан, Ри чар да Хол бру ка и Сло бо да на Ми ло ше ви ћа во ђе ни 13. ок то бра од ло жи ће по че так агре си је на СР Ју го сла ви ју. Овим прего во ри ма по стиг ну то је сма ње ње бро ја српских ору жа них сна га на Ко со ву и Ме то хи ји, до гово ре на ве ри фи ка ци о на
ми си ја ОЕБСа за над гле да ње ста ња на те ре ну, и ус по ста вље на кон тро ла зо не ле те ња над Ко со вом. Но ва Ре зо лу ци ја бр. 1203 Са ве та без бед но сти до не та 24. ок тобра 1998. го ди не, узи ма ју ћи у об зир ове од лу ке, ин си сти ра ће на мир ном ре ше њу кри зе и по сти за њу по ли тич ког ре ше ња. Све вре ме тра ја ња пре го во ра на па ди ОВК не ће пре ста ја ти.
Од ок то бра 1998. го ди не по че ће но ви ди пло мат ски на по ри за са зи ва ње јед не ми ров не кон фе рен ци је о Ко со ву и Ме тохи ји. Пе ри од ре ла тив ног за тиш ја то ком зи ме, ал бан ска стра на ће ис ко ри сти ти за пре гру пи са ва ње, снаб де ва ње, и ре ор гани зо ва ње сво јих сна га. При су ство ми си је ОЕБС не ће су штин ски до при не ти сми рива њу си ту а ци је, на про тив, мо же се ре ћи да су упра во ње ни пред став ни ци да ли по след њи ар гу мент у при лог бом бардо ва ња. У се лу Ра чак, 15. ја ну а ра 1999. го ди не, до ћи ће до су ко ба по ли ци је и ал бан ских те ро ри ста. По сле по вла че ња срп ске по ли ци је Ал бан ци су се вра ти ли у се ло и мр тве те ро ри сте обу кли као ци виле. Су традан, Ви ли јам Во кер, пред сед ник ве ри фи ка ци о не ко ми си је ОЕБСа, оп тужи ће срп ску ста ну за ма са кр.
У том пе ри о ду по сто ја ло је још на де да ће до ди пло мат ског ре ше ња кри зе ипак до ћи. На са стан ку Кон такт гру пе у Лон до
32 bombardovawedveri srpske
Молитва у Храму Светог Саве
ну 29. ја ну а ра 1999. го ди не пред ло жен је спо ра зум о мир ном ре ше њу кри зе и бу дућем ста ту су Ко со ва. Не де љу да на по сле овог са стан ка, 6. фе бру а ра, до ла зи до от по чи ња ња пре го во ра из ме ђу срп ских вла сти и ко сов ских Ал ба на ца у двор цу Рам бу је не да ле ко од Па ри за. По сред ници у пре го во ри ма би ли су Кри сто фер Хил (САД), Бо рис Ма јор ски (Ру си ја), Волфганг Пе трич (ЕУ). Пре го во ре је отво рио фран цу ски пред сед ник Жак Ши рак. Српску де ле га ци ју пред во дио је Рат ко Марко вић. То ком пре го во ра срп ска стра на ће при хва ти ти ви сок сте пен ауто но мије за Ко со во, док ће Ал бан ци мо ра ти да се од рек ну не за ви сно сти. Глав ни ка мен спо ти ца ња за срп ску стра ну би ће степен ме ђу на род ног при су ства на Ко со ву, на ро чи то вој ног. У на став ку пре го во ра од 15. мар та, до шло је до по ве ћа ња зах тева пре ма срп ској стра ни, на ро чи то ка да је у пи та њу одр жа ва ње ре фе рен ду ма о бу ду ћем ста ту су Ко со ва и Ме то хи је, али и вој ног де ла бу ду ћег спо ра зу ма. У анексу Б, вој ном де лу спо ра зу ма, зах те ва ло се при су ство 28.000 вој ни ка НА ТО на Ко сову. Овај кон ти гент има ће сло бо ду кре тања по чи та вој те ри то ри ји СРЈ као и сва ку вр сту прав ног и дру гог иму ни те та. Пре гово ри су пре ки ну ти 18. мар та од би ја њем срп ске стра не да пот пи ше спо ра зум. Да је СР Ју го сла ви ја при хва ти ла спо ра зум из Рам бу јеа а не рат ну оп ци ју, на шла би се под не ком вр стом оку па ци је (ми шљење је не ких на ших ме ђу на род них правних струч ња ка).
БОМБАРДОВАЊЕОд мах по от по чи ња њу НА ТО агре си је,
24. мар та 1999. го ди не, до ла зи и до же стоких на па да при пад ни ка ОВК на те ре ну. Истог да на по че ле су бор бе у ре јо ну Гло гов ца, Ср би це, Ко сов ске Ми тро вице, Бај го ре, пла ни не Чи ча ви це и око лини По ду је ва. Су традан ће по че ти на па ди на Ђа ко ви цу, а 26. мар та и на При зрен. При шти на ће би ти на пад ну та 29. мар та. Вој ска у то вре ме отва ра по је ди не гранич не пре ла зе, ка ко би ал бан ске из бегли це мо гле да на пу сте зо не су ко ба. У са оп ште њу МУПа од 3. апри ла твр ди ло се да су на под руч ју Дре ни це ли кви ди ране сна ге ОВК. Од 8. до 12. апри ла тра ја ће офан зи ва сна га ОВК и ал бан ске ар ми је, уз по др шку ар ти ље ри је и ави ја ци је НА ТО, на по те зу из ме ђу ка ра у ла Ко ша ре и Мо рина. По ред цен та ра у Ал ба ни ји, је ди ни це ОВК има ле су сво је ба зе и у Ма ке до нији, ода кле се та ко ђе вр ши уба ци ва ње њи хо вих сна га, снаб де ва ње и пре гру пи
са ва ње. Иако је у бор ба ма во ђе ним крајем мар та и по чет ком апри ла уни ште но ви ше упо ри шта ал бан ских по бу ње ни ка на Ко со ву и Ме то хи ји, а зва нич на про паган да твр ди ла да је ОВК уни ште на, борбе не ће пре ста ја ти све до кра ја агре си је, док ће кра јем ма ја и по чет ком ју на би ти чак и ин тен зи ви ра не.
Кра јем апри ла по но во су от по че ли ди пло мат ски на по ри да се кри за ре ши. Рад на кри зна гру па коју су сачињавали Вик тор Чер но мир дин (Ру си ја), Марти Ах ти са ри (ЕУ) и Строб Тал бот (САД), по сле јед но ме сеч ног ди пло мат ског надму дри ва ња, ко нач но ће кра јем ма ја ући у за вр шне пре го во ре са Ми ло ше ви ћем. Ка мен спо ти ца ња би ло је по но во пи та ње ме ђу на род ног вој ног при су ства на Ко сову. Ре ше ње је на ђе но у то ме да ме ђу народ не сна ге ко је до ђу на Ко со во то ура де под за ста вом УН, а не НА ТО пак та. Скупшти на Ср би је при хва ти ће ово ми ров но ре ше ње 3. ју на. Не ко ли ко да на по сле ово га до ла зи и до пот пи си ва ња Вој нотех нич ког спо ра зу ма из ме ђу ВЈ и НА ТО у Ку ма но ву 9. ју на 1999. го ди не. На ред ног да на, 10. ју на, Са вет без бед но сти усво јиће Ре зо лу ци ју бр. 1244, што ће озна чи ти и слу жбе ни пре ста нак агре си је. Са др жај Ре зо лу ци је зна чи ће: до ла зак ме ђу на родних вој них и по ли циј ских сна га на Ко сово, ус по ста вља ње ци вил не ад ми ни страци је УН, по вра так из бе гли ца, пред у зи мање ме ра за ус по ста вља ње ви со ког степе на ауто но ми је за Ко со во и Ме то хи ју у окви ру су ве ре ни те та и те ри то ри јал ног ин те гри те та Ју го сла ви је на ба зи про јекта из Рам бу јеа.
У то ку агре си је НА ТО пак та на Ср би ју ко ја је тра ја ла 78 да на (од 24. мар та до 10. ју на 1999. го ди не), а ко ја је во ђе на у ци љу ус по ста вља ња не за ви сног Ко сова, на Ср би ју је ба че но: 21.700 то на најра зор ни јег екс пло зи ва, 35.450 ка сет них бом би, 2900 бом би и про јек ти ла, 1000 кр ста ре ћих ра ке та... Мно ги од тих пројек ти ла би ли су пу ње ни оси ро ма ше ним ура ни ју мом. У бом бар до ва њу је уче ствова ло 1200 ави о на од ко јих 850 бор бених. Из вр ше но је 26.289 ле то ва. НА ТО је у сво јим ак ци ја ма га ђао ци вил не ци ље ве и ста нов ни штво у Алек син цу (5. април), ра ке ти рао пут нич ки воз на пру зи Ле сковацВра ње (12. април), ко ло ну из бе гли ца на пу ту Ђа ко ви цаПри зрен (14. апри ла), бом бар до вао Сур ду ли цу у два на вра та (27. апри ла и 30–31. ма ја), га ђао гра ђа не Ни ша ка сет ним бом ба ма (7. ма ја), бомбар до вао ал бан ске из бе гли це на пу ту При зренСу ва Ре ка (13. ма ја) итд.
Пре ма про це на ма срп ске вла де, ште
та ко ја је на не та Ср би ји (ди рект но или ин ди рект но) из но си ви ше од 100 ми лијар ди до ла ра.
Рат ко ји је во ђен про тив та да шње СР Ју го сла ви је 1999. го ди не прав дан је ви со ким етич ким и мо рал ним раз лози ма. Тре ба ло је, на вод но, за у ста ви ти ет нич ко чи шће ње на Ко со ву и Ме то хији ко је су Ср би, на че лу са Сло бо да ном Ми ло ше ви ћем, спро во ди ли над та мошњим Ал бан ци ма. Временом, раз вој си ту а ци је по ка за ће да је до та ко не чег до шло упра во по от по чи ња њу НА ТО бом бар до ва ња, ка да је ви ше де се ти на хи ља да Ал ба на ца по че ло да на пу шта сво је до мо ве и кре ће се ка гра ни ци са Ма ке до ни јом и Ал ба ни јом. Ова си ту а ци ја ће да ти кри ла за пад ним по ли ти ча ри ма и њи хо вој ар гу мен та ци ји про тив ов дашњег ре жи ма. По чет ком апри ла 1999. го ди не по ја ви ће се у не мач кој јав но сти тзв. план „Потковица“ ко ји је тре бало да по твр ди на ме ре срп ског ре жи ма да ет нич ки очи сти Ко со во од Ал ба на ца. На кра ју је ис па ло да ни шта слич но ни је ни по сто ја ло (и да се све за сни ва ло на не ком из ве шта ју бу гар ске оба ве штајне слу жбе о бор ба ма на Ко со ву ко ји је ка сни је пре у ве ли чан).
КОЈИ СУ РАЗЛОЗИ БОМБАРДОВАЊА
Раз лог за бом бар до ва ње Ср би је ва ља тра жи ти у постхлад но ра тов ској по ли тичкој си ту а ци ји у Евро пи и све ту, по ли тици САД у Ис точ ној Евро пи, као и но вој уло зи НА ТО пак та ко ји има ам би ци ју да од од брам бе ног са ве за по ста не офанзив на вој на си ла. Оп ште је већ ме сто (у про це на ма ра зних ана ли ти ча ра) да је по ли тич ка кри за на про сто ру бив ше Ју го сла ви је до при не ла да НА ТО оправда сво је по сто ја ње, али и ис про ба сво ју но ву офан зив ну уло гу. Бом бар до ва ње ће за Ср би ју зна чи ти око 200.000 из беглих Ср ба са Ко со ва и Ме то хи је, као и да ље по ли тич ко мр цва ре ње. Од ла зак Ми ло ше ви ћа са власти, ко ји је про глаша ван глав ним ви нов ни ком бал кан ских не сре ћа, не ће зна чи ти про ме ну по ли тике За па да пре ма Ср би ји ка да је у пи тању Ко со во. Епи лог зна мо, де вет го ди на по сле бом бар до ва ња Ал бан ци су до би ли пот пу ну власт на Ко со ву про гла ша ва јући не за ви сност 17. фе бру а ра 2008. го дине, уз пот пу но одо бра ва ње и при зна ње за пад них зе ма ља.
Оно што је је ди но ва жно у до са да шњој са вре ме ној срп ској исто ри ји по овом пи та њу и што ће би ти још ва жни је ка ко вре ме бу де про ла зи ло, јесте чи ње ни ца да се за Ко со во ипак бо ри ло. То што се у тој бор би ни је тре нут но ус пе ло сти цај је мно го број них исто риј ских окол но сти, те раз ло га за оча ја ње и па те ти ку не ма. Прогла ша ва ње не за ви сно сти Ко со ва до вело је ал бан ски се па ра ти стич ки по крет у де фан зив ну по зи ци ју, и то би у бу ду ће мо ра ла би ти по ла зна осно ва свих на ших раз ми шља ња ка да је у пи та њу Ко со во и Ме то хи ја. z
У то ку агре си је НА ТО пак та на Ср би ју ко ја је тра ја ла 78 да на (од 24. мар та до 10. ју на 1999. го ди не), а ко ја је во ђе на у ци љу ус по ста вља ња не за ви сног Ко со ва, на Ср би ју је ба че но: 21.700 то на нај ра зор ни јег екс пло зи-ва, 35.450 ка сет них бом би, 2900 бом би и про јек ти ла, 1000 кр ста ре ћих ра ке та
33srbije dveri srpske
Пр ви ве ли ки ис ко рак ка ре а ли за ци ји стра те ги је Mисмогаздесветаисвећемоучинитидатодугобудемо
САД су учи ни ле 1992. у Рио де Жа не и ру где је одр жан по пу лар но на зван „Са мит о Зе мљи“, у ор га ни за ци ји УН ЦЕД (Конфе рен ци ја УН о жи вот ној сре ди ни и раз во ју). На за вр шној сед ни ци 21. ју на до нет је до ку мент по знат као „Аген да 21”. У овом обим ном до ку мен ту од петсто ти на стра ни ца пр ви пут се на ја вљу је „гло бал но ин те гри са ни ме наџ мент водних ре сур са“. Про мо ви са ње ме наџ мен та за во ду у „Аген ди 21” про гла ше но је за дат ком од из у зет не ва жно сти, та ко да је о пит кој во ди у овом до ку мен ту за у зет по се бан став: „У по след њих сто го ди на по тро шња во де је сед мо стру ко по ве ћа на, иако су ре ла тив но, из во ри во де оста ли на ста бил ном ни воу. Ка ко се пред ви ђа, на пла не ти ће већ 2040. жи ве ти из ме ђу осам и де сет ми ли јар ди ста нов ни ка, те ће њи хо ве по тре бе за во дом би ти не за до во ље не, али, истовре ме но, то ће до ве сти до пре ра споде ле мо ћи по ли тич ких и дру гих гру па, украт ко, до ла зи ће све че шће до рат них су ко ба ра ди го спо да ре ња над вод ним ре сур си ма1.
По ста ло је очи глед но да број не др жавне за јед ни це ни су спрем не да се од рекну на си ља за рад очу ва ња сво јих ин тере са над при род ним ре сур си ма. С дру ге стра не, Свет ска бан ка упо зо ра ва да це на во де мо ра би ти зна чај но по ве ћа на (чак ће пре ва зи ћи и це ну наф те). Због то га се, то је из ве сно, што пре мо ра ју осми слити ме ха ни зми фор ми ра ња та квих те ла ко ја ће на гло бал ном ни воу рас по ла гати пра вом од лу чи ва ња о екс пло а та ци
1 Да нас се Ин ди ја и Па ки стан спо ре око Ин да, Изра ел, Јор дан, Си ри ја, Ли бан и Па ки стан због ре ке Јор дан, Тур ска, Си ри ја и Ирак бо ре се око Еуфра та, а у Афри ци је про блем Нил.
ји вод них ре сур са. Та ко ђе, то зна чи, да свет ски моћ ни ци у фи нан си ја ма и свим ви со ко про фи та бил ним би зни си ма мо рају да офор ме та кве ору жа не сна ге ко је ће пред ста вља ти ре спек та бил ну моћ ве ћу од би ло ко је по је ди нач не су ве ре не др жа ве на чи јој би се те ри то ри ји во ди ли ра то ви за во ду у на ред ном ве ку“2 (Раз вој НА ТО али јан се ишао је у том прав цу по след њих де сет го ди на).
Основ ни за кљу чак „Аген де 21“ био је да се што хит ни је мо ра овла да ти свим вод ним ре сур си ма од стра не мул ти на ци о нал них ком па ни ја јер ће од њих за ви си ти оп станак вла да ју ће свет ске ели те. У овом основном за кључ ку кри је се и је дан од ци љева ко ји су по сле се дам го ди на до ве ли до ура ни јум ског бом бар до ва ња ју жне срп ске По кра јо и не Ко со ва и Ме то хи је.
У „Аген ди 21” сто ји „да се не сме до зволи ти на ци о нал ним, по ли тич ким и ет ничким гру па ма да по сег ну за уце њи ва њем свет ске за јед ни це по мо ћу из во ра не зага ђе не пит ке во де. Чак пре по ру чу ју, за по че так, као де ло твор но упо зо ре ње да се, не где, не ка ко де ли мич но за тру је или чак уни шти зна чај ни вод ни из вор, ка ко би це лом све ту би ло ја сно шта не ко га че ка ако се усу ди да пра во упра вља ња вод ним ре сур си ма упо тре би про тив ин тер те са над на ци о нал них струк ту ра, јер је ди но оне мо гу да обез бе де, ра ци о нал ним, про фитним по сло ва њем, да во да бу де до ступ на сви ма, уз услов да мо гу да је пла те“3.
Та ко се иде ја о бом бар до ва њу јед не од зе ма ља ко ја по се ду је зна чај не из во ре питке во де ро ди ла већ по ме ну те 1992. го ди не у Рио де Жа не и ру на „Са ми ту о Зе мљи“4. Ни је те шко за кљу чи ти да је на ме ра да се
2 “Фо кус” email 3 Фо кус4 http://www.da da los.org/glo ba li si e rung_sr/
grund kurs_5/agen da_21.htm
Ко сме ту да не за ви сност до при не ла ла ком ода би ру про сто ра на ком ће се уни штити је дан од сто нај ве ћих свет ских ре зерво а ра под зем них пит ких во да. Је дан од ци ље ва бом бар дер ских ак ци ја НАТO али јан се 1999. на про сто ру СРЈ би ло је и под зем но чво ри ште пит ке во де ис под Бе лог Дри ма на Ко сме ту, ко је је јед но од два нај ве ћа под зем на из во ри шта пит ке во де у Евро пи (дру го из во ри ште су Плитвич ка је зе ра у Хр ват ској ко је је за рад при зна ња не за ви сне Хр ват ске да то на упра вља ње не мач ким мул ти на ци о налним ком па ни ја ма).
Пре ма тврд ња ма про фе со ра Ка де ра Азма ла, ко ји је као ми ни стар за вод не то ко ве и шум ска бо гат ства у Вла ди Ју жноа фрич ке Ре пу бли ке, био гост Свет ске конфе рен ци је за очу ва ње при род них ре сур са, у ор га ни за ци ји Рој терс Фон да ци је у Лондо ну 1994, и ко ји је та да са за пре па шћењем са знао да су нај мо дер ни ји уре ђа ји и пер ма нент на са те лит ска осма тра ња не дво сми сле но до ка за ла да су два ме ста са про сто ра бив ше Ју го сла ви је кључ на за кон тро лу вод них то ко ва Евро пе: ре гион Пли твич ких је зе ра и за пад ни де ло ви Ко со ва и Ме то хи је.
Пре ма тврд ња ма овог про фе со ра, ла ко је об ја сни ти за што је НА ТО 1999, на пр ви по глед не ло гич но, ба цао си стем ски огромне ко ли чи не спе ци јал но окло пље них ма мут бом би са оси ро ма ше ним ура ни јумом у под зем на чво ри шта пит ких во да на Ко сме ту. На и ме, та кве бом бе се успе шно про би ја ју до ду бо ких под зем них во до токо ва и тру ју их на ду жи рок. На овај на чин спре че но је да би ло ко је ло кал но ру ковод ство на про сто ру Ко со ва и Ме то хи је, би ло ка да у бу дућ но сти, уце њу је свет ске моћ ни ке пит ком во дом као „оруж јем“ ко је ће вла да ти све том у овом ве ку.
Ме ђу тим, Аме ри ци ма су по зна те ску пе тех но ло ги је ко је ура ни јум ске по сле ди це
НАТО геноцидПоследицебомбардовањаСРЈ
Ва зду шном ак ци јом над Ср би јом и Ко со вом и Ме то хи јом тре ба ло је ре а ли зо ва ти не ко ли ко ци ље ва. Пр ви циљ био је ка зна. Не по слу шну Ср би ју тре ба ло је ка зни ти на ви ше на чи на. Оку па ци јом де ла ње не те ри то ри је и по сле ди ца ма ко је по ста нов ни штво и ору жа ну си лу на но си бом бар до ва ње, ура ни јум, ди ок си ни и елек тро маг нет на зра че ња
Винко Ђурић
Истинајенајпотребнијажртвиалажсвимаосталима
34 bombardovawedveri srpske
мо гу от кло ни ти, али их кри ју од дру гих, јер све оне ко је оси ро ма ше ни ура ни јум угро жа ва, на тај на чин др же под сво јом ап со лут ном и без у слов ном кон тро лом.
ЦИ ЉЕ ВИ БОМ БАР ДО ВА ЊАВа зду шном ак ци јом над Ср би јом и Ко со
вом и Ме то хи јом тре ба ло је ре а ли зо ва ти не ко ли ко ци ље ва. Пр ви циљ био је ка зна. Не по слу шну Ср би ју тре ба ло је ка зни ти на ви ше на чи на. Оку па ци јом де ла ње не те ри то ри је и по сле ди ца ма ко је по ста новни штво и ору жа ну си лу на но си бом бардо ва ње, ура ни јум, ди ок си ни и елек тромаг нет на зра че ња. Дру ги циљ био је ве зан за пр ви зна ча јан ко рак у ши ре њу НА ТОа на Ис ток. Тре ћи циљ под ра зу ме вао је да тре ба ис те сти ра ти моћ НА ТОа и по ка зати Евро пи да не мо же без ове вој не алијан се да очу ва сво ју без бед ност и тра јан про спе ри тет. Че твр ти циљ пред ста вљао је но ву ета пу у раз гра ђи ва њу СР Ју го сла ви је и Ср би је као ми ни екс пе ри мен та ко ји је тре бало да пред ста вља мо дел за ка сни је ка та кли змич но уру ша ва ње Ру ске Фе дера ци је. Пе ти циљ тре бало је да озва ни чи по че так ве ли ког ра та за пит ку во ду. Ше сти циљ зах те вао је од НА ТОа да на по хо ду на Ис ток не сме да оста ви иза се бе би ло ка квог по тен ци јал ног не при ја те ља5, а
5 Осва ја ње бал кан ског про сто ра од стра не глоба ли ста и њи хо вих са ве зни ка за по чео је про го ном пра во сла ва ца из Хр ват ске и Бо сан ске кра ји не. А уз то Стејт де парт мент и Џорџ Буш се ни ор про гла си ли су СРЈ за не при ја те ља САД.
Ср би ја као осве до че ни при ја тељ Ру сије то је од у век би ла. Уни шта ва ње вој ске СРЈ је мо ра ло би ти ре а ли зо ва но јер је то био нај зна чај ни ји фак тор мо ћи срп ског на ро да6. Сед ми циљ пред ста вља сво јевр сни екс пе ри мент у in vi vo усло ви ма јер је про ве ра ва на пре ци зност ра ке та и на во ђе них бом би уз уве жба ва ње мо гућно сти кон тро ле про сто ра с раз ли чи тих дис тан ци. Уве жба ва но је га ђа ње мо стова, по слов них и вој них згра да, га ђа ни су во зо ви у по кре ту, ко ло не из бе гли ца, трафо–ста ни це, бу на ри и под зем на чво ришта пит ке во де, из во ри елек тро маг нетних зра че ња. Осми циљ ко ји су бли ми ше у се би не ко ли ко прет ход но по ме ну тих је оку па ци ја те ри то ри је Ко со ва и Ме то хије и из град ња кључ не ба зе (Бонд стил) из ко је ће се ко ор ди ни ра ти рад 24 пре о ста ле вој не ба зе на Бал ка ну. Та ко се об и сти ни ла стра те ги ја Збиг ње ва Бже жин ског пре зенти ра на у ње го вој књи зи „Ве ли ка ша хов ска та бла“ у ко јој је Бал кан озна чио као кључни стра те шки пра вац пре ко кога се иде на Ис ток са вој ним ар гу мен ти ма, и пре ко ко га се вра ћа на За пад са пле ном (наф та,
6 Ме ђу тим, уни шта ва ње ору жа не си ле СРЈ ни је про те кло она ко ка ко су стра те зи НА ТО плани ра ли. Тре ба спо ме ну ти са мо је дан де таљ. На и ме при штин ски аеро дром је ви ше пу та био га ђан из про стог раз ло га да би се у ње го вим скло ни шти ма под зе мљом уни шти ли ави о ни Миг21, ко је је треба ло са чу ва ти за евен ту ал ни коп не ни на пад ка да је тре ба ло деј ство ва ти по НА ТО тру па ма. Сви ави о ни скло ње ни у ту нел аеро дро ма су са чу ва ни. Пре ма по да ци ма из књи ге: Б.Кур мон – Д.Риб ни кар „Асиме трич ни ра то ви“.
гас и оста ла при род на бо гат ства). А ту је и де ве ти циљ ко ји пред ста вља пот ку су рива ње Аме ри ке са му сли ман ским све том ко ји за оку па ци ју Ав га ни ста на, Ира ка и евен ту ал но Ира на и ре а ли за ци ју стра тешких ин те ре са Изра е ла у му сли ман ском окру же њу, до би ја ју му сли ман ску др жа ву усред Евро пе. Де се ти циљ бом бар до вања СРЈ и оку па ци је Ко со ва и Ме то хи је се мо гао све сти на го лу опо ме ну свим зе мља ма ко је се на би ло ко ји на чин опиру аме рич кој гло бал ној до ми на ци ји, а ту пре све га тре ба убро ја ти Ки ну, Ру си ју, Бра зил и Ин ди ју.
Си стем ско бом бар до ва ње НА ТО ави јаци је мо сто ва, пру га и ин ду стриј ских објека та, уда ље них од Ко сме та, ја сно го во ри да Ви ли је му Џе фер со ну Клин то ну и ње говим европ ским са те ли ти ма ни је био циљ ре ше ње ко сов ског про бле ма, ко ји су са ми ство ри ли, ни ти за шти та ко сов ских Ал бана ца ко је су они нај ви ше угро зи ли.
Та ко смо до шли и до је да на е стог ци ља бом бар до ва ња СРЈ, ко ји је тре бало да до ве де до то га да се Ср би ја еко ном ски уна за ди на ду жи рок и та ко све де на за оста лу аме рич ку по лу ко ло ни ју не спо соб ну за сва ку ак тив ну уло гу у ме ђу на род ном жи во ту под ап со лут ном до ми на ци јом и упра вом САД.
Зна чај но је кон ста то ва ти да је бом бардо ва ње СРЈ од стра не НА ТОа пред ставља ло сво је вр сно пре та ка ње нов ца од аме рич ких по ре ских об ве зни ка у приват не џе по ве. Ова ин те ре сант на фи нансиј ска опе ра ци ја оба вља се и да нас и
35srbije dveri srpske
Последице бомбардовања: сандуци у Сурдулици
ње но окон ча ње усле ди ће за пар го ди на по ре а ли за ци ји евен ту ал не не за во сно сти Ко сме та. Клин тон је за оку па ци ју Ко смета упо тре био ору жа на сред ства ко ја су фи нан си ра ли по ре ски об ве зни ци САД и оста лих 18 чла ни ца НА ТОа. По што се већ зна да је Џорџ Со рош за ин те ре со ван за ку по ви ну Треп че, Хол брук за по сре до вање у про да ји огром них ко ли чи на лиг ни та, а да је „крот ка“ Ме длин Ол брајт за ин тере со ва на за мо бил ну те ле фо ни ју, он да је ја сно да ће све по ме ну те и оста ле не поме ну те по сло ве обез бе ђи ва ти и у њи ма уче ство ва ти на раз не на че не и Клин тон. Све у све му, до са да све што се до га ђа ло око и на Ко сме ту, би ло је са мо ула га ње – а про фит се тек оче ку је.
Текст ко ји сле ди ба ви ће се, у нај ве ћој ме ри, ка зном и ње ним по сле ди ца ма као јед ним од ци ље ва бом бар дер ске ак ци је спро ве де не од стра не 19 зе ма ља7 члани ца НА ТОа 1999. го ди не. А ка зна је треба ло да бу де по уч на ка ко за Ср би ју, та ко ви ше за све оста ле зе мље све та ко је би мо гле да до ђу у слич ну си ту а ци ју. Треба ло је по ка за ти зу бе и за стра ши ти цео „ма ли свет“ ко ји мо ра да уту ви у сво ју „ко лек тив ну свест“ да је Аме ри ка га зда ко ји од лу чу је о све му. Али, тре ба ло је и утвр ди ти, пот пу но по у зда но, ка кве по следи це по жи те ље и еко ло ги ју има ју дејства елек тро маг нет них та ла са по себ них фре квен ци ја и ја чи на, ра зних хе миј ских
7 У бом бар до ва њу СРЈ уче ство ва ле су сле де ће зе мље: Бел ги ја, Ка на да, Че шка, Дан ска, Фран цу ска, Не мач ка, Грч ка, Ма ђар ска, Исланд, Ита ли ја, Лук сембург, Хо лан ди ја, Нор ве шка, Пољ ска, Пор ту га ли ја, Шпа ни ја, Тур ска, Ве ли ка Бри та ни ја и САД.
ре а ген са и еле ме на та ко ји се мо гу на ћи у жи вот ном про сто ру по сле рат них дејста ва, као и утвр ђи ва ње ште те ко ја на стаје по сле деј ства ура ни јум ске му ни ци је и ура ни јум ских бом би.
Ка да је аутор ових ре до ва пр ви пут у јав ности из нео те о ри ју о елек тро магнет ном, ди ок си ном и ура ни јум ском ра ту во ђе ном за вре ме НА ТО агре си је на СРЈ 1999, не на да но се су о чио са „од луч ним и не по ко ле бљи вим“, ни по да шта ва њем ова кве кла си фи ка ци је ра то ва ња од стране не ких на ших ге не ра ла. Аутор је та да не дво сми сле но схва тио да је на ша вој на те о ри ја да ле ко за о ста ла за на шом и светском прак сом ра то ва ња. Очи глед но је да смо се на бри љан тан на чин, рас по ло живим сред стви ма, су прот ста ви ли сто стру ко ја чем не при ја те љу, али на осно ву ис ку ства и ве шти не ко ју је на мет ну ла си ту а ци ја, а не не ко прет ход но план ско да ле ко се жно про ми шља ње или мо де ло ва ње уте ме љено на те о риј ским раз ма тра њи ма о но вим сред стви ма и на чи ни ма ра то ва ња. Да бих раз о ру жао ока ме ње не те о ре ти ча ре ко ји се кре ћу са мо ута ба ним ста за ма Кла у зеви це ве ло ги ке, ци ти ра ћу шта је о ра ту пре две хи ља де го ди не на пи сао Сун Цу у сво јој књи зи „Уме ће ра то ва ња“: „Рат је од су штин ског зна ча ја за др жа ву – то је под руч је смр ти и жи во та, ста за оп станка и про па сти, и сто га се мо ра што бо ље про у чи ти.“
За Сун Цуа у овом крат ком по ја шњењу си ту а ци је ра то ва ња по сто је два битна за кључ ка. Пр ви је да се под под руч јем и ло ка ци јом под ра зу ме ва ме сто на ко ме се од ви ја ору жа на бор ба ко је под ра зу
ме ва раз ли чи та обе леж ја од кон фи гу раци је, пре ко кли ме, до људ ских, вој них и еко ном ских ре сур са и још мно штва факто ра ко ји на раз ли чи те на чи не ути чу на од ви ја ње и ис ход ра та. Дру ги за кљу чак ве зан је за ста зу ра то ва ња ко ја под ра зуме ва при ла го ђа ва ње си ту а ци ји и ње ну пот пу ну де ми сти фи ка ци ју из ко је ће се из ро ди ти спо соб ност оства ри ва ња по беде. Ако та кву ви зи ју сле ди те ви ће те прежи ве ти, а ако скре не те са пот пу но овлада не ста зе, че ка вас про паст. Ако већ ни смо мо гли да се ра ни је при пре ми мо и аде кват но од го во ри мо на на пад 1999, са да је још ве ћи по раз пред на ма јер се због не у твр ђе них чи ње ни ца о по сле дица ма агре си је из 1999. на ла зи мо пред још ве ћим по ра зом од оног ко ји смо до жи вели у вре ме агре си је.
НА ТО МЕ ЊА СВО ЈУ СУ ШТИ НУ НА ОСНО ВУ ЕКС ПЕ РИ МЕН ТА
СПРО ВЕ ДЕ НОГ НА СРЈОво је при ча о чи ње ни ца ма ко је до ка
зу ју да је НА ТО, по сле бом бар до ва ња СР Ју го сла ви је 1999. го ди не, из ра стао у мулти на ци о нал ну кор по ра ци ју за иза зи вање и кон тро ли са ње кри за и за ра за ра ње на ци о нал них до ба ра, уни шта ва ње имови не, као и уби ја ње не ду жних љу ди, све у свр ху „ви ших“ ин те ре са гло ба ли ста. А ин те ре си гло ба ли ста, ко ји су згр та њем бо гат ства пре ра сли у ме га ка пи та ли сте, по кла па ју се са њи хо вом „про гре сивном“ и не за у ста вљи вом пљач ком све та. Глав ни ар гу мент за ова кву те зу на ла зи
36 bombardovawedveri srpske
Жртве НАТО-а у Сурдулици
мо у не ко ли ко по да та ка: јаз из ме ђу најбо га ти јих и нај си ро ма шни јих по ве ћао се са 30:1 у 1960. на 74:1 у 1997; нај бо га тијих 225 љу ди на све ту по се до ва ло је две го ди не пре бом бар до ва ња СРЈ ка пи тал јед нак ка пи та лу 2,5 ми ли јар ди нај си рома шни јих љу ди; три нај бо га ти ја чо ве ка на све ту има ла су та да ви ше ка пи та ла од 48 нај си ро ма шни јих зе ма ља у све ту.
У овој, на жа лост, уса мље ној ана ли зи нај ви ше про сто ра би ће по све ће но најтра гич ни јим по сле ди ца ма ко је је произ вео in vi vo екс пе ри мент над гра ђа нима СРЈ ко ји је из ве ла НА ТО ар ма да 1999. Жи те љи Ср би је, би ло да су Ср би, Ма ђа ри, Бо шња ци или Ал бан ци, би ли су 78 да на (од 24. мар та до 10. ју на 1999.) из ло же ни ви ше на мен ском екс пе ри мен ту из ве деном под ру ко вод ством САД и њи хо вих 18 са ве зни ка.
Екс пе ри мен том над жи те љи ма Ср бије же ле ло се утвр ди ти ка кве мо гућ но сти сто је на рас по ла га њу свет ским моћ ници ма, ка ко би на нај е фи ка сни ји, и за њих нај про фи та бил ни ји на чин, ста ви ли под трај ну (вој ну, по ли тич ку и еко ном ску) кон тро лу не по слу шне др жа ве и њи хове жи те ље.
При хва та ју ћи кон ста та ци ју про фе сор ке Да ја не Џон стон, ро ђе не у Ми не со ти, на се ве ру САД, не ка да шње по ли тич ке емигрант ки ње ко ја је због не сла га ња са ви јетнам ским ра том од бе гла у Па риз, и ко ја твр ди да је све што се до га ђа ло са Ју госла ви јом у по след њих пет на е стак го ди на био екс пе ри мент, кре ће мо у до ка зи ва ње јед не од нај ту жни јих епи зо да у са вре меној европ ској исто ри ји.
Џон сто но ва по себ но ис ти че: „Ви сте би ли за мор че за пад них си ла, а по себ но Аме ри ке. Ју го сла ви ја је би ла екс пе ри ментал но по ље на ко ме је ве жба но раз би јање от по ра на ци о нал них др жа ва пре ма гло ба ли за ци ји.“
Та ко се, на жа лост, мо же ре ћи да су, пр во со ци ја ли стич ка Ју го сла ви ја а по сле и СРЈ, би ле екс пе ри мен тал но под руч је за иде оло шка и вој на деј ства са по сле ди ца ма у свим сфе ра ма жи во та ко ја са со бом та ква деј ства но се. Ју го сла ви ја је иза бра на јер је већ би ла бре ме ни та ни зом про бле ма ме ђу ко ји ма је нај и зра же ни ји био проблем на ци о нал них ан та го ни за ма ко ји су, не слу чај но, од га ја ни де це ни ја ма. Пресуд ну уло гу у ода би ру екс пе ри мен талног под руч ја од и гра ла је мо гућ ност да се на ци о нал ним ан та го ни зми ма мо же ла ко ма ни пу ли са ти. На жа лост, екс пе ри мент се још ни је за вр шио и те шко је пред ви де ти шта ће се још до го ди ти у бу дућ но сти, али је еви дент но да ће нам олак ша ти си ту аци ју са зна ње де ла исти не о оно ме што нам се до го ди ло у по след њих три де сетак го ди на.
Кул ми на ци ја екс пе ри мен та до го ди ла се у про ле ће 1999. ка да су НА ТО бомбар де ри деј ство ва ли не де ља ма по једној су ве ре ној зе мљи у сред Евро пе. Шта се до го ди ло за вре ме бом бар до ва ња и ка кве по сле ди це је оно иза зва ло, предмет је ове пи о нир ске ана ли зе.
То ком тра га ња за исти ном по но во се
по твр ди ло да исти на ни је циљ по ли ти ке, јер су ауто ру од ре ђе ни љу ди из вла сти отво ре но ре кли да они ова кве ана ли зе не мо гу да по др же, али ни да по рек ну. Од мах су се чу ле при мед бе да ова кве „приче“ мо гу да на у де на шем ту ри зму, из во зу по љо при вред них про из во да, из во зу во де итд. Ме ђу тим, ни ко ни је спо ме нуо мо гу ће по сле ди це по здра вље на шег ста нов ништва, а да не го во ри мо о ге нет ским му таци ја ма и трај ним по сле ди ца ма по ге нера ци је ко је до ла зе. Од бра на по ли тич ке ели те од ова квих и евен ту ал но бу ду ћих ква ли тет ни јих истраживања сво ди ла се и сво ди ће се на то да би ло ка кве озбиљне ана ли зе из и ску ју ду го трај на ис тра жива ња ко ја су вр ло ску па, а да ми ово га тре нут ка има мо мно го „пре чих“ по слова где тре ба уло жи ти оскуд на фи нан сијска сред ства.
Зар по сто ји пре чи по сао од здра вља ста нов ни штва и ње го вог оп стан ка?
А да не го во ри мо у ко јој ме ри ова кве „при че“ мо гу по мо ћи др жа ви да се од брани од ла ви не оп ту жби, ка ко смо ми Ср би „ге но ци дан“ на род и да би тре ба ло да пла ти мо сил ну од ште ту свим окол ним но во фор ми ра ним др жа ва ма за рат на ра за ра ња, про гон и уни шта ва ње њи ховог ста нов ни штва. На на шу сре ћу, крајем фе бру а ра ме се ца 2007. године, Ме ђуна род ни суд прав де у Ха гу од бра нио је Ср би ју од оп ту жби за ге но цид у Бо сни и Хер це го ви ни.
Агре си ја НА ТО про тив СРЈ 1999. го ди не за по че та је и ре а ли зо ва на гру бим кр шењем По ве ље УН, основ них прин ци па ме ђу на род них од но са и ме ђу на род ног пра ва. Бом бар дер ска ак ци ја про тив СРЈ из вр ше на је ан га жо ва њем нај ве ћег де ла рас по ло жи вих вој них по тен ци ја ла НА ТО, уз гру бо кр ше ње ман да та Са ве та без бедно сти УН, па чак и кр ше ње осни вач ког ак та Атлан ског са ве за.
Бру тал на агре си ја нај моћ ни јег вој ног са ве за пред во ђе ног САД ни је пред ста вљао са мо на ср тај на те ри то ри јал ни ин те гри тет и су ве ре ност јед не не за ви сне европ ске др жа ве, већ је пред ста вљао нај ве ћи ударац Ује ди ње ним на ци ја ма и Са ве ту безбед но сти као нај ви шим ауто ри те ти ма од ко јих је, до та да, за ви си ло очу ва ње ми ра и без бед но сти у све ту.
Бе со муч но бом бар до ва ње СР Ју го сла вије иза зва ло је број не људ ске жр тве, ху мани тар ну, еко ном ску и еко ло шку ка та строфу чи је се по сле ди це не мо гу огра ни чити ни ква ли та тив но, а ни кван ти та тив но али ни вре мен ски, као ни про стор но. По ин тен зи те ту, уче ста ло сти, упо тре бље ној вој ној си ли и по сле ди ца ма, то је нај ве ћа и нај не ху ма ни ја ору жа на агре си ја ре али зо ва на по сле Дру гог свет ског ра та на тлу Евро пе.
Схва та ју ћи по ли ти ча ре ко ји, пре ма Ха рол ду Пин те ру8, ни су за ин те ре со ва ни за исти ну, већ за моћ и ње но одр жа вање, мо ра мо по зва ти све гра ђа не Ср би је, ко ји не би сме ли да од у ста ну од тра га
8 Ен гле ски драм ски пи сац, до бит ник Но бе ло ве на гра де за књи жев ност 2005. Осве до че ни бо рац за прав ду и ан ти гло ба ли ста. Пре ми нуо кра јем 2008.
ња за исти ном, на ро чи то ка да су ова кви про бле ми у пи та њу, да диг ну глас про тив ти ши не и ин до лент но сти ко ја нас до датно „уби ја“. По ред све оп ште кри зе у ко јој се на ла зи на ша за јед ни ца, ми смо из гу били и од луч ност, а „уко ли ко те од луч но сти не ма у по ли тич кој ви зи ји сва ког од нас, он да не ма ни на де да ће мо по но во ус поста ви ти оно што смо го то во из гу би ли – људ ско до сто јан ство“9.
На род ко ји о ова квим по сле ди ца ма ћу ти и скри ва их пр вен стве но од са мог се бе а по сле и од све та, са свим си гур но не ма ни ка кву а ка мо ли про спе ри тет ну бу дућ ност.
ТО ЈЕ БИО ГЕ НО ЦИДУ це лој овој при чи нај тра гич ни ја је
чи ње ни ца да се по гром, са од ло же ним деј ством, над јед ним ма лобројним на родом и мно гим на род но сти ма ко је жи ве на ње го вој те ри то ри ји, до го дио у увр нутом све ту у ком је вр ли на би ти зао, рђав, ла жљив, по хле пан и под му као. Тра гич но је то што у на ро ду ко ји је био жр тва бе сомуч них ге но цид них рад њи, има и оних ко ји да нас бла го на кло но гле да ју на чи ње ни цу да ће мо 2020. на на шим про сто ри ма због по сле ди ца НА ТО бом бар до ва ња има ти епи де ми ју ма лиг них обо ље ња.
Ге но цид (од грч. речи генос– род, на род и лат. оцидере– уби ти) озна ча ва ак ци ју ко ја има за циљ пот пу но или де ли мич но ис тре бље ње не ке на ци о нал не, ет нич ке, ра сне или вер ске гру пе љу ди. Тер мин геноцидпр ви је упо тре био је вреј ски правник Ра фа ел Лем кин, на на уч ном кон гре су у Ма дри ду 1933. го ди не. Лем кин је та да из ло жио на црт спо ра зу ма про тив ге ноци да. Ме ђу тим, пред крај Дру гог свет ског ра та он је као про фе сор Уни вер зи те та у Јеј лу (САД), оп шир но из ло жио сво ја гле дишта о ге но ци ду у та да по пу лар ној књи зи „Основ но пра ви ло о оку пи ра ној Евро пи”, об ја вље ној 1944.
По јам ге но ци да одо ма ћио се у го то во свим је зи ци ма све та по сле Дру гог светског ра та, ту ма че њем зло чи нач ке прак се фа ши стич ких си ла.
По ред већ по ме ну те де фи ни ци је, Лемки но во схва та ње зло чи на ге но ци да под разу ме ва и ра за ра ње бит них прет по став ки и усло ва ег зи стен ци је јед не гру пе, ње не на ци о нал не све сти, ње ног је зи ка и кул туре, при вред не ин фра струк ту ре, сло бо де и пра ва ње них чла но ва итд.
Упо тре ба пој ма ге но цид по ста је де лимич но по ја шње на у Ме ђу на род ном војном три бу на лу, чи је се ди ште је по сле пр ве отво ре не сед ни це 18. ок то бра 1945. у Бер ли ну пре се ље но у Нир нберг, где се су ди ло по ли тич ким, вој ним и привред ним во ђа ма на ци стич ке Не мач ке на осно ву Лон дон ског ста ту та због зло чи на про тив ми ра, рат них зло чи на и зло чи на про ти в чо веч но сти. Tермин ге но цид ни је та да имао да на шње зна че ње, иако је профе сор Лем кин за вре ме Нир нбер шког
9 По след ња ре че ни ца у Пин те ро вој бе се ди по водом до де ле Но бе ло ве на гра де еми то ва не на све чаној до де ли при зна ња.
37srbije dveri srpske
про це са био је дан од глав них са вет ни ка су ди је Ро бер та Џек со на и глав ни ту жилац у име САД. Тер мин ге но цид се ипак по ми ње у оп ту жни ца ма про тив на ци ста, на ро чи то у про це си ма у Пољ ској – против Амо на Ге та, ко ман дан та ло го ра у Плашчо ву код Кра ко ва или Ру дол фа Хе са, ко ман дан та ло го ра Аушвиц – Бир ке нау, или, пак, про тив Ар ту ра Грај зе ра, од говор ног за де пор та ци ју 630.000 По ља ка и смрт 100.000 Је вре ја. По сле Кон вен ци је УН о ка жња ва њу и уни шта ва њу на ро да, ко ја је сту пи ла на сна гу 12. ја ну а ра 1951. го ди не, Изра ел и Не мач ка су би ле пр ве др жа ве ко је су уве ле по јам ге но ци да у сво је за ко но дав ство10. По јам ге но ци да по пр ви пут је упо тре бљен у суд ни ци при ли ком су ђе ња Адол фу Ах ма ну. Од тог су ђе ња по јам ге но ци да је пред мет на учних ис тра жи ва ња у мно гим зе мља ма света, а по себ но у Изра е лу, Не мач кој и САД. Ово ши ре на уч но ба вље ње ге но ци дом до ве ло је до то га да се у кон вен ци ји УН на ђе по јам ге но ци да ко ји об у хва та по ред већ спо ме ну тих рад њи и по сту па ка чи ји је циљ ра за ра ње или уни ште ње јед не на ци о нал не или вер ске гру пе, уби ја ње ње них чла но ва, на но ше ње те шких те лесних и ду шев них оште ће ња чла но ви ма тих за јед ни ца, и при мо ра ва ње гру пе да жи ви у усло ви ма ко ји иза зи ва ју ње но потпу но или де ли мич но ра за ра ње, спре ча вање би о ло шке ре про дук ци је уну тар јед не гру пе или, пак, на сил но пре во ђе ње де це из јед не у дру гу гру пу. Као си но ним појму геноцид, код Је вре ја се ко ри сти по јам холокауст ко ји је по стао пре о вла ђу ју ћи тер мин у исто риј ској на у ци Не мач ке и САД. Још се ко ри сте као си но ни ми појму ге но цид пој мо ви „ко нач но ре ше ње“ и „смрт на ро да“.
По јам ге но ци да ра ши рен је у све ту због ње го ве упо тре бе у на уч ним ра до ви ма у Фран цу ској, као и ње го вом по ја вљи ва њу у „Ен ци кло пе ди ји хо ло ка у ста“ као и у тротом ном де лу Ра у ла Хил бер га „Уни ште ње европ ских Је вре ја“.
На пр ви по глед бом бар дер ске ак ције НА ТО али јан се 1999. про тив СРЈ не би пот па да ле под ову де фи ни ци ју, ме ђу тим, мо дер но вре ме и спе ци фич на до га ђа ња до не ла су и но ву де фи ни ци ју. „Ге но цид пред ста вља не ки од сле де ћих ака та из врше них у на ме ри уни ште ња, у пот пу но сти или де ли мич но, на ци о нал не, ет нич ке, ра сне или ре ли гиј ске гру пе као:
• уби ја ње чла но ва гру пе;• узро ко ва ње озбиљ них по вре да фи зич
ког или мен тал ног ин те гри те та чла нова гру пе;
• на мер но под вр га ва ње гру пе жи вотним усло ви ма ко ји тре ба да до ве ду до ње ног пот пу ног или де ли мич ног фи зичког уни ште ња;
• уво ђе ње ме ра упе ре них на спре чава ње ра ђа ња у окви ру гру пе;
• при нуд но пре ме шта ње де це из јед не у дру гу гру пу.“11
10 Исто11 Uni ted Na ti ons, Se cu ruty Co un cil, S/25704, 3.
maj 1993. Члан 3
Пре ма на ве де ним од ред ба ма Ста ту та ме ђу на род ног три бу на ла, бом бар до ва ње СРЈ пред ста вља ло је уби ја ње гра ђа на СРЈ као и иза зи ва ње озбиљ них фи зич ких и ментал них по вре да. А ту је и на ме та ње гру пи жи вот них усло ва ко ји тре ба да до ве ду до ње ног пот пу ног или де ли мич ног фи зичког уни ште ња. Оси ро ма ше ни ура ни јум на Ко сме ту и Ср би ји спре ча ва нор мал но ра ђа ње, а ту су ди ок си ни и елек тро магнет ни и хе миј ски уда ри ко ји, као и ура нијум, де лу ју ра за ра ју ће на чо ве ка и ње го ву при род ну око ли ну на ду жи рок.
Елек тро маг нет ни уда ри бом би чи је је деј ство би ло усме ре но ка оне спо со бљава њу ра дар ских ста ни ца, про из во ди ли су ја ка елек тро маг нет на зра че ња ко ја су на раз не на чи не ре ме ти ла нор мал но функ цио ни са ње свих ви тал них ор га на у чо ве ковом те лу, а по себ но на мо зак. Се дам де сетих го ди на при ме ће не су те шке и нео бјашњи ве де ге ра тив не про ме не код ва здухо плов ног осо бља. Нај ве ће ано ма ли је ја вља ле су се код стју ар де са ко је су би ле у дру гом ста њу и то на њи хо вим не ро ђеним бе ба ма. Због ужа сних де фор ма ци ја на још не ро ђе ним пло до ви ма по кре ну то је ис тра жи ва ње CARY 6 на свет ском ни воу и не дво сми сле но је до ка за но да па то ло шке про ме не на фе ту су иза зи ва ју сна жна електро маг нет на зра че ња то ком ду гих ле това. Та ко ђе је по твр ђе но да ку му ла тив на до за зра че ња у зо ни елек тро маг нет ног за га ђе ња код мла дих, осим сте ри ли те та, че сто иза зи ва и рак дој ке. Ка да пре дај ник про из во ди елек тро маг нет но по ље ја че од 120 де ци бе ла (у од но су на је дан ми кроволт по ме тру) услед при мље не енер гије, сло бод ни мо ле ку ли во де у ће ли ја ма се ра за ра ју. До би је не еле мен тар не че сти це – сло бод ни ра ди ка ли – ура ња ју у мо леку ле ДНК и ме ња ју их, иза зи ва ју ћи ге нетске про ме не. По сле ди це жи во та у та квом по љу ви де се, за ви сно од уда ље но сти од пре дај ни ка, по сле не ко ли ко ме се ци или го ди на. По знат је и при мер Ра дио Ва тика на, јер је услед деј ства пре дај ни ка у гу стој ур ба ној сре ди ни по ја ва ле у ке мије и кан це ра би ла за 30 од сто ве ћа не го у дру гим де ло ви ма Ри ма. Ду жи бо ра вак крај ан те на мо бил не те ле фо ни је (ближе од 50 ме та ра) је та ко ђе вр ло опа сан. По себ но тре ба ис та ћи да су де ца нај угро же ни ја на елек тро маг нет на зра че ња због мо зга ко ји је у раз во ју, а и за то што су раз вој не ће ли је нај ма ње от пор не на зра че ња а због ра ста стал но су у де об ном про це су. Ме ђу тим, у кри тич ну гру пу неот пор ну на зра че ња спа да и по пу ла ци ја у по од ма клим го ди на ма, чи ји је од брамбе ни ме ха ни зам ис тро шен а ор га ни зам оро нуо. Стал ни раст ма лиг них обо ље ња у Вој во ди ни ко ја се најче шће по ја вљу ју на мо згу па ци је нта, уве ћан број обо лелих од ле у ке ми је и по ја ва де це ро ђе не са пси хич ким по ре ме ћа ји ма све су то мо гу ће по сле ди це ин тен зив ног деј ства елек тро маг нет них та ла са ко је су про изве ле елек тро маг нет ске бом бе за вре ме бом бар до ва ња 1999.
Да ства ри са по сле ди ца ма бом бар до
ва ња СРЈ 1999. го ди не уоп ште ни су бе зазле не, по твр ди ла је чак и глав ни ту жилац Ха шког три бу на ла Кар ла дел Пон те 2001. го ди не, ка да је из ја ви ла да би употре ба оси ро ма ше ног ура ни ју ма од стране НА ТО у су ко би ма на Бал ка ну мо гла да бу де пред мет ис тра ге и тре ти ра на као рат ни зло чин12. Та ко ђе, Европ ски парла мент је у ви ше на вра та са не ко ли ко ре зо лу ци ја зах те вао за бра ну упо тре бе оруж ја са оси ро ма ше ним ура ни ју мом, из про стог раз ло га што су рас по ла га ли по да ци ма о ње го вој штет но сти по здравље љу ди и угро жа ва ње жи вот не сре дине на ду жи рок.
КА ЗНА ЈЕ УСЛЕ ДИ ЛАЗа 78 да на бом бар до ва ња стра да ло је
2.300 ци ви ла и 1.002 вој ни ка, а 5.000 љу ди је оса ка ће но. Из вр ше но је 36.219 на ле та вој них ави о на. Вој ни ави о ни ле те ли су на ви си на ма из ме ђу 10 до 15 ки ло ме тара где се на ла зи озон ски омо тач. Ре зул та т њи хо вог деј ства је сте си гур но и оште ћење озон ског омо та ча из над де ла Бал кана и Ита ли је.13 Још за вре ме бом бар дова ња, Грч ка на ци о нал на ме те о ро ло шка ста ни ца об ја ви ла је да се на про сто ру из над СРЈ по ја ви ла озон ска ру па ко ја се то ком ка сног ле та про ши ри ла и на Грчку.14 Ме ђу тим, тре ба ре ћи да оште ће ње озон ског омо та ча има се зон ски ка рак тер ве зан за од ре ђе не ге о граф ске ши ри не и од ре ђе но до ба го ди не, та ко да се мо ра кон ста то ва ти да оште ће ње озон ског омо та ча ни је мо гло оп ста ти на на шим ге о граф ским ши ри на ма у ду жем вре менском пе ри о ду, али да је у вре ме његовог оштећења у озбиљ ној ме ри на ру шав ано здра вље жи те ља Ср би је.
Ве ли ка ко ли чи на осло бо ђе ног угљенди ок си да и угље ни ка у ат мос фе ри по сле бом бар дер ских ак ци ја про из во ди ефе кат ло кал ног за гре ва ња уз по ре ме ћај ми крокли ме у ре ги о ну, што све за јед но иза зива ефе кат ста кле не ба ште. Осло бо ђе ни азот ни ок сид то ком бом бар до ва ња, уз ути цај УВ зра че ња, ре а гу је са ки се о ни ком ства ра ју ћи озон ко ји у ни жим сло је ви ма ат мос фе ре де лу је као ја ко ок си да ци о но сред ство. Ре ак ци ја на ова кве хе миј ске про це се је по ја ва азот них ок си да ко ји са ат мос фер ском вла гом обра зу ју обла ке ки се лих ки ша. Ки се ле ки ше пред ста вља ју ве ли ки про блем за Бал кан али и це лу Европу јер ме ња ју ква ли тет зе мљи шта. Услед по губ них по сле ди ца бом бар до ва ња, али и пре ко 30 хи ља да пре ле та и на ле та авио на, кри тич но је ис та њен озон ски омо тач над це лом Евро пом. Све ово до ве ло је до не стан ка ко ри сног озо на у ат мос фе ри на ви си ни од 12 хи ља да ме та ра где су најче шће бо ра ви ли ави о ни НА ТОа, али се у исто вре ме по ве ћа ва ла кон цен тра ци ја штет ног озо на у ни жим де ло ви ма ат мос
12 „Бор ба“ 26. ја ну ар 2007.13 http://voj vo di na.sr bi jain fo.yu/po sle di ce/
eko cid/.htm14 „Не дељ ни те ле граф“, спе ци јал но из да ње
04.04.2006.
38 bombardovawedveri srpske
фе ре, као ди рект на по сле ди ца за га ђи вања ра зним га со ви ма на ста лим по жа ри ма и екс пло зи ја ма ра зних вр ста15. Та ко ђе тре ба ре ћи да озон на ста је де ло ва њем сун че ве све тло сти на од ре ђе не ок си де и при ли ком ве ли ких елек трич них пражње ња у ат мос фе ри, и за то не тре ба да чу ди по ја ва не бро је них му ња баш у време нај ве ће де струк ци је на озон ски омотач ко ји се од у пи рао на себи својствен на чин свом из у ми ра њу.
Оси ро ма ше ним ура ни ју мом га ђа но је укуп но 113 ло ка ци ја на под руч ју та дашње СР Ју го сла ви је, ве ћи на на те ри тори ји Ко со ва и Ме то хи је. Пре ма про ра чуни ма док то ра ну кле ар не фи зи ке Вла дими ра Ај да чи ћа, на СРЈ је ба че но 1316 то на оси ро ма ше ног ура ни ју ма У 238 (по ја вили су се и по да ци о 15 то на оси ро ма шеног ура ни ју ма). Ме ђу тим, Аме ри кан ци су при зна ли „са мо“ 11 тона17 овог нуспроиз во да ура ни ју ма 235 ко ји се ко ри сти као го ри во у ну кле ар ним елек тра на ма. Струч ња ци у Вој сци Ср би је твр де да је на СРЈ, без Ко со ва и Ме то хи је, ба че но 15 то на ура ни ју ма, док Ру ска Ар ми ја твр ди да је на СРЈ ба че но 45 то на оси ро ма шеног ура ни ју ма18. Пре ма по да ци ма проф. др Сло бо дана Чи ка рића, пред сед ни ка Дру штва за бор бу про тив ра ка Ср би је, на југ Ср би је ба че но је 15 то на а на Ко смет го то во 100 то на оси ро ма ше ног ура нију ма 23819. Ако се овим број ка ма до дају и ура ни јум ске ма мут бом бе ко ји ма су бом бар до ва на вод на под зем на чво ришта на Ко со ву, он да се овим број ка ма мо гу до да ти још по две ну ле. Ко ман дант НА ТО сна га Џорџ Ро берт сон из ја вио је 2000. го ди не, пре ма пи са њу др Мир ја не Ан ђел ко вић Лу кић, да је на Ко сме ту, на ло ка ци ја ма пре ма Ал ба ни ји, му ни ци јом са оси ро ма ше ним ура ни ју мом га ђа но 112 ци ље ва, а ван Ко сме та 89. По по је ди начним ло ка ци ја ма на ко ји ма су се на ла зи ли га ђа ни ци ље ви па ло је из ме ђу 15 и 396 ки ло гра ма ура ни ју ма20. На осно ву ових по да та ка мо же се за кљу чи ти да је при ликом бом бар до ва ња 1999. го ди не на простор СРЈ ба че но ми ни мал но не што ви ше од три то не ура ни ју ма или мак си мал но бли зу 80 то на.
Раз ли ке у бро је ви ма21 о упо тре бље ном оси ро ма ше ном ура ни ју му (ОУ) су ве ли
15 www.ar tel.co.yu16 «Глас јав но сти» март 2005.17 Исто18 На зва нич ном сај ту Пен та го на кра јем 2005.
го ди не, мо гло се про чи та ти да је од 700.000 то на де по но ва ног ура ни ју ма, ко ји се сма тра от па дом, део утро шен за бом бе ко ри шће не при бом бар дова њу СЦГ и Ира ка.
19 “Ве чер ње но во сти” 5. март 2006.20 Др Мир ја на Ан ђел ко вић Лу кић, „Огле да
ло“ 17.03. 2005., „АР ТЕЛ“ 03.04. 2005., „Искра“ Бирмин гем, 01.05.2005.
21 Јир ген Ел зе сер у сво јој књи зи „Рат ни злочин“ из но си сле де ће по да те о ко ли чи ни ура ни јумске му ни ци је упо тре бље не у до са да по ме ну тим ра то ви ма: зва нич но је 40 то на ОУ ба че но на Ирак ме ђум ствар на ци фра из но си из ме ђу 260 и 400 то на, на Ко со ву 10,5 то на, у Бо сни ви ше од 3 то не.
ке јер су све про це не ра ђе не на осно ву прет по став ки о бро ју деј ста ва и ко личи ни упо тре бље не му ни ци је и оста лих убој них сред ста ва, а не на осно ву преци зних по да та ка о деј стви ма ко је САД и њи хо ви нај и стак ну ти ји са ве зни ци кри ју од свет ске јав но сти. При кри ва ње по дата ка о бро ју и вр сти деј ста ва пред ставља та ко ђе зло чин са ге но цид ном на мером јер оне мо гу ћа ва да се на аде ква тан на чин угро же но ста нов ни штво за шти ти од по губ них по сле ди ца рат них опера ција из 1999. го ди не.
Ова при ча о оси ро ма ше ним ура ни ју му и Ср би ма има и бо сан ско по гла вље јер, пре ма по да ци ма НА ТОа, од 5. до 11. септем бра 1995. њи хо ви ави о ни су ис па ли ли 5.800 про јек ти ла са оси ро ма ше ним урани ју мом у бли зи ни Хан Пи је ска и Ха џи ћа у Бо сни и Хер це го ви ни.
Ка да је реч о по сле ди ца ма ко је иза зи ва ОУ 238, са свим је си гур но да он у од ре ђеној ме ри ути че на по ве ћан број обо ле лих од ле у ке ми је и ма лиг них лим фо на. Профе сор Чи ка рић је та ко ђе ис та као да „ми да нас, на жа лост, не ма мо пре ци зне по датке и ре зул та те о тач ном бро ју обо ле лих од ма лиг них бо ле сти узро ко ва них бомбар до ва њем, јер ту мо ри ко ји на ста ју као по сле ди ца јо ни зи ра ју ћег зра че ња има ју дуг пе ри од до на стан ка са ме бо ле сти и ре ал но тре ба да про ђе 15 го ди на.“22 Али у усло ви ма син хро ни зо ва ног деј ства урани јум ског, ди ок си ног и елек тро маг нет ног ра та, по сле ди це јо ни зи ра ју ћег зра че ња се при ме ћу ју већ по сле три го ди не од тре нут ка кон та ми на ци је.
Све је ја сни је да бом бар до ва ње, стрес, кан це ро ге ни аген си у во ди, хра ни, ва здуху, зе мљи, јо ни зи ра ју ће зра че ње по ла ко али су ро во и бес ком про ми сно узи ма ју свој да нак, а да они ко ји су за то од говор ни и да ље не сме та но кре и ра ју светску зло коб ну по ли ти ку.
Ука зу ју ћи на озбиљ ност про бле ма и све ве ћу уче ста лост кар ци но ма плу ћа, по себно код па ци је на та мла ђих од 35 го ди на, проф. Дра ган Ман да рић, ди рек тор Клини ке за груд ну хи рур ги ју Ин сти ту та за бо ле сти плу ћа и ТБЦ Кли нич ког цен тра Ср би је, на во ди да смо по бро ју ура ђе них брон хо ско пи ја, због сум ње на рак плу ћа или брон ха – пр ви у све ту. Го ди шње се у Ср би ји оба ви ви ше од 4.000 ових ди јаг ностич ких про це ду ра, а при су ство кан це ра до ка же се у ви ше од 40 од сто слу ча је ва.23 У Ср би ји го ди шње од ра ка плу ћа обо ли 4.700 гра ђа на што пред ста вља уче ста лост од 38 до 40 на 100.000 ста нов ни ка што је ово га тре нут ка дра стич но ви ше од обо лелих од ту бер ко ло зе из пе де се тих го ди на, ка да је ха ра ла на шим про сто ри ма иза зива ју ћи пра ви по мор ста нов ни штва.
Ме ђу тим, у по сле ди це бом бар до ва ња не убра ја ју се са мо то не оси ро ма ше ног ура ни ју ма, већ и то не штет них и кан церо ге них хе миј ских ма те ри ја ра су тих и са го ре лих због по сле ди ца бом бар до ва
22 Исто23 Исто
ња, а еви ден ти ра не су и хе ми ка ли је ко је су шти ти ле аме рич ка бор бе на сред ства, али су се за др жа ле на тлу из над ког су вр ше не бом бар дер ске опа ре ци је. Опасни пи ра лен из тра фоста ни ца, жи ва из Пан че ва, ра зно вр сни ди ок си ни, са го рели ке ро зин, ха ло ни и елек тро маг нет ни уда ри – све су то по сред не по сле ди це бом бар до ва ња ко је на но се мно го озбиљни ју ште ту по чо ве ка и ње го ву око ли ну не го што се до са да при зна ва ло од стране агре со ра НА ТО.24
Пр ви ко рак у убла жа ва њу по сле дица бом бар до ва ња пред ста вља од го вор на пи та ње шта је исти на, ко до ње мо же да до ђе и ко је спре ман да кре не пу тем исти не да би укло нио по сле ди це ко је су већ са да тра гич но при сут не у на шим жи во ти ма.
Да су од по сле ди ца бом бар дер ских aкција стра да ли и при пад ни ци ми ровних сна га, го во ре и по да ци об ја вље ни у ино стра ним ра зно вр сним ме ди ји ма, па и струч ним ча со пи си ма. Ме ђу 17.000 белгиј ских вој ни ка ко ји су у по след њих 10 го ди на би ли на Бал ка ну у ра зно ра зним ми ров ним ми си ја ма, 15 до 20 од сто су обо ле ли од бал кан ског син дро ма (сви обо ле ли па те од че стих муч ни на, хронич ног умо ра и ири ти ра на им је ко жа).25
Ра зна ис пи ти ва ња и ис тра жи ва ња обавље на од стра не мно гих ин сти ту ци ја па и ор га ни за ци ја УН, по сле бом бар до ва ња СРЈ 1999. године, утвр ди ла су да је по ред свих већ на по ме ну тих рат них деј ста ва, би ло и бак те ри о ло шких и хе миј ских дејста ва, као и упо тре бе де фо ли ја на та и ин сек ти ци да.
Ита ли ја је, на жа лост, је ди на др жа ва, припад ни ца НА ТОа, ко ја је пот пу но тран спарент на ка да су у пи та њу по сле ди це деј ства оси ро ма ше ног ура ни ју ма (ОУ) на њи хове вој ни ке ко ји су бо ра ви ли на Ко сме ту. На по чет ку 2006. го ди не, 280 при пад ни ка ору жа них сна га Ита ли је те шко је обо ле ло од ра зних об ли ка кар ци но ма и ле у ке мије, а 42 вој ни ка је до та да пре ми ну ло (за про те кле две го ди не их је знат но ви ше пре ми ну ло од по сле ди ца ОУ). Број оболе лих од кан це ра лим фних жле зда ме ђу ита ли јан ским вој ни ци ма ко ји су бо ра ви ли на про сто ри ма Бал ка на то ком де ве де сетих го ди на и ка сни је по пео се на 500. Чак 25 при пад ни ка ита ли јан ских вој них снага, по сле по врат ка у Ита ли ју са Ко сме та, до би ло је де цу с те шким ано ма ли ја ма, од ко јих су не ки пот пу но не по зна ти у до сада шњој кла сич ној ме ди ци ни.
У ита ли јан ским ме ди ји ма по ја ви ле су се при че ко је су пла си ра ли ита ли јан ски и шпан ски пи ло ти и по ко ји ма су у бом ба ма ко ји ма су га ђа ни ци ље ви у СР Ју го сла ви ји, би ла сред ства за сте ри ли за ци ју зе мљи шта и љу ди.26 Ова ква при зна ња мо ра ју би ти
24 „Екологија, на у ка о од но си ма из ме ђу ор гани за ма и њи хо ве око ли не“ пре ма Ен ци кло пе ди ја Бри та ни ка (са же то из да ње) Том 3, Политика, Бе оград, 2005. стр. 24.
25 „Швај цар ска без ар ми је“, број 47, је сен 2000. стра на 17 и 18.
26 www.ne delj ni te le graf.co.yu
39srbije dveri srpske
пред мет озбиљ них и све о бу хват них анали за јер ди рект но оп ту жу ју агре со ре за ге но цид и мо гу да бу ду пу то каз за евенту алну са на ци ју по губ не ште те.
ШТА ЈЕ УНЕП ДО СА ДА УТВР ДИОАна ли зи ра ју ћи из ве шта је Про гра ма
Ује ди ње них на ци ја за жи вот ну сре дину у окви ру УНЕПа, по све ћене Ко сме ту, ју гу Ср би је и Рту Азра у Цр ној Го ри, др Ра до мир Ко ва че вић, на чел ник сек то ра за ра ди о ло шку за шти ту при Ин сти ту ту за ме ди ци ну ра да и ра ди о ло шку за штиту „Др Драго мир Ка ра јо вић“ Кли нич ког цен тра Ср би је, сла же се пот пу но да је на по ме ну тим про сто ри ма упо тре бље на му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни ју мом. Ме ђу тим, за па њу ју ћа је чи ње ни ца да су на кон две и по го ди не од бом бар до вања де тек то ва не ра ди о ак тив не че сти це и у ва зду ху, ко је се још увек пре но се на ве ли ке да љи не, угро жа ва ју ћи жи вот ну сре ди ну и здра вље ста нов ни штва. Због то га је, пре ма за кључ ку УНЕПа, нео пход но да се де кон та ми на ци ја зе мљи шта, ко ја је још увек мо гу ћа, а ни је из вр ше на, оба ви што пре.
При ли ком ми си је струч ња ка УНЕПа 2000. го ди не на Ко со ву и Ме то хи ји проце ње на је угро же ност жи вот не сре ди не на 11 ло ка ли те та. Ме ђу тим, пре ма упо зоре њу струч ња ка из Ин сти ту та „Др Дра гомир Ка ра јо вић“ у за кључ ци ма УНЕПовог из ве шта ја по ку ша но је да се еви ден ти ра на опа сност ума њи и све де у не ке већ призна те али не шко дљи ве па ра ме тре. Ме ђутим, са мо у том из ве шта ју, и ни ка да ви ше, спо ме ну то је да је у не ким узор ци ма угроже ним оси ро ма ше ним ура ни ју мом про
на ђен и плу то ни јум. При ча о плу то ни ју му то ли ко је опа сна да јој не ма кра ја, ка ко у об ја шње њу та ко и у по сле ди ца ма и са свим је си гур но да би то отво ри ло но ве стра нице цр не хро ни ке бом бар дер ских ак ци ја НА ТО али јан се из 1999. го ди не.
На по зив ју го сло вен ских вла сти, УНЕП је од 27. ок то бра до 5. но вем бра 2001. са ти мом од 14 ме ђу на род них струч ња ка ис пи тао пет од 11 ме ста ко ја су по го ђе на му ни ци јом са оси ро ма ше ним ура ни ју мом (ОУ) у Ср би ји, јед но ме сто у Цр ној Го ри ко је је би ло по го ђе но и јед но по го ђе но вој но во зи ло. Ових пет ме ста на ко ји ма су из врше на ис пи ти ва ња, УНЕПови струч ња ци су са ми иза бра ли по кри те ри ју му ко ли чине упо тре бље ног ОУ, без бед но сних чи нила ца, ка рак те ри сти ка жи вот не сре ди не и гу сти не ста нов ни штва. Тим за про це ну је са ку пио 161 узо рак, укљу чу ју ћи 69 биљних, 54 узо ра ка тла, 17 узо ра ка ва зду ха, 11 узо ра ка во де и 4 узор ка раз ма за. Три пе не тра то ра и три фраг мен та пе не тра то ра су та ко ђе ана ли зи ра на. Узор ке је ана лизи ра ла швај цар ска ла ба ра то ри ја „Спи ез“ и ита ли јан ска ла ба ра то ри ја АН ПА.
Ре зул та ти ис пи ти ва ња су по ка за ли да се че сти це ОУ мо гу де тек то ва ти у узор ци ма тла и у осе тљи вим би о ло шким ин ди ка тори ма као што су ли ша је ви. Тим је био ја ко из не на ђен што је и у ва зду ху по сле две го ди не про на шао че сти це ОУ.
У из ве шта ју под на зи вом „Пре ци зно бом бар до ва ње ши ро ко рас про стра ње на ште та“ аме рич ког Ин сти ту та за енер ги ју и ис тра жи ва ња жи вот не сре ди не (ИЕЕР) у Ме ри лен ду ис ти че се да:
• НА ТО бом бар до ва ње је сво јим деј стви ма осло бо ди ло у жи вот ну сре ди ну СРЈ значај ну ко ли чи ну ток сич них суп стан ци;
• Ци ви ли ко ји жи ве у око ли ни ци љева ко ји су би ли под деј ством НА ТО пројек ти ла из ло же ни су ве ли ком ри зи ку по здра вље од за га ђи ва ча у ва зду ху, во ди и хра ни;
• Због ве ли ког ка шње ња де кон та мина ци је, чи шће ње угро же них ло ка ци ја у СРЈ ко шта ће из да на у дан све ви ше, уз стал но по ве ћа ва ње ри зи ка по здра вље ста нов ни штва.
Глав ни ре а ли за тор ис тра жи ва ња и аутор овог из ве шта ја Спи рал Го пам по себ но је ис та као да „ко ла те рал на ште та ме ре на у ци вил ним жр тва ма и ште та на до брима да ле ко је ма ња од ду го роч не ште те по жи вот ну сре ди ну и људ ско здра вље у ре ги о ну.27
Спе ци јал ни струч ња ци за ис пи ти ва ња еко ло шких по сле ди ца на кон та ми ни раним про сто ри ма ба ви ли су се и ме сти ма скла ди ште ња ра ди о ак тив ног от па да. Та ко су струч ња ци ИАЕА (Ме ђу на род на агенци ја за атом ску енер ги ју) ко ји су би ли у УНЕПовом ти му, ис ка за ли озбиљ ну за брину тост због ста ња у ком се на ла зи скла диште оси ро ма ше ног ура ни ју ма у Ин сти ту ту за ну кле ар на ис тра жи ва ња у Вин чи. Ово скла ди ште пред мет је ре дов них кон тро ла ин спек то ра аген ци је ИАЕА у по след њих 40 го ди на и за бри ну тост за ње го во стање при сут на је већ ду же вре ме, ис ти чу по зна ва о ци ове про блем ти ке.
Глав ни за кљу чак УНЕПових струч њака је био да је нео п хо дан стал ни над зор кон та ми ни ра них обла сти све док се не из вр ши пот пу на де кон та ми на ци ја. Ме ђутим, у из ве шта ју је на ве де но да НА ТО ни је дао по дат ке о јед ном ме сту свог деј ства
27 „Не дељ ни те ле граф“, спе ци јал но из да ње 04.04.2006.
40 bombardovawedveri srpske
Жртве бомбардовања
ОУ а ју го сло вен ске вла сти су га иден тифи ко ва ле али не и јав но об ја ви ле. На жалост, из бе га ва ње да ва ња пра вих по да така по ста ла је уоби ча је на прак са НА ТОа сву да где је де ло вао. па и на тлу Ср би је. Ме ђу тим, по ста вља се пи та ње за што на ше вла сти кри ју те по дат ке?!
УНЕП је ра дио и на про сто ру БиХ и на узор ци ма ва зду ха, во де и зе мље узе тим код Хан Пи је ска и Ха џи ћа. У ок то бру 2002. на уч ни ци из УН про гра ма за за шти ту околи не кон ста то ва ли су за га ђе ње оси ро маше ним ура ни ју мом. „На зе мљи смо прона шли му ни ци ју са ОУ и от кри ли смо праши ну ОУ у згра да ма ко је су у Ха џи ћи ма би ле пре тво ре не у про дав ни це“, из ја вио је Пе ко Ха ви сто, шеф УНЕП ми си је. Трагич но је то што су објек ти на ко је се дејство ва ло ОУ у функ ци ји и да пре то га ни су под врг ну ти озбиљ ној де кон та ми на ци ји.
ОСИ РО МА ШЕ НИ УРА НИ ЈУМ28
Оси ро ма ше ни ура ни јум се по хе мијскоток сич ном свој ству раз ли ку је од при род ног ура ни ју ма. По сто је три вр сте ура ни ју ма 234, 235 и 238. Овај по след њи се ко ри сти у ну кле ар ним ре ак то ри ма и у про из вод њи ну кле ар не бом бе. У ту сврху га обо га ћу ју с дру га два ра ди о ак тивна изо то па ко ја су из ву че на из ми не рала ура ни ју ма, ко ји, по што је ли шен ове две ком по нен те, по ста је ура ни јум 238 од 99,8 од сто тј. ОУ ми не рал (ОУ), ко ји је двостру ко ма ње ра ди о ак ти ван од из вор ног. У овој бе за зле ној али не и „на ив ној“ форми се ко ри сти, због сво је чвр сти не (гу стине тј. ве ли ке спе ци фич не те жи не) јер је дво стру ко те жи од оло ва, у про из вод њи шта по ва за голф, као ба ласт за ави о не, за ко би ли це бро до ва, за окло пе тен ко ве и за по ве ћа ње про бој но сти про јек ти ла. Ка да про јек ти ли од оси ро ма ше ног ура ни ју ма екс пло ди ра ју у до ди ру са ци љем, раз вија ју тем пе ра ту ру од 3.400 сте пе ни цел зију са про би ја ју ћи и нај твр ђе окло пе. Сам оси ро ма ше ни ура ни јум при са го ре ва њу раз ви ја тем пе ра ту ру бли зу 3000 сте пени, док са ма лом при ме сом плу то ни ју ма раз ви ја још до дат них 400 сте пе ни цел зију со вих. По сле про би ја ња пре пре ке зр но се пре тва ра у си ћу шне че сти це ко је са горе ва ју у до ди ру са ва зду хом, иза зи ва ју ћи код оног ко их уди ше оште ће ња крат котрај ног или трај ног ка рак те ра. Да ли ће оште ће ња код кон та ми ни ра них осо ба би ти крат ко трај на или трај ног ка рак те ра, за ви си од об ли ка ура ни ју мо вог ок си да са ко јим је осо ба до шла у кон такт.
По сто је два об ли ка ура ни јум ок си да. Је дан ко ји је у га сној фор ми и он се мо же из лу чи ти из те ла зно је њем и мо кра њем. Дру ги об лик у „ке ра мич ком ста њу“ мо же се фи зич ки за др жа ти на не ком тки ву на ду жи рок, а то зна чи да осо ба ко ја је до шла у кон такт са овим об ли ком ура ни ју мо вог ок си да по се ду је трај ни из вор зра че ња у соп стве ном ор га ни зму, са свим по сле дица ма ко је то зра че ње иза зи ва.
28 Ум бер то То ма зи – Ма ри је ла Ка тал до, Косово,црнарупаЕвропе, Ауто Пресс, 2005. Бе о град стр. 59 62
Ура ни јум не спа да у оли го е ле мент и ни је са став ни део људ ске ће ли је. Ње говим деј ством ства ра ју се јон ски па ро ви, ко ји це па ју све мем бра не укљу чу ју ћи и ге нет ски ма те ри јал ко ји се ка сни је прено си на по том ство. Про у зро ку је и мно га дру га обо ље ња, по ред ма лиг них, по седу је ток сич ност ко ја иза зи ва отров на деј ства на свим нај ви тал ни јим чо ве ковим ор га ни ма.
До во љан је да је дан ми ли грам оси рома ше ног ура ни ју ма који је унет у ор гани зам да за у ста ви рад бу бре га, док пе десет ми ли гра ма иза зи ва ве ћу ра ди ја ци ју од мак си мал не до зе до зво ље не са мо за рад ни ке ко ји ра де у ну кле ар ним цен трала ма. Тех нич ки ре че но, ка да ра ди ја ци ја про дре у те ло, до вољ на је са мо де се тина три ми ли о ни тог де ла се кун де да от ме је дан елек трон од чо ве ка. За тим електрон, по што је не га тив но на е лек три сан, оста вља по зи тив но на е лек три сан атом да са мо стал но де лу је вр ше ћи та ко зва ну јо ни за ци ју. По сле то га елек трон и атом, по што су по ста ли не ста бил ни, про из воде лан ча не хе миј скофи зич ке ре ак ци је, про у зро ку ју ћи про ме не у мо ле ку ли ма и у ге нет ском на сле ђу ће ли је, ко ја од тог тренут ка мо же да по спе ши раз вој ра ка.
Опа сност од ура ни ју мо вих ок си да на сталих по сле деј ства му ни ци је са ОУ при сутна је ви ше го ди на. Чак осам го ди на на кон деј ства овом му ни ци јом, Ко ми си ја УН прона шла је ра ди о ак тив не че сти це у ва здуху у Бо сни и Хер це го ви ни на ло ка ци ја ма где је 1995. го ди не ко ри шће на му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни ју мом.
Ка да је у пи та њу до мет рас про сти ра ња аеро со ла оси ро ма ше ног ура ни ју ма ко ји на ста је по сле са го ре ва ња зр на, он из но си 40 ки ло ме та ра, а пре ма ис тра жи ва њи ма оба вље ним у Ку вај ту аеро со ли оси ро машем ног ура ни ју ма де тек то ва ни су у ва здуху две го ди не по сле рат них деј ста ва, и то на про сто ру го то во це лог Ку вај та.29
Ве ли ко рас про сти ра ње ра ди ја ци је прили ком упо тре бе му ни ци је са ОУ, де тек това но је и у Грч кој за вре ме бом бр до ва ња СРЈ увек ка да је ве тар ду вао из прав ца Ко со ва и Ме то хи је. Тих да на ра ди ја ција се у Грч кој по ве ћа ва ла за 25 од сто од уоби ча је не.30
Оси ро ма ше ни ура ни јум је по не ким по да ци ма и 70 од сто ма ње ра ди о ак ти ван од ура ни ју ма у при род ном ста њу и због то га се у по чет ку ње го ве упо тре бе у произ вод њи му ни ци је ни је упо тре бља ва ла за штит на опре ма. Оси ро ма ше ни ура нијум у нај ве ћој ме ри еми ту је ал фа че сти це, али и мно го опа сни ју бе та и га ма ра дија ци ју. Ал фа че сти це не мо гу да про дру кроз ко жу или хар ти ју али оште ћу ју ме ка чо ве ко ва тки ва ако до ђе у не по сред ни до дир са њи ма. Бе та че сти це про ди ру 1 до 2 цен ти ме та ра у ду би ну кроз људ ско тки во, док га ма че сти цу мо же да за у ста ви са мо де бео слој оло ва или бе то на. Нај чешћи об лик кон та ми на ци је чо ве ко вог ор га
29 Љи ља на Та баш, „Оси ро ма ше ни ура ни јум – чи ње ни це“, Политика, април 2006.
30 Исто
ни зма од стра не му ни ци је са ОУ је пу тем пра ши не ко ја на ста је са го ре ва њем убојног зр на. Ова пра ши на од оси ро ма ше ног ура ни ју ма ула зи у плу ћа пу тем ди сај них ор га на па пре ко кр ви про ди ре до бу брега, је тре и ко сти ју, угро жа ва ју ћи из во ре крв них ће ли ја ко ји се на ла зе у ло ба њи, ре бри ма, кич ми и кар ли ци.
Му ни ци ја обо га ће на оси ро ма ше ним ура ни ју мом31 пред ста вља ла је моћ но чу до твор но оруж је ко ри шће но у За ливском ра ту. Ова му ни ци ја ко ри шће на је и у Бо сни, а ка сни је и на Ко со ву и Ме тохи ји, а нај ма сов ни ју при ме ну има ла је у ин ва зи ји на Ирак. Да нас, мно ги ве те ра ни за лив ског, бо сан ског и ко сов ског ра та сматра ју да су због по сле ди ца ура ни јум ске му ни ци је озбиљ но бо ле сни и да је она кри вац за иза зи ва ње смр то но сних карци но ма од ко јих су мно ги већ умр ли, а дру ги већ ви ше го ди на па те.
Да би се јо ни зу ју ће зра че ње пре по знало и уочи ли ње го ви ефек ти, по треб но је да про тек ну два пе ри о да у раз во ју ће ли је ра ка. Пр ви пе ри од је ини ци ја ци ја ко ја траје не ко ли ко го ди на. Док је дру ги пе ри од про мо ци ја и он мо же да тра је до ста ду го од 10 до 35 го ди на. Пр ви ефек ти зра че ња, ако је би ло ин тен зив но, осе ћа ју се већ по сле не ко ли ко не де ља, ме ђу тим, озраче ња оси ро ма ше ног ура ни јум ског ти па мо гу се уочи ти по сле не ко ли ко го ди на, а нај ду же по сле 15.
ЕКС ПЕ РИ МЕНТ О КОМ СЕ МА ЛО ПРИ ЧА
Већ по ме ну те елек тро маг нет не бом бе пр ви пут су би ле упо тре бље не у За лив ском ра ту. „О то ме је у бе о град ској „По ли ти ци“ од 21. ја ну а ра 2001. го ди не, на пи са но да бом бе де лу ју та ко што по сле екс пло зије пре ко ан те не на вр ху еми ту ју усме рене сно по ве елек тро маг нет них че сти ца. Глав ни циљ деј ства елек тро маг нет них бом би је сте пот пу но оне спо со бља ва ње елек трон ских уре ђа ја на тлу, или на ле тили ца ма у ва зду ху, без об зи ра да ли слу же у вој не свр хе, или су уре ђа ји на ме ње ни до ма ћин стви ма, за њи хо ву сва ко днев ну упо тре бу. Из ра да та квих бом би је ре латив но јед но став на, а це на ни ска. На во ди се и да је већ ви ше пу та по твр ђе но те мељним на уч ним ис тра жи ва њи ма да ова вр ста елек трон ског зра че ња ути че на здра вље љу ди јер оме та или трај но оште ћу је, нервни си стем и та на не „ко манд не ли ни је“ у људ ском ор га ни зму. У овом слу ча ју по сле ди це су обич не од ло же не, али код већ обо ле лих мо гу да бу ду и смр то но сне. Ово ме тре ба до да ти да рат у За ли ву, као и бор бе на деј ства у Бо сни и на Ко сме ту, пред ста вља ју рат не са мо ви со ких тех ноло ги ја, не го и рат пр ља вих тех но ло ги ја и по ли гон за ис пи ти ва ње људ ске из др жљиво сти у сва ком по гле ду.“32
31 Ар ми ја САД раз ви ла је му ни ци ју са ОУ за топ 25 мм (85 гра ма ура ни ју ма), ави он ски топ 30 мм (298 гра ма ура на) и тен ков ске то по ве 105 и 120 мм (од 2,2 до 4,9 ки ло гра ма ура на).
32 Алек сан дар Три фо ни, „Ин фор ма ци ја моћ до ко је се те шко до ла зи“, Бе о Синг, Бе о град 2005.
41srbije dveri srpske
Сам тво рац, или је дан од нај ва жни јих кре а то ра но вог свет ског по рет ка, Збиг њев Бже жин ски, још 1970. го ди не на ја вио је по сто ја ње „кон тро ли са ног и усме ре ног дру штва“ ко јим ће, уз по моћ нај са време ни јих тех нич ких сре ста ва, упра вља ти ода бра на ели та. Су шти на вла да ња по је диним дру штви ма а и це лим све том, све дена је на по је дин ца као при пад ни ка ма нипу ли са не ма се. Уз по моћ ра зних тех ни ка и ме то да, вла да ју ће ели те су се кон центри са ле на мо гућ ност ефи ка сног ути ца ја на ко ру ве ли ког мо зга сва ког по је дин ца. По ред сти му ла ци је, овла да ва се и бло кира њем ње ног ра да. По чет ни екс пе ри менти сво ди ли су се на ис пи ти ва ње раз ли читих фре квен ци ја ко је мо гу да ути чу на рад ко ре ве ли ког мо зга, од ко јих не ке мо гу да иза зо ву и смрт по је дин ца.33 Ова кве чи ње ни це и ак ци је под се ћа ју на вр ху нац то тал ног са вр ше ног ра то ва ња и чи не га са став ним де лом сва ке мо дер не упо требе си ле. На про сто ру Вој во ди не, се вер не срп ске по кра ји не, нај ви ше су упо треб њава не елек тро маг нет не бом бе јер су чи сти рав ни чар ски пре де ли нај по год ни ји за дејства про тив ва зду шне од бра не па и борбе про тив ње. На про сто ру Вој во ди не је у нај ве ћем бро ју слу ча је ва деј ство ва ла ПВО, што је по твр ди ло и оба ра ње ави о на Ф 117А у ата ру се ла Бу ђа нов ци. Овај авион је до та да сма тран за не у оч љи ву ле тили цу за сва до та да по зна та елек трон ска сред ства осма тра ња.
ћО ШКА СТИ ЛЕДУ вре ме ин тен зив них бом бар до ва ња
Пан че ва на мер но је га ђа на и „Пе тро хеми ја“. У тим на па ди ма бом бе и ра ке те би ле су усме ре не у ре зер во а ре са мо номе ром ви нил хло ри дом, је ди ње њем ко је се ко ри сти за из ра ду пла стич них ма са, а ко је је ве о ма отров но и кан це ро ге но. Са го ре ва њем ви нил хло ри да у ва зду ху, уз не пот пу ну ок си да ци ју, осим ок си да и ча ђи, на ста је хло ро во дич на ки се ли на и ве о ма опа сно је ди ње ње хло ра, фо зген – по зна то као бој ни отров34.
У вре ме овог по жа ра, над Пан че вом се три да на вио густ, црн облак за гу шљи вог и отров ног ча ђа вог ди ма, све док, на срећу гра ђа на Пан че ва, ве тар ни је про ме нио пра вац и по те рао облак пре ма сред њој Евро пи. Та ко је пан че вач ко за га ђе ње стигло чак до Швед ске и Нор ве шке о че му су ис црп но из ве шта ва ла ру ска сред ства ин фор ми са ња, док је це ла Евро па „ор кестри ра но“ ћу та ла.
У по жа ри ма иза зва ним у пан че вач кој „Пе тро хе ми ји“ пот пу ним и не пот пу ним са го ре ва њем мо но ме ра ви нил хло ри да
стр. 21033 Још од 1920. го ди не, на уч ни ци ма је по зна
то да ра дио та ла си мо гу да иза зо ву здрав ствене про бле ме. Љу ди ко ји су ра ди ли са уре ђа ји ма ко ји еми ту ју сна жне ра дио та ла се жа ли ли су се на ло ши је пам ће ње и сма ње ну спо соб ност ра су ђи вања, као и по вре ме ни гу би так кон тро ле над те лом и убр зан рад ср ца.
34 Др Мир ја на Ан ђел ко вић – Лу кић, „Бал кански син дром“, ЕКОБ, Бе о град, 2001. стр.23.
на ста је и фо зге нок сим ко ји, пре ма пи сању др Ан ђел ко вић – Лу кић, спа да та ко ђе у гру пу бој них отро ва ја чих од фо зге на и де лу је исто вре ме но и као за гу шљи вац, су за вац и пли ка вац.
По жа ра ко ји су про из во ди ли фо зген и фо зге нок сим би ло је у Пан че ву, Но вом Са ду и на Чу ка ри ци у Бе о гра ду. По сле тих по жа ра над Ср би јом су па да ле „би блијске“35 ки ше пра ће не нео бич ним, хо ризон тал ним и ду го трај ним елек трич ним пра жње њи ма (му ње) у ат мос фе ри. Том при ли ком па дао је и град не у о би ча је не ве ли чи не, ве о ма чуд них, ћо шка стих об лика, ко ји је иза зи вао по до зре ње гра ђа на јер се те шко то пио. Овај спе ци фич ни лед иза звао је сум ње да су у бом бар дер ским ак ци ја ма ко ри шће на и не ка сред ства за ко ри го ва ње кли мат ских по ја ва. По сле ових чуд них ле де них гру дви, да ни ма су па да ле цр не, ки се ле и му ље ви те ки ше иза ко јих је оста јао црн та лог пун ча ђи за чи њен ра зним отров ним ма те ри ја ма, на ста лим у са го ре ва њу ви нил хло ри да и дру гих хе миј ских сред ста ва.
ПАТ ЊЕ ЦИ ВИЛ НОГ СТА НОВ НИ ШТВА
По ред стал ног стра ха од мо гу ћих по следи ца сва ко днев ног бом бар до ва ња и ве лике не из ве сно с ти о то ме шта се све мо же до го ди ти и шта ће би ти сле де ће ме та, НА ТО је на раз не на чи не по ве ћа вао пат ње гра ђа на СРЈ. У пр вом ре ду, ру ше ње са обра ћај ни ца и мо сто ва за да ва ло је ве лике му ке сви ма, за тим ту је би ло и га ђа ње тра фоста ни ца, по сле че га је не ста ја ла стру ја, што је опет иза зи ва ло не ста шицу во де и об у ста вља ње ра зних де лат ности, да би се у по ве ћа ва ње пат ње гра ђа на убро ја ла и про во дљи ва па у чи на ба ца на на да ле ко во де.
На елек трич не си сте ме и да ле ко во де ба ца не су та ко зва не «ме ке бом бе». Њи хова при ме на по пр ви пут је те сти ра на баш то ком бом бар до ва ња СРЈ 1999. «Ме ке бом бе» су пред ста вља ле ка сет не про јекти ле ти па ЦБУ – 102 (В) 2/Б, у ко ји ма су се на ла зи ли ка ле мо ви са на мо та ним ста кленим ни ти ма пре сву че ним мо ле кул ским сло јем алу ми ни ју ма. Де бљи на по је динач них ни ти из но си ла је око 30 ми крона. При па ду на ви со ко на пон ске во до ве елек тро е нер гет ског си сте ма, ка ле мо ви су ис па да ли из ка се те, раз мо та ва ли се и обра зо ва ли џи нов ске те пи хе су пер прово дљи ве „па у чи не“, ко ја је пре кри ва ла струј не во до ве и иза зи ва ла крат ке споје ве уз огром на, му њо ли ка, пра жње ња. По сле не ко ли ко ова квих ак ци ја до ла зи ло је до рас па да елек тро е нер гет ског си стема, што је иза зи ва ло ви ше ча сов ни мрак у це лој Ср би ји.
Ако све му ово ме до да мо да је до ла зило до не ста ши це бен зи на и дру гих нафти них де ри ва та и да су га ђа не и не ке здрав стве не уста но ве, из во ри шта пит ке во де, он да је ја сно да ни је би ло де лат ности у чо ве ко вом жи во ту ко ја ни је пре тр
35 Исто, стр.25.
пе ла не ку ште ту и но си ла до зу опо ме не, стреп ње, стра ха и из ве сне до жи вље не или на го ве ште не пат ње за све оно што се мо же до го ди ти већ да нас или су тра, што је са свим си гур но иза зва ло и трајне по сле ди це на жи вот за је ди це и ње ну еко ло шку ста бил ност.
ПАН ЧЕ ВОНај теже по сле ди це од бом бар до ва
ња по љу де и жи вот ну око ли ну са свим си гур но да је пре тр пе ло Пан че во у коме, у град ском и ши рем при град ском је згру, жи ви 80.000 ста нов ни ка. НА ТО је бом бардо вао Ју жну ин ду стриј ску зо ну Пан че ва у ко јој се на ла зи „Утва“, фа бри ка ави она, Ра фи не ри ја, Пе тро хе ми ја и Фа бри ка ве штач ких ђу бри ва – „Азо та ра“. Деј ством НА ТО бом би у Пан че ву су раз ру ше на сва нај ва жни ја ин ду стриј ска по стро је ња а по себ но су из у зет на ра за ра ња пре тр пела „Ра фи не ри ја“, „Азо та ра“ и „Пе тро хе мија“. Цео ком плекс раз ру ше них по стро јења во де ним пу тем је у ве зи са Ду на вом до ког је сво је вре ме но про ко пан ка на ла ду жи не 1,8 км. Основ на на ме на овог ка нала је да спро ве де от пад не ин ду стриј ске во де и ки шни цу у Ду нав. У исто вре ме, тај ка нал је по слу жио и за пре нос ди ок си на и те шких ме та ла у цр но мор ски слив низвод но од Пан че ва.
У Ра фи не ри ји је из ли ве но или са го ре ло мно го олов ног бен зи на, за ли ха олов них ади ти ва, бен зе на, си ро ве наф те итд, а у „Пе тро хе ми ји“ су из ли вени етил ди хлорид, ко ји се још увек цр пи из под зем них во да и тла, жи ва ко ја је про др ла у зе мљу, ви нил хлор мо но мер ко ји је за па љен, при че му су ство ре ни ди ок си ни, фу ра ни и дру ги опа сни по ли ци клич ни аро ма ти и др.
На и ме, пре ма по да ци ма УНЕПа ко ји се по сле тро го ди шњег ра да 2004. по ву као из Пан че ва (ис те као им тро го ди шњи уговор), го ру ћи про блем овог гра да пред ставља 40.000 то на опа сног азот ног „шу та“, ко ји је на стао као по сле ди ца бом бар дова ња про из вод них по стро је ња „Азо таре“ и ко ји по ме ри ли ма еко ло га пред ставља је дан од ток сич ни јих ма те ри ја ко је угро жа ва ју чо ве ко ву жи вот ну сре ди ну на ду жи рок.
Бом бар до ва ње „Азо та ре“ оба вље но је са бом ба ма опре мље ним тер мо ви зијским ка ме рама, ко је су од три ци стер не ло ци ра ле ону која је била пу на. Пре цизним по гот ком иза зва на је нај ве ћа еколо шка ка та стро фа у овом де лу све та, са чи јим по сле ди ца ма ће се цео Бал кан и део сред ње Евро пе су о ча ва ти у ду гом ни зу на ред них го ди на.
Бом бар до ва ње азот них по стро је ња иза зи ва ло је осло ба ђа ње азот ног ок си да ко ји се под ути ца јем УВ зра че ња сје ди њавао са ки се о ни ком ства ра ју ћи озон, ко ји у ни жим сло је ви ма ат мос фе ре де лу је као ја ко ок си да ци о но сред ство. На бр ду азотног „шу та“ ре ги стро ва но је при су ство ка тали зо ва них азот них ок си да ко ји, уз по моћ вла ге, обра зу је обла ке ки се лих ки ша. Ове азот не ки се ле ки ше пред ста вља ју озбиљан про блем не са мо на на шем про сто ру
42 bombardovawedveri srpske
већ и ши ром Евро пе где уми ру ком плекси шу ма. Азот ни ок си ди се и да нас спи рају са бр да от па да и ула зе у по вр шин ске сло је ве зе мље, где за га ђу ју ко ре на сто би ље (шар га ре па, зе лен, це лер итд), али ула зи и у во де не то ко ве, ка ко под зем не та ко и над зем не.
Ту тре ба спо ме ну ти и ве ли ке ко ли чине осло бо ђе ног угљен ди ок си да и угљени ка у ат мос фе ри, што иза зи ва ефе кат ло кал ног за гре ва ња, што опет про у зроку је по ре ме ћај ми кро кли ме у ре ги ји ства ра ју ћи усло ве за по ја ча ва ње ефек та ста кле не ба ште. Ако се ово де ша ва ло на ви ше ло ка ци ја у Ср би ји, он да је нор мално оче ки ва ти да је кли ма на це лој те рито ри ји Ср би је то пли ја од про сеч не што по ка зу је зи ма 2006/07.
Укуп но по сма тра но, не ма пот пу них по да та ка и ре зул та та о ефек ти ма бомбар до ва ња овог гра да нај бли жег Бе о граду (13 км). Ме ђу тим, пре ма не пот пу ним по да ци ма БТФ – Бал кан ске рад не гру пе, у зе мљу, ва здух и во ду, ка ко над зем ну та ко и под зем ну уба че но је:
• 2.100 то на ди хло ре та на (C2H2Cl2) ко ји се ко ри сти за про из вод њу ви со ко ток сичне ис пар љи ве суп стан це са ве ли ким бројем из у зет но штет них свој ста ва као што су по ли ви нил хло ри ди;
• На шло се у жи вот ној сре ди ни и 1.400 то на кан це ро ге ног ети лен ди хло ри да;
• Из пе тро хе миј ских по стро је ња ис цуре ло је 20 то на теч ног хло ра;
• У Ду нав је оте кло 5.000 то на на тријумхи дрок си да;
• Ис цу ри ло је у Ду нав и 800 то на хлоро во дич не ки се ли не;
• 500 то на ма зу та ра су то је по зе мљишту око Азо та ре;
• Из го ре ло је и за га ди ло ат мос фе ру 1.200 то на ви нил хло ри да мо но ме ра;
• Ис цу ре ло је 8 то на ме тал не жи ве, од ко јих је 200 ки ло гра ма од мах до спе ло у ка нал за от пад не во де где се ако му лиса ло (на та ло жи ло) у му љу. Са мо из ме ђу 50 и 100 кг жи ве оста ло је на бе тон ском
по ду пред у зе ћа и та ко ли чи на је укло њена, док је оста так жи ве „ис цу рио“ у зе мљу и под зем не во де, а ве ли ки део је пу тем ис па ре ња сти гао и у ва здух.
• 460 то на ви со ко ток сич ног ви нил хлори да, у не у твр ђе ном бро ју ра зних сво јих је ди ње на – по ли ци клич них аро ма тичних угљенхи дро ге на (во до ни ка) (РАН) и фо зге на сти гло је у ва здух;
• Из го ре ло је 80.000 то на наф те и нафтних де ри ва та.
Осим то га као ре зул тат ду го трај них по жа ра на те ри то ри ји Пан че ва а и много ши ре од овог гра да у за ви сно сти од сме ра и ја чи не ве тро ва за бе ле же не су екс трем не кон цен тра ци је ди ок си да сумпо ра, ди ок си да азо та, угљен мо нок си да и по ли а ро ма тич них угљен хи дро ге на. Све су се ове суп стан це сле га ле по тлу и во да ма ка ко у Пан че ву та ко и на вр ло ши ро ком про сто ру око гра да. Раз ме ре ши ре ња ових га со ва то ком бом бар дова ња 1999. мо гу се про гла си ти и ме ђудр жав ним јер су ло ци ра ни на обо ди ма Цр ног мо ра али и у Грч кој.
У пан че вач кој „Азо та ри“ из оште ћених по стро је ња ис цу ри ло је на зе мљу и у ка нал око 250 то на теч ног амо ни јака, што је иза зва ло та да ма со ван по мор ри бе и свог во де ног жи вог све та у Ду наву низ вод но од Пан че ва у ду жи ни од 30 ки ло ме та ра.
Сло бод но се мо же ре ћи да се из нафтнохе миј ског ком плек са из ли ло или је за па ље но ви ше од 100.000 то на ра зних хе миј ских је ди ње ња, при че му је око 70 од сто тих ко ли чи на за га ди ло ва здух, а оста ло је ис те кло и до спе ло у Ду нав или је упи ла зе мља. Бом бар до ва ње пан че вач ке ин ду стриј ске зо не, ко је је про у зро ко ва ло ис пу шта ње број них отро ва них ма те ри ја у ат мос фе ру, во ду и зе мљу, пред ста вља озбиљ ну здрав стве ну прет њу ре ги о ну, као и ши рим еко ло шким си сте ми ма на Бал ка ну и у Евро пи. Мно ге од ових ма те ри ја мо гу про у зро ко ва ти рак, спон та не по ба ча је и уро ђе не ма не, као и не из ле чи ве бо ле сти
нер вног си сте ма и је тре.Из ли ве не су још и сле де ће ток
сич не хе миј ске суп стан це: ви нилхло рид мо но мер – ВЦМ. (У вре ме ак ци де на та бе ле жи ле су се и 10.600 пу та ве ће кон цен тра ци је од до звоље них.) Уни шта ва ње тран сфор мато ра до ве ло је до ис пу шта ња пи рале на (ПЦБ), ко ји се ко ри сти као тран сфор ма тор ско уље. Пи ра лен је ток сич но је ди ње ње ко је мо же про у зро ко ва ти мно га обо ље ња: сла бље ње иму но ло шког си сте ма, по ја ву кан це ра и ту мо ра, не у роток сич ност и те ра то ге ност36.
Та ко ђе се мо ра спо ме ну ти и про фе си о нал на бо лест утвр ђе на код рад ни ка «Пе тро хе ми је» та козва ни «пан че вач ки рак» ина че струч но по знат као ан ги о сар ком је тре ко ји про у зро ку је ви сок са држај по ли ви нил хро ри да у ва зду ху што пре ра ста и у ви сок фак тор ри зи ка за све ста нов ни ке Пан чева и око ли не.Ме ђу тим, у ди ок си ном би лан су за
Пан че во, мо ра се ре ћи да по сто ји на ме ран или не стру чан при ступ це лом про бле му јер се већ де сет го ди на упор но про паги ра при ча о пре суд ном аеро за га ђе њу као узро ку по ве ћа ног бро ја обо ле лих од ра зних вр ста кан це ра. У вре ме ну ка да је знат но сма ње на про из вод ња пан че вач ких за га ђи ва ча, не што због еко ном ске кри зе не што због раз ру ше них и нео б но вље них по стро је ња по сле бом бар до ва ња 1999. го ди не. Мо ра се, та ко ђе, ре ћи да је глав ни узрок по ве ћа ног бро ја обо ле лих од канце ра упра во у нај ве ћој ме ри по сле ди ца по ме ну тог бом бар до ва ња а не за ми рућих про из вод них про це са.
Све док се ова чи ње ни ца не при зна и не кре не се у су срет ор га ни зо ва ној борби про тив ди ок си них по сле ди ца бом бардер ских НА ТО ак ц и ја, про спе ри тет Панче ва би ће на си ла зној, а број обо ле лих од кан це ра на уз ла зној ли ни ји.
Нај ви ше бри ну по да ци да у Пан че ву свако пред школ ско де те обоље ва у про се ку шест пу та, док про сек у Ре пу бли ци Ср бији из но си са мо три обо ље ва ња го ди шње код пред школ ске де це. Та ко ђе, алар ман тан је по да так да у Пан че ву сва ко пе то де те пред школ ског уз ра ста па ти од оп структив них бо ле сти плу ћа.37
У пан че вач кој жи вот ној сре ди ни, ва здуху, зе мљи шту и во да ма ре ги стро ва ни су азот ни ок сид, фос фор ни ок сид, фос форпен ток сид, сум порди ок сид, угљенмонок сид, по ли ци клич ни аро ма тич ни угљово до ник, ди ок син, фу ран, хло ро во до ник, фо зген, кси лен, то лу ен, по ли хло ро ва ни би фе нил, ар сен и те шки ме та ли: оло во, жи ва, хром, никл и кад ми јум.
Ка да је Пан че во у пи та њу, укуп на здравстве на си ту а ци ја мо ра да бу де, већ од су тра, под пот пу ном здрав стве ном контро лом, а то под ра зу ме ва и по себ на на уч
36 http://voj vo di na.sr bi jain fo.yu/po sle di ce/eko cid/.htm
37 Политика, 3. март 2006..
43srbije dveri srpske
Бол за порушеним домом
на ис тра жи ва ња, ана ли зе и по сма трања це лог еко ло шког ста ња у оп шти ни, у про тив ном овај град, надо мак Бе о гра да, по ста ће нај тра гич ни ја при ча о ге но ци ду НА ТО али јан се учи ње ном над срп ским и дру гим на ро ди ма ко ји жи ве у овом пи томом ба нат ском гра ду. За га ђе ње Пан чева је то ли ко дра ма тич но и алар мант но, да ће се по сле ди це по здра вље ње го вог ста нов ни штва и ста нов ни штва Бе о гра да ко је гра ви ти ра овом гра ду би ти из ра зи то из ра же но на ред них де це ни ја.
КРА ГУ ЈЕ ВАЦУ Кра гу јев цу, шу ма диј ској пре сто ни
ци са 150.000 ста нов ни ка, раз ру ше на је фа бри ка ауто мо би ла, ме ђу тим, глав ни циљ тач ка стих бом бар дер ских ак ци ја је би ло ру ше ње енер гет ског си сте ма тран сформа тор ских под ста ни ца, ко је у свом ра ду ко ри сте као рас хлад но сред ство ви со коток сич на тран сфор ма тор ска уља. По себно је га ђан део по го на на зван „Фар ба ра“. У то ку бом бар до ва ња раз ли ве но је ви ше од 2,5 то на тран сфор ма тор ског уља (пи рале на) ко је са др жи по ли хлор ни би фе нил (РСВ). Би фе ни ли су не са мо ви со ко токсич ни већ су и ду го веч не суп стан це ко је ја ко ду го угро жа ва ју жи вот ну сре ди ну у ко јој се на ла зе. Они угро жа ва ју чо ве ков иму ни, као и жив ча ни и ре про дук ци о ни си стем. По ред то га, у кру гу фа бри ке са купље но је и 5 до 6 то на от па да од нафт них де ри ва та и РСВ ко ји се на ла зи у ма га ци ни
ма и до са да ни су мо гли би ти уни ште ни због од су ства нео п ход них тех но ло ги ја
за тај про цес. Бом бар до ва њем је био раз ру шен и ре зер во ар са нафт ним
де ри ва ти ма ка па ци те та 7.000 кубних ме та ра.
До са да шње спо ра дич не анали зе су утвр ди ле ви со ку кон
цен тра ци ју РСВ и ди ок си на у бе тон ским кон струк ци ја ма и окол ној жи вот ној среди ни. У ре ци Ле пе ни ци, ко ја је пре бомбар до ва ња би ла чи ста, на уда ље но сти од 4 ки ло ме та ра од „Цр ве не за ста ве“ у на но си ма му ља от кри вен је са др жај РСВ од 2,4 ми ли гра ма по ки ло гра му на но са. Ра ди зна ча ја угро же но сти Ле пе ни це и ње не око ли не тре ба ре ћи да са др жај РСВ у ре ка ма у Не мач кој не пре ла зи 0,06 мг/кг. Пре ма по да ци ма Фо ку са, ко ли чи не PCB и ди ок си на осло бо ђе ног у Кра гу јев цу 1.000 пу та је ве ћи од ко ли чи не ко ја би, ре цимо у Не мач кој зна чи ла ста ње опа сно сти и хит ну ин тер вен ци ју.38 РСВ је про на ђен, та ко ђе, у во да ма Ве ли ке Мо ра ве као и у под зем ним во да ма у ши рем по ја су око ове ре ке, као и око Ле пе ни це.
Осим то га, у бли зи ни ових две ју ре ка де тек то ва ни су ви со ки са др жа ји жи ве и дру гих те шких ме та ла.
НО ВИ САДУ Но вом Са ду, гра ду у ком са око ли ном
жи ви 180.000 ста нов ни ка, за вре ме бомбар до ва ња раз ру ше ни су сви мо сто ви и пре ки ну та во до вод на мре жа, та ко да је пит ка во да у град до ла зи ла са де сне оба ле Ду на ва.
По себ но тре ба на по ме ну ти да су НА ТО сна ге бом бар до ва ле ра фи не ри ју наф те са мо 3 ки ло ме та ра уда ље ну од цен тра гра да, и два ки ло ме тра уда ље ну од из вори шта град ске пи ја ће во де. Ра фи не ри ја је по се до ва ла 150 спре ми шта за си ро ву наф ту, бен зин и ди зел. Ви ше од сто ових по стро је ња је по ру ше но као и тран сформа тор ска под ста ни ца са РСВ. Око 74.000 то на си ро ве наф те на шло се у под зем ним во до то ко ви ма ко ји су по ве за ни са питком во дом. У усло ви ма рат них деј
38 „Не дељ ни те ле граф“, спе ци јал но из да ње, 04.04.2006.
ста ва и не пре кид них да но ноћ них ле то ва ави о на НА ТО али јан се над Но вим Са дом, ни је би ло мо гу ће утвр ди ти пре ци зну ко личи ну и број нафт них де ри ва та ко ји су се на шли у Ду на ву. Ме ђу тим, нај скром ни је про це не твр де да је у Ду нав оте кло најма ње 130 то на ра зних нафт них де ри вата а да је из го ре ло 50.000 то на наф те и нафт них де ри ва та.
Чак и огром не ко ли чи не про тив по жарне пе не нео п ход не за га ше ње по жа ра ко ји је тра јао 11 да на, пред ста вља ју озбиљ ну еко ло шку опа сност.
Као по сле ди ца еми си је за га ђу ју ћих ма те ри ја пре све га ок си да азо та и сум пора, ре ги стро ва не су и ки се ле ки ше.
До ста ду го жи те љи на де сној оба ли Ду на ва има ли су за упо тре бу са мо тех ничку во ду док се 50.000 ста нов ни ка снаб дева но пи ја ћом во дом из ци стер ни.
У му љу Ду на ва низ вод но од Но вог Са да за бе ле же на је ви со ка кон цен тра ци ја РСВ и РАН, а у ка на лу Ду навТи саДу нав за бриња ва ју ће ко ли чи не жи ве.
БОРУ Бо ру, у коме жи ви 40.000 ста нов ни
ка ко ји оп ста ју од ва ђе ња и пре ра де ру де ба кра, у ин ду стриј ској зо ни раз ру ше не су две тран сфор ма тор ске ста ни це у ко ји ма је би ло тран сфор ма тор ско уље у ко ли чи ни од 50 то на. Сво ово уље је у нај ве ћој ко ли чи ни раз ли ве но по околи ни тра фо ста ни ца. За то не тре ба да чу ди по да так да је у зе мљи
44 bombardovawedveri srpske
бли зу ста ни ца ре ги стро ва но 300 мг/кг РСВ. Ра за ра ње тра фоста ни це „Бор 3“ ма ја 1999. и, на кон то га, 149 нео ште ће них конден за то ра пу ње них кан це ро ге ним пи рале ном, сме ште но је у за шти ће ној про стори ји у ба се ну, док је око сто ти њак ба те ри ја из ко јих је пи ра лен ис цу рио јед но став но од ба че но на де по ни ју код руд ног те ла „Х“, у кру гу ком би на та ба кра.
УМЕ СТО ЗА КЉУЧ КАПрет ход не ре че ни це по ну ди ле су део
исти не о по сле ди ца ма бом бар дер ских ак ци ја уз оби ље чи ње ни ца ко је до ка зу ју да је над гра ђа ни ма Ср би је бор бе ним дејстви ма 1999. по чи њен ге но цид. По сле дице бом бар до ва ња по здра вље ста новни штва Ср би је и Ко сме та су из да на у дан све очи глед ни је и тра гич ни је. Ако се озбиљ ни је не при сту пи са наци ји свих за га ђе них про сто ра
по сле ди це ће би ти још тра гич ни је.Пра ви пут из ла ска из „за ча ра ног“ кру га
не сре ће ко ју нам је „по да рио“ НА ТО је преци зно утвр ђи ва ње свих деј ста ва, ка ко по вр сти сред ста ва, та ко и по ме сти ма деј ства то ком бом бар до ва ња 1999. Дру ги не из остав ни ко рак пред ста вља ор га ни зовање и ре а ли за ци ја све о бу хват ног ис тра жи вања по сле ди ца бом бар до ва ња, ка ко на здра вље ста нов ни штва и ње гов ге нет ски код, та ко и на жи вот ну сре ди ну. Ова кво с в е о бу хват но ис тра жи ва ње пру жи ло би ре зул та те ко ји би
де тек то ва ли пра во ста ње угро же но сти
здра вља станов ни штва
и на осно
ву њих би се или уми ри ла јав ност или по кре ну ла све о бу хват на ак ци ја са на ци је ште та на ста лих од ура ни јум ског, ди ок синог, хе миј ског и елек тро маг нет ног ра та во ђе ног про тив Ср би је. Ме ђу тим, свима је ја сно да све док не бу де по сто ја ла по ли тич ка во ља код ели те на вла сти да се до исти не о по сле ди ца ма бом бар дова ња до ђе, би ће мо све до ци ла жног благо ста ња ко је нас све убе дљи ви је во ди ка де фи ни тив ној про па сти и не стан ку. z
45srbije dveri srpske
Срушен Петроварадински мост у Новом Саду
Из ја ва Па три јар ха срп ског Па вла
Не ка бом бар до ва ње пре ста неУ не сре ћи ко ја је за де си ла на шу Отаџ би ну на па дом и бом бар до ва њем НА ТО
пак та, обра ћам се вла сти ма сви ју зе ма ља све та за деј ство да бом бар до ва ње пре ста не, и да се пре го во ри ма на ђе пра вед но ре ше ње за из ла зак из на стале кри зе.
Обра ћам се вој ним и гра ђан ским вла сти ма Ср бије и Ју госла ви је да се учини све што је мо гу ће да до ђе до ми ра.
Пред на ма и пред све том по ста вља се увек пи та ње: Да ли по сто ји пра ве дан рат? Еван ђел ски од го вор је: На па дач ки, осва јач ки рат је не пра ве дан. Од брамбе ни пра ве дан.
Оно што је Ко со во у све сти све га на шег на ро да, то ни је са мо крај и зе мља на ко јој су на ше нај ве ће све ти ње. Не го она на у ка ко јој су нас оне учи ле: Да су све ти кнез Ла зар и на ши пре ци иза шли на Ко со во да бра не сво ју зе мљу, не отима ју ту ђу; да бра не сво ју сло бо ду, не тла че ту ђу; да бра не сво ју ве ру, не на ме ћу је дру ги ма. Да Авељ има пра во и ду жност да се бра ни од Ка ји на.
Мо ли мо све Епар хиј ске ар хи је ре је, у зе мљи и ино стран ству, све штен ство и вер ни на род да у не во љи ко ја нас је сна шла умно же сво је мо ли тве Го спо ду, ца ру ми ра, за стра да ју ћи на род наш, и за све ко ји прав де ра ди стра да ју и тр пе про го не и зло ста вља ња. Да на ста не то ли ко по тре бан мир и на ма и сви ма другим на ро ди ма, дру гих ве ра и схва та ња ко ји за јед но с на ма жи ве. z
Београд,29.марта1999.годинеПравославље,1999.година,број769/70,стр.5
фот
о:М
арко
Н.В
ујич
ић
Пред више од десет хиљада верника Патријарх руски Алексеј Други и Патријарх српски Павле служили на Светосавском платоу
Није Бог у сили, већ у истини и правдиБЕОГРАД Војна дејства НАТОа немају за циљ да било
кога заштите. Они једноставно хоће да разруше постојећи светски поредак. Желе да наметну своју грубу силу као врховни закон. Али, неправда и лицемерје никада неће победити. Није Бог у сили, већ у истини и правди. На Вашој страни је истина. Сетимо се само речи Господњих: Сила се моја показује у слабости. Ви ћете туговати, али ће се ваша туга претворити у радост овим речима се „братском српском народу“ обратио Патријарх московски и целе Русије Алексиј Други, после Свете Литургије коју је заједно са Патријархом српским Павлом служио на платоу испред Храма Светог Саве.
Патријарх Алексиј је са врачарског платоа апеловао на светске моћнике да обуставе рат против Југославије, јер „ниједан рат не решава проблеме, он их само умножава, а о томе најбоље сведочи драматично искуство овог века на заласку“. Он је позвао сукобљене стране да се врате дијалогу, наглашавајући истовремено да хришћани који учествују у агресији на СРЈ чине велики, неопростив грех.
Учините све да би свет упознао доброту ваших срца, да се Косово, света српска земља, и даље не би скрнавило, а Господ ће дати силу народу своме. Господ ће миром наградити свој народ рекао је руски Патријарх.
Више од десет хиљада верника окупило се на великој „Молитви за мир“. Руски Патријарх Алексиј и Патријарх српски господин Павле поново су истакли вековно српско руско братство „и у добру и у злу“.
Руски и српски Патријарх један до другог. Русија и Србија раме уз раме. Православна и правоверна браћа наоружана тек искреном вером против западних „демократских“ убилачких машина. z
46 bombardovawedveri srpske
Од го вор ност пре ма исти ни би блијској ико ни Оно га ко ји је сте Пут, Истина и Жи вот (Јо ван 14,6) чи ни да се
че сто по зи ва мо на Све тог Јо ва на Бо го сло ва и ње го во свје до чан ство о „исти ни ко ја ће нас осло бо ди ти“ (Јо ван 8,32). Та исти на је у От кри ве њу при ка за на као дво сје кли мач ко ји из ла зи из уста Хри сто вих (От кри ве ње 1,16), и тај при каз је по сље дич но при мјењи ван вр ло че сто у од но су пре ма оруж ју. Ети ка ко ри шће ња оруж ја, ра то ва ња, код Ср ба је са же та у ри је чи ма Мар ка Ми љано ва, про ис те клим из цр кве нона род ног опи та и пре да ња: „Ју на штво је чу ва ти се бе од дру го га, а чој ство је чу ва ти друго га од се бе“, што је, уз гред бу ди ре че но, мо то ве те ра на 63. па до бран ске бри га де. У овом слу ча ју, то зна чи да се ни о про тивни ку ни о не при ја те љу не сми је го во ри ти што ни је тач но, ни ти га бла ти ти лаж ју ма ка кав зло твор био и ко ли ко год нам зла на нио.
У овом слу ча ју, го во ри мо о пој му „Ми лосрд ни ан ђео“, ка ко се од мар та 1999. већ хи ља да ма и хи ља да ма пу та у срп ским ме ди ји ма, у раз го во ри ма и члан ци ма, па и код цр кве них љу ди, на зи ва НА ТОагреси ја 1999. го ди не про тив Ср ба и та да шње Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла ви је, а у ко рист ко сов скоме то хиј ских Ал ба на ца.
Но, про блем је у то ме што у зва ничним до ку мен ти ма НА ТОа не ма ни тра га не кој ак ци ји та квог на зи ва, ни ти је ико од оних ко ји су ко ри сти ли по јам „Ми лосрд ни ан ђео“ ика да по ка зао не ки НА ТО до ку мент у ко јем се то име по ја вљу је. Шта ви ше, вје ро ват но да се ни ко не ће ни сје ти ти гдје је овај по јам пр ви пут чуо или ода кле га је пре у зео.
Опе ра ци ја про тив СР Ју го сла ви је ко ја је по че ла мар та 1999. би ла је на зва на „Allied Force“, што би у пре во ду би ло „Са ве зничка си ла“ и ни у ком слу ча ју не мо же да се пре ве де као „Ми ло срд ни ан ђео“. Од тре нут ка ула ска НА ТОтру па на Ко со во и Ме то хи ју, ју на 1999, опе ра ци ја је проми је ни ла име у „Joint Guardian“ (ка ко се зо ве и да нас), тј. „Те ло хра ни тељ“ или „При дру же ни стра жар“ у нај сло бод нијем пре во ду, што иако ма ло бли же пој
му „Ан ђе ла чу ва ра“ ипак још уви јек не до зво ља ва да се упо тре би код нас одома ће ни на зив. До ду ше, не срећ но НА ТО „ми ро тво ре ње“ на Ко со ву и Ме то хи ји у сва ко днев ном на шем рјеч ни ку углавном оста је без и ме но, јер ваљ да за та кво што се још ни је на шла ри јеч, ма да нај више ли чи на „Апо ка лип су да нас до под не а Ало, ало по под не“.
Украт ко, ни гдје се не по ми ње не ки по јам ни из да ле ка сли чан син таг ми „Angel of Mercy" или „Merciful Angel“, што би би ли ен гле ски је зич ки екви ва лен ти „Ми лосрд ном ан ђе лу“. Не гдје се по ми ње јед на бе зна чај на ак ци ја слич ног име на ве за на за ал бан ске из бје гли це ко је су до спје ле у Ку кеш у Ал ба ни ји, али та мо су у пи тању би ле ху ма ни тар не ор га ни за ци је, а не зва нич но НА ТО или не ка од ње го вих чла ни ца.
МИЛОШЕВИћЕВ КАЗАНВра ти мо ли се у 1999. го ди ну, ја сна је
би ла по тре ба Ми ло ше ви ће ве вла сти да на бр зи ну мо би ли ше и мо ти ви ше љу де за од бра ну про тив НА ТОа чи ји на пад та дашњи пред сјед ник Ју го сла ви је ни је оче кивао ни у сну и за ко ји, као др жав ник, ни је био из вр шио ни вој не ни по ли тич ке припре ме. Не ки тра го ви ука зу ју на то да је на по чет ку НА ТО бом бар до ва ња у Са ве зном се кре та ри ја ту за ин фор ми са ње, ко јим је та да ру ко во дио ми ни стар без порт феља Го ран Ма тић, ско ван и ода тле лан сиран по јам „Ми ло срд ног ан ђе ла“, ко ји се сво јим ци ни змом по ка зу је као из вр стан ан ти на то и ан ти за пад ни мо би ли за тор и данда нас, де вет го ди на ка сни је.
На рав но, по тен ци јал на кон ку рен ци ја у осми шља њу пој ма „Ми ло срд ни анђео“ је ве ли ка: од та да шњег ми ни стра ин фор миса ња Ср би је Алек сан дра Ву чи ћа, пре ко Упра ве за мо рал ВЈ ко јом је та да ру ко водио ге не ралма јор Алек сан дар Ба ко чевић, пре ко без бјед но сних и оба вје штај них слу жби до вр ло вје ро ват не мо гућ но сти да је ствар осми слио би ло ко ји но ви нар на ду жно сти и да се „по до бан“ по јам проши рио као не кон тро ли сан по жар.
Ко ли ко ова ква до ви тљи вост мо же би ти плод озбиљ ног про фе си о нал ног ра да, рје чи то ка зу је чи ње ни ца да је Го ран Ма тић прет ход но био пред ставник СиЕнЕна за СРЈ ни ког дру гог до свог огор че ног не при ја те ља из вре мена бом бар до ва ња и ми ни стро ва ња уопште. Не ко би ре као јед но став но да но вац не ма на ци о нал но сти ни пред ра су да, али су још Мар кес и Ша фа ре вич го во ри ли о „слич но сти мен та ли те та“ лич но сти из Клин то но ве ад ми ни стра ци је са ра зним дру гим со ци јал ним ре во лу ци о на ри ма са ло шим исто риј ским до си је ом, укључу ју ћи и на ма до ма ће.
Ка ко год би ло, по јам „Ми ло срд ног ан ђела“ је одав но пре ва зи шао свог про на лаза ча, ко ји се осим ве ро ват но у уско профе си о нал ним кру го ви ма ни је ни пр сио сво јим изу мом, док се „Ан ђео“ раз ле тео по но ви на ма, ана ли за ма пу бли ци ста, па триот ским го во ри ма и цр кве ним бе сје да ма. По стао је ла кон ски за чин ско ро сва ке оп ту жбе про тив за пад ног сви је та, ко јих је, уз гред, пун и 55. број „Ре чи“ из ок тобра 1999. ко ју из да је Б92 (до ду ше, без по ми ња ња „Ан ђе ла“), а да не го во ри мо о ма ње ур ба ним из да ва чи ма и јав ним дје лат ни ци ма.
ЗЛО ИЗ 1999. НЕ ћЕ НЕ СТА ТИ
Исти на ова квог ти па не ће при ја ти, на рав но, са мо бал кан ском шпи ју ну Или ји Чво ро ви ћу и ње го вим ис пи сни ци ма, огрезлим у на ви ци да им се сва кој ри је чи вјеру је као Бо жи јој. НА ТОу, искре но ре че но, те шко да ће се ко из ви ња ва ти; из у ми те љу „Ми ло срд ног ан ђе ла“ тре ба при зна ти умјешност и по зна ва ње срп ске пси хо ло ги је, а ми са ми ма се би соп стве ну ла ко вјер ност, по вр шност или не у пу ће ност, пре ма личном слу ча ју и јед но став но „Ми ло срд ног ан ђе ла“ пре ста ти по ми ња ти. Са њим или без ње га, зло из 1999. не ће не ста ти, а на Ко со ву и Ме то хи ји нас све че ка до вољ но дје ла и по сла. Осло бо ди мо ли се ба рем јед ног бре ме на ци ни зма, мо жда нам то дје ло бо ље при о не за ру ке. z
Јеромонах Јован Ћулибрк
О пој му „Ми ло срд ни ан ђео“ У зва нич ним до ку мен ти ма НА ТО-а не ма ни тра га не кој ак ци ји та квог на зи ва, ни ти је ико од оних ко ји су ко ри сти ли по јам „Ми ло срд ни ан ђео“ ика да по ка зао не ки НА ТО до ку мент у ко јем се то име по ја вљу је
47srbije dveri srpske
При су ству је мо и уче ству је мо у апока лип тич ким да ни ма и до га ђа ји ма: ви ше гла ва звер из без да на Но ве
Ва ви ло ни је НА ТО пакт (та На ци стич каАме рич каТе ро ри стич каОр га ни за ци ја ка ко то го во ре и ис пи су ју српска де ца да нас) кре нуо је, уз не ви ђе но бе за ко ње, у за ти ра ње и спа љи ва ње све га што је Српско и Пра во слав но. Зе мље тзв. хри шћан ске Евро пе у уло зи ла кеј ских слу гу аме рич ког то та ли та ри зма и уче ству ју и апла у ди ра ју бом бар до ва њу Ве ли ко му че нич ке Ср би је. О њи хо вом злу и не чо ве штву све до че ра зо ре ни гра до ви и ку ће српско га на рода, цр кве и ма на сти ри, фа бри ке и пу те ви, бр да и њи ве, мо сто ви и бол ни це.
Али, ни је то је ди но зло ко је у ове Ве ли коНе дељ не, Кр сно Ва скр сне да не до жи вљава ра ње на Ср би ја. Зло до ма ће, ка ко ре че ве ли ки Вла ди ка Ње гош, као да уве ћа ва ра не и не сре ће српско га на ро да.
Док сва ко днев но на рас пе ту, ис ка са пљену и на му че ну Ср би ју па да ју бом бе аме ричких ти ра на, док си ре не на сва ких не ко ли ко ча со ва огла ша ва ју до ла зе ће ва зду шне опасно сти од НА ТО бом бар де ра, док тек ро ђена де ца пи ште у по ро ди ли шти ма око ко јих па да ју бом бе, док не по крет ни бо ле сни ци че ка ју да ра за ра ју ћи аме рич ки то ма хав ци пад ну на бол ни це у ко ји ма ле же, док се јад и че мер као епи де ми ја ши ре Ср би јом, док се српска вој ска ју нач ки бо ри на рас пе том Ко со ву, до тле се бе о град ски ре жим упу стио у но ву вра то ло ми ју да све ту и на ма при ка же да је спас српском на ро ду не у Рас пе то ме и Вас кр сло ме Бо го чо ве ку Хри сту, истин ском Спа си те љу, Ми ро то вор цу и Вас кр си те љу, не го у ко му ни зму и Ју го сла ви ји, да кле, у оно ме што је са тр ло, уна ка зи ло, по ни зи ло, из да ло и уне сре ћи ло српски пра во слав ни на род и Ср би ју, али и Ју го сла ви ју под њи ховом вла да ви ном. Ко му ни сти су, a то је оно што се да нас ниг де не чу је, а што се то ком по ла ве ка њи хо ве ти ра ни је без број пу та по ка за ло, сво ју шан су да нас по но во ви де ли у не сре ћи српско га на ро да, а не у српском па три о ти зму и ве за но сти за Ко со во и Ме тохи ју. Њи хов је ди ни циљ да нас не од но си се на вас кр са ва ње и осло бо ђе ње већ ви ше од по ла ве ка оку пи ра ног на ро да. Њи хов циљ
је сте про ду же ње ко му ни зма и но ва дик тату ра тзв. цр ве не бур жо а зи је.
Са мо се ова ко об ја шња ва све оно што сва ко днев но гле да мо пре ко те ле ви зиј ских апа ра та и слу ша мо од оче ви да ца. При суству је мо јад ној и тра гич ној сце ни ка да се ве ли ка иде ја осло бо ђе ња и од бра не од ко му ни ста и Шип та ра оку пи ра ног Ко сова и Ме то хи је ко ри сти за нај при зем ни је и пет па рач ке ци ље ве по вам пи ре ње ко муни стич ке не ма ни и иде о ло ги је. За остваре ње то га ци ља не би ра ју се ни сред ства ни на чи ни, а нај бо ље сред ство је су си стемат ски лан си ра не и одр жа ва не за блу де, ко је да нас до ла зе са свих стра на.
Пр ва за блу да ве за на је за, ка ко ка жу, „је дин ство“ свих по ли тич ких чи ни ла ца у Ср би ји и Ју го сла ви ји. A ује ди ни ли су се, ни ма ње ни ви ше, не го ко му ни сти из вла сти и ко му ни сти из ла жне ср би јанске опо зи ци је. Да кле, ује ди ни ли су се они ко ји су ко ли ко до ју че на ми тин зи ма ла ја ли јед ни на дру ге, јед ни дру ге на зи вали из дај ни ци ма, су ди ли се по су до ви ма, гу ра ли Ср бе на Ср бе у про кле тој бор би ли де ра и стра на ка. Док је јад ни и прева ре ни српски на род, же љан сло бо де и прав де, ишао за ла жним опо зи ци о на рима, у омра же ним де дињ ским ви ла ма су, ми мо јав но сти, ор га ни зо ва ни су сре ти оних ко ји су се на јав ној сце ни са мо привид но ме ђу соб но кр ви ли и на па да ли. Реч је, да кле, о ко му ни стич ком, а не о све народ ном је дин ству!
Да нас сва ки пра во слав ни Ср бин, хришћа нин и па три о та, мо ра да раз дво ји две ства ри ре жим и Ко со во. To је дру га ве лика за блу да. Ко со во не бра не они ко ји као на јам ни ци упра вља ју у овом на ро ду. Ко сово да нас бра ни че сти та и по ште на, на ив на и до ма ћин ска Ср би ја. To је она Ср би ја ко ја се не ви ди пре ко те ле ви зиј ских апа ра та. To jе она тр пе љи ва, по ште на и че сти та Ср би ја, оку пи ра на и по тла че на, али слобо дар ска Ср би ја. To је Ср би ја се ља ка ко јима је ре жим као ку ла ци ма од у зео пра дедов ску имо ви ну. To је Ср би ја опљач ка них рад ни ка чи је су фа бри ке дав но из ну тра рас ту ре не ком пар тиј ским пљач ка ма и со ци ја ли стич ким са мо у пра вља њем, а
да нас су са мо до крај че не бом ба ма оних ко ји су ко му ни сте усто ли чи ли у Ср би ји. To је Ср би ја че сти тих мла ди ћа ко ји ма је ко му ни стич ки ре жим то ком ових пе де сет го ди на уби јао сва ку жи вот ну на ду. To је она не ви дљи ва, али по бе до но сна Ср бија. Она да нас бра ни Ко со во и Ме то хи ју. Та ква Ср би ја је спрем на на сва ку жр тву и прег ну ће за сло бо ду и спас на ро да и Отаџ би не. To су по том ци оних ко ји су и без ко ре хле ба, без опа на ка и ко по ра на, без усло ва и зах те ва, бра ни ли и од брани ли сво ју род ну гру ду кроз ве ко ве. Тој Ср би ји, сло бо дар ској и че сти тој, по свећу јем ове ре до ве.
Ср би јо мај ко, бо ле ме све ра не тво је! пе вао је од ко му ни ста из гна ни српски пе сник. А ко ли ко је да нас ра на на рас петој му че ни ци Ср би ји? Нај ве ће ра не, са нај тра гич ни јим и смр то но сим по сле дица ма, на но се нам за блу де! Шта још тре ба да нам се до го ди да као љу ди и као на род схва ти мо да смо да нас не са мо на рас пећу не го да су на ши не при ја те љи ви дљиво умно же ни Аме ри кан ци ма. Они ста ри српски не при ја те љи, Шип та ри и ко му нисти, оста ли су исти.
Се ти мо се са мо шта нам је „ује ди ње ње“ око ко му ни ста, ју го сло вен ске за ста ве и пе то кра ке до не ло 1945. го ди не па све до не дав но, а по себ но пре де сет го ди на на Ко со ву и Ме то хи ји. До не ло нам је на де се ти не хи ља да мр твих ју на ка. И не са мо то. До не ло нам је из да ју и про да ју Ма тичних српских зе ма ља пре ко Дри не. Да нас оправ да но стра ху је мо да се и на Ко со ву и Ме то хи ји не до го ди исто.
Уме сто да гле да мо пра ву, до ма ћин ску Ср би ју, ко ја је у ста њу и да од бра ни Ко сово и да се од у пре зло чи нач ком НА ТОпакту, без бо жни ре жим ма ни пу ли ше и кал кули ше Ср би јом. На јав ну сце ну, за ди за ње на род ног мо ра ла до во де се по тро ше не пе ва чи це, пи ја ни му зи ча ри да аме ричким рок пе сма ма од бра не Ср би ју!?! А на тим не срећ ним ску по ви ма на ла зе се и они без ум ни ци, ко ји по за дат ку пар ти је ви тла ју цр ве ним и ју го сло вен ским бар јаци ма са пе то кра ким зна ме ном, ко ји нас је уна ка зио и чи је су по сле ди це да на шње
Христос васкрсе,рањена Србијо!Бе о град ски ре жим упу стио у но ву вра то ло ми ју да све ту и на ма при ка же да је спас српском на ро ду не у Рас пе то ме и Вас кр сло ме Бо го чо ве ку Хри сту, истин ском Спа си те љу, Ми ро то вор цу и Вас кр си те љу, не го у ко му ни зму и Ју го сла ви ји, да кле, у оно ме што је са тр ло, уна ка зи ло, по ни зи ло, из да ло и уне сре ћи ло српски пра во слав ни на род и Ср би ју, али и Ју го сла ви ју под њи хо вом вла да ви ном
Јереј Велибор Џомић
48 bombardovawedveri srpske
аме рич ке бом бе. Ср би ја и српски на род тр пе бом бар до ва ње ви ше од по ла ве ка. Ко му ни сти у Ср би ји го во ре да је Бе о град бом бар до ван од Хи тле ра пред Ус крс 1941. го ди не, али кри ју да су Ан глоАме ри канци на тра же ње српског крв ни ка Јо си па Бро за ли цем на Ус крс 1944. го ди не бомбар до ва ли Бе о град и све ве ће гра до ве у Ср би ји Ниш, Ле ско вац, Кру ше вац, Ча чак и дру ге. На ску по ви ма „му зич ке“ од бра не Ср би је не ма Ча сно га Кр ста, ниг де Све то га Са ве, ниг де српских све ште ни ка и ду ховних па сти ра. Аме рич ко ро кер ско лу ди ло се ши ри ло то ком чи та ве Стра сне сед ми це Ве ли ког по ста ка да је чак и ста ри српски Па три јарх мо рао јав но да мо ли да се не пе ва ба рем на Ве ли ки Пе так! А на тим ми тин зи ма ви де ли смо хи ља де мла дих му шка ра ца ко ји ма би ви ше при ли чи ло да пу шком, а не пе смом бра не Ср би ју. Ка ко је мо гу ће, пи там се, да ру ља пе ва док па да ју бом бе, да кли чу Ју го сла ви ји, а да се не ви ди ма кар са о се ћа ње и са стра дава ње са они ма ко ји су на би ло ко ји на чин по стра да ли од НА ТО бом би?
/.../Ако да нас и као љу ди и као на род не
из ву че мо по у ку из све га што нам се до гађа, ако се мо рал но не очи сти мо, ако се ду хов но и на ци о нал но не пре по ро димо, ако се не по ни зи мо пред Бо гом и не
уз ви си мо пред љу ди ма, ка ко је српски на род 27. мар та 1941. го ди не учио блаже но по чив ши Па три јарх српски Га врило (До жић), зе мља ћe за си гур но би ти жр тво ва на, а жр тва не при зна та, ка ко je по пи та њу Српске Бо сне и Хер це го ви не и Српских Кра ји на пре не ко ли ко го ди на го во рио Вла ди ка хер це го вач ки Ата наси је. Те про роч ке ре чи та да, на жа лост, ни је имао ко да чу је. Би ло би нам по требно мно го вре ме на и про сто ра да ов де на бра ја мо оне ко ји су на ове очин ске ре чи српског Вла ди ке би ло јав но би ло тај но го во ри ли да је Вла ди ка Ата на си је „пла ће ник Ва ти ка на“ и „из дај ник сво га на ро да“, да је „рат ни ху шкач“, да је да нас ва жно да смо на вод но сви Ср би, да смо „ује ди ње ни“, да је нај ве ћа вред ност то што „Ср би ја ни је у ра ту“ и да се „му дром и др жав нич ком по ли ти ком са чу ва ла од ра та“, да „мо же мо сти ћи до ис под Бе ча са мо ако хо ће мо“, а „си гур не су гра ни це ли ни јом Кар ло вац Кар ло баг Ви ро вити ца“!? Од ве ли ке при че оста ле су са мо де се ти не хи ља да мр твих, сто ти не хи ља да из бе гли ца и се ћа ње на оно што је ве кови ма би ло на ше. Бо ји мо се да та ко, не дај Бо же, су тра бу де и са Ко со вом, јер не ма мо ни јед ну га ран ци ју да су они, ко ји су до ју че чи ни ли све ово што на пред на во ди мо, истин ски и ба рем не што про
ме ни ли у се би, у ста ву, у ка рак те ру, јер су они ко ји су, да би уго ди ли фа мо зној Кон такт гру пи и дик та то ри ма Ген ше ру, Хол бру ку и Клин то ну, жр тво ва ли пре ко два и по ми ли о на Ср ба пре ко Дри не. Они да нас мо гу та ко ла ке са ве сти да жр тву ју и Ко со во и Ме то хи ју или да их пре по лове ка ко се све ви ше при ча да је де дињски ре жим склон по де ли и жр тво ва њу по ло ви не Ко со ва и Ме то хи је.
А на ша све то сав ска и му че нич ка Цр ква? Где је она да нас у овој на шој на род ној не сре ћи? Ово пи та ње не по ста вља мо ми. Пи та ју нас сви Српски Све ти те љи, Му чени ци, Све ште но му че ни ци и Но во му чени ци на че лу са Све тим Са вом, Све тим Цар Ла за рем, Све тим Ни ко ла јем Жич ким и Све тим Ју сти ном Ће лиј ским и то ли ким број ним Но во му че ни ци ма од Ко со ва до Ја дов на? Они су ово пи та ње по ста вља ли у сво је вре ме, а по ста вља ју нам и да нас. Српска Цр ква је да нас мар ги на ли зо ва на од стра не без бо жног и бе за ко ног ре жима. Ње на по ру ка се чу је са мо у крат ким па ра фра за ма не до у че них но ви на ра. И оно што све до чи Српска Цр ква и оно што нам да нас по ру чу је ве зу је се нај те жим ме диј ским око ви ма и лан ци ма и скри ва од ње ног на ро да. Став ре жи ма је исти и ја сан: Српску Цр кву да нас, као уосталом и до са да, тре ба ко ри сти ти са мо за пропа ган ду ре жи ма и ни за шта ви ше! Да су ове тврд ње тач не ви ди се и по то ме што је нај ве ћу па жњу ме ди ја за вре ди ла ин фор ма ци ја да је Сло бо дан Ми ло ше вић, по ред ра зно ра зних пред став ни ка ко му нистич ких стра на ка из бе ло га све та, при мио тро ји цу српских и тро ји цу грч ких вла ди ка и да су аме рич ке бом бе па да ле око Ма насти ра Ра ко ви це и Гра ча ни це!
Ово је вре ме ла жи, не по ште ња, лу кавства и зла стра но га и до ма ће га у ко је су се мно ги, на жа лост, укло пи ли и ко је су при хва ти ли као на че ла у „од бра ни“ Ко сова. А је дан пра во слав ни хри шћа нин је не дав но за пи сао: „Ка да лаж уда ри на лаж по бе ћу је ве ћа лаж. Ка да лу кав ство уда ри на лу кав ство по бе ђу је ве ће лу кав ство. А ка да не прав да, лаж и лу кав ство уда ре на прав ду, исти ну и че сти тост он да по бе ђују ове је ван ћел ске вр ли не“.
To je исти на Све то га Је ван ђе ља и истина и став српско га на ро да кроз ве ко ве. To je и по ру ка Све то сав ске Цр кве. To je оно што да нас не ви ди мо код оних ко ји од лучу ју о жи во ту и суд би ни Српства!
Али, иако је ово вре ме ла жи, зло чина, бе за ко ња и ли це мер ја, и иако су све лич не ра до сти да нас по му ће не, Вас кр сли Хри стос нас уве ра ва да је ово вре ме Васкр са и Вас кр се ња српског пра во слав ног на ро да Бо жи јег. Бог ће нам по мо ћи из нена да ка ко је го во рио Ста рац Кле о па! Отуда ра до сно кли че мо: Хри стос вас кр се, ра ње на Ср би јо! Хри стос вас кр се, ра ње не Све ти ње Српске! Хри стос вас кр се, ју начка српска вој ско! Хри стос вас кр се, бра ћо и се стре ко ји сте по стра да ли од аме ричких бом би! Хри стос вас кр се до ма ћин ска, че сти та и по ште на Ср би јо!
У те бе гле да мо, до ма ћин ска Ср би јо, и за те бе се Вас кр сло ме Хри сту мо ли мо! z
Видослов,1999.
49srbije dveri srpske
Излог продавнице СПЦ - излепљен селотејпом како се стакло не би поломило у комадиће приликом експлозије
Српски падобранци представљају елиту српске војске. У најтежим временима они су увек били на правом месту
на првој брбеној линији. Тако је било и за време НАТОбомбардовања Србије. Разговарамо са Сашом Гациком, пред сед ни ком Удру же ња ве те ра на 63.па до бран ске брига де.
Накојиначинје63.падобранскабри��гадаучествовалауборбипротивалбанскихсепаратистанаКосовуиМетохији19961999.године?
При пад ни ци 63. па до бран ске бри га де су прот ста ви ли су се ал бан ским се па ра тисти ма же сто ко и ефи ка сно, ка ко и до ли ку је нај е лит ни јој је ди ни ци на ше вој ске. Је ди ница је та да би ла вр ло ак тив но ан га жо ва на на обез бе ђе њу др жав не гра ни це са Ал бани јом у ши рем реј о ну Ју нич ких пла ни на, ме сту ко ја су ал бан ски се па ра ти сти нај чешће по ку ша ва ли да ис ко ри сте за кри јумча ре ње на о ру жа ња и вој не опре ме. Увек во де ћи ра чу на о без бед но сти ци ви ла и ци вил них обје ка та на КиМ, па до бран ци су ча сно и од го вор но оба ви ли све по ве ре не им за дат ке. Ти за да ци нај че шће су об у хва тали из ви ђач ке ак тив но сти, пре тра ге те ре на и за се де, то ком ко јих су за пле ње не ве лике ко ли чи не на о ру жа ња, му ни ци је и вој не опре ме. На жа лост, то ком из во ђе ња ак ци ја про тив шип тар ских те ро ри ста, ве ли ки број при пад ни ка 63. па до бран ске бри га де је лакше или те же ра њен, а ле ген да на ше је дини це, пот пу ков ник Го ран Осто јић, по ги нуо је на бра ни ку отаџ би не. Ипак, све до НА ТО агре си је на СРЈ, при пад ни ци 63. па до бранске бри га де су вр ло успе шно спре ча ва ли кри ми нал ни до ток оруж ја из Ал ба ни је на те ри то ри ју ју жне срп ске по кра ји не.
ШтамислитеопомоћиНАТОсаве��заалбанскимтерористима1999.године?
По мом ми шље њу, НА ТО али јан са је то учи ни ла не из пре ве ли ке љу ба ви према Ал бан ци ма, већ са се бич ним и ја сним крај њим ци љем, а то је да оства ри сво је вој но при су ство на Бал ка ну за ду ги низ го ди на. Они су свој мрач ни циљ из ве сно и по сти гли.
Ап со лут но се не оба зи ру ћи на Ку манов ски спо ра зум, до ку мент ко ји су и са ми пот пи са ли, а по ко ме су Ко со во и Ме то хи ја не рас ки ди ви део Ср би је, при си ља ва ју нас,
а без раз ли ке и оста ле др жа ве у ре ги о ну, да при хва ти мо су ро ву ре ал ност ко ју су си лом на мет ну ли, а ко ја до њи хо ве агре си је на СРЈ ни у ком слу ча ју ни је би ла из ве сна. Са мо онај ко не же ли да ви ди, не ће у то ме пре по зна ти зле на ме ре аме рич ке ад ми нистра ци је и те жњу САД да по стиг ну гло балну до ми на ци ју на свим ни во и ма.
Ја лич но, а ве ру јем да го во рим и у име ве ћи не ве те ра на 63. па до бран ске бри га де, ни ка да не ћу за бо ра ви ти пат ње и стра да ња на шег на ро да ко је су чла ни це НА ТО са ве за про у зро ко ва ле не ми ло срд ним бом бар дова њем, а ка сни је и оти ма њем де ла су ве рене те ри то ри је Ре пу бли ке Ср би је.
Којибистепериодиздвојиликаонај��тежиинајизазовнијипојединицуутокуагресијенанашуземљу?
Де фи ни тив но је то пе ри од ве зан за сам по че так НА ТО агре си је. То је био тре ну так ка да је Ко ман да 63. па до бран ске бри га де мо ра ла да ор га ни зу је при јем ре зер вног са ста ва, за тим опре ма ње и сме штај ве ликог бро ја вој ни ка и тех ни ке у из у зет но кратком вре мен ском ро ку и под не пре ста ном прет њом из ва зду ха. Лич но сма трам да је ко манд ни ка дар тај по сао из у зет но до бро оба вио, јер не са мо да смо се као је ди ни ца пот пу но дис ло ци ра ли са ни шког аеро дро ма, већ смо истог да на за у зе ли и од брам бе не по ло жа је на са мој гра ни ци са Ал ба ни јом, др же ћи нај те жу ли ни ју око ка ра у ла Ко шаре и Мо ри на. На тим ли ни ја ма оста ли смо ча сно до по след њег да на ра та, све вре ме же сто ко се бо ре ћи про тив ал бан ских се пара ти ста и НА ТО ави о на.
Какавјебиоморалприпадникаједи��ницеуовимсудбоноснимтренуцимапоОтаџбину?
Мо рал при пад ни ка 63. па до бран ске брига де ни ка да се ни је до во дио у пи та ње, па ни у овим нај те жим тре ну ци ма. Са мо по датак да је тек пар са ти од по чет ка агре си је на збор но ме сто сти гло пре ко 130% војних об ве зни ка 63. па до бран ске бри га де вам све го во ри. Ва жно је би ло би ти од мах ту, ме ђу пр ви ма, на по зи ва ре се ни је че кало, јер се по зи ви па до бран ци ма, за и ста, ни ка да и не пи шу. Би ло је до вољ но не коли ци ну љу ди по зва ти те ле фо ном и за пар са ти би ту на оку пу би ла це ла па до бран ска бри га да. Па до бран цу је нај ве ћа част би ти са сво ји ма на бра ни ку отаџ би не, а нај ве ћа
сра мо та не би ти ту ка да си по зван и по требан сво јој зе мљи и на ро ду.
Постојелиприпадницијединицекоји��заслужујудабудузаувекупамћени?
Удру же ње ве те ра на 63. па до бран ске брига де је упра во и фор ми ра но са ци љем да се од за бо ра ва са чу ва ју при пад ни ци је ди ни це ко ји су ча сно из гу би ли сво је жи во те бо ре ћи се про тив сво јих и не при ја те ља свог на рода. Ми, ко ји смо са њи ма де ли ли тај го рак вој нич ки хлеб, све их под јед на ко но си мо у ср цу и ни ко га по себ но не из два ја мо.
Оку пља ју ћи се ћут ке крај њи хо вих гробо ва, би ва мо увек са вла да ни бо лом при по гле ду на хлад ни мер мер и уре за не го дине њи хо вог ро ђе ња и смр ти. Јер, не ки од њих, има ли су тек два де сет ка да су нас за увек на пу сти ли. Нај ма ње што ми, као на род, ду гу је мо њи ма и њи хо вим ро ди те љи ма је то, да они ни ка да не бу ду за бо ра вље ни.
За по хва лу је то што је ове го ди не на ни шком аеро дро му об но вље на па до бранска спо менсо ба.
У њој се у веч ном ми ру, чу ва ју име на, фо то гра фи је и по да ци свих по ги ну лих припад ни ка 63. па до бран ске бри га де од ње ног по стан ка до да нас.
На тај на чин, ми, па до бран ци, од за бо рава чу ва мо име на на шег Го ра на, Са ше, Ан ђела, Ри ле та, Ди ме та и оста лих дру го ва ко ји су се уз ди гли у не бо овен ча ни сла вом. z
Падобранцима не треба позивар
Ин тер вју са Са шом Га циком, пред сед ни ком Удру же ња ве те ра на 63.па до бран ске бри га де
50 bombardovawedveri srpske
Припадници 63. падобранске јединице
ОП Ту Жу Је МО 1. вла де де вет на ест др жа ва чла ни ца НА ТО да су из вр ши ле агреси ју на су ве ре ну др жа ву СР Ју го слави ју кр ше ћи По ве љу ОУН, те мељ међу на род ног прав ног по рет ка, као и за вр шни до ку мент КЕБС (ОЕБС) из Хел син ки ја 1975. о са рад њи у Европи и не по вре ди во сти др жав них грани ца под из го во ром спре ча ва ња ге но ци да над Шип та ри ма на Ко со ву и Ме то хи ји и за рад спа са ва ња од навод не ху ма ни тар не ка та стро фе, а у име обез бе ђе ња то бо же угро же них пра ва ко сов ских Шип та ра.ОП Ту Жу Је МО 2. ру ко вод ство НА ТО за злочи нач ки на пад на на шу зе мљу ко јим су пре кр ше не од ред бе о од брам беној при ро ди овог пак та и ње гов статут, чи ме је ова на вод но од брам бе на ор га ни за ци ја по при ми ла раз бој нички и агре сор ски ка рак тер.ОП Ту Жу Је МО 3. вла де зе ма ља чла ни ца НА ТО за не по што ва ње вла сти тих уста ва у слу ча је ви ма ка да они допу шта ју ис кљу чи во од брам бе ни рат (дра сти чан при мер СР Не мач ке).Срп ски пи сци4. ис ти чу, као и мно ги ствара о ци и пи сци из све та ко ји су нам до са да да ли по др шку, да је НА ТО извр шио зло чин про тив ми ра и свих вред но сти за шти ће них на ве де ним до ку мен ти ма као и По ве љом о прави ма чо ве ка.вла де су сед них5. зе ма ља, ко је су се со ли да ри са ле са НА ТО агре си јом, усту пи ле свој ва зду шни про стор за њу и по ну ди ле и дру ге добреуслуге, ОП ТУ ЖУ ЈЕ МО за ку ка вич лук, не часне на ме ре и од сту па ње од до бро сусед ских од но са. Оп ту жба је уто ли ко те жа с об зи ром на то да са по је ди нима од њих по сто је уго во ри и пак тови о до бро су сед ству и са рад њи, па чак и о за јед нич кој од бра ни ко ји се овим под лим чи но ви ма мо ра ју сматра ти по га же ним и ни штав ним.
ОП Ту Жу Је МО 6. по себ но вла де зе ма ља члани ца НА ТО и ру ко вод сто ове ор га низа ци је за кр ше ње ме ђу на род не Конвен ци је о во ђе њу рат них опе ра ци ја и за шти ти ци ви ла, до ку мен та о људ ским и гра ђан ским пра ви ма и Кон вен ци је о пра ви ма и за шти ти де те та:
Због бом бар до ва ња и ра ке ти ра ња -ци вил них обје ка та бол ни ца, школа, по шта, би бли о те ка, из бе глич ких кам по ва и стам бе них бло ко ва у низу од 150 гра до ва СР Ју го сла ви је.
Због бом бар до ва ња и ра ке ти ра -ња обје ка та ци вил не ин ду стри је, нафт них по стро је ња, ком плек са хемиј ске ин ду стри је и дру гих не војних ци ље ва за рад за ра ња зе мље и угро жа ва ња жи во та и здра вља ње них гра ђа на (ка рак те ри стич ни при ме ри: Бе о град, Пан че во, Но ви Сад, При шти на, Ниш, Лу ча ни, Ба рич, Сом бор, Кра гу је вац, Ужи це, Смеде ре во, Ва ље во, Ча чак, Кру ше вац, Кра ље во, Пра хо во, Да ни лов град, Под го ри ца, Му ри но...);
Због бом бар до ва ња и ра ке ти ра -ња ап со лут но ци вил них ци ље ва, по пут ме ђу на род ног во за у Гр делич кој кли су ри, ауто бу са на пу ту за По ду је во, ко ло не из бе гли ца поврат ни ка на пу ту из ме ђу При зре на и Ђа ко ви це, ауто бу са из ме ђу Пе ћи и Ро жа ја;
Та ко ђе због ру ше ња мо сто ва око -Но вог Са да и ши ром Ср би је, ра за рања Алек син ца, Ћу при је, Кур шу млије, Сур ду ли це, Ра диоте ле ви зи је у Бе о гра ду и Новом Са ду, укљу чу ју ћи низ дру гих ТВ и ра дио ста ни ца, ре пети то ра и ре ле ја као са мо не ких издво је них при ме ра уби ја ња ци вил ног ста нов ни штва и ра за ра ња не вој них ци ље ва у Ср би ји и Цр ној Го ри, уз вели ки број стам бе них ку ћа и се о ских до ма ћин ста ва у це лој на шој зе мљи.
ОП Ту Жу Је МО 7. по себ но вла де зе ма ља чла ни ца НА ТО за ра за ра ња и ште те на не те кул тур ним до бри ма и спо мени ци ма кул ту ре, укљу чу ју ћи број не са крал не објек те, цр кве и ма на стире, гро бља и ме мо ри јал не ком плексе (Шу ма ри це код Кра гу јев ца, Ка диња ча код Ужи ца), би ло да је реч о нај ста ри јим и нај вред ни јим до бри ма под за шти том ор га ни за ци је УНЕ СКО (Гра ча ни ца, Де ча ни, Пећ ка па три јарши ја) или под за шти том и ста ра њем на ше др жа ве (Ра ко ви ца, Вој ло ви ца, Хо по во, Ђур ђе ви сту по ви, ком плекс Ста рог Ра са), као и за уни шта ва ње на ших на ци о нал них пар ко ва (Зла тибор, Та ра, Ко па о ник, Ја стре бац...) хемиј ско и ра ди ја циј ско за га ђе ње живот не сре ди не упо тре бом не са мо за бра ње них већ упра во кри ми налних рат них сред ста ва, што зна чи пони шта ва ње де кла ра ци је из Ри ја 1992. чи је су ина че оне пот пи сни це.ОП Ту Жу Је МО 8. их за упо тре бу гра фитних бом би као но вог оруж ја за уништа ва ње елек трич них си сте ма, чи ме је угро жен оп ста нак це ло куп ног станов ни штва СР Ју го сла ви је.Из два ја мо, ОП Ту Жу Ју ЋИ,9. из мно штва уби је не де це, до не ба ва пи ју ћи пример зло чи на уби ство Ми ли це Ракић, тро го ди шњег де те та, у Ба тај ници, 17. апри ла 1999.На осно ву све га на ве де ног, ми, срп
ски пи сци ОП ТУ ЖУ ЈЕ МО НА ТО што је из вр шио низ по бро ја них те шких рат них зло чи на зло чин ге но ци да, еко ло шки ге но цид, кул ту ро ло шки ге но цид, злочин про тив чо веч но сти, због че га владе зе ма ља чла ни ца НА ТО и ру ко вод ство пак та МО РА ЈУ ОД ГО ВА РА ТИ пред свим ме ђу на род ним ин стан ца ма, укљу чу ју ћи суд ске, а овом Де кла ра ци јом њи хо ву кри ви цу и по себ но ста вља мо на те рет са ве сти чо ве чан ства. z
ОптужујемоМи, срп ски пи сци ОП ТУ ЖУ ЈЕ МО НА ТО што је из вр шио низ те шких рат них зло чи на - зло чин ге но ци да, еко ло шки ге но цид, кул ту ро ло шки ге но цид, зло чин про тив чо веч но сти, због че га вла де зе ма ља чла ни ца НА ТО и ру ко вод ство пак та МО РА ЈУ ОД ГО ВА РА ТИ пред свим ме ђу на род ним ин стан ца ма, укљу чу ју ћи суд ске, а овом Де кла ра ци јом њи хо ву кри ви цу и по себ но ста вља мо на те рет са ве сти чо ве чан ства
Удружење књижевника Србије
51srbije dveri srpske
Ср би ја је је ди на зе мља у Евро пи ко ја је у про шлом, XX ве ку три пу та бомбар до ва на, и то од стра не сво јих
са ве зни ка у оба свет ска ра та (Аме ри ка, Фран цу ска, Ен гле ска, итд), иако ни ка да ни је при па да ла ни јед ном вој ном са ве зу, ни ти са да има та кве пре тен зи је. Та ко је Ср би ја по ста ла исто риј ски по зна то ме сто опа сно за жи вот, јер не про ђе век а да не бу де ви ше пу та бом бар до ва на. То зна чи да не ма ге не ра ци је ко ја не до жи ви ба рем је дан рат, а не ке и ви ше.
Жи ви мо у опа сном све ту и ово су озбиљна вре ме на, го во ре ћи Шек спи ро вим речни ком, да нас у за пад ној ци ви ли за ци ји „има не што тру ло...” На ово нас упу ћу ју ре чи аме рич ког се на то ра Лу га ра, из ре че не још 2006. го ди ни у Ри ги на са стан ку зе маља чла ни ца НА ТО пак та, ка да се го спо дин се на тор за ла гао за до пу ну чл. 5 Уго во ра Се вер но а тлант ског Са ве за, да се „енер гетски ем бар го про тив јед не зе мље чла ни це Са ве за, мо же сма тра ти на па дом на Са вез“, што зна чи да се на то мо же од го во ри ти до пу ште ном упо тре бом вој не си ле. Овај пред лог је из ре чен тек по што се схва тило да су Ру си већ ин ста ли ра ли свој нај јачи топ усред Евро пе, онај енер гет ски. Овај пред лог да нас, на по чет ку ве ли ке свет ске еко ном ске и енер гет ске кри зе до би ја још ви ше на зна ча ју, ако се зна да ши ри ратни су коб пред ста вља ве ли ки при вред ни за ма јац, али са мо др жа ва на чи јој се те рито ри ји не во ди.
Све му ово ме прет хо ди ла је про ме на ру ске рат не док три не од апри ла 2000. го ди не, по ко јој она за др жа ва пра во да пр ва при ме ни ну кле ар но оруж је, ако је у пи та њу оп ста нак зе мље. То је та да схва ће но као чвр ста од луч ност Ру си је да је као снажну др жа ву За пад мо ра по што ва ти. До тада шња ру ска док три на, фор му ли са на још 1993. го ди не у до ба Јел ци на, у ат мос фе ри
ме ђу на род не еуфо ри је, по сле окон ча ња хлад ног ра та и ру ше ња Бер лин ског зи да, ба зи ра на је на уве ре њу да зе мља не ће пр ва от по че ти ну кле ар ни су коб.
У ме ђу вре ме ну до шло је до ве ли ких про ме на у све ту: од те ро ри зма до америч ких вој них ин тер вен ци ја ши ром све та. Агре си ја НА ТО са ве за на Ср би ју сва ка ко је ути ца ла на про ме ну ру ске вој не док трине и на пу шта ње ра ни је пот пи са них војних спо ра зу ма, по што је став Ру си је око Ко со ва и Ме то хи је у СБУН пот пу но иг нори сан. Тај пре се дан у све ту озна чио је да за по че так ра та ни је нео п ход на са гла сност СБУН, чи ме је ета бли ра но но во пра ви ло у све ту, да је рат ле ги ти ман са мо ако има НА ТО пе чат или има ба рем ње гов пот пис, ко ји се нај че шће ста вља на ре зо лу ци је о кр ше њу људ ских пра ва или спре ча ва њу ху ма ни тар не ка та стро фе, као већ ис проба не увер ти ре у рат.
Та ко је по сле про па лих пре го во ра у Рамбу јеу, под из го во ром спре ча ва ња кр ше ња људ ских пра ва и ху ма ни тар не ка та строфе, от по че ло пре де сет го ди на, 24. мар та 1999. бом бар до ва ње Ср би је. Де сет го дина је за исто ри ју кап вре ме на, а за Србију су те про те кле го ди не, не за бо рав на исто ри ја. По што је прет ход них го ди на, под вођ ством Аме ри ке и Не мач ке, те мељно цеп ка на Ју го сла ви ја, др жа ва у ко јој су жи ве ли сви Ср би, пре шло се на цеп ка ње са ме Ср би је.
Не ка да дав но су се у све ту ра то ви во ди ли да би се осво је на ту ђа те ри то ри ја опљач кала а на род на њој по ко рио. Да на шњи ратни су ко би во де се да се осво је ту ђи енергет ски из во ри и њи ма овла да ло, а све то не ве што ма ски ра ло раз ли чи том пе ну шавом ре то ри ком о то бо жњем спре ча ва њу про из вод ње „оруж ја за ма сов но уни штава ње“ (Ирак), не до пу сти вој про из вод њи ну кле ар ног ма те ри ја ла од ко га би те ро ри
сти то бо же мо гли да на пра ве „ну кле ар ну бом бу“, као да је то мо гу ће ура ди ти у га ражи, као кућ ној ра ди о ни ци и по прин ци пу сам свој мај стор (Иран), или ка кве иро није, о „за шти ти људ ских пра ва и спре ча ва њу ху ма ни тар не ка та стро фе“ (Ср би ја).
Жи ви мо у све ту у ко ме је наф та на из ма ку, а наф та не мо же без соп стве ног ми ри са а да нас ни без ми ри са ба ру та. Све зе мље Бал ка на су или већ у НА ТО са везу или по ка зу ју не скри ве ну же љу да се та мо на ђу. Енер ги ја оли че на у наф ти и га су пред ста вља моћ ну по ли тич ку по лугу, ко јом се свет мо же ла ко из ба ци ти из рав но те жног ста ња ми ра и гур ну ти у рат. Укра ји на као да не схва та да ру ски гас не мо же да те че за јед но са же ље ним чланством у НА ТО са ве зу. Ср би ја та кве на ме ре за са да, не по ка зу је а пот пи са ва њем угово ра о про да ји Нафт не ин ду стри је Ср би је (НИС) Ру си ји и ме ђу др жав них спо ра зу ма о из град њи га со во да кроз Ср би ју и из градњи ве ли ког скла ди шта га са у Ба нат ском Дво ру, по ка зу је да же ли са рад њу са обема стра на ма, по што је прет ход но прода ла Аме ри ци, сво ју нај ве ћу же ле за ру у Сме де ре ву и сво ју нај ве ћу ду ван ску ин ду стри ју у Ни шу. То су урав но те же ни по те зи Вла де Ср би је, јер Ср би ја по у че на бол ним ис ку ством из не дав не про шло сти не сме ви ше да је пре бли зу Аме ри ке, да се не би по но во опе кла, ни ти да је пре дале ко од Ру си је, да се у бу дућ но сти не би смр зла. Нај то пли је би јој би ло у кри лу ЕУ, ван НА ТО са ве за, јер за о штре ни од но си на ре ла ци ји Ру си ја, Укра ји на, НА ТО са вез, по ка зу ју да се са хлад ног ра та, пре шло на рат хлад но ћом. За За пад, Ср би ја је на ис то ку а за Ис ток она је на за па ду, а са ма Ср би ја би нај ви ше во ле ла да оста не та мо где је ствар но, не где из ме ђу.
Вре ме пред на ма ће по ка за ти да ли је да нас, у то ли ко по де ље ном све ту, би ти
Ср би ја као фи тиљ ба ру та на Бал ка нуПо сле про па лих пре го во ра у Рам бу јеу, под из го во ром спре ча ва ња кр ше ња људ ских пра ва и ху ма ни тар не ка та стро фе, 24. мар та 1999. от по че ло је бом бар до ва ње Ср би је. По што је прет ход них го ди на, под вођ ством Аме ри ке и Не мач ке, те мељ но цеп ка на Ју го сла ви ја, др жа ва у ко јој су жи ве ли сви Ср би, пре шло се на цеп ка ње са ме Ср би је
Велимир Недељковић
52 bombardovawedveri srpske
из ме ђу, као не ки мост, уоп ште мо гу ће? Исто риј ско ис ку ство нас учи да је мо гуће, јер и у вре ме Све тог Са ве, свет је исто био по де љен, али је он уме ћем ус пео да на пра ви спо ну из ме ђу Ис то ка и За па да, узи ма ју ћи за Цр кву и на род и од јед них и од дру гих са мо оно нај бо ље: од Ца ригра да је узео су шти ну и исти ну, а од Ри ма ди сци пли ну и ор га ни за ци ју. То уме ће су по твр ди ли и Кнез Ми лош са ра ђу ју ћи и са сул та ном у Ис тан бу лу и са ца рем у Бе чу и Јо сип Броз, ко га су ма зи ли и Ис ток и За пад као ли де ра не свр ста них зе ма ља, зе ма ља тре ћег све та.
По сле на мер но иза зва ног не у спе ха у ко мич ном по зо ри шту пре го во ра у Рам бујеу, ка да је Ср би ја од би ла да при хва ти прису ство стра не вој ске на сво јој те ри то ри ји, а дру га стра на ис кљу чи во ин си сти ра ла на то ме, бом бар до ва ње је би ло не из бе жно. Не по сред ни по вод за по че так бом бар дова ња би ло је спре ча ва ње „ху ма ни тар не“ ка та стро фе. По сле ви ше ме сеч ног са тани зо ва ња Ср ба у за пад ним штам па ним и елек трон ским ме ди ји ма, у свет је по слата и ис фа бри ко ва на вест о ма са кру у се лу Ра чак. По сле ове на ме штаљ ке Ви ли је ма Во ке ра, от по че ло је „ху ма но“ бом бар дова ње. За ка сне ла при зна ња и све до че ња кључ них ак те ра ових до га ђа ја, фин ске фо рен зи чар ске Хе ле не Ран та, не мо гу да вра те то чак исто ри је уна зад ни ти да би ло шта бит но про ме не.
За и ста би мо ра ли да по сто је ја ки раз лози да се усред ми ра, 78 да на бом бар ду је јед на су ве ре на зе мља, чла ни ца УН, без одо бре ња СБУН. Ова су ро ва вој на ак ција ни је има ла за циљ спре ча ва ње „ху ма нитар не ка та стро фе“, не го да обез бе ди улазак вој них тру па НА ТО пак та на Ко со во и Ме то хи ју, тј. вој ним пу тем по стиг ну то је оно што се ни је мо гло по сти ћи пре го во ри ма у Рам бу јеу. Бом бар до ва њем Ср би је на чињен је пр ви ко рак ка не за ви сном Ко со ву, ко ји је не ве што скри ван све до 17. фе бруа ра 2008, ка да је све об зна ње но.
Би ланс те вој не ак ци је је стра ви чан:– пре ко 2.000 уби је них ци ви ла, 6.000
ра ње них ци ви ла, 700.000 из бе гли ца;– пре ко 30 то на ба че ног оси ро ма ше ног
ура ни ју ма и дру гог ну кле ар ног от па да;– 2 сру ше не ра фи не ри је са пре ко150.000
то на из ли ве не наф те;– пре ко 300 кг из ли ве ног кан це ро ге ног
пи ра ле на из по го ђе них тра фо-ста ни ца;– 60 сру ше них мо сто ва и на де се ти-
не ки ло ме та ра уни ште ног ауто-пу та и же ле зни це;
–30 сру ше них кли ни ка и 20 сру ше них бол ни ца;
–190 сру ше них шко ла и 300 сру ше-них фа бри ка;
- 4 сру ше на те ле ви зиј ска тор ња и 3 сру ше на те ле ви зиј ска сту ди ја;
–5 уни ште них аеро дро ма са не ко ли ко ави о на и 15 уни ште них тен ко ва.
Раз ло зи за ова ко те шке по сле ди це рат ног ра за ра ња мо гла би би ти, по ред оп ште позна тих ге о стра те шких ин те ре са, и те жња иза зи ва ња су ко ба у по чет ку ни ског ин тензи те та, ко ји би ка сни је мо гли пре ра сти у су ко бе ши рих раз ме ра. По рас ту ра њу
СССР, окон ча њу Хлад ног ра та и ру ше њу Бер лин ског зи да, што је све из ве де но без ијед ног ис па ље ног мет ка, пре шло се на оства ре ње дру гог ге о стра те шког ци ља: на ета бли ра ње нафт ног про тек то ра та од Пер сиј ског за ли ва до Ка спиј ског мо ра, ка ко би се ЕУ ис тр гла од пре ко мер не за ви сности од ру ског га са.
За пад на че лу са Аме ри ком, има по тре бе да ис ка зу је сво ју не скри ве ну моћ на се би свој ствен на чин, та ко што све што је не када пред ста вља ло не ка кву склад ну це ли ну или стан дард, раз би ја на сит ни је ко ма де или пра ви ду пле стан дар де, а по том их са ста вља, по свом на хо ђе њу у же ље ни об лик, без об зи ра да ли се ра ди о мо ра лу, ети ци, људ ским пра ви ма, ме ђу на род ном пра ву или те ри то ри ји.
Ра зу мљи во, јер онај ко тре ни ра ми шиће сва ко днев но, има и по тре бе да их другом по ка зу је, све док тај дру ги не по казу је зу бе.
Ма ло ко се усу ђу је да пред ви ди шта ће се све да ље де ша ва ти у све ту а по себ но не
на Ко со ву и Ме то хи ји. По сле са мо про глаше ња не за ви сно сти и по чет ка се па рат ног при зна ва ња те ла жне др жа ве, Аме ри ка и Евро па стал но вр ше ве ли ки при ти сак на оста ле зе мље да што пре при зна ју не зави сно Ко со во. Ме ђу пр ви ма ла жну др жаву су при зна ли Ав га ни стан, Аме ри ка и Ал ба ни ја, а ме ђу по след њи ма, Цр на го ра и Ма ке до ни ја, и то по што су прет ход но пру жи ле по др шку ве ли кој ди пло мат ској по бе ди Ср би је у УН да за тра жи ми шље ње Ме ђу на род ног су да прав де о ле гал но сти ко ма да ња јед не су ве ре не др жа ве.
На ци о нал ни дуг Аме ри ке пре ма шио је одав но 8 три ли о на до ла ра и пре ли ва се на оста так све та. За то не чу ди што Аме ри ка, као гло бал на си ла, на сва ки на чин по куша ва да иза зо ве гло бал ни рат и оп шти ха ос, али не на сво јој те ри то ри ји. Аме рика је Евро пу одав но загрлила челичним стиском, а ова ни ка ко да се ис трг не из ње ног за гр ља ја, као да ни је из ву кла на ук из два свет ска ра та, ко ја су оба во ђе на на ње ној те ри то ти ји. По ку шај Аме ри ке да се
53srbije dveri srpske
Жртва напада на зграду РТС-а у Београду
из огром не кри зе спа си гло бал ним ха осом, Евро пи ће до не ти са мо ру ше ви не. А та да ни ко ме у Евро пи ви ше не ће би ти до бро. Ка ко се са да ства ри од ви ја ју, све иде у том прав цу: рас плам са ва ју се ме ђуна ци о нал ни и вер ски су ко би, на ро чи то из ме ђу Хри шћа на и Му сли ма на, ра сло јава ју се гра ђан ска дру штва ши ром све та, раз ли чи тим при ма мљи вим пред из борним обе ћа њи ма, ути че се на из бор на цио нал них вла да, ко је као та кве оста ју без мо ћи, од но си са Ру си јом се за о штра ва ју. НА ТО са вез би хтео да пот пу но за по сед не све ру ске гра ни це, а Ру си ја им ста вља до зна ња да је спрем на да бра ни без бед ност сво јих гра ни ца, укљу чу ју ћи пу те ве и из во ре енер ги је, што уп кос ра кет ним шти то ви ма, по сте пе но во ди свет у рат ну кри зу.
Ср би ја је ме ђу пр ви ма у Евро пи, пре де сет го ди на, дав не 1999. го ди не, кр ва во осе ти ла игру Ве ли ких, ко ја је да ла ле гити ми тет но вом им пе ри ја ли зму, да ра том осва ја те ри то ри је, при род на бо гат ства и ре сур се ма лих зе ма ља (Ирак, Ав га ни стан, Ср би ја), све под про вид ним пла стом друга чи јих на ме ра, увек са увер ти ром кр шења људ ских пра ва, пред ход но за ли ве них пе ну ша вом ре то ри ком са та ни за ци је.
Исто риј ски гле да но, Ср би ја ни ка да ни је при ста ја ла на ми ни мум усту па ка, а ка да је Ве ли ки при си ле увек су јој узи ма ли мак симум. У Евро пи не по сто ји та ко ма ли на род, као срп ски ко ји се че шће су ко бља вао са мно го ве ћим и над моћ ни јим од се бе и те су ко бе кр ва во пла ћао гу бит ком многих гла ва.
Упра во из вој нобез бед но сних раз ло
га, пре ко пу та нај ве ће НА ТО вој не ба зе „Бонд сти ла“, из ме ђу Пре ше ва и Бу ја новца у ме сту зва ном Це по ти на, на са мој ад ми ни стра тив ној гра ни ци са Ко со вом и Ме то хи јом, уз ко ри дор де сет, Ср би ја гра ди сво ју нај ве ћу вој ну ба зу. Иако је гра ди већ пет го ди на, због не до стат ка фи нан сиј ских сред ста ва, ни ка ко да је за вр ши.
ЕКО ЛО ШКЕ И ЗДРАВ СТВЕ НЕ ПО СЛЕ ДИ Цe
БОМ БАР ДО ВА ЊА Еко ло шке и здрав стве не по сле ди це у
Ср би ји вар вар ског ак та бом бар до ва ња су: трај но за га ђе на жи вот на сре ди на, енормни по раст ма лиг них обо ље ња, по раст де фект но ро ђе не де це и жи во ти ња, конти ну и ра ни жи вот ни стрес и жи вот у бе ди и си ро ма штву. За што је баш југ Ср би је са Ко со вом и Ме то хи јом, ко ји је не раз ви јен и без зна чај ни је вој не ин фра струк ту ре, бом бар до ван му ни ци јом са ОУ? У ге ограф ском сми слу, Ко со во и Ме то хи ја као и југ Ср би је по зна ти су по «би фур ка ци ји» тј. то је ре ги он у ко ме ви ше ре ка при па да раз ли чи тим сли во ви ма: Ја дран ском, Егејском и Цр но мор ском. У Ја дран ско мо ре ули ва ју се ре ке Бе ли и Цр ни Дрим пре ко Бо ја не. У Егеј ско мо ре ули ва ју се ре ке Пчиња и Не ро дим ка, пре ко Вар да ра. У Цр но мо ре ули ва се ре ка Сит ни ца пре ко Ибра, За пад не и Ве ли ке Мо ра ве и Ду на ва. Свих пет ло ка ци ја на ју гу Ср би је, Бу ја но вац, Преше во, Бра то сел це, Ре љан где је би ла ко ришће на му ни ци ја са ОУ об у хва та ју сли во ве
ових ре ка. Југ Ср би је је по знат као нај не разви је ни ји део Ср би је, без ин ду стри је и без гу сто на се ље них ме ста, јер не ма ве ли ких гра до ва, без зна чај ни је ин фра струк ту ре и без вој но ин те ре сант них ме та као што су аеро дро ми, ауто пу те ви, скла ди шта и склони шта. Ако је циљ био иза зва ти еко цид тј. за га ди ти што ши ри про стор ОУ, он да се у то ме без сум ње ус пе ло. Успех је уто ли ко ве ћи по што ће ово за га ђе ње тра ја ти не што ду же од веч но сти, јер вре ме по лу ра спа да ОУ из но си 4,5 ми ли јар ди го ди на. За хва љују ћи при пад но сти ре ка тог ре ги о на раз личи тим сли во ви ма и ду гом про то ку вре ме на, као и деј ству ат мос фер ских ути ца ја ки ше и ве тро ва, ре ал но ста ње ства ри је за га ђе ње ши рег про сто ра ју га Евро пе за ду го вре мена. Нај те же по сле ди це тог за га ђе ња по годи ле су сва ка ко љу де ко ји су се на шли на том про сто ру, би ло у вре ме рат них деј става или ка сни је, и то без ика кве дис кри мина ци је би ло да су ме шта ни или стран ци, све јед но вој ни ци или ци ви ли.
Док се сву да у раз ви је ном све ту про сечни жи вот ни век љу ди про ду жа ва, за хва љују ћи бо љим усло ви ма жи во та и не за га ђеној жи вот ној сре ди ни, у Ср би ји ће се све кра ће жи ве ти. То нај бо ље по ка зу је та бе ла Свет ске здрав стве не ста ти сти ке за 2007. го ди ну. Пре ма тој ста ти сти ци, де те ро ђено у Ср би ји 2005. го ди не, с об зи ром на окол но сти у ко ји ма ће жи ве ти и од ра стати, жи ве ће у про се ку 72,3 го ди не тј. за 6,5 го ди на кра ће од свог вр шња ка из раз вије ног де ла све та. Ако се узму у об зир мо гуће бо ле сти и не сре ће ко је су ве ро ват није, ста ти стич ки жи вот ни век у Ср би ји био
54 bombardovawedveri srpske
Срушен мост надомак Смедерева
би још кра ћи и свео би се на 63,8 го ди на, што зна чи ма ње жи во та за 8,5 го ди на у од но су на свог вр шња ка из раз ви је ног де ла све та, чи ји се оче ки ва ни жи вот ни век ста ти стич ки про це њу је на 78,9 го дина, а уз ма ње ве ро ват не бо ле сти и не среће на 71,6 го ди на.
Све ове по дат ке Свет ске здрав стве не ор гани за ци је по твр ђу ју и до ма ћа ис тра жи ва ња ко ја је оба вио Ин сти тут за јав но здра вље Ср би је „Др Ми лан Јо ва но вић Ба тут“ у сво јој ана ли тич кој сту ди ји „Здра вље ста нов ни ка Ср би је 1997–2007“. Пре ма тој сту ди ји, Ср би ја је у са мом свет ском вр ху по бро ју умр лих од кар ди о ва ску лар них обо ље ња са 56% (светски про сек је 30%),за тим сле де умр ли од ма лиг них обо ље ња са бли зу 20% (свет ски про сек је 13%). За про те клих де сет го ди на Ср би ја је је из гу би ла чи тав је дан ве ћи град од 210.000 ста нов ни ка, јер то ли ка је раз ли ка у бро ју ста нов ни ка за про те клих де сет го дина. Ср би ја је све ста ри ја (про сек ста ро сти бли зу 41 го ди не) и све ма ња ка ко по бро ју ста нов ни ка та ко и по те ри то ри ји. Ви ше од де сет го ди на сто па при род ног при ра штаја ста нов ни ка је не га тив на, са 4,7 до та кли смо са мо дно у Евро пи.
По сле бом бар до ва ња 1999, Ср би ја сваке го ди не бе ле жи енорм ни по раст ма лигних обоље ња. Пре бом бар до ва ња 1997. го ди не у Ср би ји је од ма лиг них бо ле сти умр ло 16.973 осо ба, а 2007. го ди не тај број се по пео на 20.417. Нај че шћи об ли ци ма лиг них обо ле ња код му шка ра ца су: рак плу ћа, де бе лог цре ва, про ста те, бе ши ке, же лу ца, пан кре а са. Код мла дих у пу берте ту, уз ра ста 15–20 го ди на, нај че шћи је сар ком ко шта ног тки ва, ко ји се ка рак тери ше бр зим на пре до ва њем, а до ка за ни узроч ник је ра ди ја ци ја као фак тор сре ди не или ме та ста зи ра ни кар ци ном плу ћа или дој ке. Код же на то су: рак дој ке, де бе лог цре ва, ма те ри це, гр ли ца ма те ри це, плућа, же лу ца. И ту Ср би ја др жи не слав ни ре корд у Евро пи, јер је по сто пи обо љева ња и смрт но сти од ра ка гр ли ћа ма те рице у са мом вр ху, од мах иза Ру му ни је. Разлог све му то ме је сва ка ко бо љи ква ли тет
жи во та на За па ду, ви ши стан дард и бо ља здрав стве на за шти та, али и ду го од су ство (пре ко 60 го ди на) ра то ва и за га ђе не жи вотне сре ди не. Не тр пи са мо Ср би ја те шке по сле ди це бом бар до ва ња. Ру му ни ја је на пр вом ме сту у Евро пи по бро ју но во обо ле лих од кар ци но ма гр ли ћа ма те ри це. По ред оп ште по зна тих раз ло га за то, као што су оп шти ни во здрав стве не за шти те у зе мљи и дру го, раз ли чи тим фак то ри ма ри зи ка тре ба до да ти и дел ту Ду на ва. На име, Ду нав се у Ру му ни ји дел та сто ули ва у Цр но Мо ре. Дел та сти сли во ви су по зна ти по свом би о ди вер зи те ту и пред ста вља ју ста ни шта за нај ра зли чи ти ју фло ру и фа уну, ко ја, пак, ула зи у ла нац ис хра не чо ве ка. На нопар ти ку ле ОУа са Ко со ва и Ме то хије и ју га Ср би је нај ве ћим де лом за вр шиле су у дел ти Ду на ва пре не го што су се ули ле у Цр но Мо ре. Да нас, де сет го ди на по сле бомбардовања, Ср би ја се су о ча ва са те шким по сле ди ца ма ра та, ра та у ко јем су ко ри шће не ка сет не бом бе и му ни ци ја пу ње на осиромашеним уранијумом, и једно и дру го за бра ње но Же нев ском кон венци јом, јер не се лек тив но уби ја, а ОУ предста вља и ве о ма ток си чан отров.
Ср би ју су сти жу по сле ди це де це нијски ду гог кон ти ну и ра ног стре са, за га ђене жи вот не сре ди не и то не са мо ОУом не го и пи ра ле ном и азот ним ок си ди ма. Са мо у Ду нав се из ли ло из ра фи не ри је Пан че во у вре ме рат них деј ста ва 80.000 то на наф те, че му тре ба до да ти још 75.000 то на из ра фи не ри је Но ви Сад. Због све га ово га ми се у Ср би ји не чу ди мо ре зул тати ма свет ске здрав стве не ста ти сти ке и уоп ште нам за уте ху ни је што ће од нас ста ти стич ки кра ће жи ве ти Ал бан ци, ко ји за га ђе ње са ОУ Ко со ва и Ме то хи је ни пре ни по сле са мо про кла мо ва не не за ви сности, уоп ште и не спо ми њу.
Свом овом ужа су тре ба до да ти и по ве ћани број де фект но ро ђе не де це и жи во тиња за ових про те клих де сет го ди на. По сле бом бар до ва ња, у Ср би ји се сва ке го ди не ро ди пре ко 800 бе ба са уро ђе ним ано мали ја ма, од то га њих 100 има нај те жу ди јаг
но зу Да у нов син дром (мон го ло и ди), њих 500 има уро ђе ну ср ча ну ма ну, а оста так од њих 200 има дру ге те шке уро ђе не де фекте. Ка сет не бом бе се не ба ца ју с ци љем да уби ју, већ да оса ка те, трај но оне спо со бе и та ко оста ве дру штву на бри гу и ста рање те шке ин ва ли де. Упр кос то ме што је зва нич но све очи шће но, де ца у Ср би ји и по сле де сет го ди на од ра та и да ље стрепе ка да иду у шко лу да не на га зе на не ку за о ста лу ка сет ну бом бу. Вла де Ср би је су за про те клих де сет го ди на ус пе ле да најве ћим де лом очи сте те ре не од ка сет них бом би и то углав ном око шко ла и аеродро ма. Зад ње чи шће ње су успе шно обави ле ру ске спе ци ја ли зо ва не је ди ни це на аеро дро му у Ни шу. Чи шће ње те ре на од за о ста лог ОУа је за вр ше но иако је ду го про лон ги ра но, углав ном из истих, ма тери јал них раз ло га.
Ме ђу тим, гло бал не по сле ди це по чиње да осе ћа чи та ви свет, кроз бру тал ни од го вор при ро де на аро гант но по на ша ње ње ног нај ми ли јег че да на пла не ти Зе мљи – хо мо са пи ен са. Пла не тар не по сле ди це не ра зум ног по на ша ња чо ве ка за са да се из ра жа ва ју кроз гло бал ну про ме ну климе, ко ја до но си све ја че ура га не, по пла ве и су шу, а с њи ма и глад, по раст ма лиг них обо ље ња, но ве до са да не по зна те бо ле сти и по ве ћа ну алер гиј ску пре о се тљи вост на све че шће при сут ни по ле нов прах ам бро зи је. Нај ве ћа кон цен тра ци ја по ле на ам бро зи је за бе ле же на је на се ве ру Ср би је, у Су бо тици 5. сеп тем бра 2006. го ди не, 1000 по лено вих че сти ца у куб ном ме тру ва зду ха, 2,5 пу та ви ше не го у Бе о гра ду истог да на где је за бе ле же на кон цен тра ци ја од 400, што је та ко ђе знат но из над до зво ље не гра нице. Не ка да оби чан свет за ам бро зи ју ни је ни знао, да нас 20 го ди на по сле Чер но би ла, 15 го ди на по сле при ме не му ни ци је пу њене ОУ у Бо сни и 10 го ди на по сле за га ђе ња Ср би је, алер гиј ска деј ства по ле но вог пра ха ам бро зи је су уоби ча је на по ја ва. По зна то је да по ве ћа на ра ди ја ци ја не ким биљ ним кул ту ра ма при ја. Из гле да да се ме ђу њи ма на шла и ам бро зи ја. z
55srbije dveri srpske
Грађани Новог Сада остали су без иједног моста, прелазе Дунав на скели
За Двери српске разговарамо са ре дов ним про фе со ром Фи ло зов ског Фа кул те та у Ни шу, социологом др
Љу би шом Ми тро ви ћем.
Навршаваседесетогодишњица��бомбардовањаСрбијеодстранеНАТОпакта.Штабистеданасреклиотоме?
Ми слим да је то би ла јед на ка та строфал на и не пра вич на од лу ка за пад них си ла у од но су на Ср би ју. To je из раз ду боких ге о стра те шких ин те ре са, пре све га Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва пре ма Бал ка ну у по сред ном сми слу, пре све га пре ма оним ци ље ви ма и за да ци ма ко је у сво јој нео им пе ри јал ној ми си ји има ју у евро а зиј ском про сто ру. Све су про це не ге о стра те га да у 21. ве ку од лу чу ју ћи су дари тре ба да се од и гра ју упра во на по љу Евро а зи је. То ни је ни ка ква тај на. О то ме има те чи та ву при чу у „Ве ли кој ша хов ској та бли“ Збиг њи ва Бже жин ског, ко ја је об јавље на у Ва шинг то ну 1997. го ди не, а код нас је пре ве де на 1999, са свим ма па ма итд. Да кле, ја то мо јим сту ден ти ма отво ре но го во рим, за то што они тре ба да ду хов но од ра сту без об зи ра шта сту ди ра ју, и да има ју кри тич ки од нос не са мо пре ма се би, соп стве ној на ци ји не го и пре ма гло балним свет ским кре та њи ма да би из бе гли не ке илу зи је, ко је као што зна те у по ли тици мо гу би ти ка та стро фал не и мо гу имати ви со ку це ну. Он да шња Ју го сла ви ја и овај део Бал ка на су са мо по слу жи ли као екс пе ри мен тал но по ље за ту но ву уло гу. Фак тич ки, та ин тер вен ци ја озна ча ва да је НА ТО од де фан зив не си ле по стао офанзив на, агре сив на си ла. Ти ме се ста вило до зна ња дру гим по тен ци јал ним игра чима на гло бал ној кар ти све та шта их мо же оче ки ва ти уко ли ко бу ду пру жи ли от пор ге о е ко ном ским или ге о по ли тич ким ин тере си ма Ве ли ког бра та.
УВашимрадовимапомињетесво��јеврсниповратакстарихидејагеополитике.Какојетоутицало
напроменусуштинеНАТОсавеза? Но ва ге о по ли ти ка ува жа ва но ве тех
но ло шке мо гућ но сти на ста ју ћег ин форма тич ког по стин ду стриј ског дру штва. У тој но вој ге о стра те ги ји на гла сак је ма ње на кла сич но осва ја ње те ри то ри је, не го је су шти на бор бе за кул ту ро ло шки ути цај, за пра во, да се пу тем кул тур не хе ге мо ни је пре па ри ра ју људ ске ду ше, по сред ством кул тур ног им пе ри ја ли зма и кул ту ре за висно сти. Гло бал ни ме ди ји да нас по кри вају чи тав свет. Из ве сно је да се у прак си ши ре ња но вог свет ског по рет ка вр ши ком би на ци ја и но вих и ста рих ин струме на та ге о по ли ти ке. Да нас је ге о по ли тика по ста ла тран скон ти нен тал на, та ко ђе, ге о стра те ги ја је по ста ла тран скон ти нентал на, јер то омо гу ћу ју но ве тех но ло ги је. Пу тем при вред ног чу да, Не мач ка се са да вра ти ла на по ли тич ку сце ну као ге о по литич ка си ла; на рав но, са да је она у оде жди Европ ске уни је, а ње на сна жна мар ка прера сла у евро и по но во, да кле ге о е ко номским пу тем, ре а фир ми ше соп стве ну уло гу и соп стве ни ути цај. Ми ће мо тек би ти у при ли ци да ис тра жи мо че му је ши ре ње ЕУ на ис ток слу жи ло. Ели те, по ли тич ки идео ло зи, го во ре о но вој не кој фи лан тро пији, а у ства ри у ме ђу на род ним од но си ма у гло бал ном се лу на де лу је игра ин те ре са. У том сми слу ши ре ње ЕУ, ка ко озбиљ ни ис тра жи ва чи по ка зу ју, пре је у функ ци ји нај ве ћих кор по ра ци ја, и круп ног ка пи тала и ње го ве ми си је, а не у функ ци ји не ке об но ве европ ског иден ти те та.
Каквајесуштинанеолиберализма��икаквесуњеговеимпликацијенасветскуситуацијуданас?
Нео ли бе ра ли зам је на стао 70их, 80их го ди на на За па ду, у Сје ди ње ним Аме ричким Др жа ва ма и Бри та ни ји.
У ин те лек ту ал ном сми слу, ње га су форму ли са ли Ха јек и тзв. чи ка шки еко но мисти. Он из ра жа ва ин те рес круп ног ка пита ла. По ла зи се од те за да тре ба на пу стити со ци јал ни мо дел др жа ве. У ње го вом фо ку су је мо не та ри стич ка фи ло зо фи ја,
ко ја не др жи мно го до ре ал не еко но мије, ко ја по чи ва на ши ре њу про из вод них ка па ци те та, на во ђе њу ра чу на о ма сов ној упо сле но сти рад не сна ге итд. У нео ли бера ли зму је на гла сак на раз у ла ре ним ин тере сима фи нан сиј ске оли гар хи је. И ви ди те до че га је тај тр жи шни фун да мен та ли зам да нас до вео. Са да је фак тич ки, свет глобал не еко но ми је, пре све га у САД, до ве ден до кра ха. Ми са да жи ви мо у до ба не споко ја, но вог пре ло ма и кра ха вла да ју ће па ра диг ме или, ка ко се ка же, па ра диг ме о нео кла сич ној, нео ли бе рал ној ре во лу цији. Без об зи ра што нас уве ра ва ју но си о ци мо не тар не вла сти код нас ка ко тај та лас не ће нас да огре бе, бо јим се да смо већ, ите ка ко, гло ба ли за циј ским ме ха ни зми ма уву че ни у фи нан сиј ски свет ски си стем, и не ви дим ин стру мен те ко ји ма ће мо ћи то да шти те. Бо јим се да ће из ве штај пи са ти они ко ји пре жи ве овај бро до лом!
ДалијеНАТОунекурукуичувар��једногтаквогсистема?Објаснитепојамземаљасветскогцентра?
Ових да на смо у при ли ци да чу је мо вај ка ња Гор ба чо ва ка ко је пре ва рен од ста рог Бу ша, ко ји му је обе ћао да по сле ује ди ње ња Не мач ке НА ТО не ће да се ши ри, бар не на онај про стор зе ма ља бив шег со ци ја ли стич ког ла ге ра. У ства ри, као што ви ди те, та но ва Евро па, тј. зо на Сред ње, Ју го и сточ не и Ис точ не Евро пе, по ста ла је по ли гон ши ре ња НА ТОа. Ин ста ли рање ра кет ног шти та у Пољ ској, Че шкој, под фир мом да он тре ба да слу жи као од бра на од евен ту ал ног ислам ског фунда мен та ли зма, у ства ри то је при бли жава ње гра ни ца ма Ру си је и при бли жа ва ње ге о стра те шким ци ље ви ма о ко ји ма сам на по чет ку го во рио. А то је: да ће се од лу чују ћа бит ка во ди ти у Евро а зи ји због еколо шких ре сур са, наф те и га са. На овом ге о про сто ру пре пли ћу се ге о е ко ном ски и ге о по ли тич ки ин те ре си, јер је тај ре гион ја ко бо гат. Ру си ја је, по ред то га, бо га та и слат ком во дом, а ис тра жи ва чи ка жу да ће по сле бор бе за цр но зла то би ти бор ба
увод у одлучујућу битку за нафту и гасИн ста ли ра ње ра кет ног шти та у Пољ ској, Че шкој, под фир мом да он тре ба да слу жи као од бра на од евен ту ал ног ислам ског фун да-мен та ли зма, у ства ри то је при бли жа ва ње гра ни ца ма Ру си је
Ин тер вју са проф. др Љу би шом Ми тро ви ћем, со ци о ло гом
56 bombardovawedveri srpske
за во ду. То је про блем и Аме ри ке и За падне Евро пе, ко ја је су о че на са фе но ме ном ки се лих ки ша и дру гим об ли ци ма еко лошки за га ђе не жи вот не сре ди не, а те неоп ход не ре сур се по се ду је Евро а зи ја, преци зни је Си бир.
Какообјаснитичињеницудаданас��уЕвропинемавеликихразликаизмеђуполитичкихпартијаупогледучланствањиховихдржаваиулогеНАТОпакта?
То се мо же об ја сни ти чи ње ни цом да је европ ска ле ви ца уз ма кла, да су форма ци је европ ске ле ви це на плат фор ми тзв. тре ћег пу та, а ко ји је ен гле ски со цио лог Ен то ни Ги денс осми слио за по тре бе Ла бу ри стич ке пар ти је, као и за про мо цију То нија Бле ра. Фак тич ки је „тре ћи пут“ плат фор ма јед ног ком про ми са ко ји се по ка зао тру лим и где су по ли тич ке парти је со ци јал де мо крат ске ори јен та ције по ста ле ин стру мент, про ду же на ру ка круп ног ка пи та ла. Со ци јал де мо кра ти ја је у Евро пи, слич но као уочи Првог светског ра та, оти шла у де сно го во ре ћи терми ни ма ко ји ма се вр ши по зи ци о ни ра ње по ли тич ких пар ти ја у од но су на ин те ресе дру штве них кла са. Из тог ком про миса фак тич ки је до шло до па ци фи ка ци је, гу бље ња кри тич ке мо ћи. На рав но, да нас по сто је у по је ди ним пар ти ја ма иде о лошка вре ња и пре гру пи са ва ња. Из ве сно је да ће по сле ове де фан зив не ле ви це и ње ног ин те гри са ња у по ре дак, не ка но ва ге не ра ци ја ко ја има осе тљи вост за пробле ме со ци јал них не јед на ко сти, од нос ра да и ка пи та ла и за гло бал не од но се сна га мо ћи у свет ском си сте му, фор мули са ти јед ну ал тер на тив ну плат фор му. Тре ба зна ти, НА ТО је про ду же на ру ка Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва. Евро па још увек не ма оса мо ста ље ну од брам бену стра те ги ју. И као што ви ди те, хра сто ви су оти шли у исто ри ју, да се ме та фо рич ки из ра зим, а оста ле су бу кве, тј. ма ри о нетске фи гу ре, и ви не ма те озбиљ ног др жавни ка да нас у Евро пи.
КаквајесудбинаБалкана?�� Бал кан је до жи вео ве ли ку ге о по ли тич
ку тран зи ци ју по сле 1989. го ди не. Нај већи број зе ма ља је ушао у НА ТО струк ту ру, у парт нер ство за мир и НА ТО. И као што је по сле Другог свет ског ра та из вр ше на со вје ти за ци ја Бал ка на, да нас је на де лу на то и за ци ја овог ре ги о на. Ми слим да је Ру си ја пре бр зо на пу сти ла Бал кан су о чена са соп стве ним не во ља ма и са ру ко водством ко је је сле ди ло ло ги ку нео ли бе ралне мо дер ни за ци је у све ту. Са из у зет ком Сло ве ни је, на про сто ру бив ше СФРЈ има те јед ну сна жну про тек то ра ци ју. По ред то га што мо же мо ре ћи да је из вр ше на ре коло ни за ци ја, ра ди се о ге о стра те шким ин те ре си ма за о кру жи ва ња Ср би је, ко ја је без об зи ра на сво ју исто ри ју, по свом на ци о нал ном ет но су увек би ла пр ко сна зе мља, ко ја ни ка да ни је би ла слу ган ска. Ср би ја мо же да има при вре ме ну ели ту би ло ко је ори јен та ци је, али то су про лазне ства ри. При јем Бу гар ске, Ру му ни је,
Ма ке до ни је, је у функ ци ји оп ко ља ва ња Ср би је, при ти ска на њу и тај при ти сак ни је од ју че. Још пре 90их го ди на по тезе ко је је ме ђу на род на за јед ни ца ву кла на про сто ру бив ше Ју го сла ви је би ли су у функ ци ји иза зи ва ња кри за, кон тро лиса ња, упра вља ња тим кон флик том. Рат на овом про сто ру ни је са мо из раз на цио на ли зма и шо ви ни зма по мах ни та лих на ци о нал них ели та, не го је из раз и утица ја спољ них си ла.
Унашојземљијевећнековре��меприсутнаидејаополитичкојнеутралностиуодносунаНАТОпакт.Штавимислитеоједнојтаквојполитици?
Ја ми слим да Ср би ја тре ба да очу ва војну не у трал ност ако хо ће да бу де ува жена зе мља. Ако не же ли мо да бу ду ће ге нера ци је бу ду уву че не да пла ћа ју да нак, да ра де за ту ђи на, да ги ну на ту ђим фрон тови ма. Не тре ба има ти ве ли ку има ги на ци ју за ова кав за кљу чак има ју ћи у ви ду тра се о ко ји ма сам го во рио на по чет ку, где се укр шта ју ге о стра те шки ин те ре си ве ли ких си ла и где ће се пре ме сти ти те жи ште светских су ко ба. У том сми слу Ср би ја тре ба
да оста не не у трал на. Се ти мо се исто рије, по сле кра ља Ву ка ши на, ка ква је суд бина Кра ље ви ћа Мар ка, где је он као ва зал из гу био гла ву. Бо јим се да ако не ће мо да на ше ге не ра ци је про ли ва ју крв под фирмом де мо кра ти је, људ ска пра ва кр ста рећих де мо кра ти ја на бу ду ћим фрон то ви ма ши ром Евро а зи је. Уко ли ко не ма по ли тичке му дро сти мо же да до ђе чак и до па радок са да Ср би ја ра ту је про тив Ру си је. Због све га то га тре ба да оста не мо не у трал ни. Под вла чим: јед но је наш ула зак у европске ин те гра ци је, али што се ти че вој ног ула ска у НА ТО, ми слим да би нас то увело у не во ље да на ша де ца ги ну на ту ђим фрон то ви ма, за ту ђе ин те ре се. Оста ви мо ту при чу да је НА ТО да нас га рант ми ра, он је га рант ин те ре са круп ног ка пи та ла. Ви да нас не ма те на род ну вој ску, она се под ви дом ре фор ме пре тва ра у ре жимску. На ма тре ба ви сок про фе си о на ли зам у вој сци, са мо дер ном вој ном тех но ло гијом, по треб на је ра ци о на ли за ци ја, али не и та ква па ци фи ка ци ја, ко ја ства ра вој ску ко ја је про ду же ни еша лон жан дар ме ри је или НА ТО струк ту ре. z
МаркоЖивковићи ВладимирВељковић
57srbije dveri srpske
ХРО НО лО ГИ ЈА „ГРе ША КА“6. апри ла: Бом бе НА ТО уби ле су нај ма ње пе то ро, а ра ни ле де се ти не жи те ља
Алек син ца. НА ТО је при знао да је про јек тил мо жда про ма шио свој циљ.9. апри ла: НА ТО је са оп штио да је је дан од три про јек ти ла ис па љен на те ле
фон ску цен тра лу у При шти ни „скре нут“, и да је про ма шио ме ту. Ју го сло венски ме ди ји су ја ви ли да је та да по ги ну ло де сет гра ђа на При шти не.
12. апри ла: НА ТО по га ђа пут нич ки воз у Гр де лич кој кли су ри и уби ја најма ње 30 љу ди.
14. апри ла: Ју го сло вен ски зва нич ни ци су са оп шти ли да је нај ма ње 70 ко совских Ал ба на ца по ги ну ло на пу ту При зрен – Ђа ко ви ца. НА ТО је тек по сле пет да на при знао да се мо жда ра ди о ње го вој гре шци.
23. апри ла: Нај ма ње де сет љу ди је по ги ну ло у на па ду НА ТО на згра ду Ра дио те ле ви зи је Ср би је (РТС) у цен тру Бе о гра да.
27. апри ла: РТС је ја ви ла да је 20 љу ди, углав ном же на и де це, по ги ну ло у на па ду НА ТО на Сур ду ли цу, и да је у том гра ду уни ште но нај ма ње 300 стамбе них обје ка та.
28. апри ла: За лу та ли про ти вра дар ски про јек тил „харм“ по га ђа ку ћу у предгра ђу Со фи је. У ин ци ден ту ни је би ло жр та ва.
1. ма ја: Про јек тил НА ТО по го дио је ауто бус „Ниш екс пре са“ на мо сту код Лу жа на и усмр тио 39 љу ди. НА ТО је при знао гре шку.
7. ма ја: НА ТО је са оп штио да је јед на ка сет на бом ба ба че на на ни шки аеродром про ма ши ла циљ. Ју го сло вен ски зва нич ни ци су пре ци зи ра ли да је у том на па ду на Ниш по ги ну ло 15, а по вре ђе но 70 осо ба.
7. ма ја: Ан ти ра дар ски про јек тил НА ТО екс пло ди рао је на око 20 ки ло мета ра за пад но од Со фи је. Ни је би ло жр та ва.
7. ма ја: Тро је љу ди је по ги ну ло у на па ду на Ки не ску ам ба са ду у Бе о гра ду. НА ТО је оце нио да се ра ди о „стра шној гре шци“ ко ја је про ис те кла из не потпу них по да та ка аме рич ке Цен трал не оба ве штај не аген ци је (ЦИА).
14. ма ја: Ви ше од 80 ко сов ских Ал ба на ца је по ги ну ло, а око 50 их је ра ње но у на па ду НА ТО на се ло Ко ри ша. Али јан са је из ра зи ла жа ље ње због ци вил них жр та ва, али је обра зло жи ла да се ра ди ло о ле ги тим ном вој ном ци љу.
20. ма ја: НА ТО је при знао да је је дан про јек тил за лу тао то ком на па да на ци ље ве у Бе о гра ду. Ју го сло вен ски ме ди ји су ја ви ли да је по го ђе на бол ни ца „Др Дра ги ша Ми шо вић“ на Де ди њу. По ги ну ло је че тво ро љу ди, а том при ликом су оште ће не ре зи ден ци је ам ба са до ра Швед ске, Шпа ни је и Нор ве шке.
21. ма ја: У на па ду НА ТО на за твор у Ис то ку по ги ну ло нај ма ње 100 љу ди. Оште ће на ре зи ден ци ја ам ба са до ра Швај цар ске у Бе о гра ду.
22. ма ја: НА ТО је са оп штио да је бом бар до вао по ло жа је ОВК у око ли ни ка ра у ле Ко ша ре, ми сле ћи да се ра ди о по ло жа ју Вој ске Ју го сла ви је (ВЈ).
Дуга тамна ноћ
Међу многим недужним жртвама НАТО агресије на СРЈ нашло се и двоје кинеских новинара. Дописници агенције Синхуа и дневног листа Гуанмин жибао, Шао Јунхуан и Су Синџу, погинули су 7. маја у бомбардовању из авиона алијансе зграде Кинеске амбасаде у Новом Београду. Објављујемо последњи извештај Шаоа Јунхуана који је послао из наше земље, с насловом какав је објављен у њиховим медијима.
Шао Јунхуан
У ноћи 2. маја НАТО је извршио ваздушни напад бацајући графитне б о м б е н а в и с о к о н а п о н с к у
електричну мрежу Србије, тако да је систем за снабдевање електричном енергијом био парализован. Готово цео град био је погођен нестанком струје. Београд, „бели град”, провео је своју прву ноћ у мраку од почетка ваздушних удара.
Била је то ноћ пуног месеца. Његов одсјај падао је на кровове зграда, а сам месец негде далеко, велик и округао издизао се над оближњим уништеним трговачким центром. Те вечери у центру Београда није се чула ниједна експлозија. Гледајући тамне обрисе који су избијали кроз месечину одједном ме је обузела језа: НАТО је одмах и подмукло прибегао насилничком понашању након што је тројици Американаца, ратним заробљеницима, омогућен повратак кући.
Шта је то значило? У последње време сведоци смо све чешћих НАТО „грешака”. Двадесет седмог априла НАТО авиони су, након надлетања Сурдулице, изручили 20 бомби од којих је њих шест погодило стамбену четврт. Страни дописници су отишли на место несреће и известили да је на стотине приватних кућа уништено и да је двадесет особа настрадало, као и да су њихова тела раскомадана. Земља је упијала крв која је текла из њих. Тај стравични призор било је немогуће гледати.
У подне 1. маја, пројектил који су испалиле НАТО снаге погодио је аутобус у току вожње преко моста у Лужанима на Косову. Аутобус је преполовљен, а један његов део пао је у реку. Том приликом настрадало је 47 особа, а десет повређено.
Трећег маја НАТО је касетним бомбама гађао аутобус на релацији Ђаковица Подгорица. У том нападу настрадали су и
полицајци који су притекли у помоћ. На лицу места пронађено је 17 тела.
Међутим, када год НАТО објашњава своје крваве инциденте он то чини с дистанце уз фразе „пројектил је прошао поред мете” или „била је то неизбежна грешка”. Уз све то, НАТО је изумео нову тактику ваздушних напада.
Током првих месец дана научили смо да детонације чујемо после поноћи. Сваке ноћи ишчекујемо тупе звуке експлозија, као када чизму баците на кров, али од којих све подрхтава.
Уопштено говорећи, у центру Београда, НАТО авиони су обично одлазили после „прецизно” погођених мета. Међутим, ситуација се променила од 29. априла. Од десет сати увече до раних јутарњих сати непрестано су се чули бука авиона, експлозије после удара пројектила и дејство противваздушне одбране. Тада
58 bombardovawedveri srpske
су снаге НАТОа бомбардовале Савезно министарство одбране и Генералштаб. Убрзо потом уследио је други талас бомбардовања. Међу ватрогасцима и члановима спасилачке екипе у другом удару било је повређених, а једна особа је погинула.
Од када је почело бомбардовање срце ми се једе када год чујем детонацију. Када је погођена Радиотелевизија Србије био сам присутан када је десет мојих колега постепено извлачено из рушевина слика која никада неће бити избрисана из мог сећања. Заједно са све већим бројем грешака при НАТО бомбардовању не преостаје нам ништа друго него да се бринемо за безбедност људи који праве људски штит како би сачували Бранков мост.
Паралелно са интензивирањем напада на СР Југославију НАТО спроводи психолошки рат против Југословена не би ли их натерао
да скину с власти Слободана Милошевића. Најчешће користе уредно одштампане летке. На предњој страни је неколико застрашујућих калиграфски исписаних фраза: Без плина, без струје, без слободе и без будућности; док се на полеђини налази питање: Колико ћете још дуго патити због Милошевића?
Живећи дуго у наизменичном страху и немиру, и услед премора, почели смо да се шалимо на сопствени рачун да је и нас ухватио „косовски ратни синдром”. Ипак, ми смо странци. О чему размишљају овдашњи људи док пате?
Готово сви важни мостови преко Дунава и Саве на територији СР Југославије уништени су док је неколико њих у Београду у опасности да доживе исту судбину. Неколико пута је требало да се одвезем таксијем из старог до новог дела града и три пута таксисти су ме одбили због
страха од вожње преко Бранковог моста. Сваки пут када прелазимо мост, таксисти дају гас. Један од њих је рекао: „Јесте да се плашимо преласка преко моста али то не значи да ћемо рећи „Да” НАТОу. После погубних бомби које НАТО сипа на нас, не постоји ништа што би нас натерало на повлачење!”
Иако дипломатско међународно посредовање са „силама” људе стално разочарава и иако је НАТО појачао психолошки рат упоредо са интензивирањем ваздушних напада, још не постоје знаци да би се српски народ предао НАТОу и његовим притисцима. После дуге тамне ноћи, сунце је поново измамило људе вани, у нормалан живот. У ресторанима и кафеима с обе стране Дунава и даље се окупљају гости. Људи као и обично одлазе у шетњу. z
59srbije dveri srpske
Зграда Кинеске амбасаде
60 dveri srpske bombardovawe60 natodveri srpske
Да нас го во ри ти о еко ло шкој све сти и еко ло шкој ети ци, као им пе ра ти ви ма оп стан ка људ ске
за јед ни це и жи во та на Пла не ти, али и о већ усво је ним ме ђу на род ним опреде ље њи ма на Кон фе рен ци ји у Рију, ју на 1992. у обла сти за шти те жи вот не сре ди не, о тзв. ускла ђе ном или одржи вом раз во ју, уз сва ко днев не зву ке си ре на и екс пло зи ју бом би, у нај ма њу ру ку је ци нич но.
Хе миј ски и ну кле ар ни рат, ко ји НА ТО али јан са во ди про тив јед не ма ле, али по бо гат стви ма при род ног и кул тур ног на сле ђа ве ли ке и ста ре, европ ске, бал канске, по ду нав ске и ме ди те ран ске др жа ве и кул ту ре, не са мо да ће иза зва ти еколо шку ка та стро фу ши рих раз ме ра, већ још ви ше про ду би ти гло бал ну еко ло шку кри зу. До вољ но је се ти ти се оште ће ња озон ског омо та ча због сва ко днев них ле то ва хи ља де ави о на НА ТО агре со ра већ пе де сет да на или уни шта ва ња По дуна вља бом бар до ва њем нафт них и хе мијских по стро је ња у при о ба љу и ру ше ња мо сто ва. Не спор на је чи ње ни ца да је рат нај ве ћа еко ло шка ка та стро фа!
На кра ју два де се тог ве ка, ко ји ће оста ти за бе ле жен у исто ри ји људ ске ци ви ли заци је, као вре ме нај ве ћег успо на на у ке и тех ни ке (ком пју те ри за ци је и ви со ких техно ло ги ја), упра во они, нај ра зви је ни ји, ко ји су и нај ви ше допри не ли еко ло шкој кри зи, за хва љу ју ћи бес по штед ној екс пло а та цији при род них ре сур са и ко ри шће ну тзв. прља вих тех но ло ги ја, не по шту ју еко лошку ети ку и но ву фи ло со фи ју жи вље ња од но сно ускла ђе ни раз вој. Уме сто да се пот пу но окре ну но вим, чи стим тех но логи ја ма, да ра ци о нал но упра вља ју природ ним ре сур си ма и мак си мал но ште
де, они у не пре ста ној тр ци за про фи том, у по тра зи за све ве ћим ло ка ци ја ма за од ла га ње опа сног хе миј ског и ра ди о актив ног от па да, не пре за ју ни од рат них по хо да. Не ки од по да та ка не у мо љи во илу стру ју по хле пу, его и зам и све по губни ји по тро шач ки мен та ли тет ста нов ни ка ви со ко раз ви је них зе ма ља: на и ме, у овим зе мља ма, чи је ста нов ни штво пред ста вља 1215 од сто укуп ног свет ског, тро ши се 90 од сто свет ских из во ра енер ги је и си ро вина. Си гур но да се не мо же пре ви де ти ни исти на да је рат у За ли ву за пра во во ђен да би се за др жа ла кон тро ла над, у све ту, све оскуд ни јим из во ри ма наф те. Јер, чак 66 од сто ре зер ви наф те у САД и Ја па ну по ти че са Бли ског ис то ка. Сли ку упот пуњу је и ве о ма за бри ња ва ју ћа чи ње ни ца да у све ту још увек ни је ре ше но трај но и си гур но од ла га ње ра ди о ак тив ног от пада, те су вла сни ци ових опа сних ма те рија (зе мље ко је има ју ну кле ар ке) у стал ној по тра зи за про сто ри ма за „ра ди о ак тив на гро бља“, али да ле ко од соп стве них ку ћа. Све алар мант ни је, струч ња ци упо зо ра вају да ће се уско ро во ди ти ра то ви и због во де, јер је ове дра го це не теч но сти, из вора жи во та на зе мљи ма ње.
Чи ње ни ца је да нај ви ше тре ба да жр твују и да из гу бе они ко ји су нај ра зви је нији да би се ус по ста вио нов на чин произ вод ње и нов си стем вред но сти но ва фи ло со фи ја жи вље ња за сно ва на на еколо шким прин ци пи ма и дру га чи јем од носу чо ве ка пре ма при ро ди. Чо век ни је го спо дар при ро де, већ са мо њен не раздвој ни део и тре ба ло би да бу де му дри ко ри сник. До са да шњи ан тро по цен трични при ступ мо ра да за ме ни био(еко)центри зам као је ди ни мо гу ћи пут оп стан ка упра во људ ске вр сте. До са да шњу по хле
пу чо ве ка мо ра ло би да за ме ни скромност. Ни је ли рас пад бив ше Ју го сла ви је, али и са да шњи рат на овим про сто рима, упра во њи хов по ку шај да Бал кан ско по лу оствро и овај део Евро пе пре тво ре у сво је сме тли ште!?
Упр кос чи ње ни ци да се чо ве чан ство на овом ни воу ци ви ли за циј ског до стигну ћа не мо же и не сме раз ви ја ти по сва ку це ну, на ра чун не раз ви је них и си ро машних, све ви ше је при ти са ка у том правцу. По сма тра но у том кон тексту, са да шње де ло ва ње си ла тзв. но вог свет ског по ретка не ну ди пра ва ре ше ња за из ла зак из гло бал не еко ло шке кри зе. Њи хо ва ак тивност се не за сни ва на рав но прав но сти и чо ве ко љу бљу, већ на мо ти ва ци ји ме хани ци стич ког по гле да на свет. Све ви ше по ста је ја сно да по ли ти ка си ле и мо ћи, ко ју да нас во де про та го ни сти „но вог по рет ка“ не ма ни чег за јед нич ког са идејом оп штег до бра и еко ло шком ети ком, а усло вље на је јед ним је ди ним ци љем про фи том. Уто ли ко ви ше иро нич но зву че раз ло зи за прав да ње ра то ва, ко је они во де на вод но у име де мо кра ти је и од бра не људ ских пра ва.
Агре си ја НА ТО зе ма ља и рат ко ји се во ди про тив јед не су ве ре не зе мље, са мо је још јед ном по твр дио да се кон вен ције че сто до но се пре вас ход но из еко номских раз ло га, а не еко ло шкоправ них, јер ка ко дру га чи је ту ма чи ти сва ко днев но кр ше ње Кон вен ци је о за шти ти озон ског омо та ча без број ним ле то ви ма НА ТО авио на и ба ца ња хи ља да то на екс пло зи ва. По зна то је да по ли ти ку дво стру ких стандар да и у еко ло ги ји и за шти ти жи вот не сре ди не на ме ћу, пре свих, САД, Ве ли ка Бри та ни ја и Фран цу ска.
Рат у Ју го сла ви ји са мо је још је дан у
европ ска еко ло шка ка та стро фа - Ср би ја 1999. го ди неПо сле ме сец и по да на сва ко днев ног бом бар до ва ња на ше зе мље схва ти ли смо по ра зну исти ну: еко ло шка свест и еко ло шка са вест на ше Пла не те су успа ва не. Ћу те, пре свих, они ко ји су нај од го-вор ни ји. Они ко ји во де др жа ве, али и они ко ји ру ко во де ме ђу на-род ним струч ним и на уч ним ор га ни за ци ја ма
Гордана Брун
dveri srpske 61srbije 61ekocid dveri srpske
ни зу при ме ра та квог по на ша ња, због че га је нео п ход на про ме на еко ло шке, по ли тич ке и етич ке све сти, ко ја је у овом мо мен ту очи глед но ни ска. Јер, ка ко друга чи је ту ма чи ти на ве де не при ме ре „не еко ло шког по на ша ња“ зе ма ља НА ТО пакта, али и ћу та ње нај од го вор ни јих представ ни ка Ује ди ње них на ци ја, Про гра ма за за шти ту жи вот не сре ди не, Свет ске здрав стве не и Свет ске ме те о ро ло шке ор га ни за ци је и др, иако је са да ви ше не го очи глед но да се на овом де лу Бал ка на и Евро пе до га ђа еко ло шка ка та стро фа. На ис пи ту из еко ло шке ети ке па ли су и тзв. ве ли ки еко ло зи, са да ви ди мо, ла жни по бор ни ци за шти те жи вот не сре ди не и тзв. ускла ђе ног од но сно одр жи вог разво ја раз вој на еко ло шким прин ци пи ма, за шти ти жи вот не сре ди не и по што ва њу пра ва бу ду ћих ге не ра ци ја: го спо ђа Гро Хар лем Бру тланд, ди рек тор Свет ске здравстве не ор га ни за ци је, је дан од про мо те ра та квог раз во ја, пот пред сед ник САД, Ал Гор, аутор ми си о нар ског де ла „Зе мља у рав но те жи“, Јо шка Фи шер, Мо рис Стронг, Му ста фа Тол ба и др.
По сле ме сец и по да на сва ко днев ног бом бар до ва ња на ше зе мље схва ти ли смо по ра зну исти ну: еко ло шка свест и еко ло шка са вест на ше Пла не те су успава не. Ћу те, пре свих, они ко ји су нај одго вор ни ји. Они ко ји во де др жа ве, али и они ко ји ру ко во де ме ђу на род ним стручним и на уч ним ор га ни за ци ја ма. Ћу те, иако ве о ма до бро зна ју све о ло кал ним еко ло шким и здрав стве ним по сле ди цама НА ТО агре си је (WHO,WMO, UNEP), а ћу те и о гло бал ним по сле ди ца ма, иако су и оне ег закт но ре ги стро ва не кроз ме ђу на род не мо ни то ринг си сте ме!? Зна ју ве о ма до бро да НА ТО агре со ри
во де хе миј ски и ну кле ар ни рат на подруч ју Ју го сла ви је, јед не од нај леп ших при род них ри зни ца Евро пе. Све сни су по сле ди ца еко ло шке ка та стро фе ко ја се над ви ла на на ше про сто ре, али и чи њени це да не ће ми мо и ћи ни ши ри ре ги он Бал ка на, Евро пе, па и све та.
Ћу те „зе ле ни”, ћу те еко ло зи и сви они ко ји се, са да је то очи глед но, са мо де кла ра тив но за ла жу за очу ва ње жи вота на Пла не ти. Да ли ћу те због бло ка де ин фор ма ци ја о то ме шта се тач но де шава у Ју го сла ви ји и еко ло шкој ка та стро фи ко ја пре ти ши рем ре ги о ну Бал ка на, па и Евро пи или не чег дру гог?
Ве ро ват но да је и то раз лог, јер су дећи пре ма ин фор ма ци ја ма ко је су нам до ступ не пре ко са те лит ског про гра ма, пре ћут ку ју се број не чи ње ни це о екоци ду у на шој зе мљи. При кри ва ју се, пре све га, због пи та ња од го вор но сти ко је се ауто мат ски на ме ће и еко ном ских оба веза ко је НА ТО зе мља ма пред сто је ра ди са на ци ја ште та, па и еко ло шких.
С дру ге стра не, те шко је по ве ро ва ти, а још је те же по ми ри ти се са тим да „умире” свет ски еко ло шки по крет и да не стаје онај страх свет ске јав но сти по во дом угро жа ва ња жи вот не сре ди не, на ро чи то по сле ка та стро фе у Чер но би лу. Ин фор миса ње о еко ло шкој про бле ма ти ци из би ло је та да у ред нај ва жни јих ин фор ма ци ја, по сле по ли тич ких и еко ном ских, а они ко ји од лу чу ју о пи та њи ма жи вот не среди не не пре ста но су под буд ним оком јавно сти. По ста ло је ја сно да са мо ин форми сан и еко ло шки обра зо ван по је ди нац мо же ак тив но и од го вор но да уче ствује у ре ша ва њу еко ло шких про бле ма. Због то га ка да се го во ри о ин фор ми сању у обла сти за шти те жи вот не сре ди не,
по себ но се ис ти че компле мен тар ност са образо ва њем и оту да се мас ме ди ји на зи ва ју и „па ралел ном шко лом”.
И у рат ним усло ви ма ин фор ми са ње о угро жава њу жи вот не сре ди не има те жи ште на об ја шњава њу узро ка за га ђи ва ња и на пре вен ци ји по сле дица. Због то га мас ме ди ји мо ра ју на вре ме пру жа ти објек тив ну ин фор ма ци ју, кла си фи ко ва ти је и по куша ти да вред ну ју зна чење не ке по ја ве или проце са уз оба ве зну по моћ струч ња ка.
Да ли је из о ста ло управо ова кво ин фор ми сање у мно гим зе мља ма ши ром све та и да ли су пре ћу та не ре ле вант не чи ње ни це за про це ну угро жа ва ња здра вља љу ди и жи вот не сре дине у на шој зе мљи време ће по ка за ти.
Ме ђу тим, не сме мо за бо ра ви ти да објек тив
но, пра во вре ме но ком пе тент но ин форми са ње, ко је је исто вре ме но и упут ство за по на ша ње гра ђа на у угро же ној жи вотној сре ди ни, по себ но са да у рат ним услови ма, мо ра би ти при сут но и код нас. Не сме се до зво ли ти да због из о стан ка правих ин фор ма ци ја струч них и над ле жних др жав них ин сти ту ци ја, поч ну да ко ла ју по лу и сти не и дез ин фор ма ци је, ко је не гатив но ути чу на јав но мње ње и иза зи ва ју страх код ста нов ни штва.
Гра ђа ни се не сме ју до во ди ти у не до уми цу, са на из глед, дво стру ким стан дарди ма у оба ве шта ва њу до ма ће и свет ске јав но сти о ста њу жи вот не сре ди не код нас. Уко ли ко се на пра ви на чин не об јасне на пр ви по глед са мо про ти ву реч не ин фор ма ци је да је, на при мер, у Бе огра ду ва здух у гра нич ним вред но сти ма eмисије и во да ис прав на, а исто вре ме но упо зо ра ва свет ска јав ност на еко ло шку ка та стро фу ши рих раз ме ра гу би се, без по тре бе, по ве ре ње јав но сти и хте ли или не, иза зи ва страх. Бу ду ћи да ни је реч о фин ги ра њу по да ци ма, већ је из о ста ло пот пу ни је об ја шње ње фе но ме на еколо шке ка та стро фе од стра не струч њака и над ле жних, тре ба ло би оче ки ва ти про ме не у прак си. Но, мо ра се при зна ти и чи ње ни ца да се још увек и не мо гу у пот пу но сти де фи ни са ти ни обим ни квали тет свих про ме на у на шем окру же њу, њи хо во ду го роч но и гло бал но деј ство. За то су по треб ни вре ме, ег закт на ме ре ња и аде кват на ме ђу на род на ме то до ло ги ја про це на ште та. Реч ју, зна ње струч ња ка, ан га жо ва ње др жа ве и ме ђу на род них ор га ни за ци ја, али и стр пље ње и по вере ње јав но сти. z
Књижевненовине, април1999.
Еколошке последице бомбардовања
62 dveri srpske bombardovawe
Жи вот на сре ди на у рат ним услови ма мо же би ти угро же на хе мијским и би о ло шким аген си ма, као
и ра ди о ак тив ним ма те ри ја ли ма. У овом тек сту об ра ђен је са мо слу чај ра ди о актив них ма те ри ја ла. Да кле, бит не су три кључ не ре чи: жи вот на сре ди на, рат и ра ди о ак тив ни ма те ри ја ли (јо ни зу ју ће зра че ње, ну кле ар но зра че ње). Ис ти че се ак ту ел ност ове те ме јер се на ша зе мља, у тре нут ку овог из ла га ња, на ла зи у ра ту већ го то во два ме се ца.
При ме на ра ди о ак тив них ма те ри ја ла, од но сно јо ни зу ју ћег зра че ња, да нас је ре ал ност ка ко у мир но доп ским услови ма, та ко и ра ту. Ну кле ар на енер ге ти ка је значај на у мно гим зе мља ма све та. Све је ве ћа при ме на ну кле ар ног зра че ња и у дру гим обла сти ма: ин ду стри ји, по љо при вре ди, ме ди ци ни, на у ци... На жа лост, ну кле арно зра че ње на шло је и ве ли ку при ме ну у вој не свр хе. По ред огром не ко ри сти ко ја је ти ме оства ре на, из у зев вој не при ме не, јавио се и не же ље ни ефе кат за га ђе ње жи вот не сре ди не.
Жи вот на сре ди на је нај ви ше угро же на од ну кле ар них енер гет ских по стро је ња и при ме не ра ди о ак тив них мате ри ја ла у вој не свр хе. Оба слу ча ја мо ра ју се разма тра ти у два ре жи ма: мир но доп ском и рат ном. Ка да се го во ри о ну кле ар ним енер гет ским по стро је њи ма мо ра ју се узети у об зир сва по стро је ња ну кле ар ног го ри вог ци клу са (НГЦ). По сто је отво ре ни и за тво ре ни го ри ви ци клу си. У њих улазе сле де ћа по стро је ња: руд ни ци, ме талур шка посто је ња, пре чи шћа ва ње ру де (флу о ро ва ње), се па ра ци ја изо то па, из рада го ри вих еле ме на та, ну кле ар не електра не са ре ак то ром, при вре ме но од лага ње ислу же ног го ри ва, скла ди ште ње ра ди о ак тив ног от пад ном ма те ри ја ла и реци кла жа ислу же ног го ри ва. Све ово пра ће но је тран спор том ра ди о ак тив них ма те ри ја ла (го ри ви еле мен ти, ислу же но
го ри во). У мир но доп ским усло ви ма рад у свим овим по стро је њи ма кон тро ли сан је ве о ма стро гом ре гула ти вом. С об зи ром на зна ча јан про фит ну кле ар не енер ге тике, ни је про блем из два ја ња сред ста ва за ква ли тет ну кон тро лу за га ђе ња жи вот не сре ди не. Око свих ну кле ар них по стро је ња по сто је ква ли тет ни мер ни уре ђа ји ко ји ма се пра ти из ба ци ва ње ра ди о ак тив но сти у ат мос фе ру и во ду. Ти ме се обез бе ђу је да до дат но озра че ње ста нов ни штва, пре ко „за га ђе не” жи вот не сре ди не, бу де знат но ма ње од озра че ња ста нов ни штва од природ ног зра че ња. У на шој зе мљи не ма оваквих по стро је ња, али их има у су сед ству (Ма ђар ска, Ру му ни ја, Бу гар ста, Хр ват ска, Че шка, Сло вач ка)
Од свих по стро је ња НГЦ, ха ва ри је на са мим ре ак то ри ма мо гу да иза зо ву нај теже по сле ди це по чо ве ко ву око ли ну. Ти пичан при мер за то је удес у Чер но би лу са још увек ак ту ел ним по сле ди ца ма.
Оно о че му је ма ње пи са но је сте ха вари ја на не ком од еле ме на та НГЦ или на ис тра жи вач ком ре ак то ру изазва на војном ак ци јом или са бо та жом. На жа лост, да нас је та кав до га ђај ре ал ност у Ју го слави ји. Не са мо да посто ји мо гућ ност оштеће ња ре ак то ра у Вин чи, као ко ла те рал на ште та, не го ни је ис кљу че на ни мо гућ ност на мер ног га ђа ња овог објек та са раз личи тим по ли тич ким им пли ка ци ја ма. До са да су би ла по кре та на пи та ња скла пања ме ђу на род них кон вен ци ја о стро гој за бра ни ова квог чи на. Би ло би зна чај но да упра во на то ме ин си сти ра на ша јавност и на ши зва нич ни ци.
Ра зо ри ти је дан ре ак тор ко ји је про јекто ван у скла ду са про пи си ма и има бе тонски кон тејн мент ни је са свим јед но ставно. Ипак, упор ним бом бар до ва њем или при ме ном бом би ве ће сна ге ни то ни је ис кљу че но. У знат но те жем по ло жа ју су ис тра жи вач ки ре ак то ри без или ca слабим кон тејн мен том. Чак и у та квим слу ча
је ви ма не ће сав ра ди о ак тив ни ма те ри јал из ре ак то ра пре ћи у ат мос фе ру. По не ким про це на ма у ат мос фе ру од ла зи око 35% ра ди о ак тив но сти је згра ре ак то ра. Да љи тран спорт овог ма те ри ја ла кроз жи вот ну сре ди ну за ви си од ви ше фак то ра, а пре све га од ме те о ро ло шких усло ва. Уко лико је по го ђен ре ак тор ко ји ни је у по го ну ду же вре ме, по сле ди це по жи вот ну среди ну би ће знат но ма ње. Та кав је слу чај и са ре ак то ром РА у Вин ча ко ји не ра ди већ 15так го ди на. У ње му не ма крат ко жи ву ћих и сред ње жи ву ћих ра ди о ну кли да.
Мно го је лак ше ра зо ри ти при вре ме но скла ди ште озра че ног ну кле ар ног го рива ко је се увек на ла зи у бли зи ни са мог ре ак то ра, а ко је обич но ни је за шти ће но кон тејн мен том. И ово го ри во је обич но ду го ван упо тре бе па у ње му не ма крат ко и сред ње жи ву ћих ра ди о и зо то па. Сли ка ра ди о ак тив но сти је иста као у прет ход ном слу ча ју. У случа ју ре ак то ра РА у Ин сти ту ту за ну кле ар не на у ке „Вин ча” ово је по тенцијал но нај зна чај ни ји из вор за за га ђе ње жи вот не сре ди не.
У рат ним усло ви ма мо гу ћи су и дру ги мо да ли те ти за га ђи ва ња жи вот не сре ди не. При ме на кла сич ног ну кле ар ног оруж ја, ка кво је би ло ба че но на ја пан ске гра дове Хи ро ши му и На га са ки, те шко да мо же да се за ми сли без гло бал ног ну кле ар ног ра та. Ме ђу тим, ко ри шће ње так тич ког ну кле ар ног оруж ја, код ко га је ми ни мизи ран ефе кат кон та ми на ци је жи вот не сре ди не, а мак си ми зи ра ни дру ги ефек ти (тре нут но зра че ње или елек тро маг нет ни им пулс), ни је ис кљу че но. На жа лост, и у овом слу ча ју до шло би до зна чај ног за гађе ња жи вот не сре ди не. Нео п ход но је да на ша вла да и дру ге ин сти ту ци је ин си стира ју да се не до зво ли да би ло ко ја мо дифи ка ци ја ну кле ар ног оруж ја бу де де клари са на као кла сич но оруж је. На жа лост, то ме те же не ке вој не си ле.
При ме на ра ди о ло шког оруж ја пу ње ног
угро же ност жи вот не сре ди неНе тре ба по ста вља ти пи та ње ко ли ко је ова квих бом би па ло. До вољ на је са мо јед на па да се из ве ду сви по треб ни за кључ ци: да се нај стро жи је осу ди по чи ни лац, да се за кон ским пу тем тра жи да о свом тро шку са ни ра жи вот ну сре ди ну и да пре у зме ра ди о ак тив ни ма те ри јал
Др Милан Орлић
62 natodveri srpske
dveri srpske 63srbije
раз ли чи тим ра ди о ак тив ним ма те ри ја лима са ци љем ди рект ног зага ђе ња жи вотне сре ди не про тив ни ка сма тра се да нас за и ста ма ло ве ро ват ном. Ме ђу тим, знат но ма ње опа сна моди фи ка ци ја овог оруж ја упра во се ко ри сти на тлу Ју го сла ви је. И то ни је пр ви пут. За бе ле же не су при мене тог оруж ја у ра ту са Ира ком и у ра ту у Бо сни. Ка кво је то оруж је?
Ле ги ра њем оси ро ма ше ног ура на до бија се ма те ри јал из у зет не твр до ће, компакт но сти и гу сти не, знат но из над че лика. То му да је од лич не ка рак те ри сти ке у вој ном по гле ду. Сто га се пр вен стве но ко ри сти као про тив тен ковско оруж је и као оруж је за уни шта ва ње скло ни шта. Ла ко про би ја че лик де бљи не 6 цм. Прили ком уда ра у твр ду ме ту, као што је тенк, на ста ју ви со ке ло кал не тем пе ра ту ре, због че га део удар не игле овог оруж ја пре ла зи у ва здух у об ли ку аеро сло ла. Љу ди ко ји не по сред но уди шу ова кав ва здух мо гу би ти зна чај но ин тер но кон та ми ни ра ни, пре све га ура ном238 као ал фа еми те ром. По ред то га део жи вот не сре ди не оста је трај но кон та ми ни ран.
Пре ма са вре ме ном схва та њу за шти те од зра че ња, ни ко не ма пра во да због своје де лат но сти (вој на де лат ност?) до дат но озра чу је ста нов ни штво. Да кле, не тре ба по ста вља ти пи та ње ко ли ко је ова квих бом би па ло. До вољ на је са мо јед на па да се из ве ду сви по треб ни за кључ ци: да се нај стро жи је осу ди по чи ни лац, да се за кон ским пу тем тра жи да о свом трошку са ни ра жи вот ну сре ди ну и да пре узме ра ди о ак тив ни ма те ри јал.
Као за кљу чак мо же се ре ћи сле де ће. Од „не ви дљи вог» агре со ра мо же се све оче ки ва ти па и бом бар до ва ње реак тора у Ин сти ту ту за ну кле ар не на у ке Винча. Му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ном је ре ал ност. Због то га се мо же ре ћи да смо већ у ну кле ар ном ра ту. По што је га ђа на и пе тро хе миј ска ин ду стри ја ми смо и у хе миј ском ра ту.
Шта је то што мо же мо и тре ба да уради мо? Од нај ве ћег зна ча ја је да агре сија што пре пре ста не. На то ме тре ба да ис тра је мо сви, и по је дин ци и др жав ни ор га ни. Нео п ход но је упу ти ти ар гу менто ва не про те сте на све адре се у све ту. На ши гла со ви тре ба да до пру по себ но до јав но сти и са ве сти агре сор ских зе ма ља. По ред то га, мо ра мо пред у зе ти и све оно што је до нас да по тен ци јал ну еко ло шку ка та стро фу све де мо на нај ма њу мо гу ћу ме ру. Не мо же мо је спре чи ти, али мо жемо и мо ра мо је убла жи ти.
Та ко су у окви ру Ин сти ту та за ну кле арне на у ке „Вин ча“ пред у зе те све по треб не ме ре за сво ђе ње на ми ни мум по сле дица по га ђа ња не ког од обје ка та у кру гу Ин сти ту та. Ура ђен је Опе ра тив ни план де ло ва ња, фор ми ра на потреб на ор гани за ци ја по ве за на са дру гим струк тура ма дру штва, а пред у зе те су и мо гу ће тех нич ке ме ре. Основ ни циљ де ло ва ња је за шти та ста нов ни штва ван Ин сти ту та од мо гу ће кон та ми на ци је ра ди о ак тив ним ма те ри ја ли ма. Спро ве де не ме ре обез беђу ју оства ре ње овог ци ља. z
Књижевненовине,април1999.
Проф. др Влад имир Ај да чић
По ша сти ОуПо сле про из вод ње хи ља да атом ских, хи дро ген ских и не у трон ских бом би у САД
на го ми лао се огро ман ну кле ар ни от пад у ко ји спа да и оси ро ма ше ни ура ни јум, То је при род ни ура ни јум из ко га је из ву че но 0,5% изо то па ма се 235, ко ји се ко ри сти за атом ске бом бе и за ну кле ар но го ри во. Ме ђу тим, та ко до би јен „оси ро ма ше ни ура ни јум“ још увек је ви со ко ра ди о ак ти ван. У ки ло гра му овог ура ни ју ма де ша ва се око 25 ми ли о на ра ди о ак тив них рас па да у се кун ди!
Бу ду ћи да је све то мно го ко шта ло, Аме ри кан ци су про на шли на чин ка ко да ово „ђу бре“ упо тре бе, да га се де лом ра то си ља ју и про да ју. На пра ви ли су но во оруж је на ба зи оси ро ма ше ног ура ни ју ма. Оно се ко ри сти као ави он ска и тен ковска та над ве ли ке про бој не мо ћи. Аме рич ки ави о ни А10 ис па љу ју та над од 272 гра ма, а тен ко ви „Абрамс“ и дру ги зр на ма се до 4,74 кг. То оруж је САД и њи хо ви са ве зни ци пр ви пут су упо тре би ли у ра ту са Ира ча ни ма, а за тим у Бо сни про тив Ср ба 1995. го ди не. Ефек ти овог „пр ља вог оруж ја“, за бра ње ног ме ђу на род ним кон вен ци ја ма, су по ра жа ва ју ћи. До вољ но је на ве сти чи ње ни це ко је су обе ло дани ли са ми Аме ри кан ци.
Ана ли зом здра вља но во ро ђе не де це у 251 по ро ди ци из др жа ве Ми си си пи, чи ји су оче ви обо ле ли од „син дро ма за лив ског ра та“, утвр ђе но је да су се код 67% бе ба ја ви ле те шке кон ге ни тал не де фор ма ци је. Не ке бе бе су ро ђе не са ку па стом глава ма, не ке не ма ју очи или уши, код не ких су пр сти спо је ни, не ке су без шти та сте жље зде, не ке обо ље ва ју од бо ле сти кр ви, ди сај них или про бав них ор га на итд!
Кри вац за то је оси ро ма ше ни ура ни јум. При уда ру та на ди о ме тал ну пре пре ку (оклоп тен ка, бор них ко ла и сл.) до ла зи до па ље ња ура ни ју ма и ства ра ња ура нијумди ок си да од ко га се фор ми ра ју аеро со ло ви. Уди шу ћи ове аеро со ло ве, ко ји но ше ни ве тром мо гу да пре ђу и ви ше ки ло ме та ра, аме рич ки вој ни ци су уно сили ура ни јум у свој ор га ни зам. У ње му би он зра че њем и хе миј ским отров ним дејстви ма оште ћи вао мо ле ку ле на сле ђа ДНК и дру ги ће лиј ски ма те ри јал. И те би се про ме не ка сни је ис ка за ле на по том ству де ци вој ни ка обо ле лих од „син дро ма за лив ског ра та“. Та ко су ка жње ни про на ла за чи но вог оруж ја. Али мно го, мно го те же су стра да ли вој ни ци и не ду жно ста нов ни штво Ира ка. То се де си ло и Ср бима у Бо сни. Вре ме по лу ра спа да нај о бил ни јег изо то па ура ни ју ма ма се 238 из но си 4,5 ми ли јар де го ди на, прак тич но ко ли ко и ста рост Зе мље! Отуд овај ура ни јум ски ну кле ар ни от пад по ред ху ма них, узро ку је и еко ло шке ка та стро фе. Он ра ди о ак тивним ма те ри ја ма за га ђу је чо ве ков жи вот ни про стор у ду гом вре мен ском ин тер валу. За то је оси ро ма ше ни ура ни јум и до био име: ме тал беш ча шћа.
Тре ћег ма ја ове го ди не аме рич ки ге не рал Chuck Wald је по твр дио да НА ТО авија ци ја ко ри сти му ни ци ју са оси ро ма ше ним ура ни ју мом у ра ту про тив Ср би је на Ко со ву и Ме то хи ји. Раз бук та ва ње агре си је НА ТОа пре ма на шој зе мљи све ви ше по ве ћа ва мо гућ ност из би ја ња Тре ћег свет ског ра та. У ње му ће, без ика кве сум ње, би ти ко ри шће но ну кле ар но оруж је атом ске и хи дро ген ске бом бе. У том ра ту у пр вом тре нут ку нај стра шни је ће про ћи оне зе мље ко је рас по ла жу ве ли ким бројем ну кле ар них цен тра ла, јер ће оне би ти при мар не ме те ну кле ар них бо је вих глава но ше них кон ти нен тал ним или ин тер кон ти нен тал ним ра ке та ма.
У том по гле ду три су зе мље нај ра њи ви је. То су САД (има ју нај ве ћи број ну клеар них цен тра ла (107), огро ман ну кле ар ни от пад, по стро је ња за обо га ћи ва ње урана, ре ак то ре за до би ја ње плу то ни ју ма итд. Дру га је Фран цу ска, са 59 ну клер них цен тра ла на ма лој те ри то ри ји, а тре ћи Ја пан са 54. А ту су још: Не мач ка, Ру си ја, Укра ји на и дру ге европ ске и ва не вроп ске, зе мље.
Га ђа ње ових ци ље ва, чак и са ефи ка сно шћу од са мо не ко ли ко про це на та, до вело би до свет ске ка та стро фе. До шло би до по ја ве „ну кле ар не зи ме“ у ат мос фе ру би се по ди гла огром на ко ли чи на фи но дис пер го ва не ма те ри је (пра ши не) ко ја би спре чи ла про дор Сун че вих зра ка до тла Зе мље. И ни ко још не зна ко ли ко би ова „зи ма“ мо гла да тра је. Го ди на ма, де се ти на ма го ди на или ду же?
По ред ве ли ког гу бит ка људ ских жи во та услед ну кле ар них екс пло зи ја и ра дија ци ја (чи ји би ни во био стра хо ви то ви сок), дру го ве ли ко зло би ло би у то ме што би се то ком вре ме на од ме сецдва да на ко ли чи на ра ди о ак тив них ма те ри ја пу тем ве тра, а за тим ки ша (сне га) и че стич них па да ви на прак тич но ујед на чи ла по це лој пла не ти. Тло, во да и ва здух би ли би ја ко кон та ми ни ра ни ра ди о и зо то пи ма. Та ко би сви би ли по ра же ни по бед ник не би по сто јао.
НА ТО моћ ни ци, на ро чи то они из Евро пе, мо ра ју да има ју ово у ви ду. Њи хо ве су зе мље због пре на се ље но сти, број но сти ну кле ар них по стро је ња и бли зи не ну клеар ног про тив ни ка нај бли же то тал ном уни ште њу.
По ку шај те да за ми сли те свет по сле „еруп ци је“ хи ља да чер но бил ских ну кле арки пра ће них екс пло зи ја ма сто ти на хи дро ген ских и не ко ли ко хи ља да атом ских бом би ка та стро фу ко ја би сто ти на ма хи ља да пу та над ма ши ла оне у Хи ро ши ми и На га са ки ју! Та да не би од лу чи ло ко је пр ви по те гао „атом ски оба рач“. Сви би једна ко стра да ли и па ти ли. z
63ekocid dveri srpske
64 dveri srpske bombardovawe
Те ри то ри ја СР Ју го сла ви је, по вр ши не 102,173 км2, чи ни са мо 0,07% те рито ри је свет ског коп на, од но сно 2,1%
европ ског кон ти нен та. На те ри то ри ји СР Ју го сла ви је сре ће мо се прак тич но са свим ка рак те ри стич ним би о ми ма Евро пе, од но сно, са 5 од укуп но 12 ка рак те ри стич них би о ма све та.
На осно ву ме ђу на род них кри те ри ју ма IUCNWMC, те ри то ри ја СР Ју го сла ви је, за јед но са пла нин ским под руч јем Бу гарске, пред ста вља је дан од шест европ ских, од но сно, је дан од 153 свет ска цен тра би о ло шке ра зно вр сно сти. На те ри то рији Ју го сла ви је на ла зи се 38,93% ва скулар них би ља ка Евро пе, 51,16% фа у не ри ба Евро пе, 74,03% фа у не пти ца Европе, 67,61% фа у не си са ра Евро пе. Ви ше од три че твр ти не на ве де ног би о ло шког фон да Ју го сла ви је на ла зи се на те ри тори ји Ре пу бли ке Ср би је.
Као што се ви ди из да тих по да та ка, на ша зе мља пред ста вља, с јед не стра не ре латив но ма лу по вр ши ну у од но су на пла нету, а с ду ге стра не на ша зе мља пред ставља из у зет но бо гат ство у по гле ду би о лошке ра зно вр сно сти ка ко ди вљих биљ них и жи во тињ ских вр ста, та ко и њи хо вих за јед ни ца од но сно еко си сте ма. За шти та при ро де у Ср би ји за по че ла је 1948. го дине ка да су уста но вље на пр ва за шти ће на при род на до бра, од но сно ин сти ту ци о нали зо ва на је осни ва њем За во да за за шти ту при ро де Ср би је, 30. апри ла 1948. го ди не. Те исте, 1948. го ди не, но вем бра ме се ца, осно ва на је Ме ђу на род на (свет ска) унија за за шти ту при ро де (IUCN), ко ја да нас оку пља пре ко 800 чла ни ца из пре ко 130 зе ма ља Све та. Ова ме ђу на род на уни ја де фи ни ше стан дар де, кон вен ци је и друге кри те ри ју ме у обла сти за шти те при роде ко је да нас ко ри сти цео свет. Као што се ви ди из да тих по да та ка, у Ср би ји се са си сте мат ском и ор га ни зо ва ном за штитом при ро де по шло у ко рак са све том, што је сва ка ко ци ви ли за циј ско и кул турноисто риј ско до стиг ну ће Ср би је и српског на ро да.
По ва же ћим ме ђу на род ним стан дар дима и За ко ну о за шти ти жи вот не сре ди не Ср би је, до са да је под за шти ту при ро де ста вље но 5% те ри то ри је Ср би је, а про
стор ним пла ном Ре пу бли ке Ср би је до 2010. го ди не пла ни ра но је укуп но 10% те ри то ри је. Са мо у Ср би ји за шти ће но је око 1.300 при род них до ба ра, од че га је 5 на ци о нал них пар ко ва, око 120 ре зер ва та при ро де, око 400 спо ме ни ка при ро де, а око 800 ди вљих биљ них и жи во тињ ских вр ста ужи ва пот пу ну за шти ту као природ не рет ко сти.
Од по чет ка агре си је НА ТО али јан се на СР Ју го сла ви ју, 24. мар та 1999. го ди не, ве ћи број за шти ће них при род них до бара на те ри то ри ји Ре пу бли ке Ср би је био је из ло жен ди рект ним или по сред ним по сле ди ца ма ва зду шних на па да, од но сно бом бар до ва ња и ра ке ти ра ња, и то:
На ци о нал ни парк Ко па о ник (6 пу та), • у пре де лу Пан чи ће вог вр ха (са оште ће њем спо ме ни кама у зо ле ја Јо си фа Пан чи ћа), ре зер ва та Су во ру ди ште и Ду бо ка, Ве ли ке То бе ље и са мог ту ри стич ког цен тра где је раз ру шен хо тел „Ба чи ште“;На ци о нал ни парк Фру шка Го ра • (12 пу та), у пре де лу Чо та, Ири шког вен ца, Бе о чи на, Ра ков ца, Врд ни ка и низ дру гих ме ста на те ри то ри ји на ци о нал ног пар ка;На ци о нал ни парк Та ра, где су иза• зва на оште ће ња на ло ка ли те ту Цр ве ни по ток, је дин стве ном аутохто ном ста ни шту шум ске за јед ни це Пан чи ће ве омо ри ке и ни за других вр ста;На ци о нал ни парк Шар пла ни на;• Парк при ро де Гр ми ја код При• шти не (11 пу та), у пре де лу Бу товач ког бре га, гра ча нич ког је зе ра, из лет нич ког цен тра и на дру гим ме сти ма у окви ру овог за шти ћеног под руч ја;Ре зер ват при ро де Га зи ме стан код • При шти не (ви ше пу та), за шти ћен као је дин стве но ста ни ште рет ке и ен де мич не биљ не вр сте ко совског бо жу ра, и као про стор од из у зет ног кул тур ноисто риј ског зна ча ја, уз оште ће ње спо ме ни ка ко сов ским ју на ци ма;Парк при ро де Па лић код Су бо ти• це, где је бом бар до ван про стор у при о ба љу Па лић ког је зе ра;
Пре део из у зет них од ли ка Ми ру ша • код Кли не, где је бом бар до ва но се ло Во лу јац у око ли ни овог из узет ног мор фохи дро ло шког фе номе на и при род не атрак ци је;Спе ци јал ни при род ни ре зер ват • ко виљ скопе тро ва ра дин ски рит (ви ше пу та), у пре де лу ма на стира Ко виљ и мо ста на Ду на ву код Бе шке;Парк при ро де Вр шач ке пла ни не (2 • пу та) где је бом бар до ван про стор око ТВ ре пе ти то ра;Под руч је Ов чар скока блар ске кли• су ре код Чач ка (5 пу та), пла ни ра но за за шти ту као пре део из у зет них од ли ка и спо ме нич ка, кул тур ноисто риј ска це ли на са 10 ма на стира, где је бом бар до ван врх плани не Ов чар и оште ћен ма на стир Сре те ње;Под руч је Див чи ба ра, пре део из у зе• тан по фло ри стич ковегетациjским и пеј са жним обе леж ји ма и ре креа тив ноту ри стич ко под руч је плани ра но за за шти ту у окви ру комплек са Ва љев ских пла ни на;Под руч ја пла ни на Руд ник и Ја стре• бац, пла ни ра на за за шти ту као парко ви при ро де;Ам би јен ти не по крет них кул тур них • до ба ра од из у зет ног зна ча ја (ма насти ри Гра ча ни ца, Пећ ка па три јарши ја, Жи ча, цр кве Св. Ни ко ле и Св. Бо го ро ди це код Кур шу мли је, Ет но се ло у Си ро гој ну и др.).
По себ ну прет њу за жи вот ну сре ди ну, жи вот и здра вље љу ди пред ста вља бомбар до ва ње ин ду стриј ских и хе миј ских по стро је ња: Азо та ре Пан че во (фа бри ка за про из вод њу азот них ве штач ких ђу брива), Ра фи не ри је Пан че во и Пе тро хе мијског ком плек са Пан че во. Не ки по го ни и скла ди шта су ди рект но по го ђе ни, а не ки су стра да ли од ре зул ту ју ће екс пло зи је и по жа ра. За га ђе ни обла ци ко ји су на стали на кон бом бар до ва ња но си ли су продук те са го ре ва ња ви нил хло ро мо но ме ра, хло ра, ок си да, амо ни ја ка, азот них ок си да, наф те и ње них де ри ва та. Сви ови флу иди су због НА ТО бом бар до ва ња до спе ли
По сле ди це НА ТО агре си је на за шти ће на при род на до бра, биљ ни и жи во тињ ски свет
Мр Ра до мир Ман дић
64 natodveri srpske
dveri srpske 65srbije
у ат мос фе ру, во ду и тло и пред ста вља ју ве ли ку прет њу за људ ски жи вот и здравље и еко ло шке си сте ме ло кал но и на ши рем под руч ју Бал ка на, тј. Евро пе. У то ку агре си је НА ТОа те шко је оште ће но ви ше тран сфор ма тор ских ста ни ца. То ком ових на па да зна ча јан број љу ди је био по вређен, ин ток си ни ран и ева ку и сан.
Та ко ђе, нус про дук ти са го ре ва ња наф те већ пло ве ме ђу на род ном ре ком Ду нав у ви ду сло ја наф те ду гач ког 15 км и ши роког 400 м, уни шта ва ју ћи жи ви свет ко ји у тим ре ка ма жи ви.
Европ ска јав ност мо ра би ти све сна и чи ње ни це да го ри ва ко ја ко ри сте рат ни ави о ни и ле те ли це са др же ве ли ки број ви со ко ток сич них суп стан ци чи је са горе ва ње је ток сич но и кан це ро ге но. Као ре зул тат са го ре ва ња ових суп стан ци ствара ју се азот ни ок си ди, хло ро ва на и дру га штет на је ди ње ња, ко ја уни шта ва ју шу ме и ве ге та ци ју, а има ју и ди рект не по сле ди це на људ ско здра вље. Ре зул та ти са го ре ва ња ста би ли за то ра го ри ва, за јед но са је ди њењи ма оло ва и флу о ра, про из во де ра дика ле са флу о ром ко ји у до ди ру са жи вим све том (љу ди и жи во ти ње) про у зро ку ју бол не ра не и опе ко ти не.
Све на пред на ве де не „за га ђу ју ће мaтepиje, (хе ми ка ли је од са го ре ва ња ави он ског го ри ва, про дук ти екс пло зи ја, хе ми ка ли је ко је се осло ба ђа ју код хе мијских уде са, и др.) за га ђу ју ва здух, тло, во ду, и ути чу на „ла нац ис хра не“ (биљ ке ко је се уз га ја ју на за га ђе ном зе мљи шту и жи во тиње ко је се хра не тим биљ ка ма, а чи је млеко или ме со слу же у ис хра ни) и еле мен те ко ји од ње га за ви се. Штет не по сле ди це бом бар до ва ња осе ћа ће се ду го уз по раст ма лиг них, плућ них, ко жних и др. бо ле сти, по што осло бо ђе не опа сне екс пло зив не и за па љи ве ма те ри је има ју ду го роч но канце ро ге но, му та ге но и те ра то ге но деј ство. Све на ве де не осло бо ђе не ма те ри је не повољ но ути чу на озон ски омо тач, а по себно на кли мат ске про ме не.
У то ку агре си је на Ју го сла ви ју пре крше но је 20ак ме ђу на род них кон вен ција из обла сти за шти те жи вот не сре ди не, а чи је су пот пи сни це и зе мље ко је под окри љем НА ТОа уче ству ју у агре си ји на СР Ју го сла ви ју. Не ке од тих кон вен ци ја су: кон вен ци ја о за шти ти свет ске кул турне и при род не ба шти не (усво је на 1972. г.), Беч ка кон вен ци ја о за шти ти озон ског омо та ча (усво је на 1985), Кон вен ци ја ОУН о про ме ни кли ме (усво је на 1992. г.), Конвен ци ја о пре ко гра нич ном за га ђи ва њу ва зду ха на ве ли ким да љи на ма (усво је на 1979), Ха шка кон вен ци ја о за шти ти култур них до ба ра у слу ча ју ору жа ног су ко ба (усво је на 1954), Кон вен ци ја о би о ло шкој ра зно вр сно сти (усво је на у Рио де Же неи ру 1992), Ба зел ска кон вен ци ја, Бон ска, Рам сар ска и мно ге дру ге.
Све ово го во ри да ће по сле ди це НА ТО агре си је на при ро ду и жив свет у Ср би ји и Ју го сла ви ји на не ти озбиљ не и ду го рочне по сле ди це по при ро ду и жи вот ну среди ну и су сед них зе ма ља, Евро пе и це ле пла не те. z
Књижевненовине, април1999.
Петер Хандке
ЧИТАвА ПлАНеТА ЗОве Се ЈуГОСлАвИЈА
Хвала НАТО. Хвала велики мали писци, од Гарсије Маркеса до Гинтера Граса, од Кензабура Ое до поткоманданта Маркоса због оног што нису написали. Хвала Папи и Ватикану због његове беле блажене тишине.
Велики корак за човечанство! Међутим, за оне који се на нашој планети Земљи још нису претворили у Марсовце и остале Зелене колаче, њихова домовина је, почевши од 24. марта 1999. године, Србија, Црна Гора, Република Српска, Југославија.
Марснапада, и за време марсовских напада Хелсинки, Мадрид, Алжир, Дар ес Салам (кућамира), Јерусалим, Јерихон, Багдад, па чак и Лондон, Париз, Берлин и Вашингтон ће бити део Југославије!»
(ИзјутарњебукевојногаеродромаВилакубле,недалекоодПариза.)
Владимир Војнович
ПИСМО СРПСКИМ ПИСЦИМА
Драги пријатељи и колеге,Постоји једноставна и свима доступна истина: насиље рађа насиље, и ништа
друго. У Београду падају ракете, из Приштине беже људи, у Албанији и Македонији и Црној Гори слегле су се стотине хиљада избеглица. НАТО авиони бацају на земљу бомбе да убијају живе, а потом довозе лекове и храну да лече и хране преживеле. Протести који су у целом свету све гласнији често добијају неразумне облике, екстремисти свих земаља и усмерења живнули су, и труде се да насталу ситуацију искористе за своје циљеве. Будаласти апсурдни свет.
Саосећам са вама, желим вам свима да преживите ове црне дане, и, уопште, да опстанете. Ја, наравно, осуђујем акције натовских стратега, насилне и глупе. Тешко решиве проблеме они су учинили нерешивима, и сами себе сатерали у ћорсокак из којег нема излаза. 1.априла1999.Минхен
Владимир Волков
СТИДИМ Се ШТО САМ ФРАНЦуЗ
Стидим се што сам Француз... Стидим се кукавичлука. Стидим се охолости, стидим се слугерањства. Стидим се глупости. Стидим се Француске. У овом часу бих желео да сам Србин. Више бих волео да примим неправедне бомбе него да их бавцам.
Владимир Волков
ЦелИвАО САМ СРБИЈу
На Ве ли ки Пе так био сам у јед ној бе о град ској цр кви. Це ли вао сам ико ну Го спо да Ису са Хри ста. Це ли ва ју ћи но ге Спа си те ља це ли вао сам Ср би ју...
9.април1999.године
Књижевненовине,ратнибројеви
65ekocid dveri srpske
Пр ва ме ђу на род на кон фе рен ци ја о об но ви жи вот не око ли не у Ју го слави ји (First In ter na ti o nal Con fe ren ce
on En vi ron men tal Re co very of Yugo slavia) ENRY2001, одр жа на је од 27. до 30. сеп тем бра 2001. го ди не у Бе о гра ду у по слов ној згра ди „Ју го пе тро ла“, Ми ленти ја По по ви ћа 1.
Кон фе рен ци ју су ини ци ра ле проф. др Ја сми на Ву јић са Уни вер зи те та Ка ли фор није у Бер кли ју, САД, и др Та тја на Је вре мо вић са Пар дју Уни вер зи те та, Ла фа јет Ин ди ја на, САД, са ци љем по кре та ња све о бу хват не еко ло шке об но ве на ше зе мље кроз не посред но из но ше ње по сто је ћих про бле ма пред ме ђу на род ну јав ност, при ка зи ва ње нај мо дер ни јих тех но ло ги ја за са ни ра ње за га ђе них ме ста, и пред ла га ње бу ду ћих пра ва ца у од но су на на уч ноструч не, фи нансиј ске, ор га ни за ци о не, прав не и дру штвене аспек те за шти те и об но ве око ли не. Овој ини ци ја ти ви се убр зо при дру жио ве ли ки број афир ми са них струч ња ка из зе мље и ино стран ства, ко ји су схва ти ли да ви ше не сме би ти од ла га ња у при сту па њу об но ви жи вот не око ли не у Ју го сла ви ји. Ко ли ко нам је поз на то, од та да се на др жав ном ни воу ни је мно го ура ди ло по пи та ње са наци је те ре на. С дру ге стра не, оче ку је мо да ће се у фе бру а ру по ја ви ти књи га др Зо ре Вук ми ро вић ко ја се ба ви ка та стро фал ним по сле ди ца ма ра та по при род ну око ли ну и људ ско здра вље. Др Вук ми ро вић је ус пе ла по сле ду го го ди шњег ис тра жи ва ња да по каже и до ка же од ре ђе не усло ве и по сле дице. За јед но са др Ја сми ном Ву јић је ра ди ла на збор ни ку и кон фе рен ци ји ENRY2001 о по сле ди ца ма бом бар до ва ња.
Пре но си мо део за кључ ака и пре по ру ка са кон фе рен ци је ENRY 2001.
УВОДНа по чет ку тре ћег ми ле ни ју ма Ју го
сла ви ја се, по ред гло бал них про бле ма за га ђи ва ња око ли не, су о чи ла са ре шава њем про бле ма угро жа ва ња при ро де и при род них ре сур са, за тим са еко ло шком ште том у око ли ни ин ду стриј ских по строје ња, као и опа да њем ква ли те та жи во та и угро жа ва њем здра вља ста нов ни штва, услед ис цр пљу ју ће де це ни је еко ном ских санк ци ја, а по себ но по сле НА ТО бом бардо ва ња 1999. го ди не
У то ку НА ТО бом бар до ва ња, 78 ин дустриј ских и 45 енер гет ских по стро је ња су оште ће на или уни ште на, уз осло ба ђање хи ља да то на кан це ро ге них, му та ге них и ток сич них хе ми ка ли ја, укљу чу ју ћи не ке ду го жи ве ће ор ган ске за га ђи ва че, ко ји су за бра ње ни Сток холм ском кон вен ци јом за људ ску упо тре бу. Из го ре ло је пре ко 150.000 то на наф те и наф них де ри ва та, као и 367.000 то на ке ро зи на. Ви ше од 20.000 ку ћа је униште но, и нај ма ње 31.000 му ни ци је од осиро ма ше ног ура на (ОУ) од 30 ми ли ме та ра је ис па ље но. Гру па Г17 про це ни ла је да је ште та на не та ин фра струк ту ри пре шла 30 ми ли јар ди до ла ра.
Де таљ на ана ли за про це не еко ло шке ште те и пред ло га за еко ло шки опо ра вак тре ба да укљу чи сле де ће:
ста ње до 1991. го ди не (укљу чу ју ћи -прет ход не еко ло шке ка рак те ри сти ке, као и со ци јал ни и при вред ни раз вој),
про ме не до ко јих је до шло из ме ђу -ју на 1992. и мар та 1999. го ди не, и ко је укљу чу ју ефек те спо ља шњих еко номских санк ци ја и ци вил них ра то ва,
НА ТО бом бар до ва ње 1999. го ди не, и -пе ри од по сле 10. ју на 1999. го ди не. -
Да би се утвр ди ле крат ко роч не и ду гороч не по сле ди ца по здра вље љу ди, укључу ју ћи пси хо со мат ске и со ци јал не по следи це, мо ра ју се спро ве сти епи де ми о ло шке сту ди је ко је ће са ку пи ти де таљ не по дат ке и про це ни ти ри зи ке по здра вље.
Овај из вештај да је кра так пре глед ра зних ана ли за пред ста вље них у то ку Кон ферен ци је ENRY2001. Та ко ђе су укљу че ни за кључ ци и пре по ру ке не ко ли ко рад них гру па у ве зи са опо рав ком жи вот не среди не у Ју го сла ви ји.
ЗА ГА ђЕ ЊЕ ВА ЗДУ хА, ЗЕ МЉИ-ШТА, ПО ВР ШИН СКИх И
ПОД ЗЕМ НИх ВО ДАДо1990. го ди не ва здух је био нај за га ђе
ни ји у на се љи ма, че му су нај ви ше до при носи ле тер мо е лек тра не на угаљ, ин ду стријска по стро је ња, ло же ње на угаљ, шум ски по жа ри и из дув ни га со ви из ауто мо би ла. Не е фи ка сно ко ри шће ње енер ги је и ни ска тех нич ка ефи ка сност ин ду стриј ских проце са до при не ла је по гор ша њу си ту а ци је, без об зи ра на „по зи ти ван“ ути цај сла бљења при вре де на ква ли тет ва зду ха.
Ис пу шта ње отров них хе ми ка ли ја у то ку НА ТО бом бар до ва ња ве ли ких ин ду стријских по стро је ња 1999. го ди не је до ку менто ва но. Нај ва жни ја ин ду стриј ска по строје ња ко ја су или оште ће на или уни ште на укљу чу ју Пан че во (Ра фи на ре ри ја наф те, Фа бри ка ве штач ког ђу бри ва и Пе тро хе мија), Но ви Сад (Ра фи не ри ја наф те), Сме де рево (скла ди ште наф те), Ва ље во (ин ду стријско по стро је ње), Кра гу је вац (ин ду стријско по стро је ње) и Бор (руд ник). Огром не ко ли чи не отров них хе ми ка ли ја су ис цу ре
еко ло шке по сле ди це бом бар до ва ња Ср би јеОгром не ко ли чи не отров них хе ми ка ли ја су ис цу ре ле у око ли ну ових по стро је ња, за га ђу ју ћи зе мљи ште, ка на ле и ре ке. Ис пу ште ни су и гу сти обла ци отров них хе ми ка ли ја... Уни шта ва ње елек трич них тран сфор ма то ра до ве ло је до ис пу шта ња пи ра ле на и дру гих је ди ње ња. Има ју ћи у ви ду да су сва ова је ди ње ња из у зет но ток сич на са мо гу ћим кан це ро ге ним, те ра то ге ним и му та ге ним ефек ти ма, по сле ди це по здра вље и око ли ну тек тре ба да бу ду про це ње не
66 natodveri srpske
Др Јасмина Вујић
ле у око ли ну ових по стро је ња, за га ђу ју ћи зе мљи ште, ка на ле и ре ке. Ис пу ште ни су и гу сти обла ци отров них хе ми ка ли ја... Уништа ва ње елек трич них тран сфор ма то ра до ве ло је до ис пу шта ња пи ра ле на и других је ди ње ња. Има ју ћи у ви ду да су сва ова је ди ње ња из у зет но ток сич на са мо гу ћим кан це ро ге ним, те ра то ге ним и му та ге ним ефек ти ма, по сле ди це по здра вље и околи ну тек тре ба да бу ду про це ње не. Не ка од ових ток сич них је ди ње ња при па да ју гру пи еко ло шки ду го жи ве ћих и аку му лира ју се у лан цу ис хра не. Ди ок си ни, фу ра ни и дру ги ток сич ни га со ви ко ји су осло бо ђени у то ки НА ТО бом бар до ва ња су та ко ђе де тек то ва ни у не ко ли ко зе ма ља у око ли ни (Пољ ска, Ма ђар ска и Грч ка). Ни во ди ок сина, ко ји су та ко ђе де тек то ва ни у ва зду ху у Ско пљу не по сред но по сле НА ТО бом бардо ва ња Пан че ва, био је се дам пу та из над ме ђу на род ног до зво ље ног ни воа.
Кон та ми на ци ја ва зду ха је кон ти ну ал но ме ре на у на се љи ма у то ку вој них ак тив ности. Нео п ход но је да се кон тро ла на ста ви да би се утвр ди ло да ли ове кон та ми на ци је ва зду ха ко је су би ле ло ка ли зо ва не у про стору и вре ме ну, мо гу да до ве ду до озбиљ ни јих ду го роч них по сле ди ца. До кон та ми на ци је зе мљи шта је до шло или ди рект ним ис пушта њем ток сич них хе ми ка ли ја или та ло жењем кон та ми на на та из ва зду ха...
Чак и у то ку НА ТО бом бар до ва ња, а на рочи то по сле ра за ра ња глав них ин ду стријских по стро је ња, низ про гра ма ме ре ња и кон тро ле око ли не су за по че ти са ци љем да се про це ни обим ште те услед ових ра за ра ња. Ови про гра ми су се од но си ли
на не ко ли ко нај за га ђе ни јих ме ста у бли зини ра фи не ри ја и скла ди шта наф те, пе трохе миј ске ин ду стри је и дру гих хе миј ских и ин ду стриј ских по стро је ња, чи ја ра за ра ња су до ве ла да зна чај них ис пу шта ња отровних и опа сних хе ми ка ли ја у око ли ну. Ова ме ре ња и кон тро ла су се углав ном од носи ли на те шке ме та ле.
Је дан од глав них по ка за те ља ста ња око ли не у не кој обла сти је сте ква ли тет над зем них и под зе минх во да. У по четним ме ре њи ма узо ра ка под зем них во да узе тих са ве ћих ду би на на ђе ни су ни ски ни вои ор ган ских је ди ње ња. Ка ко је утрв ђена ве ли ка вре мен ска про мен љи вост концен тра ци је ових је ди ње ња, прет по ста вља се да по сто ји та лас за га ђе ња ко ји се кре ће ис под по вр ши не, што ука зу је на по тре бу по сто ја ња про гра ма ду го роч не кон тро ле и ме ре ња да би се оси гу рао еко ло шки квали тет глав них из во ра во де за пи ће. Ово је на ро чи то ва жно због до ка за не кон та мина ци је зе мљи шта и под зем них во да ближих по вр ши ни у овим обла сти ма, и ве ли ке ве ро ват но ће да ће кон та ми на ци ја до спе ти до ду бљих сло је ва под зем них во да.
Тре ба на гла си ти да је ве ли ка па жња по све ће на сма ње њу из во ра кон та мина ци је око Пан че ва и Но вог Са да, да би се на тај на чин спре чи ла кон та ми на ци ја из во ра во де за пи ће за ове гра до ве. На овим ме сти ма је про на ђе на и вр ло озбиљна кон та ми на ци ја те шким ме та ли ма, а и по ви шен ни во те шких ме та ла у под земним во да ма, што ука зу је да ће еко ло шки про блем би ти ду го ро чан. Утвр ђе но драстич но сма ње ње ква ли те та по вр шин ских
во да у бли зи ни уни ште них ин ста ла ци ја, на ро чи то Ду на ва код Но вог Са да и Пан чева, зах те ва хит ну ак ци ју. Та ко ђе је ја сно да ће огром не ко ли чи не ви со ко кон та ми нира них се ди ме на та ко ји су се на та ло жи ли у то ку по след њих 30 го ди на у Ђер дап ском ре зер во а ру, пред ста вља ти је дан од нај тежих про бле ма ко ји ће зах те ва ти пот пу но но ве ме то де ре ша ва ња.
Нео п ход но је да се па жња од мах по свети ре ша ва њу ових про бле ма да би се из бегло да ље уни шта ва ње жи вот не сре ди не и оства ри ло бо ље здрав стве но ста ње и су гурно сти ста нов ни ка Ју го сла ви је у бу дућ ности. Од из у зезт не ва жно сти је осни ва ње је дин стве ног за во да ко ји би ко ор ди ни рао и ор га ни зо вао ме ре ња, са ку пља ње и анали зи ра ње по да та ка, на осно ву ко јих би се про це њи вао ри зик, пра ви ли мо де ли по наша ња за га ђи ва ча, утвр ђи ва ли при о ри те ти и ко ор ди ни ра ле ак ци ја за са ни ра ње. Та кође је од из у зет не ва жно сти да се по кре не ри го ро зан про грам кон тро ле ква ли те та ко ји би оси гу рао тач ност при ку пље них по да та ка у то ку про гра ма оба ве зних ме рења. Ве о ма је ва жно да се на гла си да ће се при сту пи ти про гра му ду го роч них ме ре ња да би се кон ти ну и ра но про це њи вао ри зик од да љих еко ло шких за га ђе ња и до ку менто ва ла ефи ка сност пред у зе тих ме ра за са на ци ју еко ло шких за га ђе ња.
Алар мант ни про бле ми ко ји су на ста ли као по сле ди ца бом бар до ва ња у 1999. го дини су до дат но по ве ћа ли те шку еко ло шку си ту а ци ју у зе мљи до ко је је до шло ду гого ди шњим за не ма ри ва њем еко ло шких про бле ма. z
67ekocid dveri srpske
Последице бомбардовања
У то ку апри ла и ма ја, агре сор је не по сред ним и по сред ним дејстви ма оне спо со бља вао елек тро
е нер гет ски си стем, с ци љем да иза зо ве ху ма ни тар ну ка та стро фу ши ро ких разме ра. Пр во ди рект но деј ство би ло је 23. апри ла 1999. го ди не, ка да је ра зор ним про јек ти ли ма га ђао тра фо ста ни цу 220 /110 ки ло вол ти (kV) „Бе о град 3” и ТС 110 / 35 kV „Бе о град 9“.
У пе ри о ду од 2. до 22. ма ја агре сор је ба цао ка сет не бом бе са ви со ко про водним влак ни ма по нај зна чај ни јим пре носним објек ти ма ТС „Ниш 2” и раз вод ном по стро је њу „Дрм но“ (по три пу та), тра фоста ни ца ма „Обре но вац“, „Но ви Сад 3”, „Бе оград 8” и „Ба ји на Ба шта“ (по два пу та) и тра фо ста ни ца ма „Бе о град 5”, „Бе о град 3”, „Ко сто лац А“ и „Ко лу ба ра А“ (по јед ном). Та деј ства су у од ре ђе ном пе ри о ду изазва ла го то во пот пун рас пад ЕЕС и оставља ла су без елек трич не енер ги је најве ћи део Ре пу бли ке.
Eлек трична енер ги ја je бр зо до ла зи ла до по тро ша ча, па је у пе ри о ду од 22. до 31. ма ја агре сор по два пу та деј ство вао ра зор ним про јек ти ли ма на ТС 400 / 220 kV „Обре но вац ”, ТС 400 / 220 / 110 kV „Но ви Сад 3 ”, ТС 400 / 220 / 110 kV “ Ниш 2 ”, ТС 400/220/110 kV „Бе о град 8” и ТС 220/110 kV „Бе о град 5”, а по је дан пут је деј ство вао на раз вод но по стро је ње 400 kV “ Дрм но ” и ТС 110/35 kV “ Ко лу ба ра“.
У тим деј стви ма уни ште на су или су оште ће на 32 енер гет ска тран сфор ма то
ра, укуп не сна ге 4.315 ме га вол там пера (MVA), и то: шест на на по ну 400 kV, сна ге 2.300 MVA, 12 на на по ну 220 kV, сна ге 1.300 MVA и 14 на на по ну 110 kV, сна ге 632 MVA. За тим, 98 по ља на трафо ста ни ца ма и раз вод ним по стро је њима на на по ну 400 kV, 220 kV и 110 kV. Сва ко од ових по ља (тран сфор ма торско, да ле ко вод но или спој но) са др жи зна тан број ви со ко на пон ских уре ђаја (пре ки да ча, ра ста вља ча, од вод ни ка пред на по на …)
Ра зо ре не су и чи та ве де о ни це да леко во да ви со ког на по на ко ји по ве зу ју нај ве ће про из вод не ка па ци те те са ве ликим гра до ви ма, у ко ји ма жи ви нај ве ћи број ста нов ни ка Ср би је. Уни ште ни су или оште ће ни сту бо ви са при па да ју ћом опре мом и зна чај на ду жи на про вод ника 25 сту бо ва на 19 пра ва ца на по на 400 kV, 220 kV и 110 kV. Са мо на пре ла зу да ле ко во да пре ко Са ве, код Обре нов ца, уни ште но је шест спе ци јал них но се ћих сту бо ва, ко ји су ви со ки око 70 ме та ра и шест спе ци јал них за те зних сту бо ва.
Ру ше њем ових сту бо ва, уз уни шта ва ње ТС „Обре но вац“, оне мо гу ће на је про из водња у нај ве ћим ЕПСовим тер мо е лек трана ма (укуп но 2700 ме га ва та), јер су остале без елек трич не енер ги је за соп стве ну по тро шњу, што је пред ста вља ло ве ли ку опа сност да до ђе до ха ва ри ја ши рих разме ра у овом енер гет ском ги ган ту.
Те ро ри стич ким и агре сор ским дејстви ма на Ко со ву и Ме то хи ји, оне спо со
бље ни су нај зна чај ни ји да ле ко во ди од ТЕ „Ко со во“ пре ма Ма ке до ни ји, Ал ба нији, Цр ној Го ри и тра фо ста ни ци „Ниш 2”, с ци љем да се наш си стем изо лу је од што ви ше су сед них ЕЕС. Вр ста и обим оште ћења још ни су у пот пу но сти са гле да ни, јер по је ди ним од тих ме ста ни ра ни је а ни са да ни је мо гу ће при ћи, а да се не угрозе људ ски жи во ти.
По сред ним деј стви ма агре со ра оштеће на су и по стро је ња и уре ђа ји за ди стрибу ци ју елек трич не енер ги је, за тим, по једи ни про из вод ни ка па ци те ти (ТЕ „Ко лу бара“, ХЕ „Би стри ца“, ТЕТО Но ви Сад) као и дру ги објек ти.
По сле ди це НАТО деј ста ва по елек тро е нер гет ски си стем Ср би јеРа зо ре не су и чи та ве де о ни це да ле ко во да ви со ког на по на ко ји по ве зу ју нај ве ће про из вод не ка па ци те-те са ве ли ким гра до ви ма, у ко ји ма жи ви нај ве ћи број ста нов ни ка Ср би је. Уни ште ни су или оште ће ни сту бо ви са при па да ју ћом опре мом и зна чај на ду жи на про вод ни ка
68 natodveri srpske
ВИ СО КО ПРО ВО ДЉИ ВА ВЛАК НАУ пе ри о ду од 2. до 14. ма ја до го ди ло се
ви ше по ре ме ћа ја у ЕЕС ЕПСа, иза зва них пре кри ва њем пре но сних по стро је ња ви со ко про во дљи вим влак ни ма.
Влак на су ба ца на по мо ћу спе ци јалних бом би ти па CBU102(V)2/B, са 202 ка се те ти па BLU114/B. У сва кој ка се ти је би ло 147 ка ле мо ва са спе ци јал ним оп тич ким влак ни ма на па ре ним алу мини ју мом, ду жи не 150 m и де бљи не 6–7 ми кро ме та ра. При ли ком па да на опре му у по стро је њи ма је до ла зи ло до крат ких спо је ва. Де ло ва њем за шти те на да леко во ди ма, тран сфор ма то ри ма и са бирни ца ма, це ла по стро је ња су оста ја ла у без на пон ском ста њу, па је до ла зи ло до де ли мич них рас па да ЕЕС ЕПСа.
На ве де не бом бе су ба ца не на на ша по стро је ња у че ти ри на вра та:
2. ма ја у 21:45 на ТС 400/220 кV „Обрено вац“, ТС 220/35 кV „Ба ји на Ба шта“, ТС 2 400/220/110 кV „Ниш“, ТС 400/220/110 кV „Но ви Сад 3” и РП 400 кV „Дрм но“
7. ма ја у 21:21 на ТС 400/220 кV „Бе оград 8”, ТС 220/110 kV „Бе о град 5”, ТС 400/220 kV „Обре но вац“ и ТС 220/110 kV „Бе о град 3”
13. ма ја у 22:40 на РП 400 kV „Дрм но“, ТС 400/220/110 kV „Ниш 2”, ТС 400 и 110 kV „Но ви Сад 3” и по стро је ње 110/35 kV ТЕ „Ко лу ба ра“
22. ма ја у 02:18 на РП 400 и 220 kV „Дрм но, ТС 400/220 kV „Бе о град 8«, ТС
400/220/110 kV „Ниш 2«, ТС 220/35 kV „Ба ји на Ба шта“ и по стро је ње 110 kV ТЕ „Ко сто лац А“.
По ред то га, ве тар је по вре ме но на носио ви со ко про во дљи ва влак на са неочи шће них де ло ва по стро је ња и из блиске око ли не на де ло ве ко ји су би ли већ очи шће ни и пу ште ни у по гон. Због то га је, та ко ђе, до ла зи ло до крат ких спо јева на по стро је њи ма.
По ме ну ти по ре ме ћа ји су би ли најте жи у исто ри ји ЕПСа.
Рад дис пе че ра у Дис пе чер ском центру ЕПСа, „Елек тро и сто ко вим“ мре жним ре ги о нал ним цен три ма и дис пе черским цен три ма елек тро ди стри бу тивних пред у зе ћа био је ве о ма оте жан, с об зи ром на прак тич но исто вре мене по ре ме ћа је у не ко ли ко кључ них по стро је ња у ко ји ма је до шло до потпу ног без на пон ског ста ња.
Због тих си мул та них ква ро ва, дис пече ри су пр ви пут би ли у си ту а ци ји да јед но вре ме но ус по ста вља ју по је ди не де ло ве ЕЕСа. Тре ба ло је бр зо до носи ти пра вил не од лу ке, че сто и ин ту итив не, ка ко би се што пре обез бе ди ло де ли мич но или не где и пот пу но на паја ње елек трич ном енер ги јом по је диних елек тро ди стри бу тив них пред узе ћа у Ср би ји.
По ред то га, у по је ди ним тра фо стани ца ма и елек тра на ма је до ла зи ло до ква ро ва на опре ми, чи ме је до дат но оте жа но ус по ста вља ње ЕЕСа.
БОМ БЕ СА ЕЛЕК ТРО ПРО-ВОД НИМ ВЛАК НИ МА
Бом бе са елек тро про вод ним влак ни ма су про јек ти ли ко ји, уме сто кла сич ног експло зи ва, има ју 202 ма ње ка се те, од ко јих сва ка са др жи 147 ка ле мо ва са по 150 ме та ра елек тро про вод них вла ка на (једна бом ба са др жи влак на укуп не ду жи не 4.454 ки ло ме тра!). На зив „гра фит на бомба“ је, ма да нео д го ва ра ју ћи, одо ма ћен у ши рој упо тре би пр вих да на и по ти че отуда што влак на по ка зу ју осо би не елек тропро вод но сти слич не гра фи ту.
Влак но се са сто ји од 30ак ни ти, сва ка је преч ни ка око 13 ми кро на. Јед ну нит чи не елек тро и зо ла ци о ни но сач ци лин дрич ног об ли ка (преч ни ка 6–7 ми кро на, ста кла сте струк ту ре) и елек тро про вод на пре вла ка од чи стог алу ми ни ју ма. Про се чан хе миј ски са став влак на је: алу ми ни јум 58%, си лици јум ок сид 34%, кал ци јум 3,9%, на три јум 0,6%, маг не зи јум 1%, ка ли јум 0,4% и траго ви строн ци ју ма, ба кра и цин ка.
При ли ком осло ба ђа ња из ка се та, влакна обра зу ју мре жу ко ја по кри ва под руч је по вр ши не не ко ли ко хек та ра. У ди ректном кон так ту са елек трич ним во до ви ма да ле ко во да или ве ли ких елек тро е нергет ских по стро је ња ко ја су под на по ном, влак на иза зи ва ју крат ке спо је ве и ре акци ју за штит них уре ђа ја ко ји та по стро јења из ба цу ју из по го на, та ко да до ла зи до па да де ла или це ло куп ног елек тро е нергет ског си сте ма. z
69ekocid dveri srpske
70 dveri srpske bombardovawe70 osiroma[enidveri srpske
Фонд истине о Србима захтева од Европске уније да оформи међународну Комисију за
утврђивање кривице ваздухопловних снага НАТОа, које су приликом агресије на СР Југославију користиле осиромашени уранијум с правом предлагања три члана у оквиру надлежне Комисије.
НАТО је, у периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. године, по сопственом признању, користио пројектиле са осиромашеним уранијумом, односно пројектиле који су носили 9 тона нуклеарног отпада.
Око 5.000 зрна са осиромашеним уранијумом испаљено је из седмоцевних авионских топова од 30 мм GAU 8А типа GETLING, уграђеним у авионе А10А из састава Ратног ваздухопловства САД.
Данак смрти војника из Европске уније (који су били у служби за време агресије на Републику Српску 1995. и СР Југославију 1999) превазишао је бројку од стотину несрећника који су умрли од рака или леукемије. Додајмо и чињеницу да је са КФОРовим гардистима из Италије, Белгије, Енглеске који су страдали од последица зрачења смрт задесила и официре Приштинског корпуса Војске Југославије (досада забележена 4 смртна случаја и 10 оболелих од леукемије).
Степен радијације је, током две вандалске агресије, у Републици Српској био 16 пута већи од дозвољеног, а у СР Југославији, на контаминираним локацијама, 100 пута већи него код природног садржаја урана у земљишту.
Напомињемо да је у свим суседним земљама (првенствено у Мађарској), приликом рата НАТОалијансе против Србије и Југославије 1999, забележен повећан степен радиоактивности као последица руже ветрова.
Фонд истине захтева и ургентан међународни увид у рад, као и надзор, енглеске фирме "British Nuclear Fuel", која се бави прометом нуклеарног отпада и у тесној је вези са америчким компанијама које производе пројектиле са главама у које је уграђен осиромашени уранијум.
Да је НАТО знао за употребу нуклеарног отпада у сврху реализовања новог геноцидног оружја, види се из информације коју је атлантској алијанси проследио Пентагон. Бомбе са нуклеарним отпадом коришћене су у нападу на Ирак, Републику Српску и Републику Србију што све потврђују Француз Мартин Месоније, Белгијанац Фредерик Лор и Американац Роџер Трилинг у књизи „Осиромашени уранијум невидљиви рат".
Да НАТО користи муницију са осиромашеним уранијумом потврдио је и председник италијанске владе Ђулијано Амато, који је о томе обавестио све чланице ЕУ као и војни врх НАТОфаланге. Одмах иза тога уследила је, слична, и немачка иницијатива. Осиромашени уранијум је тако постао пошаст нашег времена и реалност политичког бестијаријума. Осиромашени уранијум (који се највећим делом састоји од изотопа У238 и носи назив „осиромашени" јер садржи концентрацију изотопа У235, нижу од нормалне) није зато постао једино симбол хуманиста с бичем већ и симбол тираније над правом; између осталог, кршења: Конвенције о законима и обичајима рата (Хаг, 1899), Конвенције о заштити цивилних лица (Женева, 1949), Декларације Конференције УН о животној средини (Стокхолм, 1972).
Доказ о опасности оваквог оружја по становништво потврдиће и сами Амери
канци који су, на конспиративан начин, извршили деконтаминацију земљишта (70 цм) у Шкотској и Немачкој у базама где су користили ово оружје. Одговор на америчку нову сратегију, тј. амерички синдром дале су и две међународне конференције: прва одржана на годишњицу НАТО бомбардовања СР Југославије у Бирмингаму марта 2000. (Бирмингам је себе прогласио I градом против употребе нуклеарног оружја), а друга у Брисе
О нерадиоактивном уранијумуПисмо упућено председавајућем Европске уније Комесару ЕУ за питања заштите природне средине Председницима влада: Русије, Индије и Кине
Фонд истине о Србима
dveri srpske 71srbije 71uranijum dveri srpske
лу, октобра 2000, о злоупотреби пројектила са осиромашеним уранијомом.
Фонд истине је, не једном, упозоравао на политику са геноцидним намерама, односно последице од употребе метала бешчашћа (осиромашени уранијум) у ратне сврхе, као што је: мутација ћелија пошто се честице уранијума, после експлозије, распадају на „микронске честице које емитују бета и гама зрачења, те кроз воду, земљу, ваздух и храну стижу у људски организам, до костију".
Фонд истине зато захтева да се донесе РЕЗОЛУЦИЈА којом ће се забранити употреба геноцидног и екоцидног оружја и одреди рок за утврђивање досад почињених злочина, односно: да се испитује токсичност и изврши контрола леукоцита 3 пута годишње код становништва на свим територијама где је ово оружје употребљавано, као и да се прати пораст оболелих од леукемије у првих 5 година и пораст оболелих од тумора у наредних 10 година од датума употребе овог оружја.
Фонд истине заснованост својих тврдњи поткрепљује и изјавом пуковника Конрада Фрајтага, портпарола НАТОалијансе, да су Американци обавестили НАТО да се у осиромашеном уранијуму налази „и плутонијум у малим количинама" („Вјесник", Загреб, Хрватска, 22. јануара 2001. године). Фонд истине заснованост својих тврдњи поткрепљује и чињеницом да нуклеарни лобији, као силе мрака, траже клониране стручњаке за оправдавање своје политичке бестијалности. У том смислу, карактеристична је изјава Ендрјуа Брукса из Међународног института за стратешке студије у Лондону према којој је „америчка војска користила муницију са нерадиоактивним уранијумом" (како извештава дописник Гласа Америке, Том Риверс 3. јануара ове године).
Фонд истине сматра да све институције којима се обраћа имају више од моралне обавезе да реагују на злоупотребе нуклеарног отпада (само Американци имају 107 нуклеарних електрана које се ослобађају отпада) а починиоце доктрине бешчашћа приведу закону. z
(Београд—Брисел, 13.април2001)
ФондистинеоСрбимаПредседникПредрагР.
ДрагићКијук
Га бри јел Гар си ја Мар кес
Две уКР ШТе Не СуД БИ НеНе зна мо да ли су два чо ве ка ко ја су 24. мар та пре у зе ла на се бе вар вар ски за да так да бом
бар ду ју Ко со во зна ла да су жр тве сво јих укр ште них суд би на. Је дан од њих је Ма дри ђа нин Ха ви јер Со ла на Ма да ри ја га, ге не рал ни се кре тар НА ТОа, пе де сет сед мо го ди шњи ху ма ни ста, про фе сор фи зи ке, ко ји је не по вре ђен пре жи вео три смр то но сна ми ни стар ства: за кул ту ру, обра зо ва ње и спољ не по сло ве.
У кру гу број них при ја те ља увек се при ка зу је у свом пра вом све тлу: као ин те лек ту а лац ко ји ни је за ра стао у бра ду, већ је због не са ни це не мар но и на бр зи ну обри јан, ко ји у пот пу но сти вла да ве шти ном во ђе ња ди ја ло га и ко ји је до бро и озбиљ но про чи тао све књи ге ко је је тре бало да про чи та, па и мно ге ко је ни је тре ба ло. Чуд но је што ни ка да ни је на пи сао ни об ја вио сво је љу бав не сти хо ве. У све ту га би је за слу жен глас чо ве ка ко ји се нај ви ше сме је и гр ли, и то до те ме ре да је је дан ње гов при ја тељ ре као да је у ста њу да за гр ли чак и елек трич ни стуб. Ме ђу тим, у рет ким при ли ка ма ка да спу сти по глед, ње го ве очи ода ју ту жног пе сни ка скло ног са мо ћи.
У по ли тич ким кру го ви ма уме сва ког да др жи на дис тан ци, али увек са за во дљи вом љу базно шћу ко ју је на сле дио од бра та сво га де де дон Сал ва до ра де Ма да ри ја ге. Али, та ко ђе је по знат по то ме да уме да бу де ко ле ри чан ка да за то има раз лог и да ка же оно што ми сли, не оба зи ру ћи се ни на ко га. Ње го ва нај ве ћа кон тра дик тор ност је то што се на сав глас про ти вио ула ску Шпа ни је у НА ТО, а да нас је бли ста ви ге не рал ни се кре тар те ор га ни за ци је ко ја је у ра ту. Украт ко: он је ве о ма нео би чан ци вил, из гле да ло је да не мо же ни мра ва да зга зи; ме ђу тим, без окле ва ња је дао нај ри скант ни је вој но на ре ђе ње овог ве ка. Је ди на уте ха ко ја пре о ста је на ма, ње го вим при ја те љи ма, је сте да ве ру је мо да тај бру тал ни чин ни је био ре зул тат ње го ве во ље, већ зле суд би не.
Дру ги чо век, ко ји је од го во ран за тех нич ко из вр ша ва ње ове аван ту ре, је сте аме рич ки ге нерал Ве сли Кларк, вој ник ко ји ко ман ду је нај ве ћем бро ју љу ди на све ту, глав но ко ман ду ју ћи Ју жне ко ман де САДа, са се ди штем у Па на ми до 1997. го ди не, а од та да Вр хов не ко ман де НА ТОа у Евро пи, са се ди штем у Бри се лу. Ро дио се пре 55 го ди на у Литл Ро ку у Ар кан за су, где је ро ђен и ње гов при ја тељ пред сед ник Клин тон. Пр во уна пре ђе ње је до био 1966. на Ака де ми ји Вест По инт и по ча сну ди пло му из фи ло зо фи је, по ли ти ке и еко но ми је на Окс форд ском уни вер зи те ту у Ен гле ској. Он је ста сит и по ма ло це ре мо ни ја лан, а ње го ви дру го ви у вој сци га сма тра ју ча сним вој ни ком стро го га ко ва, ко ји де ли и до бро и зло са сво јим вој ни ци ма и не мо же да жи ви а да не зна шта ми сле о ње му. Оно што ма ло ко зна је сте да се иза че ти ри зве зде и број них од ли ко ва ња кри је ње гов ве чи ти сан да бу де при знат као по ли ти ко лог и иде о лог со ци јал не сре ће.
Мо је до бро и про дук тив но при ја тељ ство са Ха ви је ром Со ла ном, ко је тра је ви ше од 20 го ди на, за че то је за хва љу ју ћи де ло ва њу си ле Зе мљи не те же. На су прот то ме, на чин на ко ји сам упо знао ге не ра ла Клар ка пред ста вља јед ну од нај не о бич ни јих и нај и зне над ни јих епи зо да у мом жи во ту. То се до го ди ло пре три го ди не у Па на ми, ка да ме не ко ли ко па нам ских при ја те ља, са кан це ларом Хор хе ом Ри те ром на че лу по зва ло да ви дим огром ну играч ку од ка на па на бра на ма ка на ла и оно што је оста ло од ба зе Ха у ард у зо ни ко ја је још увек би ла оку пи ра на од стра не САД.
Тек смо се про би ли до кон тол них пунк то ва ка да нам је гру па офи ци ра Ју жне ко ман де пресе кла пут. Ка да смо иза шли из ауто бу са са ру ка ма ско ро по диг ну тим увис, об ја сни ли су нам да нас ге не рал Кларк че ка у сво јој кан це ла ри ји. Ни кад ни смо са зна ли по мо ћу ко јих три ко ва, или вој них оба ве шта ја ца је са знао да ће мо про ћи по ред ње го ве ку ће. Али, ста јао је та мо, у тропској уни фор ми ка кву но се ко ло ни јал ни ко ман дан ти у фил мо ви ма, на кра ју огром ног сто ла на ко ме су се на ла зи ле сва ко ја ке ђа ко ни је за је ло и пи ће. Из гле да ло је да то ни је он лич но, већ Ро берт Ред форд у са вр ше ној уло зи ге не ра ла Клар ка.
Ње го ва на ме ра из ло же на окс форд ском ре то ри ком и јед но став ним ма ни ри ма да ле ких ро ђа ка Скар лет О' Ха ре би ла је да са на ма раз ме ни ми шље ња о све ту. Ско ро без уво да по чео је да нам при ча сво ја ис ку ства из број них вој них и по ли тич ких за да та ка ко је је оба вљао од Ви јет на ма до Бо сне и у ко ји ма је, по ње го вом ми шље њу, са зре ла ње го ва дру штве на свест. Али, из гле да ло је да уоп ште не схва та бар у мом слу ча ју да је иза брао по гре шног са го вор ни ка. Уоп ште не мам та лен та, кул ту ре ни скло но сти за ап стракт не иде је и је два сам се усу дио да му об ја сним да су за раз у ме ва ње ствар но сти ин ту и ци ја и слут ње ро ма но пи са ца по не кад исто то ли ко ко ри сне као и на у ка.
Ге не рал нам је, са сво је стра не, до ка зао да до бро по зна је на у ку, иако су мо жда ње го ва зна ња раз ре ђе на вој нич ким обра зо ва њем. По по врат ку у ауто бус, кан це лар Ри тер је на пра вио је ди ни мо гу ћи ре зи ме тих нео д го не тљи вих сат и по вре ме на: "Био је то збир два су прот на мо но ло га."
Сва сре ћа те је ге не рал исто та ко до бро као и ми схва тио на ше кул тур не раз ли ке и по ли тич ка не сла га ња, па смо пре ко за јед нич ких при ја те ља на ста ви ли да раз ме њу је мо успо ме не, се ћа ња и по не ку књи гу. Оно што нам ни ка да не би па ло на па мет је да ће је дан од њих би ти Ха ви јер Со ла на. Ме ђу тим, мо рам да при знам да ка да сам са знао да ра де ра ме уз ра ме у НА ТОу, то ми је из гле да ло као још јед на од оних та јан стве них слу чај но сти ко је на ма пи сци ма ква ре ми ран сан.
Да нас је ја сно да Ко со во ни је би ло ко ји део све та, већ јед на од ње го вих не у рал гич них та чака и да је жр тва агре си је ко ја мо же да се про ши ри са не пред ви дљи вим и стра шним по сле дица ма. Ло ша вест за јед ног ин те лек ту ал ца ко ме ни ка да ни је па ло на па мет да бу де вој ник и за јед ног вој ни ка ко ји са ња о то ме да бу де ин те лек ту а лац, а обо ји цу по ве зу је стра хо ви ти ри зик да бу ду пре те че Тре ћег свет ског ра та. z
При ли ком агре си је на СРЈ, у пе ри о ду од 24. мар та до 10. ју на 1999. го ди не, НА ТО али јан са је, уз број не ти по ве
оруж ја, при ме ни ла и му ни ци ју са ра дио ак тив ним при ме са ма. НА ТО је већ 30. мар та, да кле сед мог да на бом бар до ва ња, упо тре био му ни ци ју са оси ро ма ше ним ура ни ју мом (У238), бом бар ду ју ћи ши ри ре јон При зре на. Ка сни је је та му ни ци ја нај ви ше ко ри шће на при бом бар до ва њу под руч ја у зо ни ју жно од 44. па ра ле ле.
На жа лост, ни по сле шест го ди на од НА ТО агре си је, др жа ва ни је утвр ди ла по сле ди це упо тре бе оси ро ма ше ног ура ни ју ма по здравље ста нов ни штва. Је ди но ис тра жи ва ње спро вео је Кли нич ки цен тар Ср би је.
ДоктореКовачевићу,вишепута��стеуказивалинаобавезудржаведаобезбедиподаткеосвимрејонимапокојимајеНАТОдејствоваоиопоследицамакојејебомбардовањеизазвало.
– Иако је ра ди о ак тив ност по зна та ви ше од сто ти ну го ди на, иако је те ма до ста ис тражи ва на с об зи ром на по сле ди це ко је ра дио ак тив ност узро ку је, све је то би ло до ступно углав ном струч ној јав но сти.
Пр ва атом ска бом ба, под име ном „Ма ли де чак“, збри са ла је Хи ро ши му. Нај ве ћа свет ска ис ку ства упра во су скоп ча на са ис пи ти ва њем по сле ди ца у том де лу Ја пана. На жа лост, то се де си ло и у На га са кију, три да на на кон Хи ро ши ме. За тим је та му ни ци ја ко ри шће на 1991. год. у За ливском ра ту, 1995. год у Ре пу бли ци Срп ској и 1999. го ди не на те ри то ри ји Ср би је и Цр не Го ре.
Иако је НА ТО али јан са у по чет ку не гира ла ко ри шће ње му ни ци је са оси ро маше ним ура ни ју мом, на кра ју је ипак би ла при мо ра на да при зна. Пре ма њи хо вим
по да ци ма, ис па ље но је око 9 то на та кве му ни ци је, док на ши по да ци го во ре да је та ко ли чи на ско ро ду пло ве ћа, око 15 то на. Ис тра жи ва ња ру ских екс пе ра та ука зу ју на још ве ћу упо тре бље ну ко ли чи ну та кве му ни ци је. Ко је у пра ву, ла ко је утвр ди ти на осно ву де тек ци је и мо ни то рин га ко је би тре ба ло спро ве сти у свим обла стима где је та му ни ци ја ко ри шће на. На жалост, тај по сао још увек ни је оба вљен и, што је нај го ре, ни су оба вље на по треб на ис пи ти ва ња на ста нов ни штву, ка ко би се утвр ди ле ди рект не по сле ди це по здравље љу ди.
Ре зул та ти на ших ис тра жи ва ња од но се се на ју го и сток Ср би је. НА ТО је бом бар довао 112 ло ка ци ја у на шој зе мљи. Ис пи тали смо че ти ри та ква под руч ја. На жа лост, на Ко со ву и Ме то хи ји је нај ви ше та квих ме ста, али та мо нам ни је омо гу ћен при ступ. Ипак, иле гал но је об ра ђе на јед на гру па из Штрп ца, и та ис тра жи ва ња су по ка за ла до са да нај дра стич ни је ре зул та те.
На ша ин тер пре та ци ја ре зул та та мо ра да бу де па жљи во од ра ђе на. За то мо ра мо пре ци зно утвр ди ти да ли су по сле ди це по здра вље љу ди ко је смо ис тра жи ва ли изазва не деј ством ура ни ју ма, или је не што дру го у пи та њу.
Ре зул та ти до ко јих смо до шли об ја вље ни су у из ве шта ју екпспе ра та Про гра ма Ује диње них На ци ја за жи вот ну сре ди ну УНЕП. Тај из ве штај не дво сми сле но је по твр дио да је му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни јумом ко ри шће на на те ри то ри ји СРЈ.
Каквепоследицењеговокоришће��њеизазивапоздрављестановништва?
– С об зи ром да је век ура ни ју ма фак тички бес ко на чан, по сле 4,5 ми ли јар ди го ди на ње го ва ак тив ност ће да бу де све де на тек
на по ло ви ну и да тра је и да ље. Ге о фи зича ри ка жу да је век пла не те Зе мље упра во 4, 5 ми ли јар де го ди на, та ко да се са ве ком тра ја ња тог еле мен та мо же пра ти ти и век пла не те, ако је ве ро ва ти ево лу ци о ни стичким те о ри ја ма.
Од мах мо рам да ка жем да се ту мо ра узе ти у об зир ла тент но вре ме, а то је оно вре ме ко је по сто ји у жи вој ма те ри ји ка да се на мо ле ку лар ном ни воу раз ви ја ју проце си ко ји не ма ју ни ка кве кли нич ке ни ти ге нет ске ма ни фе ста ци је. То вре ме мо же да тра је од не ко ли ко ме се ци до не ко лико де це ни ја.
Ана ли зом ДНК про ме не су ви дљи ве од мах, од мо мен та из ла га ња зра че њу. Ва жно је и ово зна ти: шест го ди на на кон бом бар до ва ња Хи ро ши ме, 1951. го ди не, Свет ска здрав стве на ор га ни за ци ја је пројек то ва ла сту ди ју ко јом је до ка за но да је сто па уче ста ло сти ле у ке ми је би ла 11 пу та ве ћа на том те ре ну не го у дру гим под ручји ма Ја па на.
С об зи ром на ри зи ке ко ји ма смо из ложе ни, ми мо же мо да оче ку је мо по следи це по сле 5–6 го ди на, ма да у на уч ним ра до ви ма опре зно на во ди мо пе ри од од 3 до 5 го ди на. Ме ђу тим, тре ба оче ки ва ти да про ђе ми ни мум пет го ди на да се ку мула тив но са бе ру сви ефек ти, па да до ђе до по ре ме ћа ја у струк ту ри обо ље ва ња и уми ра ња. Оно што је нај го ре, ти ефек ти су ви дљи ви и на по том ству, јер се на слеђу ју и ано ма ли је и раз ли чи та обо ље ња иза зва на зра че њем.
Којасуобољењадиректнопоследи��цазрачења?
– Ка да је реч о ура ни ју му, тре ба по мену ти пр во ток сич не ефек те, јер је овај елемент ду пло отров ни ји од оло ва и жи ве, али се та свој ства углав ном за не ма ру ју јер се
Људи још увек умиру од уранијума, и умираће...На жа лост, по вуче на је ту жба про тив НА ТО-а. Ја ми слим да то ни ка ко није требало да ура ди мо јер су, осим ди рект них жр та ва бом бар до-ва ња, вр ло бит не и по сле ди це ко је ће Ср би ју веч но да пра те
Прим. др Ра до мир Ко ва че вић, на чел ник Сек то ра за ра ди о ло шку за шти ту Ин сти ту та „Др Дра го мир Ка ра јо вић“
72 osiroma[enidveri srpske
по сма тра углав ном ње го во ра ди ја ци о но деј ство, ко је је ди рект но кан це ро ге но. Уз по ре ме ћа је функ ци о ни са ња свих ви талних ор га на, мо гу ће је оче ки ва ти, у складу са ла тент ним вре ме ном, и по ја ву од ређе них ма лиг них обо ље ња. Све за ви си од тки ва. Уко ли ко је крв но тки во, мо гу ће је оче ки ва ти по ре ме ћа је као што су ле у козе (не ка да се го во ри ло ле у ке ми је), раз не ане ми је, тром бо ци то зе. Ме ђу тим, мо ра се зна ти да се ура ни јум ве зу је за ске лет, јер ме ха ни змом јон ске раз ме не, он за у зи ма у ске ле ту тач но ме сто где се на ла зи калци јум, по ти ску је га и трај но се ве зу је, перма нент но не га тив но де лу ју ћи на ор га низам. Да ли ће по сле ди це да се по ја ве бр зо, или по сле не ко ли ко де це ни ја, то за ви си од ин ди ви ду ал них свој ста ва ор га ни зма. Оно што та ко ђе тре ба зна ти је да ка да та енер ги ја по го ди со мат ску ће ли ју, ону ко ја пер со ни фи ку је ор га ни зам у са да шњем об ли ку, са нор мал ним функ ци о ни са њем свих ће ли ја и свих ор га на, нај о па сни ја по сле ди ца то га су ма лиг на обо ље ња. Али, ако про ме на по го ди ће ли ју гер ми на тивног епи те ла, са про ме ње ним ге нет ским ма те ри ја лом, по сле ди це се пре но се на по том ство.
Не мо ра да зна чи да ће сва ка ге нера ци ја да има од ре ђе ну му та ци ју, јер је мо гу ће да се и по сле 60 ге не ра ци ја по јави по ре ме ћај.
На Бал кан ском сим по зи ју му о ту мо ри ма пред ста вље но је ис тра жи ва ње Ме ди цинске сек ци је СА НУ и из не ти по ра жа ва ју ћи по да ци о дра стич ном сма ње њу бро ја по рођа ја, о по ра сту спон та них по ба ча ја, као и о све че шћим ту мо ри ма на ма те ри ци. То је, та ко ђе, јед на за стра шу ју ћа по сле ди ца НА ТО бом бар до ва ња.
Ми смо за јед но на сту пи ли на том ску пу
у Кла до ву, а на ша ис тра жи ва ња су по служи ла да се по твр ди упра во та по сле ди ца: да је број ма лиг ни те та да ле ко ве ћи не го што је био пре бом бар до ва ња. Ве о ма је ве ли ки број спон та них по ба ча ја, раз ли читих ано ма ли ја на по том ству не по сред но по сле ро ђе ња, а код де це у ра ном уз ра сту по чи њу да се раз ви ја ју ма лиг на обо ље ња. Ипак, овај про цес мо ра да се пра ти, мо ра да се пра ти ге не за, а за то су нај ком пе тентни ји из ве шта ји Ста ти стич ких го ди шња ка ко је из да је Ре пу блич ки за вод за ста ти стику, а ко ји по ка зу ју стра шан по раст бро ја обо ле лих од ма лиг них бо ле сти у свим уз ра сти ма и у свим по пу ла ци ја ма.
Чи ње ни ца је да је Ср би ја у по след њој де це ни ји про шла стра шну епи зо ду, кроз ра то ве, санк ци је, бом бар до ва ње, оси рома ше ни ура ни јум ко ји је остао на кон НА ТО агре си је. Та ко је до шло до све оп штег по реме ћа ја у жи вот ној сре ди ни. Мно го је ви ше хе ми ка ли ја ко је су не кон тро ли са но ослобо ђе не за вре ме бом бар до ва ња, за то што нам тех но ло ги ја за о ста је за свет ском, све је до тра ја ло, па су ве ће и штет не еми си је. Сви ти фак то ри мо ра ју би ти по сма тра ни ком би но ва но, ку му ла тив но и си нер гиј ски, јер ни је дан ри зик ни је мо но ком по нен тан. Ка да се све то са бе ре, по сле ди це су много те же. Иако сам ја ток си ко лог, мо рам да по ме нем и онај пси хо ло шки, мен тал ни аспект, тен зи је ко је усло вља ва ју опа дање све оп штег ква ли те та жи во та.
Каквајесарадњасаколегамаиз��земаљакојесуучествовалеуНАТОагресији,собзиромнатодавојницикојисууњојучествовалисвечешћеобољевајуодпоследицадејставаосиромашеногуранијума?
– Ја сам из Ри ма до био књи ге „Он коло шка пре вен ти ва ста нов ни штва са подруч ја кон та ми ни ра ног ура ни ју мом на Ко со ву и Ме то хи ји“ и „Он ко ло шка превен ти ва по врат ни ка са Бал ка на“. Упра во је у њи ма об ја вљен по да так да су до са да од по сле ди ца зра че ња умр ла 34 ита лијан ска вој ни ка, при пад ни ка НА ТО тру па ко ји су уче ство ва ли у агре си ји на СРЈ, а да је 270 обо ле ло, уз стал ни тренд по већа ња тог бро ја. Нем ци, ме ђу тим, о то ме ћу те, као и Аме ри кан ци. Пре ма ин форма ци ја ма ко је су про цу ре ле из Пен та гона, од 700 хи ља да вој ни ка, ко ли ко су САД мо би ли са ле 1991. го ди не, пре гле да но је око 300 хи ља да. Ре зул та ти пре гле да го воре да већ има не ко ли ко хи ља да умр лих и не ко ли ко де се ти на хи ља да обо ле лих, уз по да так да је све ви ше де це тих вој ника ко ја обо ље ва ју од бо ле стипо сле ди ца зра че ња. Иако се зва нич но и о то ме ћу ти, до бро се зна да је је дан од нај ве ћих пробле ма Аме ри ке упра во онај где сме сти ти ну кле ар ни от пад, у ком де лу све та на прави ти де по ни је.
Далијезначајутврђивањаузроч��нопоследичногодносаизмеђубомбардовањаиовихболестииутомештодржаваможесебидаобезбедидоказдајеНАТО,бомбардовањемСРЈ,починиоратнизлочин?
– То је нај ва жни је, то је ма те ри јал ни до каз. Ми у овом слу ча ју има мо до ка зни ма те ри јал да је ко ри шће на му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни ју мом. Ла жне су ди ле ме да ли он оста вља по сле ди це по здра вље или не. Оста вља, и то нај о па сније, и за то тре ба по тен ци ра ти два аспек та тих по сле ди ца: раз вој ма лиг них обо љења и нај ра зли чи ти је штет не по сле ди це по по том ство. Упра во ово мо же да се употре би да би НА ТО агре си ја би ла оква лифи ко ва на као рат ни зло чин.
Исто вре ме но, наш рад, ко ји сам по менуо, као зва ни чан из ве штај усво ји ле су и Ује ди ње не на ци је.
Али за то, ка да се гла са ло за за бра ну ко ри шће ња ура ни јум ске му ни ци је, наш ам ба са дор у УН Де јан Ша хо вић гла сао је про тив за бра не. Та ко да ту има пу но ап сурд них си ту а ци ја.
Исто вре ме но, 2002. год, та да шњи председ ник СЦГ Во ји слав Ко шту ни ца, го во ре ћи на јед ном ску пу у Јо ха нес бур гу о те шкој си ту а ци ји у зе мљи, на вео је че ти ри фак то ра за та кво ста ње: санк ци је, ра то ви, бом бардо ва ње и оси ро ма ше ни ура ни јум. Иако је то би ло од лич но за па жа ње, за де кон та мина ци ју јед ног хек та ра зе мље мо ра да се ски не ми ни мум по ла ме тра по вр ши не, а за то су по треб не огром не па ре.
На жа лост, по вуче на је ту жба про тив НА ТОа. Ја ми слим да то ни ка ко није требало да ура ди мо јер су, осим ди рект них жр та ва бом бар до ва ња, вр ло бит не и по следи це ко је ће Ср би ју веч но да пра те.
Вистенаучник,алииверујући��човек,потичетеизправославнепородице.Каковидитебудућностпланетеисаједногисадругогаспекта?
– Ја сам при ста ли ца кре а ци о ни стич ке те о ри је. У су шти ни, увек се до ђе до Творца, до по чет ка или пра по чет ка. Ево лу цио на те о ри ја та ко ђе има сво је ме сто. Али, мо ра да се при зна да са вре ме на ци вили за ци ја по се ду је стра хо вит по тен ци јал са мо у ни ште ња на свим по љи ма.
Многивеликинаучницису,усуре��тусанајвећимоткрићима,долазилиуправодоТворца.Какотообјашњавате?
– Ево при ме ра ге не ти ке. Сви на уч ни ци твр де да је у мо ле ку лу ДНК кључ жи во та. Ја лич но ве ру јем да је тај мо ле кул са мо ма три ца, мо дел ре про дук ци је, а не мо дел кре а ци је. Још увек ни је на ђен ком пле тан код. Већ чи та ву де це ни ју свет ске ла бо рато ри је ра де упра во на то ме, и ове го ди не оче ку ју се ре зул та ти. Те шко да ће се икада сти ћи до кра ја, ипак, дај Бо же да се тај по сао за вр ши, па да ви ди мо на шта ће да ли чи тај кључ жи во та. Оче ку је се да ће по сле тих ре зул та та мно го шта би ти проме ње но, мо жда као по сле от кри ћа Га лиле ја или Ђор да на Бру на.
А ово че му чо ве чан ство са мо де структив но те жи, да ли је то Бож ја во ља или не, то са мо Он зна. z
разговор водила Лидија Глишић , Православље, 15. март 2005. године,
73uranijum dveri srpske
Патње православног народа
Мар та 2009. на вр ши ће се де сет го ди на од кри ми нал не агре си је НА ТО пак та на на шу отаџ би ну.
На кон 78 да на бом бар до ва ња, пре ко 30.000 по је ди нач них ва зду шних на па да и пре ко 3.000 мр твих, што вој ни ка, што ци ви ла, сту пио је на сце ну је дан „до бри“ ста ри/но ви оби чај у Ср ба, да бр зо за бора ви мо на си ље и не прав ду и скру ше но по гне мо гла ву пред си лом.
Про те кла је де це ни ја, пу те ви, бол нице, фа бри ке, мо сто ви и оста ла „ко ла терал на“ ште та је ско ро об но вље на, бол и ту га за из гу бље ним чла но ви ма по ро дице је вре ме до не кле убла жи ло, ма да су те ра не веч но не за це љи ве. На ша др жава, од но сно њен по ли тич ки врх, уме сто да ин си сти ра на ту жби за по чи ње не рат не зло чи не, ода бра ла је да при хва ти бе срамни прин цип да си ла Бо га не мо ли. Мно ги би ре кли да је то вре ме оста ло иза нас, да ви ше не тре ба мо да се ина ти мо и да мо ра мо да гле да мо у „бу дућ ност“, уме сто у про шлост.
Но, ни свe ма те ри јал но ра за ра ње, ни све жр тве, ни по сле дич на оку па ци ја Ко со ва и Ме то хи је и до во ђе ње Ср би је у по ло жај ко ло ни је за пад них моћ ни ка ни је та ко стра шно и са та ко ду го роч ним по сле ди ца ма као што је тро ва ње чи та вог еко си сте ма оси ро ма ше ним ура ни ју мом. Би ло је и ра ни је по ку ша ја да се ова до каза на исти на из не се на ви де ло, али су ти по ку ша ји углав ном на и ла зи ли на ра спон ре а го ва ња од про сте не ве ри це до од лучног од би ја ња чи ње ни ца од стра не над лежних ин сти ту ци ја Ср би је, до ско ра Ср бије и Цр не Го ре. По ку ша ће мо да овим текстом на шим чи та о ци ма ма кар де ли мич но при бли жи мо исти ну о ко ри шће њу му ници је са оси ро ма ше ним ура ни ју мом, о тој не ви дљи вој прет њи ко ја ће нас вре ба ти до кра ја све та и вре ме на.
ИСТИ НА О УРА НИ ЈУ МУПри род ни ура ни јум је ра ди о ак тив ни
ме тал. Пред ста вља ме ша ви ну три ра дио ак тив на изо то па, озна че них као У238 (99.27%), У235 (0.72%) и У234 (0.0054%). У људ ском ор га ни зму се на ла зи око 90 ми кро гра ма овог ура ни ју ма, и то 66% у ко сти ма, 16% у је три, 8% у бу бре зи ма и 10% у оста лим ор га ни ма и тки ви ма.
Оси ро ма ше ни ура ни јум (у да љем тексту ОУ) на ста је као нус про дукт про извод ње ну кле ар ног го ри ва и као оста так обо га ће ног ура ни ју ма ко ји се ко ри сти у про из вод њи ну кле ар них бом би. Са сто ји се из 99.8% изо то па У238, 0.2% изо то па У235 и 0.001% изо то па У234, и ма ње је ра ди о ак ти ван од при род ног ура ни ју ма. САД су још од че тр де се тих го ди на прошлог ве ка, од ка да су по че ли да раз ви јају свој ну кле ар ни про грам, скла ди штили огром не ко ли чи не ОУ. Про це њу је се да ко ли чи на ОУ ускла ди ште ног у САД тре нут но из но си око 700.000 то на, што пред ста вља ве о ма те жак те рет на пле ћима ове др жа ве. Ја сно је да су САД мо ра ле да на ђу на чин да се осло бо де ово ли ког из во ра ра ди о ак тив ног зра че ња. ОУ се ко ри сти у про из вод њи му ни ци је, оклопа као и у ко мер ци јал не свр хе. Му ни ци ја ко ја се пу ни ОУ укљу чу је ка ли бре 7,62 мм, 20 мм, 25 мм, 30 мм, 105 мм и 120 мм. ОУ се та ко ђе ко ри сти у зе мљава здух ра кета ма ти па То ма хавк III.
Да нас се са си гур но шћу мо же ре ћи да не ма ни ка кве сум ње да је НА ТО али јан са ко ри сти ла му ни ци ју са ОУ у то ку агре си је. Пр ва по твр да то га је пи смо лор да Џор џа Ро берт со на, та да шњег ге не рал ног се крета ра НА ТОа Ко фи ју Ана ну, ге не рал ном се кре та ру Ује ди ње них на ци ја. Пи смо је по сла то 7. фе бру а ра 2000. го ди не и у ње му, из ме ђу оста лог, сто ји сле де ће: „Мо гу да по твр дим да је оси ро ма ше ни ура ни јум
ко ри шћен у то ку Ко сов ског кон флик та. Му ни ци ја са ОУ је ко ри шће на увек ка да су А10 (ни ско ле те ћи бом бар де ри – прим. аут.) на па да ли оклоп не ме те. Сто га је ова му ни ци ја ко ри шће на ши ром Ко со ва у око 100 ми си ја... Укуп но је ис па љен око 31,000(!) ко мад му ни ци је са ОУ. Фо кус ових опе ра ци ја се до го дио у зо ни за пад но од ауто пу та ПећЂа ко ви цаПри зрен, у зо ни око Кли не, у зо ни око При зре на као и у зо ни се вер но од ли ни је ко ја спа ја Су ву Ре ку и Уро ше вац.“ И по ред при зна ња глав но ко ман ду ју ћег НА ТО пак та, Пен тагон је не ги рао ове по дат ке, на во де ћи да је ис па ље но нај ви ше 10000 ме та ка са ОУ, под вла че ћи да је у пи та њу ма ла ко ли чина ра ди о ак тив ног от па да ко ја не мо же узро ко ва ти здрав стве не по сле ди це по ло кал но ста нов ни штво или тру пе НА ТО пак та. Та ко ђе је по зна то и да је ова му ници ја ко ри шће на у бом бар до ва њу Бе о града и Но вог Са да.
У из ве шта ју под на зи вом „По сле ди це НА ТО бом бар до ва ња на жи вот ну сре дину СР Ју го сла ви је“, ко је је об ја ви ло Ми нистар ство за раз вој, на у ку и жи вот ну сре дину СР Ју го сла ви је на во ди се да ова му ници ја ко ри шће на у 7 гра до ва Ср би је ван Ко со ва и Ме то хи је, као и у јед ном гра ду у Цр ној Го ри. На рав но, то ни је би ло пр ви пут да САД и НА ТО ко ри сте ову му ни ци ју. Она је већ упо тре бљи ва на у Ира ку 1991. го ди не, ка да је ис то ва ре но из ме ђу 300 и 700 то на ОУ, али и у Бо сни 1995. го ди не. Ми ни стар ство од бра не САД је об ја вило мно го књи га и есе ја о штет но сти ОУ, на во де ћи и по дат ке ко ји ука зу ју да је он нај ва жни ји фак тор ри зи ка за раз вој тзв. За лив ског син дро ма, ма сов ног обо љева ња аме рич ких вој ни ка ко ји су ра то вали у Ира ку 1991. го ди не. Мно ги Ирач ки пе ди ја три су пу бли ко ва ли из ве шта је у ко ји ма по ка зу ју по раст уче ста ло сти ле у
ура ни јум – не ви дљи ва прет ња!На осно ву ана ли зи ра них по да та ка мо же се за кљу чи ти да је на ши рем ре јону Вра ња жи вот на сре ди на ду го трај но кон та ми ни ра на оси ро ма ше ним ура ни ју мом, да је утвр ђе на и ин тер на кон та ми на ци ја ста нов ни штва њи ме и да су спе ци фич ним мар ке ри ма ефек та утвр ђе не и ра не по сле ди це на ху ма ној по пу ла ци ји
Не ма ња Д. За рић
74 osiroma[enidveri srpske
ке ми је ме ђу де цом за пре ко 600%. Прона ђе ни су и број ни слу ча је ви спон та них по ба ча ја и ра ђа ња на ка зне де це на кон бом бар до ва ња.
Као што смо већ на по ме ну ли, НА ТО је при знао упо тре бу огром не ко ли чи не му ни ци је са ОУ у то ку опе ра ци је „Ми лосрд ни ан ђео“, а по ред то га су об ја ви ли и ма пе ко је ука зу ју да је нај ве ћа кон центра ци ја ОУ ис па ље на у зо ни од го вор ности ита ли јан ског КФОРа. Вла де Не мач ке и Хо лан ди је, чи је се тру пе на ла зе у гранич ној зо ни за бра ни ле су сво јим тру пама да је ду ван сво јих ка сар ни. Хо ланд ски вој ни ци су мо ра ли да спа ку ју и по ша љу сву сво ју оде ћу и опре му, као и во зи ла на траг у Хо лан ди ју, где је ова опре ма прошла де кон та ми на ци ју.
Ре зул та ти ис тра жи ва ња јед ног од најве ћих по зна ва ла ца и ис тра жи ва ча у овој обла сти, прим. др Ра до ми ра Ко ва че ви ћа са Ин сти ту та за ме ди ци ну ра да и ра ди оло шку за шти ту „Др Дра го мир Ка ра јо вић“ из Бе о гра да и ње го вог ти ма струч ња ка, не дво сми сле но до ка зу ју да је у ши рем ре јо ну Вра ња утвр ђе на ви со ка кон та мина ци ја зе мљи шта, во де, ва зду ха и би осфе ре (фло ре и фа у не) оси ро ма ше ним ура ни ју мом. У ра ду под на зи вом „Ура нијум – ка рак те ри сти ке, деј ства и по сле дице агре си је НА ТО али јан се на Ју го сла ви ју 1999. го ди не“ пи ше сле де ће: „На осно ву ана ли зи ра них по да та ка мо же се за кљу чити да је на на ве де ном ло ка ли те ту (ши ри ре јон Вра ња – прим. аут.) жи вот на среди на ду го трај но кон та ми ни ра на оси рома ше ним ура ни ју мом, да је утвр ђе на и ин тер на кон та ми на ци ја ста нов ни штва њи ме и да су спе ци фич ним мар ке ри ма ефек та утвр ђе не и ра не по сле ди це на ху ма ној по пу ла ци ји.“
ДЕЈ СТВО И ЗДРАВ СТВЕ НЕ ПО СЛЕ ДИ ЦЕ ОУ
Оси ро ма ше ни ура ни јум је нај о па снији тек на кон екс пло ди ра ња му ни ци је јер та да до ла зи до де ли мич ног сје ди ња ва ња је згра ОУ са ки се о ни ком у ура ни јумок сид, да кле у об лик аеро со ла. Ова ко на ста ли аеро сол мо же пу то ва ти и не ко ли ко сто тина ки ло ме та ра, у за ви сно сти од вре менских усло ва, пре све га прав ца стру ја ња ве тра. Оси ро ма ше ни ура ни јум еми ту је ал фа, бе та, га ма и X зра ке и мо же узроко ва ти ка ко екс тер ну (спо ља шњу) та ко и ин тер ну (уну тра шњу) кон та ми на ци ју чо века. Екс тер на кон та ми на ци ја на ста је као по сле ди ца ди рект ног бли ског кон так та са ко жом. Нај ве ћи део ин тер не кон та ми наци је на ста је као по сле ди ца уди са ња аеросо ла ура ни јумок си да. Пр ве здрав стве не по сле ди це та ко по га ђа ју плућ но тки во. У слу ча ју ин ге сти је кон та ми ни ра не хра не, нај ве ћи део уне тог ОУ се ме та бо ли зу је и из лу чу је пу тем мо кра ће. Ме ђу тим, у случа ју уно ше ња ви со ких до за ОУ, он сти же до прак тич но свих ор га на и тки ва. Ка да стиг не до ко сти ју, ис ти ску је кал ци јум и не по врат но се ве зу је за струк ту ру ко стију, по ста ју ћи на тај на чин стал ни из вор ра ди о ак тив ног зра че ња и ве ли ка прет ња
за здра вље и жи вот бо ле сни ка. Нај те же ком пли ка ци је на ста ју у слу ча ју
за о ста ја ња де ло ва му ни ци је са ОУ у те лу ра ње ни ка. Ова кви из во ри ве о ма бр зо мо гу до ве сти до раз во ја кан це ро ге них, те ра то ге них или му та ге них про ме на код ових бо ле сни ка. У сту ди ји Ме ди цин ске сек ци је СА НУ „Ре про дук тив но здра вље у Ср би ји од 1989. до 2001. го ди не“, предста вље не на Бал кан ском сим по зи ју му о ту мо ри ма 2005., утвр ђен је дра сти чан пад по ро ђа ја, као и по раст бро ја спон та них по ба ча ја на кон 1999. го ди не, и то пре ма ре зул та ти ма из 30 здрав стве них цен та ра. На сим по зи ју му је кон ста то ва но по ве ћање бро ја пре ма лиг них бо ле сти, бе ниг них и ма лиг них ту мо ра. Нпр. број бе ниг них ту мо ра јај ни ка се по ве ћао са 26 на 496, а гр ли ћа ма те ри це на 176. Број пре време но умр ле ро ђе не де це по пео се са 50 на 357, а број умр ле де це са те шким те лесним де фор ма ци ја ма са 121 на 610.
У зо на ма рат них деј ста ва у Ју жном Ира ку при ја вљен је по раст уче ста лости ле у ке ми је и кар ци но ма од чак 66%. Мно го број на де ца су ро ђе на са уро ђеним на ка зно сти ма, а по сто ји и ужа сава ју ћи из ве штај о ро ђе ну тро је де це са те шким уро ђе ним мал фор ма ци ја ма у јед ној ирач кој по ро ди ци. Ве ли ки број вој ни ка ко ји су слу жи ли у Ира ку да нас па те од ми сте ри о зне бо ле сти, озна чене као За лив ски син дром, што је ра ни је по ме ну то. Од 697.000 аме рич ких вој ни ка ко ји су слу жи ли у За ли ву, пре ко 90.000 је при ја ви ло здрав стве не про бле ме. У за јед ни ци рат них ве те ра на у Ми си сипи ју, чак 67% но во ро ђе не де це има не ки об лик уро ђе не на ка зно сти.
МЕ РЕ СПРЕ ЧА ВА ЊА КА ТА СТРО ФЕМо же се још мно го на пи са ти о оси
ро ма ше ном ура ни ју му, по сле ди ца ма
ње го ве при ме не, кр ше њу ме ђу на родног пра ва и оби ча ја ра то ва ња и сл., али ак це нат тре ба ста ви ти на ме ре ко је мо гу да до ве ду до спре ча ва ња пот пу не еколо шке ка та стро фе ко ја нам пре ти. Др Ко ва че вић пред ла же чи тав низ ме ра ко је је нео п ход но спро ве сти у том ци љу, као што су изо ла ци ја кон та ми ни ра них под руч ја, пре ци зно утвр ђи ва ње ни воа кон та ми на ци је на свим под руч ји ма на ко ји ма је деј ство ва ла НА ТО ави ја ци ја, из ра да и при ме на про гра ма де кон тами на ци је, ус по ста вља ње мо ни то рин га (над гле да ња) жи вот не сре ди на у овим под руч ји ма, из ра ду сту ди ја пра ће ња па ра ме та ра ути ца ја на здра вље љу ди као и ре ги стра за рак. По себ но се треба ба ви ти ак тив ном пре вен ци јом здравстве них по сле ди ца код нај у гро же ни јих ли ца, одн. од ло жи ти по ја ву зна ко ва и симп то ма бо ле сти, за тим спре ча ва њем по ја ве ге нет ских мал фор ма ци ја код по том ства итд. Др Ко ва че вић под вла чи да овај про блем мо ра да се тре ти ра и са прав не тач ке гле ди шта, бу ду ћи да је ја сно да се ра ди о рат ном зло чи ну.
Ва жно је зна ти да евен ту ал на ту жба на ше др жа ве про тив НА ТО пак та не ма за циљ са мо за до во ље ње прав де, већ и ма те ри јал ну до бит. Ово је од су штин ског зна ча ја, јер де кон та ми на ци ја зе мљишта од ОУ зах те ва огром на фи нан сијска сред ства. При ме ра ра ди, Да ни јел Фа хи, ди рек тор Na ti o nal Gulf War Re sour ce Cen ter, твр ди да је за де кон та ми наци ју ово ли ке ко ли чи не ра ди о ак тив ног ура ни ју ма по треб но око 4 ми ли јар де до ла ра! Има ју ћи овај ужа сан по да так у ви ду, ја сно је да Ср би ја мо ра об но вити ту жбу про тив НА ТО пак та, ка ко због за до во ље ња прав де, та ко и због обезбе ђи ва ње ма кар ма лог де ла фи нан си ја нео п ход них за спре ча ва ње да љег разво ја еко ло шке ка та стро фе. z
75uranijum dveri srpske
При ли ком агре си је на Ју го сла ви ју у пе ри о ду од 24. мар та до 10. ју на 1999. го ди не НА ТО али јан са је,
уз број не ти по ве оруж ја, при ме ни ла и му ни ци ју са ра ди о ак тив ним при меса ма. НА ТО ави о ни А10А су већ 30. мар та 1999. го ди не на те ри то ри ји СР Ју го сла ви је ко ри сти ли му ни ци ју са оси ро ма ше ним ура ни ју мом (У238) из то по ва ка ли бра 30 мм бом бар до ва њем ши рег ре јо на При зре на. Ка сни је су би ли у ва зду хо плов ним фор ма ци ја ма ко је су бом бар до ва ле објек те у зо ни ју жно од 44. па ра ле ле
Има ју ћи у ви ду чи ње ни цу да је НА ТО ко ри стио му ни ци ју са оси ро ма ше ним урани ју мом при ра ни јим деј стви ма у За ливском ра ту то ком 1991. го ди не и Бо сни и Хер це го ви ни то ком 1995. го ди не, над лежни ор га ни Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла вије су, још пре бом бар до ва ња, упо зо ра вали ме ђу на род ну јав ност да по сто ји опасност да бу де ко ри шће на и на про сто ру СР Ју го сла ви је.
Ру ски екс пер ти ко ји су бо ра ви ли у оквиру ме ђу на род не ми си је ФО КУС, ор га ни заци је ко ју су осно ва ли Швај цар ска, Ру си ја и Грч ка, ко ји ма се ка сни је при дру жи ла и Аустри ја, у ав гу сту 1999. го ди не по твр дили су на ла зе ју го сло вен ских екс пе ра та да је на Пљач ко ви ци из над Вра ња и у Прешев ској до ли ни ко ри шће на му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни ју мом.
Екс пер ти Про гра ма Ује ди ње них На ција за жи вот ну сре ди ну – УНЕП (Uni ted
Na ti ons En vi ron ment Pro gram me UNEP), од мах на кон НА ТО бом бар до ва ња СР Ју го сла ви је, оба ви ли су ми си ју за про цену угро же но сти жи вот не сре ди не услед агре си је. Из ве штај под на зи вом „Ко сов ски кон фликт – по сле ди це на жи вот ну сре дину и људ ска на се ља“ ко ји је УНЕП пу блико вао у но вем бру 1999. го ди не ви ше се од но сио на хро но ло ги ју бом бар до ва ња и по ли тич ке оце не не го на екс перт ску оце ну ста ња жи вот не сре ди не.
У по ме ну том из ве шта ју ипак је при зната угро же ност жи вот не сре ди не у че ти ри та ко зва не „вру ће тач ке“, у Но вом Са ду, Панче ву, Кра гу јев цу и Бо ру. Про блем ко ришће ња му ни ци је са оси ро ма ше ним урани ју мом се свео углав ном на пре по ру ке при пад ни ци ма ме ђу на род них сна га на Ко со ву и Ме то хи ји ка ко да се по на ша ју уко ли ко бо ра ве у по тен ци јал но угро женим под руч ји ма.
Уз не ми ре ност ме ђу на род не јав но сти због по ја ве та ко зва ног „Бал кан ског синдро ма“ у ле то 2000. го ди не при мо ра ла је пред став ни ке УНЕПа да се по но во по заба ве по сле ди ца ма ко ри шће ња му ни ци је са оси ро ма ше ним ура ни ју мом по жи вотну сре ди ну.
У но вем бру 2000. го ди не екс пер ти УНЕПа су оба ви ли ми си ју за про це ну угро же но сти жи вот не сре ди не на 11 ло ка ли те та на Ко со ву и Ме то хи ји. Из вештај је пу бли ко ван у апри лу 2001. го дине. У по ме ну тој ми си ји ни су уче ство ва ли ју го сло вен ски екс пер ти. Ис тра жи ва ње
је оба вље но на око 12% ло ка ли те та, а у са мим за кључ ци ма је ума ње на угро женост жи вот не сре ди не. Ипак, еви ден тира но је ко ри шће ње му ни ци је са оси рома ше ним ура ни ју мом, а у не ким узор ци ма про на ђен је чак и плу то ни јум, што уно си до дат ну за бри ну тост када је реч о сте пе ну угро же но сти жи вот не сре ди не у ло ка лите ти ма у ко ји ма је ко ри шће на му ни ци ја са осро ма ше ним ура ни ју мом.
У пе ри о ду од 27. ок то бра до 5. но вембра 2001. го ди не екс пер ти УНЕПа и ју госло вен ски екс пер ти оба ви ли су ми си ју за про це ну угро же но сти жи вот не сре ди не на ло ка ли те ти ма на ју гу Ср би је и у Цр ној Го ри. Из ве стај УНЕПа об ја вљен је у априлу 2002. го ди не.
По ред пред став ни ка УНЕПа, у ми си ји су уче ство ва ли екс пер ти ре фе рент них ин сти ту ци ја Фин ске, Швед ске, Швај царске, Ита ли је, Нор ве шке, Ру си је и Сје ди њених Др жа ва, као и пред став ни ци Свет ске здрав стве не ор га ни за ци је и Ме ђу на родне аген ци је за атом ску енер ги ју.
У ми си ји су уче ство ва ли и пред став ници нај зна чај них ре фе рент них ју го сло венских ин сти ту ци ја: Ин сти тут ну кле ар них на у ка „Вин ча“, Еко ток си ко ло шки цен тар Цр не Го ре, Вој ска Ју го сла ви је – Сек тор коп не не вој ске – Упра ва АБ ХО, Вој но меди цин ска ака де ми ја, КЦС – Ин сти тут за ме ди ци ну ра да и ра ди о ло шку за шти ту „Др Дра го мир Ка ра јо вић“, За вод за за штиту здра вља Вра ње.
Из ве штај УНЕПа о оси ро ма ше ном ура
ура ни јум - ка рак те ри сти ке, деј ства и по сле ди це агре си је НАТО али јан се на Ју го сла ви ју 1999. го ди не
Р. Ко ва че вић, С. Ми ла чић, Г. Пан те лић, Д. Јо ви чић - Кли нич ки Цен тар Ср би је - Ин сти тут за ме ди ци ну ра да и ра ди о ло шку за шти ту „Др Дра го мир Ка ра јо вић“, Бе о град
76 osiroma[enidveri srpske
ни ју му на Ју гу Ср би је и Рту Ар за у Цр ној Го ри ко ји је об ја вљен у апри лу 2002. го дине у осно ви је до ста сли чан прет ход ном УНЕПовом из ве шта ју за Ко со во из 2001. го ди не. И у јед ном и у дру гом из ве штају не дво сми сле но је по твр ђе но да је му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни ју мом ко ри шће на.
Ре зул та ти на Ју гу Ср би је и у Цр ној Го ри су ег закт ни ји за то што су узор ци узи ма ни на ра ни је иден ти фи ко ва ним ло ка ци ја ма. У овој ми си ји ко ри шће на је и опре ма за узор ко ва ње ва зду ха, ко ја на Ко со ву ни је ко ри шће на. За па њу ју ћа је чи ње ни ца да су на кон две ипо го ди не де тек то ва не ра ди о ак тив не че сти це и у ва зду ху. Ова кав на лаз ста вља под ве ли ку сум њу за кључке Из ве шта ја за Ко со во, али и за кључ ке Из ве шта ја на Ју гу Ср би је и у Цр ној Го ри. То зна чи да се ра ди о ак тив не че сти це још увек пре но се на ве ли ке да љи не пу тем ва зду ха угро жа ва ју ћи жи вот ну сре ди ну и здра вље ста нов ни штва. Ова кав на лаз је ар гу мент ви ше да се де кон та ми на ција, ко ја је још увек мо гу ћа у ве ли кој ме ри, оба ви што пре.
Кра јем 2003. го ди не УНЕП је оба вио ми си ју про це не угро же но сти жи вот не сре ди не у Бо сни и Хер це го ви ни на не ким ло ка ли те ти ма где је 1995. го ди не ко ришће на му ни ци ја са оси ро ма ше ним урани ју мом. Та ко ђе, и ов де су де тек то ва не ра ди о ак тив не че сти це у ва зду ху пу них осам го ди на на кон бом бар до ва ња.
Ово се об ја шња ва чи ње ни цом да при уда ру ура ни јум ског је згра у твр ду подло гу до ла зи до са мо за па љи ва ња, услед ви со ких тем пе ра ту ра, и ства ра ња ве лике ко ли чи не аеро со ла од ура ни јум ских ок си да ко ји мо гу ве о ма ду го да пер зисти ра ју у ва зду ху, па са мим тим до во де и до ду го трај не кон та ми на ци је жи вотне сре ди не ве о ма ви со ког ни воа и то на ши рим про сто ри ма.
За бри ња ва чи ње ни ца да не ма по требних сред ста ва за стал ни мо ни то ринг угроже но сти здра вља ба рем ри зич них гру па ста нов ни штва, као ни за мо ни то ринг подзем них во да и мо ни то ринг угро же но сти биљ ног и жи во тињ ског све та. Уно ше ње оси ро ма ше ног ура ни ју ма у ла нац ис хране је ре ал на опа сност. Та ко ђе, не ма средста ва ни за аде кват но скла ди ште ње кон
та ми ни ра ног зе мљи шта и при ку пље ну не ек спло ди ра ну му ни ци ју.
По др шка ме ђу на род не за јед ни це је из о ста ла. Ла жне су ди ле ме да ли оси рома ше ни ура ни јум мо же да има не га тив не по сле ди це по жи вот ну сре ди ну и здравље љу ди. До са да шња екс пе ри мен тална на уч на ис тра жи ва ња не дво сми сле но по ка зу ју да оси ро ма ше ни ура ни јум има не га тив не ути ца је на биљ ни и жи во тињски свет, па са мим тим и на љу де.
КА РАК ТЕ РИ СТИ КЕУра ни јум је ра ди о ак тив ни еле ме нат,
сре бр на стобе ли ме тал ве ли ке гу сти не из гру пе те шких ме та ла. У при ро ди, иако је ши ро ко рас про стра њен, на ла зи се у ма лој ко ли чи ни. У зе мљи ној ко ри је за ступљен са 0,0004% у раз ли чи тим об ли ци ма или у ру да ма (ура нит, кар но тит, ка со лит, ки рит…). Ма ле ко ли чи не се сва ко днев но уно се у ор га ни зам ин ге сти јом, ин ха ла цијом или на дру ги на чин по што се на ла зи у свим ре ци пи ен ти ма еко си сте ма (зе мља, ва здух, во да, хра на).
При род ни ура ни јум има три изо то па: У234, У235 и У238, а код оси ро ма ше ног ура ни ју ма по сто ји још и У236. У про цесу обо га ћи ва ња ура ни ју ма се па ра ци јом изо то па из два ја се У235, а као спо ред ни про дукт на ста је оси ро ма ше ни ура ни јум ко ји спа да у ну кле ар ни от пад и ко ји има ре ду ко ва ну ак тив ност.
Хе миј ска свој ства при род ног и оси рома ше ног ура ни ју ма су иден тич на и њи хова хе миј ска ток сич ност, ко ја је от кри ве на још пре два ве ка, не за ви си од изо топског са ста ва.
Као по сле ди ца ин тер не кон та ми на ци је ор га ни зма ура ни ју мом на ста ју ри зи ци и по сле ди це по здра вље ко ји за ви се од 4 глав на фак то ра: изо топ ског са ста ва, хе мијског са ста ва, ве ли чи не че сти це и рас творљи во сти. У на ста ја њу па то ге нет ских ефека та де ло ва ња ура ни ју ма исто вет ни зна чај има ју хе миј ска не ра ди ја ци о на ток сич ност и спе ци фич на ра ди о ак тив ност пре те жно ти па га ма (У235) и ал фа еми си је (У238). Ки не ти ка ура ни ју ма у ор га ни зму је ве о ма спе ци фич на. Крв је основ ни тран спортни чи ни лац у ди стри бу ци ји и ре ди стрибу ци ји нај ток сич ни јих ура нил ских (+6) и
ура ни јум ских (+4) јо на. Ак тив ну уло гу у тран спор ту има ју ери тро ци ти и про те и ни пла зме. За 60 ми ну та, 95% ре сор бо ва ног ура ни ју ма не ста је из кр ви, а би о ло шки по лу жи вот ура ни ју ма у це лом ор га ни зму из но си 2–5.000 да на. Екс кре ци ја се обавља углав ном ури ном, а вр ло ма ло се из је тре, пре ко жу чи и цре ва, из лу чу је фе цесом. Кри тич ни ор ган за рас твор љи ва је диње ња ура ни ју ма је бу брег ко ји је и преди лек ци о но ме сто де по зи ци је. Ко ли чи на од 0,05 до 12% се ре ти ни ра у бу бре зи ма са по лу жи во том од 6–1.500 да на, а прибли жно 80% укуп не ко ли чи не ура ни ју ма се из лу чи у то ку 24 ча са. По ред бу бре га, ура ни јум се та ло жи у ске ле ту, плу ћи ма, је три, сле зи ни, пан кре а су, над бу бре гу и ће ли ја ма РЕСа.
За на ста ја ње па то фи зи о ло шких учи нака од го вор на су оба па то ге нет ска ме хани зма: хе миј скоток сич ни и ра ди о би оло шки тј. јо ни за ци о ни ко ји се уза јам но пре пли ћу, ин тер по ни ра ју и фа во ри зују. Као ре зул тат ин тер ак ци је ура ни ју ма и би о мо ле ку ла у со мат ским ће ли ја ма и ге не тич ком ма те ри ја лу на ста ју број ни па то ло шки ефек ти ко ји кли нич ки по стају ви дљи ви ве о ма ра но или ка сни ефек ти ко ји се ви де по сле ду го го ди шње ла тен ције (и до 25 го ди на) или се, пак, ис по ља ва ју по сле не ко ли ко ге не ра ци ја на кон ге нетских екс пре си ја.
Нај те жа и то спе ци фич на ста ња на стају као по сле ди ца му та ге них, те ра то ге них и кан це ро ге них деј ста ва. Ге но ток сичност је по сле ди ца ал фа ра ди о ак тив не еми си је оси ро ма ше ног ура ни ју ма, ко ја ства ра ра ди ја ци о не гро здо ве на хро мати ну у је дру ће ли је. По раст ин ци ден це ма лиг них обо ље ња на ста је 3 до 5 го дина по сле пр ве ин тер не кон та ми на ци је хра ном и во дом.
Од број них со мат ских по ре ме ћа ја најве ћи зна чај има ју оште ће ња бу бре га, тр бу шних па рен хи ма то зних ор га на, надбу бре га, по ре ме ћа ји хе ма то по е зе, ре спира тор ног и не у ро ло шког си сте ма и имуно ло шког апа ра та.
ПО СЛЕ ДИ ЦЕПо сле ди це кон та ми на ци је жи вот не
сре ди не оси ро ма ше ним ура ни ју мом
77uranijum dveri srpske
НАТО авион А 10а који је бацао бомбе са осиромашеним уранијумом
по здра вље љу ди огле да ју се у то ме да че сти це оси ро ма ше ног ура ни ју ма уне те у ор га ни зам мо гу иза зва ти број не штетне по сле ди це.
Де тек ци ја и утвр ђи ва ње тих по следи ца у ста нов ни ка ко ји жи ве у око ли ни кон та ми ни ра них под руч ја би ла је предмет ис тра жи ва ња јед ног од не ве ли ког бро ја ра до ва.
Ис тра жи ва но под руч је је ју жни део Ср би је ис под 44. па ра ле ле у ши рем ре јону Вра ња на ко ме су утвр ђе ни ви со ки ни вои кон та ми на ци је зе мљи шта, во де, ва зду ха и би ос фе ре (фло ра и фа у на) осиро ма ше ним ура ни ју мом (У238) и дру гим ра ди о ну кли ди ма из тран су ран ског ни за ка ко је при ка за но у УНЕПовом из ве штају од апри ла 2002. го ди не. Ху ма ни узо рак је гру па од 29 жи те ља тог под руч ја просеч не ста ро сти 39,5 го ди на. /.../
На осно ву ана ли зи ра них по да та ка мо же се за кљу чи ти да је на на ве де ном ло ка ли те ту жи вот на сре ди на ду го трај но кон та ми ни ра на оси ро ма ше ним ура ни јумом, да је утвр ђе на и ин тер на кон та мина ци ја ста нов ни штва њи ме и да су специ фич ним мар ке ри ма ефек та утвр ђе не и ра не по сле ди це на ху ма ној по пу лаци ји. Због то га је нео п ход но на ста ви ти по кре ну ту де кон та ми на ци ју ис тра жи ва
ног под руч ја и да ље кон ти ну и ра но прати ти сте пен кон та ми на ци је жи вот не среди не и здрав стве но ста ње це ло куп ног ста нов ни штва.
ЗА КЉУЧ ЦИИс тра жи ва ња до ма ћих и ме ђу на род
них екс пе ра та по твр ди ла су да је НА ТО 1999. го ди не ко ри стио му ни ци ју са осиро ма ше ним ура ни ју мом на про сто ру СР Ју го сла ви је, ју жно од 44. па ра ле ле.
Иако је НА ТО по твр дио ко ри шће ње му ни ци је са оси ро ма ше ним ура ни ју мом на 112 ло ка ли те та, та чан број и пре ци зне ми кро ло ка ци је још увек ни су утвр ђе ни, по себ но на Ко со ву и Ме то хи ји. Пре ма по да ци ма НА ТО, на под руч ју ју жно од 44. па ра ле ле ис па ље но је око 31.000 про јекти ла, а пре ма про це на ма Вој ске Ју го слави је око 50.000.
Че ти ри ло ка ли те та на Ју гу Ср би је и је дан ло ка ли тет на Рту Ар за у Цр ној Го ри су огра ђе ни, чи ме је спре чен при ступ конта ми ни ра ном зе мљи шту.
Ло ка ли те ти на Ко со ву и Ме то хи ји ни су пре ци зно утвр ђе ни ни огра ђе ни та ко да ни је оне мо гу ће на упо тре ба кон та ми нира ног зе мљи шта за раз не на ме не.
При пад ни ци над ле жних ин сти ту ци ја
СР Ју го сла ви је још су за вре ме НА ТО бомбар до ва ња укла ња ли уоч љи ве не ек сплоди ра не пе не тра то ре или њи хо ве де ло ве и на тај на чин вр ши ли де ли мич ну де конта ми на ци ју зе мљи шта.
Пот пу ни ја де кон та ми на ци ја кон та мини ра ног ло ка ли те та Рта Ар за у Цр ној Го ри за по че та је 2001. го ди не, али је због не до стат ка сред ста ва при вре ме но об уста вље на.
Де кон та ми на ци ја кон та ми ни ра ног ло кали те та Бра то сел це за по че та је 2002. го дине, али је због ме те о ро ло шких усло ва, у јед ном мо мен ту, и не до стат ка сред ста ва при вре ме но пре ки ну та.
Ис ку ства сте че на у де кон та ми на ци ји ло ка ли те та Рта Ар за и Бра то сел це ука зују да је де кон та ми на ци ја зе мљи шта осиро ма ше ним ура ни ју мом у ве ли кој ме ри још увек мо гу ћа, уко ли ко су обез бе ђе на по треб на сред ства.
Кре та ње че сти ца на ста лих екс пло зијом му ни ци је са оси ро ма ше ним ура нију мом у жи вот ној сре ди ни је те шко контро ли са ти или спре чи ти, што оне мо гу ћава пот пу ну де кон та ми на ци ју угро же них ло ка ли те та.
Има ју ћи у ви ду да је век по лу ра спа да оси ро ма ше ног ура ни ју ма и ура ни ју мових ок си да ја ко дуг (ско ро ве чан), мо же
78 osiroma[enidveri srpske
Американац Даг Роки, један од оболелих америчких ветерана Заливског рата 1991. године
Амерички војници умиру од ракаТо ком за лив ског ра та ра дио сам као фи зи чар у ти му
ко ји је био за ду жен за иден ти фи ко ва ње, ску пља ње и раш чи шћа ва ње опре ме, као и за укла ња ње жр тава кон та ми ни ра них ура ни ју мом. Тим је био ан га жован не по сред но на кон коп не не ин тер вен ци је ка да је схва ће но да ни су пред у зе те ме ре пре до стро жности, а при то ме ни ко ни је знао ка ко да по сту па са му ни ци јом ко ја је ис па ље на то ком За лив ског ра та. Пр ва ствар ко ју тре ба схва ти ти је да тзв. оси ро маше ни ура ни јум уоп ште ни је оси ро ма шен. То је чи сти ура ни јум 238 ко ји еми ту је ал фа зра ке. Ка да про дру у ор га ни зам, они јо ни за ци јом про у зро ку ју озбиљ на оште ће ња тки ва и ће ли ја. Тре ба ре ћи и то да зр на те му ни ци је ни су ни пу ње на оси ро ма ше ним ура ни ју мом, ни ти су њи ме пре сву че на већ су у це ли ни са чи ње на од тог ма те ри ја ла.
Љу ди из ти ма су већ на по чет ку раш чи шћа вања осе ти ли озбиљ не ре спи ра тор не про бле ме ко ји из гле да ју от при ли ке као ја ки на па ди аст ме и на ступа ју већ на кон пар са ти или да на. Од тог вре ме на по је ди ни чла но ви ти ма умр ли су од ра ка, пре све га ра ка плу ћа и ди сај них ор га на. За бе ле же на су обоље ња ди ге стив ног трак та, обо ље ња бу бре га, као и осип ко ји се по ја вљу је не по сред но на кон контак та са кон та ми ни ра ним ма те ри ја лом. Не ке мо је ко ле ге и ја од тог оси па бо лу је мо већ 10 го ди на. То ком 1994. и 1995. го ди не у аме рич ком Ми ни старству од бра не био сам на че лу оде ље ња за про је кат оси ро ма ше ног ура ни ју ма. У окви ру тог про јек та био сам за ду жен да уста но вим про це ду ру за раш чи шћава ње под руч ја за га ђе ног оси ро ма ше ним ура ни ју мом, као и да фор му ли шем сва упут ства за ме ре без бедно сти ко је су за то ве за не. Ми смо то учи ни ли и тај ма те ри јал је ста вљен на увид аме рич кој вла ди и бри
тан ском Ми ни стар ству од бра не још пре не ко ли ко го ди на. Они све до са да од би ја ју да пре ду зму ме ре чи шће ња кон та ми ни ра них под руч ја у Ира ку и Са удиј ској Ара би ји, у Пор то ри ку и на те ри то ри ји САД у др жа ва ма Не ва да, Ме ри ленд, Ин ди ја на. Ако их на кон де сет го ди на не за ни ма ју обо ле ли аме рич ки вој ници, ако их не за ни ма ју обо ле ли ирач ки вој ни ци ни ти ста нов ни штво Ви је ка са у Пор то ри ку, чи сто сум њам да ће би ти спрем ни да пру же би ло ка кву ме ди цин ску по моћ не ко ме на Бал ка ну. Они не же ле да с тим има ју ве зе. Они јед но став но не же ле би ло ка кву ве зу из међу оси ро ма ше ног ура ни ју ма и здрав стве них те го ба. Оси ро ма ше ни ура ни јум ко ри шћен је у ин тер венци ја ма на Бал ка ну још 1994. и 1995. го ди не у Бо сни. По чет ком 1999. го ди не, при пре ма ју ћи се за ин тер венци ју на Ко со ву, аме рич ка вој ска из вр ши ла је проб но ис па љи ва ње му ни ци је са оси ро ма ше ним ура ном на пор то ри кан ско остр во Ви је кас. Да нас, ви ше од го дину да на ка сни је, ста нов ни ци тог под руч ја па те од озбиљ них здрав стве них те го ба, а вла да Пор то ри ка од Ва шинг то на тра жи по моћ у раш чи шћа ва њу за гађе ног те ре на и пру жа њу ме ди цин ске по мо ћи обо лели ма. Ше сна е стог апри ла 1999. го ди не тро ји ца ко ле га фи зи ча ра и ја по зва ни смо на са ста нак са чла но вима над зор ног од бо ра пред сед ни ка Клин то на. Реч је о осо ба ма ко је ди рект но под но се из ве штај пред седни ку САД. Том при ли ком по но во смо упо зо ри ли на по гу бан ути цај оси ро ма ше ног ура ни ју ма и по себ но смо за тра жи ли да то сред ство не бу де ко ри шће но на Бал ка ну. При сут ни пред став ни ци аме рич ког Ми нистар ства од бра не ре кли су нам да не ће би ти ко ришће но. По сле го ди ну да на ви ди мо да су то чи ни ли упра во у ча су ка да су раз го ва ра ли са на ма.
РадиоБ92,5.јануар2001.
се кон ста то ва ти да се ра ди о трај ном че стич ном ра ди о ак тив ном и хе миј ском за га ђе њу ко је се не мо же при род но не утра ли са ти.
Пра ће ње угро же но сти жи вот не среди не (ва здух, во де, зе мљи ште, биљ ни и жи во тињ ски свет) хе миј ским и ра ди о актив ним деј ством оси ро ма ше ног ура нију ма до са да је оба вља но не си сте мат ски и од слу ча ја до слу ча ја.
Пра ће ње угро же но сти здра вља ри зичних гру па ста нов ни штва та ко ђе је обавља но од слу ча ја до слу ча ја углав ном због не до вољ ног из два ја ња сред ста ва за ове на ме не. Уно ше ње оси ро ма ше ног ура ни ју ма у ла нац ис хра не не до вољ но је ис тра же но, али се мо же прет по ста ви ти да по сто је ре ал не опа сно сти са не пред види вим по сле ди ца ма по жи вот ну сре ди ну и људ ско здра вље.
ПРЕД ЛО ЗИИма ју ћи у ви ду рас по ло жи ве по дат ке о
угро же но сти жи вот не сре ди не у под ручји ма у ко ји ма је НА ТО ко ри стио му ни ци ју са оси ро ма ше ним ура ни ју мом по треб но је хит но пред у зе ти сле де ће ме ре:
– изо ла ци ја свих кон та ми ни ра них подруч ја;
– из ра да про гра ма за хит но оспо собља ва ње си сте ма и по стро је ња у функци ји за шти те жи вот не сре ди не;
– обез бе ди ти пот пу не по дат ке о ре јо нима по ко ји ма је НА ТО деј ство вао му ни цијом са оси ро ма ше ним ура ни ју мом – српским еки па ма струч ња ка мо ра ју се придру жи ти ме ђу на род не еки пе у ис тра жива њу ста ња. Ср би ја би тре ба ло да зах те ва да струч ња ци не у трал них зе ма ља ко је су има ле ис ку ство са ра ди о ак тив ном кон тами на ци јом (Укра ји на, Ја пан, Ин ди ја, Ру ска Фе де ра ци ја) чи не са став ме ђу на род них екс перт ских еки па;
– из ра ди ти про грам и хит но при сту пи ти са ни ра њу по сле ди ца кон та ми на ци је те рена оси ро ма ше ним ура ни ју мом;
– ус по ста ви ти мо ни то ринг жи вот не сре ди не у зо ни ути ца ја бом бар до ва них ло ка ли те та ко ји су озна че ни као нај угро же ни ји;
– из ра ди ти про је кат за стал на пра ће ња, ис тра жи ва ња и утвр ђи ва ња ду го роч них по сле ди ца бом бар до ва ња по жи вот ну среди ну и здра вље љу ди на нај у гро же ни јим де ло ви ма те ри то ри је Ср би је;
– на ста ли про блем услед упо тре бе му ни ци је са оси ро ма ше ним ура ни ју мом пре ма ме ђу на род ним про пи си ма у овој обла сти, мо же се ква ли фи ко ва ти као ратни зло чин, те је нео п ход но да бу де об рађен и са тог аспек та;
– из ра да ре тро град не сту ди је о ши рењу че сти ца ра ди о ак тив ног ура ни ју ма са при мар не ло ка ци је на но ве те ре не, а про ра чу на то на осно ву та да шњих ат мосфер ских при ли ка ко је су оста ле за бе леже не и дру гих по ка за те ља и уста но вљава ње њи хо вог да љег кре та ња (кроз во де, зе мљи ште, хра ну и сл.) и деј ства итд;
да би се обез бе дио си сте мат ски увид у здрав стве но ста ње ри зич них гру па тре
ба из ра ди ти про спек тив не сту ди је пра ћења па ра ме та ра ути ца ја на здра вље, ре гистар за рак, ор га ни зо ва ти од го ва ра ју ћа хе ма то ло шка и иму но ло шка ис пи ти ва ња, не у ро ло шка и пси хо ло шка ис пи ти ва ња и оба вља ти ул тра звуч не пре гле де лим фних жле зда и сле зи не;
– код нај у гро же ни јих ли ца оси ро ма шеним ура ни ју мом по треб но је пре ве ни рати или од ло жи ти по ја ву бо ле сти, скра ти ти вре ме кли нич ких ма ни фе ста ци ја бо ле сти и убр за ти по ста вља ње тач не ди јаг но зе бо ле сти, а код обо ле лих пред у зе ти адеква тан ме ди цин ски трет ман и про ду жити пре жи вља ва ње;
– по себ ну па жњу тре ба по све ти ти спреча ва њу ге нет ских мал фор ма ци ја код по томства аде кват ном за шти том де це и труд ница и пре на тал ном ди јаг но сти ком;
– да би се раз ре ши ле де ли ме о по сле
ди ца ма ко ри шће ња му ни ци је са оси ро маше ним ура ни ју мом на жи вот ну сре ди ну, а по себ но на биљ ни и жи во тињ ски свет, као и здра вље љу ди, по треб но је оба вити од го ва ра ју ћа екс пе ри мен тал на ис пити ва ња на жи во ти ња ма;
– Ср би ја има ком пе тент не ин сти ту ци је и екс пер те ко ји мо гу да ре ша ва ју про бле ме угро же но сти жи вот не сре ди не и здра вља љу ди у под руч ји ма у ко ји ма је ко ри шће на му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни ју мом, са мо је по треб но обез бе ди ти од го ва рају ћа фи нан сиј ска сред ства;
– ипак, у ре ша ва њу про бле ма угро жено сти жи вот не сре ди не и здра вља љу ди од оси ро ма ше ног ура ни ју ма по треб на је по моћ и ме ђу на род них ин сти ту ција и ор га ни за ци ја јер је Ср би ја је ди на зе мља у евро пи ко јој је овај про блем на мет нут. z
лИ Те РА Ту РА:Илић А. Р.С. Ис ку стве на (ем пи риј ска) кла си фи ка ци ја ра ци о нал ног стра ха -
и мо гућ но сти ње не при ме не у ве шта че њу не ма те ри јал не ште те. Збор ник ра до ва Суд ско ме ди цин ско ве шта че ње не и мо вин ске ште те у ме ди ци ни рада, тре ћи се ми нар; Бе о град, 2003. п. 47–50.
Ја во ри на Љ, Пан те лић Г, Та на ско вић И, Ву ле тић В, Ере мићСав ко вић М. -Ра ди о ак тив ност раз ли чи тих узо ра ка из Пљач ко ви це. Збор ник ра до ва XXII Сим по зи јум ју го сло вен ског дру штва за за шти ту од зра че ња; Пе тро вац, 2003. п. 161–64.
Јо ви чић Д, Ми ла чић С, Ко ва че вић Р, Пе тро вић И, Та на ско вић И. Уче ста -лост хро мо зом ских абе ра ци ја код ли ца ко ја су би ла у бли зи ни под руч ја кон та ми ни ра них ура ном. Збор ник ра до ва XXII Сим по зи јум ју го сло вен ског дру штва за за шти ту од зра че ња; Пе тро вац, 2003. п. 279–284.
Ко ва че вић Р, Ми ла чић С. Обо ље ња иза зва на јо ни зу ју ћим зра че њем. У: -Па вло вић М, Ви да ко вић А. Оце њи ва ње рад не спо соб но сти; Ла за ре вац: Елводпринт, 2003. п.236–7.
Ко ва че вић Р, Ми ла чић С, Јо ви чић Д, Пан те лић Г, Па вло вић М. Он ко ло шка -пре вен ти ва ста нов ни штва са под руч ја кон та ми ни ра ног ура ни ју мом. Зборник ра до ва XXII Сим по зи јум ју го сло вен ског дру штва за за шти ту од зра чења; Пе тро вац, 2003. п. 285–90.
Ко ва че вић Р, Ми ла чић С, Та на ско вић И, Шип ка В. Ре зул та ти ра ди о ток си -ко ло шких ис пи ти ва ња ста нов ни штва са под руч ја Ју га Ср би је ко је је конта ми ни ра но ура ни ју мом. Arch To xi col Ki net Xe no bi ot Me tab, Vol. 10, No 1–2, 1–220, SpringSum mer 2002. p. 194–95.
Ко ва че вић Р. Ме ди цин ски кри те ри ју ми у про це ни не ма те ри јал не ште те. -Збор ник ра до ва Суд ско ме ди цин ско ве шта че ње не и мо вин ске ште те у меди ци ни ра да, тре ћи се ми нар; Бе о град, 2003. п. 17–24.
Ми ла чић С, Ко ва че вић Р. Ра ди о ток си ко ло ги ја – иза зов вре ме ну. Arch To -xi col Ki net Xe no bi ot Me tab, Vol. 10, No 1–2, 1–220, SpringSum mer 2002. p. 184–89.
Ми тро вић К. Ма лиг не бо ле сти. У: Па вло вић М, Ви да ко вић А. Оце њи ва ње -рад не спо соб но сти; Ла за ре вац: Ел водпринт, 2003. п.283–4.
Пе тро вићШке ро В. Ве шта че ње у пар ни ца ма за на кна ду не ма те ри јал не -ште те. Збор ник ра до ва Суд ско ме ди цин ско ве шта че ње не и мо вин ске ште те у ме ди ци ни ра да, тре ћи се ми нар; Бе о град, 2003. п. 9–16.
Ра ден ко вић М, Ђо го С, Илес Д, Јок сић Ј, То до ро вић Д. Ис пи ти ва ње фи -зич кохе миј ског по на ша ња оси ро ма ше ног ура ни ју ма у кон та ми ни ра ном зе мљи шту. Збор ник ра до ва XXII Сим по зи јум ју го сло вен ског дру штва за зашти ту од зра че ња. Пе тро вац, 2003. п. 145–48.
Рман дић Б, То мић Т. Пост тра у мат ски стре сни по ре ме ћај и суд ско ме ди цин -ско ве шта че ње не ма те ри јал не ште те. Збор ник ра до ва Суд ско ме ди цин ско ве шта че ње не и мо вин ске ште те у ме ди ци ни ра да, тре ћи се ми нар; Бе о град, 2003. п. 98–104.
Шип ка В, Па вло вић С, Цук нић О, То ма ше вић З, Је лић С, Бо ро је вић Н. Ре -зул та ти од ре ђи ва ња изо то па ура ни ју ма у ури ну здра вих и осо ба обо ле лих од раз ли чи тих ма лиг них бо ле сти. Збор ник ра до ва XXII Сим по зи јум ју го словен ског дру штва за за шти ту од зра че ња. Пе тро вац, 2003. п. 331–34.
Тор би ца Н. Про фе си о нал на ма лиг на обо ле ња као пред мет ве шта че ња не -ма те ри јал не ште те. Збор ник ра до ва Суд ско ме ди цин ско ве шта че ње не и мовин ске ште те у ме ди ци ни ра да, тре ћи се ми нар; Бе о град, 2003. п. 123–129.
79uranijum dveri srpske
80 dveri srpske bombardovawe80 srbijadveri srpske
Уско ро ће би ти де сет го ди на ка ко су НА ТО сна ге на па ле Ср би ју. Је дан део на ше јав но сти, а на ро чи то онај
ко ји се хва ли ти ме да је „дру га Ср би ја“, на сто ја ће да за ба шу ри ову срам ну го дишњи цу (срам ну по њи хо ве ва шинг тон ске и бри сел ске при ја те ље, на рав но). Дру гом де лу јав но сти, оном „про е вроп ском, али па три от ском“, би ће по ма ло не при јат но. Не што ће мо ра ти да се ка же, али они не ће тач но зна ти шта. Код њих ће на крају пре вла да ти фак то гра фи ја и за кљу чак да ће мо „сви за јед но, чим Ср би ја по стане члан ЕУ, да за бо ра ви мо ове ру жне до га ђа је“ (али ће мо за то веч но пам ти ти Сре бре ни цу и Ву ко вар, на рав но). Али, онај тре ћи део срп ске јав но сти, ко ји је на ви као да ми сли сво јом гла вом и ко ји се не бо ји да во ли сво ју зе мљу, тре ба ло би да за пам ти бар три ства ри: до бро др жа ње на ше вој ске, те ро ри стич ки ка рак тер НА ТО бом бар до ва ња и срам но по на ша ње за пад них ме ди ја.
ДО БРО ДР ЖА ЊЕ НА ШЕ ВОЈ СКЕСр би ја је, те 1999. го ди не, ра то ва ла са нај
моћ ни јом др жа вом све та и ње ним број ним са ве зни ци ма. Ср би ју су на па ле: САД, Брита ни ја, Фран цу ска, Не мач ка, Ка на да, Итали ја, Шпа ни ја, Бел ги ја, Хо лан ди ја, Дан ска, Тур ска, Нор ве шка, Пор ту гал, Исланд, Грчка, Лук сем бург, Пољ ска, Че шка и Ма ђар ска. Овим зе мља мана па да чи ма, по ма га ле су и при дру же не зе мље НА ТОа, зе мљесау че сни це: Ру му ни ја, Бу гар ска, Ма ке до нија, Ал ба ни ја, Хр ват ска, Сло ве ни ја, Бо сна и Хер це го ви на и Сло вач ка. Зе мље ко је су нас не по сред но на па ле би ле су 228 пу та ве ће од Ср би је, има ле су 67 пу та број није ста нов ни штво и би ле 518 пу та бо га ти је (тј. са ве ћим на ци о нал ним до хот ком). Био је то, од на па да Пер си ја на ца на Хе ла ду,
ве ро ват но нај не рав но прав ни ји ору жа ни су коб ика да ви ђен у исто ри ји!
Аме ри кан ци су, пи ше по лу зва ни чан НА ТО исто ри о граф, Мајкл Иг ња ти јев, ми сли ли „да ће па у за у бом бар до ва њу би ти на правље на већ по сле два да на“1, тј. да ће Ср бија већ по сле два да на ис та ћи бе лу за ста ву. Ма длен Ол брајт, та да шњи др жав ни се кретар, твр ди ла је да ће се Ср би ја „пре да ти као и сва ки дру ги си ле џи ја у школ ском дво ришту, по сле дватри ша ма ра“2. Ова кво увере ње у бр зу по бе ду до ла зи ло је, нај пре, од из ра зи те вој не над моћ но сти НА ТОа. У ак ци ју бом бар до ва ња Ср би је кре нуо је 371 ави он (210 из САД), од ко јих су не ки би ли по след ња реч тех ни ке (по пут бо мабар де ра Б2, ко ји је био не ви дљив за ра даре). Због ви ше стру ке над мо ћи на па да ча, Ср би ја је сво је ави о не мо ра ла да оста ви у под зем ним скло ни шти ма, а бра ни ла се је ди но про тив а ви он ским ра ке та ма (Нева и Војин). Оне су би ле про из вод со вјет ске вој не тех но ло ги је још из се дам де се тих, а њи ма су ру ко ва ли не про фе си о нал ци – го ло бра ди ре гру ти или ре зер ви сти. Шта су они мо гли да ура де у бор би са „нај савре ме ни јим аме рич ким си сте мом пре цизног на во ђе ња?“, пи та ли су се, ка ко све дочи Иг ња ти јев, чел ни ци НА ТОа3.
Као дру го, НА ТО је имао прак тич но све оба ве штај не по дат ке о срп ској вој сци. Од бив ших офи ци ра ЈНА, а са да вој ни ка са везнич ких др жа ва – Хр ват ске, Сло ве ни је или Бо сне, НА ТО је са знао та чан рас по ред укопа них ра кет них и ра дар ских по стро је ња, скла ди шта ра кет нотех нич ког го ри ва, аеро
1 Ig na ti eff, Mic hael (2001): Виртуелнират, Бе оград: Fre eB92, стр. 66.
2 Was hing ton Post, 7. април 1999; пре ма: Ко ва чевић, Жи во рад (2000): САДијугословенскакриза. Бе оград: Цен тар за ан ти рат ну ак ци ју, стр, 3031.
3 Ig na ti eff,2001:76.
дром ских хан га ра, вој них зда ња и скло ништа. Осим то га, Деј тон ским ми ром (1995) и Ре ги о нал ним спо ра зу мом о огра ни че њу и над зо ру на о ру жа ња (Фи рен ца, 1997), НА ТО је до био пра во да има не по сред ни увид у на о ру жа ње и офи цир ски са став свих српских је ди ни ца. Ако то ме до да мо и ис црпно, ду го го ди шње, са те лит ско и ва зду шно из ви ђа ње, мо же се сло бод но ре ћи да је НА ТО го то во са вр ше но знао це ло ку пан рас по ред и са став на ше вој ске4.
Ипак, од мах на по чет ку ра та ви де ло се ко ли ко је тврд орах би ла та да шња вој ска Ср би је. По го ђе на су мно га скла ди шта го рива и му ни ци је. Али, са свим до вољ но то га је оста ло са кри ве но на дру гим ме сти ма. По го ђе не су мно ге вој не згра де и ка сарне. Али, оне су би ле одав но ис пра жњене од вој ске. Га ђа ни су мно ги под зем ни „ко манд ни и ра дар ски цен три“. Али, они су би ли ису ви ше до бро уко па ни да би би ли уни ште ни. Вој на скло ни шта, ра ђе на још у Ти то во вре ме, по ка за ла су се као до бра за шти та, јед на ко као што се до бром по каза ла и ста ра ти тов ска стра те ги ја из бе гава ња и за ва ра ва ња над моћ ни јег на па дача. „Клар ко ви пи ло ти (We sley Clark, вој ни за по вед ник на па да на Ср би ју – А. С.) би ли су фру стри ра ни сво јом не спо соб но шћу да по го де срп ске сна ге на те ре ну. Ср би су се по ка за ли као струч ња ци за ка му фла жу, за ва ра ва ње и ко ри шће ње ма ма ца. Гради ли су ла жне мо сто ве и пре ко пра вих бо ја на но си ли ка му фла жне ко је иси ја вају то пло ту да ва ра ју ра да ре за акви зи ци ју ци ља. Пи ло ти не што га ђа ју ми сле ћи да је тенк, па ви де гу ме ни ма мац на на ду ва вање ка ко се сме жу рао као про бу шен ба лон“,
4 Ди ми три је вић, Бо јан Б. (1999): „Рат НА ТОа про тив Ср би је 1999: вој ни аспек ти и по сле ди це”, СрбијаиНАТО, стр.161174. По себ но из да ње ча со писа Новасрпскаполитичкамисао. Све ска 1: „Срп ски дис курс ра та”. Бе о град: Вре ме, стр. 162.
Зашто морамо да запамтимо?Ве сли Кларк и дру ге гла ве ши не НА ТО-а мо ра ли су да при зна ју да чи сто вој но бом бар до ва ње ни је на не ло озбиљ ни ју ште ту срп ској вој сци. Сто га су од лу чи ли да са вој ног бом бар до ва ња пре ђу на те ро ри стич ко уни шта ва ње ци ви ла и мир но доп ских обје ка та. Кларк је не пре ста но тра жио но ве ави о не и но ве ци ље ве ко је сме да ту че
Слободан Антонић
dveri srpske 81srbije 81i nato dveri srpske
пи ше о то ме Мајкл Иг ња ти јев5.Оп ште узев, Вој ска Ју го сла ви је сјај но
се др жа ла у овом ра ту. Пред крај ра та (2. ју на), НА ТО се хва лио да је по био „ви ше од 10.000 срп ских вој ни ка“. Њи хов број је, ме ђу тим, био да ле ко ма њи и из но сио је тач но 546 вој ни ка и 138 по ли ца ја ца6. НА ТО је по себ но же лео да уни шти оклопне је ди ни це, по го то во на Ко со ву. Кларк се ди чио да је уни штио 93 тен ка и 153 оклопна тран спор те ра, као и да је ели ми ни сао не ко ли ко оклоп них је ди ни ца. Исме ва не су срп ске тврд ње да је на Ко со ву из губље но све га 13 тен ко ва и 6 тран спор тера (и то ве ћи ном због ге рил ских на па да ОВК, а не због успе шно сти аме рич ких авио на). Ме ђу тим, ка да је рат стао и за по че ло по вла че ње срп ске вој ске са Ко со ва, из рони ло је „нај ма ње 220 тен ко ва и ви ше од 300 оклоп них тран спор те ра“ (АФП, 2 ју ли 19997). На це лом Ко со ву, пре ма из ве шта ју са мог НА ТОа, на ђе ни су уни ште ни оста ци са мо “26 тен ка или са мо ход на ар ти ље ријска ору ђа“8. А на Па штри ку где је, на водно, у ма ка за ма из ме ђу ави ја ци је НА ТОа и пе ша ди је ОВК уни ште на це ла При зрен ска бри га да, ни је от кри ве но баш ни шта!9 „Горка је исти на“, вај као се ка сни је Иг ња ти јев у сво јој књи зи пре пу ној хва ло спе ва Клар ку и Хол бру ку, „да нај моћ ни ја ва зду шна си ла на све ту ни је мо гла да уни шти Ми ло ше виће ву вој ску на те ре ну“10.
И ва зду шна од бра на Ср би је од лич но се но си ла са чу до ви шно ја ким на па да чем. Већ тре ћег да на бом бар до ва ња, из над сремског се ла Бу ђа нов ци, обо рен је је дан од „не ви дљи вих“ ави о на, ло вац стелт тех но логи је Ф117А. То је ве о ма обо дри ло срп ске про тив а ви он це, ко ји су мно го то га из влачи ли из сво јих за ста ре лих оруж ја. Др жећи се ис ку ства Ира ка, они су не пре ста но пре ме шта ли ра кет не лан се ре, па зе ћи да ра да ре не укљу чу ју ду же од пар се кун ди, а гу стом паљ бом топ чи ћа ка ли бра 20–40 мм и про тив а ви он ским ра ке та ма ис па љива ним са ра ме на, спре ча ва ли су ва зду хопло ве НА ТОа да се спу сте мно го ис под ви си не од 4,5 км. Та ко је обо рен и Ф16ЦГ, за ко га се ис по ста ви ло да је био ко манд ни ави он 555. еска дри ле из Ави ја на11.
5 Ig na ti eff, 2001:73.6 „Пре су да у кри вич ном по ступ ку про тив оп ту
же них Ви ли јем Клин то на, Ме длин Ол брајт, Ен тони Бле ра, Ро би на Ку ка, Џор џа Ро берт со на, Жа ка Ши ра ка, Ибе ра Ве дри на, Але на Ри ша ра, Гер харда Шре де ра, Јо зе фа Фи ше ра, Ру дол фа Шар пин га, Ха ви је ра Со ла не и Ве сли ја Клар ка”, ко ју је до не ло ве ће Окру жног су да у Бе о гра ду, 21. сеп тем бра 2000. го ди не. Српскаслободарскамисао, год И, бр. 5, стр. 657663; стр. 662.
7 Ми ја то вић, Бо шко (1999): „За што је Ми ло шевић ка пи ту ли рао”, По себ но из да ње ча со пи са Новасрпскаполитичкамисао. Све ска 1: „Срп ски дискурс ра та”. Бе о град: Вре ме, стр. 191197; стр. 192; про це на бри тан ских вој них из во ра би ла је чак 250 тен ко ва и 450 оклоп них тран спор те ра! (Време, 25. сеп тем бар 1999, стр. 8)
8 на ве де но у: Време, исто, стр. 9.9 Ми ја то вић, исто.10 Ig na ti eff, 2001:74.11 Пар да на по оба ра њу „не ви дљи вог” лов ца,
Ср би су за ро би ли и тро ји цу аме рич ких вој ни ка ко ји
Ове успе хе на ших про тив а ви о на ца НА ТО гла ве ши не су об ја шња ва ле при ча ма о не каквим „срп ским до у шни ци ма“ и „из да ји цама“. „На об рон ци ма на до мак Ави ја на“, прено си те при че Иг ња ти јев, „ју го сло вен ски ра диоиз ви ђа чи су пре ко ра диоста ни ца при слу шки ва ли по ле та ње ави о на и мо билним те ле фо ни ма ја вља ли Бе о гра ду ко је су пу та ње пред сто је ћих на па да“12. Та ко ђе су, пре ма тим тврд ња ма, из бри сел ског за повед ни штва НА ТОа цу ри ли оба ве штај ни по да ци пре ма Бе о гра ду13. Пет ме се ци пре на па да на Ср би ју ухап шен је ма јор Бјер Би нел, ађу тант фран цу ског пред став ника у Глав ном ста ну НА ТОа (Бри сел). Ма јор Би нел је оп ту жен да је из „про срп ских осе ћа ња“ до ста вљао Бе о гра ду по дат ке о мо гу ћим ци ље ви ма НА ТО бом бар до ва ња у Ср би ји. Али, ти по је ди нач ни оба ве штај ни ус пе си срп ских слу жби ка сни је су ви шестру ко на ду ва ва ни ка ко би НА ТО ге не ра ли оправ да ли сво је вој не не у спе хе.
ТЕ РО РИ СТИЧ КИ КА РАК ТЕР НА ТО БОМ БАР ДО ВА ЊА
Ве сли Кларк и дру ге гла ве ши не НА ТОа мо ра ли су да при зна ју да чи сто вој но бомбар до ва ње ни је на не ло озбиљ ни ју ште ту срп ској вој сци. Сто га су од лу чи ли да са вој ног бом бар до ва ња пре ђу на те ро ристич ко уни шта ва ње ци ви ла и мир но допских обје ка та. Кларк је не пре ста но тражио но ве ави о не и но ве ци ље ве ко је сме да ту че. Број ави о на је утро стру чен (на 1.200), па је Ср би ју, у дру гом де лу ва здушне кам па ње, бом бар до ва ло чак 44% распо ло жи вих ави о на НА ТОа – ви ше не го Ирак то ком За лив ског ра та. Ли ста ци ље ва та ко ђе је про ши ре на. Га ђа ни су мо сто ви, ка ко друм ски та ко и же ле знич ки, па је сруше но (или оште ће но) њих 37. Жак Ши рак из ја вио је за ББЦ да Бе о град „ње му треба да за хва ли што још има ијед ног мо ста на Ду на ву“14. Без об зир но су га ђа не чак и шко ле и бол ни це, под оп ту жба ма да се у њи ма кри ју срп ски вој ни ци. То је би ло нај гру бље кр ше ње Же нев ске кон вен ци је (Про то кол 1. ст. 1, чл. 51)15. Бом бе су ба цане сву да и без мно го оба зи ра ња на жр тве ме ђу гра ђан ством. Та ко су по го ђе не 7.643 ку ће, 300 шко ла, 53 бол ни це, и 50 цр ка ва
су из Ма ке до ни је за лу та ли на Ко со во. Др жав на те леви зи ја је, 1. апри ла, при ка за ла тро ји цу за ро бље них Аме ри ка на ца, што је би ло још јед но сим бо лич ко по ни же ње за НА ТО ге не ра ле.
12 Ig na ti eff, 2001:67.13 Исто.14 Пре не то у ли сту Време, 28. ав густ 1999,
стр. 9.15 Овај Про то кол про пи су је да на па дач не
сме деј ство ва ти не са мо по ци вил ним ци ље ви ма, не го ни ка да се вој ска уме ша ме ђу гра ђа не. „На падач мо ра би ти пот пу но си гу ран да је у пи та њу војни циљ, а у слу ча ју би ло ка кве не до у ми це мо рао би се уз др жа ти од на па да” (на ве де но у: Об ра довић, Кон стан тин (1999): „Ме ђу на род но ху ма ни тарно пра во и ко сов ска кри за”, Међународнипроблеми, год. 51, бр. 34, стр. 256294; стр. 283). Та ко ђе је став 5, чла на 51 Про то ко ла, из ри чи то за бра њи вао на па де на вој не ци ље ве уко ли ко би они и нај ма ње би ли скоп ча ни са жр тва ма ме ђу ци вил ним ста новни штвом (исто, 285)
или спо ме ни ка. На ро чи то су по губ ни по ци вил но ста нов
ни штво би ли по го ци тзв. ка сет них бом би (clu ster bomb units)16. Њи ма је, ре ци мо, 7. ма ја 1999, би ло за су то сре ди ште Ни ша, чи тав про стор из ме ђу два ни шав ска мо ста, пи ја це и ме ђу град ске ауто бу ске ста ни це. На ли цу ме ста је по ги ну ло 15 гра ђа на, а бар 70 њих је по вре ђе но. Ра не су би ле број не и те шке, као у слу ча ју је да на е сто го ди шње Сла ђа не Ан ђел ко вић, на чи јем те лу је из броја но ви ше од два де сет те шких по вре да17. Та ко се, уме сто са „хи рур шки тач ним“ бомбар до ва њем, Ср би ја су о чи ла са на па ди ма ко ји су се за вр ша ва ли хи рур шки тач ним од се ца њи ма удо ва же на и де це. Са мо на Ко со во ба че но је, пре ма при зна њу НА ТОа, 1.100 ка сет них бом би. Смрт је по ко си ла по Ср би ји мно го не ду жног све та. Уби је но је 504 ци ви ла, а сва ки ше сти уби је ни био је де те (њих 88 на бро ју18).
„Ако не ма мо сто ма ка за ко ла те рал ну ште ту“ го во рио је ге не рал Мајкл Шорт, за по вед ник ва зду хо плов них сна га НА ТОа, „и не ма мо сто ма ка за не на мер ни гу би так ци ви ла, он да ће мо пре ста ти да по сто јимо као Са вез“19. За то се на кра ју по че ло са те ро ри стич ким бом бар до ва њем по стро јења за про из вод њу стру је и во де. Пр ви пут је „Ср би ји ис кљу че на стру ја“ 2. ма ја. Та да су бом бе, пу ње не на ро чи тим ста кле ним влак ни ма, ба че не на раз вод на по стро је ња тер мо е лек тра на Обре но вац и Дрм но, као и на струј на по стро је ња у Ни шу, Кра гу јев цу и Но вом Са ду. Су тра дан, 3. ма ја, на пад ну та је хи дро е лек тра на Ба ји на Ба шта, а 7. ма ја по но во Обре но вац и Бе о град. Укуп но је, то ком ма ја, Ср би ји осам пу та „ис кљу чи ва на стру ја“20. Га ђа не су и то пла не и црп не стани це. Срем ско ми тро вач ко по стро је ње за про из вод њу пит ке во де га ђа но је 22. и 23. ма ја. Кон цем ра та, са мо тре ћи на Бе о гра ђана има ла је во ду у сво јим че сма ма, а градске за ли хе пи ја ће во де спа ле су на ма ње од де се ти ну по треб не ко ли чи не.
Ге не рал Мајкл Шорт отво ре но је го ворио о на ме ри про из во ђе ња пат њи гра ђана Ср би је. „Љу ди у Бе о гра ду та ко ђе мо ра ју
16 Реч је о гро зду ма лих екс пло зив них на права ко је су то ком рас пр ска ва ња за хва та ле по вр ши ну 200 пу та 400 ме та ра. Због не кон тро ли са ног деј ства и осо би не да уби ја ју го ди на ма по окон ча њу ра та, слич но на га зним ми на ма (1020% пу ње ња оста ја ло је не ек спло ди ра но), ове су бом бе би ле за бра ње не спо ра зу мом из Ота ве (ко ји, ина че, САД ни су при миле; Ra mo ne, Ig na tio (1999): „Но ви гло бал ни по ре дак”, СрбијаиНАТО. По себ но из да ње ча со пи са Новасрпскаполитичкамисао. Све ска 2: „Свет ска де ба та” и „До си је”. Бе о град: Вре ме, стр. 95101. Пре ве де но из Le Mon de di plo ma ti que, No. 543, јун 1999; стр. 97.
17 Ран ђе ло вић, Но ви ца (1999): Нишуратномпламену. Ниш: За вод за ур ба ни зам, стр. 146.
18 Пре су да, 2000:66219 BBC2; на ве де но пре ма: Време, 25. март
2000, стр. 10.20 На кра ју су на струј на по стро је ња по че ле да
па да ју и пра ве бом бе. По сле три на па да ста кле ним бом ба ма на тра фо ста ни цу Ниш2, усле ди ло је, 23. ма ја, и деј ство ва ње ра зор ним про јек ти ли ма. Та ко је Ниш остао без стру је у на ред них не ко ли ко да на, а са огра ни че ним снаб де ва њем и ме се ци ма по сле ра та. Слич но је би ло и са тра фо ста ни цом Београд5. Она је спр же на у два на ле та, 27. и 31. ма ја.
82 dveri srpske bombardovawe82 srbijadveri srpske
да па те“, био је на слов ње го вог ин тер вјуа New York Ti mesу (14. мај 1999). „Не ма струје за ва ше фри жи де ре, не ма га са за ва ше шпо ре те, не мо же те да иде те да ра дите, јер је мост сру шен“21. То је био пра ви вој ни про грам НА ТО ге не ра ла – уни штити срп ске фри жи де ре, уни шти ти срп ске шпо ре те, уки ну ти Ср би ма стру ју и во ду... Ју нач ки, не ма шта!
СА ТА НИ ЗА ЦИ ЈА СР БА У ЗА ПАД НИМ МЕ ДИ ЈИ МА
Шорт је мо гао би ти ова ко ле де но отворен са мо за то што су Ср би у за пад ној јавно сти већ то ли ко би ли са та ни зи о ва ни да ви ше ни су ни сма тра ни људ ским би ћи ма. Ср би ја је већ то ли ко би ла окле ве та на, да су Ве сли Кларк и Мајкл Шорт мо гли до ми ле во ље да је ра за ра ју а да им због то га ни ко ни шта не пре ба ци. У том жа ло сном по слу рат ног ху шка ња уче ство ва ли су го то во сви де ло ви за пад них ели та. Нај пре по ли ти чари, ко ји су Ср би ју пред ста вља ли, по пут Клин то на, као „ср це европ ског мра ка, ре ги он бом бар до ва них џа ми ја, уби је них му шка ра ца и де це, си ло ва них де во ја ка, тра го ва груп не и ин ди ви ду ал не, по нов но ис пи са не или из бри са не исто ри је“22. Стејт ди парт мент је, 19. апри ла, дао зва нич ну про це ну о 500.000 не ста лих Ал ба на ца на Ко со ву, „за ко је се стра ху је да су мр тви“. Ме сец да на ка сни је, аме рич ки ми ни стар од бра не Ви ли јем Ко ен из ја вио је ТВ мрежи ЦБС да је „не ста ло“ око 100.000 вој но спо соб них му шка ра ца, и да је „мо гу ће да су уби је ни“! А ге не рал ни се кре тар НА ТОа, Ха ви јер Со ла на ре као је, за ББЦ, ка ко се на Ко со ву ви ше „не мо гу ви де ти му шкар ци од 30 до 60 го ди на. То ће би ти раз ја шњено кад уђе мо на Ко со во, и ве ро ват но ће мо ви де ти дра ма тич не чи ње ни це у ко је чак ни не ве ру је мо“23. Ка кве ла жи, отво ре не, гну сне, без оч не...!
У тој срам ној про па ган ди мр жње учество ва ли су, за тим, и обич ни но ви на ри. Њи ма је би ло ма ло зло чи на ко је су из мишља ли про па ган ди сти НА ТОа, већ су смишља ли и сво је, ори ги нал не ла жи. Та ко су Ре бе ка Чем бер лен (Re bec ca Cham ber lain) и Деј вид Па у ел (Da vid E. Po well), но ви нари Phi la delp hia In qu i rerа, 25. ма ја об ја ви ли чла нак под на зи вом „Срп ски си стем си лова ња“. У том члан ку аме рич ки чи та о ци се оба ве шта ва ју да су Ср би, ка ко би што ви ше за пла ши ли Ал бан це, по че ли са „ма сов ним си ло ва њи ма на град ским тр го ви ма“. Ал бански ста нов ни ци ва ро ши ца, ве ле ови но вина ри, на сил но су „са ку пља ни да пра те овај је зи ви до га ђај“, ка ко би се „под ста кли да
21 На ве де но пре ма: Johnsto ne, Di a na (1999): „Ко лек тив на кри ви ца и ко лек тив на не ви ност”, НатоагресијанаСРЈугославију ’99, Збор ник ра до ва са ме ђу на род ног сим по зи ју ма, Но ви Сад, 1516 ок тобар 1999. Но ви Сад: Удру же ње за прав ну те о ри ју и прак су, стр. 387406; стр. 388.
22 У члан ку на пи са ном за The New York Ti mes (23. мај 1999); пре ве де но уСрбијаиНАТО, све ска 2, стр. 24.
23 На ве де но пре ма: Време, 20 но вем бар 1999, стр. 10.
до бро вољ но бе же“24! Уред ни ци по пу ларних ли сто ва, по пут ен гле ског днев ни ка The Sun, ста вља ли су сво јим но ви на ма на слове по пут „Га ђај те их као псе!“25. Ти „пси“ су, на рав но, би ли Ср би.
Озбиљ ни ји ко лум ни сти из углед них днев ни ка, по пут Ви ли је ма Пфа фа (Wil liam Pfaff) из ИнтернатионалХералдТрибуна (31. мај 1999), пи са ли су та ко ђе да Ср би као на род мо ра ју да бу ду ка жње ни, да чи тав на род мо ра да па ти: „Срп ски гласа чи су одр жа ли Сло бо да на Ми ло ше ви ћа на вла сти у про те клој де це ни ји. Ни је ја сно за што би они тре ба ло да бу ду по ште ђе ни да оку се пат њу ко ју је он (Ми ло ше вић – А. С) на но сио сво јим су се ди ма“26. Ко лум ниста То мас Фрид ман (Tho mas L. Fri ed man), „во де ћи ин те лек ту а лац Тај мса“27, та ко ђе је пи сао: „Ми смо у ра ту са срп ском на ци јом и сва ко ко се ше та (han ging aro und) по Бе огра ду тре ба то да схва ти. (…)Дај те шан су ра ту! (…)Же ли те у пе де се те? Ми ће мо вам да ти пе де се те. Же ли те 1389? Мо же мо да ство ри мо 1389, та ко ђе“28.
Ту су, на рав но, би ли и број ни „ли бе рални“ ин те лек ту ал ци. Тим за не ти ји за рат и уби ја ње што су се ви ше осе ћа ли „ли бе ралним“. За јед нич ко свим њи хо вим на пи си ма би ло је – као код Су зан Сон таг – за до вољство што су Ср би „нај зад до жи ве ли ма ли део пат њи ко је је Ми ло ше вић на нео другим на ро ди ма“ (The New York Ti mes, 3. мај 1999)29. На по чет ку ра та, Ма длен Ол брајт се обра ти ла Ср би ма да би их уве ри ла ка ко НА ТО ра ту је са Ми ло ше ви ћем а да „не ма ни шта про тив срп ског на ро да“. Али не, цик тао је Сла вој Жи жек, За пад је сте и тре ба да бу де у ра ту са Ср би ма! „Бол на је чи ње ни ца да агре сив ни срп ски на цио на ли зам ужи ва по др шку ве ћи не по пула ци је“, пи сао је он, а Ср би „са оп сце ним за до вољ ством до зво ља ва ју да се са њи ма ма ни пу ли ше“. И за то, ве ли Жи жек, „управо као ле ви чар, ја на пи та ње ’бом бе или не?’ од го ва рам: још не ма довољно бом би, и оне су закаснеле“!30
24 На ве де но у: Johnsto ne, 1999:400. Џон стоно ва, ко ја из ве шта ва о овој срам ној но ви нар ској фан та зи ји, ве ли ка ко лаж Чем бер ле но ве и Па у е ла чак ни је ни ори ги нал на. Исту из ми шљо ти ну на лази мо и у тзв. из ве шта ју лор да Брај са (Брyце), ко ји је под ста као ула зак Бри та ни је у Пр ви свет ски рат. Та мо се, та ко ђе без ика квих ствар них осно ва, припо ве да ло о то ме ка ко су не мач ки офи ци ри и вој ници јав но си ло ва ли 20 бел гиј ских де во ја ка на пи јачном тр гу у Ли је жу (исто)
25 На ве де но пре ма: Ко сик, Ка рел (1999): „Кад лу ди ло на ре ђу је ра зу му”, СрбијаиНАТО, све ска 2, стр. 144148; стр. 145.
26 На ве де но у: Johnsto ne, 1999:393.27 Chomsky, No am (2000): Новимилитари
стичкихуманизам:лекцијеКосова. Бе о град: Фи лип Ви шњић, стр. 113.
28 Fri ed man, L. Tho mas (1999, April, 23): „Mo re Sticks”, New York Ti mes, [WWW do cu ment]. URL http://www.nyti mes.com
29 Son tag, Su zan (1999): „За што смо на Ко со ву”, СрбијаиНАТО, све ска 2, стр. 2529. Пре ве де но из The New York Ti mes, 3. maj 1999.
30 Ži žek, Sla voj (1999): „Про тив дво стру ке уце не”, СрбијаиНАТО, све ска 2, стр. 138143. Пре вод члан ка „Spring ti me for NA TO” из New Left Re vi ew, 234 (мартаприл), стр. 141;142; под ву као Жи жек.
„Огром на ве ћи на Ср ба“, да вао је сво је струч но ми шље ње и Да ни ел Голд ха ген, пи сац зна ме ни те књи ге о са у че сни штву не мач ког на ро да у на ци стич ким зло чини ма, „под ути ца јем је на ро чи то зло ћудне вр сте на ци о на ли зма“. „Ве ћи на срп ског на ро да, ко ја се не про ти ви Ми ло ше ви ћевој ели ми на ци о ни стич кој по ли ти ци или је чак по др жа ва, учи ни ла је се бе за кон ски и мо рал но не ком пе тент ном да упра вља сво јим по сло ви ма“. Због то га, пред ла же Голд ха ген, „њи хо ва зе мља се мо ра ста вити под над зор“ (тј. мо ра би ти оку пи ра на), а „оне ко ји су по др жа ва ли зло чин це, што је ви сок про це нат срп ског ста нов ни штва, тре ба на те ра ти да схва те сво је гре шке“31 (тј. ве ћи ни гра ђа на Ср би је но ве оку па цио не вла сти тре ба да ис пе ру мо зак).
Голд ха ге нов по зив на то тал ни рат са Ср бијом и ње ну оку па ци ју из у зет но је до бро при мљен у за пад ној јав но сти. То се ви ди по члан ку Блеј на Хар де на (Bla i ne Har den) „Шта тре ба пред у зе ти да се очи сти Ср бија“ (The New York Ti mes, 9. ма ја 1999). Харден је као нај бо љег све до ка не по пра вљиво сти Ср би је на вео Со њу Би сер ко, ко ја је
31 The Gu ar dian, 29. април 1999. и TheNewRepublic, 17. мај; срп ски пре вод: Gold ha gen, Da niel (1999): „Не мач ка лек ци ја”, Р.Е.Ч, 55/1:105107. Пре ве де но из The Gu ar dian, 29. април 1999; стр. 105; 106.
dveri srpske 83srbije 83i nato dveri srpske
баш тих да на по се ти ла Ме длин Ол брајт и „ур ги ра ла код ње да раз мо три мо гућ ност оку па ци је“32. За тим је Хар ден ши ро ко пренео ста но ви ште Со ње Би сер ко о Ср би ји, из ло же но 22. апри ла у IWPR’sBalkanCrisisRe portу: „Под стак ну та ди вљач ком про паган дом и све ве ћим кри ми нал ним бан дити змом“, ка же ту Со ња Би сер ко, „Ср би ја је кре ну ла пу тем са ко јег не ма по врат ка. (…)По сле чи та ве де це ни је не у спе шне по лити ке на Бал ка ну, од огром не је ва жно сти да Аме ри ка и европ ске де мо кра ти је ар тику ли шу ду го роч ну ви зи ју за чи тав ре ги он. Ово мо ра по че ти де на ци фи ка ци јом Ср би је (…)За пад мо жда рас пра вља о коп не ним сна га ма на Ко со ву. Али, ре ал ност је да ће, ду го роч но гле да но, ме ђу на род не сна ге би ти по треб не и у Ср би ји“33. То је био ди рек тан по зив Со ње Би сер ко за вој ну оку па ци ју и пот чи ња ва ње Ср би је.
НА РА ВО У ЧЕ НИ ЈЕДа, те три ства ри – до бро др жа ње на ше
вој ске, те ро ри стич ки ка рак тер НА ТО бомбар до ва ња и срам но по на ша ње за пад них
32 „and ur ged her to con si der oc cu pa tion”33 Bi ser ko, So nja (1999): „The Bal kan End ga me”,
IWPR'sBalkanCrisisReport, No. 23, 22 April 1999. http://www.iw pr.net
ме ди ја – сва ки ми сле ћи гра ђа нин ове зе мље тре ба ло би да за пам ти. Скре та ће нам па жњу, ових да на, ка да се на вр шава тих де сет го ди на од њи хо вог зло чина, на дру ге ства ри. Као дво го ди шњем де те ту, за ма ја ва ће нас ша ре ним ла жама, ка ко се не би смо се ти ли њи хо вог пра вог, не ис кре ног и из об ли че ног ли ца. При ча ће нам о „но вој ери ко ја по чи ње са Оба мом“, при ча ће нам о „на по ри ма свет ске за јед ни це да се са вла да гло бална еко ном ска кри за“, др жа ће нам, чак, и лек ци је о ло го ру на Ста ром сај ми шту и о то ме ка ко је тај ло гор „Ср би ја све сно за бо ра ви ла“, јер „не же ли да се под се ћа да је би ла дру га зе мља ко ја је ис тре би ла све Је вре је са сво је те ри то ри је“ (као да Ср би ја и та да ни је би ла оку пи ра на, као да Ср би јом и та да ни су вла да ли га у лајте ри но вог свет ског по рет ка и ује ди њене Евро пе!). При ча ће нам о све му. Са мо нам не ће при ча ти о том мар ту, пре де сет го ди на, о том апри лу и ма ју 1999, ка да су нас, „за на ше до бро“ и „као на ши ис крени при ја те љи“ за си па ли то на ма бом би са оси ро ма ше ним ура ни ју мом (због ко га се да нас у Ср би ји 40% љу ди ви ше раз бо љева од ра ка, не го пре 1999).
Али, ко ли ко они бу ду же ле ли да не што за бо ра ви мо, то ли ко ми мо ра мо на сто јати да то за пам ти мо. За пам ти мо име пи ло
та Ми лен ка Па вло ви ћа, ко ман дан та 204. ло вач ког ави ја циј ског пу ка, ко ме је до сади ло да гле да ор ги ја ња НА ТО ави о на из над Ва ље ва, па је, 4. ма ја, сео у свој „миг 29” и кре нуо сам про тив че ти ри НА ТО бомбар де ра. За пам ти мо име на дво го ди шњег Мар ка Си ми ћа, је да на е сто ме сеч не Бо јане То шо вић, тро го ди шње Ми ли це Ра кић, ше сто го ди шњег Бра ни ми ра Ста ни ја но вића, пе то го ди шње Де ја не Па вло вић, или би ло ко је име од све оне де це по стра да ле под НА ТО бом бар де ри ма (ви ди ан тр филе/текст „Шест ма лих раз ло га“). За пам тимо и име на Ве сли Клар ка, Мај кла Шор та и оста лих ге не ра лауби ца, ко ји су нас, тог про ле ћа, „ми ло срд но“ осло ба ђа ли од жи во та на ше де це и од на ших до мова. За пам ти мо име на и свих оних ко ји су, тих истих да на, хи сте рич но тра жи ли окупа ци ју Ср би је и пра ње на ших мо зго ва од сва ке сло бод не ми сли, и од сва ког по има ња исти не и прав де.
Мо ра мо за пам ти ти. Јер, на ши „при јате љи“ су још ов де. Са јед на ко жар ком же љом да на ста ве да нас „осло ба ђа ју“ и „усре ћу ју“. Они има ју ви ше и но ва ца и оруж ја. Али, ми тре ба да има мо ви ше па ме ти. Тре ба бо ље од њих да ми сли мо и ви ше да пам ти мо. У бор би оруж јем и нов цем они су по бе ди ли. Али, у бор би пам ће њем, по бе да мо ра би ти на ша! z
Небо над Београдом за време бомбардовања
84 dveri srpske bombardovawe84 srbijadveri srpske
За го ва ра ње но вог ра та про тив це лог све та; по вра так Ср би је у де ве де сете; од у ста ја ње од европ ског пу та;
не ми нов ност но ве по ли тич ке и ди пломат ске изо ла ци је и еко ном ских и тр говин ских санк ци ја; сла ње ло ше по ру ке о Ср би ји...То су са мо не ке од оп ту жби на ра чун Де мо крат ске стран ке Ср би је, пар ти је на чи јем че лу се на ла зи ак ту ел ни срп ски пре ми јер Во ји слав Ко шту ни ца. Раз лог за те оп ту жбе је усва ја ње но вог про гра ма стран ке у ко јем се спо ми ње опре де ље ност за бу ду ћу вој ну не у тралност Ср би је.
Уко ли ко је Ср би ја вој но не у трал на, то зна чи да Ср би ја не же ли да бу де чла ни ца НА ТО. Иако су мно ги по жу ри ли да на значе ка ко то и ни је пи та ње за Ср би ју, већ за НА ТО јер ће НА ТО од лу чи ва ти да ли же ли да нас при ми у сво је члан ство или не, го ре на ве де не из ја ве за го вор ни ка српског члан ства у НА ТО ипак ви ше го во ре о ве ли кој нер во зи ко ја се по ја ви ла у њи ховим ре до ви ма.
Не ке од ових ква ли фи ка ци ја, на при мер да вој ном не у трал но шћу Ср би ја об ја вљује рат НА ТОу или да се ова квим ста вом вра ћа мо у вре ме изо ла ци је, ви ше зву че као прет ње и тре ба их схва ти ти као вид при ти ска на срп ско јав но мње ње. На не ке ипак тре ба од го во ри ти. По го то во на конста та ци је, да вој на не у трал ност исто време но зна чи и од у ста ја ње од европ ских ин те гра ци ја Ср би је, али и не у кљу чи вање Ср би је у „гло бал ни си стем без бедно сти“ и из о ста нак да љих ре фор ми у си сте му од бра не, што нас на кра ју мо же ску по ко шта ти.
Пр во, тре ба пра ви ти раз ли ку из ме ђу ЕУ и НА ТО. Ма ко ли ко исто ри је на стан ка НА ТО и ЕУ би ле ме ђу соб но по ве за не, да нашње ве зе НА ТО и ЕУ пот пу но су дру га чи је. Европ ској уни ји да нас све ма ње од го вара до во ђе ње у ве зу ове две ор га ни за ције. Пре три го ди не, у Бри се лу је фор мира на Европ ска од брам бе на аген ци ја, а у то ку је про цес струк ту и ра ња здру же них
европ ских вој них сна га (ЕУФОР) и здруже них европ ских по ли циј ских сна га за бр зу ин тер вен ци ју (Еврожан дар ме ри ја). Два су раз ло га за ова кву ак ци ју ЕУ. Пр ви, тај да европ ске др жа ве у про це су до ноше ња од лу ка све ма ње мо гу да уче ству ју рав но прав но, од но сно она ко ка ко је то де фи ни са но осни вач ким ак ти ма НА ТОа. До ми нант ну уло гу у до но ше њу од лу ка има ју ипак САД. Ни је ни ка ква тај на да се је дан број чла ни ца НА ТОа про ти вио ин тер вен ци ји про тив СР Ју го сла ви је, много ве ћи број њих се ни је сло жио са ин тервен ци јом у Ав га ни ста ну, а ка да је на ред до шао Ирак – „ти ква је пот пу но пу кла“. У ве ли ком бро ју европ ских пре сто ни ца, већ је из ра же на оправ да на бо ја зан да ће европ ске чла ни це НА ТОа у бу дућ но сти мо ћи да има ју две уло ге: или да по др жава ју ак ци је САД и за јед но са аме рич ком вој ском уче ству ју у бу ду ћим ин тер вен ција ма или да сно се по сле ди це због ин тервен ци ја „ко а ли ци ја вољ них“ иако у њи ма не би ни уче ство ва ле.
Ка да је фор ми ран НА ТО, би ло је пот пу но ја сно стра те шко опре де ље ње та да шњих чла ни ца за фор ми ра ње вој ног са ве за ко ји ће би ти про тив те жа ис точ ном блоку. Ме ђу тим, по ста вља се пи та ње ко лико су да нас стра те шки ин те ре си САД и ЕУ по ду дар ни. Исто вре ме но, тре ба под се тити да САД уче ству ју у до но ше њу од лу ка у окви ру НА ТОа са 90 од сто, а да „пу не“ све га 25 од сто бу џе та ове ор га ни за ци је. Дру ги раз лог за за бри ну тост зва нич ног Бри се ла је сте пи та ње по ло жа ја европ ских про из во ђа ча оруж ја и вој не опре ме. Док је тр жи ште Сје ди ње них Др жа ва за тво рено за све европ ске про из во ђа че, до тле су европ ске др жа ве че сто усло вље не да мо ра ју ку по ва ти оруж је и вој ну опре му аме рич ких про из во ђа ча. Још по чет ком де ве де се тих, Збиг њев Бже жин ски је пи сао „ка ко увла че ње бив ших ко му ни стич ких др жа ва у НА ТО зна чи и успе шну бор бу про тив ја ке европ ске кон ку рен ци је“. И по ред ви ше по ку ша ја европ ских про из
во ђа ча да се ово пи та ње ре ши, до ни каквог ре ше ња се ни је до шло. По след њих го ди на аме рич ка до ми на ци ја у ис точ ное вроп ским др жа ва ма чла ни ца ма НА ТО чак је и уве ћа на.
Ка да се го во ри о ра зли ци из ме ђу ЕУ и НА ТО, тре ба ре ћи и да ни су све др жа ве чла ни це ЕУ исто вре ме но и чла ни це НА ТО. Аустри ја, Ки пар, Фин ска, Ир ска, Мал та и Швед ска, чла ни це су ЕУ, али не и НА ТО. Сва ка из сво јих раз ло га. Шест др жа ва чла ни ца, од укуп но 27 ко ли ко их ЕУ има, пред ста вља 22 од сто. Да кле, ни је за немар љив број др жа ва ко је су чла ни це ЕУ, а ни су чла ни це НА ТО. За то Ср би ја, ко ја же ли да бу де чла ни ца ЕУ, али не же ли у НА ТО не тра жи ти ме ни ка кав екс лу зи ван усту пак од стра не ЕУ, већ се по зи ва на већ по сто је ће при ме ре.
На кра ју, сви они ко ји го во ре о „гло балном си сте му без бед но сти“ мо ра ју при знати да је и са мо члан ство у ЕУ са свим пристој на „га ран ци ја без бед но сти“. Европ ска уни ја си гур но не би до зво ли ла би ло ка кве ак ци је, би ло ко га про тив не ке од сво јих чла ни ца и ко ри сти ла би сва по ли тич ка, ди пло мат ска и, уко ли ко је по треб но, војна сред ства да је за шти ти. „Дру ги стуб“ ЕУ иона ко пред ста вља во ђе ње за јед нич ке од брам бе не и спољ не по ли ти ке, што је на кон фор ми ра ња соп стве них европских вој них сна га мо гу ће и у опе ра тивном сми слу.
Дру го, по ста вља се пи та ње де фи ни ције „гло бал ног си сте ма без бед но сти“. Слика све та се убр за но ме ња. Вој ним ин тервен ци ја ма, ко је су под ли дер ством САД, по че ле про тив Ав га ни ста на и Ира ка још пре не ко ли ко го ди на, не на зи ре се крај. А отва ра ју се но ва по ља кон фрон та ци је и при пре ма ју не ке но ве вој не ак ци је. Ма ко ли ко су ин тер вен ци је про тив Ав га ниста на и Ира ка ути ца ле на убр за но ме њање при ли ка у све ту, то ли ко ће се све још ви ше ис ком пли ко ва ти уко ли ко до ђе до но вих ин тер вен ци ја. А по тен ци јал них жа ри шта је мно го. Да ља ра ди ка ли за ци ја
Неутрална СрбијаУ тре нут ку ка да Ср би ју по ли тич ки по др жа ва ју две стал не чла ни це Са ве та без бед но сти УН, Ру си ја и Ки на, и ка да у Мо скви и Пе кин гу на и ла зи на пот пу но раз у ме ва ње за сво је ста во ве, пот пу но је су лу до да ула ском у вој ну али јан су ко ја има ду го роч не ин те ре се ко ји су у ди рект ној су прот но сти са ру ским и ки не ским, Ср би ја ри зи ку је да из гу би по др шку ко ју има и ко ју ће има ти у СБ УН. Ти ме би Бе о град жр тво вао „не што за ни шта“
Душан Пророковић
dveri srpske 85srbije 85i nato dveri srpske
при ли ка на Кав ка зу си гур но ће до ве сти до оштрог од го во ра Ру си је. Евен ту ал на ин тер вен ци ја про тив ре жи ма у Кар ту му, а због при ли ка у Дар фу ру, мо гла би да уву че у не ки бу ду ћи су коб Ки ну, ко ја је у стра те шком парт нер ству са Су да ном, док би сва ка ак ци ја про тив Ира на иза зва ла кри зу свет ских раз ме ра, са не са гле дивим по сле ди ца ма.
Из ве сно је да се бит ка за ути цај и ин тере се на „ве ли кој ша хов ској та бли“ увели ко се ли у Цен трал ну Ази ју и на Па цифик. Шан гај ска ор га ни за ци ја за са рад њу, осно ва на ју на 2001. го ди не, ко ју са чи њава ју Ру си ја, Ки на, Ка зах стан, Та џи ки стан, Уз бе ки стан и Кир ги стан, а у ко јој ста тус по сма тра ча има ју Ин ди ја, Па ки стан, Иран, Ав га ни стан и Мон го ли ја, од го вор је на пре тен зи је САД и не ких њи хо вих за падних са ве зни ка у Цен трал ној Ази ји, ко је су већ де фи ни са не вој ним при су ством у Ав га ни ста ну и Ира ку, као и же љом за ста ци о ни ра њем вој них сна га у Ира ну. Што се Па ци фи ка ти че, на кон фор ми ра ња АН ЗУСа, вој ног са ве за из ме ђу Аустра лије, Но вог Зе лан да и САД, још 1952. го дине, чи ме је обез бе ђен вој ни ути цај САД у овом де лу све та, са да се по ку ша ва са про ши ри ва њем овог са ве за ка ко би се на шао аде ква тан од го вор и про тив тежа Шан гај ској ор га ни за ци ји за са рад њу. По ред САД, Аустра ли је и Но вог Зе ланда, око сни цу но вог са ве за тре ба ло би да чи не још и Ја пан, Ју жна Ко ре ја и Ин ди ја. У том све тлу тре ба по сма тра ти и не давно пот пи си ва ње Уго во ра о ну кле ар ном на о ру жа њу из ме ђу Ин ди је и САД, као и по след ња де ша ва ња у Ми јан ма ру.
Пот пу но је очи глед но да би Ср би ја, уласком у НА ТО, ри зи ко ва ла ула зак у „ко а лици ју вољ них“, а у ко ју би по пут оста лих ис точ но е вроп ских др жа ва сва ка ко ушла не вољ но (под по ли тич ким при ти ском или
уз обра зло же ње да је то до бро за на ше да ље ин те гра ци је), а са мим тим би до ве ла се бе у ри зик да уђе у по тен ци јал ну конфрон та ци ју или чак вој но су ко бља ва ње са Ру си јом, Ки ном, Ира ном и ни зом утицај них ислам ских др жа ва, јер члан ство у „ко а ли ци ји вољ них“ не под ра зу ме ва са мо по ли тич ку по др шку ак ци ја ма „парт не ра“, већ и ак тив но уче шће, од но сно при према ње и сла ње вој них кон ти ге на та у кризна под руч ја. А то Ср би ји ни ка ко не мо же би ти у ин те ре су.
За то, вој на не у трал ност Ср би је зна чи и вој ну не у трал ност у од но су на по стоје ће и по тен ци јал не вој не ин тер вен ци је „ко а ли ци је вољ них“ у Цен трал ној Ази ји и на Па ци фи ку.
С дру ге стра не, у тре нут ку ка да Ср би ју по ли тич ки по др жа ва ју две стал не чла ни це Са ве та без бед но сти УН, Ру си ја и Ки на, и ка да у Мо скви и Пе кин гу на и ла зи на пот пуно раз у ме ва ње за сво је ста во ве, пот пу но је су лу до да ула ском у вој ну али јан су ко ја има ду го роч не ин те ре се ко ји су у ди ректној су прот но сти са ру ским и ки не ским, Ср би ја ри зи ку је да из гу би по др шку ко ју има и ко ју ће има ти у СБ УН. Ти ме би Бе оград жр тво вао „не што за ни шта“.
Што се ре фор ми у си сте му од бра не ти че, јав но сти у Ср би ји се че сто пред ставља да је вој ска не што што пу но ко шта, да је сто га тре ба сма њи ти и про фе си она ли зо ва ти ка ко би би ла јеф ти ни ја, а да нам јед ног да на, ка да уђе мо у НА ТО, вој ска ваљ да не ће ни би ти по треб на, јер ће мо би ти део „гло бал ног си сте ма без бед но сти“. Да са ова квим ста во ви ма не што „де бе ло“ ни је у ре ду, по ка за ћу на при ме ру Бу гар ске.
Бу гар ска је чла ни ца НА ТО, од не дав но и чла ни ца ЕУ. Вој ска САД ко ри сти две војне ба зе у Бу гар ској. Бу гар ска вој на авија ци ја над зи ре и чу ва ва зду шни про стор
две су сед не др жа ве БЈР Ма ке до ни је и Ал ба није. Са Ср би јом, на по љу од бра не, Бу гар ска има ве ћи број пот пи са них ме ђу др жав них уго во ра и од лич ну са рад њу. Прео ста ла три су се да Бу гарске Ру му ни ја, Грч ка и Тур ска су та ко ђе чла нице НА ТОа. Да кле, мо же се ре ћи да је Бу гар ска део „гло бал ног си сте ма без бед но сти“ и да пред њом ни су ве ли ки без бедно сни иза зо ви. И по ред све га, Со фи ја је од би ла да из вр ши да љу ре дук ци ју број ног ста ња вој ске са 45.000, ко ли ко вој ни ка Бу гар ска вој ска да нас има, на 19.500, ко ли ко то од Бу гар ске зах те ва НА ТО. Из овог при ме ра мо гу се из ву ћи са свим ја сне кон се квен це по ре фор му си сте ма од бране Ср би је.
На са мом кра ју, те ма ко ју ни је мо гу ће за о би ћи: пи та ње евенту ал ног члан ства Ср би је у НА ТО је сте и пи та ње ту ма че ња и ква ли фи ко ва ња до гађа ја из бли ске исто ри је.
Ула ском у НА ТО, Ср би ја би ди рект но при зна ла ле ги ти ми тет вој ној ин тер вен ци ји НА ТО про тив СРЈ из 1999. го ди не. А вој на ин тер вен ци ја НА ТОа про тив на ше зе мље, гле да но ме ђу на род ноправ но, био је отворе ни чин агре си је на су ве ре ну др жа ву, по де фи ни ци ји агре си је ко ја је да та Ре зо лу цијом број 3314 Ге не рал не скуп шти не УН. О то ме, али и о по сле ди ца ма агре си је, Ср би ја и НА ТО ће јед ног да на мо ра ти да раз го вара ју. Ср би ји мо ра би ти у нај ду бљем ин тере су да раз ло зи и по сле ди це вој не ин тервен ци је про тив СРЈ бу ду пред ста вље ни у пра вом све тлу. Ни ка ко не мо же мо при ста ти на сли ку ко ја нам се да нас пред ста вља као је ди на исти на. Та ква сли ка је са про то ком вре ме на све ма ње увер љи ва и очи то је да у це лој тој при чи о „ху ма ни тар ној ин тервен ци ји“ има пре ви ше мут них ства ри, тајних мо ти ва и скри ве них на ме ра. Вре ме је да се отво ри ди ја лог и о оси ро ма ше ном ура ни ју му, ко ла те рал ној ште ти, ци вил ним жр тва ма и оста лим по сле ди ца ма бом бардо ва ња Ср би је.
Ко нач но, по треб но је на гла си ти да Ср би ји ни је у ин те ре су да за о штра ва сво је од но се са НА ТО и да на ша др жа ва сва ка ко да тре ба да са ра ђу је са овим вој ним са ве зом. Али са радња не под ра зу ме ва ну жно и на ше члан ство у НА ТОу. У овом тре нут ку, до вољ на ме ра са рад ње је уче шће у про јек ти ма ко је ну ди про грам Парт нер ство за мир, као и при суство у Пар ла мен тар ној скуп шти ни НА ТО. За то је Ср би ја упу ће на да мак си мал но (ис)ко ри сти бо га то ис ку ство ко је у тој обла сти са рад ње има ју зе мље по пут Фин ске, Шведске, Аустри је и Ир ске. z
ИнПресс,бр.2, новембар2007,Брисел
Гашење пожара за време бомбардовања
Вој ни удар Гру зи је на Ју жну Осе ти ју тре ну так је ка да и срп ски на род тре ба да се за ми сли ку да иде ње го ва
др жа ва са нај но ви јим по нов ним по крета њем пи та ња ула ска Ср би је у НА ТО пакт, ко је срп ски по ли ти ча ри на вла сти по ла ко отва ра ју на ма ла вра та, али се уско ро мо же оче ки ва ти да то пи та ње по ста ве и отво ре но. Иде ја вој не не у трал но сти Ср би је је до ве де на у пи та ње и бли зу смо тре нут ка ка да ће мо би ти оба ве ште ни да је НА ТО ин те гра ци ја (чи тај: оку па ција) Ср би је – на ша бу дућ ност. Да ли смо спрем ни за тај тре ну так и да ли смо шта на у чи ли из гру зиј ског при ме ра?
Су коб у Гру зи ји је тра ги чан, што због гу бит ка жи во та, ра за ра ња, из бе гли ца и ху ма ни тар не ка та стро фе ко ју је про извео, што због то га што је про ду био је дан ве штач ки иза зван су коб из ме ђу на ро да истог вер скоци ви ли за циј ског кру га, а нај ви ше за то што је мо гао и мо рао би ти из бег нут. Не сум њи во је да је при зна ње ме ђу на род но бес прав ног от це пље ња Ко со ва и Ме то хи је од стра не за пад них си ла де ста би ли зо ва ло цео ме ђу на род ни по ре дак, а по го то ву не ста бил не ре ги о не по пут кав ка ског. Но, то ипак ни је не по средан узрок из не над ног на па да сна га са дашњих вла сти у Тби ли си ју на област Ју жне Осе ти је. Не по сре дан узрок тог на па да, на дан по чет ка Олим пиј ских ига ра, ка да се чак и у „на зад ни ја“ вре ме на за у ста вља ло сва ко ра то ва ње, је сте по др шка, и отво рена и она ма ње јав на али и те ка ко бит на, ко ју во де ће зе мље НА ТО пак та већ не ко вре ме пру жа ју пред сед ни ку Гру зи је Ми хаи лу Са ка шви ли ју за агре сив но и рат но ре ша ва ње кри зе у Гру зи ји. Без те по дршке не мо гу ће је да би се гру зиј ске ору жане сна ге од лу чи ле за та кав по тез, за ко ји је би ло из ве сно да ће иза зва ти же сто ку ре ак ци ју ми ров них сна га Ру ске Фе де раци је и ње не вој ске, ко ја је не сра змер но су пер и ор на у од но су на гру зиј ску.
ЧЕ МУ НА ТО?Још ви ше, са мо ин си сти ра ње, нај пре
од стра не САД, да Гру зи ја бу де при мље на
у НА ТО пакт, већ не ко вре ме ве штач ки по ве ћа ва на пе то сти у кав ка ском ре ги ону, као што, уоп ште, са мо да ље по сто јање тог вој ног пак та, и ње го во агре сив но,
ве ро лом но ши ре ње још од до бро вољног рас пу шта ња Вар шав ског пак та, све ви ше де ста би ли зу је чи тав евро а зиј ски про стор. Сам оп ста нак НА ТО пак та, као и ње го во упор но, си сте мат ско и агресив но ши ре ње, по стао је мо жда и најве ћа смет ња ус по ста вља њу јед ног мирни јег и ста бил ни јег свет ског по рет ка. Док би мо жда, на са мом по чет ку 1990их, и мо гло да из гле да да се ула зак у пре двор је НА ТОпак та, али јан се ко ја је та да оку пља ла истин ски де мо крат ске др жа ве, мо жда чак и не ку вр сту гло балне ели те, мо же на зва ти ула ском у не какво „Парт нер ство за мир“, то већ не ко вре ме ни је и не мо же би ти слу чај. За Ср би ју, то вре ме је по че ло још са пр вим ва зду шним уда ри ма НА ТО ави ја ци је на по ло жа је Вој ске Ре пу бли ке Срп ске 1994, пре тво рив ши се у не по бит ну чи ње ни цу са зло чи нач ким бом бар до ва њем Ср бије и Цр не Го ре 1999. го ди не.
По ста ло је ви ше не го очи глед но да, уства ри, НА ТО ма ши не ри ју ни шта не мо же да за у ста ви – ни про ме на вла сти у Ср би ји, ни ми ро љу би ви то но ви ко ји већ ви ше го ди не не пре ста но до ла зе из Ру си је, ни уну тра шња и спољ на проти вље ња по ста вља њу „ан тира кет них шти то ва“ у Ис точ ној Евро пи.
НА ТО је кре нуо у оп ко ља ва ње Ру си је и уско ро ће се по ста ви ти пи та ње уласка Ср би је у тај за пад ни ге о стра те шки по ду хват.
ДА ЛИ СР БИ ЈА ТРЕ-БА ДА УђЕ У НА ТО?
При мер гру зиј ских вла сти за нас мо ра би ти ин те ре сан тан јер по ка зу је ко лико да ле ко мо же да оде јед на оту ђе на и ва зал на ели та на вла сти, ко ја је одав но из гу би ла сва ку ве зу са на ро дом. Да ли је при род но да Гру зи ја ула зи у НА ТО пакт, да ра ту је про тив дру гих на ро да исте ве ре, да За пад по др жа ва не де мо кратску власт у Гру зи ји због сво јим им пе ријал них ам би ци ја, да се отво ре но кр ши те ри то ри јал ни ин те гри тет Ср би је, а на дру гој стра ни ли це мер но бра ни те ри
Бо шко Об ра до вић
По че так кам па ње про тив ула ска Ср би је у НА ТО пакт
Не у НА ТО!
86 srbijadveri srpske
Ши лер и Ми лер
ве ли ки пе сник звао се Ши лер Пи лот луфт ва фе звао се Ми лер
О сло бо ди док пе ва Ши лер Ср би ју бом бар ду је Ми лер
Чо ве ка док уз ди же Ши лер Мо сто ве ра ке ти ра Ми лер
Док Ши лер дух бо дри на дом Ми лер до ле ће с „Тор на дом“
Но ћу до ле ће са „Тор на дом“ Се че не бо над Бе о гра дом
Шта сад да ра дим са Ши ле ром Кад имам по сла са Ми ле ром
Да л’ да њу да чи там Ши ле ра А но ћу да га ђам Ми ле ра
Ши лер и Ми лер - чо век с два ли ца Да њу уте ха но ћу уби ца
Да л’ би уоп ште и би ло Ши ле ра Да ни је имао сво га Ми ле ра
Ко ји слу ша од у век фи ре ра Сад пре тво рен у НА ТО-ки ле ра
Чи там шта то ис пи су ју ра ке те Хи тлер је опет ја чи не го Ге те
ЗлаткоКрасниУБеограду,април1999.
Се ћа ње на жр тве НА ТО бом бар до ва ња, ху ма ни тар на ка та стро фа иза зва на га ђа њем бом ба ма са оси ро ма ше ним ура ни ју мом, пра вље ње пр ве НА ТО др жа ве на све ту на Ко со ву и Ме то хи ји, са мо су још не ки од раз ло га за што Ср би ја не сме да уђе у НА ТО пакт
то ри јал ни ин те гри тет Гру зи је, са мо су не ка од пи та ња ко ја се на ме ђу по во дом нај но ви јих де ша ва ња на Кав ка зу. Да ли и ми уско ро тре ба да по ста не мо део та квих сце на ри ја и ме ђу пра во слав них су ко ба? У чи јем је то ин те ре су?
Због све га ре че ног, сма тра мо да је крај њи тре ну так да се у на шем дру штву отво ри јав на рас пра ва по пи та њу по новних и све отво ре ни јих тен ден ци ја власти да Ср би ју уве де у НА ТО, и то у су срет 10го ди шњи ци од НА ТО бом бар до ва ња на ше Отаџ би не. Овим тек стом Срп ски са бор Двери на сво јој ин тер нет стра ници отва ра по себ ну ру бри ку на те му „НЕ у НА ТО“, ко ја ће, у то смо са свим си гурни, пре ра сти у ве ли ку кам па њу за војну не у трал ност и др жав ну не за ви сност Ср би је, а про тив ула ска у НА ТО пакт. По зи ва мо све ро до љу би ве по је дин це и ор га ни за ци је да нам се при дру же у овој бор би и за по че так по ша љу сво је тексто ве и пред ло ге за на шу но ву ру бри ку по све ће ну овој те ми.
Наш став по овом пи та њу је ја сан: Ср би ја у сво јој исто ри ји ни кад ни је би ла део не ке агре сив не али јан се, чак и по це ну огром них жр та ва, па то не тре ба да бу де ни сад. Ако тре нут но не мо же да спре чи агре си ју тог вој ног пак та ни на сво ју ни на ту ђе те ри то ри је, она бар не тре ба – и не сме – да у то ме све му уче ству је чак ни по сред но, пре ко чланства. За рад свог ду хов ног ин те гри те та и за рад бу ду ћих ге не ра ци ја, ко је ће са дашњој су ди ти не по до брим же ља ма већ по де ли ма. А не ма те „шар га ре пе“ ко ја би мо гла да оправ да трај но гу бље ње на ци о нал ног са мо по што ва ња и уче шће у агре си ји про тив дру гих, у зло чи ни ма про тив свет ског ми ра, под би ло ка квим „ми ро тво рач ким“ облан да ма.
ЗА ШТО СР БИ ЈА НЕ ТРЕ БА ДА УђЕ У НА ТО – ИЛИ БЕС КРАЈ-НИ ЗА ПАД НИ ЦИ НИ ЗАМ?
Не мо же мо а да не при ме ти мо, а си гурно ни смо је ди ни, не ве ро ва тан ци низам с ко јим за пад ни зва нич ни ци бране „те ри то ри јал ни ин те гри тет Гру зи је“, зах те ва ју ћи хит но по вла че ње ру ских тру па, ко је су, по ме ђу на род ном спо разу му, има ле и пра во и оба ве зу да чу ва ју мир из ме ђу за ра ће них стра на у Гру зији. То су зва нич ни ци истих зе ма ља ко је су пре кр ши ле По ве љу УН и Хел син шки за вр шни акт о не про ме њи во сти гра ница у Евро пи по пи та њу Ко со ва и Ме тохи је. То су зва нич ни ци истих зе ма ља ко је су уче ство ва ле у агре си ји про тив су ве ре не Са ве зне Ре пу бли ке Ју го слави је, чи је су ави ја ци је бом бар до ва ле ци вил не ци ље ве у на шој зе мљи, и чи је су тру пе не ле гал но пре ла зи ле ју го словен скоал бан ску гра ни цу и са у че ствова ле у те ро ри стич ким ак ци ја ма про тив вој них и по ли циј ских сна га Ср би је и Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла ви је у про леће 1999. го ди не. То су зва нич ни ци истих зе ма ља ко је су пре ти ле да ће из вр ши ти
коп не ну ин ва зи ју на Са ве зну Ре пу блику Ју го сла ви ју ако се не по ву че са де ла соп стве не те ри то ри је. Ту ви ше ни је реч о дво стру ким стан дар ди ма већ о отворе ном ци ни зму, о не скри ве ном из ру гива њу не са мо ме ђу на род ном пра ву већ и здра вом ра зу му. И то све нео до љи во под се ћа на по ли ти ку Не мач ке то ком ка сних 1930их. То је ве о ма ва жан разлог за што Ср би ја не сме у НА ТО.
Се ћа ње на жр тве НА ТО бом бар до вања, ху ма ни тар на ка та стро фа иза зва на га ђа њем бом ба ма са оси ро ма ше ним урани ју мом, пра вље ње пр ве НА ТО др жа ве на све ту на Ко со ву и Ме то хи ји, са мо су још не ки од раз ло га за што Ср би ја не сме да уђе у НА ТО пакт.
За крај, из ра жа ва мо пи је тет пре ма сви ма стра да лим у су ко би ма у Ју жној Осе ти ји, Гру зи ји и Аб ха зи ји, кон ста ту ју
ћи још јед ном да је ово био су коб ко ји се мо гао и мо рао из бе ћи, су коб ко ји је све сно иза зван од за пад не ма ри о не те ко ја је тре нут но на вла сти у Тби ли си ју. Чи ње ни ца је да је, чак и по сле јед но страног, не ле гал ног про гла ше ња „ко сов ске не за ви сно сти“ Ру си ја на ста ви ла да по штује те ри то ри јал ни ин те гри тет Гру зи је, и да је очи глед но по сто јао про стор да се до ђе до мир ног ре ше ња при хва тљи вог за све, без упо тре бе си ле. Ово је са мо још је дан до каз да на ро ди у би ло ком ре ги о ну све та, кав ка ском, бал кан ском или дру гим, ни ка да не ће на ћи мир док год га не на ђу ме ђу со бом, без по средо ва ња спољ них ду ше бри жни ка, ко ји у име све „уз ви ше ни јих“ иде а ла гу ра ју цео свет ка иви ци про ва ли је. Тре ба ли да бу де мо део јед ног та квог ан ти ци вили за циј ског пак та? z
87i nato dveri srpske
Ха ролд Пин тер, бри тан ски нобеловац
Последњи ексер у ковчегу уЈе ДИ ње НИХ НА ЦИ ЈА
Аме рич ка спољ на по ли ти ка мо же да се де фи ни ше ова ко: «По љу би ме у ду пе или ћу ти раз би ти гла ву.» Ми ло ше вић је од био да Аме ри ку по љу би у ду пе и за то Клин тон раз би ја гла ву срп ском на ро ду (не Ми ло ше ви ћу), са ка та стро фал ним по сле ди ца ма по све на Ко сме ту.
Ак ци ја НА ТО је ло ше осми шље на, ло ше про ми шље на, по гре шно про це ње на, по гре шно сра чу на та, ка та стро фал на. Она је та ко ђе пот пу но не ле гал на и ве роват но пред ства ља по след њи ек сер у мр твач ки ков чег УН.
Оправ да ње за ову ак ци ју «ху ма ни тар ни об зи ри» очи глед но је је дан лош виц. Она та ко ђе де мон стри ра из у зет но ли це мер је САД и Бри та ни је. Санк ци је на мет ну те Ира ку, пред во ђе не овим две ма зе мља ма, уби ле су го то во ми ли он ирач ке де це. То вам је чист ге но цид без ика квог уви ја ња.
Жо зе Са ра ма го, пор ту гал ски но бе ло вац
БО ле СНИ КОН ТИ НеНТНаш кон ти нент је бо ле стан и не успе ва да раз у ме Евро пу, па та ко ни Бал кан...
НА ТО ни је имао пра во да бом бар ду је. Сви има мо пра во на при род ну смрт... У овом тре нут ку осе ћа мо на ужа сан на чин не до ста так Ује ди ње них на ци ја, је дине ор га ни за ци је ко ја је тре ба ло и ко ја je мо ра ла да ин тер ве ни ше.
Алек сан дар Сол же њи цин, руски нобеловац
3АКОН ТАЈ ГеШут нув ши Ује ди ње не на ци је и из га зив ши ње ну По ве љу, НА ТО је про кла мо
вао за свет и сле де ћи век, као је ди но ва же ћи, древ ни за кон тај ге: «Ко је мо ћан, у ње га је пра во». Про тив ни ка ко га, ина че, осу ђу јеш над ма ши сто стру ко ве ћим на си љем уко ли ко си тех нич ки над мо ћан. И, у та квом све ту на ма пред ла жу да од са да жи ви мо.
Пред очи ма чо ве чан ства уни шта ва ју пре ле пу европ ску зе мљу и ци ви ли зова не вла де остр вље но апла у ди ра ју. А у оча ја њу, на пу шта ју ћи скло ни шта, љу ди у ко ло на ма из ла зе у су срет по ги бе љи, не би ли спа сли ду нав ске мо сто ве ни је ли то ста ро мод но? И, не ви дим због че га Клин тон, Блер и Со ла на не би кре нули да их спа љу ју и да ве.
Се вер но а тлант ски од брам бе ни са вез – ка ко је пу но име НА ТО пак та је вој но по ли тич ки са вез
ко ји је по след њих де це ни ја два де сетог и по чет ком овог ве ка по ка зао све сво је по тен ци ја ле да се раз ви је у агресив ноосва јач ки пакт, са на ме ром да нео ко ло ни јал ним од но си ма да по твр ду у вој ној при ну ди.
Све што је би ло не ја сно у раз во ју друшта ва за пад них, пар ла мен тар них де мокра ти ја (са ци ви ли за циј ским сре ди штем у ви со ко ра зви је ним дру штви ма Се вер не Аме ри ке и За пад не Евро пе), по след њих де це ни ја је по ста ло кри стал но ја сно и кроз НА ТО пакт пот пу но ого ље но.
На и ме, док је Хлад ни рат одр жа вао равно те жу стра ха и си ле из ме ђу ових др жава на јед ној и Со вјет ског бло ка на другој стра ни, зе мље НА ТО ци ви ли за ци је су из гле да ле као бо љи део све та. На су прот су ро вом, си вом, ми ли тант ном, то та ли тарном и агре сив ном Вар шав ском пак ту стајао је је дан ци ви ли зо ва ни са вез (НА ТО) ко ји је био вој ни са мо у од брам бе ном сми слу и ко ји је раз ви јао све те ко ви не сло бо дар ских дру шта ва: пар ла мен тар ну де мо кра ти ју, сло бо ду ми сли и го во ра, свети њу при ват но сти гра ђа на, кор пус људских и гра ђан ских пра ва, не при ко сно вену ба шти ну по је дин ца, ци вил ну кон тро лу вој ске, ци вил но дру штво отво ре но за све не на сил не кон цеп те...итд...
Чак и у то вре ме, ка да је први део угово ра о осни ва њу НА ТО пак та (у коме пише да је то пре свега одбрамбени пакт) био светиња, цео свет је гле дао ка ко се со вјетска вој на си ла за гли бљу је у ав га ни стан ској аван ту ри на лик на нај о бич ни ји им пе ријал ни упад у не за ви сну др жа ву.
Све у све му, та да су сва мо рал на сна га, дру штве на ефи ка сност и успе шни привред ни раз вој би ли на стра ни др жа ва оку пље них у НА ТО по ро ди цу. На су прот њи ма, ста ја ли су ко му ни стич ки ма сто донти ко је је вре ме пре га зи ло и ко ји ни су ни би ли све сни да их је не при ја тељ већ ду боко на гри зао сво јом суб вер зив ном офанзи вом „ме ке мо ћи“, те да су им и до ма ћи
гра ђа ни већ одав но са ња ли сно ве за падног чо ве ка. Све што је со вјет ски и ко му нистич ки блок имао је би ла го ла си ла, си ла без ика квог мо рал ног и ци ви ли за циј ског ле ги ти ми те та, си ла ко ју су све умет но сти све та већ обру ка ле и про ву кле кроз блато ду хо ви тим и кре а тив ним осли ка ва њем ње ног бе сми сла.
Со вјет ски блок је та да већ био мр тав и по ра жен, али ни је би ло ни ко га да то об зна ни. По бед ни ци су се пла ши ли још са мо јед не мо ћи ко ју су Со вје ти има ли, мо ћи да се уни шти свет, де струк тив на по тен ци ја зве ри на умо ру. За то се ни је ишло у ра за ра ње већ се по стра те ги јама и так ти ка ма „ме ке мо ћи“ не при ја тељ успа вљи вао, ома мљи вао и раз о ру жа вао, та ко да се си стем сам од се бе уру шио и без бол но де ком по но вао.
БА хА ТО ПО НА ША ЊЕ ПО БЕД НИ КА
И пао је Бер лин ски зид, и Ки син џер је био за те чен со вјет ском спрем но шћу да се све пре пу сти по бед ни ку без ика квог усло вља ва ња и про тив у слу ге. Али, Ки синџе ро ви на след ни ци ни су има ли ту вр сту ди пло мат ске и ви зи о нар ске ис тан ча ности да на слу те ка ко ће ба ха то по на ша ње по бед ни ка са мо отво ри ти ње гов бу ду ћи пут у про паст.
Ни ко ни је ве ро вао да ће НА ТО та ко бр зо ски ну ти ма ску ци вил ног, ле ги тимног, од брам бе ног са ве за и по ка за ти ру жно ли це им пе ри јал не зве ри спрем не да ко ристи сав ар се нал зло чи на и на си ља ка кав су ко ри сти ли и оста ли то та ли тар ни пројек ти у исто ри ји чо ве чан ства.
А то се до го ди ло за са мо две де це ни је. Да нас је НА ТО по ка за тељ пра вих на ме ра гло бал них го спо да ра ко ји и да ље сво је ру жно ли це по ку ша ва ју да при кри ју ве лови ма сат ка ним од про па ган де, од јеф тиних и из ли за них при ча о ху ма ни тар ним ин тер вен ци ја ма, бор би про тив те ро ризма, за шти ти људ ских пра ва и про мо цији де мо кра ти је...
Ако се да нас по ста ви пи та ње о при ро
ди НА ТО пак та, мо же се ла ко на ћи од говор шта је и че му слу жи. Пре то га би ло би за ни мљи во осли ка ти ка ко из гле да тај вој ни са вез по тра го ви ма ко је оставља у вре ме ну.
Шта је то што да нас чи не др жа ве чи је вој ске чи не НА ТО пакт? Зар то ни су оне др жа ве код ко јих се гра ђа ни кид на пу ју без ика квих суд ских по сту па ка и пра ва на од бра ну? Зар то ни су др жа ве у ко ји ма по сто је кон цен тра ци о ни ло го ри са тор туром као ле ги тим ним ис тра жним по ступком? Зар то ни су др жа ве чи је вој ске убија ју ци ви ле ши ром пла не те и то прав да ју та ко зва ном ко ла те рал ном ште том? Зар то ни су др жа ве ко је во де агре сив не осва јачке ра то ве и оку пи ра ју су ве ре не др жа ве ,чи ме кр ше све од ред бе ме ђу на род ног пра ва и ис пу ња ва ју усло ве за суд ске проце се ка кви су во ђе ни у Нин бер гу и То ки ју по сле Дру гог свет ског ра та? Зар то ни су др жа ве чи је вој ске иза зи ва ју еко ло шке ка та стро фе оси ро ма ше ним ура ни ју мом и та ко ис пу ња ва ју усло ве за ту жбе због из вр ше ног ге но ци да? Зар њи хо ви вој ници ни су исти они ко ји су из вр ши ли по једи нач но нај сви ре пи је зло чи не у Ира ку? Зар њи хо ви по ли цај ци ни су из вр ша ва ли ег зе ку ци је на ули ца ма Лон до на по угле ду на еска дро не смр ти? Зар чла ни це НА ТО пак та ни су из ми сли ле ло го ре Гван та на мо и Абу Грајб? И зар њи хо ва ме диј ска контро ла пла не тар них раз ме ра не под се ћа на већ ви ђе на ми ни стар ства за агит проп и јеф ти не об ли ке со вјет ског и гебелсовог сло га на да сто пу та по но вље на лаж на кра ју, у гла ва ма обич них љу ди, од јеку је као исти на?
За што смо по ста ви ли сва ова пи та ња? За што смо ис та кли чи ње ни цу ко ли ко је за пад на ци ви ли за ци ја у ли ку НА ТО пак та, за са мо две де це ни је, де вал ви ра ла се бе? За што смо на ве ли баш ове еле мен те ко ји су нај је зи ви ји и нај ру жни ји? Па за што ни смо ви де ли и оно не што ху ма ни тарних ак ци ја ко је су из ве ли вој ни ци НА ТО пак та не где по све ту?
Од го вор је прост: за то што се кроз ове еле мен те нај бо ље ви ди ко ли ко је НА ТО
Владан Глишић
Зар и НА ТО не ма ал тер на ти ву?
Свет у сен ци НА ТО пак та
88 srbijadveri srpske
Ни ко ни је ве ро вао да ће НА ТО та ко бр зо ски ну ти ма ску ци вил ног, ле ги тим ног, од брам бе ног са ве за и по ка за ти ру жно ли це им пе ри јал не зве ри, зве ри спрем не да ко ри сти сав ар се нал зло чи на и на си ља ка кав су ко ри сти ли и оста ли то та ли тар ни про јек ти у исто ри ји чо ве чан ства
пакт не што већ ви ђе но, ко ли ко ни је ни шта но во и епо хал но у раз во ју људ ске ци вили за ци је. Али то већ ви ђе но ни је и нормал но, то већ ви ђе но је на лик на не што нај стра шни је што је људ ска ци ви ли за ција до са да ис ку си ла. Ни је НА ТО пакт са мо на лик на већ про па лу и де кон стру и са ну со вјет ску им пе ри ју, јер он, у вред но сном сми слу ни ка да ни је ни био бли зак иде ји со ци јал не јед на ко сти и брат ства ме ђу на ро ди ма, ко јом су свој про ма ше ни проје кат по ку ша ва ли да прав да ју ко ме са ри Цр ве не ар ми је. Не, НА ТО пакт има много мрач ни је ду хов но уко ре ње ње од онога што је цр ве на тра ге ди ја би ла у све ту. НА ТО пакт има мно го ви ше слич но сти са на ци стич ким про јек том!!!
На рав но да ово из гле да као пре те рано по ре ђе ње. Јед на ко је пре те ра но би ло ка да су рет ки сло бо до ум ни ин те лек ту ал ци три де се тих го ди на два де се тог ве ка упозо ра ва ли ка ко ће Хи тле ро ва дик та ту ра би ти нај стра шни је ис ку ство чо ве чан ства. Та да им се ели та ши ром све та сме ја ла, а вр хун ски по ли ти ча ри сло бод ног све та су Хи тле ра на зи ва ли му дрим др жав ни ком. Та да су кон цен тра ци о ни ло го ри сма трани ле ги тим ним сред ством за кон тро лу по ли тич ки суб вер зив них еле ме на та. Та да је про тив цр ве них те ро ри ста би ло до звоље но сва ко сред ство, као и да нас про тив ми ли тант ног исла ма. И та да су по сто ја ли на ро ди ко је је тре ба ло ци ви ли зо ва ти, као што и да нас сва европ ска по ли тичка но мен кла ту ра сма тра да Ср би ма треба од у зе ти сва ку сло бо ду, сва ку др жа ву и да им тре ба да ти ве ков ни про тек то рат ка ко би при хва ти ли вред но сти на пред не, за пад но е вроп ске ци ви ли за ци је.
Ка да по ми сли мо на то да је ово по ре ђење ипак пре те ра но, тре ба се се ти ти са мо то га да НА ТОде мо кра ти ји тре ба да ти време на да се раз ви је и по ка же сво је пра во ли це. Тре ба се се ти ти ка ко је та де мо кра тија из гле да ла до пре са мо два де сет го ди на, ка да смо још ола ко ве ро ва ли да је до брона мер на и ху ма на. А на шта са да ли чи? И сви го ре по бро ја ни еле мен ти ње них тра го ва у вре ме ну, има ју зло слут ну но ту под се ћа ња на већ ви ђе но, већ ви ђе но у Но вом европ ском по рет ку Хи тле ро вог Тре ћег рај ха. И Хи тле ру је тре ба ло да се раз ви је па да уне сре ћи цео свет.
Онај ко до бро по зна је на ка квим оружји ма за ма сов но уни ште ње и со фи стици ра ним тех но ло ги ја ма за уби ја ње са да ра де ин ду стри је на о ру жа ња НА ТО пак та, не би се ола ко на сме јао на ово на из глед пре те ра но по ре ђе ње. Онај ко зна ка кве се об ли ке ви со ко тех но ло шке кон тро ле кроз пра ће ње и ви део и ди ги тал ни надзор да нас при ме њу ју др жа ве НА ТО пак та пре ма сво јим и гра ђа ни ма дру гих др жава, та ко ђе се не би ола ко на сме јао на ово не при јат но по ре ђе ње. Онај ко по зна је сву мо рал ну де ге не ри са ност и ра си стич ку остра шће ност ли де ра НА ТО др жа ва, не би им ола ко до зво лио да ко цен три шу у сво ји м ру ка ма огром ну моћ ка кву са да има ју, а ка кву ни ко у исто ри ји све та до са да ни је имао.
Ср би има ју бо га то ис ку ство и са јед ним,
и са дру гим, и са тре ћим то та ли та ри змом. Бо га то су га ис пи са ле ра не на те лу срп ског на ро да, и све нам је ја сно. Ја сно нам је да су из ми шљо ти не о зло чи ни ма на Мар кала ма, Рач ку и ге но ци ду у Сре бре ни ци из исте ду хов не и ин те лек ту ал не ку хи ње из ко је је и мит о то ме ка ко је Хи тлер рат са Пољ ском за по чео због упа да пољ ских гра ни ча ра на те ри то ри ју Тре ћег рај ха. Ја сно нам је да је и кон струк ци ја „ко ла терал не ште те“ из исте вој не док три не ко ја је из ми сли ла и „ко нач но ре ше ње“. Ја сно нам је и да су исти вој ни стра те зи ко ји су из ми сли ли „ци клон Б“, ка ко би спре чили да на ци стич ки ег зе ку тор ви ди ужасне по сле ди це свог вој нич ког де ло ва ња, из ми сли ли и бом бар до ва ње „па мет ним“ про јек ти ли ма и бом бар до ва ње ци ви ла са ве ли ких ви си на.
Ја сно нам је да је 24. март 1999. го ди не био исто што и 6. април 1941. го ди не. Да ни је та ко, зар би на ше ком ши је на Бал кану та ко ра до ју ри ле да по ста ну са ве зници НА ТО пак та. Тре ба са мо да пра ти мо у ком прав цу иду сип ма ти је на ших су се да, па да са ве ли ком си гур но шћу пре по знамо све на ше ар хи не при ја те ље. И што је још го ре, не са мо на ше ар хи не при ја теље већ и не при ја те ље сва ке сло бо де и до сто јан ства у чо ве чан ству.
Ово са зна ње је ту жна и ру жна исти на о на ро ди ма у на шем окру же њу, али је по треб но да је срп ски ин те лек ту ал ци најзад отво ре но и хра бро из не су и об зна не свом на ро ду и це лом све ту.
СР БИ У СЕН ЦИ НА ТО ПАК ТАНи пр ви ни по след њи пут да Ср бе же ле
да ци ви ли зу ју. Са да то зо ву тран зи ци ја, не ка да су зва ли мо дер ни за ци ја, а много раније су го во ри ли о по тре би да се при ми тив ни Ср би ци ви ли зу ју и при ве ду пра вој ве ри.
Ни ка да од го вор на ову ин тер вен цију спо ља у срп ско дру штво ни је био лак. По го то во ни је лак ако ци ви ли за тор ни је са мо оби чан на сил ник ко ји хо ће на ше бла го, на шу зе мљу, на шу че љад, већ же ли и на ше ду ше, же ли да пре ста не мо да ми сли мо срп ски и да поч не мо да са њамо њи хо ве сно ве.
Има ли смо мно го успе шних од го вора и ни су сви би ли цр нобе ли, ни су сви би ли вој нич ки, не ки су би ли и тр го вач ки и ди пло мат ски и ва зал ни, али увек за чиње ни и хај ду чи јом као ви дом от по ра. Нај бит ни ји од го во ри су би ли ду хов ни, све то сав ски јер су они би ли ме ра свих ства ри. Све то сав ски од го во ри су би ли по ка за тељ ка да је има ло сми сла би ти тр го вац, ди пло ма та па и ва зал, а ка да се мо ра ло у шу му, у хај ду чи ју, у Ма ри ће ви ћа ја ру ге, ка да се мо ра ло ра то ва ти до ис требље ња по ту ри ца.
Не ма го то вих од го во ра ако си од го воран за цео на род, ако си све стан те шког бре ме на те од го вор но сти. За то да нас ни ко срп ским вла сто др шци ма не мо же ола ко за ме ри ти ва зал ни од нос пре ма НА ТО пак ту.
Али им мо же за ме ри ти не што дру го.
Мо же им за ме ри ти то што се тру де да НА ТО пакт при ка жу као при ја те ља, као парт не ра пре ма ко ме не тре ба има ти по до зре ња.
Из ме ђу две крај но сти ору жа не по бу не у ко јој уста ни ци оруж јем у ру ка ма омета ју НА ТО пакт та ко што при пу ца ва ју на ње го ве вој ни ке, вој не и по ли тич ке службе ни ке као ле ги тим не ме те у бор би за сло бо ду, и пот пу ног пре да ва ња у ко ме са ми се бе оку пи ра мо за ра чун НА ТО пакта и са ми сво је сло бо да ре ис по ру чу је мо НА ТО ег зе ку то ри ма, по сто ји и ши рок простор де ло ва ња ко ји не жр тву је ни на род, ни сло бо ду, ни те ло, ни ду шу. Ако да нашњи вла сто др шци у Ср би ји тај про стор не по зна ју, не ка из у ча ва ју Св. Де спо та Стефа на Ла за ре ви ћа и ње го ву ве ли чан ствену бор бу да, као тро стру ки ва зал, осна жи земљу и са чу ва све то сав ски ко рен српског на ро да у исто вре ме ка да је Ср би ја би ла и при вред но нај сна жни ја др жа ва Бал ка на и Евро пе.
Али, услов свих усло ва да би се уоп ште мо гло про ми шља ти аутен тич на и су вере на срп ска по ли ти ка у усло ви ма оп ште не су ве ре но сти и не а у тен тич но сти, је сте да се ла жи раз об ли че, да се у ду ша ма и гла ва ма на шег на ро да раз ја сни да нам НА ТО пакт и све по ли тич ке фор ме ње говог по сто ја ња у на шој зе мљи ни су при јатељи. Оба ве за свих сло бо до ум них љу ди, не са мо Ср ба, је сте да отво ре но де ми стифи ку ју ху ма ни стич ке ла жи о НА ТО пакту и да сви ма об за не ње гов то та ли тарни ка рак тер. Вер махт је из во дио не ке ху ма ни тар не ак ци је, али га то не оправда ва за ге но цид ко ји је из вр шио. Зато ни НА ТО не ма оправ да ња. Јед ног да на, ка да НА ТО на сил ни ци бу ду са мо ру жна страна у свет ској исто ри ји, на ши по том ци ће се чу дом чу ди ти ка ко су уоп ште по сто јали љу ди ко ји су мо гли да твр де ка ко је то усре ћи тељ на ро да и чо ве чан ства. На ши по том ци и по том ци сло бод ног чо ве чанста ва (ако га бу де) би ће за чу ђе ни ка ко су њи хо ви пре ци уоп ште мо гли да не ви де ту мо рал ну на ка зност НА ТО по рет ка, ка ко су уоп ште нор мал ни љу ди мо гли да ве ру ју у те ла жи. Јед на ко као што су да нас мла ди Нем ци за чу ђе ни ка ко су њи хо ви пре ци мо гли да ве ру ју Хи тле ру.
Али, још је јед но је пи та ње на ко је српска ква зи е ли та мо ра да дâ од го вор. (Она ква зи е ли та ко ја та ко ра до во ли да се ки ти тра ди ци ја ма срп ског от по ра на цистич ком оку па то ру). Пи та ње гла си: ако је да нас бе сми сле но да се су прот ста вља мо НА ТО пак ту без об зи ра што је он мо рална на ка за и им пе ри јал но зло, за што је он да има ло сми сла да се су прот ста вљамо на ци стич ком злу? Зар је он да ика да има ло сми сла бо ри ти се за сло бо ду? Ако је њи хов од го вор «ни је», он да ни да нас не ма сми сла. Али он да не ма сми сла ни шта што је чо ве чан ство ство ри ло, не ма смисла сло бо да, не ма сми сла част, не ма смисла умет ност, не ма сми сла љу бав...не ма сми сла ни жи вот....
Да кле, НА ТО или сло бо да, НА ТО или жи вот, НА ТО или љу бав...
Од лу чи те са ми. z
89i nato dveri srpske
Ни ко ра зу ман, бар ја та ко ми слим, не ће спо ри ти је дин стве но про верљи ву чи ње ни цу: иако се од ре као
хри шћан ске фо ло зо фи је ми ло сно сти и вр ли не, гра ђан ски ху ма ни зам ни је ус пео да са чу ва до сто јан ство чо ве ко ве лич ности. Ини ци ја ци ја у цар ство са да шњо сти, чо ве чан ство ко је је кул ту ру за ме нило во љом за моћ, про грес оп чи њен те жњом да се про гла си уни вер зал ним уса вр ша ва њем, те ко нач но со ци јал ни дар ви ни зам – пре тво ри ли су дру штво у се ку ла ри зо ва ни мра ви њак. Глав не од ли ке та квог дру штва је су праг ма тизам ко ји је уки нуо свој ство емо ци ја и по ли ти ка ко ја је уки ну ла ху ма ни стич ки иде ал, прет вра ју ћи се у тран сму та цију фи ло зо фи је. То је и раз лог што се иде о ло ги зи ра на са да шњост на шла на су прот ној стра ни од вред но сти на дахну ћа, оства ру ју ћи се у ан ти ли бе ра ли зму и ан ти ху ма ни зму.
Ова европ ска се ку ла ри зо ва на ета па и ни је мо гла да оп точ не дру га чи је но као ру ши лач ка ми си ја. За то је и би ло мо гуће да опат Ми шел Фур мон (1690 – 1746) стиг не на Пе ло по нез 1739. не би ли за сво га кра ља, Лу ја XV, са чи нио пре пи се свих епи граф ских спо ме ни ка ко је про нађе. Уни шта ва ју ћи хе лен ско на сле ђе био је уве рен да сла ву ар хе о ло шких оста та ка мо же вас кр сну ти је ди но он, за хва љу ју ћи сво јим пре пи си ма и књи га ма. Би ла је то нај не о бич ни ја ми си ја у исто ри ји ци ви лизо ва ног све та ко ју је уче ни опат Фур мон ова ко опи сао: ,,Спар та је пе ти град ко ји сам уни штио. Са да се ба вим уни шта вањем нај ду бљих те ме ља Апо ло но вог храма. Уни шти ћу и дру га ан тич ка ме ста ако ми до пу сте да ра дим на ми ру”.
Уве ре ње да европ ски За пад мо же и на овај на чин да спа са ва кул ту ро ло шку ба шти ну од при ми тив ног Ис то ка, ко ји
ни је све стан соп стве ног на сле ђа, оправда ће два ве ка ка сни је и Ђо ва ни Па пи ни ту ма че ћи европ ско пред вод ни штво и ду жност: „Евро па има пра во на при ви леги је... као на гра ду за на чин на ко ји вр ши сво ју ми си ју вођ ства и вас пи та ња оста лих на ро да”. Не сум њи во, та кав дух евро пе иза ци је ис пу ња вао је и опа та Фур мо на док је, попреписивањуепиграфа, при сту пио уни шта ва њу уре за них за пи са. Да је овај „ци ви ли зо ва ни” ми си о нар на нео би чан на чин, ду го ча сно и „пе дант но” ра дио на очу ва њу сто жер ног на сле ђа – не све до чи са мо чи ње ни ца да је за ру ше ње Спар те „ис пла тио хи ља ду и две сто ти не дневни ца” већ и хи ља ду и пет сто ти на препи са епи граф ских спо ме ни ка са чу ва них у Па ри ској би бли о те ци.
Али, не бу ди мо не пра вед ни, по ме ни мо и слич не успо не ху ма ни стич ког све та и се ку ла ри зо ва не ели те. Ен гле зи су при своји ли ка ри ја ти де са Акро по ља (Акро по лис) за при мер очу ва ња екс по на та под оп тимал ним усло ви ма (Шко тлан ђа нин, лорд Ел гин, од нео је ве ћи ну скулп ту ра 1801–1802), иако су прет ход но сру ши ли Апо лонов храм на Пе ло по не зу, у Фи га леу.
Мно го де таљ ни је хра му бо ги ње Атене, Пар те но ну, при сту пи ли су умет но сти скло ни Мле ча ни. Овај храм дор ског стила у Ати ни, на Акро по љу (и јед но од најве ћих де ла ар хи тек ту ре свих вре ме на) мле тач ким бом бар до ва њем је тре ба ло да бу де отет од не вер ни ка и при по јен по седу ху ма ни стич ке ци ви ли за ци је. На и ме, у ра ту из ме ђу Ту ра ка и Мле ча на, Пар те нон је до ста по стра дао 1688. по што је у вре ме оп са де екс пло ди ра ло скло ни ште ба ру та, ко је су Мле ча ни бом бар до ва ли, а ко је је би ло сме ште но у ње му. У том пр вом ве ли ком стра да њу, по сле два де сет ве кова по сто ја ња, Пар те нон је из гу био ско ро сву тим па нон ску скулп ту ру. При ли ком
об ра чу на хри шћан ских Мле ча на са брани о ци ма па ган ског Пар те но на пре су дан тре ну так пред ста вљао је „пре ци зан хи тац ко ји је ис па лио тоб џи ја Хр ват”. Исто та ко, пре тва ра ње све ти ли шта у ба рут ни ма гацин је уто ли ко не схва тљи ви је јер је у хришћан ској ери Пар те нон „по стао ви зан тијска цр ква, за тим ка то лич ка ка те дра ла и, нај зад, под тур ском вла шћу, џа ми ја” (H.W. Jan son: „Isto ri ja umet no sti”).
Би ло је то вре ме крат ко роч них бу на, а по том и уста на ка грч ких па три о та за не зави сност, по чев од 1821, али и европ ских де мо кра та и ро до љу ба ко ји ма је Грч ка би ла иде ал, а ко ји ни су обо ле ли од мо ралне ле но сти. На стра ни грч ких по бу ње ника, у бор би за не за ви сност од Ту ра ка, био је и хе рој ски пе сник лорд Бај рон ко ји је и скон чао на Пе ло по не зу, 1824.
На жа лост, акро пољ ско зда ње ар хите ка та Ик ти но са и Ка ли кра те са, ко је је гра ђе но од 447. до 438. го ди не пре Христа, по ста ло је пред мет пљач ке Ен гле за и Фран цу за ко ји су у Грч кој „пре по зна ли” пра до мо ви ну европ ске ци ви ли за ци је, и због ко је су, 1827, уни шти ли тур скоегипат ску фло ту и озбиљ но по љу ља ли Турско цар ство. Ру си ја је (као тре ћи са везник спо ра зу ма у Лон до ну, од 20. ок то бра 1827) ушла у Је дре не 1829, и исто и ме ним ми ром до би ла пра во да ње ни бро до ви сло бод но пло ве кроз Бос фор ски мо ре уз. Кру на, пак, ма ле грч ке др жа ве по ну ђе на је, 1832, ба вар ском прин цу иако Не мачка ни је би ла уче сник трој ног са ве за, па је грч ки краљ по стао Ото I.
Да бо ме, и дру ги су да ли до при нос просве ће ном вар вар ству. Док је ху ма ни ста Шли ман (Schli mann), вер ник Хо ме ровог по зна ва ња крит скоми кен ске култу ре, от кри вао Тро ју и Ми ке ну – ње го ви зе мља ци, по све ће ни ци три јум фал ног по хо да, раз но си ли су, кра ли, гра би ли и
Ху ма ни стич ки се ку ла ри замГлав не од ли ке та квог дру штва је су праг ма ти зам ко ји је уки нуо свој ство емо ци ја и по ли ти ка ко ја је уки ну ла ху ма ни стич ки иде ал, прет вра ју ћи се у тран сму та ци ју фи ло зо фи је. То је и раз лог што се иде о ло ги зи ра на са да шњост на шла на су прот ној стра ни од вред но сти на дах ну ћа, оства ру ју ћи се у ан ти ли бе ра ли зму и ан ти ху ма ни зму
Пре драг Р. Дра гић Ки јук
90 umestodveri srpske
пљач ка ли све до че га су до шли. Та ко је и Зев сов жр тве ник из Пер га мо на (Пер гам) ко ји је Еуме нес II, уз по моћ „ва ја ра ко ји су до шли из Ати не, са Ро до са и из Тра леса” (T.B.L. Veb ster: „He le ni zam”), по ди гао у знак за хвал но сти Зев су и Ате ни По бед ници („Ни ке фо ри”) – јер су по бе ди ли Га ле и дру ге не при ја те ље Пер га мо на – од мах по от кри ва њу 1878. пре не сен у Бер лин. Овај ве ли чан стве ни ком плекс из II ве ка пре Хри ста (али та ко ђе и нај ве ћи део Ва вило на) пред ста вља нај ек склу зив ни ји део Бер лин ског му зе ја. Очи то, он да шње вла даре све та ни је но си ла са мо по ма ма да ово умет нич ко и са крал но де ло при сво је већ и да, ње го вим из ме шта њем из про сто ра где је на стао, по твр де сво ју три јум фал ну моћ. Тач ни је, тре ба ло је баш над Зев совим жр тве ни ком – ко ји је Јо ван Бо го слов про гла сио „пре сто лом со то ни ним” (От кр. 2, 12 – 13) – про сла ви ти сво ју моћ.
Не сум њи во, иде је из ме шта ња на ро да, ани хи ла ци је и ис цр та ва ње но вих гра ни ца, се ку ла ри зо ва на ци ви ли за ци ја је бра нила пра вом „ми си је вођ ства и вас пи та ња” при ми тив них, не би ли се они упо до били цар ству вла сти и мо ћи. По уч но је ипак по ме ну ти бар је дан ди хо то ми чан при мер: старисвет се огле дао у над гра ђи ва њу (Кле о па тра је пре не ла 200.000 књи га Пер гам ске би бли о те ке у Алек сан дри ју) – а новисвет у ру ше њу (Ди је го де Лан да, пред став ник кон кви сте и фра ње вач ког ре да спа лио је у XVI ве ку ста ру би бли о те ку Ма ја јер те књи ге „са др же са мо су је вер је и ла жи са мог ђа во ла”). За хва љу ју ћи ње говој рев но сти, од „не ко ли ко хи ља да књи га пре о ста ла су са мо три при мер ка”.
Да су се и иде је ду ха, спо ме ни ци старих кул ту ра, мо ра ле под врг ну ти но вој
на ме ни ци ви лиз ци је про тив ду хов но сти све до чи и од лу ка при пад ни ка иде о логи је вла да ра све та да ни ка ко не до зво ле по вра ћај умет нич ких де ла, тај по рив особе ног на дах ну ћа, та мо где су она на ста ла. У име че га, ако не за бра не на ру ша ва ња мо ћи, јер де ла на дах ну ћа у свом про сто ру све до че и ус пе ња и про ла зност – у му зеји ма они мра ку ју сво ју бе жи вот ност по коре ни во љом за моћ. За то у Лу вру, по пут аве ти, по чи ва ју еги пат ске дра го це но сти (ко је су у Фран цу ску до ла зи ле бро до вима од вре ме на На по ле о но вог по хо да на Еги пат) – или ар те фа ка та ла ти но а ме ричких ста ро се де ла ца у Ар хе о ло шком му зеју у Ма дри ду.
Уоста лом, прак са дру шта ва ко ја су се би на ме ни ла ари јев ски иде ал има ду гу тра дици ју. До вољ но је по ме ну ти да су хри шћанске ко ло ни јал не си ле Ста рог кон ти нен та у ства ра њу „но ве Евро пе” на аме рич ком кон ти нен ту сви ре по уни шти ле ско ро сваки траг та мо шњих ци ви ли за ци ја. Ре зултат ових „про све ће них” по хо да до вео је ста ро се де о це аме рич ког кон ти нен та до ру ба ис тре бље ња а њи хо ву кул ту ру – у ра спо ну од 1700 го ди на пре Хри ста па до 1550. ка да је Кар ло V за бра нио да ља осва ја ња у Аме ри ци – до апо ка лип тичних раз ме ра. Не тре ба гу би ти из ви да да су шпан ски је зу и ти сво ју ми си ју са мо на те ри то ри ји Но ве Шпа ни је ре а ли зо ва ли на ка та стро фи чан на чин. На и ме, пре осва јања у Но вој Шпа ни ји је жи ве ло око два десет и пет ми ли о на Ин ди ја на ца; сре ди ном XVI ве ка би ло их је шест и по ми ли о на, а 1580. све га 1.900.000. Та ко су за тр те култу ре Ин ка, То ли ма, На ша, Хим ба ја, Мо че и Чи ми, од но сно ол меч ка, ац теч ка, ма јан ска, тол теч ка и ин кач ка ци ви ли за ци ја.
Пре ма то ме, не ма ни чег нео бич ног у то ме што су дру штва ко ја су се би на мени ла ари јев ски иде ал пр ве опи те спрове ли на ста ром кон ти нен ту, у Евро пи, а по том и сву да где их је во дио траг грч ке и рим ске ан ти ке. Баш за то, опат Фур мон не мо же би ти ни шта дру го до сим бол и па ра диг ма про све ће ног и ху ма ни стич ког вар вар ства. Оту да Афро ди та са Ми ло са (ко ју су Фран цу зи на зва ли „Ми ло ска Ве нера”), ви со ка фи гу ра од два ме тра ано нимног мај сто ра из IV ве ка – у Лу вру, Апо лон Бел ве дер ски – у Ва ти ка ну, а ре мекде ло нај ве ћих ва ја ра ро до ске шко ле из IV и III ве ка, фи гу ра Ни ке са Са мо тра ке опет у Лу вру, где је пре не се на од мах по от крићу 1863. го ди не – док су не ка од вр хунских де ла хе ле ни стич ке епо хе (V – II век п.н.е.) по пут скулп ту ра „Гал на умо ру” или „Пи ја на ста ри ца” у Му зе ју на Кап то лу, у Ри му. Слич но су про шли и хри шћан ски све ти те љи, по пут је ван ђе ли сте Све тог Мар ка, чи је су мо шти укра ли ве не ци јански тр гов ци из Алек сан дри је и пре не ли у Ри јал то, ка ко би „за ме нио” ста рог па трона Ве не ци је, Све тог Те о до ра.
СОЦИЈАЛНИ ДАРВИНИЗАМ Од 1850, ка да је ен гле ски аг но стик, ин же
њер, би о ло ги стич ки со ци о лог и ли бе рални фи ло зоф Хер берт Спен сер (Spen cer) огла сио пра во мо ћи су пер и ор них на ро да („Сна ге ко је оства ру ју гран ди о зни про јекат са вр ше не сре ће не обра ћа ју па жњу на пат ње дру гих ко ји им пре пре чу ју пролаз. Би ло да је људ ска или вар вар ска, препре ка мо ра би ти ели ми ни са на”) со ци јални дар ви ни зам се усе лио, као нај ва жни је на че ло, у се ку ла ри зо ва ну ци ви ли за ци ју.
91pogovora dveri srpske
Последице бомбардовања моста у Нишу
Прин цип „ели ми ни са ња” та ко је и по стао кон сти ту тив ни еле мент на о па ке оли гархиј ске иде о ло ги је, иако је се ку ла ри стички по крет сво ју пр во бит ну пре врат нич ку на ме ру усме рио на ла и ци зи ра ње цр кве, на на пор да све цр кве но учи ни све товним, на ак ци ју да уве де све тов но пра восу ђе у цр кву.
На тај на чин се и гра ђан ски ху ма низам пре тво рио у све зло ћуд ни ан ти под хри шћан ске иде је. Иако је још Вол тер (Vol ta i re) спрем но на па дао хри шћан ску цр кву, јер чо век не до ла зи у свет са својстви ма осе ћа ња мо ра ла, прав де и Бо га („Сви љу ди до ла зе на свет с но сом и с пет пр сти ју а ни је дан од њих не до ла зи на свет с пој мом Бо га”) – тек с ко му ни сти ма хри шћан ски иде ал се пот пу но до во ди у пи та ње. Кла сна мо рал ност и кла сна борба пре вас ход но се су прот ста вља ју хришћан ском иде а лу вр ли не (ми ло сно сти и љу ба ви). Шта ви ше, „ко му ни зам уни штава веч не исти не. Он уни шта ва це ло куп ну ре ли ги ју и мо рал ност” (Ле њин). Со вјет ски ко ме сар за обра зо ва ње, Лу на чар ски, иде још да ље у од ре ђи ва њу об ра чу на са хришћан ским по сту ла ти ма и из ри че ме ру но вог ху ма ни зма: „Ми мр зи мо хри шћане и хри шћан ство. Чак и нај бо љи ме ђу њи ма мо ра ју се сма тра ти на шим нај горим не при ја те љи ма. Хри шћан ска љу бав је смет ња раз во ју ре во лу ци је... До ле са љу ба вљу пре ма бли жњем! Оно што ми же ли мо је МР ЖЊА... Са мо та ко мо же мо по ко ри ти уни вер зум”.
Оп сед ну тост ме си јан ством и со цијал ним дар ви ни змом код Хи тле ра ни је ма ње до ми нант на. У јед ном го во ру „пред ви со ким офи ци ри ма”, из ав гу ста 1939, он то пре ци зно од ре ђу је: „Онај ко ји је разми шљао о по рет ку овог све та тај зна да ње гов сми сао по чи ва у бор бе ном проби ја њу нај бо љих” (Ernst Nol te, „Fa ši zam u svo joj epo hi”). Тој но вој вр сти ху ма ни зма не до ста ја ла је је ди но ре ли ги ја, а Хи тлер ју је, као „Фи рер ко ји ни је са мо све тов ни Кај зер... већ и Ме си ја”, по ну дио Нем ци ма. Он је био уве рен да ли бе рал ни све штени ци ко ји ви ше не ма ју ве ре „не ће од би ти про по ве да ње” на ци о налсо ци ја ли стичког бо га. У Ве велс бур гу, код Па дер борна, на ла зио се храм но ве ре ли ги је, за мишљен као „сре ди ште све та”, и у ње му је, на цен трал ном де лу по да, тре ба ло стално да го ри све ти пла мен. „Све ти рат” и „све ти пла мен” би ли су по све ће ни култу бо га сун ца, то јест све тло сти. За то је у је ди ни ца ма SSа, за обу ку де ча ка (Хи тлер Ју генд), сла вљен пра зник Ју ле (Yule) „не као ро ђе ње Хри сто во већ као ди за ње Де те та Сун ца из пе пе ла”. Ко ли ко је но ви па га низам осва јао се ку ла ри зо ва ну на цифа шистич ку ци ви ли за ци ју, чи ји је дух тво рио и др жа ву и вер ску за јед ни цу, по твр ди ће и гра до на чел ник Хам бур га: „Ни су нам по треб ни све ште ни ци. Мо же мо сту пити у до дир не по сред но са Бо гом пре ко Адол фа Хи тле ра”.
Па ипак, и по ред то га што је се ку лар ни ху ма ни зам по то пио људ ску вред ност и по ко рио чо ве ка по ли ти ком као суд би ном те ауто ри те ти ма ла жних про ро ка и ме си ја, из ме ђу два свет ска ра та ра сло је ве ро ва
ње у ху ма ни стич ки иде ал но ве епо хе. Лојд Џорџ је, 1921, уве рен у све моћ дру штве ног си сте ма Ве ли ке Бри та ни је, твр дио ка ко је у Им пе ри ји спро ве ден „оглед ко ји нај више обе ћа ва у уљу ђи ва њу људ ског ро да, од свих до са да ви ђе них”. На сли чан на чин је и „Дру штво на ро да”, још 1930, ве ро ва ло да је чо ве чан ство – по сле Пр вог свет ског ра та – „та ко ре ћи јед ним ско ком, и у кратком пе ри о ду од де сет го ди на, за ко ра чило из ста рог по рет ка у но ви...” Ко ли ко је овај ин фан тил ни оп ти ми зам био ре а лан по твр ди ће не са мо ужа си Дру гог свет ског ра та већ и скеп тич ни ду хо ви за пад ног европ ског све та. Гу љел мо Фе ре ро, за робље ник фи ло зо фи је исто ри је, сма трао је да су у Евро пи не ста ли ве ли ки иде а ли, „ду хов не вред но сти и сми сао сло бо де без че га се дух су ши и уми ре као и свет”. Ве ли ку на ду ни је на ла зио ни Чер чил ко ји је окон ча ње Пр вог свет ског ра та на зи вао „по бе дом ко ја је ку пље на по та ко ви со кој це ни да се она го то во не мо же раз ли кова ти од по ра за”.
Окулт ни аспек ти и про све ти тељ ски експе ри мен ти ни ко га ни су по себ но уз не мира ва ли, па је Аме ри ка све ви ше по ста јала узор мо дер не за јед ни це. И уто чи ште. То мас Ман је био убе ђен у аме рич ки престиж Евро пе на пла ну кул ту ре, баш за то што се Евро па пре тво ри ла у „го збу смр ти” и што је при ста ла, у ери соп стве не ду ховне тру ле жи и кри зе За па да, да „Ни че ру ши ста ти ку Евро пе” ко ја је „ре зул тат ме ди теран ских вред но сти, грч кола тин ске тради ци је и хри шћан ства”.
АМЕ РИЧ КИ КУЛ ТУ РО ЛО-ШКИ ЕКС ПЕ РИ МЕНТ
Ме ђу тим, дух кул ту ре ни је мо гу ће утврди ти на гор до сти и са мо за љу бље но сти ни ти гра ди ти је ди но на раз ли ко ва њу од европ ске ду хов не кри зе. Уто ли ко је и америч ки кул ту ро ло шки екс пе ри мент све ви ше ли чио на пре о бли ко ва ње европ
ског за ве шта ња и по твр ђи вао Аме ри ку не као дру штво не а у тен тич ног ква ли тета већ као уста но вље ну за јед ни цу „Но ве Евро пе”. Да слич ни узо ри, ма кар и би ли пре о бли ко ва ни, не ну де но ви ква ли тет до но ви ху ма ни зам, по твр ди ће упра во аме рич ки слу чај.
Же ља да се уки не пре да ја, од но сно на сле ђе, им пе ра тив је по кре та ко ји хо ће да оства ри но ви мо рал. По сле дич но, у Аме ри ци се при сту пи ло ре кон струк цији тра ди ци је, без са гле да ва ња свој става тра ди ци је ко ја је dif fe ren tia spe ci fi ca исто ри је. Јед ном реч ју, по јед но ста вље но по ти ски ва ње хри шћан ске тра ди ци је не за вр ша ва се про мо ци јом но вих вред носних узо ра. При ме ном при ти ска и аутори те та, по пут огла ша ва ња аме рич ких су до ва ко ји су се ку лар ни ху ма ни зам про гла си ли ве ром (1965) тек ни су ус поста ви ли су штин ску већ сек та шку, де лимич но, гру па шку про ме ну. И за то Џон Дјуи, „отац про гре сив ног обра зо ва ња” и про гра ми ра ни екс пе ри мент „но вог мо ра ла” (ко ји дру штво по ви ну је кључу ево лу ци о ни зма, ате и зма и ко му низма) ни су па ра диг ма но вог ху ма ни зма не го зло ћуд не пар ци јал не иде о ло шке ти ра ни је.
Са свим пре ци зно: ка да Џон Дјуи про глаша ва сло бод ним ху ма ни стич ко дру штво на на че лу „Не ма Бо га и не ма ду ше” он у ства ри на го ве шта ва про грам но вог светског по рет ка а не уте ме љу је но ву ре ли ги ју. Оту да је та ко зва на хуманистичкарелигија у САД екс пе ри мент не мо гу ће на де у слу жби по ли тич ке па то би о гра фи је, па по сто ји као вла сти та смрт ност – ни ка ко као оза ре ње ко је је ho mo re li gi o sus от крио у ду хов ној над град њи. Ни пр ви Ху ма ни стич ки ма нифест (1933), ни ти дру ги Ху ма ни стич ки ма ни фест (1973) ни су по ста ли спа со носна ал тер на ти ва би ћа до са мо ла жи ра на ви зи ја про гре са у име ко јег би ће тре ба да се по ми ри са чи ње ни цом да је осу ђено на по ли ти ку као суд би ну.
92 umestodveri srpske
Камион са људским лешевима у Сурдулици
Иако је про фе сор Дјуи, ко ји је умро 1952, био јед на од нај у ти цај ни јих лич но сти ме ђу 34 пот пи сни ка Пр вог ма ни фе ста (и нај у ти цај ни ја фи гу ра у аме рич ком образо ва њу у пе ри о ду из ме ђу 1924. и 1974) ње го ва про па ган да ре ли ги је се ку лар ног ху ма ни зма ни је пре ра сла у но ву ре ли гију. За ла га ње за „ху ма ни стич ку ре ли ги ју”, по што је то „по тре ба на ших да на” – и јер нас „ни ка кво бо жан ство не ће спа си ти; мо ра мо се спа са ва ти са ми” – пре тво рило се, у ства ри, у фло ску лу иде о ло ги је ква зи хри шћан ског фун да мен та ли зма и иде о ло ги је са вре ме ног фи ли стра. Ка ко се иде о ло шка ели та слу жи се ку ла ри змом као по ли тич ким сред ством он да ни је ни шта нео че ки ва но што се се ку лар на иде о логи ја пре тва ра у по пу ли стич ку иде о ло гију. Са мим тим, се ку ла ри стич ко цар ство би ло је, је сте и би ће увек ме ди о кри тетско цар ство. По вла ђу ју ћи истом иде о лошком кљу чу, со ци јал ни дар ви ни зам, ко ји је ин кор по ри ран у се ку ла ри зам, има вид но ме сто у де ми то ло ги за ци ји пу чан ства. То је и раз лог ци клич не дар ви ни стич ке плиме: на сто го ди шњи цу об ја вљи ва ња де ла „По ре кло вр ста” (1959), уче ног ен гле ског при род ња ка и фи зи о ло га, На ци о нал ни фонд за на у ку аме рич ке вла де до де лио је се дам ми ли о на до ла ра за та ко зва ну „Сту ди ју о на став ном про гра му из би о лошких на у ка”. У ме ђу вре ме ну, Вр хов ни суд Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва до нео је од лу ку по ко јој је мо ли тва у шко ли прогла ше на не у став ном.
КОР ПО РА ТИВ НА хИ ПО КРИ ЗИ ЈАА шта нам ну де Дјуи и ње го ви ху ма ни сти
ба ве ћи се пи та њи ма исти не и мо рал ним ап со лу ти ма (јер у мо дер ним дру штви ма „не ма ме ста за кру те при род не за ко не или стал не ап со лу те”)? Они се за ла жу за „свет ску за јед ни цу”, за „свет ски за кон”, за „пар ти ци па тив ну де мо кра ти ју”, за „си ту аци о ну ети ку” без те о ло шке или иде о лошке санк ци је, те за „уни вер зал но образо ва ње” и „свет ски по ре дак за сно ван на тран сна ци о нал ној фе де рал ној вла ди”. Са мо се по се би раз у ме да ова ко комплек сан про грам мо же је ди но да спрове де ли бе рал на де мо кра ти ја у ко јој се иде ја „ху ма ни стич ке ре ли ги је” и ро ди ла, да кле аме рич ки па тер на ли зам.
Ова вр ста хи по кри зи је и мо рал ног су новра та нај бо ље ту ма чи по ли тич ке ци ље ве на ру чи ла ца ове но ве ин те лек ту ал не доктри не. Ме ђу тим, за ни мљи ви је је шта на прак се о ло шком пла ну то зна чи. Јед на од нај по зна ти јих при пад ни ца овог се ку лари стич ког по кре та, Ме длин Ма реј О’Хер (из да вач ча со пи са „Сло бод ни ху ма нист” и члан Од бо ра Аме рич ког ху ма ни стич ког дру штва 1965), ре ли ги ју сма тра „мен талним из ме том при ми тив ног чо ве ка”. Она ова ко ви ди за ме ну јед не ре ли ги је другом (као но вом иде о ло ги јом): по ни шти ти хри шћан ство „ко је је ан тина у ка, ан тиживот, ан тисекс, ан тиже на, ан тисло бо да, ан тимир”. Да бо ме, ова ан тидок три на има са мо је дан раз лог по сто ја ња: по ништи ти хри шћан ство због „штет но сти за Сје ди ње не Др жа ве”. То је ваљ да и је ди ни
раз лог што је Вр хов ни суд у слу ча ју „САД про тив Си ге ра” (Se e ger), 1965, озва ни чио ху ма ни стич ко ве ро ва ње „ко је се искрено ис по ве да као ре ли ги ја”. Ко ли ко је ово ве ро ва ње про ху ма ни зи ра ло аме рич ко дру штво нај о чи ти је по ка зу је са вре ме на то та ли та ри стич ка исто ри ја Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва.
Дух раз гра ђе ног хри шћан ства и кор пора тив не хи по кри зи је ни је са мо ства рао се ку ла ри зо ва ног чо ве ка фа ри сеј ства XIX и XX ве ка, не го ни је ни био спо со бан да у хри шћан ству, ко је је су ра зу пи ра ле историј ске су прот но сти, ипак уочи по след њу од бра ну чо ве ко ве пер со нал но сти. Су шти на умор не и из о па че не ци ви ли за ци је по срну ла је у се ку ла ри зо ва ни ху ма ни зам, чи је је при твор ство екс пло ди ра ло у XX ве ку, а слом ин ди ви ду ал ног ли бе ра ли зма претва рао ху ма ни зам у ан тро по цен трич но ли це мер ство.
Исто знач но, по че так XX ве ка обе ле жио је Пр ви свет ски рат у ко ме се нат чо век на обе за ра ће не стра не стро ва лио у очај и бла то. Но ви ху ма ни зам се све ви ше усавра ша вао у но вом то та ли та ри зму, од узи ма ју ћи чо ве ку ње го во пр во при род но до сто јан ство, пре пу шта ју ћи га исто ри ји без мо гућ но сти раз ви ја ња соп стве них вр ли на. Ре зул тат свих ових про ти ву речно сти усло вио је по ја ву но вог го во ра: сви су го во ри ли о ми ру док су се уисти ну сви при пре ма ли за рат. Шта ви ше, упо тре ба чо ве ка до се гла је сам врх ци нич не етичке до бро те угра ђе не у по ли тич ку ве штину ма ни пу ли са ња.
Та ко се и мо гло до го ди ти да (по до го вору Чер чи ла и Вил со на, пла не ра ме диј ске кам па ње ка ко би САД ушле у Пр ви свет ски рат) бри тан ски пут нич ки пре ко о ке ан ски брод Лу зи та ни ја (Lu si ta nia) на мер но бу де по слат у рат ну зо ну, где је и по то пљен на пу ту од Њу јор ка пре ма Евро пи. Иако је овај по ду хват лорд Мер си, у име бри танског Ис тра жног са ве та ко ји је офор ми ла вла да, на звао „пр ља вим по слом” – за вере нич ка ели та ни ка да ни је од го ва ра ла што је, су прот но за кон ским од ред ба ма обе зе мље, пут нич ки брод био на то ва рен то на ма екс пло зи ва (шест ми ли о на ча у ра) чи ји је ин ве сти тор био бан кар Џ.П. Морган. Брод Лу зи та ни ја је 7. ма ја 1915. тор педо ва ла не мач ка под мор ни ца по зна та под име ном „U – 20” чи ме је и оправ да но изазва на ре ак ци ја у јав но сти због 1.201 страда лог ли ца, укљу чив и тро је Не ма ца ко ји су би ли за тво ре ни у брод ским ће ли ја ма. У овој про гра ми ра ној не сре ћи је од 197 Амери ка на ца из гу би ло жи вот њих 128.
Слич ном по ступ ку при сту пио је и Ру звелт жр тво ва њем Перл Хар бу ра (7. де цем бра 1941), те Буш (мла ђи) 11. сеп тем бра 2001. жр тво ва њем Тр го вин ског цен тра – ка ко би се оства ри ла хо мо ге ни за ци ја на ци је. Чи ни се да је – пре ма све до че њу Ко лин Ро вли и Си бел Ед мондс – еста бли шмент (па он да и Буш) био оба ве штен о на ме ра ма „Ал Ка иде”. Та ко ђе, Френ клин Д. Ру звелт и ге нералмар шал су зна ли за ја пан ску прет њу али ни су ни шта пред у зе ли да се аме рич ке вој не сна ге (ави о ни и фло та) у Перл Харбу ру за шти те или пре ор га ни зу ју. И у овом слу ча ју ни је до шло до од го вор но сти за ве
ре нич ке ели те али је, као и увек, из вр шено ис тра жи ва ње и оформ љен Здру же ни Кон гре сни Ко ми тет. Глав ни струч њак овог ис тра жи ва ња, Пер си Л. Гривс (мла ђи), мо гао је је ди но да кон ста ту је ка ко су „чи ње ни це и до ку мен ти при кри ве ни”, да су „до во ђени у за блу ду они ко ји тра га ју за исти ном”, да се од ре ђе на до ку мен та не мо гу ко ристи ти јер су „ва жни за аме рич ке од но се са од ре ђе ним стра ним зе мља ма”.
Сем спро во ђе ња ис тра жи ва ња ни једна ко ми си ја ни је оти шла да ље, па нас не тре ба да чу ди ем бар го на исти ну – ре цимо – о ра ту ЕУ, НА ТО и Аме ри ке про тив Ср ба, о ме диј ском сце на ри ју за Ву ко вар, Ду бров ник, Са ра је во или Сре бре ни цу, или о Клин то но вој од лу ци да се Ср би, 1999, бом бар ду ју. За и ста, Пер си Л. Гривс је, и пре да на шњих гло ба ли стич ких те ро ри ста, био у пра ву: „Ни ка да не ће би ти по зна те све чи ње ни це”, уме сто исти не о за ве ренич кој ели ти мо же мо је ди но да пра ти мо траг се ку ла ри зо ва ног ху ма ни зма. Тај траг, бар ка да је у пи та њу ср бо фо би ја, све до че ак те ри у спро во ђе њу ге но ци да над Ср бима: „НА ТО ће бом бар до ва ти Ср би ју док је не бу де вра тио у ка ме но до ба” (порт па рол НА ТОа, Џеј ми Шеј); „Во ди ће мо рат про тив Ср ба – ди пло мат ски, еко ном ски, по литич ки, про па ганд ни и пси хо ло шки” (бивши др жав ни се кре тар, Џејмс Беј кер); „Рат про тив Ср ба ни је ви ше са мо вој ни су коб. То је бит ка из ме ђу До бра и Зла, из ме ђу ци ви ли за ци је и вар вар ства” (бри тан ски пре ми јер То ни Блер). Мо же ли се, он да, за кљу чи ти да су Ср би до бро про шли у су ко бу са ка зне ном екс пе ди ци јом просве ће них вар ва ра – јер су је пред во ди ли западнихуманисти!?
Али, вра ти мо се, ма кар на тре ну так, на до га ђа је не по сред но по сле Пр вог свет ског ра та, ка ко би нам то по мо гло да пра вил није уочи мо раз вој ни лук се ку ла ри зо ва ног ху ма ни зма. По за вр шет ку ра та усле ди ла је кон фе рен ци ја у Вер са ју. Ни је не за ни мљи во по ме ну ти уче сни ке на овој се ри ји са стана ка: у бри тан ској де ле га ци ји на ла зио се еко но ми ста Џон Мај нард Кеј нзи, у аме ричкој Пол Вар бург, пред се да ва ју ћи си сте ма Фе де рал них ре зер ви. Не мач ке бан кар ске ин те ре се за сту пао је Макс Вар бург, ма ње по знат као брат пред став ни ка аме ричке вла де, а ви ше по то ме што је био пр ви чо век за ду жен и за не мач ке фи нан си је и за си тем не мач ке шпи ју на же. Тек, ве зе из међу аме рич ких бан ка ра и ин ду стри ја ла ца, Вол Стри та и Хи тле ро ве Не мач ке да ће пу ни сјај ре тро град ном ху ма ни зму.
Ово ша ре но ли ко дру штво ху ма ни ста има ло је од лу чу ју ћег ути ца ја да се Вер сајским ми ров ним уго во ром (1919) окон ча рат, иако су по је ди ни уче сни ци дру га чије ту ма чи ли од ред бе кре а то ра Вер сај ског уго во ра (спо ра зу ма). Је дан од тих скеп тика, лорд Кур зон, уоча ва ју ћи усло ве уго вора, то јест пра ве на ме ре уго вор них страна, за кљу чио је: „Ово ни је мир: ово је са мо при мир је за сле де ћих два де сет го ди на”. И био је у пра ву. Вер сај ски уго вор је, не сумњи во, пред ста вљао „осно ву за но ви рат” (Ralf Eper son: „Ne vi dlji va ru ka”).
И, оди ста, Дру ги свет ски рат је по чео тач но два де сет го ди на по сле ми ров ног
93pogovora dveri srpske
до го во ра у Вер са ју. На про сто, се ку ларни ху ма ни зам, и ње му упо до бљен „но ви мо рал”, имао је са мо је дан од го вор за сво ју то та ли та ри стич ку ви зи ју све та: про грес и про фит оства ру ју се ра том. Сход но та квом устрој ству „но ви ху ма ни зам” је имао исти циљ и иста сред ства. На лич је тог ратазамир (што је оми ље на фло ску ла и са вре ме них гло ба ли ста) по ка за ће до ко је је ме ре ду ховног де ба кла спрем на да иде ци ви ли за ци ја ко ја је се бе за ро би ла со ци јал ним дар вини змом и ко ја је се би на ме ни ла ари јев ско свој ство и уло гу го спо да ра све та.
У сва ком слу ча ју, јед ном при ме ње ни обра зац (слу чај Лу зи та ни ја) де ло вао је то ли ко убе дљи во да га је тре ба ло по но вити у слич ној си ту а ци ји дру штве ног без нађа. Ма кар у из ме ње ном об ли ку. Из о па чена ду хов на на че ла, тек, при род но ће – из фа зе тр ке за про грес и про фит – по ста ти све про жи ма ју ћа од ли ка екс тре ми стич ке по ли тич ке пси хо ло ги је. У све тлу та ко програ ми ра ног ква зи ху ма ни стич ког по ри ва и би ло је мо гу ће да се Аме ри кан ци од лу че да упо тре бе атом ску бом бу, иако је Ја пан већ био у пре го во ри ма са Со вјет ским Са везом о скла па њу при мир ја. У ме ђу вре ме ну САД су већ из ру чи ле на То кио 118.000 то на бом би, 1.800 то на на На го ју, 2.300 на Ко бе. Па ипак, ква зи ху ма ни стич ка ци вли за ци ја пра ва си ле од лу чи ла се на апо ка лип тич ни екс пе ри мент: 6. ав гу ста 1945, из ба зе Ти мијан, кре ну ли су ави о ни на свој за стра шују ћи за да так – из ру чи ва ње ура ни јум ске бом бе на Хи ро ши му. Тем пе ра ту ра у епицен тру, од 6.000 сте пе ни, пре тва ра ла је све у аве тињ ски пеј заж. Је дан град је пре стао да по сто ји: 78.000 мр твих про жди ра ле су се кун де. Убр зо, 9. ав гу ста 1945. ба че на је плу то ни јум ска бом ба на На га са ки.
Да су но ви ху ма ни сти би ли уве ре ни у до се за ње бо жан ске ми ло сти све до чи и мо ли тва „У за шти ту бом бар де ра” чи тана пре ак ци је: „... С по уз да њем у Те бе ићи ће мо да ље сво јим пу тем... и мо ли мо Те да по мог неш они ма ко ји се усу ђу ју да се диг ну у ви си не Тво је га не ба и при хва те бој с на шим не при ја те љи ма”. Осе ћа ње без гра нич не си ле је и до при не ло америч кој за блу ди да су до се гли бо жан ску моћ и да, у нај ве ћем ис ку ше њу чо ве кове ци ви ли за ци је, има ју пра во на су пер иор ну без ду шност и ци ни зам: бом бар дер са смр то но сним то ва ром за Хи ро ши му но сио је име (Ено ла Геј) по пи ло то вој мајци, бом ба ба че на на Хи ро ши му но си ла је на зив „Ма ли шан”, а из ру че на на На га са ки по не ла је име „Де бељ ко”.
Ис ку ство нео гра ни че не мо ћи упу ћи вало је се ку лар ни дух ка уве ре њу исто риј ске ми си је и жуд њи за ви шим ин те ре сом ко ји је мо гу ће оства ри ти из град њом још јед не упо ри шне тач ке на пла не ти. „Ли гу за на мешта ње ми ра” (1916) за ме нио је Се вер ноа тлант ски пакт (НА ТО – No trh Atlan tic Treaty Or ga ni za tion), 1949, од брам бе ни вој ни са вез за очу ва ње ми ра. Очи то, ни стра хо те Дру гог свет ског ра та ни су мо гле да спрече по рив за ства ра ње свет ског хе ге мо на и успо на док три не со ци јал ног дар ви низма. По овој док три ни ја ки и моћ ни прежи вља ва ју све ме не и њи хо во је пра во да вла да ју све том. То ме је, ваљ да, слу жи ло
и опре де ље ње САД да од 1945. за про извод њу ну кле ар ног ар се на ла по тро ши пет три ли о на до ла ра. Из тих раз ло га су САД, на при мер, за 2002. из дво ји ле Пен та го ну 379 ми ли јар ди до ла ра. Er go, ху ма ни стички иде ал је де фи ни тив но обо лео на смрт, што ће по твр ди ти и са вре ме на исто ри ја НА ТОхун те. Уисти ну, се ку ла ри зам је, што му је и био циљ, по ни штио ху ма ни зам. То су ак си о ма тич но по твр ди ли и ру ски ко муни зам и аме рич ки ли бе ра ли зам. И ви ше од то га: пен та го но кра ти ја (за ро бље на езо териј ском ми си јом у зда њу из гра ђе ном бли зу Ва шинг то на, у све му под ре ђе ном об ли ку древ ног сим бо ла са вр ше не мо ћи, пен тагра ма) за ме ни ла је де мо кра ти ју.
АМЕ РИ КА НИ ЗА ЦИ ЈА ЕВРО ПЕДа је но ви свет ски по ре дак оства рио сво ју
ми си ју по твр ди ће пли ма аме ри ка ни за ције Евро пе. Осни ва ње Европ ске еко ном ске за јед ни це (ЕЕЗ), 25. мар та 1957, пред ставља ло је тран зи ци о но те ло но вог по рет ка и те мељ ну згра ду за оства ре ње Европ ске уни је – ко ју је Чер чил на го ве стио још 19. сеп тем бра 1946, ка да је на Уни вер зи те ту у Ци ри ху за кљу чио: „мо ра мо са зда ти не ку вр сту Ује ди ње них Др жа ва Евро пе”.
„Све ти рат” по стао је оп се си ја аме рич ког и европ ског но вог по рет ка, јер је то ху мани стич ки, де мо крат ски и еко ном скопрести жни им пе ра тив до се за ња ми ра. Док је Хи тлер (ко га је Ди трих Екарт, је дан од седмо ри це осни ва ча На ци стич ке пар ти је, увео у окул ти зам), као адепт Но вих Тем пла ра и Тул ског дру штва, био убе ђен да је Ме си ја ко ји ће у све ту за ве сти ред – до тле је Ре ган био уве рен да је пред о дре ђен да Аме рикан це, као „мо рал ну ве ћи ну”, про ве де кроз Ар ма ге дон. Оче ку ју ћи из би ја ње кри зе на Сред њем ис то ку, па и ну кле ар ни су коб, он је уло жио мно го тру да у „ста бил ну де мокра ти ју Изра е ла” на ко ју се тре ба осло нити по што би се на том ме сту „мо гао де сити Ар ма ге дон”. Во љу бож ју за исто риј ску ми си ју аме рич ких „но вих ху ма ни ста” ни је на ја вљи вао са мо Ре ган (ко ји ће 1980. из јави ти: „Ми би смо мо гли би ти ге не ра ци ја ко ја ће ви де ти Ар ма ге дон”) већ ће га по твр дити и по ли ти ка Џор џа Бу ша (мла ђег), ко ји је са та ни зо вао Си ри ју, Иран и Се вер ну Ко ре ју. У та квом по рет ку бо жан ских по те за америч ке ад ми ни стра ци је, Клин то но ва са тани за ци ја Ср ба се до жи вља ва као не у пуће ни ис ко рак сек су ал но де ви јант не осо бе у свет окул ти зма. Моћ ство ре на син те зом ком пле мен тар них си ла (Пен та гон) за клоње на је Клин то ном, не би ли се свет опустио пред до ла зе ћи Ар ма ге дон, ужи ва ју ћи у пор но граф ској по ли ти ци се ку ла ри зо ваног ху ма ни зма. Хле ба и ига ра – ча роб на је ман тра ци ви ли за ци је но вог по рет ка све та, аме рич ке ци ви ли за ци је ко ја је из гу би ла исто риј ски ком пас.
Нај зад, да ка жем и то: при во де ћи кра ју ову сто ри ју о но вом ху ма ни зму ни је мо гуће за о би ћи дра му срп ског на ро да, ко ји се на шао на пу ту се ку ла ри стич ке ку ге без да је то же лео. У ка квој је то ве зи са пап ском „цр квом” и ан ти пра во сла вљем по ка за ће за вр шни део мог из ла га ња. На и ме, де мон ти ра ње Ју го сла ви је за по
че ло је од мах по сле смр ти ње ног де спота Јо си па Бро за Ти та (1980), као што су на ра ста ју ћи про бле ми уну тар Со вјет ског Са ве за зах те ва ли ди на мич ни ју по ли ти ку аме рич ке се ку ла ри зо ва не ци ви ли за ци је. Из ја ва Џи ми Кар те ра (1976), ко ји се спремао за пред из бор ну тр ку, пред чи ка шким огран ком Са ве та за ино стра не од но се да тре ба ус по ста ви ти „пра ве дан и ста би лан ме ђу на род ни по ре дак” би ла је у скла ду оче ки ва них исто риј ских пре о кре та.
Али, шта је основ но обе леж је тог „правед ног по рет ка”? По ли тич ки пи сац ду гого ди шњег пред се да ва ју ћег Са ве та за ино стра не од но се, чла на Ко ми те та 300, Бил дер берг гру пе и не кру ни са ног влада ра из сен ке Деј ви да Рок фе ле ра, профе сор Ко лум би ја уни вер зи те та Збиг њев Бже жин ски, тво рац Три ла те рал не ко миси је, на ја вио је свет ску вла ду још 1970. У књи зи „Тех но трон ска ера” („Bet we en Two Ages: Ame ri ca’s Ro le in the Tec hnetro nic Era”), пи са ној за по тре бе „Рим ског клу ба”, Бже жин ски пред ста вља те мељ но свој ство та кве вла де и њен од нос пре ма по да ни ци ма: „Уско ро ће би ти омо гу ће но ства ра ње ско ро пот пу не кон тро ле над сва ким гра ђа ни ном и отва ра ње до си јеа у ко ји ма ће би ти са др жа ни и нај лич нији де та љи о здра вљу и по на ша њу сва ког по је дин ца”. Без у спе шан је био по ку шај се на то ра Ба ри Гол дво те ра, 1980, да за уста ви ус пи ња ње окулт ног со ци јал ног дар ви ни зма аме рич ке вла де, па је ње гова кри ти ка Три ла те рал не ко ми си је као свет ске вла де оста ла по сто ја на ко ли ко и глас ва пи ју ћег у пу сти њи. Гол дво тер је Три ла те ра лу ока рак те ри сао као „нај нови ју ме ђу на род ну Ка ба лу Деј ви да Рокфе ле ра” а вла ду упо зо рио: „Ово је мо жда по след ња ре пу бли кан ска кон вен ци ја, а кроз две не де ље мо же би ти и по след ња де мо крат ска кон вен ци ја”.
Er go, кри за у Ју го сла ви ји – до зи ра на кроз се па ра ти стич ке по кре те, про гра мира на уз ко ри шће ње ан ти срп ских екс тремних на ци о на ли за ма, пла ни ра на уз по моћ шип тар ског ра си стич ког на ци о налро манти зма – при пре ма ла је пре ком по но ва ње НА ТОа. У пр вој фа зи то је био екс пе римент за но ву стра те ги ју и де мон стра ци ју Атлант ског са ве за (НА ТО). У дру гој фа зи, Ср би су од ре ђе ни, због твр до гла вог очува ња ме ђу на род ног по рет ка, за ко ла терал ну ште ту а срп ска ју жна ре ги ја (Ко со во и Ме то хи ја) за опит ну, пр ву НА ТО др жа ву. Под та квим исто риј ским усло ви ма Ср би ни су има ли ни ка кву по ли тич ку шан су, па су се на шли на уда ру ка зне не екс пе дици је НА ТО, од но сно но вог аме рич ког и европ ског по рет ка: пр во су са та ни зо ва ни, по том ет нич ки чи шће ни или из ме шта ни са те ри то ри ја где се во дио рат (1991 – 1995) у бив шој Ју го сла ви ји, те нај зад бом бардо ва ни 1999. Ју го сло вен ска кри за ко ја је от по че ла са упо тре бом Шип та ра за вр шава се, ра том цр не али јан се про тив Ср ба, та ко ђе упо тре бом Шип та ра.
У ср бо фо бич ној по ли тич кој по ма ми при пад ни ци ху ма ни стич ког се ку ла ризма ко ри сти ли су сва сред ства. Уз са тани за ци ју, упо ре до се од ви јао ан ти право слав ни про цес као на док на да пап ској
94 umestodveri srpske
ор га ни за ци ји за по моћ у спро ве де ном ру ше њу ко му ни стич ке де спо ти је. На и ме, но ви ху ма ни зам и но ви по ре дак па пе су, од Па вла VI до Јо ва на Па вла II, без ре зервно по др жа ва ле. Не тре ба за бо ра ви ти да је још 1968, у ени кли ци Hu ma nae vi tae, па па Па вле VI по др жао иде ју свет ске владе, пре по ру чу ју ћи „ус по ста вља ње јед ног свет ског ауто ри те та” (pu bli ca auc to ri ta tis uni ver sa lis). Јо ван Па вле II, пак, ко ји је за Свет ски дан ми ра, 8. де цем бра 1981, подсе тио на хри шћан ско основ но пра во на са мо о др ба ну (до ду ше он и ње го ви америч ки про мо те ри то су пра во уки ну ли Ср би ма), „угла вио је”, на Аља сци 2. ма ја 1984, „Ре ган – Вој ти лин план” ра ди светског ми ра.
Ан ти пра во слав ни про цес пред крај XX ве ка пред во ди пред у зет нич ка и не влади на ор га ни за ци ја „Ђо ва ни Ве ко”, ко ја је иза бра ла на зив по име ну ца ри град ског па три јар ха из XI II ве ка, при ста ли ци уни је са Ри мом. Ор га ни за ци ја „Ђо ва ни Ве ко” (чи ја је цен тра ла у Ка ли фор ни ји а екс по зи ту ре у Швај цар ској) од ре ди ла је за про грамски циљ по ни ште ње Све те Го ре до 1992. го ди не. Ова нај но ви ја пап ска „ка то личка ак ци ја”, из ло же на у 14 та ча ка, на ла зи да Све та Го ра „угро жа ва ауто ри тет Све те Сто ли це”, па за то тре ба да не ста не као „по след ња твр ђа ва мрач ња штва и ре акци је у са вре ме ној Евро пи”. Ам би ци о зним и агре сив ним про гра мом овог удру же ња пред ви ђе но је не ко ли ко фа за „ре ста ура ци је” Све те Го ре: да се „сви ма на сти ри пре тво ре у му зе је, сем оних ко ји ће би ти хо те ли” а да се ма ли број мо на ха за др жи у свој ству ку сто са. Нај ур гент ни ји је зах тев за из град њу „ма ги страл них пу те ва”, као и „ре сто ра на, ба ро ва и ди ско те ка”, али и „ка зи на” ка ко би бо ра вак ту ри сти ма и на уч ни ци ма био што при јат ни ји.
По себ но је за ни мљи ва тач ка 7 ко јом се ис ти че као по се бан про блем став не грчких пра во слав них ма на сти ра пре ма оваквом пре у ре ђи ва њу Све те Го ре: „Глав на пре пре ка оста ју ма на сти ри дру гих право слав них др жа ва ко ји ће се сва ка ко су прот ста ви ти свим овим пла но ви ма, јер би то мо гао би ти цен тар око ко га би се
оку пио и онај део грч ког кле ра ко ји се не сла же са овим пла но ви ма. Мно ги од њих су фа на ти зо ва не при ста ли це Ју ли јан ског ка лен да ра, по пут Ср ба, Ру са и Бу га ра, и док су они на Ато су (Све та Го ра), ре а лиза ци ја на ших ко нач них ци ље ва ће би ти те шка”. То је и раз лог што ор га ни за ци ја „Ђо ва ни Ве ко” ин си сти ра „на за јед нич ким ак ци ја ма у свим прав ци ма”, што би ре зулти ра ло „не ми ри ма у Грч кој, Ју го сла ви ји и Ру си ји ко ји би има ли за циљ њи хо во парце ли са ње”. Тим пре, тре ба по сег ну ти за сред стви ма сва ке вр сте по што би „штета за нас би ла не са гле ди ва” уко ли ко би се Све та Го ра пре тво ри ла „у ба зу је ре зе Пра во сла вља пре ма Афри ци и Ис точ ном Ме ди те ра ну”. /.../
БОМБАРДОВАЊЕ СРПСКИх ЗЕМАЉА
Срп ски слу чај, по след њи у ни зу об рачу на за пад ног хри шћан ства са ис точ ним хри шћан ством у ра ту 1991 – 1995, то нај илу стра тив ни је све до чи. Док се па па Јо ван Па вле II за ла гао за ка жња ва ње Ср ба 1991, за бом бар до ва ње Ре пу бил ке Срп ске (од 30.08. до 13.09.1995), о че му је из ве штавао L’Os ser va to re Ro ma no, баш као и за агре си ју НА ТО про тив Ср ба 1999, срп ски па три јарх Па вле је по зи вао на стро ги пост (пр ви пут од 5. до 12. ју ла 1991). Тек, ћу тањем пред шип тар ским звер стви ма и 130 по ру ше них срп ских хра мо ва од 1999. до 2004. на Ко со ву и Ме то хи ји па па Вој ти ла је ис пу нио све усло ве за ува жа ва ње оних чи ни ла ца нео п ход них у раз ма тра њу по литич ке па то би о гра фи је пап ског ти ра ни на. Уоста лом, ако пап ству на кра ју XX ве ка при па да за слу га за пре то ри јан ско от поши ља ње ко му ни зма у исто риј ски ар хив, при па да му и не слав ни оре ол с кра ја пр ве по ло ви не XX ве ка за ва ти кан ски хо ло кауст над Ср би ма. /.../
Ме то до ло ги ја се ку ла ри стич ког ху ма низма при ме њу је се на све по ре дру штве ног жи во та, ши ри као „ре а ли зам без оба ла” (да па ра фра зи ра мо Ро же Га ро ди ја), па за то не чу де ни фи не се ко ји ма при сту па овај, из у зет од од го вор но сти, окулт ни шљам.
У ра ту про тив Ср ба ни су се са мо по гро ми ка то ли ка и му сли ма на над Ср би ма углавном од ви ја ли о пра во слав ним пра зни ци ма већ се и три јум фал ним до га ђа ји ма присту па ло са ис тан ча ном па жњом: ми ров ни спо ра зум је пот пи сан у Ку ма но ву (1999), ме сту где је срп ска вој ска 1912. од не ла исто риј ску по бе ду над тур скошип тар ском ар ми јом; Сло бо дан Ми ло ше вић је отет и из ру чен Ха шком ква зису ду на Ви дов дан 2001, чи ме је се ку ла ри зо ва ном враџ бином тре ба ло по ни шти ти сна гу хе рој ског, мо рал ног и пра во слав ног чи на срп ског на ро да ко ји је, бит ком о Ви дов да ну 1389, на Ко со ву, исто ри ју пре се лио у по е зи ју и та ко пре тра јао у свим ис ку ше њи ма.
Та ко ђе, след по ни жа ва ња тре ба ло је Ср бе да при вик не на гу бит ни штво и пре моћ три јум фа со ци јал ног дар ви низма: Те слин му зеј у Ко ло ра до Спринг су за тво рен је од мах по из би ја њу гра ђан ског ра та у рас па да ју ћој Ју го сла ви ји (1991); ре жим у Бе о гра ду је био убе ђен у своју ко ри сност за во ђе њем гра ни це пре ма Ре пу бли ци Срп ској, на Дри ни 4. ав гу ста 1994; Ми ло ше ви ћев ре жим пре тво рен је у ми ро тво рач ки ре жим при стан ком на по гу бље ње Ре пу бли ке Срп ске Кра ји не 4. ав гу ста 1995. Шта ви ше, за по сао ли шен и про фе си о нал ног и мо рал ног ко дек са (из ве шта ва ње из За гре ба о концло го ру Омар ска ав густ 1992. за „Њу здеј”), но винар Рој Гат ман до био је (за јед но са Џон Берн сом из „Њу јорк Тај мса”) пре сти жну Пу ли це ро ву на гра ду – из ме ђу оста лог и за то да би се до ба цио бла том до пр вог срп ског до бит ни ка Пу ли це ро ве на граде (1924), фи зи ча ра и ел ктро тех ни ча ра, про фе со ра фи зи ке на Ко лум би ја уни верзи те ту, Ми ха и ла Пу пи на.
Пре зир пре ма кул ту ри и ци ви ли за цијским нор ма ма при ме ром су по ка за ли пред ства ни ци но вог ху ма ни зма од мах по сле НА ТО оку па ци је, 1999, Ко со ва и Ме то хи је, ју жне срп ске по кра ји не. Од до ла ска „ми ров них” сна га КФОРа (13. јун 1999) у бро ју од 40.000 елит них НА ТО снага и ци ви ли не упра ве УН, тра је си сте матско за ти ра ње ве ков них срп ских тра го ва, де мо ли ра њем и ру ше њем пра во слав них све ти ња... Пљач ке, си ло ва ња и ма са крира ња део су де мо крат ског про це са Шипта ра и њи хо вих са ве зни ка. Са мо до ав густа 1999. се исе ли ло (пре бе гло) пре ко 180.000 Ср ба, а до ок то бра 1999. оскрна вље но је, де ва сти ра но или ми ни ра но 76 срп ских хра мо ва. Нај че шће уни шта вање све ти ња би ло је у зо на ма где су „ред и за кон” чу ва ли и га ран то ва ли Аме ри ка, Ита ли ја и Не мач ка.
Од до ла ска ми си је „ме ђу на род них снага” ми ра до кра ја 2003. до го ди ло се 1.200 уби ста ва, од то га уби је но је 900 Ср ба, а да по чи ни о ци ни су ни ка да про на ђе ни. Од 1999. до ав гу ста 2003. из вр ше но је 6.535 на па да на Ср бе, ра ње но 1.303, а остварен број от ми ца из но си 1.146. У пе ри оду од ју на 1999. до ју на 2004. на Ко со ву и Ме то хи ји сру ше но је око 130 пра вослав них хра мо ва а по диг ну то бли зу 200 џа ми ја. У по гро му Ср ба мар та 2004. учество ва ло је 50.000 на о ру жа них шип тарских те ро ри ста а да ми ров не сна ге ни су
95pogovora dveri srpske
Гранатирање Пословног центра Ушће
уло жи ле на пор да се њи хо во вар вар ство спре чи. Бри тан ски ми ни стар за Евро пу, Де нис Мек шејн, у При шти ни је (21. априла 2004), згро жен ван дал ским ре зул татом шип тар ског по и ма ња ци ви ли за ци је и де мо кра ти је, зах те вао: „На дам се да ћу уско ро ви де ти Ру го ву ка ко кле чи и из виња ва се Евро пи због зло чи на по чи ње ног над европ ском кул ту ром”.
Пре ма то ме, Ср би ја је по ста ла по лигон за екс пе ри мент но ве по ли ти ке си ле и но вог ху ма ни зма. Има ју ћи то на уму Мек шејн је бра нио Евро пу, пре ћут ку ју ћи и Ср би ју и срп ски на род на чи јој се те рито ри ји вр ше огле ди ди вља штва in vi vo. Пре ћут ки ва ње је, као и увек, свој ство ме ди о кри тет ске, ауто ри тар не и се ку лари зо ва не ци ви ли за ци је. Иако је срп ска дра ма са мо тран зи ци о ни трен, ве жба и опит пред глав ни на ступ то не да је светском хе ге мо ну ве ли ку на ду јер у истом том све ту ра сту пло до ви гне ва. Ме диј ски трико ви са на вод ним људ ским пра ви ма или ме ше та ре ње вла ди них не вла ди них ор гани за ци ја са тран спа рент ним па ро ла шким је зи ком о де мо кра ти ји и прав ној др жа ви – ви ше се не до ти чу би ло ко га. На про сто, „но ви ху ма ни зам” се, ипак, пре по зна тљиво по на вља, по пу ли зам не убла жа ва смрт ли бе ра ли зма као што ре клам ни и билборд ски пре ла зак на „ко како ла стра ну жи во та” не мо же да при кри је ма ни пу лиса ње ствар но шћу.
Иза се ку ла ри зо ва не дик та ту ре оста је, и то је те шко по ре ћи, са мо за дах го ле си ле, бру тал но сти и ан ти ху ма ни зма. Срп ски приме ри по ја ча ва ју та кав ути сак, не са мо због стал ног по ни шта ва ња сва ког тра га исти
ни ко ли ко због про све ће ног ди вља штва ко ме ни шта ни је све то. Уто ли ко и страст за де струк ци јом не ма моћ да уте ме љи но ви већ при вре ме ни свет. За то и оста ју тра гови иза мо ћи ко ја је до се гла тач ку не мо ћи кон тро ли са ња ду ха, мо ћи ко ја је од ли ка кра ха сва ке из о па че не ци ви ли за ци је. За то и пам ти мо: Ен гле зи су, 2002, на лон донском аеро дро му Хи троу уни шти ли 1.000 при ме ра ка мо но гра фи је „Рас пе то Ко сово”, ко ју је Епи ско пи ја ра шкопри зренска штам па ла на ен гле ском је зи ку не би ли по све до чи ла шта се на Ко со ву и Ме тохи ји ра ди под ме ђу на род ним про тек тора том. Го ди не 2003, иако у сво јој на ме ри ни је ус пео, аме рич ки ам ба са дор Ви ли јам Монт го ме ри је по ку шао да из ма на сти ра Ко по рин из не се мо шти све тог де спо та Сте фа на (Ла за ре ви ћа). У вре ме нај но вијег шип тар ског по гро ма на Ср бе, од 17. до 23. мар та 2004, фран цу ски ри мо ка толич ки ка пе лан (вој ни све ште ник) Кри стијан Ве нар (Chri stian Ve nard) опу сто шио је ма на стир Де вич пљач ком ку ти је са светим мо шти ма из пре вр ну те и раз би је не ча сне тр пе зе – и скло нио се код ра џе од Бо сне, Пе ди ја Еш да у на.
Нај зад, по ста вља се пи та ње за што је на Ср бе, па у том сми слу и на Ју го сла вију, 1999. ба че но 23.000 то на бом би, ви ше не го за вре ме Ста љин град ске бит ке? По све му су де ћи, због не при хва та ња да се на ђу под над зо ром и од би ја ња да „но ви ху ма ни зам” свет ског хе ге мо на при хва те као за ме ну за уни вер зал ну при ме ну ме ђуна род ног пра ва. Зар се Ти то ва Ју го сла ви ја ни је рас па ла по свим ша во ви ма уз иностра но по др жа ва ње ру ше ња прин ци па
су ве ре но сти и у име ве ли ча ња се па ра тизма? Ни су ли Ср би на па да ни за на вод ни на ци о на ли зам док је ино стра ни фак тор по ма гао и ус по ста вљао но ве на ци о налне др жа ве на гро бу уру ше не Дру ге Ју госла ви је. Са та ни за ци ја срп ског на ро да, у чи јој др жа ви жи ви ви ше ма њи на не голи у це лој бив шој Ју го сла ви ји, чи ни се, има ла је свој при вре ме ни раз лог. И то је тач но: Ср би су се огре ши ли о те мељ ну стра те ги ју свет ског хе ге мо на – од би ли су, у име мен тал ног здра вља, да ан ти хума ни стич ку тран сфор ма ци ју НА ТОа прихва те као ши ре ње де мо кра ти је и пла нетар ног до бро чин ства... За ро бље на својом би о гра фи јом ЕЕЗ од но сно ЕЗ, то јест ЕУ – бу де ћи ста ре мр жње и но ва осва јања – при хва ти ла је све оно што Ср би, као ве ков ни гра ђа ни Евро пе, ни су при хва ти ли. Аме рич коевроп ски ре цепт по ко ме свет по сто ји на су ко бу ци ви ли за ци ја, Ср би су чи та ли дру га чи је: свет по сто ји на су сре ту ци ви ли за ци ја.
По сле дич но, мо же мо за кљу чи ти: ху мани стич ки иде ал је умро, зар не! Жи вео пост ху ма ни зам – по ру чу ју но ви ари јевци. Пре ве де но на је зик се ку ла ри зма, то зна чи: жи ви те у све ту у ко ме „не ма бо га и не ма ду ше”. Та ко осло бо ђе ни до сег нуће те сре ћу со ци јал ног дар ви ни зма, ако сте иза бра ли да му при па да те. Ту глас ра зу ма не ће или не мо же да се сна ђе јер но ву ман тру, у све му при па да ју ћу но вом го во ру – ша пу ћу за јед но опат Фур мон и Џон Дјуи.
Ср би, тај но ви је зик, не раз у ме ју, и ни су мо гли да га, на раз ме ђи XX и XXI ве ка, са вла да ју. z
96 umesto pogovoradveri srpske
Разговор на Петроварадинском мосту