Часопис за националну културу и друштвена питања

Год. X, број 41, 1/2009, бе о Град Савиндана 2009. л. Г.200 дин / RS 5km / 5 euR / 7 uSa / 10 aud

Десет година од бомбардовања Србије

НАТО геноцид над српским народом

У овом броју:Историјат • НАТО алијансеБ• омбардовање Републике СрпскеБомбардова• ње СрбијеЕколошка • катастрофаОсиромашен• и уранијум убија и даљеСрбија • и НАТОХуманисти• чки секуларизам

1999-2009.

^asopis za nacionalnu kulturu i dru[tvena pitawaGodina 10 z BroJ 41 z BeoGrad, savindana 2009. l.G. z cena 200 din

Две­ри­срп­ске, ча со пис за на ци о нал ну кул ту ру и дру штве на пи та ња, упи сан је у Ре ги стар јав них гла си ла 21. мар та 2003. го ди не под ред ним бро јем 3535. Ча со пис је гла си ло удру же ња гра ђа на Срп ски са бор и из ла зи че ти ри пу та го ди шње о ве ли ким цр кве ним пра зни ци ма. Пр ви број иза шао је Са вин да на 1999. го ди не као на ци о нал но гла си ло сту де на та ср би сти ке не по сто је ће ка те дре за ср би­сти ку Фи ло ло шког фа кул те та Уни вер зи те та у Бе о гра ду.Осни ва чи и уред ни ци: Бо шко Об ра до вић и Бра ни мир Не шић (глав ни и од го вор ни уред ник) Ре дак циј ски са вет: Вла дан Гли шић, Ра до ван Твр ди шић,Са ша Бон џић, Сре тен Јо кић, Да ни ло Твр ди шић, Јо ван Ђор­ђе вић, Зо ран Ра до ји чић и Бо шко Об ра до вић

Ре дак ци ја: Вла ди мир Вељ ко вић, Мар ко Жив ко вић, Ми лош При ца, Ли ди ја Гли шић, Ви шња Ћи рић, Ни ко ла Ма рин ко­вић, Оливера Дуњић Пре лом и при пре ма: Bramar productionСе кре тар ре дак ци је: Да рин ка Твр ди шићДи стри бу ци ја: Ју го слав Та јић

Адре са ре дак ци је: Вишеградска 6­1/11, 11000 Бе о град Кон такт те ле фон: 011/26­87­897 E-mail: in fo dve ri @ve rat.net Ин тер нет пред ста вља ње: www.dve ri srp ske.com

Штам па: По ли ти ка А. Д, Бе о град

УВОДНА РЕЧБранимир НешићО сиренама, прецизности и печеном месу... стр. 2

ИСТОРИЈА НАТО САВЕЗАМар ко Жив ко вићИсторија НАТО савеза стр. 4БОМБАРДОВАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Никола Волаш и Звонко СавићБомбардовање Републике Српске стр. 12 Не за ви сне Но ви неОси ро ма ше ни ура ни јум ти хо уби ја гра ђа не БиХ стр. 18Д. Ристић, Р. Бендераћ, З. Вејновић, М. Орлић, С. ПавловићМуниција НАТО снага израђена од осиромашеног уранијума стр. 22ТУЖБА против лица која су донела одлуку и извршила бомбардовање на подручју претходне СФРЈ стр. 24

БОМБАРДОВАЊЕ СРБИЈЕФото-архива78 дана бомбар довања Србије стр. 26Вла ди мир Вељ ко вићБом бар до ва ње СР Југославијe стр. 30Винко ЂурићНАТО геноцид стр. 34Па три јар х срп ски Па влеНе ка бом бар до ва ње пре ста не стр. 46Патријарх руски Алексеј ДругиНије Бог у сили, већ у истини и правди стр. 46Јеромонах Јован ЋулибркО пој му „Ми ло срд ни ан ђео“ стр. 47Јереј Велибор ЏомићХристос Васкрсе, рањена Србијо! стр. 48

Ин тер вју са Са шом Га цикомПадобранцима не треба позивар стр. 50Удружење књижевника СрбијеОптужујемо стр. 51Др Велимир НедељковићСр би ја као фи тиљ ба ру та на Бал ка ну стр. 52Ин тер вју са др Љу би шом Ми тро ви ћемУвод у одлучујућу битку за нафту и гас стр. 56Шао ЈунхуанДуга тамна ноћ стр. 58

НАТО ЕКОЦИДГордана БрунЕвроп ска еко ло шка ка та стро фа - Ср би ја 1999. го ди не стр. 60Др Милан ОрлићУгро же ност жи вот не сре ди не стр. 62Др Влад имир Ај да чићПо ша сти ОУ стр. 63Мр Ра до мир Ман дићПо сле ди це НА ТО агре си је на при род на до бра, биљ ни и жи во тињ ски свет стр. 64Петер ХандкеЧитава планета зове се Југославија стр. 65Владимир ВојновичПисмо српским писцима стр. 65Владимир ВолковСтидим се што сам Француз стр. 65Др Јасмина ВујићЕко ло шке по сле ди це бом бар до ва ња Ср би је стр. 66Електро-привреда СрбијеПо сле ди це НАТО деј ста ва по елек тро е нер гет ски си стем Ср би је стр. 68ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ

Фонд истине о СрбимаО нерадиоактивном уранијуму стр. 70

Га бри јел Гар си ја Мар кесДве укр ште не суд би не стр. 71Др Ра до мир Ко ва че вићЉуди још увек умиру од уранијума, и умираће... стр. 72Не ма ња Д. За рићУра ни јум – не ви дљи ва прет ња! стр. 74Р. Ко ва че вић, С. Ми ла чић, Г. Пан те лић, Д. Јо ви чићУра ни јум - ка рак те ри сти ке, деј ства и по сле ди це агре си је НАТО али јан се на Ју го сла ви ју 1999. го ди не стр. 76Даг РокиАмерички војници умиру од рака стр. 78СРБИЈА И НАТО

Слободан АнтонићЗашто морамо да запамтимо? стр. 80Душан ПророковићНеутрална Србија стр. 84Бо шко Об ра до вићНе у НА ТО! стр. 86Владан ГлишићСвет у сен ци НА ТО пак та стр. 88УМЕСТО ПОГОВОРА

Пре драг Р. Дра гић Ки јукХу ма ни стич ки се ку ла ри зам стр. 90

Про шло је два ме се ца од бом бар до­ва ња. Се ћам се ти ши не ко ја је тих вре лих ав гу стов ских да на оба ви ла

це лу Ср би ју. И вла сто др шци, и они ко ји се бо ре то да по ста ну, и њи хо ви ме диј ски маг на ти; за тим по ли ци ја и вој ска ко ја је ко нач но ста ви ла прст на че ло су ми ра ју ћи ре зул та те про гла ше не по­бе­де над НА ТО пак том; ју лов ски тај ку ни, све сни да им се бли жи крај, у ми сли ма о пре свла че њу у но ве на ран џаст­жу то­пла ве дре со ве, и на кра ју, или на пр вом ме сту, обич ни љу ди ­ сви се по ву кли у се бе и ћу те.

У то вре ме био сам сту дент са бо рав­ком у зве здар ском до му „Ри фат Бур џе­вић ­ Тр шо“ (на мен зи до ма још увек сто ји пло ча на ко јој пи ше: Тр­шо­је­био­уз­о­ран­при­ја­тељ­и­ре­во­лу­ци­о­нар ­ у пот пи су Ти­то). Чи та о ни ца је у лет њим да ни ма пре под се ћала на са у ну не го на ме сто пред ви ђе но за уче ње. Тек у по по­днев ним са ти ма мо гло се по ми шља ти да, за јед но са 50­ак дру гих сту де на та, по ку шам да не што уба цим у гла ву.

Нер во зан сам, не иде ми, при бли жа ва се ис пит ни рок, да ни про ла зе а ја, ево, још је дан дан про пу штам у ис пи ја њу ка фе, чи та њу оно га што ни је за ис пит, слу шам ра дио (баш тог да на су на ја ви­ли да ће за пра ши ва ти ва здух про тив ко ма ра ца) и при чам са дру га ри ма... Јед на од глав них те ма, још увек, би ла је ­ бом бар до ва ње, из ме ђу оста лог, ка ко је би ло ка да је јед ног ју тра не ко­ли ко ра ке та про зви жда ло из над на ших гла ва, екс пло ди рав ши не ко ли ко сто ти­на ме та ра од До ма. Оштар зви ждук ме

је, се ћао сам се, про бу дио, а за њим и же сто ка де то на ци ја. Из над ку ћа ко је су де ли ле Дом од вој ног објек та по ја­ви ла се огром на ва тре на пе чур ка. Гле­дам за бе зек ну то у пе чур ку, адре на лин лу дач ки ра ди и не у тра ли ше страх ко ји ка сни је до ла зи по сво је. Про зор, по сле не ко ли ко тре ну та ка, пу ца од при ти ска ва тре не лоп те ко ја се ши ри по зве дар­ском кра ју, а вра та ко ја су би ла за кљу­ча на, за ни мљи во, од ва љу ју се из што ка и па да ју у прав цу из ко је до ла зи де то­на ци ја. Ваљ да је при ти сак ва зду ха пре про шао кроз ход ник До ма па су вра та упа ла у со бу. Ка сни је сам по ку ша вао да на ђем не ког сту ден та­на уч ни ка да ми то об ја сни, али ни сам ус пео. Не пи та ју ћи те, ва тре на пе чур ка ти ша ље то плот ни та лас ко ји те уда ра по ли цу ме ша ју ћи се са ср чом од ста кла, ивер јем и зе мљом ко ји се про си па ју по со би.

Јед на пе чур ка, две, три, че ти ри... Про зор ска ста кла пу ца ју, чу је се плач

и за по ма га ње. Ни ко ни је по ги нуо тог ју тра на Зве зда ри, би ли су ­ пре­ци­зни. Ка да је о пре ци зно сти реч, се ћам се да ми је мој ро ђе ни брат Вла ди мир, та да вој ник ПВО­а у Бе о гра ду, ка да сам га по се тио у ка сар ни 25. мар та ‘99, ре као: „Знаш, бу ра зе ру, ти мо лиш Бо га да бу ду пре ци зни, а ја мо лим Бо га да не бу ду пре ци зни. То је та ко“.

Елем, је дан чу дак са Ве те ри нар ског фа кул те та, ве чи ти сту дент ју жно пру гаш, сва ки пут ка да ми уђе у со бу пи та ме да ли сам ба цио ге ле ре од бом би ко је сам са ку пио по Зве здар ској шу ми ка да су нас

га ђа ли. Се ћам се, чу ди ли смо се ка ко су ге ле ри вр ло бр зо, за не пу на два ме се ца, зар ђа ли. По сле из ве зног вре ме на ке су сам, да ми ве те ри нар не би ви ше до са­ђи вао, ба цио.

При чаш, при чаш, при чаш, али жи вот иде да ље, тра жи сво је, те ра те на не ку ак ци ју, те ра те да ра диш и ис пу ња ваш сво­је оба ве зе. Зна чи, мо рам да учим. До бро, не ма дру ге не го пра во у чи та о ни цу.

Да кле, по по днев но вре ме, не где око 18 ча со ва, отво ре ни про зо ри ко ји за ва­ра ва ју да хлад ни та лас ва зду ха са мо што ни је до шао. Се дим у ћо шку чи та­о ни це и по ку ша вам да се кон цен три­шем на Со фо кло ве и Еури пи до ве дра ме. Кроз отво ре на ок на, пр во ти хо, а он да све гла сни је и гла сни је, чу ју се мо то ри ави о на. Зна чи, по чи њу да за пра шу ју од ко ма ра ца, по ми слих, и гле дам кроз про зор раз ми шља ју ћи да ли је бо ље да га за тво рим.

Од јед ном, не ке де вој ке у чи та о ни ци, не зна ју ћи да су град ске вла сти на ја­ви ле да ће за пра ши ва ти, по чи њу да се вр по ље и упла ше но гле да ју око се бе. Јед на се чак за ву че ис под сто ла ре кав­ши гла сно: „А си ре не, за што се си ре не за уз бу ну ни су чу ле?“ Из не на ђен, не мо гу да ве ру јем шта се де ша ва. Све­је­океј,­за­пра­шу­ју­од­ко­ма­ра­ца,­на­ја­ви­ли­су, ре че не ки мо мак, де вој ке се ма ло при ми ри ше, а она ко ја се са кри ла ис под сто ла по ку пи сво је књи ге и по сти ђе но иза ђе из чи та о ни це.

Ја гле дам у Со фо кла, Со фо кле гле да у ме не и ­ ћу ти. И он се ућу тао.

О сиренама, прецизности и печеном месу...

Бранимир Нешић, главни и одговорни уредник

2 uvodnodveri srpske

Овај број Две­ри­срп­ских је, у ства ри, бор ба за истин ски ху ма ни зам људ ске ци ви ли за ци је, по ку шај јед ног ма ло број ног на ро да да Исти ном ко ја се над њи ма про ја ви ла у пу но ти не мо рал но сти, не чо веч но сти и де струк тив но сти ква зиху ма ни ста и ква зипра вед ни ка, по ка же и да ље сво ју исто риј ску спрем ност да се бо ри за Сло бо ду, До бро и хри сто ли ки Сми сао људ ског ро да

3slovo dveri srpske

О ОВОМ БРО ЈУ Две­риСа сво јим са рад ни ци ма ме се ци ма сам

тра гао за тек сту ал ним и фо то ма те ри­ја лом за овај број Две­ри­срп­ских. Пре ко ин тер не та сам до шао до јед ног мла дог фо то гра фа ко ји има до бру фо то­ар хи­ву из вре ме на бом бар до ва ња. Гле да ју­ћи фо то гра фи је из ма са кри ра них не ду­жних ци ви ла из Сур ду ли це, пи тао сам га ка ко чо век мо же да оста не нор ма­лан ка да ви ди све те ства ри. Од го во­рио ми је: „У Сур ду ли ци су нам вој ни ци ре кли да су ле ше ве ци ви ла скло ни ли у јед ну ба ра ку. За мо лио сам их да ме пу сте да на пра вим не ко ли ко сни ма­ка. Да ли су ми де сет ми ну та. Ушао сам уну тра. За пах нуо ме је ми рис пе че ног ме са. Људ ског пе че ног ме са! По ди гао сам апа рат да сли кам, али ми рис је био све ја чи. На пра вио сам два сним­ка и иза шао на по ље. Го ди на ма ка сни­је ни сам мо гао да је дем пе че но ме со. Чу ло ми ри са је, очи глед но, мно го ја че од чу ла ви да. Са да, ево, је дем пе че но ме со. Ру жне ства ри чо век оста вља иза се бе, про тив њих се бо ре и не до зво­ља ва им да га уни шта ва ју. Ина че би по лу део.“

У пра ву је, ствар но је та ко. Нор ма лан чо век, ако хо ће да оста не

нор ма лан, ве зу је се за До бро и Ле по, тра га за Сми слом и Исти ном. Упра во у том ме ђу про сто ру, из ме ђу До бро те и Ле по те као вр хун ског ци ља, и Исти­не и Сми сла као те ме ља ко ји во ди до за да тог ци ља, на стао је и овај број Две­ри. По тре ба за До брим и Ле пим не сме за бо ра ви ти Исти ну. Исти на је пред у слов за пра вил ним тра га њем за До брим и Ле пим. Је ди но са њи ма оства ру је се пра ви иде ал људ ског ху ма ни зма. Без њих, ху ма ни зам то не у се бич ни праг ма тич ни се ку ла ри зам, из ви то пе ра ва се и по ста је пер ја ни ца Зла и Ру жног.

Овај по се бан те мат­број Две­ри­срп­ских је, у ства ри, бор ба за истин ски ху ма ни зам људ ске ци ви ли за ци је,

по ку шај јед ног ма ло број ног на ро да да Исти ном ко ја се над њи ма про ја ви ла у пу но ти не мо рал но сти, не чо веч но сти и де струк тив но сти ква зиху ма ни ста и ква зипра вед ни ка, по ка же и да ље сво­ју исто риј ску спрем ност да се бо ри за Сло бо ду, До бро и хри сто ли ки Сми сао људ ског ро да.

Пред ва ма је број о стра да њу срп ског на ро да од стра не НА ТО пак та. Кроз не ко ли ко по гла вља по ку ша ли смо да вра ти мо у пам ће ње глав не зло чи не и зло чин це про тив Ср ба. Иако је по вод де се то го ди шњи ца бом бар до ва ња Ср би­је (1999–2009), ни смо заборавили да се под се ти мо НА ТО бом бар до ва ња Ре пу­бли ке Срп ске (1995) као сво је вр сног проб ног ба ло на за оно што је не ко ли ко го ди на ка сни је усле ди ло у Ср би ји.

По ред на хи ља де не ду жних људ ских жр та ва, по ред уни ште не при вре де и еко но ми је обе срп ске др жа ве, по себ ну па жњу по све ти ли смо еко ло шкој ка та­стро фи ­ еко ци ду, као и по сле ди ца ма од бом би са оси ро ма ше ним ура ни ју мом ко је су ба че не и на Ре пу бли ку Срп ску и на Ср би ју, а ко је и до да нас уби ја ју и, на жа лост, уби ја ће наш на род и оста­ле гра ђа не ко ји ов де жи ве. Дра стич­но по ве ћан про це нат љу ди обо ле лих од ра ка, чуд не му та ци је на људ ским фе ту си ма тј. не ро ђе ним бе ба ма, на ро­чи то у оним кра је ви ма где су ба ца не бом бе са оси ро ма ше ним ура ни ју мом, као и та мо где су уни шта ва на ве ли ка ин ду стриј ска по стро је ња, све ово али и још мно го то га, све до чи о сво је вр­сном НА ТО ГЕ НО ЦИ ДУ НАД СРП СКИМ НА РО ДОМ.

По што су Ме ђу на род ни суд прав­де осно ва ли они ко ји су из вр ши ли још је дан ге но цид у 20. ве ку над срп­ским на ро дом, су лу до је ве ро ва ти да ће тај исти суд узе ти у об зир и по ште­но су ди ти онима ко ји су овај зло чин починили.

Под не би ва лим при ти ском из вр ше­но је по вла че ње ту жбе про тив зе ма ља ко је су нас бом бар до ва ле. Под истим та квим при ти ском из вр ше но је по вла че­ње ту жбе про тив зе ма ља ко је су до зво­ли ле да се ру ше и па ле ве ков ни ма на­сти ри на Ко со ву и Ме то хи ји. На ро ду у Ср би ји по ну ђе на је при ча да не мо же­мо у Евро пу ако је ту жи мо...

Пр во, зло чин ни кад не за ста ре ва; мо же је ди но да за ста ри и да се умо ри спрем­ност и од луч ност јед ног ма лобројног на ро да да се бра ни и бо ри за Прав ду про тив оних Ве ли ких ко ји га угње та ва­ју, али то је са мо при вре ме но осе ћа ње. Дру го, сва ки ис каз, сва ки по тез ко ји се под при си лом или при ну дом на пра ви или из рек не, пред иоле објек тив ним су дом – не ва же ћи је. Тре ће, Ср би ја је увек би ла, је сте и би ће у Евро пи, та ко да из ње не мо же, чак и да хо ће а не ће, да оде. Ов де је реч о томе да Ср би ја на вод­но хо ће да уђе у Европ ску уни ју и да се, прито м, од рек не и за бо ра ви ге но цид ко ји је иста та ЕУ, уз вођ ство САД, из вр­ши ла над срп ским на ро дом; и не са мо то, мо ра ће, ако хо ће да се при дру жи Европ ској уни ји, да се од рек не Ко со ва и Ме то хи је! Че твр то, ако се овај и ова­кав Ме ђу на род ни суд прав де по ка же не до стој ним свог име на, људ ски род ће мо ра ти да на пра ви но ви суд Прав­де, или људ ског ро да не ће би ти. Овај по сто је ћи или, пак, но ви Ме ђу на род­ни суд Прав де, јед ног да на ће су ди ти за ге но цид из вр шен над срп ским на ро­дом од стра не зе ма ља НА ТО пак та. Пе то, ли це мер је и из ви то пе ра ва ње Исти не и Сми сла као бу ме ранг се вра ћа они ма ко ји га спро во де у де ло, кад тад.

ПО СВЕ ТАНа пр вом ме сту, овај број по све ћу­

је мо де ци ко ја су не ду жно стра да ла у НА ТО бом бар до ва њу, по све ћу је мо га де ци ко ја не ду жно стра да ју да нас од ра зних ма лиг них обо ље ња и по све ћу­је мо га бу ду ћој де ци срп ског на ро да, али и де ци це ло га све та са же љом да са зна ју шта се на кра ју 20. ве ка до го ди­ло да би зна ли и препознали, а на дам се и да би спре чи ли, зло које се над њима надвија у 21. и дру гим сто ле ћи ма.

Од го вор ност ко ју има мо пред на шим по све та ри ма не да је за пра во Срп ском са бо ру Две­ри, националној организацији слободних људи, да се по ву че, да устук­не и да, спремна на било коју жртву, пре ста не да се бо ри за Љубав, Исти­ну и Прав ду, јер је ди но нас оне во де до истин ског ху ма ни зма.

Као Антигона. Да, баш као Антигона.Ето, и Софокле је проговорио. z

За хвал ностОвај број не би угле дао све тло да на да ње го ву ре а ли за ци ју ни су по мо гли:

Прва српска православна парохија у Аустралији • (основана 1949), на финансијској помоћи;Игор Је ре мић• , мла ди фо то граф чи је су фо то гра фи је нај за сту пље­ни је у овом бро ју;Сви не зна ни фо то гра фи• чи ја смо фо то­све до чан ства о стра да њу срп ског на ро да об ја ви ли; Цен тар за ис тра жи ва ње рат них зло чи на над срп ским на ро дом у • БиХ, за усту пље ни ма те ри јал бом бар до ва ња Ре пу бли ке Срп ске;Фонд исти не о Ср би ма• , за до бре ис тра жи вач ке пу то ка зе;Чла но ви ре дак ци је, са рад ни ци и тек сто пи сци• на до број во љи и спрем но сти да се при кљу че у бор би за Исти ну и Правду.

ДОГАђАЈИ КОЈИ СУ ПРЕТхОДИЛИ НАТО ПАКТУ

Еко ном ска кри за у САД три де се тих го ди на про шлог ве ка ни је са мо ути ца ла на еко но ми ју те зе мље већ је про ме ни­ла и по глед са мих Аме ри ка на ца на свет и на во ђе ње њи хо ве спољ не по ли ти ке. Стра шни ефек ти кри зе су по ка за ли ко ли­ко је свет ме ђу соб но по ве зан и да је та ве за на јја ча из ме ђу Евро пе и Аме ри ке. Та да су САД би ле у иза бра ној по ли ти­ци изо ла ци је по сле на пу шта ња Дру­штва На ро да 1918. го ди не. У аме рич ком по ли тич ком жи во ту све ви ше до би ја ју на сна зи ар гу мен ти да је по ли ти ка на ци­о нал не са мо за до вољ но сти по гре шна и да ште ти на ци о нал ним и еко ном ским ин те ре си ма са мих Аме ри ка на ца. По њи ма, Аме ри ка ће се нај бо ље бра ни­ти ак тив ни јом по ли ти ком у ино стран­ству а не че кањем код ку ће да по но во бу де уву че на у не ки но ви европ ски рат. Иде о ло зи аме рич ког ве ћег ан га жо ва­ња су на шли сво је ме сто око аме рич­ког пред сед ни ка Ру звел та. На кон фе­рен ци ји Са ве та за спољ не по сло ве у Њу јор ку 1933. го ди не усво јен је став да се пре ки не са по ли ти ком изо ла ци­о ни зма. На про ме ну аме рич ке спољ не по ли ти ке су ути ца ли ра до ви ге о гра фа и исто ри ча ра ко ји су по но во вра ти ли иде је атлан ти зма пре у зе тих од бри тан­ске шко ле ге о по ли ти ке. Ис ти ца ла се нео п ход ност кон тро ле мо ра јер онај ко ће њи ма вла да ти кон тро ли са ће и коп но. У Са ве ту за спољ не по сло ве ће нај у ти цај ни ји члан по ста ти Џон Фо стер Далс ко ји је ва жио за ва тре ног за го вор­ни ка рас ки да са по ли ти ком изо ла ци је. Исто ри чар Чарлс Бирд је у свом де лу „Отво ре на вра та“ ишао та ко да ле ко да је кри ти ко вао и сам аме рич ки на род

ко ји је ису ви ше окре нут се би. Вре ме­ном се Аме ри ка по ла ко при пре ма ла да пре у зме сво је ме сто на ме ђу на род ној сце ни. На про ме ну аме рич ке по ли ти ке су и те ка ко ути ца ли вла сни ци ба на ка и фи нан сиј ски кру го ви ко ји су же ле ли да оси гу ра ју сво је ин ве сти ци је и по ве ћа ју бо гат ство. За вре ме Ру звел та на стао је и про је кат „Рат и мир“ ко ји се ба вио про­це на ма бу ду ћих од но са у све ту и ко ји је по ста вио осно ве аме рич ког ула ска у рат про тив Ја па на и Не мач ке.

По сле Дру гог свет ског ра та САД су иза­шле као на јја ча си ла. По што се рат ни је во дио на њиховој те ри то ри ји има ле су очу ва ну еко но ми ју и ја ке ин ду стриј ске ка па ци те те. За вре ме ра та ве ћи на европ­ских др жа ва се за ду жи ва ла пу тем кре ди та код аме рич ких ба на ка. Рат је по слу жио огром ном по ве ћа њу про из вод ње, па се та ко по ло ви на свет ског бо гат ства на ла­зи ла у САД. По бе да у ра ту је Аме ри кан­ци ма омо гу ћи ла кон тро лу мо ра и оке а­на без пре се да на и без опа сно сти да ће не ко то да угро зи, има ју ћи у ви ду сте пен ра за ра ња ста рих европ ских др жа ва. Тру­ман ко ји је на сле дио Ру звел та ни је же лео да се то га од рек не и да про пу сти ова кву шан су. Ње го ва по ли ти ка ће би ти усме ре­на на одр жање ова квог по ло жаја др жа­ве. Ме ђу тим, то је исто же лео и Ста љин чи ја је вој ска кон тро ли са ла до бар део Не мач ке, Ис точ ну Евро пу и Бал кан. На кон фе рен ци ја ма у Мо скви, Јал ти и Под­ста му од ре ђе не су сфе ре ути ца ја и по де ла Евро пе. Све ви ше је ра сло не по ве ре ње из ме ђу бив ших са ве зни ка: Аме ри кан ци су сма тра ли да ће Ста љин ко му ни стич­ку ре во лу ци ју из во зи ти да ље на за пад, а Мо сква је у сва ком по те зу Ва шинг то на ви де ла не ки скри вен план за раз би ја ње СССР­а. Страх и не по ве ре ње јед не и дру­ге стра не до вешће до ни за ин ци де на та

и све ви ше их уда ља ва ти. По че ло је са кри зом око Тр ста, ко му ни стич ким уда­ром у Че хо сло вач кој, зах те вом Тур ској да усту пи де ло ве те ри то ри је око Мо ре­у за и ге рил ским ра том у Грч кој. Тру ман је био си гу ран да је ово са мо по че так ши ре ња ко му ни зма и на др жа ве За пад не Евро пе и да је нео п ход но пру жи ти сна­жан от пор. Ка да је Ста љин фор ми рао Ко мин форм, ко ји је тре бао да за ме ни Ко мин тер ну, из гле да ло је да се Тру ма но­ве ноћ не мо ре оства ру ју. Кларк Кли форд је као ње гов лич ни са вет ник за го ва рао агре сив ни ју по ли ти ку пре ма Мо скви, а би ло је и та квих ми шље ња да је нај бо­ље по ве сти пре вен тив ни рат док Ру си још не ма ју атом ску бом бу. На по ли ти ку САД­а пре ма СССР­у нај ве ћи ути цај је имао из ве штај Џор џа Ке на на, та да шњег ам ба са до ра у Мо скви, ко ји је тре бало да об ја сни раз ло ге ова квог по на ша ња Ста љи на. Он је из нео те зу да је Ста љи­но ва по ли ти ка са мо на ста вак по ли ти ке ру ских ца ре ва из вре ме на Цар ске Ру си­је. По ње му, овла да ва ње Ис точ ном Евро­пом је успе хом Цр ве не Ар ми је оства рен ста ри циљ ру ског им пе ри ја ли зма. Ке нан је уви део да се Ста љин не ће за у ста ви ти, да не ће по што ва ти до го во ре и да је је ди­ни мо гу ћи од го вор сна жно се од у пре­ти. Тре ба под хит но ре ши ти про блем у Грч кој и спре чи ти да ко му ни стич ке пар­ти је у За пад ној Не мач кој и ши ром Евро­пе ко ри сте ло шу еко ном ску си ту а ци ју за до ла зак на власт пу тем ре во лу ци је. На осно ву Ке на но вог те ле гра ма на ста­ла је Тру ма но ва по ли ти ка об у зда ва ња, ко ја се са сто ја ла у ства ра њу са ни тар ног ко ри до ра ко ји ће огра ни чи ти СССР и по кре та њу пла но ва за еко ном ску об но­ву ра том опу сто ше не Евро пе. Тру ман је 1947. го ди не од Бри та ни је пре у зео по моћ Грч кој и Тур ској и на ја вио да ће

Историја НАТО савезаПо бе да у ра ту је Аме ри кан ци ма омо гу ћи ла кон тро лу мо ра и оке а на без пре се да на и без опа сно сти да ће не ко то да угро зи, има ју ћи у ви ду сте пен ра за ра ња ста рих европ ских др жа ва. Тру ман ко ји је на сле дио Ру звел та ни је же лео да се то га од рек не и да про пу сти ова кву шан су

Мар ко Жив ко вић

4 istorijadveri srpske

САД по мо ћи свим де мо крат ским др жа­ва ма у Евро пи на пу ту об но ве. По кре нут је ам би ци о зни план еко ном ске об но­ве Евро пе, по знат као Мар­ша­лов­план. По ред еко ном ске об но ве тре ба ло је и ује ди ни ти за пад не европ ске др жа ве у бор би про тив ко му ни зма и СССР­а. Већ 1948. го ди не пот пи сан је Бри сел ски уго­вор за пад них европ ских др жа ва и САД, ко ји је, као одбрам бе ни са вез, тре бало да по слу жи као од го вор на мо гу ће вој не ак ци је Со вјет ског Са ве за и да се од у пре на сил ним ко му ни стич ким ре во лу ци ја­ма. На ова кве по те зе За па да, Ста љин је са мо имао још ви ше по до зре ња пре ма САД и још ви ше је сум њао да је њи хов циљ на пад За па да на СССР и уни ште ње ко му ни зма. Као од го вор Мар­ша­ло­вом­пла­ну фор ми ран је Са вет за уза јам ну по моћ, ко ји је тре бало да об но ви еко­но ми ју Ис точ не Евро пе.

СТВАРАЊЕ НАТО ПАКТАНа осно ву Бри­сел­ског­ спо­ра­зу­ма,

на ред не го ди не, 4. апри ла 1949, ство рен је НА ТО пакт. Осни ва чи и пот пи сни ци По ве ље су: Ве ли ка Бри та ни ја, Исланд, Нор ве шка, Фран цу ска, Лук сем бург, Хо лан ди ја, Дан ска, Ита ли ја, Пор ту гал, Ка на да и САД. Не ке др жа ве су про гла­си ле не у трал ност као што су Фин ска, Швед ска Аустри ја (на чи јој те ри то ри ји су се још на ла зи ле со вјет ске тру пе) и Швај цар ска. Европ ске др жа ве су усту­пи ле сво је ба зе и по мор ске лу ке за сме штај НА ТО вој ни ка и вој не тех ни ке. Осни вач ки до ку мент је ис ти цао да овај са вез ни је усме рен про тив не ке др жа­ве и да је за ре ша ва ње спо ро ва мир­ним пу тем. Це ло ку пан прав ни си стем НА ТО­а је на стао на прин ци пи ма Ује­ди ње них На ци ја, од ричући се упо тре бе си ле у ме ђу на род ним од но си ма и да ју­ћи пред ност мир ном ре ше њу. По себ но је ва жан члан 5 осни вач ке По ве ље који за бра њу је упо тре бу сна га НА ТО из ван гра ни ца сво јих чла ни ца. НА ТО је ство­рен ис кљу чи во као од брам бе ни са вез ко ји ће ре а го ва ти је ди но ако јед на од чла ни ца бу де на пад ну та. Ка да је ство рен, он ни је пред ста вљао ве ли ку вој ну сна гу већ је ви ше бра нио по ли тич ке ин те ре­се САД и за пад них европ ских др жа ва. На по чет ку се ви де ло да ће аме рич ки ге не ра ли и ад ми ра ли за у зи ма ти нај ва­жни је функ ци је у Са ве зу и да ће Ва шинг­тон има ти нај ве ћи ути цај на ње гов рад и фи нан си ра ње. Вр хов но те ло НА ТО­а је Са вет чи је је се ди ште у Бри се лу и ње го­вим са стан ци ма пред се да ва ге не рал ни се кре тар. Он пре све га има по ли тич ку функ ци ју. Вој ну уло гу има Вој ни Ко ми­тет НА ТО­а ко ји се са сто ји од Ко ман де за Евро пу (Бри сел) , Ко ман де за Атлан тик (Нор флок, САД) и Ко ман де за Ла манш (Нор твуд, Бри та ни ја) . Ко ман да за Евро­пу се са сто ји од: Ко ман де за Се вер ну Евро пу (Кол сос, Нор ве шка), Ко ман де за Цен трал ну Евро пу (Брен сем, Не мач­ка) и Ко ман де за Ју жну Евро пу (На пуљ, Ита ли ја).

Све европ ске др жа ве у ко ји ма ни је по бе дио ко му ни зам при хва ти ле су НА ТО. Ве ћи на зе ма ља ко је су би ле фа ши стич ке (Ита ли ја) или су би ле на стра ни Не мач­ке, ни су има ле из бо ра. Би ла је то во ља по бед ни ка. Ве ли ка Бри та ни ја је у НА ТО­у ви де ла са мо на ста вак сво јих спе ци јал­них од но са са Ва шинг то ном, а Фран цу­ска је сма тра ла да но во фор ми ра ни Са вез тре ба да јој пру жи дво стру ку за шти ту: и од агре си је СССР­а али од по нов ног ја ча ња Не мач ке. Ова ка став је по себ но сме тао Аме ри кан ци ма ко ји су же ле ли и да Не мач ку ин те гри шу у пу но прав­но члан ство и по но ви је на о ру жа ју. На са мом по чет ку до шло је до су ко ба око ви зи је Али јан се из ме ђу САД и Фран цу­ске. Ипак, Аме ри кан ци су на шли од лич­ног са го вор ни ка у ви ду не мач ког кан це­ла ра Кон ра да Аде на у ра. Он је сма трао да је је ди ни пут да се Не мач ка од рек­не сво је про шло сти ­ окре та ње пре ма атлант ским ин те гра ци ја ма. По ред ста­ва Фран цу ске, Ва шинг то ну ни је да ва­ло ми ра огром на вој на над моћ СССР­а. Тих го ди на НА ТО је рас по ла гао са са мо 12 ди ви зи ја ко је су морале да се од у­пру на па ду чак 175 ди ви зи ја Со вјет ског Са ве за. По во дом то га је у Ли са бо ну 1952. го ди не одр жан са мит чла ни ца НА ТО­а на ком је пре суд но пи та ње би ло по ве ћа­ње бро ја вој ни ка. На са ми ту је усво је на по ли ти ка ус по ста вља ња рав но те же и при ма ња но вих чла ни ца. Аме ри кан ци су у Евро пу по сла ли још пет ди ви зи ја, а број ави о на је по ве ћан на 5200. Ај зе на­ху ер је, као та да шњи ге не рал ни се кре тар Али јан се, пред ла гао да се у пу но прав но члан ство при ме Шпа ни ја, Грч ка, Тур ска и Ју го сла ви ја (иако је би ла ко му ни стич­ка; на За па ду се ра чу на ло на ју го сло вен­ску вој ску због су ко ба са Ста љи ном), ка ко би се оси гу ра ло ју жно кри ло НА ТО пак та. При јем Шпа ни је је спре чен због ка рак те ра ре жи ма ко ји је упра вљао том зе мљом, а Грч ка и Тур ска су при мље не то ком 1952. го ди не. Фран цу ска и Ве ли­ка Бри та ни је су би ле из ра зи то про тив при ма ња Шпа ни је и Ју го сла ви је. Да би се пот пу но оси гу ра ло ју жно кри ло, Ва шинг тон је ини ци рао по тпи си ва ње пак та о при ја тељ ству из ме ђу Грч ке и Тур ске, ко ји је пот пи са ла и Ју го сла ви ја. На тај на чин је и она по ста ла део НА ТО­а по што се овим уго во ром под ра зу ме ва­ла за јед нич ка ак тив ност и ускла ђи ва ње опе ра ци ја вр хов них ко ман ди. При ма њем Грч ке и Тур ске за вр ше но је фор ми ра ње тзв. са­ни­тар­ног­ко­ри­до­ра ко ји је тре бало да огра ни чи по те зе СССР­а.

Пр ви ве ли ки иза зов за НА ТО, по ред опа сно сти са Ис то ка, би ла је Су ец ка

кри за 1953. У Егип ту је мла ди арап ски на ци о на ли ста На сер на ци о на ли зо вао Су ец ки ка нал и отео га из ру ку Бри та­на ца и Фран цу за. Европ ске др жа ве су ве о ма оштро ре а го ва ле тра же ћи да се НА ТО ан га жу је у ра ту про тив Егип та. По себ но се Фран цу ска бо ја ла ка кав ће ути цај има ти сна га арап ског на ци о на­ли зма на Ал жир и Ма ро ко. Ини ци ја ти ва Па ри за и Лон до на о ан га жо ва њу Али­јан се је спре че на на са стан ку Са ве та од стра не САД­а. Аме ри ци ни је од го­ва ра ло ши ре ње ра та у тре нут ку ка да је на дру гом кра ју све та уву че на у рат на Ко реј ском по лу о стр ву. По себ но је био при ме тан страх од ме ша ња СССР­а и по ку ша ја да оства ри сво је ин те ре се у овом де лу све та. Фран цу ска и Бри та ни­ја ни су има ле дру гог из бо ра и кре ну ле су у рат са мо и ни ци ја тив но. Рат про тив Егип та је ка сни је за вр шен раз ме шта њем ми ров не ми си је Ује ди ње них На ци ја и ком про ми сом око ка на ла. Не до ста так аме рич ке по др шке ини ци ја ти ви Фран цу­ске имаће за по сле ди цу ја вља ње не по­ве ре ња из ме ђу Па ри за и Ва шинг то на у по гле ду функ ци о ни са ња НА ТО­а.

Те шко по ли тич ко пи та ње по нов ног на о ру жа ва ња Не мач ке и ње ног при­је ма у НА ТО ко нач но је ре ше но ма ја 1955. го ди не. На ро чи то Фран цу ска ни је же ле ла по вра так Не мач ке и об но­ву ње не сна ге, а за Аме ри кан це је то би ло пи та ње жи во та или смр ти. На тај на чин је Ај зен ха у ер спро вео свој план о ну кле ар ном ки шо бра ну из над Евро­пе. По сле по ве ћа ња вој ни ка и тех ни ке на кон до го во ра у Ли са бо ну, СССР је и да ље имао пред ност у бро ју вој ни ка и у кон вен ци о нал ном на о ру жа њу. Је ди ни ефи ка сан на чин од бра не би ла је ну кле а­ри за ци ја ору жа них сна га НА ТО­а. По сле 1955. го ди не ну кле ар но оруж је по ста је би тан део стра те ги је НА ТО од го во ра на евен ту ал ну агре си ју са Ис то ка. Ре ак ци­ја СССР на при јем Не мач ке је ства ра­ње Вар шав ског уго во ра 1955. го ди не ко ји је тре бао да по слу жи учвр шћи ва­њу со вјет ске оку па ци о не по ли ти ке и са рад ње из ме ђу ко му ни стич ких др жа ва. Мо скву је за бри ну ла мо гућ ност да ће та ко бли зу ње них гра ни ца би ти рас по­ре ђе но ну кле ар но оруж је. Же ле ћи то да спре чи, ми ни стар спољ них по сло­ва Пољ ске Ра пац ки је по ну дио ини ци­ја ти ву по ко јој би се ство ри ла зо на без ну кле ар ног оруж ја у Цен трал ној Евро­пи и де ми ли та ри зовао про сто р Не мач­ке. Аме ри кан ци су од би ли овај пред лог јер је он зна чио да би они мо ра ли да се по ву ку до фран цу ско­не мач ке гра ни­це, а Ру си са мо до Пољ ске. Евро па је

Це ло ку пан прав ни си стем НА ТО-а је на стао на прин ци пи ма Ује ди ње них На ци ја, од ричући се упо тре бе си ле у ме ђу-на род ним од но си ма и да ју ћи пред ност мир ном ре ше њу. По себ но је ва жан члан 5 осни вач ке По ве ље који за бра-њу је упо тре бу сна га НА ТО из ван гра ни ца сво јих чла ни ца

5nato saveza dveri srpske

по ста ла по де ље на на два та бо ра и ни је се ви део крај ова квом ста њу. И је дан и дру ги са вез има ли су до вољ но вој ни­ка и до вољ но ну кле ар них бом би да се ме ђу соб но уни ште и да са со бом по ву ку и чи тав свет. Ме ђу тим, бит ни ја је чи ње­ни ца да за пад не си ле не мо гу зна чај но да ути чи на до га ђа је иза гво зде не за ве се и да је ли ни ја по де ле за са да не пре ва­зи ђе на. То је по ка зао и до га ђај на ред не го ди не ка да су со вјет ски тен ко ви 1956. го ди не угу ши ли ма ђар ску ре во лу ци ју. НА ТО је мо гао да са мо мир но по сма тра по кре те Со вјет ске ар ми је.

Аме рич ка хе ге мо ни ја у окви ру Са ве­за и ја ча ње Не мач ке ни су би ле по во љи фран цу ском пред сед ни ку Де Го лу. Он је уви део да се фран цу ска моћ ру ши и же лео је њен по вра так на во де ћу уло­гу у Евро пи. Не мач ка еко но ми ја је све ви ше ра сла и би ло је очи глед но да је пи та ње вре ме на ка да ће пре ра сти фран цу ску. Исто вре ме но је аме рич­ко­бри тан ска са рад ња кре ну ла пу ном па ром, па је до шло до об но ве бри тан­ске вој ске уз аме рич ку по моћ. Оно што је нај ви ше за бри ну ло Де Го ла би ла је и про да ја ин тер кон ти нен тал них ра ке та Скај­болт­Лон до ну, што је до при не ло губитку првенства фран цу ска вој ска у Евро пи. У Па ри зу се сма тра ло да је за ова кав раз вој до га ђа ја од го во ран НА ТО, због на чи на на ко ји је на стао и због на чи на на ко ји функ ци о ни ше. НА ТО је за Фран цу ску био као не ки терет ко ји је све ви ше при ти ска и оне мо гу ћа ва у са мо стал ној по ли ти ци. Кри за око Су е­ца и не до ста так по др шке оста лих чла­но ва Али јан се у ко ло ни јал ним ра то ви­ма Фран цу ске у Ал жи ру и Ин до ки ни, уве ри ле су Де Го ла да се НА ТО мо ра ре фор ми са ти. У пи та њу су би ли и раз­ли чи ти по гле ди на по нов но на о ру жа­ва ње Не мач ке, очу ва ње од лу чи ва ња на на ци о нал ном ни воу и ства ра ње не за­ви сних европ ских ну кле ар них ка па­ци те та. Го ди не 1958. Де Го л је упу тио ме мо ран дум Ај зен ха у е ру и Мак ми ла­ну, пре ми је ру Бри та ни је, да се НА ТО ре фор ми ше та ко што би се фор ми ра­ла Ди рек ци ја ко ја би по ста ла вр хов­но те ло за од лу чи вање. Ди рек ци ју би чи ни ле САД, В. Бри та ни ја и Фран цу ска, а Не мач ка би би ла ис кљу че на. Та ко би се ство рио штаб ко ји би се до го ва рао о за јед нич кој стра те ги ји. Аме ри кан ци су од би ли овај пред лог не же ле ћи да из ба це Не мач ку из за пад не Али јан се. Бри та ни ја би, ако би при хва ти ла ова­кав до го вор, мал те не жр тво ва ла по себ­не од но се ко је има са Ва шинг то ном. Пред лог Де Го ла је од би јен и са мим тим и шан са да се НА ТО ре фор ми ше. Као ре ак ци ја на при сти гли од го вор, Фран цу ска је по ву кла сво ју мор на ри­цу из за јед нич ке ко ман де и кре ну ла да раз ви ја сво је ну кле ар не ка па ци те те, а већ је по че ла озбиљ но раз ми шља ти о пот пу ном по вла че њу из Али јан се.

Од свих аме рич ких пред сед ни ка, Ке не ди ће се по ка за ти као нај ве ћи про тив ник европ ске не за ви сно сти. Он

је водио по ли ти ку та ко да ни је же лео да се до во ди у пи та ње да је ди но Аме­ри кан ци има ју пра во да кон тро ли шу ну кле ар но оруж је НА ТО­а. Он је те жио ус по ста вља њу ну кле ар ног мо но по ла САД у од но су на Фран цу ску, Не мач ку и Бри та ни ју. Ну кле ар но оруж је мо ра има­ти цен трал ну ко ман ду под кон тро лом аме рич ких офи ци ра и ад ми ра ла, и мо ра­ју се ин те гри са ти сви ну кле ар ни ка па­ци те ти. Ње го ва по ли ти ка је би ла од раз стра ха да ће ну кле ар но оруж је у по се ду европ ских др жа ва би ти охра бру ју ће за са мо стал ну по ли ти ку Евро пе, или чак за европске на ме ре да се по бољ ша ју од но си са СССР­ом. У вре ме Ке не ди ја по чи ње опре ма ње бро до ва НА ТО пак­та ну кле ар ним бо је вим гла ва ма и ства­ра ње МЛФ­а, мул ти ла те рал них сна га, ко је би тре ба ло да укљу чи европ ску и аме рич ку ар ми ју у је дин стве ну ко ман­ду. Ке не ди је ин си сти рао на ап со лут­ној по ве за но сти Евро пе и Аме ри ке. То га је уве ло у же сток су коб са већ раз­о ча ра ним Де Го лом. Су коб је на стао и око дру га чи је ви зи је ка кав НА ТО тре ба

да бу де. Де Гол је же лео да се од лу чу­је на на ци о нал ном ни воу, да европ ске вој ске за др же сво ју са мо стал ност и да има ју не за ви сне ну кле ар не ка па ци те­те. Са дру ге стра не био је Ке не ди ко ји је за го ва рао од лу чи ва ње на над на ци­о нал ном ни воу и не по треб ност по себ­них европ ских ну кле ар них ра ке та. Де Гол је по ку шао да пре ко до го во ра са Не мач ком бло ки ра аме рич ке пла но­ве, али у то ме ни је ус пео. Раз о ча ран ова квим ви ше го ди шњим од но сом и по ли ти ком Ва шинг то на пре ма Евро пи, од лу чио је да Фран цу ску 1966. го ди не из ву че из НА ТО­а. Би ло је до пу ште но да аме рич ки ави о ни има ју пра во пре­ле та фран цу ске те ри то ри је и да мо гу да шти те наф то во де ко ји су би ли од ва жно сти за САД. Аме ри кан ци су на кра ју на мет ну ли сво је прин ци пе од лу­чи ва ња на над на ци о нал ном ни воу и ус пе ли су да очу ва ју НА ТО под сво јом кон тро лом у Евро пи. По сле то га САД су се за гли би ле у рат у Ви јет на му и све сво је по тен ци ја ле су са Евро пе окре­ну ли ка Ин до ки ни.

Од свих аме рич ких пред сед ни ка, Ке не ди ће се по ка за ти као нај ве ћи про тив ник европ ске не за ви сно-сти. Он је водио по ли ти ку та ко да ни је же лео да се до во ди у пи та ње да је ди но Аме ри кан ци има ју пра во да кон тро ли шу ну кле ар но оруж је НА ТО-а. Он је те жио ус по ста вља њу ну кле ар ног мо но по ла САД у од но су на Фран цу ску, Не мач ку и Бри та ни ју

6 istorijadveri srpske

То ком пе ри о да хлад ног ра та, Вар­шав ски пакт је све вре ме за др жао сво­ју пред ност у кон вен ци о нал ним сна­га ма, бро ју вој ни ка и тен ко ва. За пад на Али јан са је тај не до ста так на док на ђи­ва ла бро јем ну кле ар них ра ке та рас­по ре ђе них по европ ским ба за ма ко је су тре ба ле да од вра те Со вјет ски Са вез од коп не ног на па да на За пад ну Евро­пу. Кон тро ла над ну кле ар ним оруж јем ни кад ни је би ла пре пу ште на европ ским вла да ма, већ су Аме ри кан ци то пра во ис кљу чи во за др жа ли за се бе. Прет­ња од ну кле ар ног ра та над ви ла се над Евро пом и сва ка хлад но ра тов ска кри­за би ла је пра ће на по ди за њем бор бе­не го то во сти и на јед ној и дру гој стра­ни. У шко ла ма су де ца учи ла ка ко да се по на ша ју у слу ча ју ну кле ар ног уда ра, а ве ћи на европ ских гра до ва има ла је по при ли чан број атом ских скло ни шта. Ва р шав ски пакт је био под ап со лут ном кон тро лом ру ских офи ци ра и нај ве ћи број вој ни ка је био из Ру си је. Ни кад се ни је мо гло ре ћи са си гур но шћу да ће ми ли о ни обич них гра ђа на Ис точ не Евро пе да ти сво је жи во те за Мо скву и кре ну ти у ју риш на За пад. Са дру ге стра­не, НА ТО је ипак био до бро вољ ни са вез ко је су са мо вољ но при хва ти ле вла де европ ских др жа ва. Странке ле ви це и странке де сни це у по ли тич ком жи во ту европ ских др жа ва при хва ти ле су НА ТО као нај бо љи ин стру мент за шти те од ко му ни зма. То ком се дам де се тих, је ди на кри за у Евро пи је на сту пи ла због од но са Грч ке и Тур ске око Ки пра. Грч ка је, не за­до вољ на на чи ном на ко ји се по ста ви ла ве ћи на чла ни ца Али јан се, 1974. го ди не за мр зла свој ста тус у НА ТО­у. На по зор­ни ци од Ура ла до Атла ни ти ка на ла зи ло се око 6 ми ли о на на о ру жа них вој ни ка и не ко ли ко хи ља да ну кле ар них бо је­вих гла ва. У ци љу спре ча ва ња тр ке у на о ру жа ва њу САД и СССР су пот пи са­ле спо ра зу ме САЛТ и СТАРТ и спо ра зум АБМ о огра ни ча ва њу и за бра ни ан ти­ба ли стич ких ра ке та. Успе шни пре го во­ри су тре ба ло да до би ју свој на ста вак у ви ду спо ра зу ма САЛТ 2, али су про па ли због со вјет ске ин ва зи је на Ав га ни стан. На го ди шњем ни воу, це на одр жа ва ња ну кле ар ног оруж ја, тр ка у на о ру жа ва­њу и фи нан си ра ње то ли ког бро ја вој­ни ка из но си ла је чак око 600 ми ли јар ди до ла ра. Хлад ни рат, за тег ну ти од но си Ис то ка и За па да и два су прот ста вље на вој на са ве за су нај ве ћи, нај смр то но сни­ји и си гур но нај ску пљи вој ни кон фликт у људ ској исто ри ји.

До ла ском Ро нал да Ре га на за аме рич­ког пред сед ни ка, хлад ни рат је ушао у сво ју за вр шну фа зу. Ре ган је био из ра­зи ти ан ти ко му ни ста и же лео је да кон­фликт са СССР­ом за вр ши у вре ме свог ман да та. По че ло је раз ме шта ње но вих, мо дер них ра ке та на европ ском тлу што је тре ба ло да по кре не Мо скву на још јед ну тр ку у на о ру жа ва њу. По че ло је и фи нан си ра ње ра зних син ди кал них и ди си дент ских по кре та са дру ге стра не гво зде не за ве се. У то вре ме Мо сква се

за гли би ла у ин ва зи ју на Ав га ни стан ко ји је цр пео знат не људ ске и ма те ри јал не ре сур се. Је ди на кри за у НА ТО­у осам­де се тих је би ла око ра та на Фо кланд­ским остр ви ма. На и ме, Мар га рет Та чер је же ле ла да рат про тив Ар ген ти не по ве­де пре ко за јед нич ке ак ци је свих чла ни­ца Али јан се. Али то јој ни је по шло за ру ком, исто као и у слу ча ју кри зе око Су е ца, због про ти вље ња Ва шинг то на. У исто ри ји НА ТО са ве за осам де се те су бит не је ди но по при ма њу Шпа ни је у пу но прав но члан ство по сле де мо крат­ских про ме на у тој зе мљи.

Ка та стро фом у Ав га ни ста ну и по бу на­ма у зе мља ма Ис точ не Евро пе, СССР­у је за дат смр тан уда рац. Ко му ни стич ка еко но ми ја ни је мо гла ви ше да из др­жи и во ђе ње ра та и но ву тр ку у на о­ру жа ва њу, а ко му ни стич ке ели те ни су мо гле ви ше да иг но ри шу же љу ми ли­о на љу ди за про ме ном. Па дом Бер лин­ског зи да сру шен је Со вјет ски Са вез, а 1991. го ди не Вар шав ски пакт је пре­стао да по сто ји. Ру ски вој ни ци, ко ји су се го то во пе де сет го ди на на ла зи ли у зе мља ма Ис точ не Евро пе и Ис точ не Не мач ке, по ву кли су се на сво ју те ри­то ри ју. Из Хлад ног ра та САД и НА ТО су иза шли као по бед ни ци.

НА ТО ОД 1991. ДО 1999. ГО ДИ НЕПо сле 1991. го ди не и сло ма Вар шав­

ског пак та, НА ТО је из гу био свог не при ја­те ља због ко јег је и ство рен. Оче ки ва ло се сми ре ње и по пу шта ње за тег ну то сти на ре ла ци ји За пад­Ис ток. Ме ђу тим, ни је до шло до дра стич ни јег сма ње ња вој ни­ка и за тва ра ња европ ских ба за. Убр зо је на сту пи ла кри за у Пер сиј ском за ли­ву. Са дам Ху се ин је из вр шио анек си ју Ку вај та што је иза зва ло вој ни од го вор САД и НА ТО под на зи вом „Пу стињ ска олу ја“. У За лив ском ра ту НА ТО је пр ви пут од свог по стан ка вој но ин тер ве­ни сао, пот пу но за не ма ру ју ћи члан 5 уго во ра о осни ва њу. Из не на ђу ју ћа је бр зи­на ко јом је до не та је дин ствена од лу­ка свих чла ни­ца. Ово је би ла пр ва и је ди­н а а к ц и ­ја НА ТО­а по до пу­ш т е њ у С а в е т а безбед­н о с т и Ује ди­њ е н и х На ци ја. Иако је по бе дио у хлад ном ра ту, и иако је не стао Вар­шав ски пакт, Ва шинг тон ни је ни поми шљао о

по вла че њу из Евро пе и рас фор ми рава­њу НА ТО­а.

Но вем бра 1991. го ди не одр жан је са мит у Ри му на ком је Џорџ Буш на ја­вио на ста нак „но вог свет ског по рет ка“, у ком би НА ТО имао зна чај ну уло гу. У то вре ме се у аме рич ком јав ном и ин те­лек ту ал ном жи во ту во ди ла рас пра ва о бу ду ћој стра те ги ји аме рич ке по ли­ти ке. И де мо кра те и ре пу бли кан ци су зах те ва ли ве ће ан га жо ва ње. По себ но су би ли ути цај ни иде о ло зи аме рич ке но ве де сни це пред во ђе ни Френ си сом Фу ко ја мом. Они су вр ши ли при ти сак на аме рич ку вла ду да се НА ТО очу ва у Евро пи и тран сфор ми ше та ко да га ви ше не огра ни ча ва члан 5 о ге о граф­ском од ре ђи ва њу ње го вих ак тив но сти. По њи ма је би ло по треб но сма њи ти ути­цај Ује ди ње них На ци ја и Са ве та без бед­но сти. Зна ча јан до при нос овим иде ја ма о про ме ни аме рич ке спољ не по ли ти ке да ли су Збиг њев Бже жин ски и Са мју ел Ханг тин тон. До ла ском Би ла Клин то на на ме сто аме рич ког пред сед ни ка, ове за ми сли су до би ле свог из вр ши о ца. У то вре ме стигла је и једна ини ци ја ти ва из Мо скве ко ју вре ди по ме ну ти. Ру си ја је пред ла га ла да се ак ти ви ра Вој ни Ко ми­тет Ге не рал ног се кре та ра Ује ди ње них На ци ја ко ји би по стао Ге не рал ни се кре­тар НА ТО­а. На тај на чин би НА ТО био ста вљен под кон тро лу Са ве та без бед­но сти и Ру си ја би он да по ста ла ње гов члан. Овај пред лог ни је на и шао на сим­па ти је у Аме ри ци. Очу ва њем НА ТО­а ова квим ка кав је сте, САД су одр жа ле свој до ми нан тан по ла жај и спре ча ва ле евен ту ал ну опа сност од ства ра ње не за­ви сне европ ске вој ске о ко јој се све ви ше го во ри ло. Стра те ги ја НА ТО­а се од хлад­но ра тов ске ре то ри ке пре не ла на бор бу за де мо кра ти ју и људ ска пра ва, пре ко тзв. стра те ги је упра вља ња кри за ма. Кри­за ко ја ће од лич но по слу жи ти ова квим

пла но ви ма је по чет­ком де ве де се тих

по че ла на Бал ка­

ну.

7nato saveza dveri srpske

Иако је Ју го сла ви ја још би ла је дин­стве на и ме ђу на род но при зна та зе мља, Ше ста фло та НА ТО­а је упло ви ла у Ја дран ско мо ре и из вр ши ла вој ну ве жбу под на зи вом „Зма јев че кић“. Са еска ла­ци јом су ко ба у Хр ват ској и Бо сни, НА ТО се ак тив но уме шао по на ло гу за пад них си ла. Ус по ста вље на је зо на за бра ње ног ле та из над Бо сне 1992. што је има ло зна чај ног ути ца ја на во ђе ње ра та, а нај­ви ше је по го ди ло срп ску стра ну. НА ТО ави ја ци ја је чи та во вре ме ра та ак тив­но па тро ли ра ла из над Бо сне. По че ло се са стал ним на о ру жа ва њем хр ват ске и му сли ман ске вој ске са НА ТО аеро дро ма. Сла ти су и оба ве штај ни по да ци хр ват­ској и му сли ман ској стра ни о ак тив но­сти ма срп ске вој ске. Да нас се по у зда но зна да су НА ТО струч ња ци ак тив но уче­ство ва ли у при пре ма њу, осми шља ва њу и спро во ђе њу опе ра ци ја хр ват ске вој­ске „Бље сак“ и „Олу ја“ ко је су до ве ле до ге но ци да и ет нич ког чи шће ња Ср ба у Хр ват ској. По сле ан га жо ва ња у Хр ват­ској усле ди ло је и бом бар до ва ње Ср ба у Бо сни. По је ди нач на бом бар до ва ња су по че ла још 1994. го ди не око Го ра жда и Би ха ћа, а на кра ју ра та је усле ди ла ма сов на ак ци ја 6. фло те. Бом бар до ва ни су по ла жа ји срп ске ар ти ље ри је, вој не ко му ни ка ци је и објек ти. Ак ци ја је до не­ла ве ли ке ци вил не жр тве, а по сле ди це оси ро ма ше ног ура ни ју ма се и да нас осе­ћа ју. Све чла ни це су за јед нич ком од лу­ком на Са ве ту по др жа ле бом бар до ва ње Ср ба у Бо сни. Пред сед ник Фран цу ске Ми те ран је по др шком бом бар до ва њу на не ки на чин по вра тио ста тус сво је зе мље у окви ру НА ТО­а ко јег је на пу­сти ла у вре ме Де Го ла. Рат у Бо сни је за вр шен ми ром у Деј то ну 1995. го ди­не, а НА ТО је тре ба ло да бу де га рант ње го вог спро во ђе ња. Фор ми ра не су по себ не тру пе на зва не ИФОР (ка сни је СФОР) ко је су оку пи ра ле Бо сну и Хер­це го ви ну. Би ла је то пр ва вој на ак ци ја НА ТО­а у Евро пи од ње го вог на стан ка. Пре кр шен је члан 5 са осни вач ког уго­во ра НА ТО­а, а и сам рат је во ђен без од лу ке Са ве та без бед но сти.

Ка ко би олак шао по ли ти ку при је ма но вих чла но ва и ка ко би се одр жа ла уло га НА ТО­а у Евро пи, Ва шинг тон је по кре нуо ини ци ја ти ву под на зи вом „Парт нер ство за Мир“. Ини ци ја ти ва „Парт нер ство за Мир“ је зва нич но пред­ста вље на на кон фе рен ци ји у Бри се лу ја ну а ра 1994. го ди не. Ова ак ци ја је пре све га усме ре на на др жа ве Вар шав ског пак та под из го во ром по ли ти ке ста бил­но сти и промовисањa без бе д но сне сарaдње у Евро пи. Да би не ка зе мља мо гла да се при дру жи Парт нер ству за Мир мо ра прет ход но да бу де члан Са ве та за Са рад њу при НА ТО­у или члан Европ ске ор га ни за ци је за без бед ност и са рад њу. На рав но, зе мља ко ја же ли да се при кљу чи овој ини ци ја ти ви мо ра ис пу ња ва ти од ре ђе не по ли тич ке и еко­ном ске пред у сло ве, као што су ли бе­рал на пар ла мен тар на де мо кра ти ја и рад на про ме ни свог еко ном ског си сте­

ма у тр жи шну при вре ду. Та ко су САД и др жа ва ма ко је ни су чла ни це НА ТО­а на мет ну ле вој ну струк ту ру Али јан се и стан дар де на о ру жа ња. На сто ти не фа бри ка оруж ја је за тво ре но и то не оклоп них во зи ла су уни ште не ка ко би се на о ру жа ње зе ма ља Ис точ не Евро пе за ме ни ло оним про из ве де ним у Аме ри­ци или За пад ној Евро пи. На исто ри ча­ри ма и еко но ми сти ма је тек да утвр де ко ли ки је био про фит аме рич ке вој не ин ду стри је пре ко „Парт нер ства за Мир“. По зив за при кљу че ње је при хва ти ло 26 европ ских др жа ва. Де цем бра 1996. и тра ди ци о нал но не у трал на Швај цар ска се при кљу чи ла овој ини ци ја ти ви. Њен при мер су сле ди ле Аустри ја, Швед ска и Фин ска. У окви ру Парт нер ства сва ка др жа ва са ма би ра на чин и сте пен сво је са рад ње са чла ни ца ма НА ТО­а. Ње гов при мар ни циљ је да оспо со би од ре ђе­ну др жа ву да по ста не пу но прав ни члан Али јан се кроз за јед нич ко де ло ва ње у тзв. опе ра ци ја ма по тра ге и спа ша ва ња у са деј ству са дру гим чла ни ца ма. Пре ко ове ини ци ја ти ве САД су ите ка ко омо гу­ћи ле на ме та ње од ре ђе них по ли тич ких, еко ном ских и вој них стан дар да зе мља ма бив шег Со вјет ског Са ве за и по ста ви ле осно ве за про ши ре ње НА ТО­а на Ис ток. Сре ди ном де ве де се тих од но си НА ТО­а и Ру си је су би ли за до во ља ва ју ћи. Ма ја 1997. го ди не пот пи сан је спо ра зум о парт нер ским од но си ма са Ру си јом и Укра ји ном и ус по ста вљен је Са вет Ру си­ја­НА ТО. У Евро пи је фор ми ран Европ­ско­Атлант ски парт нер ски са вет (ЕАPC) ко ји је об у хва тио 46 др жа ва. У том тре­

нут ку по ли ти ка САД је би ла у сен ци рас пра ва шта ра ди ти по сле ан га жо ва­ња у Бо сни и шта тра жи ти од НА ТО­а у бу дућ но сти. Спољ на по ли ти ка САД је би ла ра за пе та из ме ђу изо ла ци о ни ста пред во ђе них Ханг тин то ном ко ји су би ли про тив да љег ши ре ња, и ин тер вен ци­о ни ста ко ји су сма тра ли да се Аме ри ка не сме по ву ћи са тла Евро пе. Ва шинг­тон ни је же лео да би ло ка кву ини ци ја­ти ву пре пу сти Европ ској уни ји, и у том тре нут ку су му од го ва ра ли парт нер ски од но си са Мо сквом. Све ди ле ме око но ве уло ге НА ТО­а ре ше не су на са ми­ту у Ва шинг то ну и еска ла ци јом ра та на Ко со ву и Ме то хи ји.

По во дом пе де сет го ди на од на стан ка НА ТО пак та одр жан је са мит у Ва шинг­то ну. Са мит је про шао у раз го во ри ма ка кав је НА ТО по тре бан за 21. век. Усво­је на је но ва стра те ги ја ко ју је пред ста­ви ла Ма длен Ол брајт, ми ни стар спољ­них по сло ва САД. Но ва стра те ги ја је по ка за ла пот пун рас кид са ослон цем на прин ци пе Ује ди ње них На ци ја. НА ТО се и зва нич но осло бо дио ге о граф ског огра ни че ња ко ји је по чи вао на чла ну 5 по ком се Али јан се не мо же ан га жо ва ти из ван др жа ва чла ни ца. Бр зо се по ка за ло да је Ру си ја за За пад и да ље нај о па сни ји про тив ник, и да про ши ре ње на Ис ток тре ба по че ти што пре, док је Ру си ја још на ко ле ни ма. У Кон гре су је иде ја о про­ши ре њу на Ис ток и по ли ти ка Би ла Клин­то на и Ри чар да Хол бру ка до би ла не по­де ље ну по др шку. Значајан ин те рес за про ши ре ње на Ис ток је има ла и вој на ин ду стри ја ко ја би на тај на чин оства­

8 istorijadveri srpske

Да нас се по у зда но зна да су НА ТО струч ња ци ак тив но уче ство ва ли у при пре ма њу, осми шља ва њу и спро во-ђе њу опе ра ци ја хр ват ске вој ске „Бље сак“ и „Олу ја“ ко је су до ве ле до ге но ци да и ет нич ког чи шће ња Ср ба у Хр ват ској

ри ла огром не про фи те. На са ми ту су у пу но прав но члан ство при мље не Че шка, Пољ ска и Ма ђар ска, а упу ћен је по зив Ле то ни ји, Ли тва ни ји, Есто ни ји, Ал ба­ни ји, Бу гар ској, Ма ке до ни ји, Ру му ни ји и Хр ват ској. Са ста нак чла но ва за пад не Али јан се тра јао је за вре ме НА ТО бом­бар до ва ња Ју го сла ви је, та ко да су но ви прин ци пи и спро во ђе ни у де ло. Ипак, нај ва жни ја од лу ка на са ми ту у Ва шинг­то ну била је пре ва зи ла же ње чла на 5 и од лу ка о про ши ре њу на Ис ток до гра­ни це са Ру си јом.

Са по чет ком су ко ба на Ко со ву и Ме то хи ји, НА ТО је на шао до бру при ли­ку за свој оп ста нак и афир ма ци ју но ве уло ге. Уста нак ал бан ских те ро ри ста је имао по др шку за па да од са мог по чет­ка. По сле ул ти ма ту ма у Рам бу и јеу, ко ји је срп ска стра на од би ла, усле ди ло је 78 да на бом бар до ва ња срп ских гра до ва. Бом бар до ва ње је има ло по др шку свих чла ни ца Али јан се, из у зев Грч ке. Рат на Ко со ву и Ме то хи ји је тра јао од 24. мар­та до 10. ју на 1999. го ди не и за вр шен је Ку ма нов ским спо ра зу мом. По сле пот­пи си ва ња ми ров ног спо ра зу ма, НА ТО је из вр шио оку па ци ју Ко со ва за јед но са сво јим са ве зни ци ма из ОВК­а. Усле ди ло је про те ри ва ње срп ског ста нов ни штва и уни шта ва ње цр ка ва и ма на сти ра. На Ко со ву је по диг ну та ба за Бонд стил, а тру­пе ко је су оку пи ра ле Ко со во на зва не су КФОР. Бом бар до ва ње Ср би је је тре ба ло да афир ми ше но ву уло гу НА ТО­а и да по ка же да су европ ске др жа ве не спо­соб не да ре ше про блем у свом дво ри­шту. Ак ци ја је из ве де на без одо бре ња Са ве та без бед но сти, што је у скла ду са прин ци пи ма са са ми та у Ва шинг то ну. Иако је на по чет ку ра та по сто ја ло при­вид но је дин ство чла ни ца Али јан се, оно се по сле оку па ци је Ко со ва на ру ши ло. По сле ра та европ ске др жа ве су пр ви пут ја сно по че ле да по ми њу ства ра ње европ ске вој ске ко ја би де ло ва ла са мо­стал но. Ини ци ја ти ва Фран цу ске и Не мач­ке је у Ва шинг то ну до че ка на на нож и ве о ма оштро кри ти ко ва на. Европ ска уни ја је, и по ред сво је еко ном ске мо ћи, у вој ном сми слу бе зна чај на. Ну ђе но је ком про ми сно ре ше ње: европ ска вој ска ко ја мо же да по сто ји али са мо у окви­ру НА ТО­а. Аме ри кан ци ни у ком слу­ча ју ни су же ле ли да на пу сте Евро пу и је дин ство Са ве за је очу ва но. На кра ју, то је био и циљ бом бар до ва ња! Рат про­тив Ср би је је по ка зао да НА ТО мо же да кр ши ме ђу на род не за ко не ка ко хо ће и кад за же ли.

НА ТО ПО СЛЕ 1999. ГО ДИ НЕДо ла зак Џор џа Бу ша на ме сто пред сед­

ни ка САД­а имаће за по сле ди цу про ме ну у аме рич кој спољ ној по ли ти ци и сма­ње ње ин те ре со ва ња за Бал кан. Област Цен трал не Ази ја је по ста ла ре ги он од кључ не ва жно сти за на ци о нал ну без­бед ност САД. Цен трал на Ази ја је кроз исто ри ју би ла мост или ме сто спа ја ња Евро пе и Ази је. Све ве ћи не до ста так

енер гет ских ре сур са и њи хо ва кон­тро ла биће глав ни циљ но ве док три не аме рич ког ин тер вен ци о ни зма и по ку­ша ја да се ре фор ми ше НА ТО. Осно ву за ова кву по ли ти ку Ва шинг то на по ста вио је Збиг њев Бже жин ски у сво јим ра до­ви ма о зна ча ју кон тро ле евро а зиј ског про сто ра. Ка спиј ски ре ги он има огром­не ко ли чи не не ис ко ри шће них ре зер­ви наф те и га са, а нај ве ће се на ла зе у са мом бес е ну Ка спиј ског мо ра. По сто је и ре зер ве у Азер беј џа ну, Уз бе ки ста ну, Турк ме ни ста ну и Ка зах ста ну. Кон тро­лом и екс пло а та ци јом, до 2010. би се по кри ло чак 20 % свет ске про из вод­ње. Нај ве ћи про блем у ре а ли за ци ји ових пла но ва су ан ти а ме рич ки ре жи­ми и не ста бил на по ли тич ка си ту а ци ја у ре ги о ну. По ста ви ло се пи та ње ка ко пре мре жи ти ову осе тљи ву област наф­то во ди ма и га со во ди ма. У овим пла ни­ра ним тра са ма по себ но ме сто за у зеће Ав га ни стан због свог ге о граф ског по ло­жа ја. У Ва шинг то ну је све ве ћи ути цај до би ло твр до кри ло ре пу бли ка на ца пред во ђе о До нал дом Рам сфел дом и По лом Вол фо ви цем. Они ће и до не ти но ву док три ну спољ не по ли ти ке ко ју мо же мо де фи ни са ти као по ли ти ку гло­бал ног ин тер вен ци о ни зма. НА ТО би био удар на пе сни ца ова кве по ли ти ке. Циљ док три не гло бал ног ин тер вен ци о ни­зма је ре фор ми са ти НА ТО та ко да од го­во ри на иза зо ве кон тро ле Пер сиј ског за ли ва и Цен трал не Ази је, кон тро ли­са ти ре зер ве наф те и тра се наф то во да ка ко би се омо гу ћи ло не сме та но за до­во ље ње по тре бе за енер ги јом, ру ше ње Са да ма Ху се и на са вла сти и оку па ци ја Ира ка, спро вођење ре фор ме НА ТО­а та ко да се ан га жу је из ван Евро пе где год је то по треб но, све ви ше сма њи­ти ути цај Ује ди ње них на ци ја и Са ве та без бед но сти та ко да не пред ста вљају фак тор огра ни че ња у вој ном ан га жо­ва њу, од ба ци ва ње уго во ра о кон тро­ли ну кле ар ног оруж ја и про ти вра кет­них си сте ма и од луч но кре ну ти у про­ши ре њу НА ТО­а на Ис ток. До га ђај од 11. сеп тем бра је дао од ли чан по вод за ре а ли за ци ју ових пла но ва.

Глав ни раз лог ра та про тив те ро ри зма мо же мо не дво сми сле но до ве сти у ве зу са не ис ко ри шће ним свет ским ре зер ва­ма наф те и га са на под руч ју Цен трал не

Ази је. Упр кос зва нич ним из ја ва ма да се рат во ди про тив те ро ри зма, за рад де мо кра ти је и очу ва ња људ ских пра ва, аме рич ка по ли ти ка пре ма Ав га ни ста ну и це лом ре ги о ну има за циљ кон тро лу над ве ли ким за ли ха ма наф те и наф то­во ди ма. Ва шинг тон је у пе ри о ду 1994. – 1997. ап со лут но по др жа вао та ли ба не због мо гућ но сти да ће нафт на ком па ни ја „Уно кал“ из гра ди ти наф то вод ко ји би се про сти рао од Турк ме ни ста на, Ав га ни­ста на, Па ки ста на до Пер сиј ског за ли ва. Ме ђу тим, ан ти а ме рич ки ре жим у Ка бу­лу је био очи глед на смет ња овим пла­но ви ма. Вој ни и по ли тич ки мо зго ви у Ва шинг то ну су још то ком 1998. го ди не ис ти ца ли да је не мо гу ће из бе ћи Ав га ни­стан у тра си наф то во да и га со во да јер је ње гов про ла зак тим пу тем нај и спла ти­ви ји и нај е ко но мич ни ји. Аме рич ки Кон­грес је 1998. го ди не до нео и зва нич ни до ку мент, на пред лог Ко ми те та за ме ђу­на род не од но се ко ји ука зу је на пра ву по за ди ну ин тер вен ци је у Ав га ни ста ну. У том до ку мен ту се ука зу је да је нео п­ход но да се па жња аме рич ке по ли ти­ке усме ри на област Цен трал не Ази је и огром них ре зер ви наф те. Џон Рам сфелд је, по име но ва њу на ме сто ми ни стра од бра не, то и отво ре но из ја вио: за рад аме рич ких ин те ре са по треб но је да се ре жи ми на том под руч ју за ме не они ма ко ји су при хва тљи ви за са рад њу и чи је вла де ће би ти „де мо крат ске и ме ђу на­род но при зна те“. На ме ра Аме ри ка на ца је би ла да ан га жују НА ТО на про сто ру Цен трал не Ази је и да ста ве под кон­тро лу ре зер ве наф те и га са, ка ко би се обез бе ди ле по тре бе САД за енер ги­јом, али и да би се спре чио евен ту ал­ни ула зак Ру си је и Ки не на то под руч­је. Те ро ри стич ки на па ди на Аме ри ку и ве ли ке ци вил не жр тве у ру ше њу згра да Свет ског тр го вин ског цен тра су ство ри­ле кли му у ко јој су сви по др жа ли рат про тив ре жи ма у Ка бу лу. Све чла ни це Али јан се су по др жа ле вој ну ин тер вен­ци ју и оку па ци ју Ав га ни ста на и, на не ки на чин, све су уче ство ва ле у том ра ту. По сле 11. сеп тем бра, Аме ри кан ци су тра жи ли и по ве ћа ње вој ни ка у окви ру Са ве за за чак 21.000 вој ни ка ко ји би се ан га жо ва ли из ван Евро пе. Све ди ле ме око по ве ћа ња бро ја вој ни ка и ре фор ме НА ТО­а су се ре ши ле на са ми ту у Реј ка­

По ста ви ло се пи та ње ка ко пре мре жи ти ову осе тљи ву област наф то во ди ма и га со во ди ма. У овим пла ни ра-ним тра са ма по себ но ме сто ће за у зе ти Аф га ни стан због свог ге о граф ског по ло жа ја. У Ва шинг то ну је све ве ћи ути цај до би ло твр до кри ло ре пу бли ка на ца пред-во ђе ни До нал дом Рам сфел дом и По лом Вол фо ви цем. Они ће и до не ти но ву док три ну спољ не по ли ти ке ко ју мо же мо де фи ни са ти као по ли ти ку гло бал ног ин тер-вен ци о ни зма. НА ТО би био удар на пе сни ца ова кве по ли ти ке

9nato saveza dveri srpske

ви ку. Са вет се сло жио да НА ТО тре ба да ство ри сна ге ко је ће мо ћи да бр зо ре а­гу ју где год је по треб но, и да Али јан са мо ра за јед нич ки да од ре а гу је на сва ку прет њу и про тив ви ше др жа ва ако је по треб но. Нај ва жни ја од лу ка на са стан­ку у Реј ка ви ку је од ба ци ва ње чла на 5, тј. прин ци па о ге о граф ском огра ни че­њу де ло ва ња са ве за и од лу ка о ан га жо­ва њу из ван Евро пе. САД су же ле ле да на мет ну је дан но ви прин цип ан га жо ва­ња Али јан се, ако је по треб но на свим де ло ви ма све та под из го во ром бор бе про тив те ро ри зма и оруж ја за ма сов но уни ште ње. Вој на ак ци ја про тив Са да ма Ху се и на и оку па ци ја Ира ка тре ба ло је да афир ми ше ре де фи ни са ну уло гу НА ТО­а са ан га жо ва њем из ван Евро пе.

Ме ђу тим, на по чет ку вој них и ди пло­мат ских при пре ма за оку па ци ју Ира­ка, Ва шинг тон се су о чио са гу бит ком по др шке нај ја чих европ ских зе ма ља. На ви де ло су из би ле не су гла си це око уло ге НА ТО­а. Буш је ве о ма агре сив но за го ва рао за о би ла же ње По ве ље Ује­ди ње них на ци ја и на ме ру да НА ТО у бу дућ но сти де лу је без од лу ке Са ве та без бед но сти. На са стан ку Са ве та Али­јан се, Фран цу ска и Не мач ка су ста ви­ле ве то на ан га жо ва ње НА ТО­а у Пер­сиј ском за ли ву. Од лу ка ове две нај ја­че европ ске др жа ве про у зро ко ва ла је кри зу у аме рич ко­европ ским од но си ма и пот ко па ла је афир ма ци ју но ве уло ге НА ТО­а. Али, по ли ти ка Бу ша до би ла је по др шку Шпа ни је, Пор ту га ла, Ита ли је и др жа ва бив шег Со вјет ског Са ве за. У са мом функ ци о ни са њу НА ТО­а до шло је до су ко ба из ме ђу тзв. ста ре Евро пе (Не мач ка и Фран цу ска) и тзв. но ве Евро пе (Че шка, Пољ ска и Ма ђар ска). Аме рич ка спољ на по ли ти ка је по че ла да се осла ња на са ве зни штво са др жа ва ма тзв. но ве Евро пе и да пре ко њи хо вих гла со ва у Са ве ту НА ТО­а на ме ће сво је од лу ке и по глед на но ву уло гу овог вој ног са ве­

за. Тиме се рат про тив Са да ма Ху се на, без европ ске по др шке и без уче шћа НА ТО­а, пре тво рио у са мо стал ну аме­рич ко­бри тан ску ак ци ју. По сле за вр­шет ка ве ћих вој них опе ра ци ја, и оста­ле европ ске др жа ве су по сла ле сво је вој ни ке у оку па ци ју Ира ка ко ја сва ко­днев но од но си жр тве. Аме рич ка ин ва­зи ја на Ирак је има ла ви ше по сле ди ца: пр ви пут су европ ске др жа ве упо тре­би ле пра во ве та на са стан ку Са ве та и спре чи ле афир ма ци ју стра те ги је но ве уло ге Али јан се, до шло је до озбиљ не кри зе у аме рич ко­европ ским од но си­ма, Европ ска уни ја је по ка за ла да мо же да во ди са мо стал ну спољ ну по ли ти ку и да ће све ви ше ути ца ти на ме ђу на род­не од но се у бу дућ но сти и Ва шинг тон по чи ње да се све ви ше осла ња на по др­шку но вих чла ни ца Али јан се у од бра­ни сво јих ин те ре са. План пре у ре ђе ња НА ТО­а у гло бал ну вој ску ко ја тре ба да ин тер ве ни ше са мо стал но по це лом све ту, због од су ства по др шке нај ја чих европ ских др жа ва, до жи вео је слом упра во на ин ва зи ји на Ирак.

ПО хОД НА ИС ТОКУбр зо по свом до ла ску на ме сто пред сед­

ни ка САД, Џорџ Буш је од ба цио Спо ра зум АБМ пот пи сан у вре ме Хлад ног ра та. То је зна чи ло да се САД по вла че из већ по стиг­ну тих до го во ра о за бра ни и огра ни ча ва­њу про ти вра кет ног оруж ја. Не по што ва ње ових до го во ра је зна чи ло да је аме рич ка ад ми ни стра ци ја ре ше на да огра ни чи моћ

Ру си је и по кре не про ши ре ње НА ТО­а на Ис ток. То је зна чи ло и кр ше ње до го во ра из ме ђу Гор ба чо ва и Ре га на да се НА ТО не ће ши ри ти на зе мље бив шег Со вјет ског Са ве­за. По ред на ме ре да ин тер ве ни ше из ван Евро пе, про ши ре ње на Ис ток је дру ги део стра те ги је ре фор ми за пад не Али јан­се. Су шти на по хо да на Ис ток је: спре чи ти евен ту ал ни по вра так ја ке Ру си је на ме ђу­на род ну сце ну, укло ни ти ру ски ути цај на др жа ве бив шег Со вјет ског Са ве за, овла­да ва ње про сто ром Кав ка за и Ка спиј ског ба се на, екс пло а ти са ње енер гет ских ре сур­са на том под руч ју и вој но очу ва ње наф­то во да и га со во да ко ји иду из Цен трал не Ази је ка Евро пи. НА ТО тре ба да бу де из во­ђач тих за ми сли.

Апри ла 2008. го ди не одр жан је са мит НА ТО­а у Бу ку ре шту. На раз го во ри ма је по но во по кре ну то пи та ње од стра не европ­ских др жа ва да ли је је дан ова кав са вез да нас по тре бан и ка ква ће би ти ње го ва уло га у бу дућ но сти. Европ ске др жа ве још ни су из гу би ле на ду да ће ство ри ти сво је не за ви сне од брам бе не сна ге. САД су сво­јим нај ве ћим ути ца јем уз по моћ но во при­мље них чла ни ца и др жа ва тзв. но ве Евро­пе (Че шка, Пољ ска, Ма ђар ска), од ре ди ле ка рак тер и при о ри те те са ми та. Глав не од лу ке на са ми ту су би ле да ће се про­ши ре ње НА ТО­а на Ис ток на ста ви , иако се то ме про ти ви Ру си ја, и од лу ка о раз ме­шта њу про ти вра кет них си сте ма у Че шкој и Пољ ској. Са ка шви ли је као пред сед ник Гру зи је био спе ци јал ни гост са ми та. Он је из ри чи то зах те вао ула зак ње го ве зе мље у пу но прав но члан ство у Али јан си упућујући

План пре у ре ђе ња НА ТО-а у гло бал ну вој ску ко ја тре ба да ин тер ве ни ше са мо стал но по це лом све ту је до жи вео слом упра во на ин ва зи ји на Ирак због од су ства по др шке нај ја чих европ ских др жа ва

10 istorijadveri srpske

NATO1. Белгија2. Канада3. Данска4. Француска5. Немачка6. Грчка7. Ирска8. Италија9. Луксембург10. Холандија11. Норвеска12. Португал13. Шпанија14. Турска15. Велика Британија16. Америка

оштре кри ти ке на ра чун Ру си је. Раз го во ри о укљу че њу Гру зи је у НА ТО пре ки ну ти су због не га тив ног ста ва Не мач ке по во дом тог пи та ња. Аме рич ки пред сед ник Буш је тра жио од сво јих европ ских са ве зни ка да по ша љу до дат не тру пе у Ав га ни стан због ра та ко ји још тра је. Европ ски са ве зни ци ни су ра до при хва ти ли овај зах тев Ва шинг то на. На ро чи то је Не мач ка од би ја ла да по ша ље још вој ни ка јер је ње но ан га жо ва ње у ра ту у Ав га ни ста ну иона ко до вољ но оп те ре­ти ло ње ну уну тра шњу по ли тич ку сце ну. Во ди ла се рас пра ва и око при је ма но вих чла ни ца: Ал ба ни је, Ма ке до ни је и Хр ват ске. При хва ћен је при јем Бу гар ске и Ру му ни је у пу но прав но члан ство. Раз го ва ра ло се и о то ме ка ко се при бли жи ти Укра ји ни, а не иза зва ти оштру ре ак ци ју Мо скве. Од лу че­но је да се сма ње раз ли ке из ме ђу члан ства у НА ТО­у и „Парт нер ству за Мир“ та ко да се мо же ре ћи да јед но дру го под ра зу ме ва. Аме ри кан ци су на са ми ту по ку ша ва ли да до би ју још вој ни ка за Ирак пре ко по ли ти­ке тзв. „ко а ли ци је вољ них“, али у то ме ни су има ли успе ха. Мо же мо кон ста то ва ти да је по сле са ми та у Бу ку ре шту по бе ди ла твр­да ли ни ја под ути ца јем САД ко ја је ја сно од ре ди ла план ши ре ња НА ТО­а на Ис ток и из град њу про ти вра кет ног шти та. По сле ди­ца ова квих од лу ка је за о штра ва ње од но­са За па да и Ру си је пра ће но ре то ри ком из пе ри о да Хлад ног ра та и по нов ном тр ком у на о ру жа њу.

Јед на од ди рект них по сле ди ца ши ре ња НА ТО­а на Ис ток је и кри за у Гру зи ји. Пи та­ње ко ће кон тро ли са ти Кав каз је по ста ло ва жна од ред ни ца про ши ре ња за пад не Али јан се и од но са са Ру си јом. У кав ка­ском ре ги о ну Гру зи ја за у зи ма та кав стра­те шки по ло жај ко ји је је ди ни и нај е ко но­мич ни ји пут пре ко ко га ће се наф та и гас до пре ма ти из Сред ње и Цен трал не Ази је до европ ских гра до ва. Онај ко ји кон тро­ли ше те пу те ве не ће са мо има ти еко ном­ску до бит већ и зна чај ну по ли тич ку моћ да ути че на ме ђу на род не од но се. Про ме­ном сво је пр во бит не струк ту ре и на ме не, НА ТО је по стао на чин за овла да ва ње кав­

кав ским про стран ством. На ме ра Ва шинг­то на је да то учи ни при ма њем Гру зи је као пу но прав ног чла на Али јан се. На тај на чин би се Ру си ја на шла окру же на аме рич ким ба за ма и ње на гра ни ца би би ла и нај и­сточ ни ја гра ни ца НА ТО­а. До ве ла би се у пи та ње и си гур ност ру ских наф то во да и га со во да ко ја би за ви си ла од во ље Гру­зи је. У при лог то ме је и из ја ва аме рич ког ге не ра ла Обе рин га, ше фа аме рич ке Аген­ци је за про ти вра кет ну од бра ну, да САД и НА ТО же ле јед ну вој ну ба зу на Кав ка зу. Циљ аме рич ких стра те га је да раз ме сте ра ке те пре сре та че ко је би од го во ри ле на би ло ка кав на пад са те ри то ри је Ру си­је, што би дра стич но сма њи ло вре ме за ру ски од го вор у евен ту ал ном ну кле ар ном ра ту. Ак тив но ин те ре со ва ње НА ТО­а за овај ре ги он је по че ло још 1996. го ди не. Та да је из ра ђена стра те ги ја аме рич ке по ли ти ке пре ма Кав ка зу ко ја ће по ста ти док три на спољ не по ли ти ке под на зи вом „аме рич ка стра те ги ја сви ле ног пу та “. Под овим са вре­ме ним пу­тем­сви­ле под ра зу ме ва ју се тра­се наф то во да. Пред ла га чи ове стра те ги је су ис та кли зна чај ко ји енер ги ја, од но сно бо ље ре ћи не до ста так енер гет ских ре сур­са, има у са вре ме ном све ту. САД мо ра ју да оси гу ра ју нео ме тан до ток наф те и га са по це ну ми ли та ри за ци је енер гет ских ко ри до­ра. Кав каз би био про гла шен за област од ви тал ног ин те ре са за „без бед ност“ САД. Ме ђу аме рич ким струч ња ци ма ме ђу на­род них од но са пи та ње кон тро ле евро а­зиј ског про сто ра је све ви ше до би ја ло на зна ча ју. У то вре ме је Збиг њев Бже жин ски иза шао и са пред ло гом да се НА ТО ре фор­ми ше у бу дућ но сти као Транс­Евро а зиј ски си стем без бед но сти (TASS) . Ова стра те ги­ја је у аме рич ком Кон гре су под не та у ви ду за кон ског пред ло га што го во ри о озбиљ­но сти на ме ра Ва шинг то на. Пред лог ни је до био до вољ ну ве ћи ну гла со ва кон гре­сме на да би по стао за кон, али је на осно­ву ње га во ђе на аме рич ка по ли ти ка пре ма овом ре ги о ну до да на шњих да на. Та ко је 1996. го ди не фор ми ран са вез др жа ва ГУ АМ (Гру зи ја, Укра ји на, Азер беј џан и Мол да ви­

ја) под па тро на том НА ТО­а. Овим са ве зом се по ку ша ло ства ра ње ан ти ру ског фрон­та. Исто ри ча ре овај са вез под се ћа на Баг­дад ски пакт из пе де се тих го ди на про шлог ве ка ко ји је тре бало да уве де ред на Бли­ском Ис то ку и да спре чи сва ку евен ту ал­ну прет њу Со вјет ског Са ве за. НА ТО се пре­ма ГУ АМ­у од но сио као пре ма свом мла­ђем бра ту и он по ста је основ пре ко ко га се оства ру ју аме рич ки ин те ре си и ша ље аме рич ка вој на по моћ, оруж је и вој ни са вет ни ци. У том све тлу тре ба по сма тра­ти и чу ве ну „на ран џа сту ре во лу ци ју“ и до ла зак Са ка шви ли ја на власт. Под ру ко­вод ством аме рич ких са вет ни ка одр жа не су и за јед нич ке вој не ве жбе. У ју лу 2008. го ди не одр жан је са мит др жа ва ГУ АМ на ком је, по ред ан ти ру ске ре то ри ке, упу ћен и зва нич ни зах тев за при сту па ње и пу но­прав но члан ство у НА ТО. Зах тев Гру зи је и по ли ти ка Са ка шви ли ја има ју ја сну по др­шку Ва шинг то на и Бри се ла. Охра брен од стра не За па да, Са ка шви ли је ав гу ста 2008. на пао Ју жну Осе ти ју и ти ме иза звао вој ну ак ци ју ру ске вој ске ко ја је мо ра ла да за шти­ти сво је су на род ни ке. У ра ту ко ји је крат ко тра јао ру ска вој ска је из во је ва ла по бе ду не са мо над гру зиј ском вој ском већ и над по ли ти ком НА ТО­а. И у пе ри о ду пре ра та, али и у вре ме агре си је на Ју жну Осе ти ју, НА ТО је ак тив но на о ру жа вао и по др жа­вао гру зиј ску вој ску. На ру ску ак ци ју НА ТО зва нич ни ци у Бри се лу се ре а го ва ли ошт­ро тра же ћи од Ру си је да за у ста ви на пре­до ва ње ру ске вој ске. Као од го вор ру ском на пре до ва њу, НА ТО ко ман да у Бри се лу је од лу чи ла да по ша ље 20 вој них бро до ва Али јан се у Цр но мо ре. На по те зе За па да, ру ски пред сед ник Ме две дев је отво ре но оп ту жио НА ТО да је пре ко Укра ји не на о­ру жа вао гру зиј ску вој ску и од лу чио је да за мр зне ру ско при су ство у Ру ско­НА ТО са ве ту на по ла го ди не. Бр зом руском по бе­дом стра те ги ја НА ТО­а о тзв. „упра вља њу кри за ма“, усво је на по чет ком де ве де се тих, до жи ве ла је, бар за са да, по раз.

Несумњиво, рат у Гру зи ји је по сле ди ца ши ре ња НА ТО­а на Ис ток. z

11nato saveza dveri srpske

За дви је не де ље, од 30. ав гу ста до 13. сеп тем бра, НА ТО ави ја ци ја, уз ар ти ље риј ску по др шку Сна га за

бр за деј ства, из ру чи ла је на Ре пу бли ку Срп ску пре ко 10 хи ља да то на нај у бо ји­ти јег екс пло зив ног ма те ри ја ла. У опе ра ци ји ко ју су на зва ли „Од лу чан од го вор“ уче ство ва ла је ло вач ка и ло вач ко ­ бом бар дер ска ави ја ци ја пот по мог ну та ави о ни­ма за елек трон ска из ви ђа ња и про ти ве лек трон ска деј ства, као и нај са вре ме ни јим ави о ни ма за из ви ђа ње, кон тро лу и ко ман до­ва ње у ва зду шном про сто ру и ло ги стич ку по др шку. Деј стви ма ави ја ци је прет хо ди ло је кон стат­но из ви ђа ње обје ка та деј ства са бес пи лот ним ле тје ли ца ма. Циљ опе ра ци је је био да се уни шти ком пле тан ко му ни ка ци о ни си стем Ре пу бли ке Срп ске, те ле ко му ни ка­

ци о на по стро је ња, опре ма за

ко ман до ва ње, ин те грал ни си стем ве за ко ман до ва ња и си стем про тив ва зду шне од бра не, те ло ги стич ка ин фра струк ту ра. Ти ме би се ума њи ла бор бе на спо соб ност Ре пу бли ке Срп ске, и ства ра њем па ни ке

ме ђу ста нов ни штвом и вој ском, хр ват­ско ­ му сли ман ској стра ни омо гу ћи ли знат но по вољ ни ји усло ви за на ста вак во ђе ња ра та.

У свом по сто ја њу, НА ТО је пр ви пут из вео ма сов ну вој ну ак ци ју, опе ри шу ћи из ван сво је пр во­бит не обла сти дје ло ва ња. Свој „иден ти тет“ по тра жио је бом­бар ду ју ћи Ср бе. Ста вља ју ћи све ме ха ни зме јед не мул ти­на ци о нал не ору жа не си ле гра ђе не 40 го ди на у функ ци ју по др шке Са вје ту без бјед но сти, деј ству ју ћи из ван овла ште­ња УН, НА ТО се ти ме и де фи­ни тив но свр стао на јед ну од стра на у гра ђан ском ра ту на тлу не ка да шње Бо сне и Хер­це го ви не.

Пре ко 400 бор бе них ави о­на по ле та ло је са аеро дро ма:

Бомбардовање Републике СрпскеНА ТО ави ја ци ја, уз ар ти ље риј ску по др шку Сна га за бр за деј ства, из ру чи ла је на Ре пу бли ку Срп ску пре ко 10 хи ља да то на нај у бо ји ти јег екс пло зив ног ма те ри ја ла

Нова крила, досије, аутори Никола Волаш и Звонко Савић

12 bombardovawedveri srpske

МУ СЛИ МА НИ ПО МА ЖУ СА ВЕ ЗНИ КЕ

Да је ак ци ју бом бар до ва ња срп ских вој них и ци вил них ци ље ва НА ТО при пре мио у са рад њи са не при ја те љи ма Ср ба у грађaнском ра ту, увјер љи во по твр ђу је и при мјер за ври је ме деј ства од 30. сеп­тем бра у 2 ча са и 31 ми ну та на те ле ко му пи ка и о ни I РТВ ­ си стем „Сто ли це“ на Ма је ви ци.

На и ме, ка ко је због ве ли ке облач но сти и ма гле у то ку бом бар до ва ња ефи ка сност ави о на би ла огра ни­че на, му сли ма ни су са фа ро ви ма из под руч ја Лисачe и В. Је ли ћа освје тља ва ли овај обје кат. Оно што ни су успје ли у тро и по го ди шњим ата ци ма ­ да сру ше нај­зна чај ни ји ре леј у РС ­ по ку ша ли су по ма жу ћи сво је са ве зни ке на по ме ну ти на чин.

Ави а но, Пја ћен ца, Ђо ја дел Ко ле, Ге ди и Брин ди зи у Ита ли ји и са два аме рич­ка но са ча ави о на у Ја дра ну ­ „Те о дор Ру звелт“ и „Аме ри ка“ и но са ча ави о на бри тан ске рат не мор на ри це „Ин ви сибл“, из во де ћи пре ко 3200 бор бе них ле то ва и деј ству ју ћи по 150 вој них и ци вил них ци ље ва на го то во ци је лој те ри то ри ји Ре пу бли ке Срп ске. У овој опе ра ци ји уче ство ва ли су ави о ни са ко ји ма рас по­ла же за пад на вој на али јан са: аме рич ки, фран цу ски, шпан ски, ен гле ски, ита ли­јан ски, тур ски и не мач ки (Ф­14, Ф­15,Ф­16,Ф­18, А­10, А­6, ЕФ­Ш, М­2000, Си ха­ри јер Тор на до, Ја гу ар...). Ко ри шће на су убој на сред ства (авио бом бе и ра ке те): АБ ­ 5950 кг, Мк 84, ка сет не бом бе, бом­бе са ла сер ским и ТВ на во ђе њем ­ 250, 500, 960 и 2000 кг ра ке те ва здух ­ зе мља, то по ви 105мм, 37 и 47мм.

Да на 11. сеп тем бра, са аме рич ке рат­не кр ста ри це „Нор ман ди ја“ из Ја дра на лан си ра но је по ши рем ре јо ну Ба ња Лу ке и При је до ра 13 кр ста ре ћих ра ке та „То ма хавк“. Би ла је то њи хо ва пр ва при­мје на у брд ско ­ пла нин ским усло ви ма (пр ви пут овај тип ра ке те ко ри шћен је у опе ра ци ји „Пу стињ ска олу ја“).

Опе ра ци ја „Од лу чан од го вор“ ­ пре­ма за ми сли ге не ра ла НА ТО­а, тре ба ла је да се ре а ли зу је у че три фа зе: упо зо­ра ва ју ћа, обез гла вљу ју ћа, уни шта ва ју­ћа и ра за ра ју ћа.

ПО ВОД ПО СВА КУ ЦИ ЈЕ НУ

У на мје ри да до ка же сво ју су пре ма­ци ју у сви је ту и очи глед но опо ме ну све оне ко ји им се не же ле да ста ве под ску­те, НА ТО пакт је од лу чио да у том ци љу де мон стри ра сво ју убој ну сна гу. Оту да је опе ра ци ја „Од лу чан од го вор“ ис пла­ни ра на мно го ра ни је.

Ка ко на ћи по вод и ујед но оправ да ње пред свјет ском и соп стве ном јав но шћу

за при мје ну си ле? УН су

13republike srpske dveri srpske

Андреј Демуренко

СРБИ НИСу КРИвИ ЗА МАРКАле

Нај у вјер љи ви ји до каз о то ме да Ср би ни ово га пу та, иако су по но во оп ту­же ни, ни су кри ви за ин сце ни ра ни зло чин на са ра јев ској пи ја ци Мар ка ле, ко ји се до го дио 28. ав гу ста, из нио је у струч ној екс пер ти зи ар ти ље риј ски пу ков­ник, ко ман дант ру ске је ди ни це Ун про фо ра у Са ра је ву Ан дреј Де му рен ко.

– Као про фе си о нал ни вој ник не мо гу да се сло жим са ар гу мен ти ма екс пе­ра та УН о раз ло зи ма и из во ри ма екс пло зи је ко ја се до го ди ла 28. ав гу ста ове го ди не на пи ја ци Мар ка ле у Са ра је ву. Пот пу но су не при хва тљи ви ти ар гу мен ти. За то ћу по ку ша ти да об ја сним не ке но ве де та ље ко ји су ме ни до ступ ни. Пре све га по треб но је по зна ва ти основ не ­ глав не чи ње ни це ко је су са др жа не у ма те ри ја лу о ис тра зи ко је је са чи ни ла екс перт на гру па УН. Је дан при ме рак на фран цу ском је зи ку са др жи не ко ли ко ве о ма чуд них за кљу ча ка, укљу чу ју­ћи и иде ју о по ри је клу гра на те са срп ске стра не. У на цр ту по ме ну тог ма те­ри ја ла об ја шња ва се угао под ко јим је па ла гра на та на ули цу Мар ша ла Ти та (Мар ка ле). То је угао из ме ђу по вр ши не (те ре на) и па да (пу та ње) гра на те. То је ве о ма ва жно. У ше ми ко ја је ве о ма зна чај на, при ка зан је пра вац ва тре и ме сто екс пло зи је. У скла ду са ис тра гом пра вац ва тре био је под 176 сте пе ни. Ово је ју го и сточ но под руч је, што је ва жно зна ти. Дру ги при мје рак (ше мат­ски при каз), за ни мљи во да је то ма те ри јал му сли ман ске вој ске, при ка зу је угао из ме ђу по вр ши не и па да гра на те од 70 сте пе ни. За ни мљи во је пи та ње за што УН има ју ова два раз ли чи та ма те ри ја ла и два раз ли чи та из вје шта ја, као и два за кључ ка о ис тој ис тра зи? Зна мо да је у овом слу ча ју ко ри ште­на гра на та ка ли бра 120 мм. Она је при је ко ри ште на у Со вјет ском Са ве зу и вр ло до бро по зна јем то оруж је јер сам про фе си о нал ни вој ник. Пре ма си сте­му и по да ци ма о овом оруж ју мо же мо ви дје ти да по сто ји шест стан дар да за ње го ву упо тре бу. У скла ду са углом од 70 сте пе ни и прав цем гра на те, у ус по ред би са стан дар ди ма, мо же мо на пра ви ти и из ву ћи сле де ће за кључ­ке. Гра на та се мо гла ис па ли ти са под руч ја уда ље ног од мје ста екс пло зи је 2000 ме та ра, а то под руч је се на ла зи тач но на ли ни ји раз два ја ња за ра ће­них стра на. Да кле, та мо ни су ни мо гли би ти Ср би. /.../ Да кле, из све га пра ви за кљу чак је да Ср би ни су ис па ли ли гра на ту на пи ја цу Мар ка ле. По сле ди це овог до га ђа ја и ис тра ге ће се осе ти ти. Ју че су из во ђе ни на па ди из ва зду ха и стра да ли су ци ви ли.

Же лим да се обра тим дра гим су на род ни ци ма, по себ но ру ко во ди о ци ма ко ји тре ба да до не су од лу ку. Јед но став но не до ста је стр пље ња и бе сми сле но је уда­ра ти гла вом о зид ка да су у пи та њу ла жи и под ме та ња ко ја се раз ви ја ју у си сте му но во ком по но ва не по ли ти ке. Же лим да вам скре нем па жњу на то. Јед ном ће се по да ци о ово ме пре и спи та ти. Зар се не пи тав ши ни ко га ни шта мо же вје ро ва ти у све оно што се ов дје фал си фи ку је? Ма кар да се пи та ло за ми шље ње струч­ња ка. Ми ов дје зна мо на шта све тре ба да ли чи си стем ми ров не ини ци ја ти ве. На кра ју кра је ва, ако се дво ји ца ту ку, тре ба про тре сти обо ји цу, а не уда ра ти по

гла ви уви јек јед ног те истог. Сва љи ва ти све са бо ле сне гла ве на здра ву. Ја не по ку ша вам да раз ја сним чи ја је кри ви ца ве ћа. То је

исто ри ја. Те шко је све то уста но ви ти, али у сва ком слу­ча ју љу ди у овом гра ду има ју по тре бу за ми ром.

по ста ви ле Ре пу бли ци Срп ској услов за де бло ка ду Са ра је ва. Ка ко је Пар ла мент Ре пу бли ке Срп ске на сјед ни ци од 28. ав гу ста још јед ном по твр дио спрем­ност да при сту пи ми ров ним пре го во­ри ма, по здра вив ши при том аме рич ку ини ци ја ти ву о окон ча њу рат ног кон­флик та у бив шој БиХ, у ци љу по сти за­ња трај ног и пра вед ног ми ра, укљу чу­ју ћи и мо да ли те те де бло ка де Са ра је ва, чи ме су ис пу ње ни усло ви УН, НА ТО је на бр зи ну мо рао да про на ђе из го вор за ка жња ва ње Ср ба. По но во је на са ра­јев ским ули ци ма ин сце ни ран ма са кр ци ви ла (28. ав гу ста). По но во је ода бра на са ра јев ска пи ја ца Мар ка ле за из вр ше ње зло чи на. По но во је на исти на чин тре­ба ло ме диј ски дис кре ди то ва ти Ср бе, а све то у ци љу оправ да ња већ ис пла ни­ра не вој не ак ци је. Без ика кве про вје ре ко ман да Ун про фо ра у Са ра је ву и во де ћи свјет ски ме ди ји су екс пре сно до ни је ли пре су ду: Ср би су кри ви за ову тра ге ди ју. Ге не рал Рат ко Мла дић је од мах по том де ман то вао оп ту жбу да је са срп ских по ло жа ја око Са ра је ва ис па ље на гра на­та ко ја је па ла на Мар ка ле, за тра жив ши хит но фор ми ра ње мје шо ви те ко ми си је за утвр ђи ва ње исти не.

А ко је узроч ник тра ге ди је у ко јој је 37 не ви них ци ви ла из гу би ло жи вот, а ви ше де се ти на ра ње но?

Од го вор на ово, баш као и ра ни ја пи та­ња, сти гао је из ви ше по у зда них из во ра (ру ски, зва ни чан из вје штај Ун про фо ра, ина че не до сту пан јав но сти, фран цу ски и ју го сло вен ски). Пр ви и нај у вјер љи­ви ји из вор ру ског пу ков ни ка Ан дре ја Де му рен ка, ко ман дан та ру ске је ди ни це у са ста ву Ун про фо ра за Са ра је во, ко ји се на шао на ли цу мје ста не по сред но по сли­је зло чи на, не дво сми сле но је опо вр гао зва нич ну тврд њу да су Ср би ис па ли ли про јек тил. Ка ко се ра ди о струч ња ку ба ли сти ча ру и ар ти љер цу и ма ње упу­ће ним је би ло пред ТВ ка ме ра ма ја сно да су ње го ве тврд ње тач не.

Зна чај но је ис та ћи да је по ме ну ти офи­цир сво је струч не до ка зе јав но из нио у ме ди ји ма на са мом по чет ку опе ра ци је ка жња ва ња Ре пу бли ке Срп ске. Исти на, очи глед но је, и ово га пу та по то пље на у мо ру пе тро­до ла ра.

Опе ра ци ја „Од лу чан од го вор“ мо гла је да поч не.

РЕ ПУ БЛИ КА СРП СКА - - ПО ЛИ ГОН ЗА

ИС ПРО БА ВА ЊЕ СИ ЛЕНа дан 30. ав гу ста, 2 ча са и 5 ми ну та иза

по но ћи, НА ТО ави ја ци ја, у са деј ству са сна­га ма за бр за деј ства са Иг ма на, от по че ла је ма сов не уда ре по вој ним и ци вил ним ци ље ви ма Срп ског Са ра је ва. Ме та не при­ја тељ ских на па да, ко ји ма су се при дру­жи ле и му сли ман ске је ди ни це, би ли су Срп ско Са ра је во и срп ске оп шти не: Па ле, Со ко лац, Ро га ти ца и Го ра жде, те на се ља у под нож ју Ма је ви це. као и срп ске оп шти не Чај ни че и Ср би ње и ди је ло ви Срп ске Хер­

це го ви­не. Пр ви н а п а д тра јао је 45 ми ну­та, за тим се но ва ко ли­чи на смр то­но сних про јек­ти ла те шких и до 2000 кг сру чи ла на срп ска на се ља у 4 ча са и 45 ми ну та. Тре ћи на пад по чео је у 9 ча со ва и 20 ми ну та а че твр ти не што иза 14 ча со ва. Пе ти је по чео у 16 ча со ва и 40 ми ну та и тра јао до 18 ча со ва. Нај же шћем на па ду би ле су из ло же не са ра јев ске оп шти­не, по себ но Ха џи ћи, Во га шћа, Но во Са ра је во и Или џа на ко је се из ва зду ха сру чи ло ви ше од 600 про јек ти ла, а са не при ја тељ ске ба зе на Иг ма ну ис па ље­но је ви ше од 2000 ра зор них про јек ти­ла ве ћих од 120 мм. Од лу ку да се из вр­ши ова ге но цид на ак ци ја над срп ским на ро дом до ни је ли су ко ман дант НА ТО­а за ју жну Евро пу, аме рич ки ад ми рал Леј­тон Смит, и ко ман дант Ун про фо ра за бив­

14 bombardovawedveri srpske

уН и НА ТО као БогОво је при мер ка ко ави ја ци ја НА ТО пак та ко ри сти си лу про тив срп­

ског на ро да.Глав ни мост пре ко ре ке Дри не сру шен је ди рект ним уда ром две авио­

бом бе. Овај мост на ла зи се у Ср би њу и је дан је од три уни ште на мо ста ко ја се на ла зе у овој ре ги ји у по след ња два да на бом бар до ва ња НА ТО­а. Љу ди са овог под руч ја по сма тра ју ову ште ту са не ве ри цом. Ло кал ни зва­нич ни лист про те сту је јер је мост ко ри штен за ци вил не по тре бе, а са да су ста нов ни ци од се че ни од сво јих фар ми у пла ни на ма. Га ђа ју ћи ци ље­ве, као овај мост ко ји је ко ри штен за по тре бе ци ви ла, НА ТО још јед ном озна ча ва да же ли на не ти још пат њи ка ко би Ср би по ву кли оруж је око Са ра је ва. Ави о ни НА ТО­а над ле ћу тра га ју ћи за но вим ци ље ви ма. Иако је пред сед ник РС др Ра до ван Ка ра џић по др жао од лу ке Же нев ске кон­фе рен ци је о бив шој БиХ, и до дао да ће по ву ћи оруж је око Са ра је ва са мо ако бу де за га ран то ва на си гур ност, мост у бли зи ни Тр но ва пре тр пио је че ти ри бом бар до ва ња ави ја ци је НА ТО­а. Јед на екс пло зи ја на пра ви ла је кра тер ду би не 15 ме та ра. Пре ма из ве шта ји ма ло кал них зва нич ни ка, мост је НА ТО ави ја ци ја бом бар до ва ла две но ћи а уни ште не су и стам­бе не згра де у бли зи ни мо ста у ко ји ма је жи ве ло 16 по ро ди ца. Не ко ли­ко ци ви ла из обли жњих згра да по вре ђе но је. Ста нов ни ци уни ште них згра да уве че су ева ку и са ни не по сред но пре бом бар до ва ња у ку ће ван гра да. Љу ди са раз ло гом оп ту жу ју НА ТО за то што је стао на му сли ман­ску стра ну у овом су ко бу. Ка ко кам па ња бом бар до ва ња ави о на НА ТО­а ула зи у ин тен зив ни ју фа зу, љут ња ових ци ви ла без об зи ра на моћ за пад­не си ле је све ве ћа. По шту ју ћи сво ју власт и ње зи не од лу ке, ови љу ди су огор че ни на на чин на ко ји За пад ко ри сти си лу. (Пи тер Ар нет за СNN, 10. сеп тем бар 1995. го ди не)

шу Ју го сла ви ју, фран цу ски ге не рал Бер­нар Жан ви је. Ру ши лач ки по ход НА ТО­а већ у пр вом на ле ту ави ја ци је и то по ва Сна га за бр за деј ства про у зро ко вао је огром ну ма те ри јал ну ште ту на вој ним, а по себ но ци вил ним објек ти ма, ко је је ге не рал Жан ви је ока рак те ри сао као ко ла те рал ну (ус пут ну). А шта за по ме ну­тог фран цу ског ге не ра ла зна чи ко ла те­рал на ште та, нај бо ље све до че уни ште ни објек ти ци вил не на мје не: те ле ко му ни ка­ци о ни си стем срп ске ра дио те ле ви зи је (Ко за ра, Сви њар, Бе цањ, Ма је ви ца, Тро­врх, Не ве си ње и не ко ли ко ма њих ре пе­ти то ра), ра дио ста ни це (Со ко лац, До бој, Озрен, Лу ка ви ца, Ср би ње), ре зер во а ри за во ду (Са ра је во, Хан Пи је сак, Ка ли но­вик, Не ве си ње), ПТТ ре пе ти то ри (Ко за­ра, Ци га ни ште, Ку ла, Тро врх, Не ве си ње, Хан Пи је сак, Ма је ви ца, Срп ско Са ра ја во), сточ не фар ме по љо при вред них до ба ра (Ро ма ни ја, Хан Пи је сак, Ср би ње, Ка ли но­вик, Ја хо ри на, До бој), бол ни це (Срп ско Са ра је во, Озрен), на се ље за из бје гли це у Хан Пи је ску и Ви ше гра ду, ви ше фа бри ка, мо сто ва, при је свих 4 мо ста на Дри ни код Ср би ња, тра фо ста ни ца и 110 ки ло волт ни да ле ко вод из Ви ше гра да, ви ше де се ти на јав них обје ка та и на сто ти не при ват них стам бе них обје ка та. Већ пр ви дан опе ра­ци је, с об зи ром на без об зир ност, ври је­ме, обим и из бор обје ка та деј ства, НА ТО је ја сно ука зао да се ње го ви ци ље ви и стра те ги ја не по ду да ра ју са ци ље ви ма и стра те ги јом УН­а. На то су, уоста лом, ука­зи ва ле и не ке чла ни це Са вје та без бјед­но сти УН­а, а ме ђу њи ма и зе мље чи је су сна ге уче ство ва ле у из вр ше њу зло чи на нај моћ ни је вој не ор га ни за ци је сви је та (Фран цу ска и Ен гле ска). Ни то чак ни је био до во љан раз лог баш као и пред у сре­тљи вост Ср ба у отва ра њу пла вих пу те ва за до ту ра ње ху ма ни тар не по мо ћи Са ра­је ву, снаб ди је ва ње овог гра да стру јом и га сом и ус по ста вља ње коп не них са о­бра ћај ни ца са Го ра ждом, да НА ТО сна ге об у ста ве свој ру ши лач ки по ход про тив Ср ба. Срп ски ло гич ки за хтјев да им се

да ју га ран ци је да му сли ман ска стра на не ће вој но екс пло а ти са ти по вла че ње те шке ар ти ље ри је из ван зо не од 20 км, што ни је оба ве зи ва ло тзв. Ар ми ју БиХ,

јед но став но је пре ћу тан. Све то ука зу је да је за пад на вој на али јан са чвр сто од лу­чи ла да ре а ли зу је ра ни је до не сен план ис про ба ва ња вој не мо ћи и исто вре ме­но под пла штом УН­а ре а ли зу је и сво је при кри ве не по ли тич ке ци ље ве.

У пост бло ков ској по дје ли сви је та и у пре ра спо дје ли мо ћи оли че ној у по ма ло пре тен ци о зној син таг ми „Но ви свјет ски по ре дак“ Бал кан је и да ље остао атрак ти­ван ре ги он за Евро пу и Аме ри ку ­ ко му­ни ка циј ски и еко ном ски при је све га.

ДЕЈ СТВА СА ВЕ ЛИ КИх ВИ СИ НАКа ко смо на ве ли, пр ви на пад НА ТО

ави ја ци је, уз са деј ство сна га за бр за деј­ства на Иг ма ну, по чео је око 2 ча са иза по но ћи. На не бу из над ис точ них ди је ло­ва Ре пу бли ке Срп ске на шло се у пр вом тре нут ку 60 НА ТО ави о на. Ста нов ни штво мно гих гра до ва и се ла је спа ва ло. Сна жне де то на ци је су им раз би ле сан и илу зи је да се при јет ње за пад ног вој ног са ве за ипак не ће оства ри ти.

Ави о ни су ле тје ли по већ ис пла ни­ра ној ше ми: сва ком ва зду шном уда ру прет хо ди ло је те мељ но из ви ђа ње обје­

15republike srpske dveri srpske

уНИ ШТИ лИ КО РА Ћев СПО Ме НИК

Да на 9. сеп тем бра НА ТО­бом­бар де ри су у се лу Љу би на не да­ле ко од Са ра је ва, на ма ги страл­ном пу ту пре ма Ту зли, уни шти ли спо мен оби љеж је јед ног од нај­бо љих ју го сло вен ских и европ­ских ко шар ка ша, по диг ну тог на мје сту гдје је тра гич но на стра дао 2.6.1969. год.

По пу лар ни Жућ ко, „злат на ље ви­ца“, до та да не над ма шни кош ге тер ОКК Бе о гра да, Пе трар ке из Па до ве и ре пре зен та ци је Ју го сла ви је (157 утак ми ца у дре су са др жав ним гр бом) био је у спорт ском сви је ту то ли ки идол спор ти ста и спорт­ских по кло ни ка, да је Европ ска ко шар ка шка асо ци ја ци ја ­ ФИ БА у ње го ву част у свом зва нич ном так ми чар ском ка лен да ру, већ од на ред не го ди не по сли је тра гич­не смр ти уве ла и нај ма сов ни је европ ско клуп ско так ми че ње ­ „Куп Ра ди во ја Ко ра ћа“.

Сру шив ши зна мен о под сје ћа­њу на „Злат ну пе ти цу“, сво је свр сно све ти ли ште по кло ни ка спор та, НА ТО је и овом при ли ком по твр дио да му ни шта ни је све то. Име и лик ове спорт ске ле ген де, ме ђу тим, жи вје ће и да ље у ср ци ма ми ли о на по кло ни ка ко шар ке и спор та ши ром пла не те. О зло чи нач ком бом бар до ва њу спо мен­оби љеж ја пи са ће се у цр ним хро ни ка ма беш ча шћа, а о чо вје ку чи ја је спорт ска и људ­ска сла ва већ одав но над жи вје ла све ефе мер но сти жи во та, ста ја ће уз сви је­тлу би о гра фи ју и по да так да, су прот но пле ме ни тим по ру ка ма ко је спорт у свом нај ре пре зен та тив ни јем узор ку но си, по сто ји и та ква по у ка ко ју ни кад и ни гдје не би тре ба лo да за бо ра ви мо.

НОЋ СТРАДАњА ГОРАНОвИЋА

Не дје љу 10. сеп тем бар 1995. го ди не мје шта ни се ла Гор ња Рад ња код Те сли ћа за пам ти ће као нај цр њи дан у свом по сто ја њу. У 2 ча са и 5 ми ну та НА ТО ави ја ци ја је бом ба ма са ли ца зе мље из бри са ла по ро дич но до ма­ћин ство Алек се Го ра но ви ћа, док су оста ле ку ће у се лу оста ле без кро­во ва и ста ка ла на про зо ри ма. Алек са Го ра но вић и ње гов син Здрав ко су уби је ни на свом ог њи шту, док је ви ше мје шта на те же и лак ше ра ње но. Ме ћу њи ма је и пет на ест мје се ци стар дје чак Не бој ша Го ра но вић ко ји је за до био те шке тје ле сне по вре де. Ко су уби це Го ра но ви ћа?

„Здрав ко је рас ко ма дан сав у ко ма ди ће, а Алек си, ста ром чо вје ку, обе но ге су пре би је не. Њих дво ји це ви ше не ма. Ово је ве ли ки зло чин. Ово тре ба осу ди ти. Тре ба осу ди ти и на ше не при ја те ље ов дје, а и оне у Аме­ри ци. По ка жи те ово све ту да се ви ди тач но да је то ве ли ки зло чин. Ов дје па да ју на ша дје ца, на ша крв. Они до ла зе да нам уби ја ју на шу не јач, на ше же не. Ру ше нам имо ви ну. Ово је све ма сло Аме ри ке. То је ве ли ка бру ка и сра мо та”, ри је чи су оче ви ца Ђ. Алек си ћа.

ка та и ре јо на ода бра них ци ље ва, по себ­но си сте ма ПВО РС. Уочи и за ври је ме ва зду шних уда ра, бес пи лот не ле тје ли це су би ле у функ ци ји из ви ђа ња обје ка та (ци ља) у ре јо ну деј ства. НА ТО­ави ја ци­ја је ле тје ла у бор бе ном по рет ку ка рак­те ри стич ном за упо тре бу са вре ме них бор бе них ави о на: прет ход ни цу на па­да чи ни ла је де мон стра тив на гру па, си му ли ра ју ћи на пад у ци љу ак ти ви ра­ња си сте ма ПВО про тив ни ка. Уз њих су ле тје ли ави о ни за так тич ко из ви ћа ње и, са дис тан це, ави о ни за елек трон ско оме та ње и про ти ве лек трон ска деј ства. Не по сред но иза њих деј ство ва ли су ави­о ни за не у тра ли са ње си сте ма ПВО, за тим удар на гру па ко ја тре ба да деј ству је по

већ утвр ђе ним ци ље ви ма.Уло гу за шти те бор бе ног по рет ка пре­

у зи ма ла је и по себ на гру па ави о на за ту на ми е ну. Ком плет ном опе ра ци јом ру ко­во ђе но је из ко манд ног мје ста (Авакс) са од ре ће не дис тан це.

Уочи, за ври је ме и по сли је из вр ше ног ва зду шног на па да ави о ни ма за елек­трон ско оме та ње си сте ма ве за (ра дио ре леј них и ра дар ских уре ћа ја), ра дар­ских, ра кет них и на ви га циј ских си сте ма, не при ја тељ је же лио да бло ки ра си стем ко ман до ва ња и упра вља ња бор бе ним од брам бе ним ефек ти ва ма, као и пре­нос по да та ка ва зду шног осма тра ња и ја вља ња. Бор бе ни ле то ви НА ТО ави о на из во ђе ни су са ви си на из над 6 хи ља да

ме та ра. У ре јон деј ства ави о ни су до ле­та ли из НА ТО­ба за у Ита ли ји и са но са­ча ави о на у Ја дра ну кроз два ко ри до ра пре ко Кар ло ба га и Спли та, на ви си на ма од 8 до 10 хи ља да ме та ра и у гру па ма од 8 до 12 ави о на. У ши рем ре јо ну деј ства, ави о ни су, по пра ви лу, нај при је на по ме­ну тој ви си ни не ко ли ко пу та кру жи ли, да би се на кон то га из гру пе из два ја ла два до че ти ри ави о на, спу шта ју ћи се до ви си не од око 6 хи ља да ме та ра и на да љи на ма од 3 до 4 ки ло ме тра од иза бра ног ци ља вр ши ли от ка чи ва ње убој них сред ста ва. На па ди са бом ба ма из во ђе ни су из хо ри­зон тал ног ле та а ра ке ти ра ње из по ни ра­ња под углом од 20 сте пе ни. Деј ства су углав ном би ла ком би но ва на.

16 bombardovawedveri srpske

ПО ГИ Ну лО 152 ЦИ вИ лА На кон фе рен ци ји за штам пу одр жа ној у Ба ња Лу ци 26.

сеп тем бра 1995. го ди не, го во ре ћи о по сле ди ца ма НА ТО бом бар до ва ња и деј ста ва Сна га за бр за деј ства, ко ман­дант глав ног шта ба ВРС ге не рал Рат ко Мла дић је из ме­ђу оста лог ре као:

­ У на па ди ма на срп ска на се ља Срп ског Са ра је ва већ ду же вре ме уче ству ју сна ге за бр за деј ства. Упо зо рио сам ге не ра ла Сми та и Жан ви јеа да ни смо на па ли сна ге УН ПРО­ФОР­а, ни ти за то по сто је раз ло зи. По зна то је да су Сна ге за бр за деј ства до шле на про стор бив ше БиХ, да за шти те сна ге УН ПРО ФОР­а, ја вас под се ћам, да од срп ских деј ста­ва на про сто ру бив ше БиХ ни је стра дао ни је дан при пад­ник ми ров них сна га. У исто вре ме, сна жни ар ти ље риј ски уда ри Сна га за бр за деј ства, где је ис па ље но 1450 гра на та, на не ли су огром не ма те ри јал не ште те, уби ли до са да 17 и ра ни ли 46 ци ви ла. Са мо у два на па да на бол ни цу „Жи ца“ у Бла жу ју уби је но је 10 бо ле сни ка.

У ва зду шним на па ди ма НА ТО пак та на Ре пу бли ку Срп ску уче ство ва ло је 3200 ва зду хо пло ва, ко ји су ис тре сли пре ко 10 000 то на екс пло зив ног ма те ри ја ла од че га је стра да ло 152 ци ви ла, а 273 их је лак ше и те же ра ње но. Са мо у Ср би њу, у игри по ред мо ста, смрт но је стра да ло двоје де це, а пе то ро те же ра ње не де це пре ба че но је на ВМА у Бе о град. При чи­ње на је огром на ма те ри јал на ште та, ко ја се ме ри ми ли јар­да ма до ла ра. Учи ње но је то да се ра зо ри те ле ко му ни ка­ци о ни и ин фор ма тив ни си стем, си стем по штан ских ве за, раз ру ше цен тра ле и да ле ко во ди и на род оста ви у мра ку, уни ште во до во ди и спре чи снаб де ва ње пит ком во дом, уни­ште скла ди шта хра не, еко но ми је и сточ не фар ме и ста нов­ни штво оста ви без хра не, уни ште број ни стам бе ни, ме ди­цин ски и јав ни објек ти и ти ме срп ски на род ста ви у бе ду и пот пу ну изо ла ци ју. По ред ма сов них уда ра по ви тал ним ци вил ним и вој ним објек ти ма, НА ТО је сва ко днев но сни­мао по ло жа је је ди ни ца ВРС и на чи ње не сним ке усту пао хр ват ској и му сли ман ској вој сци. Ова квим од но сом НА ТО је по стао агре сор, јер се отво ре но ста вио на јед ну од стра­на у су ко бу. По др жа ни ма сов ним уда ри ма ва зду хо плов них сна га НА ТО, уз ди рект но одо бре ње САД и за пад них зе ма­ља, за што по сто је до ка зи, Хр ват ска је кре ну ла у отво ре ну агре си ју на Ре пу бли ку Срп ску, а сна ге му сли ман ско­хр ват­ске ко а ли ци је у бив шој БиХ у но ву офан зи ву на го то во свим ра ти шти ма. Та квим по ступ ком свет ских моћ ни ка спре ча ва се бр же сти за ње до ми ра, а по след њи до га ђа ји ука зу ју да раз бук та ва ње рат них деј ста ва пре ти но вом и ве ћом еска ла­ци јом су ко ба. Исто вре ме но, по да ци го во ре, да се у му сли­ман ској и хр ват ској вој сци, на ла зи ви ше ге не ра ла и сто ти ну ви ших офи ци ра Пен та го на ­ ЦИА и не ких за пад них зе ма ља,

ко ји уве жба ва ју њи хо ве је ди ни це и при пре ма ју им офан зи­ве. О кр ше њу ем бар га на увоз на о ру жа ња и вој не опре ме, овом при ли ком не тре ба го во ри ти, јер то за му сли ман ску и хр ват ску стра ну ни је ва жи ло, па су оне са свих стра на не пре кид но до би ја ле ве ли ке ко ли чи не ра зно вр сне вој не опре ме и са вре ме ног на о ру жа ња, што сте мо гли ви де ти на вој ним смо тра ма у За гре бу, Би ха ћу и Зе ни ци.

Про тив на шег на ро да во ди се пра ви ме диј ски рaт у ко јем уче ству ју моћ не свет ске аген ци је. По зна то је да смо би ли осу ђе ни за зло чин на Мар ка ла ма и за број не дру ге зло чи не, иако је ка сни је до ка за но да га ни су по чи­ни ли Ср би. У по след њем ма са кру „Мар ка ле­2”, ко ји је био по вод за ва зду шне уда ре НА ТО­а, пра во вре ме но сам упо­зо рио ко ман дан та сна га УНП ФОР­а за бив шу Ју го сла ви ју ге не ра ла Жан ви јеа да је то сце на рио про тив Ср ба, јер су га по чи ни ли му сли ма ни, али ми је он ре као да не ма ком пе тен ци ју да на ре ди ис тра гу и за у ста ви пла ни ра ни на пад. То по твр ђу је да су сна ге НА ТО пак та из ван кон тро­ле Ује ди ње них на ци ја и са ме дик ти ра ју на чин по на ша ња. Сви ти ме диј ски при ти сци и са та ни за ци ја срп ског на ро­да ис ко ри шће ни су као по вод за пад ним ди пло ма ти ја ма за до но ше ње ри го ро зних ка зне них ме ра ме ђу на род не за јед ни це про тив срп ског на ро да.

Мно го број не свет ске аген ци је при хва та ле су из ја ве и из ве шта је му сли ман ске и хр ват ске стра не и свет ских цен та ра мо ћи и уна пред при пре ма ле ме диј ске ак ци је за оп ту жи ва ње Ср ба и та ко обез бе ђи ва ле одр жа ва ње ан ти срп ског рас по ло же ња. Да нас, ка да се су сре ће мо са исти ном, са објек тив ним на ла зи ма струч них еки па, ко ји су би ли скри ве ни у ду бо ким фи о ка ма, ви ди мо да Ср би ни су од го вор ни за број на не де ла ко ја су им при­пи са на. Ме ђу тим, то и ни је би ло ва жно, јер су оп ту жбе би ле до вољ не за при ме ну од го ва ра ју ћих санк ци ја ме ђу­на род не за јед ни це.

Где је да нас ме ђу на род на за јед ни ца, где су ху ма ни­тар не огра ни за ци је да ви де нај ве ћи ег зо дус Ср ба, бли зу по ла ми ли о на бес кућ ни ка ко је су хр ват ске и му сли ман­ске вла сти по след њих ме сец да на про те ра ле и ет нич ки очи сти ле са срп ских про сто ра. Свет ска јав ност упо зна­та је ка ко су Хр ва ти до че ка ли пре пун ауто бус Ср ба из Ср бо бра на на пу ту за Јај це и пот пу но га спа ли ли за јед­но са пре ко се дам де се то ро де це, же на и ста ра ца, ко ји су се у ње му на шли. Раз го ва рај те са све до ци ма ди вља ња фа ши стич ких зве ри, по гле дај те гол го ту пре ко 300.000 љу ди ко ји су оста вље ни на ми лост и не ми лост, а за чи ју су суд би ну од го вор ни и они ко је су хр ват ској и му сли­ман ској стра ни омо гу ћи ли та кво по на ша ње.

Исто вре ме но, док су тра ја ли ва зду шни на па ди, Сна ге за бр за деј ства су ис па љи ва ле про јек ти ле ве ли­ког ка ли бра (из над 120 мм). У пр ви мах, 30. ав гу ста, са Иг ма на су деј ство ва ли по Срп ском Са ра је ву и то углав ном по ци вил ним ци ље ви ма на се љи ма Лу ка­ви ца, Ти ла ва, Ми ље ви ћи, Га ври ћа бр до, Во го шћи и Ха џи ћи ма. У гра на ти ра њу је оште ће на гим на зи ја на Или џи, као и ви со ко­школ ске ин сти ту ци је: Елек тро­тех нич ки, По љо при вред ни и Фи ло зоф­ски фа кул тет.

Пр вог да на ис па ље но је пре ко 2 хи ља­де гра на та. Ин ди ка тив но је да се, по сли је пр вих син хро ни зо ва них ата ка ави ја ци­је и Сна га за бр зо деј ство, гу би ко ор ди­на ци ја ме ђу њи ма, али за то ја вља но ва: за јед нич ко деј ство, на при је са му сли ма­ни ма, а за тим и Хр ва ти ма.

Отво ре ним свр ста ва њем на јед ну стра­ну у су ко бу и зло чи нач ким гра на ти ра њем срп ских ци вил них и вој них ци ље ва, Сна­ге за бр за деј ства су иза шле из пр во бит­но про кла мо ва ног ман да та ка ко је то до тад че сто ис ти ца но од зва нич ни ка УН­а за штит ни ка сна га Ун про фо ра, по ста ју­ћи ти ме агре сор на Ре пу бли ку Срп ску. Сва ко днев но су про ши ри ва ле деј ства по Ср би ма, од ли ку ју ћи се не се лек тив­ним из бо ром ци ље ва, (баш као и НА ТО ави ја ци ја) и бру тал но шћу. Да је то та ко по твр ђу је и гра на ти ра ње бол ни це „Жи ца“ у Бла жу ју, гдје је смрт но стра да ло де сет бо ле сни ка, али и низ дру гих зло чи нач­ких ак ци ја.

Уоста лом, о то ме свје до чи и цр на хро­ни ка НА ТО­бес ча шћа... z

17republike srpske dveri srpske

СвЈе ДО ЦИ ЗлО ЧИ НА

ЉЕ ПО СА ВА ПАН ДУ РЕ ВИћ СА ПА ЛА: Ја сам би ла у ку ћи. По че ле су па да ти гра на те 15 ми ну та до 5 ча со ва. Ја сам

уста ла и ста ја ла на про зо ру. Ре кла ми мо ја ком ши ни ца: „Ај де, си ђи у по друм“. Ре кох: „Ма ваљ да не ће“, и вра ти ла сам се на зад и ле гла у кре вет. Ја сам ле жа­ла, а ма ли ле жао на ка у чу. Био је, по сли је бом бар до ва ња, за гла вљен из ме ђу ка у ча и зи да. Шест љу ди су га је два кур та ли са ли. Муж ми је по ги нуо. Ка ко је би ло? То су де то на ци је гро зне. По че ли су он да ави о ни. То је био ужас. По бје гли смо код ро ђа ка. Кад је пу кло, ми смо би ли по па то су. Вра та су сва рас пад ну та. Про зо ри, кров, гре де, све је то ис ци је па но. У ме не је ку ћа би ла от кљу ча на. Кад сам до шла ни вра та, ни гдје ни шта. Ка ме ње по пет ки ла је ле тје ло од сва ку да. То је жа ло сно. Дје ца ври ште, пла чу. Би ле су уз бу не, ми смо бје жа ли. То је све рат. Шта су ура ди ли од дје це?! Дје ца тра у ме пре жи вља ва ју.

СМИ ЉА НО СО ВИћ СА ГА ВРИ ћА БР ДА:У пет са ти су по че ли ту ћи и гра на ти ра ти. Ми смо би ли у ку ћи. Би ла су и

дје ца го ре и спа ва ла. Син је до шао са по ло жа ја. Би ло нас је 12­оро у ку ћи. И ето, ку ћа је раз ру ше на, га ра жа је раз ру ше на, да Бог са чу ва. Чи не ово му сли­ма ни или УН ПРО ФОР­ци, срам их би ло. Тре ба ли по пу сти ти НА ТО­у? Ни ка да не бих по пу сти ла. Ја ни сам мо гла ни шта учи ни ти.

ПЕ РО КО ПА ЊА ИЗ ЛИ СА ЧЕ КОД ШИ ПО ВА:Ја сам чу в’о ов це, а они су га ђа ли мо је ов це ко је су би ле уда ље не од мје­

ста гдје су га ђа ли 100 ме та ра, ни је ви ше би ло и ваљ да су има ли под ба чај та ко да ни су ова це ни по го ди ли. До ље је та ко тај екс пло зив екс по ди р’о та ко да нас ни је та као ни шта. А ов дје не по сто ји ни ко ји вој ни обје кат, ни ти ка ква од брам бе на ли ни ја. Чу ди ме да су то ура ди ли.

Па ави он се про чуо, а ја га баш ни сам ни ра за зно да ли је ави он. До ле тио је из прав ца гдје сам се ја на ла зио. И ту је ба че на бом ба, ка ква је, то ја не знам. А ваљ да ће се до зна ти. Је су ли би ра ли ци ље ве? Је сте, би ра ла је, јед на је до ле ти ла и окрз ну ла ми ла че, пао ге лер пре да ме. Ја се са гнуо да га узмем. Док сам га узео, ис пра вио се, дим ме је об у зео та ко да сам мо р’о сје сти.

СТЕ ВО ПО ПО ВИћ ИЗ ГРА ДИ ШКЕ:– Чу ла се стра шна де то на ци ја, и у пр вом мо мен ту ни смо зна ли о че му се

ра ди. Ми слио сам да је гра на та. Прак тич но ни сам смио из ла зи ти из ку ће. Тек кад сам ја иза шао из ку ће, он да сам ви дио да је то би ла ра ке та. И ево, све су уни шти ли. Ја сам из бе гли ца. Ина че сам из Шол ца код Оку ча на. Сад сам код ових љу ди ов де. Они се на ла зе у Швај цар ској. Ина че су Ср би. Чу вао сам им ту ку ћу, одр жа вао и ево ви ди те шта смо до жи ве ли. Оста ли смо нео зле ђе ни и јед но и дру го. Ста кла су нам по раз би је на сва. Ево, ја сам спа во ов дје, фа ли ло је два – три ме тра да нам упад не у со бу. Прем да смо до жи вје ли ве ли ки шок, а тај шок до жи вља ва мо већ че твр ту – пе ту го ди ну. Ми смо че твр ту го ди ну у ра ту, а та мо у Шол цу нам је све из го ри ло. А ево ви ди те шта за пад на бан да ра ди, за пад ни свет шта ра ди од ци вил них љу ди, ци ви ла.

МИ ЛАН КУ ДРА, ИЗ БЈЕ ГЛИ ЦА ИЗ ГРА хО ВА:– Ја сам се у том тре нут ку на ла зио у кре ве ту и чуо сам ави он, ко ји је до ле­

тио. Ави он је пре ле тио, а бом ба је по сли је екс пло ди ра ла. Од екс пло зи је сам био у шо ку. И у то ме су ме ста њу на шли. Про зо ри су по пу ца ли, сто ла ри ја је сва уни ште на, ци гла је по тре ше на сва. Шест ко ма да је та мо екс пло ди ра ло а сед ма је ође екс пло ди ра ла. Опет сам остао без ку ће.

СЛО БО ДАН СА ВИћ ИЗ хА џИ ћА: – Ту ку се вој ни објек ти, по ло жа ји. Ци вил ни објек ти стра да ју нај че шће.

Де си ла нам се си ту а ци ја упра во да нас, да пе ка ра ко ја је је ди на снаб дје ва ла Ха џи ће хље бом бу де то тал но уни ште на. То ови зли ков ци до бро зна ју па су то га ђа ли, зна ју они ко ји су нам ула зи ли у пе ка ру као ми ро твор ци. То су нам их они по сла ли. Ку хи ња Цр ве ног кр ста ко ја од по чет ка ра та ра ди у Ха џи ћи­ма, а исто су је фи нан си ра ли та ко да ка жем они са стра не пла ће ни ци. Да нас је оме те на у ра ду. Ни је уни ште на али је ми тра љи ра на.

Упр кос ми шље њу ве ћи не зва нич ни ка у Вла ди Ита ли је и вла да ма дру гих зе ма ља Европ ске уни је ка ко на

Бал ка ну не ма опа сно сти од по сље ди ца ко ри ште ња му ни ци је са оси ро ма ше ним ура ни ју мом, Ми ни стар ство здра вља Ита ли је уред бом је по кре ну ло мо ни то­ринг, од но сно кон тро лу пре храм бе них на мир ни ца, по себ но гљи ва, жи та ри ца и дру гог по вр ћа, за тим мли јеч них и ри бљих про из во да ко ји по ти чу из БиХ и са Ко со ва.

Па ра докс тврд њи ка ко опа сност за здра вље ста нов ни штва у БиХ од оси ро­ма ше ног ура ни ју ма не по сто ји, уве ћан је и по дат ком да је за кон тро лу на мир­ни ца из ове зе мље Ита ли ја из дво ји­ла су му од пре ко ми ли он евра, што на свој ствен на чин го во ри ка ко про блем оси ро ма ше ног ура ни ју ма и ни је та ко бе за злен. Ду го го ди шња ис тра жи ва ња по ка за ла су да су од по сље ди ца НА ТО бом бар до ва ња по по ло жа ји ма Вој ске Ре пу бли ке Срп ске и Вој ске Ју го сла ви је, при че му је са свим из вје сно ко ри ште на и му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни ју­мом, умр ла три де сет че ти ри ита ли јан ска вој ни ка ко ја су бо ра ви ла у ми ров ним ми си ја ма на Бал ка ну, док је 277 те шко обо ље ло од ма лиг них обо ље ња.

ДЕ СЕ ТИ НЕ хИ ЉА ДА ЗР НА Пре ма пи са њу елек трон ских но ви на

„Oser va to rio sui Bal ca ni“ из Ита ли је, ко је

су го ди на ма про у ча ва ле при су ство оси­ро ма ше ног ура ни ју ма у БиХ и на Бал ка­ну, твр ди се да је овај по да так ре зул тат ис тра жи ва ња и чи ње ни ца ко је је из ни­је ла Асо ци ја ци ја по ро ди ца обо ље лих ита ли јан ских вој ни ка, ко ји по твр ђу је и Ита ли јан ска вој на оп сер ва то ри ја.

Пре ма ра ни јим по да ци ма, НА ТО ави­ја ци ја ис па ли ла је пре ко 10.000 зр на са оси ро ма ше ним ура ни ју мом на по ло­жа је Ср ба у БиХ то ком 1995. и ви ше од 30.000 про јек ти ла то ком ак ци је Здру же­них сна га на Ко со ву и у СРЈ у про ље ће 1999. Пре ма истим по да ци ма, ави о ни НА ТО­а са мо на под руч ју Ха џи ћа и Хан Пи је ска ис па ли ли су 5.800 про јек ти ла са оси ро ма ше ним ура ни ју мом. Тач ни је, ви ше од 90 про це на та свих про јек ти ла са оси ро ма ше ним ура ни ју мом ис па­ље них у БиХ за вр ши ло је на ове дви­је ло ка ци је. Би ла је то дру га, од но сно тре ћа упо тре ба ове вр сте сред ста ва на ми је ње них пр вен стве но уни шта ва­њу тен ко ва и дру гих оклоп них во зи ла. Још у Пу стињ ској олу ји 1991, ко ри сте­ћи му ни ци ју са оси ро ма ше ним ура ни­ју мом, аме рич ке су сна ге за трен пре­тва ра ле ирач ке тен ко ве у ко ма де ста­рог гвоз ђа, али и иза зва ле рас пра ве о штет но сти упо тре бе оси ро ма ше ног ура ни ју ма.

Ни кол Ко ри то ре, но ви нар ка „Оп сер­ва то ри је Бал кан“, ко ја се не ко ли ко го ди­на ба ви ис тра жи ва њем при су ства оси­ро ма ше ног ура ни ју ма на Бал ка ну, тј.

слу ча јем по зна ти јим под име ном „бал­кан ски син дром“, ка же да су ми шље ња ита ли јан ских ин сти ту ци ја опреч на по овом пи та њу, али ис ти че ка ко зад њих мје се ци све ви ше у јав ност цу ри при­ча о обо ли је ва њу ита ли јан ских вој ни ка као по сље ди це кон так та са про сто ри­ма на ко ји ма је ис па љи ва на му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни ју мом, те да то већ по ста је чи ње ни ца ко ју је те шко оспо ри ти.

„Ита ли јан ски пар ла мент фор ми рао је кра јем про шле го ди не спе ци јал ну пар ла мен тар ну Ко ми си ју ко ја је тре ба­ло да ис тра жи оправ да ност ових тврд­њи. Из не ких раз ло га, та гру па до са да ни је ура ди ла ни шта, а већ је про шло пет мје се ци. Ман дат за рад Ко ми си је је го ди ну да на, та ко да је оста ло све­га се дам мје се ци. За што до са да ни шта ни је ура ђе но, мо же се са мо на га ђа ти, али чи ни се да не ко ме не од го ва ра исти­на“, за кљу чу је она.

ИТА ЛИ ЈА НИ ПЛА ТИ ЛИ ЦЕх Без об зи ра на оп струк ци је у овој

гру пи, до да је Ко ри то ре, у Ита ли ји већ по сто је број ни по ка за те љи да су ита ли­јан ски вој ни ци у БиХ озра че ни упра во због бо рав ка на те ри то ри ји на ко јој је ко ри штен оси ро ма ше ни ура ни јум, а ста ти сти ке ко је то пот кре пљу ју го во­ре о из у зет но ве ли ком бро ју обо ље­лих. Нај ин те ре сант ни ји је по да так да

Оси ро ма ше ни ура ни јум ти хо уби ја гра ђа не БиХДу го го ди шња ис тра жи ва ња по ка за ла су да су од по сље ди ца бом бар до ва ња по по ло жа ји ма ВРС и ВЈ, умр ла 34 ита ли јан ска вој ни ка ко ја су бо ра ви ла у ми ров ним ми си ја ма на Бал ка ну, док је 277 те шко обо ље ло од ма лиг них обо ље ња.

Не за ви сне Но ви не

18 bombardovawedveri srpske

су ита ли јан ски вој ни ци би ли смје ште­ни у ка сар ни по ред Са ра је ва и да су у кон такт са оси ро ма ше ним ура ни ју мом до сли на већ по ме ну тим ло ка ци ја ма на ко ји ма су па да ли про јек ти ли, да кле пр вен стве но у Ха џи ћи ма и Хан Пи је ску, док тру пе из не ких дру гих др жа ва, из ко зна ко јих раз ло га, ни су при ла зи ле тим ло ка ци ја ма.

„У при лог то ме го во ри и по да так, бар пре ма зва нич ним по да ци ма, да ме ђу Ни јем ци ма не ма мр твих, ме ђу Аме ри кан ци ма ве о ма ма ло, док је пре ма по да ци ма по ро ди ца на стра­да лих фран цу ских вој ни ка тај број не сто ве ћи, али ни при бли жно као код Ита ли ја на“, ка же Ко ри то ре о ва. Док тор Ан то ни е та Га ти, ис ти че она, успје ла је у скло пу европ ског про јек та ис тра жи ва ња оси ро ма ше ног ура ни ју­ма ана ли зи ра ти ди је ло ве ти је ла обо ље­лих ита ли јан ских вој ни ка и за кљу чи ти да сви они по се би има ју раз не ди је ло­ве сит не пра ши не (на но че сти це) ко ја ни је по сље ди ца ди рект ног бом бар до­ва ња, не го ура ни ју ма ко ји се уно си кроз во ду и хра ну, али и из ва зду ха и уоп ште при ли ком бо рав ка по ред кон та ми ни­ра них мје ста.

Ко ри то ре о ва, та ко ђе, на по ми ње да су узор ци кр ви узе ти од де сет др жа­вља на БиХ та ко ђе би ли на ис тра жи ва­њу код док то ри це Га ти, а ре зул та ти су би ли исти. „Код свих де сет др жа вља на БиХ про на ђе на је пра ши на оси ро ма­ше ног ура ни ју ма“, на гла ша ва Ко ри то ре. Ипак, ис ти че она, ово је са мо је дан дио тог про бле ма, док се ком плет на сли ка ствар но сти мо же са мо прет по­ста ви ти.

„У БиХ је, по ред ита ли јан ских вој ни ка, бо ра ви ло и не ко ли ко хи ља да во лон те­ра, а ни ста нов ни штво БиХ не мо же би ти по ште ђе но ових смр то но сних че сти ца“, на гла ша ва Ко ри то ре.

ПО РАСТ СМРТ НО СТИ НА ТО пакт и зе мље чла ни це Европ­

ске уни је има ју де цид не ста ти сти ке због че га и ни је тре ба ло пу но вре ме на да се при ми је ти по раст смрт но сти код вој ни­ка ко ји су бо ра ви ли у БиХ, ме ђу тим, шта је са ста нов ни штвом у Бо сни, гдје је два да по сто ји еви ден ци ја о ма лиг ним обо­ље њи ма, а и над ле жни због ко зна че га те шко при ча ју о том про бле му.

По зна то је да је ин сти тут у Вин чи још 1997. го ди не по кре нуо ис тра жи ва ња на те ри то ри ји БиХ, али на пи та ње за што је то ста ло и због че га се о овом про бле­му та ко ма ло при ча, те шко је про на ћи по у здан од го вор.

О слу ча је ви ма по ра ста ма лиг них обо ље ња у РС го во ре по да ци Сла ви­це Јо ва но вић, спе ци ја ли сте ме ди ци не ра да у Бра тун цу, ко ја твр ди да је здрав­стве на си ту а ци ја ста нов ни штва ко је је из Ха џи ћа из бје гло у Бра ту нац, из у зет­но сло же на.

„Здрав стве ну по моћ у бол ни ци у Бра тун цу због ма лиг них обо ље ња нај­

че шће су тра жи ли из бје гли из Ха џи ћа ко ји су би ли из ло же ни НА ТО бом бар до­ва њу. Због то га сам од лу чи ла да при ку­пим што ви ше по да та ка о тим љу ди ма и вр ло бр зо до шла до ре зул та та да је нај ве ћи број обо ље лих и умр лих упра­во из Ха џи ћа“, ис ти че Јо ва но ви ће ва. Код тих љу ди сам, до да је она, уочи ла уче ста лост обо ље ња од кар ци но ма, али због не по сто ја ња ре ги стра обо ље­лих, мо гла сам да би ље жим са мо смрт­не слу ча је ве.

„Та ко су већ 1998. го ди не по да ци по твр ди ли прет по став ку да је сто па смрт но сти из бје гли ца знат но ве ћа у од но су на до ма ће ста нов ни штво. Ста­ти стич ки об ра ђе но сто па смрт но сти из бје гли ца из Ха џи ћа те го ди не би ла је ве ћа у од но су на ста нов ни штво у Бра­тун цу у омје ру 11,85 про ми ла ­ из бје­глих, на пре ма 6,3 про ми ла до ма ћих. Сто па смрт но сти Ха џи ћа на са да је већ до сти гла 15,66 про ми ла, што је де фи­ни тив но пот кри је пи ло мо је тврд ње“, на гла ша ва Јо ва но ви ће ва.

Нај ин те ре сант ни је је, до да је она, што по да ци из 1998. го ди не го во ре да је те го ди не од кар ци но ма у Бра тун цу умр­ло 27 осо ба, од ко јих осам до ма ћих, 13 из бје гли ца из Ха џи ћа и шест са дру гих под руч ја, а удио кар ци но ма у смрт но­сти је два де сет од сто.

Са ша Јун гић, на ци о нал ни ко ор ди на­тор за бор бу про тив ма лиг них обо ље ња, ис ти че да је у РС при су тан по раст обо­

ли је ва ња од ма лиг них обо ље ња. „Пра ве узро ке обо ли је ва ња не мо гу ће

је от кри ти без де таљ них ана ли за, ко је код нас ни су ура ђе не. Код нас је по раст бро ја но во о бо ље лих од ма лиг них обо­ље ња ве ћи не го у зе мља ма ЕУ, а оче ку­је се но ви по раст од 10 од сто, док је у зе мља ма на За па ду тај по сто так де се­то стру ко ма њи“, твр ди Јун гић.

„По сто ји ве ли ки број раз ло га“, до да је он, „за та ко ве ли ки по раст, као што су стрес и на чин жи во та, а да ли је и оси­ро ма ше ни ура ни јум је дан од њих, мо же ре ћи са мо де таљ но ис тра жи ва ње“.

„Исти на, има ли смо слу чај да нам до ла зе љу ди ко ји су ра ње ни при ли ком НА ТО бом бар до ва ња и да они, на кон не ко ли ко го ди на, на мје сту на ко ји ма их је по го дио ге лер, до би ју ту мор. Да ли је то по сље ди ца ура ни ју ма, опет мо же ре ћи са мо ана ли за, ко ја, по на вљам, ни је ра ђе на“, ка же Јун гић.

ВЛА СТИ НЕ РА ДЕ НИ ШТА У Ми ни стар ству здра вља РС, ин сти ту ци­

ји ко ја би тре ба ло да по ну ди од го вор на ове сум ње, ка жу ка ко је у про шлом пе ри­о ду би ло спо ра дич них ис тра жи ва ња, али да пра ве ана ли зе ни кад ни су ура ђе не. „У не до стат ку јед ног озбиљ ног ис тр­жи ва ња, али и по мањ ка ња тех нич ких мо гућ но сти, те шко је ура ди ти ква ли­тет ну ана ли зу“, ис ти чу у овом ми ни­стар ству.

19republike srpske dveri srpske

Му ТА ЦИ Је НА Фе Ту СИ МАПре ма из ве шта ји ма не ко ли ко аме рич ких не вла ди них ор га ни за ци ја,

ирач ка де ца по че ла су да се раз бо ље ва ју од не ких „рет ких и не по зна­тих бо ле сти“. Та ко ђе, „дра ма тич но је по рас тао број обо ле лих од ано це­фа ли је, ле у ке ми је, ту мо ра плу ћа и ор га на за ва ре ње. По ве ћан је и број по ба ча ја и мр тво ро ђен ча ди, али са свим си гур но нај дра стич ни је су му та­ци је на људ ским фе ту си ма ко је на ста ју, ка же др Зи гварт Хорст Гин тер из аустриј ског Жу тог кр ста, због по сле ди ца кон та ми на ци је оси ро ма ше ним ура ном са фраг ме на та аме рич ких бом би. Про це њу је се да ова квих ра ди­о ак тив них пар чи ћа у Ира ку са да има око 350 то на.

И бив ши аме рич ки др жав ни ту жи лац Рем зи Кларк до шао је до слич них по да та ка, а као крив це та ко ђе је оп ту жио аме рич ку вој ску. Сво ја ис тра­жи ва ња за вр шио је две го ди не по сле кра ја За лив ског ра та, а от при ли ке то ли ко је про шло и од ин тер вен ци је НА ТО сна га у Бо сни.

До вољ но вре ме на, да кле, да и ме ђу бо сан ским Ср би ма поч ну да се по ја вљу ју слич не бо ле сти. Су де ћи пре ма ве сти ма са те ре на, та ко не што се и до га ђа. Кра јем но вем бра, у НИН је сти гло пи смо Ми ла на Ри ста но ви ћа из Па ри за, у ко ме се на бра ја ју про прат ни ефек ти аме рич ког бом бар до­ва ња, упа дљи во слич ни ирач ким. Ри ста но вић, та ко, на во ди да су уоче­не „вр ло уз не ми ра ва ју ће по ја ве на ве ге та ци ји. На ко ри кру ша ка, ја бу ка и шљи ва по ја вљу ју се из ду же не цр вен ка сте фле ке ко је се про гре сив но ши ре, што до во ди до су ше ња биљ ке. Чуд на ма хо ви на об у хва та ста бла и гра не. На ко ри ора ха фле ке су жу те бо је и окру глог об ли ка, што та ко ђе иза зи ва су ше ње. Пло до ви су рет ки и на ка зног об ли ка.”

Мно го бо ље ни је ни са жи во ти ња ма. „Чуд на ма сов на бо лест се око ми­ла на кра ве“, пи ше Ри ста но вић. „Ко ли чи на мле ка се ре ду ку је ра пид но па чак и пот пу но иш че за ва. По сто так кр ви у мле ку че сто је та ко ве лик да оно ни је за упо тре бу. По род на ка зног об ли ка за бе ле жен је у не ко­ли ко слу ча је ва.” У на шој штам пи про те клих не ко ли ко ме се ци на во ђе ни су при ме ри ра ђа ња ге нет ски из ме ње не сто ке, без ко же на но га ма, без па па ка или је зи ка.

Никола врзић, НИН, број 2452, 25. децембар 1997.

Чи ње ни ца је да сва ка зе мља и вла да има сво је ме то де при кри ва ња по си ја­ног зла по БиХ и Ко со ву. Док они ма ње суп тил ни, по пут Вла де РС и ФБиХ, ћу те или сво ју не у пу ће ност прав да ју не по­сто ја њем еви ден ци је, Ита ли ја ни ко ри сте пре фи ње ни ме тод отво ре ног ва ра ња. Та ко се, твр ди но ви нар ка Ко ра то ре, под ис тра жи ва њем на уч не ко ми си је док­то ра Фран ко Ман де ли, фор ми ра не од стра не ми ни стра од бра не у Вла ди Ита­ли је, у јав но сти при ка зи ва ла по гре шна ста ти сти ка пре ма ко јој се твр ди ло да је на Бал ка ну би ло 43.000 Ита ли ја на, те да три де се так мр твих и пре ко 200 обо ље­лих ни је та ко ка та стро фа лан ре зул тат. Ме ђу тим, кад се узме пра ва исти на, до да је она, пре ма ко јој је на Бал ка ну би ло 28.000 вој ни ка тај про це нат ства­ра пу но ја сни ју сли ку о пре ве ли кој сто­пи обо ље ња.

Хо ће ли ин сти ту ци је БиХ смо ћи сна ге и ус пје ти про на ћи по дат ке ко ли ко су про­сто ри ове зе мље за пра во озра че ни, а са њи ма и љу ди, хра на и во да, или ће страх

зва нич ни ка од па ни ке ме ђу ста нов­ни штвом оправ да ти ћу та ње, ви дје­

ће се и пре ма бр зи ни ко јом ће ре а го ва ти на, бла­

го ре че но,

за бри ња ва ју ће чи ње ни це ко је сти жу из Ита ли је.

ИС ПИ ТИ ВА ЊА О ШТЕТ НО СТИ ОСИ РОМ ШЕ НОГ УРА НИ ЈУ МА НА

ПОД РУЧ ЈУ ФЕ ДЕ РА ЦИ ЈЕ БИх Ни ко ни је по твр дио од че га су уми­

ра ли ста нов ни ци Ха џи ћа.Ни јед на здрав стве на ин сти ту ци ја у

Фе де ра ци ји БиХ, ни ти Фе де рал но ми ни­стар ство здрав ства не мо же по твр ди ти да је оси ро ма ше ни ура ни јум ути цао на здра­вље ста нов ни ка чи ја су на се ља кра јем ра та бом бар до ва ле НА ТО сна ге. Иако

су ста ти стич ки по да ци по ка зи ва ли ка ко је по ве ћан број ма лиг них

обо ље ња, а по себ но л е у к е ­

ми је

код дје це, то ни ка да зва нич но ни је до ка за но.

Штет ним ути ца јем оси ро ма ше ног ура ни ју ма и ње го вим при су ством на под руч ју БиХ пр во су се по че ли ба ви ти струч ња ци ти ма Ује ди ње них на ци ја за ис пи ти ва ње кон та ми ни ра но сти под руч ја (УНЕП), ко ји су ура ди ли и не ко ли ко сту­ди ја на ову те му. По том се укљу чи ла и Ци вил на за шти та оба ен ти те та, а де кон­та ми на ци јом на под руч ју са ра јев ског на се ља Ха џи ћи ба вио се и СФОР. Ка ко је СФОР оба вио по сао нај бо ље свје до чи по да так да су на кон њи хо вих чи шћења 1997. го ди не, тек кра јем 2004. го ди не,

20 bombardovawedveri srpske

Штет ним ути ца јем оси ро ма ше ног ура ни ју ма и ње го вим при су ством на под руч ју БиХ пр во су се по че ли ба ви ти струч ња ци ти ма Ује ди ње них на ци ја за ис пи ти ва ње кон та ми ни ра но сти под руч ја (УНЕП), ко ји су ура ди ли и не ко ли ко сту ди ја на ову те му. По том се укљу чи ла и Ци вил на за шти та оба ен ти те та, а де кон та ми на ци јом на под руч ју са ра јев ског на се ља Ха џи ћи ба вио се и СФОР

де кон та ми ни ра на за га ђе на под руч­ја Ха џи ћа.

У БИх 15 ЗА ГА ђЕ НИх ЛО КА ЦИ ЈА „На под руч ју БиХ ре ги стро ва но је 15

ло ка ци ја ко је су за га ђе не оси ро ма ше­ним ура ни ју мом, али за га ђе ња жи вот­не сре ди не ни су уоче на“, твр ди Еми ра Зов ко, про фе сор При род но­ма те ма тич­ког фа кул те та у Са ра је ву.

Она је члан екс перт ског ти ма за ис пи ти ва ње и мо ни то ринг при су­ства ра ди ја циј ског зра че ња и штет ног от па да на под руч ју Фе де ра ци је БиХ. „За да так екс перт ног ти ма је да ис тра жи све те ло ка ци је и из вр ши де кон та ми ни­ра ње. Пре ма из вје шта ју пор ту гал ске на уч не ми си је у БиХ, ко ја је про цје њи­ва ла кон та ми на ци је и ри зик ко ри ште­ња му ни ци је са оси ро ма ше ним ура­ни ју мом, на ове ло ка ци је је па ло 5.000 про јек ти ла. Али, они су оци је ни ли да у БиХ не ма за га ђе ња жи вот не сре ди­не, укљу чу ју ћи во ду и тло, те да не ма по ве за но сти оси ро ма ше ног ура ни ју ма са обо ље њи ма“, до да је Зов ко.

Ка же да јој ни је по зна то има ли у БиХ обо ље лих због при су ства оси ро­ма ше ног ура ни ју ма јер ин сти ту ци је у БиХ ни су вр ши ле ис пи ти ва ња, те да је пи та ње оси ро ма ше ног ура ни ју ма у на шој зе мљи не ис тра же но. Ре зул та ти ис пи ти ва ња УНЕП­а по ка за ли су, твр де

екс пер ти Свјет ске здрав стве не ор га ни­за ци је (WХО), да кон та ми ни ра ност ових под руч ја не ма штет не по сље ди це на здра вље гра ђа на.

Шеф УНЕП­овог ти ма Пе ка Ха ви­сто ре као је да је нај ве ћа опа сност по здра вље би ла два ча са на кон б о м б а р до в а њ а о в и х п од ру ч ј а . „Та да се ди рект но уди ше пра ши на и че сти це оси ро ма ше ног ура ни ју ма, а на кон та два ча са ло ше по сље ди це мо гли су има ти они гра ђа ни ко ји су има ли ди рек тан кон такт са му ни ци јом или тлом у ко јем су за о ста ли ди је ло ви му ни ци је“, об ја снио је Ха ви сто.

Он је до дао да су пе не тра то ри (ко ма­ди ћи му ни ци је ко ји су оста ли на кон бом­бар до ва ња оп. а.) до са да из гу би ли око 25 од сто на те жи ни због ко ро зи је.

„Ов дје је про блем што при ли ком ко ро зи је пе не тра то ра, пра ши на про­ди ре ду бље у тло и при је ти опа сност да се за га де под зем не во де. Дру ги про­блем је што вје тар мо же раз но си ти те сит не че сти це. Но, сте пен ра ди ја ци је је ту ни зак и не ма ште тан ути цај на здра­вље гра ђа на“, ре као је Ха ви сто.

ГРО БЉА СВЈЕ ДО ЧЕ Оно што су је ди но Ха џи ћа ни на глас

го во ри ли ни је по твр дио ни је дан ље кар, а то је да је пре пу но гро бље у Бра тун­цу, гра ду гдје су се ста нов ни ци Ха џи ћа

исе ли ли на кон ра та. Ма лиг на обо ље ња, смрт мла дих љу ди и на гло по гор ша ње здрав стве ног ста ња би ле су сва ко дне­ви ца дви је до три го ди не на кон ра та у Бра тун цу. И Зи јад Фа зла гић, ди рек тор Ре монт ног за во да у Ха џи ћи ма, у ко ји су се на кон ре ин те гра ци је Са ра је ва вра ти ли пред рат ни рад ни ци, ре као је да је би ло бо ле сних ме ђу њи ма, али да ни ка да ни је зва нич но до ка за но од че га. Је ди но је би ло по твр ђе но да су рад ни­ци при ли ком ула ска у фа бри ку на ла­зи ли му ни ци ју, ча ху ре и узи ма ли их у ру ке. Та ко ђе, УН­ов тим је за кљу чио и да је во да на јед ном ди је лу Ха џи ћа би ла за га ђе на, те су да ли пре по ру ку о за тва­ра њу тог бу на ра и прел ска на град ску во до вод ну мре жу.

ГЛА ВО БО ЉЕ ОД ТЕ ШКИх МЕ ТА ЛА

УНЕП­ов тим је от крио и за га ђе ност тла те шким ме та ли ма на под руч ју Ка ли­но ви ка, пла тоа Бје ла сни це и Во го шће. Ов дје је због уни шта ва ња ста ре му ни ци је или про из вод ње оруж ја до шло до за га­ђи ва ња тла оло вом, ни клом и ба кром. Њи хо ви екс пер ти су на кон ис тра жи ва­ња ка за ли да се мно ги ста нов ни ци ових на се ља жа ле на ду го трај не гла во бо ље и лош ква ли тет во де. z

21republike srpske dveri srpske

За вре ме бом бар до ва ња вој них и ци вил них ци ље ва у Ре пу бли ци Срп ској, НА ТО сна ге ко ри сти ле су

спе ци јал ну му ни ци ју про из ве де ну од оси ро ма ше ног ура ни ју ма.

По ред ве ли ке про дор не мо ћи, она пред ста вља и од ре ђе ну ра ди ја ци о ну опа сност за ци вил но ста нов ни штво, жи вот ну сре ди ну и са ме вој не сна ге. Оси ро ма ше ни ура ни јум је ну кле ар ни от пад ни ма те ри јал. Ње го ва ра ди о ак тив­ност по ти че од рас па да ура ни ју ма­238 и ура ни ју ма­235, као и од њи хо вих по то­ма ка. Из ме ре на u про це ње на ра ди о ак­тив ност је згра про јек ти ла из но си око 3,4 AfBcj. Са по вр ши не је згра еми ту је се око 1.000 ал фа и око 36.000 бе та че сти ца у се кун ди. Због то га се при не по сред­ном и стал ном кон так ту са је згром мо гу ја ви ти про ме не на ко жи по сле 80 ча со­ва. У овом ра ду при ка за не су ј ме ха нич­ке, фи зич ке и хе миј ске ка рак те ри сти ке oвe му ни ци је, као и мо гу ћи ути цај на љу де и жи вот ну сре ди ну.

Пре ма на шој и ме ђу на род ној за кон­ској ре гу ла ти ви, ура ни јум спа да у Гру пу отров них еле ме на та и кла си фи ко ван је у II Гру пу ра ди о ну кли да ве о ма ви со ке ра ди о ток сич но сти.

Ова кав тип му ни ци је пред ста вља, из ме ђу оста лог, об лик ра ди о ак тив ног оруж ја ко је не мо же би ти ле га ли зо ва но и ње го ва при ме на пред ста вља кри ми­нал пре ма чо ве чан ству и пре ма ме ђу­на род ном пра ву.

Тре ба по сла ти про тест УН, ОЕБС, Европ ској уни ји, МА АЕ и дру гим ме ђу­на род ним по ли тич ким и xуманитарним ор га ни за ци ја ма. /.../

ОПА СНОСТ ЗА ЧО ВЕ КА И ЖИ ВОТ НУ СРЕ ДИ НУ

Ефек ти деј ства ове му ни ци је на жи ву си лу и ци вил но ста нов ни штво мо гу би ти фа тал ни. При ли ком ра ња ва ња до ла зи до ја ког ра за ра ња тки ва као и до кон та­ми на ци је. Услед кон та ми на ци је на сту­па ју ток сич ни и ра ди ја ци о ни ефек ти ко ји до во де до по ја ве канцeра.

Иако је ма те ри јал из у зет но ве ли ке гу сти не, од но сно твр до ће, до ње го вог ра за ра ња ипак до ла зи при ли ком уда ра у пре пре ку на ци љу. На ме сти ма уда ра утвр ђе но је при су ство ра ди о ак тив но­сти. Та ко ђе је утвр ђе на кон та ми на ци­ја алу ми ни јум ске ча у ре. Ура ни јум је ма те ри јал ко ји се па ли у зо ни кон так­та са пре пре ком, што је кон ста то ва но од стра не оче ви да ца при ли ком бом­бар до ва ња.

Са го ре ва њем се осло ба ђа ју про дук­ти ко ји су, по ред то га што cу ра ди о ак­тив ни, и ве о ма ток сич ни.

Има ју ћи у ви ду при сут ну ра ди о ак­тив ност, без об зи ра на дру ге осо би не, мо же се кон ста то ва ти да је је згро из ра­ђе но од ну кле ар ног от па да на ста лог у про це су до би ја ња ну кле ар ног го ри ва би ло у рат не или ми ро љу би ве свр хе. Због то га се мо же сма тра ти да је до шло до упо тре бе јед не вр сте ра ди о ло шког оруж ја. Ње го ва упо тре ба је не ху ма на и ни чим не мо же би ти прав да на.

За го вор ни ци упо тре бе ове вр сте му ни­ци је по ку ша ће да при сут ну ра ди о ак тив­ност оправ да ју тврд њом да се ра ди о ра ди о ак тив но сти ко ја по ти че од при род­них ра ди о ну кли да. Ме ђу тим, ов де ни је реч о ра ди о ну кли ди ма ко ји се на ла зе у при род ним ру да ма већ о ра ди о ну кли­

ди ма ко ји су до би је ни њи хо вом пре ра дом у кон цен­тро ва ном об ли ку, па као та кви пред ста­в љ а ј у од ре ђе­ну опа­сност.

Као што је по зна то, ура ни јум је ток си чан еле ме нат, а осим то га он и ње го ви про дук ти рас па да cу ра ди о ак­тив ни и као та кви пред ста вља ју од ре­ђе ни ра ди ја ци о ни ри зик за ста нов ни­штво. Са аспек та ра ди ја ци о ног ри зи ка нај ве ћу опа сност (по ред ток сич но сти ура ни ју ма) пред ста вља при сут но ал фа зра че ње.

Ура ни јум и ње го ве со ли спа да ју у гру пу ве о ма ток сич них ма те ри ја. Он иза зи ва дер ма ти тис, бу бре жна оште­ће ња, акут не не кро тич не арте риј ске ле зи је, па чак и смрт. Опа сност од ра ди ја ци је услед ин ха ла ци је сит них че сти ца у плу ћи ма мо же да до ве де до кан це ра (Fa ir hall, L. Т., In du strial To xi­cohgy, Haf ner, New York. 2nd. ed. 1969, pp. 129–131).

Пре ма на шим, та да ва же ћим про пи си­ма, и ме ђу на род ним стан дар ди ма ура­ни јум је свр стан у II гру пу ра ди о ну кли да вр ло ви со ке ра ди о ток сич но сти (Слу жбе­ни лист СФРЈ бр. 53/91 н 40/86).

Има ју ћи у ви ду на ве де не чи ње ни це ,упо тре ба ове вр сте му ни ци је је не ху ма­на и ни чим се не мо же оправ да ти.

Муниција НАТО снага израђена од осиромашеног уранијума

Институт за безбедност Институт за нуклеарне науке „Винча”Драгољуб Ристић, Радоман Бендераћ, Златко Вејновић, Милан Орлић, Снежана Павловић

Ура ни јум и ње го ве со ли спа да ју у гру пу ве о ма ток сич них ма те ри ја. Он иза зи ва дер ма ти тис, бу бре жна оште ће ња, акут не не кро тич не арте риј ске ле зи је, па чак и смрт. Опа сност од ра ди ја ци је услед ин ха ла ци је сит них че сти ца у плу ћи ма мо же да до ве де до кан це ра

22 bombardovawedveri srpske

ЗА КЉУ ЧАК На осно ву из не тог за кљу чујемо:

Сна ге НА ТО­пак та, при ли ком бом­1. бар до ва ња на се ље них ме ста на под руч ју оп шти не Ха џи ћи, обје­ка та ре монт ног за во да окол них на се ља и ци вил них обје ка та у Ре пу бли ци Срп ској, ко ри сти ли су спе ци јал ну вр сту му ни ци је ка ли бра 30 mm ко ја је лан си ра­на из то по ва угра ђе них на ави­о ни ма.Је згра про јек ти ла ве ли ке гу сти не, 2. твр до ће и про бој не мо ћи из ра­ђе на су од ле гу ре оси ро ма ше ног ура ни ју ма­238.На ве де ни про јек ти ли под нај­3. по вољ ни јим усло ви ма мо гу да про би ју хо мо ге ну че лич ну пло чу де бљи не од око 57,7 mm.Је згра про јек ти ла су ра ди о ак­4. тив на. Ра ди о ак тив ност по ти че од про ду ка та рас па да ура ни ју­ма­238 и ура ни ју ма­235 као и од њи хо вих по то ма ка.Ак тив ност ура ни ју ма­238 из но си 5. 3,4 MBq. Укуп на ја чи на еми си је ал фа че сти ца са по вр ши не је згра из но си 1 198 а­че сти ца/s, а бе та че сти ца 35914 ­че сти ца/s.Ова вр ста му ни ци је из ра ђе на је 6. од ну кле ар ног от пад ног ма те ри­ја ла. Због при су ства ра ди о ак тив­но сти мо же се свр ста ти ра ди о ло­шко оруж је, чи ме се ње го ва упо­тре ба v рат не ци ље ве не мо же ни чим оправ да ти, би ло са вој ног или по ли тич ког аспек та.Ефек ти де ло ва ња на жи ву си лу и 7. ци вил но ста нов ни штво су фа тал­ни. При ли ком ра ња ва ња до ла зи до ја ког ра за ра ња тки ва и ра ди­о ло шке кон та ми на ци је.У кон так ту са про јек ти лом, услед 8. при су ства ра ди о ак тив но сти, про­ме не на ко жи (пе кор за и ул це ра­ци ја) мо гу се вид но ма ни фе сто ва­ти за не што ма ње од 80 ча со ва.Ње на упо тре ба је не ху ма на, ка ко 9. са аспек та тро ва ња и озра ча ва­ња љу ди, та ко и са аспек та за га­ђе ња жи вот не сре ди не.Пре ма на шим про пи си ма и ме ђу­10. на родннм стандар ди ма, ура ни­јум спа да у ток сич не еле мен те и свр стан је у II гру пу ра ди о ну­кли да вр ло ви со ке ра ди о ток­сич но сти.Ова вр ста му ни ци је је ма сов­11. но ко ри шће на ка ко по вој ним та ко и ци вил ним ци ље ви ма на ши рем про сто ру у Ре пу бли ци Срп ској.Ло кал ном ста нов ни штву, на чи јој 12. те ри то ри ји је деј ство ва ла НА ТО ави ја ци ја, по треб но је скре ну ти па жњу на по сле ди це ко је мо гу би ти изазване у кон так ту са овом вр стом про јек ти ла.По треб но је хит но ор га ни зо ва­13. ти при ку пља ње пројек ти ла на те ре ну и из вр ши ти њи хо во сто­

ки ра ње на ме сти ма за од ла га ње ра ди о ак тив пог от па да.Упо тре ба ове вр сте му ни ци је је 14. не ху ма на и предста вља зло чин про тив чо ве чан ства и ме ђу на­род ног пра ва.Ми шље ња смо да тре ба упу ти ти 15.

про тест Ује ди ње ним на ци ја ма. ОЕБС­у, Европ ској уни ји, Ме ђу­на род ној аген ци ји за атом ску енер ги ју, Свет ској здрав стве ној ор га ни за ци ји и дру гим ме ђу на­род ним по ли тич ким и ху ма ни­тар ним ор га ни за ци ја ма.

23republike srpske dveri srpske

ЖИ вОТ НА БИТ КА С ПО Сле ДИ ЦА МА БОМ БАР ДО вА њА

И с то ч н о С а р а ј е в о – Ми лан Зу бић и Алек сан дар Па јић из Ис точ ног Са ра је­ва го ди на ма во де бит ку с те шком бо ле шћу ко ја је, пре ма про це ни ле ка ра, по сле ди ца бом бар до ва­ња. Као вој не ста ре ши не у про те клом ра ту, на кон што су НА ТО сна ге у ав гу сту и сеп тем бру 1995. го ди не бом бар до ва ле по ло жа је Вој ске Ре пу бли ке Срп ске, јед но вре ме су про ве ли у ка сар ни у Ја хо рин ском по то ку. На рав но, та да ни су ни слу ти ли да ће, ко ју го ди ну ка сни је, да не про во ди ти у бол ни ци, углав ном у бе о град ској Вој но ме ди цин­ској ака де ми ји, за ко ју Ми лан ка же да је здрав стве на уста но ва у ко јој се за хвал ност ле ка ри ма не мо же по ну ди ти „у ко вер ти“.

Ову дво ји цу мла дих љу ди, и је дан и дру ги су бли же три де се тој не го че тр де се тој, ни је на пу сти ла на да и њи хо ви дру го ви из вој ске и шко ле, али је су они ко ји су би ли оба ве зни да им у не во љи по мог ну, а то је власт Ре пу бли ке Срп ске. Ми лан, ко ји ви ше не при ма те ра пи ју, јер се осе ћа до бро, при ча да је је да на ест ње го вих при ја те ља по ди гло кре дит и да су му но вац за ле че ње до не ли у Бе о град. И Алек сан дар је до ле ко ва, за ко је је би ло по треб но из дво ји ти и по не ко ли ко хи ља да ма ра ка, нај че шће до ла зио уз фи нан сиј ску по моћ сво јих дру го ва и при ја те ља.

„Бо лест ни је ви ше мој про блем јер ми слим да сам је по бе дио, али је сте чи ње ни ца што се сва ког ју тра бу дим без ци ља. Не ра дим, а оспо ра ва ми се пра во на пен зи о ни са ње из раз ло га што ле че ње ни је за вр ше но. По тој ло ги ци, не мо гу да оства рим пен зи ју све док бу дем ишао на кон тро ле, а кар ци ном лим фних жле зда је бо лест ко ја се мо ра кон тро ли са ти нај ма­ње 20 го ди на“, жа ли се Ми лан и на по ми ње да је оже њен и да има су пру­гу и јед но де те.

За раз ли ку од ње га, Алек сан дар је ус пео пре три го ди не да оства ри ин ва лид ску пен зи ју ко ја из но си 500 КМ и од ко је пре хра њу је сво ју по ро­ди цу, су пру гу и ћер ку ко ја је по шла у пр ви основ не. Он ка же да се тре нут­но осе ћа до бро, ма да му је из ва ђе на сле зи на и да и да ље има про бле ма са тром бо ци ти ма, али ни је, ве ли, за не ке те же по сло ве. За че ти ри ме се ца, ко ли ко је бо ра вио на ВМА, Алек сан дар је упо знао мно го љу ди са под руч ја са ра јев ско­ро ма ниј ске ре ги је и До бо ја ко ји се, та ко ђе, ле че од по сле ди­ца оси ро ма ше ног ура ни ју ма. Не ки од њих су, пре ма ње го вим са зна њи­ма, умр ли, као и „ве ћи на при пад ни ка НА ТО­а, Ита ли ја на ко ји су за јед но с на ма бо ра ви ли у Ја хо рин ском по то ку“. Обо лео је, до да је Алек сан дар, и је дан број љу ди ко ји су жи ве ли у не по сред ној бли зи ни ка сар не.

Зва нич ни по да ци по твр ђу ју да је од по сле ди ца бом бар до ва ња умр ло нај ви ше бив ших ста нов ни ка оп шти не Ха џи ћи ко ји су се, на кон пот пи си­ва ња Деј тон ског спо ра зу ма, пре се ли ли на под руч је Бра тун ца. На та мо­шњем гро бљу, у пе ри о ду од 1996. до 2000. го ди не, са хра ње но је чак 400 љу ди, од ко јих је ве ћи на бо ло ва ла од не ке вр сте кар ци но ма.

Ду брав ка Са рај лић, По­ли­ти­ка, 18. септембар 2008.

Алек сан дар је упо знао мно-го љу ди са под руч ја са ра јев-ско-ро ма ниј ске ре ги је и До бо ја ко ји се ле че од по-сле ди ца оси ро ма ше ног ура ни ју ма. Не ки су умр ли, по пут при пад ни ка НА ТО-a ко ји су бо ра ви ли у Ја хо рин-ском по то ку

У другој половини 1995. године, приликом извођења војних операција у Босни и Херцеговини,

авиони са ознакама различитих држава бомбардовали су војне објекте, цивилне циљеве и насељена места на ширем простору Републике Српске. Притом, користили су и специјалну врсту муниције калибра 30 мм која је лансирана из топова уграђених на авионима. Мерењем је утврђено да маса ових пројектила износи 418,80 грама, а дужина без заштитне капе 114 мм.

Језгра употребљених пројектила су велике густине, тврдоће и пробојне моћи и израђена су од легуре осиромашеног уранијума ­238. Ова језгра су радиоактивна, а радиоактивност потиче од продуката распада уранијума ­238 и уранијума ­235, као и од њихових потомака. Резултати анализе, између осталог, су показали висок степен зрачења: активност уранијума ­238 износи 3,4 МБљ.

Укупна јачина емисије алфа честица са површине језгра износи 1.198a честица/с, а бета честица 35.9140 честица/с.

Ова врста муниције израђена је од нуклеарног отпадног материјала и због присуства радиоактивности сврстава се у радиолошко оружје.

Упоређењем са USA каталогом муниције (SATORY X. Paris, 1985. Tome 1.) констатовано је да се ради о муницији cal. 30 mm API PGU­14/B. Произвођач ове муниције је AEROJET ORDNANCE COM­PANY USA. Намењена je за уништавање оклопних возила, бетонских бункера и утврђених ватрених тачака. Испаљује се из седмоцевног авионског топа 30 mm GAU 8/А типа GELTING, којим су наоружани авиони А­10 базирани на носачима авиона. Према каталошким подацима из 1985. године, произведено је преко 50 милиона пројектила. Ову врсту оружја поседују и снаге НАТО пакта.

Последице деловања овог оружја на живу силу и цивилно становништво веома су тешке: приликом рањавања долази до јаког разарања ткива и радиолошке контаминације.

Уранијум и његове соли спадају у групу веома токсичних материја. Он изазива дерматитис, бубрежна оштећења, акугне

некротичне артеријске лезије, па чак и смрт. Опасност од радијације услед инхалације ситних честица у плућима може да доведе до појаве канцера.

И м а ј у ћ и у в и д у п р и с у т н у радиоактивност, без обзира на друге особине, може се констатовати да је језгро израђено од нуклеарног отпада насталог у процесу добијања нуклеарног горива било у ратне или мирољубиве сврхе. Због тога се може сматрати да је дошло до употребе једне врсте радиолошког оружја. Његова употреба је нехумана и ничим се не може оправдати.

Употреба ове муниције је апсолутно нехумана како због тровања и озрачавања људи, тако и због загађивања животне средине.

Према међународним стандардима и прописима, уранијум спада у токсичне елементе и сврстан је у другу групу радионуклеида врло високе радиотоксичности.

Састав и својства употребљене муниције утврђени су посебном експертизом екипе стручњака који су материјал прикупили на местима догађаја

ТуЖБАпротив лица која су

донела одлуку и извршила бомбардовање на подручју

претходне СФРЈУранијум и његове соли спадају у групу веома токсичних материја. Он изазива дерматитис, бубрежна оштећења,

акутне некротичне артеријске лезије, па чак и смрт. Опасност од радијације услед инхалације ситних честица у

плућима може да доведе до појаве канцера

МеЋУНАрОДНОМ­КривиЧНОМ­ТриБУНАЛУ­ЗА­БивШУ­ЈУГОСЛАвиЈУ­У­ХАГУ

24 bombardovawedveri srpske

и извршили стручне анализе.

ДОКАЗ: СТРУЧНА ЕКСПЕРТИЗА

Закључак стручњака потврђује се и последицама нехумане употребе токсичног оружја о коме је реч. У више места Републике Српске која су била изложена бомбардовању (Милићи, Власеница, Хан Пијесак, Соколац, Пале, Вогошћа, Рогатица и др.) запажене су појаве повећања броја спонтаних побачаја трудница, изумирања плода, раних крварења у почетној трудноћи, превремених порођаја, мртворођених итд. Повећана је и смртност становништва на овом подручју. Уочено је и чешће угинуће стоке и дефектност младунчади.

Забележени су случајеви да људи изразито доброг здравственог стања оболевају од тешких болести нејасних симптома.

Једној деветогодишњој девојчици, која је после бомбардовања ушла у кратер направљен од пројектила, након извесног времена почели су да се перутају, листају и губе нокти. Касније је дошло до потпуне промене нормалне структуре ноктију на рукама и ногама и још увек је на лечењу. Специјалисти за кожне болести искључили су гљивична обољења.

Приликом мерења регистрована је повећана радиоактивност код чајева који су убрани на Романији. Крајем јула 1996. године извршена је анализа 2 узорка чаја, мешавине биљног порекла, убраних на подручју Романије. У узорцима утврђена је бета активност од 1.130 Bq/kg и 1.118 Bq/kg, што представља знатно повећану активност у односу на прихваћени норматив од 600 Bq/kg. Анализе су извршене стандардним методом на уређају Cambera alfa beta, проточни систем.

ДОКАЗ: ИЗЈАВЕ СВЕДОКА

Употреба муниције о којој је реч, не само да је нехумана, него је и противна међународном праву. Низ међународних конвенција забрањује производњу и употребу оваквог оружја, као и такав начин поступања са нуклеарним материјалом (Конвенција о физичкој заштити нуклеарног материјала из 1979. год; Уговор о забрани експеримената нуклеарним оружјем из 1963. год. и др.) По чл. 55 Допунског протокола уз Женевске конвенције (Протокол I), забрањено је коришћење метода или средстава ратовања чији је циљ или од којих се може очекивати да проузрокују такво оштећење природне околине да тиме штете здрављу или опстанку становништва.

Поред остваривања циљева вој­ног и политичког карактера који

представља тешку повреду међу­народног хуманитарног права, земље које производе и користе ову врсту муниције на овај начин ослобађају се и опасног нуклеарног отпада, што такође представља повреду норми међуна­родног права.

Одговорност за употребу токсичног и радиоактивног нехуманог оружја при бомбардовању циљева у Републици Српској, сносе лица која су донела одлуку о бомбардовању и непосредни извршиоци, као и државе чије су ознаке носили авиони који су учествовали у овој операцији. Ова одговорност заснива се на чл. 86 и 87 поменутог Протокола, а у чл. 91 утврђена је одговорнос т за проузроковану штету.

Тражимо да се у судском поступку утврде чињенице и одговорни буду осуђени за извршене ратне злочине.

25republike srpske dveri srpske

Ова тужба никада није дошла на дневни ред тзв. Међународног кривичног трибунала у Хагу. Свакако, злочин не застарева, тако да ће неки правичнији и храбрији Суд узети у разматрање тужбу и за овај геноцид над српским народом. Кад-тад.

ле у Ке МИ ЈА у ПО РА СТуСтра шни је од све га је, на рав но, оно што по га ђа ди рект но љу де. Од свих

уоче них по ре ме ћа ја, нај бе за зле ни ја је по ја ва опа да ња ко се код де це школ ског уз ра ста. У по след ње две го ди не утро стру чен је и број обо ле лих од ма лиг них обо ље ња, а у екс пан зи ји је и ле у ке ми ја. Баш као у Ира ку. Ису ви ше че ста да би то би ло слу чај но је су и дру га чи ја обо ље ња, а мо жда нај ре чи ти ји при мер је оде ље ње за ин фек тив не бо ле сти Оп ште бол ни це „Све ти апо стол Лу ка“ у До бо ју, где је у про те кле две го ди не при мље но ви ше па ци је на та не го у про­те клих три де сет и пет го ди на. Из све га на ве де ног ни је те шко уочи ти по ду­дар ност са до га ђа њи ма у Ира ку, ко ја су, до ка за но је, иза зва на аме рич ким бом ба ма ко је са др же оси ро ма ше ни ура ни јум. И др Зо ран Стан ко вић ка же да су по да ци ко је има нас Ко ми тет за ис тра жи ва ње рат них зло чи на го то во исти као и ирач ки. За са да, ипак, не мо же да от кри ва де та ље, по сто же ли да, ка да це ло куп на ис тра га бу де го то ва, из не се „ап со лут но про ве ре не по дат ке ко је ни ко не ће мо ћи да обо ри“. Ин ди ци ја о штет но сти аме рич ких про јек ти­ла, ко ја на ли ку је оној у Ира ку, ипак има до вољ но, па у нај ма њу ру ку чуд но зву чи не ја сно об ја шње ње ди рек то ра ин сти ту та у Вин чи Ми ро сла ва Ко печ­ног о то ме ка ко ови аме рич ки про јек ти ли уби ја ју са мо сво јом ки не тич ком енер ги јом, а не ра ди о ак тив ним зра че њем. Све по ста је ма ло ја сни је ка да се чу је и из ја ва Бран ке Јо ва но вић, пред сед ни це ју го сло вен ског Но вог по кре та зе ле них, ко ја јед но став но ка же да „Вин ча стра шно ума њу је ве ли чи ну ове афе­ре“. Ре ци ма Бран ке Јо ва но вић у при лог иду и ви ше пу та по но вље не оп ту жбе да су ре зул та ти ис тра ге Ин сти ту та за ну кле ар на ис тра жи ва ња го ди ну да на са кри ва ни од на ро да са обе стра не Дри не, иако се од мах зна ло да су Ср би бом бар до ва ни ра ди о ак тив ним про јек ти ли ма. Та ко до ла зи мо и до на ших вр лих по ли ти ча ра. Оп ту жи ва ни да су све вре ме зна ли исти ну, ни ка да се ни су по тру ди ли да ма кар јед ном реч ју де ман ту ју ове тврд ње. На рав но, као што и ри ба смр ди од гла ве а не од ре па, пр ви на спи ску оп ту же них за об ма њи ва­ње јав но сти био је та да шњи пред сед ник Ср би је, бал кан ски „фак тор ми ра и ста бил но сти“ ­ Сло бо дан Ми ло ше вић.

Пре ма овим тврд ња ма, Ми ло ше вић не са мо да је од са мог по чет ка знао све (што уоп ште не чу ди, с об зи ром на ауто крат ску при ро ду ње го ве вла да­ви не), већ је и за бра нио да се би ло ка ква ин фор ма ци ја о та квој мо гућ но сти уоп ште по ја ви у јав но сти. На вод но, чо век ко ји је свој дру ги пред сед нич ки ман дат за ра дио уз кри ла ти цу „Ср би ја се са ги ња ти не ће“, по пу стио је пред аме рич ким при ти сци ма ко ји су се на ро чи то по ја ча ли по сле чу ве не ве че ре са Ри чар дом Хол бру ком, упри ли че не у тре ну ци ма ка да су по чи ња ла бом­бар до ва ња бо сан ских Ср ба.

На пр ви по глед, за по вест Ри чар да Хол бру ка и же ља Аме ри ка на ца да се не го во ри о ра ди о ак тив ним бом ба ма у Бо сни са свим је ја сна ­ за што би се аме­рич ка вла да су ко бља ва ла са број ним свет ским еко ло шким по кре ти ма због та мо не ких Ср ба, на ро чи то го ди ну да на пред пред сед нич ке из бо ре?

Ова кво об ја шње ње је, на жа лост, ису ви ше на ив но да би до кра ја об ја сни ло аме рич ку же љу за ћу та њем. А пра ви раз ло зи су мно го ду бљи.

Никола врзић, НИН, број 2452, 25. децембар 1997.

26 bombardovawedveri srpske

78 дана бомбар довања СрбијеЛокација: Београд - Калемегдан – Зоолошки врт Чувари Зоолошког врта носе оружје како би одстрелили опасне животиње уколико се услед бомбардовања пружи прилика да побегну из кавеза

Жртва бомбардовања старачког дома у Сурдулици

Место на коме је пројектил ушао у зграду пословног центра Ушће

Локација: Београд - Калемегдан Поглед на Нови Београд

27srbije dveri srpske

78 дана бомбар довања Србије

Локација: Ваљево - насеље Крушик Рушевине усред бомбардовања - клацкалица - играчка за децу

Локација: Ваљево - Крушик Уништена кућа

28 bombardovawedveri srpske

Деца у склоништу

Српске избеглице са Косова и Метохије

Невина жртва НАТО бомбардовања

Молитва у Храму Светог Саве

29srbije dveri srpske

Народна патња

Локација: Ваљево - Крушик Уништена кућа

Бомбардовање Београда

Срушени мостови

Крај два де се тог ве ка је дан је од нај те­жих и нај дра ма тич ни јих пе ри о да срп ске исто ри је. Оно што сe мно ги ма чи ни ло да пред ста вља по че так срп ског на ци о нал ног бу ђе ња и ре ше ња срп ског на ци о нал ног пи та ња у Ју го сла ви ји, сре ди ном осам де­се тих го ди на про шлог ве ка, за вр ши ће се у аго ни ји ко му ни стич ког на ци о на ли зма Сло бо да на Ми ло ше ви ћа и бом бар до ва­њем СР Ју го сла ви је кра јем зад ње де це ни­је два де се тог ве ка од стра не нај моћ ни јих зе ма ља све та. Да нас, ка да иде мо у су срет де се то го ди шњи ци бом бар до ва ња на ше зе мље, не ма раз ло га да се не под се ти­мо не ких од чи ни ла ца и про це са ко ји су до при не ли да зад ње де це ни је два де се­тог ве ка Ср би не про ве ду у но вом оп ти­ми зму ко ји је про жео Евро пу по сле па да ко му ни зма и кра ја Хлад ног ра та.

По сле за вр шет ка Дру гог свет ског ра та, по ли тич ки оквир у ко ме се на шао срп ски на род би ла је ко му ни стич ка Дру га Ју го сла­ви ја. На ме ђу на род ном пла ну Ју го сла ви ја је за зе мље За па да пред ста вља ла „сим­бол­раз­ли­ка“ у ко му ни стич ком бло ку и јед ног од ње го вих нај ва жни јих ге о по ли тич ких парт не ра ка да је у пи та њу об у зда ва ње ути ца ја СССР у Евро пи, а по сред но и у све­ту. Нај ви ше за слу га за ова кав став пре ма Ју го сла ви ји има ле су Сје ди ње не Аме рич­ке Др жа ве, чи ја је ди пло ма ти ја сма тра ла да је очу ва ње не за ви сно сти СФРЈ у од но су на Со вје те од при мар ног зна ча ја за Аме­ри ку. Би тан еле мент у ова ко кон ци пи ра ној по ли ти ци чи ни ла је и из да шна еко ном ска по моћ ко ја је сти за ла са За па да у ви ду кре­дит них аран жма на. Ова кав ме ђу на род ни трет ман омо гу ћи ће Ју го сла ви ји да цео пе ри од Хлад ног ра та (1946–1989), на ро­чи то од 1948. го ди не и кон фрон та ци је са СССР­ом, удоб но про ве де као не ка вр ста там пон др жа ве или ни чи је те ри то ри је, у усло ви ма че сто вр ло на пе те су прот ста­

вље но сти и су штин ске не по мир љи во сти два бло ка. Ме ђу тим, ако је Ју го сла ви ја, ка да се има ју у ви ду зе мље ко му ни зма, нај ви ше про фи ти ра ла од сво је ме ђу на род не и ге о­по ли тич ке по зи ци је то ком Хлад ног ра та, она ће пред ста вља ти и јед ног од нај ве ћих тра ги ча ра на ње го вом кра ју.

ПРО МЕ НА АМЕ РИЧ КЕ ПО ЛИ ТИ КЕНо ва аме рич ка спољ на по ли ти ка пре­

ма ис точ ном бло ку, фор ми ра на по чет ком осам де се тих го ди на, не ће ви ше у пот пу но­сти бла го на кло но гле да ти на Ју го сла ви ју. Еле мен ти те но ве по ли ти ке би ће: де мо­кра ти за ци ја, тр жи шне ре фор ме, људ ска пра ва, са рад ња са За па дом и уда ља ва ње од СССР. Од ових ар ши на Ју го сла ви ја не ће би ти из у зи ма на, ни ти ће пред ста вља ти за Аме ри кан це ишта ви ше, од би ло ко је дру ге ко му ни стич ке др жа ве. Те жи ште аме­рич ке по ли ти ке пре ма Ис точ ној Евро пи по ме ри ло се у том пе ри о ду ка Пољ ској и дру гим ис точ но е вроп ским зе мља ма. СФРЈ ће по ла ко гу би ти свој ге о по ли тич ки зна чај, а сам СССР би ће на те ран да раз­ми шља о про ме на ма. Шта је та по ли ти ка за и ста зна чи ла ка да је у пи та њу Ју го сла­ви ја, по ста ће ја сно тек кра јем исте де це­ни је и по чет ком де ве де се тих.

У истом овом пе ри о ду, у Ју го сла ви ји све ве ћи про блем по ста је си ту а ци ја на Ко со ву и Ме то хи ји, на ро чи то по пи та­њу кон стант ног ал бан ског те ро ри стич­ког де ло ва ња. Од ју ла 1984. до фе бру­а ра 1985. во ђе на је ве ли ка опе ра ци ја ор га на без бед но сти под на зи вом „Зла­тар“, на раз би ја њу ме ђу на род не ал бан­ске те ро ри стич ке ор га ни за ци је. У овој опе ра ци ји би ће ухап ше но не ко ли ко сто­ти на те ро ри ста. Од 1981. до 1991. го ди­не би ће ухап ше но око 2235 ал бан ских те ро ри стич ких ак ти ви ста, и от кри ве на

381 њи хо ва гру па, ма хом у ЈНА. И по ред ова ко жи ве ал бан ске те ро ри стич ке ак тив­но сти, но вом аме рич ком ам ба са до ру у Бе о гра ду Во ре ну Зи мер ма ну (сту пио на ду жност мар та 1989. го ди не) у су сре ту са ју го сло вен ским зва нич ни ци ма, не ће сме та ти да из ра зи сво ју за бри ну тост за ста ње људ ских пра ва Ал ба на ца на Ко со­ву и Ме то хи ји.

Зи мер ман ће још са оп шти ти да Ју го сла­ви ја за САД не ма ви ше ста ри ге о по ли тич­ки зна чај, да се мо ра окре ну ти тр жи шној при вре ди као и то да ће људ ска пра ва има ти мно го ве ћи зна чај у да љим од но­си ма. По себ на па жња би ће по све ће на и те ро ри зму Ме ђу тим, ту се очи глед но ни је ми сли ло на онај ал бан ски. Аме ри­ка је у том пе ри о ду по др жа ва ла је дин­ство Ју го сла ви је, али ни је при ста ја ла на ње но очу ва ње уз по моћ си ле. Ова кав став САД ће за др жа ти све до кра ја 1991. го ди не. Од мах по до ла ску у Ју го сла ви ју Зи мер ман ће се у При шти ни са ста ти са Ибра хи мом Ру го вом.

АЛ БАН СКА АК ТИВ НОСТ ПО ЧЕТ КОМ ДЕ ВЕ ДЕ СЕ ТИх

Пр ва по ло ви на 1989. до не ће по гор ша­ње си ту а ци је на Ко сме ту због из би ја ња ал бан ских де мон стра ци ја. Исте го ди не до ла зи до ор га ни зо ва ња ви ше ал бан ских по ли тич ких пар ти ја ко је за свој глав ни по ли тич ки циљ има ју оства ре ње не за­ви сно сти по кра ји не. По чет ком по след ње де це ни је 20. ве ка на Ко со ву и Ме то хи ји ства ра ју се па ра лел не ал бан ске по ли­тич ке струк ту ре. Го ди не 1990. ор га ни зу ју се иле гал ни из бо ри на ко ји ма по бе ђу је стран ка Ибра хи ма Ру го ве. Иако зва нич но про кла му ју по ли ти ку мир не и не на сил не бор бе, по ку ша ва ју ћи да ин тер на ци о на­ли зу ју сво је по ли тич ке те жње, Ал бан ци

Бом бар до ва ње СР ЈугославијeПо сле хр ват ске офан зи ве у за пад ној Сла во ни ји и Кра ји ни 1995. го ди не и ет нич ког чи шће ња та мо шњих Ср ба, до шло је до про бо ја срп ских по ло жа ја и у за пад ном де лу Бо сне и Хер це го ви не. Хр ват ско-му сли ман ска офан зи ва би ће пра ће на уда ри ма из ва зду ха ави ја ци је НА ТО пак та

Вла ди мир Вељ ко вић

30 bombardovawedveri srpske

па ра лел но вред но ра де на свом на о ру­жа ва њу и вој ном ор га ни зо ва њу.

Ју го сло вен ска кри за отво ри ла је мо гућ­но сти да ста ре хр ват ско­ал бан ске по ли­тич ке ве зе до би ју и не ке но ве ком по нен­те. Та ко је про ле ћа 1991. го ди не одр жан у За гре бу са ста нак пред став ни ка хр ват ске вла сти и ал бан ске де ле га ци је, на ко ме је раз ма тра на мо гућ ност ал бан ске по бу не на Ко сме ту и отва ра ње још јед ног рат ног жа ри шта за Ср би ју, по ред вр ло ве ли ке мо гућ но сти да до су ко ба до ђе у Хр ват­ској и Бо сни и Хер це го ви ни.

За пад на Ма ке до ни ја би ла је 25. де цем­бра 1991. го ди не ме сто са стан ка ал бан­ског по ли тич ког ру ко вод ства са Ко со ва и Ме то хи је и Ал ба ни је. На том са стан­ку, на ко ме је при су ство вао и Ибра хим Ру го ва као и дру ги по зна ти ал бан ски по ли ти ча ри ко ји су пред ста вља ли све ал бан ске по ли тич ке стру је са Ко со ва, би ће до не та за јед нич ка од лу ка о по чет­ку те ро ри стич ке ак тив но сти на Ко со ву и Ме то хи ји. План је био да се по сле ка то­лич ког Бо жи ћа кре не у на па де на вој ску, по ли ци ју и гра ђан ство. У то ку 1991. го ди­не, по ли циј ски ор га ни Ср би је од у зи ма ју ви ше де се ти на ко ма да пе ша диј ског на о­ру жа ња и ве ли ке ко ли чи не екс пло зи ва ал бан ским те ро ри сти ма. На о ру жа ње је ула зи ло у зе мљу иле гал ним пу тем, ма хом из Ал ба ни је и Тур ске. Већ у то вре ме на про сто ру Ал ба ни је у кам по ви ма за обу ку те ро ри ста на ла зио се ве ли ки број љу ди. Слич ни кам по ви по сто ја ли су у Бу гар ској као и Хр ват ској. Ак ци јом по ли ци је, рас­плам са ва ње те ро ри стич ке ак тив но сти у овом пе ри о ду ипак је за у ста вље но. Све ове те ро ри стич ке ак тив но сти има ле су за циљ ор га ни зо ва ње ал бан ске се па ра ти­стич ке по бу не на Ко со ву и Ме то хи ји.

Са до ла ском но вог аме рич ког пред­сед ни ка Би ла Клин то на по чет ком 1992. го ди не бит но ће се про ме ни ти аме рич ки став у од но су на већ за хук та лу ју го сло вен­ску кри зу, и то нај ви ше на ште ту срп ске стра не. За но ву аме рич ку ад ми ни стра ци ју глав ни кри вац за рат у Ју го сла ви ји би ла је срп ска агре си ја на Хр ват ску и Бо сну и Хер це го ви ну, ко је су у ме ђу вре ме ну до би­ле и ме ђу на род но при зна ње. Те жња да се упра вља ре ше њем ове кри зе зна чи ла је за Аме ри кан це ја ча ње њи хо вих по зи ци ја у Евро пи у тре нут ку ка да је тре ба ло на ћи но ве раз ло ге за оста нак сна жног по ли­тич ког и вој ног при су ства САД на ста­ром кон ти нен ту по сле за вр шет ка Хлад­ног ра та, као и но ве уло ге НА ТО пак та у све ту. Су коб на про сто ру Ју го сла ви је био је пр ви у Евро пи по сле Дру гог свет ског ра та, али и пр ви рат по сле кра ја бло ков­ске по де ле све та. Сли ке гра ђан ског ра та на за пад ним те ле ви зи ја ма до при но си ле су ства ра њу ан ти срп ског рас по ло же ња. Ста ре авер зи је пре ма Бал ка ну по ме ша­ле су се са оце на ма Ср би је као по след­њег ба сти о на ко му ни зма у Евро пи, што је она, у не ку ру ку, за и ста и би ла. Ово ме тре ба до да ти и де ло ва ње ја ког ал бан­ског ло би ја на ро чи то у САД. По зор ни­ца за бом бар до ва ње Ср ба у Ре пу бли ци Срп ској и СР Ју го сла ви ји би ла је овим

већ по ста вље на.По сле хр ват ске офан зи ве у за пад­

ној Сла во ни ји и Кра ји ни 1995. го ди не и ет нич ког чи шће ња та мо шњих Ср ба, до шло је до про бо ја срп ских по ло жа­ја и у за пад ном де лу Бо сне и Хер це го­ви не. Хр ват ско­му сли ман ска офан зи ва би ће пра ће на уда ри ма из ва зду ха ави ја­ци је НА ТО пак та. По чет ком ав гу ста би ће на пад ну ти ра дар ски по ло жа ји у Ли ци као и ра кет ни си сте ми код Кни на. Спо ра дич­ни ва зду шни на па ди на срп ске по ло жа је, ко ји су по че ли још од апри ла 1994. код Го ра жда (овај на пад био је пр ви ко ји је НА ТО пакт из вео у сво јој исто ри ји), пре­тво ри ће се у пра ву ва зду шну кам па њу у пе ри о ду од 30. ав гу ста до 14. сеп тем бра 1995. го ди не про тив Ре пу бли ке Срп ске.

Убр зо по сле ово га до ла зи до пот пи си­ва ња Деј тон ског ми ров ног спо ра зу ма и окон ча ња не при ја тељ ста ва у за пад ном де лу ју го сло вен ског про сто ра.

Иако су Аме ри кан ци има ли на ме ру да још на Деј тон ској кон фе рен ци ји по ста ве пи та ње Ко со ва, то ипак не ће би ти учи ње­но. Глав ни ин спи ра тор то га да Деј тон ски ми ров ни спо ра зум не бу де и крај аме­рич ког при су ства на про сто ру бив ше Ју го сла ви је би ће аме рич ки ди пло ма та Мор тон Абра мо виц. У свом из ве штају, ко ји је на стао у са рад њи са гру пом екс­пе ра та оку пље них око ње га не по сред­но по скла па њу Деј тон ског спо ра зу ма, за ла га ће се за на ста вак при ти са ка на вла­сти у Бе о гра ду као и пру жа ње по др шке не за ви сно сти Ко со ва. Од овог тре нут ка,

31srbije dveri srpske

Порушени домови

по че ће дру га фа за у про це су сла ма ња срп ских ин те ре са на про сто ру бив ше Ју го сла ви је.

ДО ГА ђА ЈИ КО ЈИ СУ ПРЕТ хО-ДИ ЛИ БОМ БАР ДО ВА ЊУ СРЈ

Не по сред но по окон ча њу ра та у Бо сни и Хр ват ској, до ла зи до по ра ста ал бан­ске те ро ри стич ке ак тив но сти на Ко со ву и Ме то хи ји. Ова ак тив ност кон стант но ће ра сти то ком на ред них го ди на да би по чет ком 1998. го ди не до жи ве ла свој мак­си мум. Ор га ни за ци ја ко ја је пре у зи ма ла од го вор но сти за ове на па де би ла је тзв. Осло бо ди лач ка Вој ска Ко со ва. По је ди­ни на ши ис тра жи ва чи ко ји су се ба ви ли овим пи та њем не сла жу се у оце ни ка да је тач но фор ми ра на ова те ро ри стич ка ор га­ни за ци ја. Као да ту ми ка да је ОВК фор ми­ра на из но се се две го ди не, 1990. и 1993. Ши рој јав но сти ОВК ће по ста ти по зна та 1996. го ди не. Ме ђу ње ним пр вим жр тва­ма би ле су срп ске из бе гли це из Хр ват ске, сме ште не на Ко со ву.

Де цем бра 1997. до ла зи до јав не про­мо ци је ОВК у Бе чу. Пр ви ко ман дант ОВК био је За хир Па ја зи ти, ко ји је по ги нуо у окр ша ју са срп ском по ли ци јом 1998. го ди­не. На о ру жа ње за Ал бан це сти за ло је из Швај цар ске, Не мач ке, Аустри је и Тур ске по сред ством њи хо ве та мо шње еми гра­ци је а де лом и са те ри то ри је Ал ба ни је, на ро чи то по сле уну тра шње по ли тич ке кри зе и рас па да ал бан ске ар ми је 1997. го ди не. Бро ј бо ра ца у ре до ви ма тзв. ОВК расте и она пред у зи ма ве ће ору жа не ак ци је у 1998. го ди ни.

Оце ну но вог аме рич ког ам ба са до ра Ро бер та Гел бар та (ко ји је кра јем фе бру­а ра 1998. го ди не до шао у Бе о град) да је ОВК те ро ри стич ка ор га ни за ци ја, та да шња власт про ту ма чи ла је као зе ле но све тло да се ста не на пут ал бан ским се па ра ти­сти ма. По чет ком мар та до ла зи до ве ли­ких су ко ба из ме ђу по ли ци је и на о ру жа­них Ал ба на ца на под руч ју Дре ни це. У тим су ко би ма ли кви ди ра но је зна чај но те ро ри стич ко упо ри ште по ро ди це Аде­ма Ја ша ри ја у се лу Пре ка зи. По сле овог до га ђа ја на За па ду су уче ста ле но ве прет­ње Ср би ма, а по че ће и при пре ме за ору­жа ну ин тер вен ци ју про тив СР Ју го сла­ви је. По ку шај ор га ни зо ва ња пре го во ра из ме ђу Ми ло ше ви ћа и Ру го ве у Бе о гра ду, под по сред ни штвом Ро бер та Гел бар та и Ри чар да Хол бру ка, ни су до не ли ни ка кве ре зул та те јер су су ко би на те ре ну на ста­вље ни не сма ње ном же сти ном.

На ред них ме се ци, све до по чет ка ју на 1998. го ди не, тра ју бор бе са ал бан ским те ро ри сти ма на про сто ру оп шти на Ср би­ца, Ђа ко ви ца и Де ча ни. По чет ком ју на по ја ча ва ју се ал бан ски на па ди на Вој ску Ју го сла ви је у гра нич ном под руч ју, у на ме­ри да се олак ша ју пре ла зи те ро ри стич­ких гру па из њи хо вих цен та ра у Ал ба ни­ји. Нај ви ше по ку ша ја упа да из Ал ба ни је из вр ше но је у ре јо ну ка ра у ла Ко ша ре, Мо ри на и Го ро жуп. Од ју ла до сеп тем бра 1998. го ди не про тив ал бан ских те ро ри­ста во ђе на је оп се жна кам па ња вој ске и

по ли ци је. У овим опе ра ци ја ма ли кви ди­ра но је ви ше упо ри шта, ус по ста вље на је кон тро ла над до та да оку пи ра ном те ри то­ри јом, а пут ни прав ци из ме ђу При шти не и Ме то хи је по но во су по ста ли без бед ни. При ли ком осло ба ђа ња се ла Ора хо вац, Клеч ка и Гло ђа не по ли ци ја ће про на ћи ма сов не гроб ни це.

У то вре ме по че ло се са озбиљ ним при­ти сци ма на срп ску вла ду од стра не За па­да. Ови при ти сци охра бри ва ли су сна ге се па ра ти ста на те ре ну, а на ро чи то ће сна жно у њи хо вим ре до ви ма де ло ва ти вест да НА ТО при пре ма ва зду шне уда ре на Ср би ју. По че так је се ни 1998. го ди не до не ће ве ли ко по гор ша ње ко сов ско­ме­то хиј ске кри зе, на ро чи то у тре нут ку ка да су по ку ша ји Хол бру ко ве шатл ди пло ма ти је да на ђе спо ра зум но ре ше ње из ме ђу Бе о­гра да и Ал ба на ца оста ја ли без у спе шни. Са вет без бед но сти ОУН за се да ће 23. сеп­тем бра 1998. го ди не по во дом су ко ба на Ко со ву и Ме то хи ји и том при ли ком усво­ји ти Ре зо лу ци ју бр. 1199 у ко јој ће зах те­ва ти тре нут ну об у ста ву су ко ба, от по чи­ња ње пре го во ра без ика квих пред у сло­ва и по бољ ша ње ху ма ни тар не си ту а ци је на те ре ну. Ре зо лу ци ја ће ко сов ско­ме то­хиј ску кри зу оце ни ти не као уну тра шње пи та ње јед не зе мље, не го као про блем ко ји угро жа ва мир и без бед ност у ре ги­о ну. Ову ре зо лу ци ју ће по ли тич ки ли де ри За па­да и НА ТО про ту ма чи ти као до во љан по вод за ин тер вен ци ју про тив СР Ју го сла ви је у име ме ђу­на род не за јед ни це.

По чет ком сеп тем бра, у јав ном мње њу САД, ди пло ма те оку пље не око Абра мо ви ца за по­чи њу кам па њу за вој ну ин тер вен ци ју про тив Бе о гра да.

АГРЕ СИ ЈА НА СР БИ ЈУ

Сли ке ра та на Ко со ву у за пад ним ме ди ји ма до во де јав но мње ње у ста ње мо ра ли стич ког тран са, сви зах те ва ју ин тер вен ци ју про тив Ср би је, прет ње бом бар­до ва њем су сва ко днев­не, НА ТО је спре ман за от по чи ња ње ва зду шних уда ра. Пре го во ри из ме­ђу аме рич ког иза сла ни­ка за Бал кан, Ри чар да Хол бру ка и Сло бо да на Ми ло ше ви ћа во ђе ни 13. ок то бра од ло жи ће по че так агре си је на СР Ју го сла ви ју. Овим пре­го во ри ма по стиг ну то је сма ње ње бро ја срп­ских ору жа них сна га на Ко со ву и Ме то хи ји, до го­во ре на ве ри фи ка ци о на

ми си ја ОЕБС­а за над гле да ње ста ња на те ре ну, и ус по ста вље на кон тро ла зо не ле те ња над Ко со вом. Но ва Ре зо лу ци ја бр. 1203 Са ве та без бед но сти до не та 24. ок то­бра 1998. го ди не, узи ма ју ћи у об зир ове од лу ке, ин си сти ра ће на мир ном ре ше њу кри зе и по сти за њу по ли тич ког ре ше ња. Све вре ме тра ја ња пре го во ра на па ди ОВК не ће пре ста ја ти.

Од ок то бра 1998. го ди не по че ће но ви ди пло мат ски на по ри за са зи ва ње јед не ми ров не кон фе рен ци је о Ко со ву и Ме то­хи ји. Пе ри од ре ла тив ног за тиш ја то ком зи ме, ал бан ска стра на ће ис ко ри сти ти за пре гру пи са ва ње, снаб де ва ње, и ре ор га­ни зо ва ње сво јих сна га. При су ство ми си је ОЕБС не ће су штин ски до при не ти сми ри­ва њу си ту а ци је, на про тив, мо же се ре ћи да су упра во ње ни пред став ни ци да ли по след њи ар гу мент у при лог бом бар­до ва ња. У се лу Ра чак, 15. ја ну а ра 1999. го ди не, до ћи ће до су ко ба по ли ци је и ал бан ских те ро ри ста. По сле по вла че ња срп ске по ли ци је Ал бан ци су се вра ти ли у се ло и мр тве те ро ри сте обу кли као ци ви­ле. Су традан, Ви ли јам Во кер, пред сед ник ве ри фи ка ци о не ко ми си је ОЕБС­а, оп ту­жи ће срп ску ста ну за ма са кр.

У том пе ри о ду по сто ја ло је још на де да ће до ди пло мат ског ре ше ња кри зе ипак до ћи. На са стан ку Кон такт гру пе у Лон до­

32 bombardovawedveri srpske

Молитва у Храму Светог Саве

ну 29. ја ну а ра 1999. го ди не пред ло жен је спо ра зум о мир ном ре ше њу кри зе и бу ду­ћем ста ту су Ко со ва. Не де љу да на по сле овог са стан ка, 6. фе бру а ра, до ла зи до от по чи ња ња пре го во ра из ме ђу срп ских вла сти и ко сов ских Ал ба на ца у двор цу Рам бу је не да ле ко од Па ри за. По сред ни­ци у пре го во ри ма би ли су Кри сто фер Хил (САД), Бо рис Ма јор ски (Ру си ја), Вол­фганг Пе трич (ЕУ). Пре го во ре је отво рио фран цу ски пред сед ник Жак Ши рак. Срп­ску де ле га ци ју пред во дио је Рат ко Мар­ко вић. То ком пре го во ра срп ска стра на ће при хва ти ти ви сок сте пен ауто но ми­је за Ко со во, док ће Ал бан ци мо ра ти да се од рек ну не за ви сно сти. Глав ни ка мен спо ти ца ња за срп ску стра ну би ће сте­пен ме ђу на род ног при су ства на Ко со ву, на ро чи то вој ног. У на став ку пре го во ра од 15. мар та, до шло је до по ве ћа ња зах те­ва пре ма срп ској стра ни, на ро чи то ка да је у пи та њу одр жа ва ње ре фе рен ду ма о бу ду ћем ста ту су Ко со ва и Ме то хи је, али и вој ног де ла бу ду ћег спо ра зу ма. У анек­су Б, вој ном де лу спо ра зу ма, зах те ва ло се при су ство 28.000 вој ни ка НА ТО на Ко со­ву. Овај кон ти гент има ће сло бо ду кре та­ња по чи та вој те ри то ри ји СРЈ као и сва ку вр сту прав ног и дру гог иму ни те та. Пре го­во ри су пре ки ну ти 18. мар та од би ја њем срп ске стра не да пот пи ше спо ра зум. Да је СР Ју го сла ви ја при хва ти ла спо ра зум из Рам бу јеа а не рат ну оп ци ју, на шла би се под не ком вр стом оку па ци је (ми шље­ње је не ких на ших ме ђу на род них прав­них струч ња ка).

БОМБАРДОВАЊЕОд мах по от по чи ња њу НА ТО агре си је,

24. мар та 1999. го ди не, до ла зи и до же сто­ких на па да при пад ни ка ОВК на те ре ну. Истог да на по че ле су бор бе у ре јо ну Гло гов ца, Ср би це, Ко сов ске Ми тро ви­це, Бај го ре, пла ни не Чи ча ви це и око ли­ни По ду је ва. Су традан ће по че ти на па ди на Ђа ко ви цу, а 26. мар та и на При зрен. При шти на ће би ти на пад ну та 29. мар та. Вој ска у то вре ме отва ра по је ди не гра­нич не пре ла зе, ка ко би ал бан ске из бе­гли це мо гле да на пу сте зо не су ко ба. У са оп ште њу МУП­а од 3. апри ла твр ди ло се да су на под руч ју Дре ни це ли кви ди ра­не сна ге ОВК. Од 8. до 12. апри ла тра ја ће офан зи ва сна га ОВК и ал бан ске ар ми је, уз по др шку ар ти ље ри је и ави ја ци је НА ТО, на по те зу из ме ђу ка ра у ла Ко ша ре и Мо ри­на. По ред цен та ра у Ал ба ни ји, је ди ни це ОВК има ле су сво је ба зе и у Ма ке до ни­ји, ода кле се та ко ђе вр ши уба ци ва ње њи хо вих сна га, снаб де ва ње и пре гру пи­

са ва ње. Иако је у бор ба ма во ђе ним кра­јем мар та и по чет ком апри ла уни ште но ви ше упо ри шта ал бан ских по бу ње ни ка на Ко со ву и Ме то хи ји, а зва нич на про па­ган да твр ди ла да је ОВК уни ште на, бор­бе не ће пре ста ја ти све до кра ја агре си је, док ће кра јем ма ја и по чет ком ју на би ти чак и ин тен зи ви ра не.

Кра јем апри ла по но во су от по че ли ди пло мат ски на по ри да се кри за ре ши. Рад на кри зна гру па коју су сачињавали Вик тор Чер но мир дин (Ру си ја), Мар­ти Ах ти са ри (ЕУ) и Строб Тал бот (САД), по сле јед но ме сеч ног ди пло мат ског над­му дри ва ња, ко нач но ће кра јем ма ја ући у за вр шне пре го во ре са Ми ло ше ви ћем. Ка мен спо ти ца ња би ло је по но во пи та ње ме ђу на род ног вој ног при су ства на Ко со­ву. Ре ше ње је на ђе но у то ме да ме ђу на­род не сна ге ко је до ђу на Ко со во то ура де под за ста вом УН, а не НА ТО пак та. Скуп­шти на Ср би је при хва ти ће ово ми ров но ре ше ње 3. ју на. Не ко ли ко да на по сле ово га до ла зи и до пот пи си ва ња Вој но­тех нич ког спо ра зу ма из ме ђу ВЈ и НА ТО у Ку ма но ву 9. ју на 1999. го ди не. На ред ног да на, 10. ју на, Са вет без бед но сти усво ји­ће Ре зо лу ци ју бр. 1244, што ће озна чи ти и слу жбе ни пре ста нак агре си је. Са др жај Ре зо лу ци је зна чи ће: до ла зак ме ђу на род­них вој них и по ли циј ских сна га на Ко со­во, ус по ста вља ње ци вил не ад ми ни стра­ци је УН, по вра так из бе гли ца, пред у зи ма­ње ме ра за ус по ста вља ње ви со ког сте­пе на ауто но ми је за Ко со во и Ме то хи ју у окви ру су ве ре ни те та и те ри то ри јал ног ин те гри те та Ју го сла ви је на ба зи про јек­та из Рам бу јеа.

У то ку агре си је НА ТО пак та на Ср би ју ко ја је тра ја ла 78 да на (од 24. мар та до 10. ју на 1999. го ди не), а ко ја је во ђе на у ци љу ус по ста вља ња не за ви сног Ко со­ва, на Ср би ју је ба че но: 21.700 то на нај­ра зор ни јег екс пло зи ва, 35.450 ка сет них бом би, 2900 бом би и про јек ти ла, 1000 кр ста ре ћих ра ке та... Мно ги од тих про­јек ти ла би ли су пу ње ни оси ро ма ше ним ура ни ју мом. У бом бар до ва њу је уче ство­ва ло 1200 ави о на од ко јих 850 бор бе­них. Из вр ше но је 26.289 ле то ва. НА ТО је у сво јим ак ци ја ма га ђао ци вил не ци ље ве и ста нов ни штво у Алек син цу (5. април), ра ке ти рао пут нич ки воз на пру зи Ле ско­вац­Вра ње (12. април), ко ло ну из бе гли ца на пу ту Ђа ко ви ца­При зрен (14. апри ла), бом бар до вао Сур ду ли цу у два на вра та (27. апри ла и 30–31. ма ја), га ђао гра ђа не Ни ша ка сет ним бом ба ма (7. ма ја), бом­бар до вао ал бан ске из бе гли це на пу ту При зрен­Су ва Ре ка (13. ма ја) итд.

Пре ма про це на ма срп ске вла де, ште­

та ко ја је на не та Ср би ји (ди рект но или ин ди рект но) из но си ви ше од 100 ми ли­јар ди до ла ра.

Рат ко ји је во ђен про тив та да шње СР Ју го сла ви је 1999. го ди не прав дан је ви со ким етич ким и мо рал ним раз ло­зи ма. Тре ба ло је, на вод но, за у ста ви ти ет нич ко чи шће ње на Ко со ву и Ме то хи­ји ко је су Ср би, на че лу са Сло бо да ном Ми ло ше ви ћем, спро во ди ли над та мо­шњим Ал бан ци ма. Временом, раз вој си ту а ци је по ка за ће да је до та ко не чег до шло упра во по от по чи ња њу НА ТО бом бар до ва ња, ка да је ви ше де се ти на хи ља да Ал ба на ца по че ло да на пу шта сво је до мо ве и кре ће се ка гра ни ци са Ма ке до ни јом и Ал ба ни јом. Ова си ту а ци ја ће да ти кри ла за пад ним по ли ти ча ри ма и њи хо вој ар гу мен та ци ји про тив ов да­шњег ре жи ма. По чет ком апри ла 1999. го ди не по ја ви ће се у не мач кој јав но сти тзв. план „Пот­ко­ви­ца“ ко ји је тре бало да по твр ди на ме ре срп ског ре жи ма да ет нич ки очи сти Ко со во од Ал ба на ца. На кра ју је ис па ло да ни шта слич но ни је ни по сто ја ло (и да се све за сни ва ло на не ком из ве шта ју бу гар ске оба ве штај­не слу жбе о бор ба ма на Ко со ву ко ји је ка сни је пре у ве ли чан).

КОЈИ СУ РАЗЛОЗИ БОМБАРДОВАЊА

Раз лог за бом бар до ва ње Ср би је ва ља тра жи ти у пост­хлад но ра тов ској по ли тич­кој си ту а ци ји у Евро пи и све ту, по ли ти­ци САД у Ис точ ној Евро пи, као и но вој уло зи НА ТО пак та ко ји има ам би ци ју да од од брам бе ног са ве за по ста не офан­зив на вој на си ла. Оп ште је већ ме сто (у про це на ма ра зних ана ли ти ча ра) да је по ли тич ка кри за на про сто ру бив ше Ју го сла ви је до при не ла да НА ТО оправ­да сво је по сто ја ње, али и ис про ба сво ју но ву офан зив ну уло гу. Бом бар до ва ње ће за Ср би ју зна чи ти око 200.000 из бе­глих Ср ба са Ко со ва и Ме то хи је, као и да ље по ли тич ко мр цва ре ње. Од ла зак Ми ло ше ви ћа са власти, ко ји је про гла­ша ван глав ним ви нов ни ком бал кан ских не сре ћа, не ће зна чи ти про ме ну по ли ти­ке За па да пре ма Ср би ји ка да је у пи та­њу Ко со во. Епи лог зна мо, де вет го ди на по сле бом бар до ва ња Ал бан ци су до би ли пот пу ну власт на Ко со ву про гла ша ва ју­ћи не за ви сност 17. фе бру а ра 2008. го ди­не, уз пот пу но одо бра ва ње и при зна ње за пад них зе ма ља.

Оно што је је ди но ва жно у до са да шњој са вре ме ној срп ској исто ри ји по овом пи та њу и што ће би ти још ва жни је ка ко вре ме бу де про ла зи ло, јесте чи ње ни ца да се за Ко со во ипак бо ри ло. То што се у тој бор би ни је тре нут но ус пе ло сти цај је мно го број них исто риј ских окол но сти, те раз ло га за оча ја ње и па те ти ку не ма. Про­гла ша ва ње не за ви сно сти Ко со ва до ве­ло је ал бан ски се па ра ти стич ки по крет у де фан зив ну по зи ци ју, и то би у бу ду ће мо ра ла би ти по ла зна осно ва свих на ших раз ми шља ња ка да је у пи та њу Ко со во и Ме то хи ја. z

У то ку агре си је НА ТО пак та на Ср би ју ко ја је тра ја ла 78 да на (од 24. мар та до 10. ју на 1999. го ди не), а ко ја је во ђе на у ци љу ус по ста вља ња не за ви сног Ко со ва, на Ср би ју је ба че но: 21.700 то на нај ра зор ни јег екс пло зи-ва, 35.450 ка сет них бом би, 2900 бом би и про јек ти ла, 1000 кр ста ре ћих ра ке та

33srbije dveri srpske

Пр ви ве ли ки ис ко рак ка ре а ли за ци ји стра те ги је Mи­смо­га­зде­све­та­и­све­ће­мо­учи­ни­ти­да­то­ду­го­бу­де­мо

САД су учи ни ле 1992. у Рио де Жа не и ру где је одр жан по пу лар но на зван „Са мит о Зе мљи“, у ор га ни за ци ји УН ЦЕД (Кон­фе рен ци ја УН о жи вот ној сре ди ни и раз во ју). На за вр шној сед ни ци 21. ју на до нет је до ку мент по знат као „Аген да 21”. У овом обим ном до ку мен ту од пет­сто ти на стра ни ца пр ви пут се на ја вљу је „гло бал но ин те гри са ни ме наџ мент вод­них ре сур са“. Про мо ви са ње ме наџ мен та за во ду у „Аген ди 21” про гла ше но је за дат ком од из у зет не ва жно сти, та ко да је о пит кој во ди у овом до ку мен ту за у зет по се бан став: „У по след њих сто го ди на по тро шња во де је сед мо стру ко по ве ћа на, иако су ре ла тив но, из во ри во де оста ли на ста бил ном ни воу. Ка ко се пред ви ђа, на пла не ти ће већ 2040. жи ве ти из ме ђу осам и де сет ми ли јар ди ста нов ни ка, те ће њи хо ве по тре бе за во дом би ти не за до во ље не, али, исто­вре ме но, то ће до ве сти до пре ра спо­де ле мо ћи по ли тич ких и дру гих гру па, украт ко, до ла зи ће све че шће до рат них су ко ба ра ди го спо да ре ња над вод ним ре сур си ма1.

По ста ло је очи глед но да број не др жав­не за јед ни це ни су спрем не да се од рек­ну на си ља за рад очу ва ња сво јих ин те­ре са над при род ним ре сур си ма. С дру ге стра не, Свет ска бан ка упо зо ра ва да це на во де мо ра би ти зна чај но по ве ћа на (чак ће пре ва зи ћи и це ну наф те). Због то га се, то је из ве сно, што пре мо ра ју осми сли­ти ме ха ни зми фор ми ра ња та квих те ла ко ја ће на гло бал ном ни воу рас по ла га­ти пра вом од лу чи ва ња о екс пло а та ци­

1 Да нас се Ин ди ја и Па ки стан спо ре око Ин да, Изра ел, Јор дан, Си ри ја, Ли бан и Па ки стан због ре ке Јор дан, Тур ска, Си ри ја и Ирак бо ре се око Еуфра та, а у Афри ци је про блем Нил.

ји вод них ре сур са. Та ко ђе, то зна чи, да свет ски моћ ни ци у фи нан си ја ма и свим ви со ко про фи та бил ним би зни си ма мо ра­ју да офор ме та кве ору жа не сна ге ко је ће пред ста вља ти ре спек та бил ну моћ ве ћу од би ло ко је по је ди нач не су ве ре не др жа ве на чи јој би се те ри то ри ји во ди ли ра то ви за во ду у на ред ном ве ку“2 (Раз вој НА ТО али јан се ишао је у том прав цу по след њих де сет го ди на).

Основ ни за кљу чак „Аген де 21“ био је да се што хит ни је мо ра овла да ти свим вод ним ре сур си ма од стра не мул ти на ци о нал них ком па ни ја јер ће од њих за ви си ти оп ста­нак вла да ју ће свет ске ели те. У овом основ­ном за кључ ку кри је се и је дан од ци ље­ва ко ји су по сле се дам го ди на до ве ли до ура ни јум ског бом бар до ва ња ју жне срп ске По кра јо и не Ко со ва и Ме то хи је.

У „Аген ди 21” сто ји „да се не сме до зво­ли ти на ци о нал ним, по ли тич ким и ет нич­ким гру па ма да по сег ну за уце њи ва њем свет ске за јед ни це по мо ћу из во ра не за­га ђе не пит ке во де. Чак пре по ру чу ју, за по че так, као де ло твор но упо зо ре ње да се, не где, не ка ко де ли мич но за тру је или чак уни шти зна чај ни вод ни из вор, ка ко би це лом све ту би ло ја сно шта не ко га че ка ако се усу ди да пра во упра вља ња вод ним ре сур си ма упо тре би про тив ин тер те са над на ци о нал них струк ту ра, јер је ди но оне мо гу да обез бе де, ра ци о нал ним, про фит­ним по сло ва њем, да во да бу де до ступ на сви ма, уз услов да мо гу да је пла те“3.

Та ко се иде ја о бом бар до ва њу јед не од зе ма ља ко ја по се ду је зна чај не из во ре пит­ке во де ро ди ла већ по ме ну те 1992. го ди не у Рио де Жа не и ру на „Са ми ту о Зе мљи“4. Ни је те шко за кљу чи ти да је на ме ра да се

2 “Фо кус” e­mail 3 Фо кус4 http://www.da da los.org/glo ba li si e rung_sr/

grund kurs_5/agen da_21.htm

Ко сме ту да не за ви сност до при не ла ла ком ода би ру про сто ра на ком ће се уни шти­ти је дан од сто нај ве ћих свет ских ре зер­во а ра под зем них пит ких во да. Је дан од ци ље ва бом бар дер ских ак ци ја НАТO али јан се 1999. на про сто ру СРЈ би ло је и под зем но чво ри ште пит ке во де ис под Бе лог Дри ма на Ко сме ту, ко је је јед но од два нај ве ћа под зем на из во ри шта пит ке во де у Евро пи (дру го из во ри ште су Пли­твич ка је зе ра у Хр ват ској ко је је за рад при зна ња не за ви сне Хр ват ске да то на упра вља ње не мач ким мул ти на ци о нал­ним ком па ни ја ма).

Пре ма тврд ња ма про фе со ра Ка де ра Азма ла, ко ји је као ми ни стар за вод не то ко ве и шум ска бо гат ства у Вла ди Ју жно­а фрич ке Ре пу бли ке, био гост Свет ске кон­фе рен ци је за очу ва ње при род них ре сур са, у ор га ни за ци ји Рој терс Фон да ци је у Лон­до ну 1994, и ко ји је та да са за пре па шће­њем са знао да су нај мо дер ни ји уре ђа ји и пер ма нент на са те лит ска осма тра ња не дво сми сле но до ка за ла да су два ме ста са про сто ра бив ше Ју го сла ви је кључ на за кон тро лу вод них то ко ва Евро пе: ре ги­он Пли твич ких је зе ра и за пад ни де ло ви Ко со ва и Ме то хи је.

Пре ма тврд ња ма овог про фе со ра, ла ко је об ја сни ти за што је НА ТО 1999, на пр ви по глед не ло гич но, ба цао си стем ски огром­не ко ли чи не спе ци јал но окло пље них ма мут бом би са оси ро ма ше ним ура ни ју­мом у под зем на чво ри шта пит ких во да на Ко сме ту. На и ме, та кве бом бе се успе шно про би ја ју до ду бо ких под зем них во до то­ко ва и тру ју их на ду жи рок. На овај на чин спре че но је да би ло ко је ло кал но ру ко­вод ство на про сто ру Ко со ва и Ме то хи је, би ло ка да у бу дућ но сти, уце њу је свет ске моћ ни ке пит ком во дом као „оруж јем“ ко је ће вла да ти све том у овом ве ку.

Ме ђу тим, Аме ри ци ма су по зна те ску пе тех но ло ги је ко је ура ни јум ске по сле ди це

НАТО геноцидПоследице­бомбардовања­СРЈ

Ва зду шном ак ци јом над Ср би јом и Ко со вом и Ме то хи јом тре ба ло је ре а ли зо ва ти не ко ли ко ци ље ва. Пр ви циљ био је ка зна. Не по слу шну Ср би ју тре ба ло је ка зни ти на ви ше на чи на. Оку па ци јом де ла ње не те ри то ри је и по сле ди ца ма ко је по ста нов ни штво и ору жа ну си лу на но си бом бар до ва ње, ура ни јум, ди ок си ни и елек тро маг нет на зра че ња

Винко Ђурић

Исти­на­је­нај­по­треб­ни­ја­жр­тви­а­лаж­сви­ма­оста­ли­ма

34 bombardovawedveri srpske

мо гу от кло ни ти, али их кри ју од дру гих, јер све оне ко је оси ро ма ше ни ура ни јум угро жа ва, на тај на чин др же под сво јом ап со лут ном и без у слов ном кон тро лом.

ЦИ ЉЕ ВИ БОМ БАР ДО ВА ЊАВа зду шном ак ци јом над Ср би јом и Ко со­

вом и Ме то хи јом тре ба ло је ре а ли зо ва ти не ко ли ко ци ље ва. Пр ви циљ био је ка зна. Не по слу шну Ср би ју тре ба ло је ка зни ти на ви ше на чи на. Оку па ци јом де ла ње не те ри то ри је и по сле ди ца ма ко је по ста нов­ни штво и ору жа ну си лу на но си бом бар­до ва ње, ура ни јум, ди ок си ни и елек тро­маг нет на зра че ња. Дру ги циљ био је ве зан за пр ви зна ча јан ко рак у ши ре њу НА ТО­а на Ис ток. Тре ћи циљ под ра зу ме вао је да тре ба ис те сти ра ти моћ НА ТО­а и по ка за­ти Евро пи да не мо же без ове вој не али­јан се да очу ва сво ју без бед ност и тра јан про спе ри тет. Че твр ти циљ пред ста вљао је но ву ета пу у раз гра ђи ва њу СР Ју го сла ви је и Ср би је као ми ни екс пе ри мен та ко ји је тре бало да пред ста вља мо дел за ка сни је ка та кли змич но уру ша ва ње Ру ске Фе де­ра ци је. Пе ти циљ тре бало је да озва ни чи по че так ве ли ког ра та за пит ку во ду. Ше сти циљ зах те вао је од НА ТО­а да на по хо ду на Ис ток не сме да оста ви иза се бе би ло ка квог по тен ци јал ног не при ја те ља5, а

5 Осва ја ње бал кан ског про сто ра од стра не гло­ба ли ста и њи хо вих са ве зни ка за по чео је про го ном пра во сла ва ца из Хр ват ске и Бо сан ске кра ји не. А уз то Стејт де парт мент и Џорџ Буш се ни ор про гла си ли су СРЈ за не при ја те ља САД.

Ср би ја као осве до че ни при ја тељ Ру си­је то је од у век би ла. Уни шта ва ње вој ске СРЈ је мо ра ло би ти ре а ли зо ва но јер је то био нај зна чај ни ји фак тор мо ћи срп ског на ро да6. Сед ми циљ пред ста вља сво је­вр сни екс пе ри мент у in vi vo усло ви ма јер је про ве ра ва на пре ци зност ра ке та и на во ђе них бом би уз уве жба ва ње мо гућ­но сти кон тро ле про сто ра с раз ли чи тих дис тан ци. Уве жба ва но је га ђа ње мо сто­ва, по слов них и вој них згра да, га ђа ни су во зо ви у по кре ту, ко ло не из бе гли ца, тра­фо–ста ни це, бу на ри и под зем на чво ри­шта пит ке во де, из во ри елек тро маг нет­них зра че ња. Осми циљ ко ји су бли ми ше у се би не ко ли ко прет ход но по ме ну тих је оку па ци ја те ри то ри је Ко со ва и Ме то хи­је и из град ња кључ не ба зе (Бонд стил) из ко је ће се ко ор ди ни ра ти рад 24 пре о ста ле вој не ба зе на Бал ка ну. Та ко се об и сти ни ла стра те ги ја Збиг ње ва Бже жин ског пре зен­ти ра на у ње го вој књи зи „Ве ли ка ша хов ска та бла“ у ко јој је Бал кан озна чио као кључ­ни стра те шки пра вац пре ко кога се иде на Ис ток са вој ним ар гу мен ти ма, и пре ко ко га се вра ћа на За пад са пле ном (наф та,

6 Ме ђу тим, уни шта ва ње ору жа не си ле СРЈ ни је про те кло она ко ка ко су стра те зи НА ТО пла­ни ра ли. Тре ба спо ме ну ти са мо је дан де таљ. На и ме при штин ски аеро дром је ви ше пу та био га ђан из про стог раз ло га да би се у ње го вим скло ни шти ма под зе мљом уни шти ли ави о ни Миг­21, ко је је тре­ба ло са чу ва ти за евен ту ал ни коп не ни на пад ка да је тре ба ло деј ство ва ти по НА ТО тру па ма. Сви ави о ни скло ње ни у ту нел аеро дро ма су са чу ва ни. Пре ма по да ци ма из књи ге: Б.Кур мон – Д.Риб ни кар „Аси­ме трич ни ра то ви“.

гас и оста ла при род на бо гат ства). А ту је и де ве ти циљ ко ји пред ста вља пот ку су ри­ва ње Аме ри ке са му сли ман ским све том ко ји за оку па ци ју Ав га ни ста на, Ира ка и евен ту ал но Ира на и ре а ли за ци ју стра те­шких ин те ре са Изра е ла у му сли ман ском окру же њу, до би ја ју му сли ман ску др жа ву усред Евро пе. Де се ти циљ бом бар до ва­ња СРЈ и оку па ци је Ко со ва и Ме то хи је се мо гао све сти на го лу опо ме ну свим зе мља ма ко је се на би ло ко ји на чин опи­ру аме рич кој гло бал ној до ми на ци ји, а ту пре све га тре ба убро ја ти Ки ну, Ру си ју, Бра зил и Ин ди ју.

Си стем ско бом бар до ва ње НА ТО ави ја­ци је мо сто ва, пру га и ин ду стриј ских обје­ка та, уда ље них од Ко сме та, ја сно го во ри да Ви ли је му Џе фер со ну Клин то ну и ње го­вим европ ским са те ли ти ма ни је био циљ ре ше ње ко сов ског про бле ма, ко ји су са ми ство ри ли, ни ти за шти та ко сов ских Ал ба­на ца ко је су они нај ви ше угро зи ли.

Та ко смо до шли и до је да на е стог ци ља бом бар до ва ња СРЈ, ко ји је тре бало да до ве де до то га да се Ср би ја еко ном ски уна за ди на ду жи рок и та ко све де на за о­ста лу аме рич ку по лу ко ло ни ју не спо соб ну за сва ку ак тив ну уло гу у ме ђу на род ном жи во ту под ап со лут ном до ми на ци јом и упра вом САД.

Зна чај но је кон ста то ва ти да је бом бар­до ва ње СРЈ од стра не НА ТО­а пред ста­вља ло сво је вр сно пре та ка ње нов ца од аме рич ких по ре ских об ве зни ка у при­ват не џе по ве. Ова ин те ре сант на фи нан­сиј ска опе ра ци ја оба вља се и да нас и

35srbije dveri srpske

Последице бомбардовања: сандуци у Сурдулици

ње но окон ча ње усле ди ће за пар го ди на по ре а ли за ци ји евен ту ал не не за во сно сти Ко сме та. Клин тон је за оку па ци ју Ко сме­та упо тре био ору жа на сред ства ко ја су фи нан си ра ли по ре ски об ве зни ци САД и оста лих 18 чла ни ца НА ТО­а. По што се већ зна да је Џорџ Со рош за ин те ре со ван за ку по ви ну Треп че, Хол брук за по сре до ва­ње у про да ји огром них ко ли чи на лиг ни та, а да је „крот ка“ Ме длин Ол брајт за ин те­ре со ва на за мо бил ну те ле фо ни ју, он да је ја сно да ће све по ме ну те и оста ле не по­ме ну те по сло ве обез бе ђи ва ти и у њи ма уче ство ва ти на раз не на че не и Клин тон. Све у све му, до са да све што се до га ђа ло око и на Ко сме ту, би ло је са мо ула га ње – а про фит се тек оче ку је.

Текст ко ји сле ди ба ви ће се, у нај ве ћој ме ри, ка зном и ње ним по сле ди ца ма као јед ним од ци ље ва бом бар дер ске ак ци је спро ве де не од стра не 19 зе ма ља7 чла­ни ца НА ТО­а 1999. го ди не. А ка зна је тре­ба ло да бу де по уч на ка ко за Ср би ју, та ко ви ше за све оста ле зе мље све та ко је би мо гле да до ђу у слич ну си ту а ци ју. Тре­ба ло је по ка за ти зу бе и за стра ши ти цео „ма ли свет“ ко ји мо ра да уту ви у сво ју „ко лек тив ну свест“ да је Аме ри ка га зда ко ји од лу чу је о све му. Али, тре ба ло је и утвр ди ти, пот пу но по у зда но, ка кве по сле­ди це по жи те ље и еко ло ги ју има ју деј­ства елек тро маг нет них та ла са по себ них фре квен ци ја и ја чи на, ра зних хе миј ских

7 У бом бар до ва њу СРЈ уче ство ва ле су сле де ће зе мље: Бел ги ја, Ка на да, Че шка, Дан ска, Фран цу ска, Не мач ка, Грч ка, Ма ђар ска, Исланд, Ита ли ја, Лук сем­бург, Хо лан ди ја, Нор ве шка, Пољ ска, Пор ту га ли ја, Шпа ни ја, Тур ска, Ве ли ка Бри та ни ја и САД.

ре а ген са и еле ме на та ко ји се мо гу на ћи у жи вот ном про сто ру по сле рат них деј­ста ва, као и утвр ђи ва ње ште те ко ја на ста­је по сле деј ства ура ни јум ске му ни ци је и ура ни јум ских бом би.

Ка да је аутор ових ре до ва пр ви пут у јав ности из нео те о ри ју о елек тро маг­нет ном, ди ок си ном и ура ни јум ском ра ту во ђе ном за вре ме НА ТО агре си је на СРЈ 1999, не на да но се су о чио са „од луч ним и не по ко ле бљи вим“, ни по да шта ва њем ова кве кла си фи ка ци је ра то ва ња од стра­не не ких на ших ге не ра ла. Аутор је та да не дво сми сле но схва тио да је на ша вој на те о ри ја да ле ко за о ста ла за на шом и свет­ском прак сом ра то ва ња. Очи глед но је да смо се на бри љан тан на чин, рас по ло жи­вим сред стви ма, су прот ста ви ли сто стру ко ја чем не при ја те љу, али на осно ву ис ку ства и ве шти не ко ју је на мет ну ла си ту а ци ја, а не не ко прет ход но план ско да ле ко се жно про ми шља ње или мо де ло ва ње уте ме ље­но на те о риј ским раз ма тра њи ма о но вим сред стви ма и на чи ни ма ра то ва ња. Да бих раз о ру жао ока ме ње не те о ре ти ча ре ко ји се кре ћу са мо ута ба ним ста за ма Кла у зе­ви це ве ло ги ке, ци ти ра ћу шта је о ра ту пре две хи ља де го ди не на пи сао Сун Цу у сво јој књи зи „Уме ће ра то ва ња“: „Рат је од су штин ског зна ча ја за др жа ву – то је под руч је смр ти и жи во та, ста за оп стан­ка и про па сти, и сто га се мо ра што бо ље про у чи ти.“

За Сун Цуа у овом крат ком по ја шње­њу си ту а ци је ра то ва ња по сто је два бит­на за кључ ка. Пр ви је да се под под руч јем и ло ка ци јом под ра зу ме ва ме сто на ко ме се од ви ја ору жа на бор ба ко је под ра зу­

ме ва раз ли чи та обе леж ја од кон фи гу ра­ци је, пре ко кли ме, до људ ских, вој них и еко ном ских ре сур са и још мно штва фак­то ра ко ји на раз ли чи те на чи не ути чу на од ви ја ње и ис ход ра та. Дру ги за кљу чак ве зан је за ста зу ра то ва ња ко ја под ра зу­ме ва при ла го ђа ва ње си ту а ци ји и ње ну пот пу ну де ми сти фи ка ци ју из ко је ће се из ро ди ти спо соб ност оства ри ва ња по бе­де. Ако та кву ви зи ју сле ди те ви ће те пре­жи ве ти, а ако скре не те са пот пу но овла­да не ста зе, че ка вас про паст. Ако већ ни смо мо гли да се ра ни је при пре ми мо и аде кват но од го во ри мо на на пад 1999, са да је још ве ћи по раз пред на ма јер се због не у твр ђе них чи ње ни ца о по сле ди­ца ма агре си је из 1999. на ла зи мо пред још ве ћим по ра зом од оног ко ји смо до жи ве­ли у вре ме агре си је.

НА ТО МЕ ЊА СВО ЈУ СУ ШТИ НУ НА ОСНО ВУ ЕКС ПЕ РИ МЕН ТА

СПРО ВЕ ДЕ НОГ НА СРЈОво је при ча о чи ње ни ца ма ко је до ка­

зу ју да је НА ТО, по сле бом бар до ва ња СР Ју го сла ви је 1999. го ди не, из ра стао у мул­ти на ци о нал ну кор по ра ци ју за иза зи ва­ње и кон тро ли са ње кри за и за ра за ра ње на ци о нал них до ба ра, уни шта ва ње имо­ви не, као и уби ја ње не ду жних љу ди, све у свр ху „ви ших“ ин те ре са гло ба ли ста. А ин те ре си гло ба ли ста, ко ји су згр та њем бо гат ства пре ра сли у ме га ка пи та ли сте, по кла па ју се са њи хо вом „про гре сив­ном“ и не за у ста вљи вом пљач ком све та. Глав ни ар гу мент за ова кву те зу на ла зи­

36 bombardovawedveri srpske

Жртве НАТО-а у Сурдулици

мо у не ко ли ко по да та ка: јаз из ме ђу нај­бо га ти јих и нај си ро ма шни јих по ве ћао се са 30:1 у 1960. на 74:1 у 1997; нај бо га ти­јих 225 љу ди на све ту по се до ва ло је две го ди не пре бом бар до ва ња СРЈ ка пи тал јед нак ка пи та лу 2,5 ми ли јар ди нај си ро­ма шни јих љу ди; три нај бо га ти ја чо ве ка на све ту има ла су та да ви ше ка пи та ла од 48 нај си ро ма шни јих зе ма ља у све ту.

У овој, на жа лост, уса мље ној ана ли зи нај ви ше про сто ра би ће по све ће но нај­тра гич ни јим по сле ди ца ма ко је је про­из вео in vi vo екс пе ри мент над гра ђа ни­ма СРЈ ко ји је из ве ла НА ТО ар ма да 1999. Жи те љи Ср би је, би ло да су Ср би, Ма ђа ри, Бо шња ци или Ал бан ци, би ли су 78 да на (од 24. мар та до 10. ју на 1999.) из ло же ни ви ше на мен ском екс пе ри мен ту из ве де­ном под ру ко вод ством САД и њи хо вих 18 са ве зни ка.

Екс пе ри мен том над жи те љи ма Ср би­је же ле ло се утвр ди ти ка кве мо гућ но сти сто је на рас по ла га њу свет ским моћ ни­ци ма, ка ко би на нај е фи ка сни ји, и за њих нај про фи та бил ни ји на чин, ста ви ли под трај ну (вој ну, по ли тич ку и еко ном ску) кон тро лу не по слу шне др жа ве и њи хо­ве жи те ље.

При хва та ју ћи кон ста та ци ју про фе сор ке Да ја не Џон стон, ро ђе не у Ми не со ти, на се ве ру САД, не ка да шње по ли тич ке еми­грант ки ње ко ја је због не сла га ња са ви јет­нам ским ра том од бе гла у Па риз, и ко ја твр ди да је све што се до га ђа ло са Ју го­сла ви јом у по след њих пет на е стак го ди на био екс пе ри мент, кре ће мо у до ка зи ва ње јед не од нај ту жни јих епи зо да у са вре ме­ној европ ској исто ри ји.

Џон сто но ва по себ но ис ти че: „Ви сте би ли за мор че за пад них си ла, а по себ но Аме ри ке. Ју го сла ви ја је би ла екс пе ри мен­тал но по ље на ко ме је ве жба но раз би ја­ње от по ра на ци о нал них др жа ва пре ма гло ба ли за ци ји.“

Та ко се, на жа лост, мо же ре ћи да су, пр во со ци ја ли стич ка Ју го сла ви ја а по сле и СРЈ, би ле екс пе ри мен тал но под руч је за иде о­ло шка и вој на деј ства са по сле ди ца ма у свим сфе ра ма жи во та ко ја са со бом та ква деј ства но се. Ју го сла ви ја је иза бра на јер је већ би ла бре ме ни та ни зом про бле ма ме ђу ко ји ма је нај и зра же ни ји био про­блем на ци о нал них ан та го ни за ма ко ји су, не слу чај но, од га ја ни де це ни ја ма. Пре­суд ну уло гу у ода би ру екс пе ри мен тал­ног под руч ја од и гра ла је мо гућ ност да се на ци о нал ним ан та го ни зми ма мо же ла ко ма ни пу ли са ти. На жа лост, екс пе ри мент се још ни је за вр шио и те шко је пред ви де ти шта ће се још до го ди ти у бу дућ но сти, али је еви дент но да ће нам олак ша ти си ту а­ци ју са зна ње де ла исти не о оно ме што нам се до го ди ло у по след њих три де се­так го ди на.

Кул ми на ци ја екс пе ри мен та до го ди ла се у про ле ће 1999. ка да су НА ТО бом­бар де ри деј ство ва ли не де ља ма по јед­ној су ве ре ној зе мљи у сред Евро пе. Шта се до го ди ло за вре ме бом бар до ва ња и ка кве по сле ди це је оно иза зва ло, пред­мет је ове пи о нир ске ана ли зе.

То ком тра га ња за исти ном по но во се

по твр ди ло да исти на ни је циљ по ли ти ке, јер су ауто ру од ре ђе ни љу ди из вла сти отво ре но ре кли да они ова кве ана ли зе не мо гу да по др же, али ни да по рек ну. Од мах су се чу ле при мед бе да ова кве „при­че“ мо гу да на у де на шем ту ри зму, из во зу по љо при вред них про из во да, из во зу во де итд. Ме ђу тим, ни ко ни је спо ме нуо мо гу ће по сле ди це по здра вље на шег ста нов ни­штва, а да не го во ри мо о ге нет ским му та­ци ја ма и трај ним по сле ди ца ма по ге не­ра ци је ко је до ла зе. Од бра на по ли тич ке ели те од ова квих и евен ту ал но бу ду ћих ква ли тет ни јих истраживања сво ди ла се и сво ди ће се на то да би ло ка кве озбиљ­не ана ли зе из и ску ју ду го трај на ис тра жи­ва ња ко ја су вр ло ску па, а да ми ово га тре нут ка има мо мно го „пре чих“ по сло­ва где тре ба уло жи ти оскуд на фи нан сиј­ска сред ства.

Зар по сто ји пре чи по сао од здра вља ста нов ни штва и ње го вог оп стан ка?

А да не го во ри мо у ко јој ме ри ова кве „при че“ мо гу по мо ћи др жа ви да се од бра­ни од ла ви не оп ту жби, ка ко смо ми Ср би „ге но ци дан“ на род и да би тре ба ло да пла ти мо сил ну од ште ту свим окол ним но во фор ми ра ним др жа ва ма за рат на ра за ра ња, про гон и уни шта ва ње њи хо­вог ста нов ни штва. На на шу сре ћу, кра­јем фе бру а ра ме се ца 2007. године, Ме ђу­на род ни суд прав де у Ха гу од бра нио је Ср би ју од оп ту жби за ге но цид у Бо сни и Хер це го ви ни.

Агре си ја НА ТО про тив СРЈ 1999. го ди не за по че та је и ре а ли зо ва на гру бим кр ше­њем По ве ље УН, основ них прин ци па ме ђу на род них од но са и ме ђу на род ног пра ва. Бом бар дер ска ак ци ја про тив СРЈ из вр ше на је ан га жо ва њем нај ве ћег де ла рас по ло жи вих вој них по тен ци ја ла НА ТО, уз гру бо кр ше ње ман да та Са ве та без бед­но сти УН, па чак и кр ше ње осни вач ког ак та Атлан ског са ве за.

Бру тал на агре си ја нај моћ ни јег вој ног са ве за пред во ђе ног САД ни је пред ста вљао са мо на ср тај на те ри то ри јал ни ин те гри тет и су ве ре ност јед не не за ви сне европ ске др жа ве, већ је пред ста вљао нај ве ћи уда­рац Ује ди ње ним на ци ја ма и Са ве ту без­бед но сти као нај ви шим ауто ри те ти ма од ко јих је, до та да, за ви си ло очу ва ње ми ра и без бед но сти у све ту.

Бе со муч но бом бар до ва ње СР Ју го сла ви­је иза зва ло је број не људ ске жр тве, ху ма­ни тар ну, еко ном ску и еко ло шку ка та стро­фу чи је се по сле ди це не мо гу огра ни чи­ти ни ква ли та тив но, а ни кван ти та тив но али ни вре мен ски, као ни про стор но. По ин тен зи те ту, уче ста ло сти, упо тре бље ној вој ној си ли и по сле ди ца ма, то је нај ве ћа и нај не ху ма ни ја ору жа на агре си ја ре а­ли зо ва на по сле Дру гог свет ског ра та на тлу Евро пе.

Схва та ју ћи по ли ти ча ре ко ји, пре ма Ха рол ду Пин те ру8, ни су за ин те ре со ва ни за исти ну, већ за моћ и ње но одр жа ва­ње, мо ра мо по зва ти све гра ђа не Ср би је, ко ји не би сме ли да од у ста ну од тра га­

8 Ен гле ски драм ски пи сац, до бит ник Но бе ло ве на гра де за књи жев ност 2005. Осве до че ни бо рац за прав ду и ан ти гло ба ли ста. Пре ми нуо кра јем 2008.

ња за исти ном, на ро чи то ка да су ова кви про бле ми у пи та њу, да диг ну глас про тив ти ши не и ин до лент но сти ко ја нас до дат­но „уби ја“. По ред све оп ште кри зе у ко јој се на ла зи на ша за јед ни ца, ми смо из гу би­ли и од луч ност, а „уко ли ко те од луч но сти не ма у по ли тич кој ви зи ји сва ког од нас, он да не ма ни на де да ће мо по но во ус по­ста ви ти оно што смо го то во из гу би ли – људ ско до сто јан ство“9.

На род ко ји о ова квим по сле ди ца ма ћу ти и скри ва их пр вен стве но од са мог се бе а по сле и од све та, са свим си гур но не ма ни ка кву а ка мо ли про спе ри тет ну бу дућ ност.

ТО ЈЕ БИО ГЕ НО ЦИДУ це лој овој при чи нај тра гич ни ја је

чи ње ни ца да се по гром, са од ло же ним деј ством, над јед ним ма лобројним на ро­дом и мно гим на род но сти ма ко је жи ве на ње го вој те ри то ри ји, до го дио у увр ну­том све ту у ком је вр ли на би ти зао, рђав, ла жљив, по хле пан и под му као. Тра гич но је то што у на ро ду ко ји је био жр тва бе со­муч них ге но цид них рад њи, има и оних ко ји да нас бла го на кло но гле да ју на чи ње ни цу да ће мо 2020. на на шим про сто ри ма због по сле ди ца НА ТО бом бар до ва ња има ти епи де ми ју ма лиг них обо ље ња.

Ге но цид (од грч. речи ге­нос­– род, на род и лат. оци­де­ре­– уби ти) озна ча ва ак ци ју ко ја има за циљ пот пу но или де ли мич но ис тре бље ње не ке на ци о нал не, ет нич ке, ра сне или вер ске гру пе љу ди. Тер мин ге­но­цид­пр ви је упо тре био је вреј ски прав­ник Ра фа ел Лем кин, на на уч ном кон гре су у Ма дри ду 1933. го ди не. Лем кин је та да из ло жио на црт спо ра зу ма про тив ге но­ци да. Ме ђу тим, пред крај Дру гог свет ског ра та он је као про фе сор Уни вер зи те та у Јеј лу (САД), оп шир но из ло жио сво ја гле ди­шта о ге но ци ду у та да по пу лар ној књи зи „Основ но пра ви ло о оку пи ра ној Евро пи”, об ја вље ној 1944.

По јам ге но ци да одо ма ћио се у го то во свим је зи ци ма све та по сле Дру гог свет­ског ра та, ту ма че њем зло чи нач ке прак се фа ши стич ких си ла.

По ред већ по ме ну те де фи ни ци је, Лем­ки но во схва та ње зло чи на ге но ци да под ра­зу ме ва и ра за ра ње бит них прет по став ки и усло ва ег зи стен ци је јед не гру пе, ње не на ци о нал не све сти, ње ног је зи ка и кул ту­ре, при вред не ин фра струк ту ре, сло бо де и пра ва ње них чла но ва итд.

Упо тре ба пој ма ге но цид по ста је де ли­мич но по ја шње на у Ме ђу на род ном вој­ном три бу на лу, чи је се ди ште је по сле пр ве отво ре не сед ни це 18. ок то бра 1945. у Бер ли ну пре се ље но у Нир нберг, где се су ди ло по ли тич ким, вој ним и при­вред ним во ђа ма на ци стич ке Не мач ке на осно ву Лон дон ског ста ту та због зло чи на про тив ми ра, рат них зло чи на и зло чи на про ти в чо веч но сти. Tермин ге но цид ни је та да имао да на шње зна че ње, иако је про­фе сор Лем кин за вре ме Нир нбер шког

9 По след ња ре че ни ца у Пин те ро вој бе се ди по во­дом до де ле Но бе ло ве на гра де еми то ва не на све ча­ној до де ли при зна ња.

37srbije dveri srpske

про це са био је дан од глав них са вет ни ка су ди је Ро бер та Џек со на и глав ни ту жи­лац у име САД. Тер мин ге но цид се ипак по ми ње у оп ту жни ца ма про тив на ци ста, на ро чи то у про це си ма у Пољ ској – про­тив Амо на Ге та, ко ман дан та ло го ра у Пла­шчо ву код Кра ко ва или Ру дол фа Хе са, ко ман дан та ло го ра Аушвиц – Бир ке нау, или, пак, про тив Ар ту ра Грај зе ра, од го­вор ног за де пор та ци ју 630.000 По ља ка и смрт 100.000 Је вре ја. По сле Кон вен ци је УН о ка жња ва њу и уни шта ва њу на ро да, ко ја је сту пи ла на сна гу 12. ја ну а ра 1951. го ди не, Изра ел и Не мач ка су би ле пр ве др жа ве ко је су уве ле по јам ге но ци да у сво је за ко но дав ство10. По јам ге но ци да по пр ви пут је упо тре бљен у суд ни ци при ли ком су ђе ња Адол фу Ах ма ну. Од тог су ђе ња по јам ге но ци да је пред мет на уч­них ис тра жи ва ња у мно гим зе мља ма све­та, а по себ но у Изра е лу, Не мач кој и САД. Ово ши ре на уч но ба вље ње ге но ци дом до ве ло је до то га да се у кон вен ци ји УН на ђе по јам ге но ци да ко ји об у хва та по ред већ спо ме ну тих рад њи и по сту па ка чи ји је циљ ра за ра ње или уни ште ње јед не на ци о нал не или вер ске гру пе, уби ја ње ње них чла но ва, на но ше ње те шких те ле­сних и ду шев них оште ће ња чла но ви ма тих за јед ни ца, и при мо ра ва ње гру пе да жи ви у усло ви ма ко ји иза зи ва ју ње но пот­пу но или де ли мич но ра за ра ње, спре ча ва­ње би о ло шке ре про дук ци је уну тар јед не гру пе или, пак, на сил но пре во ђе ње де це из јед не у дру гу гру пу. Као си но ним пој­му ге­но­цид, код Је вре ја се ко ри сти по јам хо­ло­ка­уст ко ји је по стао пре о вла ђу ју ћи тер мин у исто риј ској на у ци Не мач ке и САД. Још се ко ри сте као си но ни ми пој­му ге но цид пој мо ви „ко нач но ре ше ње“ и „смрт на ро да“.

По јам ге но ци да ра ши рен је у све ту због ње го ве упо тре бе у на уч ним ра до ви ма у Фран цу ској, као и ње го вом по ја вљи ва њу у „Ен ци кло пе ди ји хо ло ка у ста“ као и у тро­том ном де лу Ра у ла Хил бер га „Уни ште ње европ ских Је вре ја“.

На пр ви по глед бом бар дер ске ак ци­је НА ТО али јан се 1999. про тив СРЈ не би пот па да ле под ову де фи ни ци ју, ме ђу тим, мо дер но вре ме и спе ци фич на до га ђа ња до не ла су и но ву де фи ни ци ју. „Ге но цид пред ста вља не ки од сле де ћих ака та из вр­ше них у на ме ри уни ште ња, у пот пу но сти или де ли мич но, на ци о нал не, ет нич ке, ра сне или ре ли гиј ске гру пе као:

• уби ја ње чла но ва гру пе;• узро ко ва ње озбиљ них по вре да фи зич­

ког или мен тал ног ин те гри те та чла но­ва гру пе;

• на мер но под вр га ва ње гру пе жи вот­ним усло ви ма ко ји тре ба да до ве ду до ње ног пот пу ног или де ли мич ног фи зич­ког уни ште ња;

• уво ђе ње ме ра упе ре них на спре ча­ва ње ра ђа ња у окви ру гру пе;

• при нуд но пре ме шта ње де це из јед не у дру гу гру пу.“11

10 Исто11 Uni ted Na ti ons, Se cu ruty Co un cil, S/25704, 3.

maj 1993. Члан 3

Пре ма на ве де ним од ред ба ма Ста ту та ме ђу на род ног три бу на ла, бом бар до ва ње СРЈ пред ста вља ло је уби ја ње гра ђа на СРЈ као и иза зи ва ње озбиљ них фи зич ких и мен­тал них по вре да. А ту је и на ме та ње гру пи жи вот них усло ва ко ји тре ба да до ве ду до ње ног пот пу ног или де ли мич ног фи зич­ког уни ште ња. Оси ро ма ше ни ура ни јум на Ко сме ту и Ср би ји спре ча ва нор мал но ра ђа ње, а ту су ди ок си ни и елек тро маг­нет ни и хе миј ски уда ри ко ји, као и ура ни­јум, де лу ју ра за ра ју ће на чо ве ка и ње го ву при род ну око ли ну на ду жи рок.

Елек тро маг нет ни уда ри бом би чи је је деј ство би ло усме ре но ка оне спо со бља­ва њу ра дар ских ста ни ца, про из во ди ли су ја ка елек тро маг нет на зра че ња ко ја су на раз не на чи не ре ме ти ла нор мал но функ ци­о ни са ње свих ви тал них ор га на у чо ве ко­вом те лу, а по себ но на мо зак. Се дам де се­тих го ди на при ме ће не су те шке и нео бја­шњи ве де ге ра тив не про ме не код ва зду­хо плов ног осо бља. Нај ве ће ано ма ли је ја вља ле су се код стју ар де са ко је су би ле у дру гом ста њу и то на њи хо вим не ро ђе­ним бе ба ма. Због ужа сних де фор ма ци ја на још не ро ђе ним пло до ви ма по кре ну то је ис тра жи ва ње CARY 6 на свет ском ни воу и не дво сми сле но је до ка за но да па то ло шке про ме не на фе ту су иза зи ва ју сна жна елек­тро маг нет на зра че ња то ком ду гих ле то­ва. Та ко ђе је по твр ђе но да ку му ла тив на до за зра че ња у зо ни елек тро маг нет ног за га ђе ња код мла дих, осим сте ри ли те та, че сто иза зи ва и рак дој ке. Ка да пре дај ник про из во ди елек тро маг нет но по ље ја че од 120 де ци бе ла (у од но су на је дан ми кро­волт по ме тру) услед при мље не енер ги­је, сло бод ни мо ле ку ли во де у ће ли ја ма се ра за ра ју. До би је не еле мен тар не че сти це – сло бод ни ра ди ка ли – ура ња ју у мо ле­ку ле ДНК и ме ња ју их, иза зи ва ју ћи ге нет­ске про ме не. По сле ди це жи во та у та квом по љу ви де се, за ви сно од уда ље но сти од пре дај ни ка, по сле не ко ли ко ме се ци или го ди на. По знат је и при мер Ра дио Ва ти­ка на, јер је услед деј ства пре дај ни ка у гу стој ур ба ној сре ди ни по ја ва ле у ке ми­је и кан це ра би ла за 30 од сто ве ћа не го у дру гим де ло ви ма Ри ма. Ду жи бо ра вак крај ан те на мо бил не те ле фо ни је (бли­же од 50 ме та ра) је та ко ђе вр ло опа сан. По себ но тре ба ис та ћи да су де ца нај у­гро же ни ја на елек тро маг нет на зра че ња због мо зга ко ји је у раз во ју, а и за то што су раз вој не ће ли је нај ма ње от пор не на зра че ња а због ра ста стал но су у де об ном про це су. Ме ђу тим, у кри тич ну гру пу нео­т пор ну на зра че ња спа да и по пу ла ци ја у по од ма клим го ди на ма, чи ји је од брам­бе ни ме ха ни зам ис тро шен а ор га ни зам оро нуо. Стал ни раст ма лиг них обо ље ња у Вој во ди ни ко ја се најче шће по ја вљу ју на мо згу па ци је нта, уве ћан број обо ле­лих од ле у ке ми је и по ја ва де це ро ђе не са пси хич ким по ре ме ћа ји ма ­ све су то мо гу ће по сле ди це ин тен зив ног деј ства елек тро маг нет них та ла са ко је су про из­ве ле елек тро маг нет ске бом бе за вре ме бом бар до ва ња 1999.

Да ства ри са по сле ди ца ма бом бар до­

ва ња СРЈ 1999. го ди не уоп ште ни су бе за­зле не, по твр ди ла је чак и глав ни ту жи­лац Ха шког три бу на ла Кар ла дел Пон те 2001. го ди не, ка да је из ја ви ла да би упо­тре ба оси ро ма ше ног ура ни ју ма од стра­не НА ТО у су ко би ма на Бал ка ну мо гла да бу де пред мет ис тра ге и тре ти ра на као рат ни зло чин12. Та ко ђе, Европ ски пар­ла мент је у ви ше на вра та са не ко ли ко ре зо лу ци ја зах те вао за бра ну упо тре бе оруж ја са оси ро ма ше ним ура ни ју мом, из про стог раз ло га што су рас по ла га ли по да ци ма о ње го вој штет но сти по здра­вље љу ди и угро жа ва ње жи вот не сре ди­не на ду жи рок.

КА ЗНА ЈЕ УСЛЕ ДИ ЛАЗа 78 да на бом бар до ва ња стра да ло је

2.300 ци ви ла и 1.002 вој ни ка, а 5.000 љу ди је оса ка ће но. Из вр ше но је 36.219 на ле та вој них ави о на. Вој ни ави о ни ле те ли су на ви си на ма из ме ђу 10 до 15 ки ло ме та­ра где се на ла зи озон ски омо тач. Ре зул та т њи хо вог деј ства је сте си гур но и оште ће­ње озон ског омо та ча из над де ла Бал ка­на и Ита ли је.13 Још за вре ме бом бар до­ва ња, Грч ка на ци о нал на ме те о ро ло шка ста ни ца об ја ви ла је да се на про сто ру из над СРЈ по ја ви ла озон ска ру па ко ја се то ком ка сног ле та про ши ри ла и на Грч­ку.14 Ме ђу тим, тре ба ре ћи да оште ће ње озон ског омо та ча има се зон ски ка рак тер ве зан за од ре ђе не ге о граф ске ши ри не и од ре ђе но до ба го ди не, та ко да се мо ра кон ста то ва ти да оште ће ње озон ског омо та ча ни је мо гло оп ста ти на на шим ге о граф ским ши ри на ма у ду жем вре мен­ском пе ри о ду, али да је у вре ме његовог оштећења у озбиљ ној ме ри на ру шав ано здра вље жи те ља Ср би је.

Ве ли ка ко ли чи на осло бо ђе ног угљен­ди ок си да и угље ни ка у ат мос фе ри по сле бом бар дер ских ак ци ја про из во ди ефе кат ло кал ног за гре ва ња уз по ре ме ћај ми кро­кли ме у ре ги о ну, што све за јед но иза зи­ва ефе кат ста кле не ба ште. Осло бо ђе ни азот ни ок сид то ком бом бар до ва ња, уз ути цај УВ зра че ња, ре а гу је са ки се о ни ком ства ра ју ћи озон ко ји у ни жим сло је ви ма ат мос фе ре де лу је као ја ко ок си да ци о но сред ство. Ре ак ци ја на ова кве хе миј ске про це се је по ја ва азот них ок си да ко ји са ат мос фер ском вла гом обра зу ју обла ке ки се лих ки ша. Ки се ле ки ше пред ста вља ју ве ли ки про блем за Бал кан али и це лу Евро­пу јер ме ња ју ква ли тет зе мљи шта. Услед по губ них по сле ди ца бом бар до ва ња, али и пре ко 30 хи ља да пре ле та и на ле та ави­о на, кри тич но је ис та њен озон ски омо тач над це лом Евро пом. Све ово до ве ло је до не стан ка ко ри сног озо на у ат мос фе ри на ви си ни од 12 хи ља да ме та ра где су нај­че шће бо ра ви ли ави о ни НА ТО­а, али се у исто вре ме по ве ћа ва ла кон цен тра ци ја штет ног озо на у ни жим де ло ви ма ат мос­

12 „Бор ба“ 26. ја ну ар 2007.13 http://voj vo di na.sr bi ja­in fo.yu/po sle di ce/

eko cid/.htm14 „Не дељ ни те ле граф“, спе ци јал но из да ње

04.04.2006.

38 bombardovawedveri srpske

фе ре, као ди рект на по сле ди ца за га ђи ва­ња ра зним га со ви ма на ста лим по жа ри ма и екс пло зи ја ма ра зних вр ста15. Та ко ђе тре ба ре ћи да озон на ста је де ло ва њем сун че ве све тло сти на од ре ђе не ок си де и при ли ком ве ли ких елек трич них пра­жње ња у ат мос фе ри, и за то не тре ба да чу ди по ја ва не бро је них му ња баш у вре­ме нај ве ће де струк ци је на озон ски омо­тач ко ји се од у пи рао на себи својствен на чин свом из у ми ра њу.

Оси ро ма ше ним ура ни ју мом га ђа но је укуп но 113 ло ка ци ја на под руч ју та да­шње СР Ју го сла ви је, ве ћи на на те ри то­ри ји Ко со ва и Ме то хи је. Пре ма про ра чу­ни ма док то ра ну кле ар не фи зи ке Вла ди­ми ра Ај да чи ћа, на СРЈ је ба че но 1316 то на оси ро ма ше ног ура ни ју ма У 238 (по ја ви­ли су се и по да ци о 15 то на оси ро ма ше­ног ура ни ју ма). Ме ђу тим, Аме ри кан ци су при зна ли „са мо“ 11 тона17 овог нус­про­из во да ура ни ју ма 235 ко ји се ко ри сти као го ри во у ну кле ар ним елек тра на ма. Струч ња ци у Вој сци Ср би је твр де да је на СРЈ, без Ко со ва и Ме то хи је, ба че но 15 то на ура ни ју ма, док Ру ска Ар ми ја твр ди да је на СРЈ ба че но 45 то на оси ро ма ше­ног ура ни ју ма18. Пре ма по да ци ма проф. др Сло бо дана Чи ка рића, пред сед ни ка Дру штва за бор бу про тив ра ка Ср би је, на југ Ср би је ба че но је 15 то на а на Ко смет го то во 100 то на оси ро ма ше ног ура ни­ју ма 23819. Ако се овим број ка ма до да­ју и ура ни јум ске ма мут бом бе ко ји ма су бом бар до ва на вод на под зем на чво ри­шта на Ко со ву, он да се овим број ка ма мо гу до да ти још по две ну ле. Ко ман дант НА ТО сна га Џорџ Ро берт сон из ја вио је 2000. го ди не, пре ма пи са њу др Мир ја не Ан ђел ко вић Лу кић, да је на Ко сме ту, на ло ка ци ја ма пре ма Ал ба ни ји, му ни ци јом са оси ро ма ше ним ура ни ју мом га ђа но 112 ци ље ва, а ван Ко сме та 89. По по је ди нач­ним ло ка ци ја ма на ко ји ма су се на ла зи ли га ђа ни ци ље ви па ло је из ме ђу 15 и 396 ки ло гра ма ура ни ју ма20. На осно ву ових по да та ка мо же се за кљу чи ти да је при ли­ком бом бар до ва ња 1999. го ди не на про­стор СРЈ ба че но ми ни мал но не што ви ше од три то не ура ни ју ма или мак си мал но бли зу 80 то на.

Раз ли ке у бро је ви ма21 о упо тре бље ном оси ро ма ше ном ура ни ју му (ОУ) су ве ли­

15 www.ar tel.co.yu16 «Глас јав но сти» март 2005.17 Исто18 На зва нич ном сај ту Пен та го на кра јем 2005.

го ди не, мо гло се про чи та ти да је од 700.000 то на де по но ва ног ура ни ју ма, ко ји се сма тра от па дом, део утро шен за бом бе ко ри шће не при бом бар до­ва њу СЦГ и Ира ка.

19 “Ве чер ње но во сти” 5. март 2006.20 Др Мир ја на Ан ђел ко вић Лу кић, „Огле да­

ло“ 17.03. 2005., „АР ТЕЛ“ 03.04. 2005., „Искра“ Бир­мин гем, 01.05.2005.

21 Јир ген Ел зе сер у сво јој књи зи „Рат ни зло­чин“ из но си сле де ће по да те о ко ли чи ни ура ни јум­ске му ни ци је упо тре бље не у до са да по ме ну тим ра то ви ма: зва нич но је 40 то на ОУ ба че но на Ирак ме ђум ствар на ци фра из но си из ме ђу 260 и 400 то на, на Ко со ву 10,5 то на, у Бо сни ви ше од 3 то не.

ке јер су све про це не ра ђе не на осно ву прет по став ки о бро ју деј ста ва и ко ли­чи ни упо тре бље не му ни ци је и оста лих убој них сред ста ва, а не на осно ву пре­ци зних по да та ка о деј стви ма ко је САД и њи хо ви нај и стак ну ти ји са ве зни ци кри ју од свет ске јав но сти. При кри ва ње по да­та ка о бро ју и вр сти деј ста ва пред ста­вља та ко ђе зло чин са ге но цид ном на ме­ром јер оне мо гу ћа ва да се на аде ква тан на чин угро же но ста нов ни штво за шти ти од по губ них по сле ди ца рат них опера ци­ја из 1999. го ди не.

Ова при ча о оси ро ма ше ним ура ни ју му и Ср би ма има и бо сан ско по гла вље јер, пре ма по да ци ма НА ТО­а, од 5. до 11. сеп­тем бра 1995. њи хо ви ави о ни су ис па ли ли 5.800 про јек ти ла са оси ро ма ше ним ура­ни ју мом у бли зи ни Хан Пи је ска и Ха џи ћа у Бо сни и Хер це го ви ни.

Ка да је реч о по сле ди ца ма ко је иза зи ва ОУ 238, са свим је си гур но да он у од ре ђе­ној ме ри ути че на по ве ћан број обо ле лих од ле у ке ми је и ма лиг них лим фо на. Про­фе сор Чи ка рић је та ко ђе ис та као да „ми да нас, на жа лост, не ма мо пре ци зне по дат­ке и ре зул та те о тач ном бро ју обо ле лих од ма лиг них бо ле сти узро ко ва них бом­бар до ва њем, јер ту мо ри ко ји на ста ју као по сле ди ца јо ни зи ра ју ћег зра че ња има ју дуг пе ри од до на стан ка са ме бо ле сти и ре ал но тре ба да про ђе 15 го ди на.“22 Али у усло ви ма син хро ни зо ва ног деј ства ура­ни јум ског, ди ок си ног и елек тро маг нет ног ра та, по сле ди це јо ни зи ра ју ћег зра че ња се при ме ћу ју већ по сле три го ди не од тре нут ка кон та ми на ци је.

Све је ја сни је да бом бар до ва ње, стрес, кан це ро ге ни аген си у во ди, хра ни, ва зду­ху, зе мљи, јо ни зи ра ју ће зра че ње по ла ко али су ро во и бес ком про ми сно узи ма ју свој да нак, а да они ко ји су за то од го­вор ни и да ље не сме та но кре и ра ју свет­ску зло коб ну по ли ти ку.

Ука зу ју ћи на озбиљ ност про бле ма и све ве ћу уче ста лост кар ци но ма плу ћа, по себ­но код па ци је на та мла ђих од 35 го ди на, проф. Дра ган Ман да рић, ди рек тор Кли­ни ке за груд ну хи рур ги ју Ин сти ту та за бо ле сти плу ћа и ТБЦ Кли нич ког цен тра Ср би је, на во ди да смо по бро ју ура ђе них брон хо ско пи ја, због сум ње на рак плу ћа или брон ха – пр ви у све ту. Го ди шње се у Ср би ји оба ви ви ше од 4.000 ових ди јаг но­стич ких про це ду ра, а при су ство кан це ра до ка же се у ви ше од 40 од сто слу ча је ва.23 У Ср би ји го ди шње од ра ка плу ћа обо ли 4.700 гра ђа на што пред ста вља уче ста лост од 38 до 40 на 100.000 ста нов ни ка што је ово га тре нут ка дра стич но ви ше од обо ле­лих од ту бер ко ло зе из пе де се тих го ди на, ка да је ха ра ла на шим про сто ри ма иза зи­ва ју ћи пра ви по мор ста нов ни штва.

Ме ђу тим, у по сле ди це бом бар до ва ња не убра ја ју се са мо то не оси ро ма ше ног ура ни ју ма, већ и то не штет них и кан це­ро ге них хе миј ских ма те ри ја ра су тих и са го ре лих због по сле ди ца бом бар до ва­

22 Исто23 Исто

ња, а еви ден ти ра не су и хе ми ка ли је ко је су шти ти ле аме рич ка бор бе на сред ства, али су се за др жа ле на тлу из над ког су вр ше не бом бар дер ске опа ре ци је. Опа­сни пи ра лен из тра фо­ста ни ца, жи ва из Пан че ва, ра зно вр сни ди ок си ни, са го ре­ли ке ро зин, ха ло ни и елек тро маг нет ни уда ри – све су то по сред не по сле ди це бом бар до ва ња ко је на но се мно го озбиљ­ни ју ште ту по чо ве ка и ње го ву око ли ну не го што се до са да при зна ва ло од стра­не агре со ра НА ТО.24

Пр ви ко рак у убла жа ва њу по сле ди­ца бом бар до ва ња пред ста вља од го вор на пи та ње шта је исти на, ко до ње мо же да до ђе и ко је спре ман да кре не пу тем исти не да би укло нио по сле ди це ко је су већ са да тра гич но при сут не у на шим жи во ти ма.

Да су од по сле ди ца бом бар дер ских aкција стра да ли и при пад ни ци ми ров­них сна га, го во ре и по да ци об ја вље ни у ино стра ним ра зно вр сним ме ди ји ма, па и струч ним ча со пи си ма. Ме ђу 17.000 бел­гиј ских вој ни ка ко ји су у по след њих 10 го ди на би ли на Бал ка ну у ра зно ра зним ми ров ним ми си ја ма, 15 до 20 од сто су обо ле ли од бал кан ског син дро ма (сви обо ле ли па те од че стих муч ни на, хро­нич ног умо ра и ири ти ра на им је ко жа).25

Ра зна ис пи ти ва ња и ис тра жи ва ња оба­вље на од стра не мно гих ин сти ту ци ја па и ор га ни за ци ја УН, по сле бом бар до ва ња СРЈ 1999. године, утвр ди ла су да је по ред свих већ на по ме ну тих рат них деј ста ва, би ло и бак те ри о ло шких и хе миј ских деј­ста ва, као и упо тре бе де фо ли ја на та и ин сек ти ци да.

Ита ли ја је, на жа лост, је ди на др жа ва, при­пад ни ца НА ТО­а, ко ја је пот пу но тран спа­рент на ка да су у пи та њу по сле ди це деј ства оси ро ма ше ног ура ни ју ма (ОУ) на њи хо­ве вој ни ке ко ји су бо ра ви ли на Ко сме ту. На по чет ку 2006. го ди не, 280 при пад ни ка ору жа них сна га Ита ли је те шко је обо ле ло од ра зних об ли ка кар ци но ма и ле у ке ми­је, а 42 вој ни ка је до та да пре ми ну ло (за про те кле две го ди не их је знат но ви ше пре ми ну ло од по сле ди ца ОУ). Број обо­ле лих од кан це ра лим фних жле зда ме ђу ита ли јан ским вој ни ци ма ко ји су бо ра ви ли на про сто ри ма Бал ка на то ком де ве де се­тих го ди на и ка сни је по пео се на 500. Чак 25 при пад ни ка ита ли јан ских вој них сна­га, по сле по врат ка у Ита ли ју са Ко сме та, до би ло је де цу с те шким ано ма ли ја ма, од ко јих су не ки пот пу но не по зна ти у до са­да шњој кла сич ној ме ди ци ни.

У ита ли јан ским ме ди ји ма по ја ви ле су се при че ко је су пла си ра ли ита ли јан ски и шпан ски пи ло ти и по ко ји ма су у бом ба ма ко ји ма су га ђа ни ци ље ви у СР Ју го сла ви ји, би ла сред ства за сте ри ли за ци ју зе мљи шта и љу ди.26 Ова ква при зна ња мо ра ју би ти

24 „Еко­ло­ги­ја, на у ка о од но си ма из ме ђу ор га­ни за ма и њи хо ве око ли не“ пре ма Ен ци кло пе ди ја Бри та ни ка (са же то из да ње) Том 3, По­ли­ти­ка, Бе о­град, 2005. стр. 24.

25 „Швај цар ска без ар ми је“, број 47, је сен 2000. стра на 17 и 18.

26 www.ne delj ni te le graf.co.yu

39srbije dveri srpske

пред мет озбиљ них и све о бу хват них ана­ли за јер ди рект но оп ту жу ју агре со ре за ге но цид и мо гу да бу ду пу то каз за евен­ту алну са на ци ју по губ не ште те.

ШТА ЈЕ УНЕП ДО СА ДА УТВР ДИОАна ли зи ра ју ћи из ве шта је Про гра ма

Ује ди ње них на ци ја за жи вот ну сре ди­ну у окви ру УНЕП­а, по све ћене Ко сме ту, ју гу Ср би је и Рту Азра у Цр ној Го ри, др Ра до мир Ко ва че вић, на чел ник сек то ра за ра ди о ло шку за шти ту при Ин сти ту ту за ме ди ци ну ра да и ра ди о ло шку за шти­ту „Др Драго мир Ка ра јо вић“ Кли нич ког цен тра Ср би је, сла же се пот пу но да је на по ме ну тим про сто ри ма упо тре бље на му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни ју мом. Ме ђу тим, за па њу ју ћа је чи ње ни ца да су на кон две и по го ди не од бом бар до ва­ња де тек то ва не ра ди о ак тив не че сти це и у ва зду ху, ко је се још увек пре но се на ве ли ке да љи не, угро жа ва ју ћи жи вот ну сре ди ну и здра вље ста нов ни штва. Због то га је, пре ма за кључ ку УНЕП­а, нео п­ход но да се де кон та ми на ци ја зе мљи шта, ко ја је још увек мо гу ћа, а ни је из вр ше на, оба ви што пре.

При ли ком ми си је струч ња ка УНЕП­а 2000. го ди не на Ко со ву и Ме то хи ји про­це ње на је угро же ност жи вот не сре ди не на 11 ло ка ли те та. Ме ђу тим, пре ма упо зо­ре њу струч ња ка из Ин сти ту та „Др Дра го­мир Ка ра јо вић“ у за кључ ци ма УНЕП­овог из ве шта ја по ку ша но је да се еви ден ти ра на опа сност ума њи и све де у не ке већ при­зна те али не шко дљи ве па ра ме тре. Ме ђу­тим, са мо у том из ве шта ју, и ни ка да ви ше, спо ме ну то је да је у не ким узор ци ма угро­же ним оси ро ма ше ним ура ни ју мом про­

на ђен и плу то ни јум. При ча о плу то ни ју му то ли ко је опа сна да јој не ма кра ја, ка ко у об ја шње њу та ко и у по сле ди ца ма и са свим је си гур но да би то отво ри ло но ве стра ни­це цр не хро ни ке бом бар дер ских ак ци ја НА ТО али јан се из 1999. го ди не.

На по зив ју го сло вен ских вла сти, УНЕП је од 27. ок то бра до 5. но вем бра 2001. са ти мом од 14 ме ђу на род них струч ња ка ис пи тао пет од 11 ме ста ко ја су по го ђе на му ни ци јом са оси ро ма ше ним ура ни ју мом (ОУ) у Ср би ји, јед но ме сто у Цр ној Го ри ко је је би ло по го ђе но и јед но по го ђе но вој но во зи ло. Ових пет ме ста на ко ји ма су из вр­ше на ис пи ти ва ња, УНЕП­ови струч ња ци су са ми иза бра ли по кри те ри ју му ко ли чи­не упо тре бље ног ОУ, без бед но сних чи ни­ла ца, ка рак те ри сти ка жи вот не сре ди не и гу сти не ста нов ни штва. Тим за про це ну је са ку пио 161 узо рак, укљу чу ју ћи 69 биљ­них, 54 узо ра ка тла, 17 узо ра ка ва зду ха, 11 узо ра ка во де и 4 узор ка раз ма за. Три пе не тра то ра и три фраг мен та пе не тра то ра су та ко ђе ана ли зи ра на. Узор ке је ана ли­зи ра ла швај цар ска ла ба ра то ри ја „Спи ез“ и ита ли јан ска ла ба ра то ри ја АН ПА.

Ре зул та ти ис пи ти ва ња су по ка за ли да се че сти це ОУ мо гу де тек то ва ти у узор ци ма тла и у осе тљи вим би о ло шким ин ди ка то­ри ма као што су ли ша је ви. Тим је био ја ко из не на ђен што је и у ва зду ху по сле две го ди не про на шао че сти це ОУ.

У из ве шта ју под на зи вом „Пре ци зно бом бар до ва ње ши ро ко рас про стра ње на ште та“ аме рич ког Ин сти ту та за енер ги ју и ис тра жи ва ња жи вот не сре ди не (ИЕЕР) у Ме ри лен ду ис ти че се да:

• НА ТО бом бар до ва ње је сво јим деј стви ма осло бо ди ло у жи вот ну сре ди ну СРЈ зна­чај ну ко ли чи ну ток сич них суп стан ци;

• Ци ви ли ко ји жи ве у око ли ни ци ље­ва ко ји су би ли под деј ством НА ТО про­јек ти ла из ло же ни су ве ли ком ри зи ку по здра вље од за га ђи ва ча у ва зду ху, во ди и хра ни;

• Због ве ли ког ка шње ња де кон та ми­на ци је, чи шће ње угро же них ло ка ци ја у СРЈ ко шта ће из да на у дан све ви ше, уз стал но по ве ћа ва ње ри зи ка по здра вље ста нов ни штва.

Глав ни ре а ли за тор ис тра жи ва ња и аутор овог из ве шта ја Спи рал Го пам по себ но је ис та као да „ко ла те рал на ште та ме ре на у ци вил ним жр тва ма и ште та на до бри­ма да ле ко је ма ња од ду го роч не ште те по жи вот ну сре ди ну и људ ско здра вље у ре ги о ну.27

Спе ци јал ни струч ња ци за ис пи ти ва ња еко ло шких по сле ди ца на кон та ми ни ра­ним про сто ри ма ба ви ли су се и ме сти ма скла ди ште ња ра ди о ак тив ног от па да. Та ко су струч ња ци ИАЕА (Ме ђу на род на аген­ци ја за атом ску енер ги ју) ко ји су би ли у УНЕП­овом ти му, ис ка за ли озбиљ ну за бри­ну тост због ста ња у ком се на ла зи скла ди­ште оси ро ма ше ног ура ни ју ма у Ин сти ту ту за ну кле ар на ис тра жи ва ња у Вин чи. Ово скла ди ште пред мет је ре дов них кон тро ла ин спек то ра аген ци је ИАЕА у по след њих 40 го ди на и за бри ну тост за ње го во ста­ње при сут на је већ ду же вре ме, ис ти чу по зна ва о ци ове про блем ти ке.

Глав ни за кљу чак УНЕП­ових струч ња­ка је био да је нео п хо дан стал ни над зор кон та ми ни ра них обла сти све док се не из вр ши пот пу на де кон та ми на ци ја. Ме ђу­тим, у из ве шта ју је на ве де но да НА ТО ни је дао по дат ке о јед ном ме сту свог деј ства

27 „Не дељ ни те ле граф“, спе ци јал но из да ње 04.04.2006.

40 bombardovawedveri srpske

Жртве бомбардовања

ОУ а ју го сло вен ске вла сти су га иден ти­фи ко ва ле али не и јав но об ја ви ле. На жа­лост, из бе га ва ње да ва ња пра вих по да та­ка по ста ла је уоби ча је на прак са НА ТО­а сву да где је де ло вао. па и на тлу Ср би је. Ме ђу тим, по ста вља се пи та ње за што на ше вла сти кри ју те по дат ке?!

УНЕП је ра дио и на про сто ру БиХ и на узор ци ма ва зду ха, во де и зе мље узе тим код Хан Пи је ска и Ха џи ћа. У ок то бру 2002. на уч ни ци из УН про гра ма за за шти ту око­ли не кон ста то ва ли су за га ђе ње оси ро ма­ше ним ура ни ју мом. „На зе мљи смо про­на шли му ни ци ју са ОУ и от кри ли смо пра­ши ну ОУ у згра да ма ко је су у Ха џи ћи ма би ле пре тво ре не у про дав ни це“, из ја вио је Пе ко Ха ви сто, шеф УНЕП ми си је. Тра­гич но је то што су објек ти на ко је се деј­ство ва ло ОУ у функ ци ји и да пре то га ни су под врг ну ти озбиљ ној де кон та ми на ци ји.

ОСИ РО МА ШЕ НИ УРА НИ ЈУМ28

Оси ро ма ше ни ура ни јум се по хе миј­ско­ток сич ном свој ству раз ли ку је од при род ног ура ни ју ма. По сто је три вр сте ура ни ју ма 234, 235 и 238. Овај по след њи се ко ри сти у ну кле ар ним ре ак то ри ма и у про из вод њи ну кле ар не бом бе. У ту свр­ху га обо га ћу ју с дру га два ра ди о ак тив­на изо то па ко ја су из ву че на из ми не ра­ла ура ни ју ма, ко ји, по што је ли шен ове две ком по нен те, по ста је ура ни јум 238 од 99,8 од сто тј. ОУ ми не рал (ОУ), ко ји је дво­стру ко ма ње ра ди о ак ти ван од из вор ног. У овој бе за зле ној али не и „на ив ној“ фор­ми се ко ри сти, због сво је чвр сти не (гу сти­не тј. ве ли ке спе ци фич не те жи не) јер је дво стру ко те жи од оло ва, у про из вод њи шта по ва за голф, као ба ласт за ави о не, за ко би ли це бро до ва, за окло пе тен ко ве и за по ве ћа ње про бој но сти про јек ти ла. Ка да про јек ти ли од оси ро ма ше ног ура ни ју ма екс пло ди ра ју у до ди ру са ци љем, раз ви­ја ју тем пе ра ту ру од 3.400 сте пе ни цел зи­ју са про би ја ју ћи и нај твр ђе окло пе. Сам оси ро ма ше ни ура ни јум при са го ре ва њу раз ви ја тем пе ра ту ру бли зу 3000 сте пе­ни, док са ма лом при ме сом плу то ни ју ма раз ви ја још до дат них 400 сте пе ни цел зи­ју со вих. По сле про би ја ња пре пре ке зр но се пре тва ра у си ћу шне че сти це ко је са го­ре ва ју у до ди ру са ва зду хом, иза зи ва ју ћи код оног ко их уди ше оште ће ња крат ко­трај ног или трај ног ка рак те ра. Да ли ће оште ће ња код кон та ми ни ра них осо ба би ти крат ко трај на или трај ног ка рак те ра, за ви си од об ли ка ура ни ју мо вог ок си да са ко јим је осо ба до шла у кон такт.

По сто је два об ли ка ура ни јум ок си да. Је дан ко ји је у га сној фор ми и он се мо же из лу чи ти из те ла зно је њем и мо кра њем. Дру ги об лик у „ке ра мич ком ста њу“ мо же се фи зич ки за др жа ти на не ком тки ву на ду жи рок, а то зна чи да осо ба ко ја је до шла у кон такт са овим об ли ком ура ни ју мо вог ок си да по се ду је трај ни из вор зра че ња у соп стве ном ор га ни зму, са свим по сле ди­ца ма ко је то зра че ње иза зи ва.

28 Ум бер то То ма зи – Ма ри је ла Ка тал до, Ко­со­во,­цр­на­ру­па­Евро­пе, Ауто Пресс, 2005. Бе о град стр. 59 ­ 62

Ура ни јум не спа да у оли го е ле мент и ни је са став ни део људ ске ће ли је. Ње го­вим деј ством ства ра ју се јон ски па ро ви, ко ји це па ју све мем бра не укљу чу ју ћи и ге нет ски ма те ри јал ко ји се ка сни је пре­но си на по том ство. Про у зро ку је и мно га дру га обо ље ња, по ред ма лиг них, по се­ду је ток сич ност ко ја иза зи ва отров на деј ства на свим нај ви тал ни јим чо ве ко­вим ор га ни ма.

До во љан је да је дан ми ли грам оси ро­ма ше ног ура ни ју ма који је унет у ор га­ни зам да за у ста ви рад бу бре га, док пе де­сет ми ли гра ма иза зи ва ве ћу ра ди ја ци ју од мак си мал не до зе до зво ље не са мо за рад ни ке ко ји ра де у ну кле ар ним цен тра­ла ма. Тех нич ки ре че но, ка да ра ди ја ци ја про дре у те ло, до вољ на је са мо де се ти­на три ми ли о ни тог де ла се кун де да от ме је дан елек трон од чо ве ка. За тим елек­трон, по што је не га тив но на е лек три сан, оста вља по зи тив но на е лек три сан атом да са мо стал но де лу је вр ше ћи та ко зва ну јо ни за ци ју. По сле то га елек трон и атом, по што су по ста ли не ста бил ни, про из во­де лан ча не хе миј ско­фи зич ке ре ак ци је, про у зро ку ју ћи про ме не у мо ле ку ли ма и у ге нет ском на сле ђу ће ли је, ко ја од тог тре­нут ка мо же да по спе ши раз вој ра ка.

Опа сност од ура ни ју мо вих ок си да на ста­лих по сле деј ства му ни ци је са ОУ при сут­на је ви ше го ди на. Чак осам го ди на на кон деј ства овом му ни ци јом, Ко ми си ја УН про­на шла је ра ди о ак тив не че сти це у ва зду­ху у Бо сни и Хер це го ви ни на ло ка ци ја ма где је 1995. го ди не ко ри шће на му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни ју мом.

Ка да је у пи та њу до мет рас про сти ра ња аеро со ла оси ро ма ше ног ура ни ју ма ко ји на ста је по сле са го ре ва ња зр на, он из но си 40 ки ло ме та ра, а пре ма ис тра жи ва њи ма оба вље ним у Ку вај ту аеро со ли оси ро ма­шем ног ура ни ју ма де тек то ва ни су у ва зду­ху две го ди не по сле рат них деј ста ва, и то на про сто ру го то во це лог Ку вај та.29

Ве ли ко рас про сти ра ње ра ди ја ци је при­ли ком упо тре бе му ни ци је са ОУ, де тек то­ва но је и у Грч кој за вре ме бом бр до ва ња СРЈ увек ка да је ве тар ду вао из прав ца Ко со ва и Ме то хи је. Тих да на ра ди ја ци­ја се у Грч кој по ве ћа ва ла за 25 од сто од уоби ча је не.30

Оси ро ма ше ни ура ни јум је по не ким по да ци ма и 70 од сто ма ње ра ди о ак ти ван од ура ни ју ма у при род ном ста њу и због то га се у по чет ку ње го ве упо тре бе у про­из вод њи му ни ци је ни је упо тре бља ва ла за штит на опре ма. Оси ро ма ше ни ура ни­јум у нај ве ћој ме ри еми ту је ал фа че сти це, али и мно го опа сни ју бе та и га ма ра ди­ја ци ју. Ал фа че сти це не мо гу да про дру кроз ко жу или хар ти ју али оште ћу ју ме ка чо ве ко ва тки ва ако до ђе у не по сред ни до дир са њи ма. Бе та че сти це про ди ру 1 до 2 цен ти ме та ра у ду би ну кроз људ ско тки во, док га ма че сти цу мо же да за у ста ви са мо де бео слој оло ва или бе то на. Нај че­шћи об лик кон та ми на ци је чо ве ко вог ор га­

29 Љи ља на Та баш, „Оси ро ма ше ни ура ни јум – чи ње ни це“, По­ли­ти­ка, април 2006.

30 Исто

ни зма од стра не му ни ци је са ОУ је пу тем пра ши не ко ја на ста је са го ре ва њем убој­ног зр на. Ова пра ши на од оси ро ма ше ног ура ни ју ма ула зи у плу ћа пу тем ди сај них ор га на па пре ко кр ви про ди ре до бу бре­га, је тре и ко сти ју, угро жа ва ју ћи из во ре крв них ће ли ја ко ји се на ла зе у ло ба њи, ре бри ма, кич ми и кар ли ци.

Му ни ци ја обо га ће на оси ро ма ше ним ура ни ју мом31 пред ста вља ла је моћ но чу до твор но оруж је ко ри шће но у За лив­ском ра ту. Ова му ни ци ја ко ри шће на је и у Бо сни, а ка сни је и на Ко со ву и Ме то­хи ји, а нај ма сов ни ју при ме ну има ла је у ин ва зи ји на Ирак. Да нас, мно ги ве те ра ни за лив ског, бо сан ског и ко сов ског ра та сма­тра ју да су због по сле ди ца ура ни јум ске му ни ци је озбиљ но бо ле сни и да је она кри вац за иза зи ва ње смр то но сних кар­ци но ма од ко јих су мно ги већ умр ли, а дру ги већ ви ше го ди на па те.

Да би се јо ни зу ју ће зра че ње пре по зна­ло и уочи ли ње го ви ефек ти, по треб но је да про тек ну два пе ри о да у раз во ју ће ли је ра ка. Пр ви пе ри од је ини ци ја ци ја ко ја тра­је не ко ли ко го ди на. Док је дру ги пе ри од про мо ци ја и он мо же да тра је до ста ду го од 10 до 35 го ди на. Пр ви ефек ти зра че ња, ако је би ло ин тен зив но, осе ћа ју се већ по сле не ко ли ко не де ља, ме ђу тим, озра­че ња оси ро ма ше ног ура ни јум ског ти па мо гу се уочи ти по сле не ко ли ко го ди на, а нај ду же по сле 15.

ЕКС ПЕ РИ МЕНТ О КОМ СЕ МА ЛО ПРИ ЧА

Већ по ме ну те елек тро маг нет не бом бе пр ви пут су би ле упо тре бље не у За лив ском ра ту. „О то ме је у бе о град ској „По ли ти ци“ од 21. ја ну а ра 2001. го ди не, на пи са но да бом бе де лу ју та ко што по сле екс пло зи­је пре ко ан те не на вр ху еми ту ју усме ре­не сно по ве елек тро маг нет них че сти ца. Глав ни циљ деј ства елек тро маг нет них бом би је сте пот пу но оне спо со бља ва ње елек трон ских уре ђа ја на тлу, или на ле ти­ли ца ма у ва зду ху, без об зи ра да ли слу же у вој не свр хе, или су уре ђа ји на ме ње ни до ма ћин стви ма, за њи хо ву сва ко днев ну упо тре бу. Из ра да та квих бом би је ре ла­тив но јед но став на, а це на ни ска. На во ди се и да је већ ви ше пу та по твр ђе но те мељ­ним на уч ним ис тра жи ва њи ма да ова вр ста елек трон ског зра че ња ути че на здра вље љу ди јер оме та или трај но оште ћу је, нер­вни си стем и та на не „ко манд не ли ни је“ у људ ском ор га ни зму. У овом слу ча ју по сле ди це су обич не од ло же не, али код већ обо ле лих мо гу да бу ду и смр то но сне. Ово ме тре ба до да ти да рат у За ли ву, као и бор бе на деј ства у Бо сни и на Ко сме ту, пред ста вља ју рат не са мо ви со ких тех но­ло ги ја, не го и рат пр ља вих тех но ло ги ја и по ли гон за ис пи ти ва ње људ ске из др жљи­во сти у сва ком по гле ду.“32

31 Ар ми ја САД раз ви ла је му ни ци ју са ОУ за топ 25 мм (85 гра ма ура ни ју ма), ави он ски топ 30 мм (298 гра ма ура на) и тен ков ске то по ве 105 и 120 мм (од 2,2 до 4,9 ки ло гра ма ура на).

32 Алек сан дар Три фо ни, „Ин фор ма ци ја моћ до ко је се те шко до ла зи“, Бе о Синг, Бе о град 2005.

41srbije dveri srpske

Сам тво рац, или је дан од нај ва жни јих кре а то ра но вог свет ског по рет ка, Збиг њев Бже жин ски, још 1970. го ди не на ја вио је по сто ја ње „кон тро ли са ног и усме ре ног дру штва“ ко јим ће, уз по моћ нај са вре­ме ни јих тех нич ких сре ста ва, упра вља ти ода бра на ели та. Су шти на вла да ња по је ди­ним дру штви ма а и це лим све том, све де­на је на по је дин ца као при пад ни ка ма ни­пу ли са не ма се. Уз по моћ ра зних тех ни ка и ме то да, вла да ју ће ели те су се кон цен­три са ле на мо гућ ност ефи ка сног ути ца ја на ко ру ве ли ког мо зга сва ког по је дин ца. По ред сти му ла ци је, овла да ва се и бло ки­ра њем ње ног ра да. По чет ни екс пе ри мен­ти сво ди ли су се на ис пи ти ва ње раз ли чи­тих фре квен ци ја ко је мо гу да ути чу на рад ко ре ве ли ког мо зга, од ко јих не ке мо гу да иза зо ву и смрт по је дин ца.33 Ова кве чи ње ни це и ак ци је под се ћа ју на вр ху нац то тал ног са вр ше ног ра то ва ња и чи не га са став ним де лом сва ке мо дер не упо тре­бе си ле. На про сто ру Вој во ди не, се вер не срп ске по кра ји не, нај ви ше су упо треб ња­ва не елек тро маг нет не бом бе јер су чи сти рав ни чар ски пре де ли нај по год ни ји за деј­ства про тив ва зду шне од бра не па и бор­бе про тив ње. На про сто ру Вој во ди не је у нај ве ћем бро ју слу ча је ва деј ство ва ла ПВО, што је по твр ди ло и оба ра ње ави о на Ф 117А у ата ру се ла Бу ђа нов ци. Овај ави­он је до та да сма тран за не у оч љи ву ле ти­ли цу за сва до та да по зна та елек трон ска сред ства осма тра ња.

ћО ШКА СТИ ЛЕДУ вре ме ин тен зив них бом бар до ва ња

Пан че ва на мер но је га ђа на и „Пе тро хе­ми ја“. У тим на па ди ма бом бе и ра ке те би ле су усме ре не у ре зер во а ре са мо но­ме ром ви нил хло ри дом, је ди ње њем ко је се ко ри сти за из ра ду пла стич них ма са, а ко је је ве о ма отров но и кан це ро ге но. Са го ре ва њем ви нил хло ри да у ва зду ху, уз не пот пу ну ок си да ци ју, осим ок си да и ча ђи, на ста је хло ро во дич на ки се ли на и ве о ма опа сно је ди ње ње хло ра, фо зген – по зна то као бој ни отров34.

У вре ме овог по жа ра, над Пан че вом се три да на вио густ, црн облак за гу шљи вог и отров ног ча ђа вог ди ма, све док, на сре­ћу гра ђа на Пан че ва, ве тар ни је про ме нио пра вац и по те рао облак пре ма сред њој Евро пи. Та ко је пан че вач ко за га ђе ње сти­гло чак до Швед ске и Нор ве шке о че му су ис црп но из ве шта ва ла ру ска сред ства ин фор ми са ња, док је це ла Евро па „ор ке­стри ра но“ ћу та ла.

У по жа ри ма иза зва ним у пан че вач кој „Пе тро хе ми ји“ пот пу ним и не пот пу ним са го ре ва њем мо но ме ра ви нил хло ри да

стр. 21033 Још од 1920. го ди не, на уч ни ци ма је по зна­

то да ра дио та ла си мо гу да иза зо ву здрав стве­не про бле ме. Љу ди ко ји су ра ди ли са уре ђа ји ма ко ји еми ту ју сна жне ра дио та ла се жа ли ли су се на ло ши је пам ће ње и сма ње ну спо соб ност ра су ђи ва­ња, као и по вре ме ни гу би так кон тро ле над те лом и убр зан рад ср ца.

34 Др Мир ја на Ан ђел ко вић – Лу кић, „Бал кан­ски син дром“, ЕКОБ, Бе о град, 2001. стр.23.

на ста је и фо зге нок сим ко ји, пре ма пи са­њу др Ан ђел ко вић – Лу кић, спа да та ко ђе у гру пу бој них отро ва ја чих од фо зге на и де лу је исто вре ме но и као за гу шљи вац, су за вац и пли ка вац.

По жа ра ко ји су про из во ди ли фо зген и фо зге нок сим би ло је у Пан че ву, Но вом Са ду и на Чу ка ри ци у Бе о гра ду. По сле тих по жа ра над Ср би јом су па да ле „би блиј­ске“35 ки ше пра ће не нео бич ним, хо ри­зон тал ним и ду го трај ним елек трич ним пра жње њи ма (му ње) у ат мос фе ри. Том при ли ком па дао је и град не у о би ча је не ве ли чи не, ве о ма чуд них, ћо шка стих об ли­ка, ко ји је иза зи вао по до зре ње гра ђа на јер се те шко то пио. Овај спе ци фич ни лед иза звао је сум ње да су у бом бар дер ским ак ци ја ма ко ри шће на и не ка сред ства за ко ри го ва ње кли мат ских по ја ва. По сле ових чуд них ле де них гру дви, да ни ма су па да ле цр не, ки се ле и му ље ви те ки ше иза ко јих је оста јао црн та лог пун ча ђи за чи њен ра зним отров ним ма те ри ја ма, на ста лим у са го ре ва њу ви нил хло ри да и дру гих хе миј ских сред ста ва.

ПАТ ЊЕ ЦИ ВИЛ НОГ СТА НОВ НИ ШТВА

По ред стал ног стра ха од мо гу ћих по сле­ди ца сва ко днев ног бом бар до ва ња и ве ли­ке не из ве сно с ти о то ме шта се све мо же до го ди ти и шта ће би ти сле де ће ме та, НА ТО је на раз не на чи не по ве ћа вао пат ње гра ђа на СРЈ. У пр вом ре ду, ру ше ње са о­бра ћај ни ца и мо сто ва за да ва ло је ве ли­ке му ке сви ма, за тим ту је би ло и га ђа ње тра фо­ста ни ца, по сле че га је не ста ја ла стру ја, што је опет иза зи ва ло не ста ши­цу во де и об у ста вља ње ра зних де лат но­сти, да би се у по ве ћа ва ње пат ње гра ђа на убро ја ла и про во дљи ва па у чи на ба ца на на да ле ко во де.

На елек трич не си сте ме и да ле ко во де ба ца не су та ко зва не «ме ке бом бе». Њи хо­ва при ме на по пр ви пут је те сти ра на баш то ком бом бар до ва ња СРЈ 1999. «Ме ке бом бе» су пред ста вља ле ка сет не про јек­ти ле ти па ЦБУ – 102 (В) 2/Б, у ко ји ма су се на ла зи ли ка ле мо ви са на мо та ним ста кле­ним ни ти ма пре сву че ним мо ле кул ским сло јем алу ми ни ју ма. Де бљи на по је ди­нач них ни ти из но си ла је око 30 ми кро­на. При па ду на ви со ко на пон ске во до ве елек тро е нер гет ског си сте ма, ка ле мо ви су ис па да ли из ка се те, раз мо та ва ли се и обра зо ва ли џи нов ске те пи хе су пер про­во дљи ве „па у чи не“, ко ја је пре кри ва ла струј не во до ве и иза зи ва ла крат ке спо­је ве уз огром на, му њо ли ка, пра жње ња. По сле не ко ли ко ова квих ак ци ја до ла зи ло је до рас па да елек тро е нер гет ског си сте­ма, што је иза зи ва ло ви ше ча сов ни мрак у це лој Ср би ји.

Ако све му ово ме до да мо да је до ла зи­ло до не ста ши це бен зи на и дру гих наф­ти них де ри ва та и да су га ђа не и не ке здрав стве не уста но ве, из во ри шта пит ке во де, он да је ја сно да ни је би ло де лат но­сти у чо ве ко вом жи во ту ко ја ни је пре тр­

35 Исто, стр.25.

пе ла не ку ште ту и но си ла до зу опо ме не, стреп ње, стра ха и из ве сне до жи вље не или на го ве ште не пат ње за све оно што се мо же до го ди ти већ да нас или су тра, што је са свим си гур но иза зва ло и трај­не по сле ди це на жи вот за је ди це и ње ну еко ло шку ста бил ност.

ПАН ЧЕ ВОНај теже по сле ди це од бом бар до ва­

ња по љу де и жи вот ну око ли ну са свим си гур но да је пре тр пе ло Пан че во у коме, у град ском и ши рем при град ском је згру, жи ви 80.000 ста нов ни ка. НА ТО је бом бар­до вао Ју жну ин ду стриј ску зо ну Пан че ва у ко јој се на ла зи „Утва“, фа бри ка ави о­на, Ра фи не ри ја, Пе тро хе ми ја и Фа бри ка ве штач ких ђу бри ва – „Азо та ра“. Деј ством НА ТО бом би у Пан че ву су раз ру ше на сва нај ва жни ја ин ду стриј ска по стро је ња а по себ но су из у зет на ра за ра ња пре тр пе­ла „Ра фи не ри ја“, „Азо та ра“ и „Пе тро хе ми­ја“. Цео ком плекс раз ру ше них по стро је­ња во де ним пу тем је у ве зи са Ду на вом до ког је сво је вре ме но про ко пан ка на ла ду жи не 1,8 км. Основ на на ме на овог ка на­ла је да спро ве де от пад не ин ду стриј ске во де и ки шни цу у Ду нав. У исто вре ме, тај ка нал је по слу жио и за пре нос ди ок си на и те шких ме та ла у цр но мор ски слив низ­вод но од Пан че ва.

У Ра фи не ри ји је из ли ве но или са го ре ло мно го олов ног бен зи на, за ли ха олов них ади ти ва, бен зе на, си ро ве наф те итд, а у „Пе тро хе ми ји“ су из ли вени етил ди хло­рид, ко ји се још увек цр пи из под зем них во да и тла, жи ва ко ја је про др ла у зе мљу, ви нил хлор мо но мер ко ји је за па љен, при че му су ство ре ни ди ок си ни, фу ра ни и дру ги опа сни по ли ци клич ни аро ма ти и др.

На и ме, пре ма по да ци ма УНЕП­а ко ји се по сле тро го ди шњег ра да 2004. по ву као из Пан че ва (ис те као им тро го ди шњи уго­вор), го ру ћи про блем овог гра да пред ста­вља 40.000 то на опа сног азот ног „шу та“, ко ји је на стао као по сле ди ца бом бар до­ва ња про из вод них по стро је ња „Азо та­ре“ и ко ји по ме ри ли ма еко ло га пред ста­вља је дан од ток сич ни јих ма те ри ја ко је угро жа ва ју чо ве ко ву жи вот ну сре ди ну на ду жи рок.

Бом бар до ва ње „Азо та ре“ оба вље но је са бом ба ма опре мље ним тер мо ви зиј­ским ка ме рама, ко је су од три ци стер не ло ци ра ле ону која је била пу на. Пре ци­зним по гот ком иза зва на је нај ве ћа еко­ло шка ка та стро фа у овом де лу све та, са чи јим по сле ди ца ма ће се цео Бал кан и део сред ње Евро пе су о ча ва ти у ду гом ни зу на ред них го ди на.

Бом бар до ва ње азот них по стро је ња иза зи ва ло је осло ба ђа ње азот ног ок си да ко ји се под ути ца јем УВ зра че ња сје ди ња­вао са ки се о ни ком ства ра ју ћи озон, ко ји у ни жим сло је ви ма ат мос фе ре де лу је као ја ко ок си да ци о но сред ство. На бр ду азот­ног „шу та“ ре ги стро ва но је при су ство ка та­ли зо ва них азот них ок си да ко ји, уз по моћ вла ге, обра зу је обла ке ки се лих ки ша. Ове азот не ки се ле ки ше пред ста вља ју озби­љан про блем не са мо на на шем про сто ру

42 bombardovawedveri srpske

већ и ши ром Евро пе где уми ру ком плек­си шу ма. Азот ни ок си ди се и да нас спи ра­ју са бр да от па да и ула зе у по вр шин ске сло је ве зе мље, где за га ђу ју ко ре на сто би ље (шар га ре па, зе лен, це лер итд), али ула зи и у во де не то ко ве, ка ко под зем не та ко и над зем не.

Ту тре ба спо ме ну ти и ве ли ке ко ли чи­не осло бо ђе ног угљен ди ок си да и угље­ни ка у ат мос фе ри, што иза зи ва ефе кат ло кал ног за гре ва ња, што опет про у зро­ку је по ре ме ћај ми кро кли ме у ре ги ји ства ра ју ћи усло ве за по ја ча ва ње ефек та ста кле не ба ште. Ако се ово де ша ва ло на ви ше ло ка ци ја у Ср би ји, он да је нор мал­но оче ки ва ти да је кли ма на це лој те ри­то ри ји Ср би је то пли ја од про сеч не што по ка зу је зи ма 2006/07.

Укуп но по сма тра но, не ма пот пу них по да та ка и ре зул та та о ефек ти ма бом­бар до ва ња овог гра да нај бли жег Бе о гра­ду (13 км). Ме ђу тим, пре ма не пот пу ним по да ци ма БТФ – Бал кан ске рад не гру пе, у зе мљу, ва здух и во ду, ка ко над зем ну та ко и под зем ну уба че но је:

• 2.100 то на ди хло ре та на (C2H2Cl2) ко ји се ко ри сти за про из вод њу ви со ко ток сич­не ис пар љи ве суп стан це са ве ли ким бро­јем из у зет но штет них свој ста ва као што су по ли ви нил хло ри ди;

• На шло се у жи вот ној сре ди ни и 1.400 то на кан це ро ге ног ети лен ди хло ри да;

• Из пе тро хе миј ских по стро је ња ис цу­ре ло је 20 то на теч ног хло ра;

• У Ду нав је оте кло 5.000 то на на три­јум­хи дрок си да;

• Ис цу ри ло је у Ду нав и 800 то на хло­ро во дич не ки се ли не;

• 500 то на ма зу та ра су то је по зе мљи­шту око Азо та ре;

• Из го ре ло је и за га ди ло ат мос фе ру 1.200 то на ви нил хло ри да мо но ме ра;

• Ис цу ре ло је 8 то на ме тал не жи ве, од ко јих је 200 ки ло гра ма од мах до спе ло у ка нал за от пад не во де где се ако му ли­са ло (на та ло жи ло) у му љу. Са мо из ме ђу 50 и 100 кг жи ве оста ло је на бе тон ском

по ду пред у зе ћа и та ко ли чи на је укло ње­на, док је оста так жи ве „ис цу рио“ у зе мљу и под зем не во де, а ве ли ки део је пу тем ис па ре ња сти гао и у ва здух.

• 460 то на ви со ко ток сич ног ви нил хло­ри да, у не у твр ђе ном бро ју ра зних сво јих је ди ње на – по ли ци клич них аро ма тич­них угљен­хи дро ге на (во до ни ка) (РАН) и фо зге на сти гло је у ва здух;

• Из го ре ло је 80.000 то на наф те и нафт­них де ри ва та.

Осим то га као ре зул тат ду го трај них по жа ра на те ри то ри ји Пан че ва а и мно­го ши ре од овог гра да у за ви сно сти од сме ра и ја чи не ве тро ва за бе ле же не су екс трем не кон цен тра ци је ди ок си да сум­по ра, ди ок си да азо та, угљен мо нок си да и по ли а ро ма тич них угљен хи дро ге на. Све су се ове суп стан це сле га ле по тлу и во да ма ка ко у Пан че ву та ко и на вр ло ши ро ком про сто ру око гра да. Раз ме ре ши ре ња ових га со ва то ком бом бар до­ва ња 1999. мо гу се про гла си ти и ме ђу­др жав ним јер су ло ци ра ни на обо ди ма Цр ног мо ра али и у Грч кој.

У пан че вач кој „Азо та ри“ из оште ће­них по стро је ња ис цу ри ло је на зе мљу и у ка нал око 250 то на теч ног амо ни ја­ка, што је иза зва ло та да ма со ван по мор ри бе и свог во де ног жи вог све та у Ду на­ву низ вод но од Пан че ва у ду жи ни од 30 ки ло ме та ра.

Сло бод но се мо же ре ћи да се из нафт­но­хе миј ског ком плек са из ли ло или је за па ље но ви ше од 100.000 то на ра зних хе миј ских је ди ње ња, при че му је око 70 од сто тих ко ли чи на за га ди ло ва здух, а оста ло је ис те кло и до спе ло у Ду нав или је упи ла зе мља. Бом бар до ва ње пан че вач ке ин ду стриј ске зо не, ко је је про у зро ко ва ло ис пу шта ње број них отро ва них ма те ри ја у ат мос фе ру, во ду и зе мљу, пред ста вља озбиљ ну здрав стве ну прет њу ре ги о ну, као и ши рим еко ло шким си сте ми ма на Бал ка ну и у Евро пи. Мно ге од ових ма те ри ја мо гу про у зро ко ва ти рак, спон та не по ба ча је и уро ђе не ма не, као и не из ле чи ве бо ле сти

нер вног си сте ма и је тре.Из ли ве не су још и сле де ће ток­

сич не хе миј ске суп стан це: ви нил­хло рид мо но мер – ВЦМ. (У вре ме ак ци де на та бе ле жи ле су се и 10.600 пу та ве ће кон цен тра ци је од до зво­ље них.) Уни шта ва ње тран сфор ма­то ра до ве ло је до ис пу шта ња пи ра­ле на (ПЦБ), ко ји се ко ри сти као тран сфор ма тор ско уље. Пи ра лен је ток сич но је ди ње ње ко је мо же про у зро ко ва ти мно га обо ље ња: сла бље ње иму но ло шког си сте ма, по ја ву кан це ра и ту мо ра, не у ро­ток сич ност и те ра то ге ност36.

Та ко ђе се мо ра спо ме ну ти и про фе си о нал на бо лест утвр ђе на код рад ни ка «Пе тро хе ми је» та ко­зва ни «пан че вач ки рак» ­ ина че струч но по знат као ан ги о сар ком је тре ко ји про у зро ку је ви сок са др­жај по ли ви нил хро ри да у ва зду ху што пре ра ста и у ви сок фак тор ри зи ка за све ста нов ни ке Пан че­ва и око ли не.Ме ђу тим, у ди ок си ном би лан су за

Пан че во, мо ра се ре ћи да по сто ји на ме ран или не стру чан при ступ це лом про бле му јер се већ де сет го ди на упор но про па­ги ра при ча о пре суд ном аеро за га ђе њу као узро ку по ве ћа ног бро ја обо ле лих од ра зних вр ста кан це ра. У вре ме ну ка да је знат но сма ње на про из вод ња пан че вач ких за га ђи ва ча, не што због еко ном ске кри зе не што због раз ру ше них и нео б но вље них по стро је ња по сле бом бар до ва ња 1999. го ди не. Мо ра се, та ко ђе, ре ћи да је глав ни узрок по ве ћа ног бро ја обо ле лих од кан­це ра упра во у нај ве ћој ме ри по сле ди ца по ме ну тог бом бар до ва ња а не за ми ру­ћих про из вод них про це са.

Све док се ова чи ње ни ца не при зна и не кре не се у су срет ор га ни зо ва ној бор­би про тив ди ок си них по сле ди ца бом бар­дер ских НА ТО ак ц и ја, про спе ри тет Пан­че ва би ће на си ла зној, а број обо ле лих од кан це ра на уз ла зној ли ни ји.

Нај ви ше бри ну по да ци да у Пан че ву сва­ко пред школ ско де те обоље ва у про се ку шест пу та, док про сек у Ре пу бли ци Ср би­ји из но си са мо три обо ље ва ња го ди шње код пред школ ске де це. Та ко ђе, алар ман тан је по да так да у Пан че ву сва ко пе то де те пред школ ског уз ра ста па ти од оп струк­тив них бо ле сти плу ћа.37

У пан че вач кој жи вот ној сре ди ни, ва зду­ху, зе мљи шту и во да ма ре ги стро ва ни су азот ни ок сид, фос фор ни ок сид, фос фор­пен ток сид, сум пор­ди ок сид, угљен­мо­нок сид, по ли ци клич ни аро ма тич ни угљо­во до ник, ди ок син, фу ран, хло ро во до ник, фо зген, кси лен, то лу ен, по ли хло ро ва ни би фе нил, ар сен и те шки ме та ли: оло во, жи ва, хром, никл и кад ми јум.

Ка да је Пан че во у пи та њу, укуп на здрав­стве на си ту а ци ја мо ра да бу де, већ од су тра, под пот пу ном здрав стве ном кон­тро лом, а то под ра зу ме ва и по себ на на уч­

36 http://voj vo di na.sr bi ja­in fo.yu/po sle di ce/eko cid/.htm

37 По­ли­ти­ка, 3. март 2006..

43srbije dveri srpske

Бол за порушеним домом

на ис тра жи ва ња, ана ли зе и по сма тра­ња це лог еко ло шког ста ња у оп шти ни, у про тив ном овај град, надо мак Бе о гра да, по ста ће нај тра гич ни ја при ча о ге но ци ду НА ТО али јан се учи ње ном над срп ским и дру гим на ро ди ма ко ји жи ве у овом пи то­мом ба нат ском гра ду. За га ђе ње Пан че­ва је то ли ко дра ма тич но и алар мант но, да ће се по сле ди це по здра вље ње го вог ста нов ни штва и ста нов ни штва Бе о гра да ко је гра ви ти ра овом гра ду би ти из ра зи то из ра же но на ред них де це ни ја.

КРА ГУ ЈЕ ВАЦУ Кра гу јев цу, шу ма диј ској пре сто ни­

ци са 150.000 ста нов ни ка, раз ру ше на је фа бри ка ауто мо би ла, ме ђу тим, глав ни циљ тач ка стих бом бар дер ских ак ци ја је би ло ру ше ње енер гет ског си сте ма тран сфор­ма тор ских под ста ни ца, ко је у свом ра ду ко ри сте као рас хлад но сред ство ви со ко­ток сич на тран сфор ма тор ска уља. По себ­но је га ђан део по го на на зван „Фар ба ра“. У то ку бом бар до ва ња раз ли ве но је ви ше од 2,5 то на тран сфор ма тор ског уља (пи ра­ле на) ко је са др жи по ли хлор ни би фе нил (РСВ). Би фе ни ли су не са мо ви со ко ток­сич ни већ су и ду го веч не суп стан це ко је ја ко ду го угро жа ва ју жи вот ну сре ди ну у ко јој се на ла зе. Они угро жа ва ју чо ве ков иму ни, као и жив ча ни и ре про дук ци о ни си стем. По ред то га, у кру гу фа бри ке са ку­пље но је и 5 до 6 то на от па да од нафт них де ри ва та и РСВ ко ји се на ла зи у ма га ци ни­

ма и до са да ни су мо гли би ти уни ште ни због од су ства нео п ход них тех но ло ги ја

за тај про цес. Бом бар до ва њем је био раз ру шен и ре зер во ар са нафт ним

де ри ва ти ма ка па ци те та 7.000 куб­них ме та ра.

До са да шње спо ра дич не ана­ли зе су утвр ди ле ви со ку кон­

цен тра ци ју РСВ и ди ок си на у бе тон ским кон струк ци ја ма и окол ној жи вот ној сре­ди ни. У ре ци Ле пе ни ци, ко ја је пре бом­бар до ва ња би ла чи ста, на уда ље но сти од 4 ки ло ме та ра од „Цр ве не за ста ве“ у на но си ма му ља от кри вен је са др жај РСВ од 2,4 ми ли гра ма по ки ло гра му на но са. Ра ди зна ча ја угро же но сти Ле пе ни це и ње не око ли не тре ба ре ћи да са др жај РСВ у ре ка ма у Не мач кој не пре ла зи 0,06 мг/кг. Пре ма по да ци ма Фо ку са, ко ли чи не PCB и ди ок си на осло бо ђе ног у Кра гу јев цу 1.000 пу та је ве ћи од ко ли чи не ко ја би, ре ци­мо у Не мач кој зна чи ла ста ње опа сно сти и хит ну ин тер вен ци ју.38 РСВ је про на ђен, та ко ђе, у во да ма Ве ли ке Мо ра ве као и у под зем ним во да ма у ши рем по ја су око ове ре ке, као и око Ле пе ни це.

Осим то га, у бли зи ни ових две ју ре ка де тек то ва ни су ви со ки са др жа ји жи ве и дру гих те шких ме та ла.

НО ВИ САДУ Но вом Са ду, гра ду у ком са око ли ном

жи ви 180.000 ста нов ни ка, за вре ме бом­бар до ва ња раз ру ше ни су сви мо сто ви и пре ки ну та во до вод на мре жа, та ко да је пит ка во да у град до ла зи ла са де сне оба ле Ду на ва.

По себ но тре ба на по ме ну ти да су НА ТО сна ге бом бар до ва ле ра фи не ри ју наф те са мо 3 ки ло ме та ра уда ље ну од цен тра гра да, и два ки ло ме тра уда ље ну од из во­ри шта град ске пи ја ће во де. Ра фи не ри ја је по се до ва ла 150 спре ми шта за си ро ву наф ту, бен зин и ди зел. Ви ше од сто ових по стро је ња је по ру ше но као и тран сфор­ма тор ска под ста ни ца са РСВ. Око 74.000 то на си ро ве наф те на шло се у под зем ним во до то ко ви ма ко ји су по ве за ни са пит­ком во дом. У усло ви ма рат них деј­

38 „Не дељ ни те ле граф“, спе ци јал но из да ње, 04.04.2006.

ста ва и не пре кид них да но ноћ них ле то ва ави о на НА ТО али јан се над Но вим Са дом, ни је би ло мо гу ће утвр ди ти пре ци зну ко ли­чи ну и број нафт них де ри ва та ко ји су се на шли у Ду на ву. Ме ђу тим, нај скром ни је про це не твр де да је у Ду нав оте кло нај­ма ње 130 то на ра зних нафт них де ри ва­та а да је из го ре ло 50.000 то на наф те и нафт них де ри ва та.

Чак и огром не ко ли чи не про тив по жар­не пе не нео п ход не за га ше ње по жа ра ко ји је тра јао 11 да на, пред ста вља ју озбиљ ну еко ло шку опа сност.

Као по сле ди ца еми си је за га ђу ју ћих ма те ри ја пре све га ок си да азо та и сум по­ра, ре ги стро ва не су и ки се ле ки ше.

До ста ду го жи те љи на де сној оба ли Ду на ва има ли су за упо тре бу са мо тех нич­ку во ду док се 50.000 ста нов ни ка снаб де­ва но пи ја ћом во дом из ци стер ни.

У му љу Ду на ва низ вод но од Но вог Са да за бе ле же на је ви со ка кон цен тра ци ја РСВ и РАН, а у ка на лу Ду нав­Ти са­Ду нав за бри­ња ва ју ће ко ли чи не жи ве.

БОРУ Бо ру, у коме жи ви 40.000 ста нов ни­

ка ко ји оп ста ју од ва ђе ња и пре ра де ру де ба кра, у ин ду стриј ској зо ни раз ру ше не су две тран сфор ма тор ске ста ни це у ко ји ма је би ло тран сфор ма тор ско уље у ко ли чи ни од 50 то на. Сво ово уље је у нај ве ћој ко ли чи ни раз ли ве но по око­ли ни тра фо ста ни ца. За то не тре ба да чу ди по да так да је у зе мљи

44 bombardovawedveri srpske

бли зу ста ни ца ре ги стро ва но 300 мг/кг РСВ. Ра за ра ње тра фо­ста ни це „Бор 3“ ма ја 1999. и, на кон то га, 149 нео ште ће них кон­ден за то ра пу ње них кан це ро ге ним пи ра­ле ном, сме ште но је у за шти ће ној про сто­ри ји у ба се ну, док је око сто ти њак ба те ри ја из ко јих је пи ра лен ис цу рио јед но став но од ба че но на де по ни ју код руд ног те ла „Х“, у кру гу ком би на та ба кра.

УМЕ СТО ЗА КЉУЧ КАПрет ход не ре че ни це по ну ди ле су део

исти не о по сле ди ца ма бом бар дер ских ак ци ја уз оби ље чи ње ни ца ко је до ка зу ју да је над гра ђа ни ма Ср би је бор бе ним деј­стви ма 1999. по чи њен ге но цид. По сле ди­це бом бар до ва ња по здра вље ста нов­ни штва Ср би је и Ко сме та су из да на у дан све очи глед ни је и тра гич ни је. Ако се озбиљ ни је не при сту пи са на­ци ји свих за га ђе них про сто ра

по сле ди це ће би ти још тра гич ни је.Пра ви пут из ла ска из „за ча ра ног“ кру га

не сре ће ко ју нам је „по да рио“ НА ТО је пре­ци зно утвр ђи ва ње свих деј ста ва, ка ко по вр сти сред ста ва, та ко и по ме сти ма деј ства то ком бом бар до ва ња 1999. Дру ги не из о­став ни ко рак пред ста вља ор га ни зовање и ре а ли за ци ја све о бу хват ног ис тра жи ва­ња по сле ди ца бом бар до ва ња, ка ко на здра вље ста нов ни штва и ње гов ге нет ски код, та ко и на жи вот ну сре ди ну. Ова кво с в е ­ о бу хват но ис тра жи ва ње пру­ жи ло би ре зул та те ко ји би

де тек то ва ли пра во ста ње угро же но сти

здра вља ста­нов ни штва

и на осно­

ву њих би се или уми ри ла јав ност или по кре ну ла све о бу хват на ак ци ја са на ци је ште та на ста лих од ура ни јум ског, ди ок си­ног, хе миј ског и елек тро маг нет ног ра та во ђе ног про тив Ср би је. Ме ђу тим, сви­ма је ја сно да све док не бу де по сто ја ла по ли тич ка во ља код ели те на вла сти да се до исти не о по сле ди ца ма бом бар до­ва ња до ђе, би ће мо све до ци ла жног бла­го ста ња ко је нас све убе дљи ви је во ди ка де фи ни тив ној про па сти и не стан ку. z

45srbije dveri srpske

Срушен Петроварадински мост у Новом Саду

Из ја ва Па три јар ха срп ског Па вла

Не ка бом бар до ва ње пре ста неУ не сре ћи ко ја је за де си ла на шу Отаџ би ну на па дом и бом бар до ва њем НА ТО

пак та, обра ћам се вла сти ма сви ју зе ма ља све та за деј ство да бом бар до ва ње пре ста не, и да се пре го во ри ма на ђе пра вед но ре ше ње за из ла зак из на ста­ле кри зе.

Обра ћам се вој ним и гра ђан ским вла сти ма Ср бије и Ју госла ви је да се учи­ни све што је мо гу ће да до ђе до ми ра.

Пред на ма и пред све том по ста вља се увек пи та ње: Да ли по сто ји пра ве дан рат? Еван ђел ски од го вор је: На па дач ки, осва јач ки рат је не пра ве дан. Од брам­бе ни пра ве дан.

Оно што је Ко со во у све сти све га на шег на ро да, то ни је са мо крај и зе мља на ко јој су на ше нај ве ће све ти ње. Не го она на у ка ко јој су нас оне учи ле: Да су све ти кнез Ла зар и на ши пре ци иза шли на Ко со во да бра не сво ју зе мљу, не оти­ма ју ту ђу; да бра не сво ју сло бо ду, не тла че ту ђу; да бра не сво ју ве ру, не на ме ћу је дру ги ма. Да Авељ има пра во и ду жност да се бра ни од Ка ји на.

Мо ли мо све Епар хиј ске ар хи је ре је, у зе мљи и ино стран ству, све штен ство и вер ни на род да у не во љи ко ја нас је сна шла умно же сво је мо ли тве Го спо ду, ца ру ми ра, за стра да ју ћи на род наш, и за све ко ји прав де ра ди стра да ју и тр пе про го не и зло ста вља ња. Да на ста не то ли ко по тре бан мир и на ма и сви ма дру­гим на ро ди ма, дру гих ве ра и схва та ња ко ји за јед но с на ма жи ве. z

Бе­о­град,­29.­мар­та­1999.­го­ди­неПра­во­сла­вље,­1999.­го­ди­на,­број­769/70,­стр.­5­

фот

о:­М

арко

­Н.­В

ујич

ић

Пред више од десет хиљада верника Патријарх руски Алексеј Други и Патријарх српски Павле служили на Светосавском платоу

Није Бог у сили, већ у истини и правдиБЕОГРАД ­ Војна дејства НАТО­а немају за циљ да било

кога заштите. Они једноставно хоће да разруше постојећи светски поредак. Желе да наметну своју грубу силу као врховни закон. Али, неправда и лицемерје никада неће победити. Није Бог у сили, већ у истини и правди. На Вашој страни је истина. Сетимо се само речи Господњих: Сила се моја показује у слабости. Ви ћете туговати, али ће се ваша туга претворити у радост ­ овим речима се „братском српском народу“ обратио Патријарх московски и целе Русије Алексиј Други, после Свете Литургије коју је заједно са Патријархом српским Павлом служио на платоу испред Храма Светог Саве.

Патријарх Алексиј је са врачарског платоа апеловао на светске моћнике да обуставе рат против Југославије, јер „ниједан рат не решава проблеме, он их само умножава, а о томе најбоље сведочи драматично искуство овог века на заласку“. Он је позвао сукобљене стране да се врате дијалогу, наглашавајући истовремено да хришћани који учествују у агресији на СРЈ чине велики, неопростив грех.

­ Учините све да би свет упознао доброту ваших срца, да се Косово, света српска земља, и даље не би скрнавило, а Господ ће дати силу народу своме. Господ ће миром наградити свој народ ­ рекао је руски Патријарх.

Више од десет хиљада верника окупило се на великој „Молитви за мир“. Руски Патријарх Алексиј и Патријарх српски господин Павле поново су истакли вековно српско руско братство „и у добру и у злу“.

Руски и српски Патријарх један до другог. Русија и Србија раме уз раме. Православна и правоверна браћа наоружана тек искреном вером против западних „демократских“ убилачких машина. z

46 bombardovawedveri srpske

Од го вор ност пре ма исти ни ­ би блиј­ској ико ни Оно га ко ји је сте Пут, Исти­на и Жи вот (Јо ван 14,6) ­ чи ни да се

че сто по зи ва мо на Све тог Јо ва на Бо го сло ва и ње го во свје до чан ство о „исти ни ко ја ће нас осло бо ди ти“ (Јо ван 8,32). Та исти на је у От кри ве њу при ка за на као дво сје кли мач ко ји из ла зи из уста Хри сто вих (От кри ве ње 1,16), и тај при каз је по сље дич но при мје­њи ван вр ло че сто у од но су пре ма оруж ју. Ети ка ко ри шће ња оруж ја, ра то ва ња, код Ср ба је са же та у ри је чи ма Мар ка Ми ља­но ва, про ис те клим из цр кве но­на род ног опи та и пре да ња: „Ју на штво је чу ва ти се бе од дру го га, а чој ство је чу ва ти дру­го га од се бе“, што је, уз гред бу ди ре че но, мо то ве те ра на 63. па до бран ске бри га де. У овом слу ча ју, то зна чи да се ни о про тив­ни ку ни о не при ја те љу не сми је го во ри ти што ни је тач но, ни ти га бла ти ти лаж ју ма ка кав зло твор био и ко ли ко год нам зла на нио.

У овом слу ча ју, го во ри мо о пој му „Ми ло­срд ни ан ђео“, ка ко се од мар та 1999. већ хи ља да ма и хи ља да ма пу та у срп ским ме ди ји ма, у раз го во ри ма и члан ци ма, па и код цр кве них љу ди, на зи ва НА ТО­агре­си ја 1999. го ди не про тив Ср ба и та да шње Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла ви је, а у ко рист ко сов ско­ме то хиј ских Ал ба на ца.

Но, про блем је у то ме што у зва нич­ним до ку мен ти ма НА ТО­а не ма ни тра га не кој ак ци ји та квог на зи ва, ни ти је ико од оних ко ји су ко ри сти ли по јам „Ми ло­срд ни ан ђео“ ика да по ка зао не ки НА ТО до ку мент у ко јем се то име по ја вљу је. Шта ви ше, вје ро ват но да се ни ко не ће ни сје ти ти гдје је овај по јам пр ви пут чуо или ода кле га је пре у зео.

Опе ра ци ја про тив СР Ју го сла ви је ко ја је по че ла мар та 1999. би ла је на зва на „Allied Force“, што би у пре во ду би ло „Са ве знич­ка си ла“ и ни у ком слу ча ју не мо же да се пре ве де као „Ми ло срд ни ан ђео“. Од тре нут ка ула ска НА ТО­тру па на Ко со во и Ме то хи ју, ју на 1999, опе ра ци ја је про­ми је ни ла име у „Joint Guardian“ (ка ко се зо ве и да нас), тј. „Те ло хра ни тељ“ или „При дру же ни стра жар“ у нај сло бод ни­јем пре во ду, што иако ма ло бли же пој­

му „Ан ђе ла чу ва ра“ ипак још уви јек не до зво ља ва да се упо тре би код нас одо­ма ће ни на зив. До ду ше, не срећ но НА ТО ­ „ми ро тво ре ње“ на Ко со ву и Ме то хи ји у сва ко днев ном на шем рјеч ни ку углав­ном оста је без и ме но, јер ваљ да за та кво што се још ни је на шла ри јеч, ма да нај ви­ше ли чи на „Апо ка лип су да нас до под не а Ало, ало по под не“.

Украт ко, ни гдје се не по ми ње не ки по јам ни из да ле ка сли чан син таг ми „Angel of Mercy" или „Merciful Angel“, што би би ли ен гле ски је зич ки екви ва лен ти „Ми ло­срд ном ан ђе лу“. Не гдје се по ми ње јед на бе зна чај на ак ци ја слич ног име на ве за на за ал бан ске из бје гли це ко је су до спје ле у Ку кеш у Ал ба ни ји, али та мо су у пи та­њу би ле ху ма ни тар не ор га ни за ци је, а не зва нич но НА ТО или не ка од ње го вих чла ни ца.

МИЛОШЕВИћЕВ КАЗАНВра ти мо ли се у 1999. го ди ну, ја сна је

би ла по тре ба Ми ло ше ви ће ве вла сти да на бр зи ну мо би ли ше и мо ти ви ше љу де за од бра ну про тив НА ТО­а чи ји на пад та да­шњи пред сјед ник Ју го сла ви је ни је оче ки­вао ни у сну и за ко ји, као др жав ник, ни је био из вр шио ни вој не ни по ли тич ке при­пре ме. Не ки тра го ви ука зу ју на то да је на по чет ку НА ТО бом бар до ва ња у Са ве зном се кре та ри ја ту за ин фор ми са ње, ко јим је та да ру ко во дио ми ни стар без порт фе­ља Го ран Ма тић, ско ван и ода тле лан си­ран по јам „Ми ло срд ног ан ђе ла“, ко ји се сво јим ци ни змом по ка зу је као из вр стан ан ти на то и ан ти за пад ни мо би ли за тор и дан­да нас, де вет го ди на ка сни је.

На рав но, по тен ци јал на кон ку рен ци ја у осми шља њу пој ма „Ми ло срд ни анђео“ је ве ли ка: од та да шњег ми ни стра ин фор ми­са ња Ср би је Алек сан дра Ву чи ћа, пре ко Упра ве за мо рал ВЈ ко јом је та да ру ко во­дио ге не рал­ма јор Алек сан дар Ба ко че­вић, пре ко без бјед но сних и оба вје штај них слу жби до вр ло вје ро ват не мо гућ но сти да је ствар осми слио би ло ко ји но ви нар на ду жно сти и да се „по до бан“ по јам про­ши рио као не кон тро ли сан по жар.

Ко ли ко ова ква до ви тљи вост мо же би ти плод озбиљ ног про фе си о нал ног ра да, рје чи то ка зу је чи ње ни ца да је Го ран Ма тић прет ход но био пред став­ник Си­Ен­Ена за СРЈ ­ ни ког дру гог до свог огор че ног не при ја те ља из вре ме­на бом бар до ва ња и ми ни стро ва ња уоп­ште. Не ко би ре као јед но став но да но вац не ма на ци о нал но сти ни пред ра су да, али су још Мар кес и Ша фа ре вич го во ри ли о „слич но сти мен та ли те та“ лич но сти из Клин то но ве ад ми ни стра ци је са ра зним дру гим со ци јал ним ре во лу ци о на ри ма са ло шим исто риј ским до си је ом, укљу­чу ју ћи и на ма до ма ће.

Ка ко год би ло, по јам „Ми ло срд ног ан ђе­ла“ је одав но пре ва зи шао свог про на ла­за ча, ко ји се осим ве ро ват но у уско про­фе си о нал ним кру го ви ма ни је ни пр сио сво јим изу мом, док се „Ан ђео“ раз ле тео по но ви на ма, ана ли за ма пу бли ци ста, па три­от ским го во ри ма и цр кве ним бе сје да ма. По стао је ла кон ски за чин ско ро сва ке оп ту жбе про тив за пад ног сви је та, ко јих је, уз гред, пун и 55. број „Ре чи“ из ок то­бра 1999. ко ју из да је Б92 (до ду ше, без по ми ња ња „Ан ђе ла“), а да не го во ри мо о ма ње ур ба ним из да ва чи ма и јав ним дје лат ни ци ма.

ЗЛО ИЗ 1999. НЕ ћЕ НЕ СТА ТИ

Исти на ова квог ти па не ће при ја ти, на рав но, са мо бал кан ском шпи ју ну Или ји Чво ро ви ћу и ње го вим ис пи сни ци ма, огре­злим у на ви ци да им се сва кој ри је чи вје­ру је као Бо жи јој. НА ТО­у, искре но ре че но, те шко да ће се ко из ви ња ва ти; из у ми те љу „Ми ло срд ног ан ђе ла“ тре ба при зна ти умје­шност и по зна ва ње срп ске пси хо ло ги је, а ми са ми ма се би соп стве ну ла ко вјер ност, по вр шност или не у пу ће ност, пре ма лич­ном слу ча ју ­ и јед но став но „Ми ло срд ног ан ђе ла“ пре ста ти по ми ња ти. Са њим или без ње га, зло из 1999. не ће не ста ти, а на Ко со ву и Ме то хи ји нас све че ка до вољ но дје ла и по сла. Осло бо ди мо ли се ба рем јед ног бре ме на ци ни зма, мо жда нам то дје ло бо ље при о не за ру ке. z

Јеромонах Јован Ћулибрк

О пој му „Ми ло срд ни ан ђео“ У зва нич ним до ку мен ти ма НА ТО-а не ма ни тра га не кој ак ци ји та квог на зи ва, ни ти је ико од оних ко ји су ко ри сти ли по јам „Ми ло срд ни ан ђео“ ика да по ка зао не ки НА ТО до ку мент у ко јем се то име по ја вљу је

47srbije dveri srpske

При су ству је мо и уче ству је мо у апо­ка лип тич ким да ни ма и до га ђа ји ма: ви ше гла ва звер из без да на Но ве

Ва ви ло ни је ­ НА ТО пакт (та На ци стич ка­Аме рич ка­Те ро ри стич ка­Ор га ни за ци ја ­ ка ко то го во ре и ис пи су ју српска де ца да нас) кре нуо је, уз не ви ђе но бе за ко ње, у за ти ра ње и спа љи ва ње све га што је Српско и Пра во слав но. Зе мље тзв. хри шћан ске Евро пе у уло зи ла кеј ских слу гу аме рич ког то та ли та ри зма и уче ству ју и апла у ди ра ју бом бар до ва њу Ве ли ко му че нич ке Ср би је. О њи хо вом злу и не чо ве штву све до че ра зо ре ни гра до ви и ку ће српско га на ро­да, цр кве и ма на сти ри, фа бри ке и пу те ви, бр да и њи ве, мо сто ви и бол ни це.

Али, ни је то је ди но зло ко је у ове Ве ли ко­Не дељ не, Кр сно Ва скр сне да не до жи вља­ва ра ње на Ср би ја. Зло до ма ће, ка ко ре че ве ли ки Вла ди ка Ње гош, као да уве ћа ва ра не и не сре ће српско га на ро да.

Док сва ко днев но на рас пе ту, ис ка са пље­ну и на му че ну Ср би ју па да ју бом бе аме рич­ких ти ра на, док си ре не на сва ких не ко ли ко ча со ва огла ша ва ју до ла зе ће ва зду шне опа­сно сти од НА ТО бом бар де ра, док тек ро ђе­на де ца пи ште у по ро ди ли шти ма око ко јих па да ју бом бе, док не по крет ни бо ле сни ци че ка ју да ра за ра ју ћи аме рич ки то ма хав ци пад ну на бол ни це у ко ји ма ле же, док се јад и че мер као епи де ми ја ши ре Ср би јом, док се српска вој ска ју нач ки бо ри на рас пе том Ко со ву, до тле се бе о град ски ре жим упу стио у но ву вра то ло ми ју ­ да све ту и на ма при ка же да је спас српском на ро ду не у Рас пе то ме и Вас кр сло ме Бо го чо ве ку Хри сту, истин ском Спа си те љу, Ми ро то вор цу и Вас кр си те љу, не го у ко му ни зму и Ју го сла ви ји, да кле, у оно ме што је са тр ло, уна ка зи ло, по ни зи ло, из да ло и уне сре ћи ло српски пра во слав ни на род и Ср би ју, али и Ју го сла ви ју под њи хо­вом вла да ви ном. Ко му ни сти су, a то је оно што се да нас ниг де не чу је, а што се то ком по ла ве ка њи хо ве ти ра ни је без број пу та по ка за ло, сво ју шан су да нас по но во ви де ли у не сре ћи српско га на ро да, а не у српском па три о ти зму и ве за но сти за Ко со во и Ме то­хи ју. Њи хов је ди ни циљ да нас не од но си се на вас кр са ва ње и осло бо ђе ње већ ви ше од по ла ве ка оку пи ра ног на ро да. Њи хов циљ

је сте про ду же ње ко му ни зма и но ва дик та­ту ра тзв. цр ве не бур жо а зи је.

Са мо се ова ко об ја шња ва све оно што сва ко днев но гле да мо пре ко те ле ви зиј ских апа ра та и слу ша мо од оче ви да ца. При су­ству је мо јад ној и тра гич ној сце ни ка да се ве ли ка иде ја осло бо ђе ња и од бра не од ко му ни ста и Шип та ра оку пи ра ног Ко со­ва и Ме то хи је ко ри сти за нај при зем ни је и пет па рач ке ци ље ве ­ по вам пи ре ње ко му­ни стич ке не ма ни и иде о ло ги је. За оства­ре ње то га ци ља не би ра ју се ни сред ства ни на чи ни, а нај бо ље сред ство је су си сте­мат ски лан си ра не и одр жа ва не за блу де, ко је да нас до ла зе са свих стра на.

Пр ва за блу да ве за на је за, ка ко ка жу, „је дин ство“ свих по ли тич ких чи ни ла ца у Ср би ји и Ју го сла ви ји. A ује ди ни ли су се, ни ма ње ни ви ше, не го ко му ни сти из вла сти и ко му ни сти из ла жне ср би јан­ске опо зи ци је. Да кле, ује ди ни ли су се они ко ји су ко ли ко до ју че на ми тин зи ма ла ја ли јед ни на дру ге, јед ни дру ге на зи ва­ли из дај ни ци ма, су ди ли се по су до ви ма, гу ра ли Ср бе на Ср бе у про кле тој бор би ли де ра и стра на ка. Док је јад ни и пре­ва ре ни српски на род, же љан сло бо де и прав де, ишао за ла жним опо зи ци о на ри­ма, у омра же ним де дињ ским ви ла ма су, ми мо јав но сти, ор га ни зо ва ни су сре ти оних ко ји су се на јав ној сце ни са мо при­вид но ме ђу соб но кр ви ли и на па да ли. Реч је, да кле, о ко му ни стич ком, а не о све на­род ном је дин ству!

Да нас сва ки пра во слав ни Ср бин, хри­шћа нин и па три о та, мо ра да раз дво ји две ства ри ­ ре жим и Ко со во. To је дру га ве ли­ка за блу да. Ко со во не бра не они ко ји као на јам ни ци упра вља ју у овом на ро ду. Ко со­во да нас бра ни че сти та и по ште на, на ив на и до ма ћин ска Ср би ја. To је она Ср би ја ко ја се не ви ди пре ко те ле ви зиј ских апа ра та. To jе она тр пе љи ва, по ште на и че сти та Ср би ја, оку пи ра на и по тла че на, али сло­бо дар ска Ср би ја. To је Ср би ја се ља ка ко ји­ма је ре жим као ку ла ци ма од у зео пра де­дов ску имо ви ну. To је Ср би ја опљач ка них рад ни ка чи је су фа бри ке дав но из ну тра рас ту ре не ком пар тиј ским пљач ка ма и со ци ја ли стич ким са мо у пра вља њем, а

да нас су са мо до крај че не бом ба ма оних ко ји су ко му ни сте усто ли чи ли у Ср би ји. To је Ср би ја че сти тих мла ди ћа ко ји ма је ко му ни стич ки ре жим то ком ових пе де сет го ди на уби јао сва ку жи вот ну на ду. To је она не ви дљи ва, али по бе до но сна Ср би­ја. Она да нас бра ни Ко со во и Ме то хи ју. Та ква Ср би ја је спрем на на сва ку жр тву и прег ну ће за сло бо ду и спас на ро да и Отаџ би не. To су по том ци оних ко ји су и без ко ре хле ба, без опа на ка и ко по ра на, без усло ва и зах те ва, бра ни ли и од бра­ни ли сво ју род ну гру ду кроз ве ко ве. Тој Ср би ји, сло бо дар ској и че сти тој, по све­ћу јем ове ре до ве.

Ср би јо мај ко, бо ле ме све ра не тво је! ­ пе вао је од ко му ни ста из гна ни српски пе сник. А ко ли ко је да нас ра на на рас пе­тој му че ни ци Ср би ји? Нај ве ће ра не, са нај тра гич ни јим и смр то но сим по сле ди­ца ма, на но се нам за блу де! Шта још тре ба да нам се до го ди да као љу ди и као на род схва ти мо да смо да нас не са мо на рас пе­ћу не го да су на ши не при ја те љи ви дљи­во умно же ни ­ Аме ри кан ци ма. Они ста ри српски не при ја те љи, Шип та ри и ко му ни­сти, оста ли су исти.

Се ти мо се са мо шта нам је „ује ди ње ње“ око ко му ни ста, ју го сло вен ске за ста ве и пе то кра ке до не ло 1945. го ди не па све до не дав но, а по себ но пре де сет го ди на на Ко со ву и Ме то хи ји. До не ло нам је на де се ти не хи ља да мр твих ју на ка. И не са мо то. До не ло нам је из да ју и про да ју Ма тич­них српских зе ма ља пре ко Дри не. Да нас оправ да но стра ху је мо да се и на Ко со ву и Ме то хи ји не до го ди исто.

Уме сто да гле да мо пра ву, до ма ћин ску Ср би ју, ко ја је у ста њу и да од бра ни Ко со­во и да се од у пре зло чи нач ком НА ТО­пак­ту, без бо жни ре жим ма ни пу ли ше и кал ку­ли ше Ср би јом. На јав ну сце ну, за ди за ње на род ног мо ра ла до во де се по тро ше не пе ва чи це, пи ја ни му зи ча ри да аме рич­ким рок пе сма ма од бра не Ср би ју!?! А на тим не срећ ним ску по ви ма на ла зе се и они без ум ни ци, ко ји по за дат ку пар ти је ви тла ју цр ве ним и ју го сло вен ским бар ја­ци ма са пе то кра ким зна ме ном, ко ји нас је уна ка зио и чи је су по сле ди це да на шње

Христос васкрсе,рањена Србијо!Бе о град ски ре жим упу стио у но ву вра то ло ми ју ­ да све ту и на ма при ка же да је спас српском на ро ду не у Рас пе то ме и Вас кр сло ме Бо го чо ве ку Хри сту, истин ском Спа си те љу, Ми ро то вор цу и Вас кр си те љу, не го у ко му ни зму и Ју го сла ви ји, да кле, у оно ме што је са тр ло, уна ка зи ло, по ни зи ло, из да ло и уне сре ћи ло српски пра во слав ни на род и Ср би ју, али и Ју го сла ви ју под њи хо вом вла да ви ном

Јереј Велибор Џомић

48 bombardovawedveri srpske

аме рич ке бом бе. Ср би ја и српски на род тр пе бом бар до ва ње ви ше од по ла ве ка. Ко му ни сти у Ср би ји го во ре да је Бе о град бом бар до ван од Хи тле ра пред Ус крс 1941. го ди не, али кри ју да су Ан гло­Аме ри кан­ци на тра же ње српског крв ни ка Јо си па Бро за ли цем на Ус крс 1944. го ди не бом­бар до ва ли Бе о град и све ве ће гра до ве у Ср би ји ­ Ниш, Ле ско вац, Кру ше вац, Ча чак и дру ге. На ску по ви ма „му зич ке“ од бра не Ср би је не ма Ча сно га Кр ста, ниг де Све то га Са ве, ниг де српских све ште ни ка и ду хов­них па сти ра. Аме рич ко ро кер ско лу ди ло се ши ри ло то ком чи та ве Стра сне сед ми це Ве ли ког по ста ка да је чак и ста ри српски Па три јарх мо рао јав но да мо ли да се не пе ва ба рем на Ве ли ки Пе так! А на тим ми тин зи ма ви де ли смо хи ља де мла дих му шка ра ца ко ји ма би ви ше при ли чи ло да пу шком, а не пе смом бра не Ср би ју. Ка ко је мо гу ће, пи там се, да ру ља пе ва док па да ју бом бе, да кли чу Ју го сла ви ји, а да се не ви ди ма кар са о се ћа ње и са стра да­ва ње са они ма ко ји су на би ло ко ји на чин по стра да ли од НА ТО бом би?

/.../Ако да нас и као љу ди и као на род не

из ву че мо по у ку из све га што нам се до га­ђа, ако се мо рал но не очи сти мо, ако се ду хов но и на ци о нал но не пре по ро ди­мо, ако се не по ни зи мо пред Бо гом и не

уз ви си мо пред љу ди ма, ка ко је српски на род 27. мар та 1941. го ди не учио бла­же но по чив ши Па три јарх српски Га ври­ло (До жић), зе мља ћe за си гур но би ти жр тво ва на, а жр тва не при зна та, ка ко je по пи та њу Српске Бо сне и Хер це го ви не и Српских Кра ји на пре не ко ли ко го ди на го во рио Вла ди ка хер це го вач ки Ата на­си је. Те про роч ке ре чи та да, на жа лост, ни је имао ко да чу је. Би ло би нам по треб­но мно го вре ме на и про сто ра да ов де на бра ја мо оне ко ји су на ове очин ске ре чи српског Вла ди ке би ло јав но би ло тај но го во ри ли да је Вла ди ка Ата на си је „пла ће ник Ва ти ка на“ и „из дај ник сво га на ро да“, да је „рат ни ху шкач“, да је да нас ва жно да смо на вод но сви Ср би, да смо „ује ди ње ни“, да је нај ве ћа вред ност то што „Ср би ја ни је у ра ту“ и да се „му дром и др жав нич ком по ли ти ком са чу ва ла од ра та“, да „мо же мо сти ћи до ис под Бе ча са мо ако хо ће мо“, а „си гур не су гра ни це ли ни јом Кар ло вац ­ Кар ло баг ­ Ви ро ви­ти ца“!? Од ве ли ке при че оста ле су са мо де се ти не хи ља да мр твих, сто ти не хи ља да из бе гли ца и се ћа ње на оно што је ве ко­ви ма би ло на ше. Бо ји мо се да та ко, не дај Бо же, су тра бу де и са Ко со вом, јер не ма мо ни јед ну га ран ци ју да су они, ко ји су до ју че чи ни ли све ово што на пред на во ди мо, истин ски и ба рем не што про­

ме ни ли у се би, у ста ву, у ка рак те ру, јер су они ко ји су, да би уго ди ли фа мо зној Кон такт ­ гру пи и дик та то ри ма Ген ше ру, Хол бру ку и Клин то ну, жр тво ва ли пре ко два и по ми ли о на Ср ба пре ко Дри не. Они да нас мо гу та ко ла ке са ве сти да жр тву ју и Ко со во и Ме то хи ју или да их пре по ло­ве ка ко се све ви ше при ча да је де дињ­ски ре жим склон по де ли и жр тво ва њу по ло ви не Ко со ва и Ме то хи је.

А на ша све то сав ска и му че нич ка Цр ква? Где је она да нас у овој на шој на род ној не сре ћи? Ово пи та ње не по ста вља мо ми. Пи та ју нас сви Српски Све ти те љи, Му че­ни ци, Све ште но му че ни ци и Но во му че­ни ци на че лу са Све тим Са вом, Све тим Цар Ла за рем, Све тим Ни ко ла јем Жич ким и Све тим Ју сти ном Ће лиј ским и то ли ким број ним Но во му че ни ци ма од Ко со ва до Ја дов на? Они су ово пи та ње по ста вља ли у сво је вре ме, а по ста вља ју нам и да нас. Српска Цр ква је да нас мар ги на ли зо ва на од стра не без бо жног и бе за ко ног ре жи­ма. Ње на по ру ка се чу је са мо у крат ким па ра фра за ма не до у че них но ви на ра. И оно што све до чи Српска Цр ква и оно што нам да нас по ру чу је ве зу је се нај те жим ме диј ским око ви ма и лан ци ма и скри ва од ње ног на ро да. Став ре жи ма је исти и ја сан: Српску Цр кву да нас, као уоста­лом и до са да, тре ба ко ри сти ти са мо за пропа ган ду ре жи ма и ни за шта ви ше! Да су ове тврд ње тач не ви ди се и по то ме што је нај ве ћу па жњу ме ди ја за вре ди ла ин фор ма ци ја да је Сло бо дан Ми ло ше вић, по ред ра зно ра зних пред став ни ка ко му ни­стич ких стра на ка из бе ло га све та, при мио тро ји цу српских и тро ји цу грч ких вла ди ка и да су аме рич ке бом бе па да ле око Ма на­сти ра Ра ко ви це и Гра ча ни це!

Ово је вре ме ла жи, не по ште ња, лу кав­ства и зла стра но га и до ма ће га у ко је су се мно ги, на жа лост, укло пи ли и ко је су при хва ти ли као на че ла у „од бра ни“ Ко со­ва. А је дан пра во слав ни хри шћа нин је не дав но за пи сао: „Ка да лаж уда ри на лаж по бе ћу је ве ћа лаж. Ка да лу кав ство уда ри на лу кав ство по бе ђу је ве ће лу кав ство. А ка да не прав да, лаж и лу кав ство уда ре на прав ду, исти ну и че сти тост он да по бе ђу­ју ове је ван ћел ске вр ли не“.

To je исти на Све то га Је ван ђе ља и исти­на и став српско га на ро да кроз ве ко ве. To je и по ру ка Све то сав ске Цр кве. To je оно што да нас не ви ди мо код оних ко ји од лу­чу ју о жи во ту и суд би ни Српства!

Али, иако је ово вре ме ла жи, зло чи­на, бе за ко ња и ли це мер ја, и иако су све лич не ра до сти да нас по му ће не, Вас кр сли Хри стос нас уве ра ва да је ово вре ме Вас­кр са и Вас кр се ња српског пра во слав ног на ро да Бо жи јег. Бог ће нам по мо ћи из не­на да ­ ка ко је го во рио Ста рац Кле о па! Оту­да ра до сно кли че мо: Хри стос вас кр се, ра ње на Ср би јо! Хри стос вас кр се, ра ње не Све ти ње Српске! Хри стос вас кр се, ју нач­ка српска вој ско! Хри стос вас кр се, бра ћо и се стре ко ји сте по стра да ли од аме рич­ких бом би! Хри стос вас кр се до ма ћин ска, че сти та и по ште на Ср би јо!

У те бе гле да мо, до ма ћин ска Ср би јо, и за те бе се Вас кр сло ме Хри сту мо ли мо! z

­ Ви­до­слов,­1999.

49srbije dveri srpske

Излог продавнице СПЦ - излепљен селотејпом како се стакло не би поломило у комадиће приликом експлозије

Српски падобранци представљају елиту српске војске. У најтежим временима они су увек били на правом месту

­на првој брбеној линији. Тако је било и за време НАТО­бомбардовања Србије. Разго­варамо са Сашом Гациком, пред сед ни ком Удру же ња ве те ра на 63.па до бран ске бри­га де.

На­ко­ји­на­чин­је­63.па­до­бран­ска­бри­��га­да­уче­ство­ва­ла­у­бор­би­про­тив­ал­бан­ских­се­па­ра­ти­ста­на­Ко­со­ву­и­Ме­то­хи­ји­1996­1999.­го­ди­не?

При пад ни ци 63. па до бран ске бри га де су прот ста ви ли су се ал бан ским се па ра ти­сти ма же сто ко и ефи ка сно, ка ко и до ли ку је нај е лит ни јој је ди ни ци на ше вој ске. Је ди ни­ца је та да би ла вр ло ак тив но ан га жо ва на на обез бе ђе њу др жав не гра ни це са Ал ба­ни јом у ши рем реј о ну Ју нич ких пла ни на, ме сту ко ја су ал бан ски се па ра ти сти нај че­шће по ку ша ва ли да ис ко ри сте за кри јум­ча ре ње на о ру жа ња и вој не опре ме. Увек во де ћи ра чу на о без бед но сти ци ви ла и ци вил них обје ка та на КиМ, па до бран ци су ча сно и од го вор но оба ви ли све по ве ре не им за дат ке. Ти за да ци нај че шће су об у хва та­ли из ви ђач ке ак тив но сти, пре тра ге те ре на и за се де, то ком ко јих су за пле ње не ве ли­ке ко ли чи не на о ру жа ња, му ни ци је и вој не опре ме. На жа лост, то ком из во ђе ња ак ци ја про тив шип тар ских те ро ри ста, ве ли ки број при пад ни ка 63. па до бран ске бри га де је лак­ше или те же ра њен, а ле ген да на ше је ди­ни це, пот пу ков ник Го ран Осто јић, по ги нуо је на бра ни ку отаџ би не. Ипак, све до НА ТО агре си је на СРЈ, при пад ни ци 63. па до бран­ске бри га де су вр ло успе шно спре ча ва ли кри ми нал ни до ток оруж ја из Ал ба ни је на те ри то ри ју ју жне срп ске по кра ји не.

Шта­ми­сли­те­о­по­мо­ћи­НА­ТО­са­ве­��за­ал­бан­ским­те­ро­ри­сти­ма­1999.­го­ди­не?

По мом ми шље њу, НА ТО али јан са је то учи ни ла не из пре ве ли ке љу ба ви пре­ма Ал бан ци ма, већ са се бич ним и ја сним крај њим ци љем, а то је да оства ри сво је вој но при су ство на Бал ка ну за ду ги низ го ди на. Они су свој мрач ни циљ из ве сно и по сти гли.

Ап со лут но се не оба зи ру ћи на Ку ма­нов ски спо ра зум, до ку мент ко ји су и са ми пот пи са ли, а по ко ме су Ко со во и Ме то хи ја не рас ки ди ви део Ср би је, при си ља ва ју нас,

а без раз ли ке и оста ле др жа ве у ре ги о ну, да при хва ти мо су ро ву ре ал ност ко ју су си лом на мет ну ли, а ко ја до њи хо ве агре си је на СРЈ ни у ком слу ча ју ни је би ла из ве сна. Са мо онај ко не же ли да ви ди, не ће у то ме пре по зна ти зле на ме ре аме рич ке ад ми ни­стра ци је и те жњу САД да по стиг ну гло бал­ну до ми на ци ју на свим ни во и ма.

Ја лич но, а ве ру јем да го во рим и у име ве ћи не ве те ра на 63. па до бран ске бри га де, ни ка да не ћу за бо ра ви ти пат ње и стра да ња на шег на ро да ко је су чла ни це НА ТО са ве за про у зро ко ва ле не ми ло срд ним бом бар до­ва њем, а ка сни је и оти ма њем де ла су ве ре­не те ри то ри је Ре пу бли ке Ср би је.

Ко­ји­би­сте­пе­ри­од­из­дво­ји­ли­као­нај­��те­жи­и­нај­и­за­зов­ни­ји­по­је­ди­ни­цу­у­то­ку­агре­си­је­на­на­шу­зе­мљу?

Де фи ни тив но је то пе ри од ве зан за сам по че так НА ТО агре си је. То је био тре ну так ка да је Ко ман да 63. па до бран ске бри га де мо ра ла да ор га ни зу је при јем ре зер вног са ста ва, за тим опре ма ње и сме штај ве ли­ког бро ја вој ни ка и тех ни ке у из у зет но крат­ком вре мен ском ро ку и под не пре ста ном прет њом из ва зду ха. Лич но сма трам да је ко манд ни ка дар тај по сао из у зет но до бро оба вио, јер не са мо да смо се као је ди ни ца пот пу но дис ло ци ра ли са ни шког аеро дро ма, већ смо истог да на за у зе ли и од брам бе не по ло жа је на са мој гра ни ци са Ал ба ни јом, др же ћи нај те жу ли ни ју око ка ра у ла Ко ша­ре и Мо ри на. На тим ли ни ја ма оста ли смо ча сно до по след њег да на ра та, све вре ме же сто ко се бо ре ћи про тив ал бан ских се па­ра ти ста и НА ТО ави о на.

Ка­кав­је­био­мо­рал­при­пад­ни­ка­је­ди­��ни­це­у­овим­суд­бо­но­сним­тре­ну­ци­ма­по­Отаџ­би­ну?

Мо рал при пад ни ка 63. па до бран ске бри­га де ни ка да се ни је до во дио у пи та ње, па ни у овим нај те жим тре ну ци ма. Са мо по да­так да је тек пар са ти од по чет ка агре си је на збор но ме сто сти гло пре ко 130% вој­них об ве зни ка 63. па до бран ске бри га де вам све го во ри. Ва жно је би ло би ти од мах ту, ме ђу пр ви ма, на по зи ва ре се ни је че ка­ло, јер се по зи ви па до бран ци ма, за и ста, ни ка да и не пи шу. Би ло је до вољ но не ко­ли ци ну љу ди по зва ти те ле фо ном и за пар са ти би ту на оку пу би ла це ла па до бран ска бри га да. Па до бран цу је нај ве ћа част би ти са сво ји ма на бра ни ку отаџ би не, а нај ве ћа

сра мо та не би ти ту ка да си по зван и по тре­бан сво јој зе мљи и на ро ду.

По­сто­је­ли­при­пад­ни­ци­је­ди­ни­це­ко­ји­��за­слу­жу­ју­да­бу­ду­за­у­век­упам­ће­ни?

Удру же ње ве те ра на 63. па до бран ске бри­га де је упра во и фор ми ра но са ци љем да се од за бо ра ва са чу ва ју при пад ни ци је ди ни це ко ји су ча сно из гу би ли сво је жи во те бо ре ћи се про тив сво јих и не при ја те ља свог на ро­да. Ми, ко ји смо са њи ма де ли ли тај го рак вој нич ки хлеб, све их под јед на ко но си мо у ср цу и ни ко га по себ но не из два ја мо.

Оку пља ју ћи се ћут ке крај њи хо вих гро­бо ва, би ва мо увек са вла да ни бо лом при по гле ду на хлад ни мер мер и уре за не го ди­не њи хо вог ро ђе ња и смр ти. Јер, не ки од њих, има ли су тек два де сет ка да су нас за у­век на пу сти ли. Нај ма ње што ми, као на род, ду гу је мо њи ма и њи хо вим ро ди те љи ма је то, да они ни ка да не бу ду за бо ра вље ни.

За по хва лу је то што је ове го ди не на ни шком аеро дро му об но вље на па до бран­ска спо мен­со ба.

У њој се у веч ном ми ру, чу ва ју име на, фо то гра фи је и по да ци свих по ги ну лих при­пад ни ка 63. па до бран ске бри га де од ње ног по стан ка до да нас.

На тај на чин, ми, па до бран ци, од за бо ра­ва чу ва мо име на на шег Го ра на, Са ше, Ан ђе­ла, Ри ле та, Ди ме та и оста лих дру го ва ко ји су се уз ди гли у не бо овен ча ни сла вом. z

Падобранцима не треба позивар

Ин тер вју са Са шом Га циком, пред сед ни ком Удру же ња ве те ра на 63.па до бран ске бри га де

50 bombardovawedveri srpske

Припадници 63. падобранске јединице

ОП Ту Жу Је МО 1. вла де де вет на ест др жа ва чла ни ца НА ТО да су из вр ши ле агре­си ју на су ве ре ну др жа ву СР Ју го сла­ви ју кр ше ћи По ве љу ОУН, те мељ ме­ђу на род ног прав ног по рет ка, као и за вр шни до ку мент КЕБС (ОЕБС) из Хел син ки ја 1975. о са рад њи у Евро­пи и не по вре ди во сти др жав них гра­ни ца ­ под из го во ром спре ча ва ња ге но ци да над Шип та ри ма на Ко со ву и Ме то хи ји и за рад спа са ва ња од на­вод не ху ма ни тар не ка та стро фе, а у име обез бе ђе ња то бо же угро же них пра ва ко сов ских Шип та ра.ОП Ту Жу Је МО 2. ру ко вод ство НА ТО за зло­чи нач ки на пад на на шу зе мљу ко јим су пре кр ше не од ред бе о од брам бе­ној при ро ди овог пак та и ње гов ста­тут, чи ме је ова на вод но од брам бе на ор га ни за ци ја по при ми ла раз бој нич­ки и агре сор ски ка рак тер.ОП Ту Жу Је МО 3. вла де зе ма ља чла ни ца НА ТО за не по што ва ње вла сти тих уста ва у слу ча је ви ма ка да они до­пу шта ју ис кљу чи во од брам бе ни рат (дра сти чан при мер СР Не мач ке).Срп ски пи сци4. ис ти чу, као и мно ги ства­ра о ци и пи сци из све та ко ји су нам до са да да ли по др шку, да је НА ТО из­вр шио зло чин про тив ми ра и свих вред но сти за шти ће них на ве де ним до ку мен ти ма као и По ве љом о пра­ви ма чо ве ка.вла де су сед них5. зе ма ља, ко је су се со ли да ри са ле са НА ТО агре си јом, усту пи ле свој ва зду шни про стор за њу и по ну ди ле и дру ге до­бре­услу­ге, ОП ТУ ЖУ ЈЕ МО за ку ка вич лук, не ча­сне на ме ре и од сту па ње од до бро су­сед ских од но са. Оп ту жба је уто ли ко те жа с об зи ром на то да са по је ди ни­ма од њих по сто је уго во ри и пак то­ви о до бро су сед ству и са рад њи, па чак и о за јед нич кој од бра ни ­ ко ји се овим под лим чи но ви ма мо ра ју сма­тра ти по га же ним и ни штав ним.

ОП Ту Жу Је МО 6. по себ но вла де зе ма ља чла­ни ца НА ТО и ру ко вод сто ове ор га ни­за ци је за кр ше ње ме ђу на род не Кон­вен ци је о во ђе њу рат них опе ра ци ја и за шти ти ци ви ла, до ку мен та о људ ским и гра ђан ским пра ви ма и Кон вен ци је о пра ви ма и за шти ти де те та:

Због бом бар до ва ња и ра ке ти ра ња -ци вил них обје ка та ­ бол ни ца, шко­ла, по шта, би бли о те ка, из бе глич ких кам по ва и стам бе них бло ко ва у ни­зу од 150 гра до ва СР Ју го сла ви је.

Због бом бар до ва ња и ра ке ти ра­ -ња обје ка та ци вил не ин ду стри је, нафт них по стро је ња, ком плек са хе­миј ске ин ду стри је и дру гих не вој­них ци ље ва ­ за рад за ра ња зе мље и угро жа ва ња жи во та и здра вља ње них гра ђа на (ка рак те ри стич ни при ме ри: Бе о град, Пан че во, Но ви Сад, При шти на, Ниш, Лу ча ни, Ба рич, Сом бор, Кра гу је вац, Ужи це, Сме­де ре во, Ва ље во, Ча чак, Кру ше вац, Кра ље во, Пра хо во, Да ни лов град, Под го ри ца, Му ри но...);

Због бом бар до ва ња и ра ке ти ра­ -ња ап со лут но ци вил них ци ље ва, по пут ме ђу на род ног во за у Гр де­лич кој кли су ри, ауто бу са на пу ту за По ду је во, ко ло не из бе гли ца ­ по­врат ни ка на пу ту из ме ђу При зре на и Ђа ко ви це, ауто бу са из ме ђу Пе ћи и Ро жа ја;

Та ко ђе због ру ше ња мо сто ва око -Но вог Са да и ши ром Ср би је, ра за ра­ња Алек син ца, Ћу при је, Кур шу мли­је, Сур ду ли це, Ра дио­те ле ви зи је у Бе о гра ду и Новом Са ду, укљу чу ју ћи низ дру гих ТВ и ра дио ста ни ца, ре пе­ти то ра и ре ле ја ­ као са мо не ких из­дво је них при ме ра уби ја ња ци вил ног ста нов ни штва и ра за ра ња не вој них ци ље ва у Ср би ји и Цр ној Го ри, уз ве­ли ки број стам бе них ку ћа и се о ских до ма ћин ста ва у це лој на шој зе мљи.

ОП Ту Жу Је МО 7. по себ но вла де зе ма ља чла ни ца НА ТО за ра за ра ња и ште те на не те кул тур ним до бри ма и спо ме­ни ци ма кул ту ре, укљу чу ју ћи број не са крал не објек те, цр кве и ма на сти­ре, гро бља и ме мо ри јал не ком плек­се (Шу ма ри це код Кра гу јев ца, Ка ди­ња ча код Ужи ца), би ло да је реч о нај ста ри јим и нај вред ни јим до бри ма под за шти том ор га ни за ци је УНЕ СКО (Гра ча ни ца, Де ча ни, Пећ ка па три јар­ши ја) или под за шти том и ста ра њем на ше др жа ве (Ра ко ви ца, Вој ло ви ца, Хо по во, Ђур ђе ви сту по ви, ком плекс Ста рог Ра са), као и за уни шта ва ње на ших на ци о нал них пар ко ва (Зла ти­бор, Та ра, Ко па о ник, Ја стре бац...) хе­миј ско и ра ди ја циј ско за га ђе ње жи­вот не сре ди не ­ упо тре бом не са мо за бра ње них већ упра во кри ми нал­них рат них сред ста ва, што зна чи по­ни шта ва ње де кла ра ци је из Ри ја 1992. чи је су ина че оне пот пи сни це.ОП Ту Жу Је МО 8. их за упо тре бу гра фит­них бом би као но вог оруж ја за уни­шта ва ње елек трич них си сте ма, чи ме је угро жен оп ста нак це ло куп ног ста­нов ни штва СР Ју го сла ви је.Из два ја мо, ОП Ту Жу Ју ЋИ,9. из мно штва уби је не де це, до не ба ва пи ју ћи при­мер зло чи на ­ уби ство Ми ли це Ра­кић, тро го ди шњег де те та, у Ба тај ни­ци, 17. апри ла 1999.На осно ву све га на ве де ног, ми, срп­

ски пи сци ОП ТУ ЖУ ЈЕ МО НА ТО што је из вр шио низ по бро ја них те шких рат них зло чи на ­ зло чин ге но ци да, еко ло шки ге но цид, кул ту ро ло шки ге но цид, зло­чин про тив чо веч но сти, због че га вла­де зе ма ља чла ни ца НА ТО и ру ко вод ство пак та МО РА ЈУ ОД ГО ВА РА ТИ пред свим ме ђу на род ним ин стан ца ма, укљу чу ју ћи суд ске, а овом Де кла ра ци јом њи хо ву кри ви цу и по себ но ста вља мо на те рет са ве сти чо ве чан ства. z

ОптужујемоМи, срп ски пи сци ОП ТУ ЖУ ЈЕ МО НА ТО што је из вр шио низ те шких рат них зло чи на - зло чин ге но ци да, еко ло шки ге но цид, кул ту ро ло шки ге но цид, зло чин про тив чо веч но сти, због че га вла де зе ма ља чла ни ца НА ТО и ру ко вод ство пак та МО РА ЈУ ОД ГО ВА РА ТИ пред свим ме ђу на род ним ин стан ца ма, укљу чу ју ћи суд ске, а овом Де кла ра ци јом њи хо ву кри ви цу и по себ но ста вља мо на те рет са ве сти чо ве чан ства

Удружење књижевника Србије

51srbije dveri srpske

Ср би ја је је ди на зе мља у Евро пи ко ја је у про шлом, XX ве ку три пу та бом­бар до ва на, и то од стра не сво јих

са ве зни ка у оба свет ска ра та (Аме ри ка, Фран цу ска, Ен гле ска, итд), иако ни ка да ни је при па да ла ни јед ном вој ном са ве зу, ни ти са да има та кве пре тен зи је. Та ко је Ср би ја по ста ла исто риј ски по зна то ме сто опа сно за жи вот, јер не про ђе век а да не бу де ви ше пу та бом бар до ва на. То зна чи да не ма ге не ра ци је ко ја не до жи ви ба рем је дан рат, а не ке и ви ше.

Жи ви мо у опа сном све ту и ово су озбиљ­на вре ме на, го во ре ћи Шек спи ро вим реч­ни ком, да нас у за пад ној ци ви ли за ци ји „има не што тру ло...” На ово нас упу ћу ју ре чи аме рич ког се на то ра Лу га ра, из ре че не још 2006. го ди ни у Ри ги на са стан ку зе ма­ља чла ни ца НА ТО пак та, ка да се го спо дин се на тор за ла гао за до пу ну чл. 5 Уго во ра Се вер но а тлант ског Са ве за, да се „енер гет­ски ем бар го про тив јед не зе мље чла ни це Са ве за, мо же сма тра ти на па дом на Са вез“, што зна чи да се на то мо же од го во ри ти до пу ште ном упо тре бом вој не си ле. Овај пред лог је из ре чен тек по што се схва ти­ло да су Ру си већ ин ста ли ра ли свој нај ја­чи топ усред Евро пе, онај енер гет ски. Овај пред лог да нас, на по чет ку ве ли ке свет ске еко ном ске и енер гет ске кри зе до би ја још ви ше на зна ча ју, ако се зна да ши ри рат­ни су коб пред ста вља ве ли ки при вред ни за ма јац, али са мо др жа ва на чи јој се те ри­то ри ји не во ди.

Све му ово ме прет хо ди ла је про ме на ру ске рат не док три не од апри ла 2000. го ди не, по ко јој она за др жа ва пра во да пр ва при ме ни ну кле ар но оруж је, ако је у пи та њу оп ста нак зе мље. То је та да схва ће но као чвр ста од луч ност Ру си је да је као сна­жну др жа ву За пад мо ра по што ва ти. До та­да шња ру ска док три на, фор му ли са на још 1993. го ди не у до ба Јел ци на, у ат мос фе ри

ме ђу на род не еуфо ри је, по сле окон ча ња хлад ног ра та и ру ше ња Бер лин ског зи да, ба зи ра на је на уве ре њу да зе мља не ће пр ва от по че ти ну кле ар ни су коб.

У ме ђу вре ме ну до шло је до ве ли ких про ме на у све ту: од те ро ри зма до аме­рич ких вој них ин тер вен ци ја ши ром све та. Агре си ја НА ТО са ве за на Ср би ју сва ка ко је ути ца ла на про ме ну ру ске вој не док три­не и на пу шта ње ра ни је пот пи са них вој­них спо ра зу ма, по што је став Ру си је око Ко со ва и Ме то хи је у СБ­УН пот пу но иг но­ри сан. Тај пре се дан у све ту озна чио је да за по че так ра та ни је нео п ход на са гла сност СБ­УН, чи ме је ета бли ра но но во пра ви ло у све ту, да је рат ле ги ти ман са мо ако има НА ТО пе чат или има ба рем ње гов пот пис, ко ји се нај че шће ста вља на ре зо лу ци је о кр ше њу људ ских пра ва или спре ча ва њу ху ма ни тар не ка та стро фе, као већ ис про­ба не увер ти ре у рат.

Та ко је по сле про па лих пре го во ра у Рам­бу јеу, под из го во ром спре ча ва ња кр ше ња људ ских пра ва и ху ма ни тар не ка та стро­фе, от по че ло пре де сет го ди на, 24. мар та 1999. бом бар до ва ње Ср би је. Де сет го ди­на је за исто ри ју кап вре ме на, а за Срби­ју су те про те кле го ди не, не за бо рав на исто ри ја. По што је прет ход них го ди на, под вођ ством Аме ри ке и Не мач ке, те мељ­но цеп ка на Ју го сла ви ја, др жа ва у ко јој су жи ве ли сви Ср би, пре шло се на цеп ка ње са ме Ср би је.

Не ка да дав но су се у све ту ра то ви во ди ли да би се осво је на ту ђа те ри то ри ја опљач ка­ла а на род на њој по ко рио. Да на шњи рат­ни су ко би во де се да се осво је ту ђи енер­гет ски из во ри и њи ма овла да ло, а све то не ве што ма ски ра ло раз ли чи том пе ну ша­вом ре то ри ком о то бо жњем спре ча ва њу про из вод ње „оруж ја за ма сов но уни шта­ва ње“ (Ирак), не до пу сти вој про из вод њи ну кле ар ног ма те ри ја ла од ко га би те ро ри­

сти то бо же мо гли да на пра ве „ну кле ар ну бом бу“, као да је то мо гу ће ура ди ти у га ра­жи, као кућ ној ра ди о ни ци и по прин ци пу сам свој мај стор (Иран), или ка кве иро ни­је, о „за шти ти људ ских пра ва и спре ча ва њу ху ма ни тар не ка та стро фе“ (Ср би ја).

Жи ви мо у све ту у ко ме је наф та на из ма ку, а наф та не мо же без соп стве ног ми ри са а да нас ни без ми ри са ба ру та. Све зе мље Бал ка на су или већ у НА ТО са ве­зу или по ка зу ју не скри ве ну же љу да се та мо на ђу. Енер ги ја оли че на у наф ти и га су пред ста вља моћ ну по ли тич ку по лу­гу, ко јом се свет мо же ла ко из ба ци ти из рав но те жног ста ња ми ра и гур ну ти у рат. Укра ји на као да не схва та да ру ски гас не мо же да те че за јед но са же ље ним члан­ством у НА ТО са ве зу. Ср би ја та кве на ме ре за са да, не по ка зу је а пот пи са ва њем уго­во ра о про да ји Нафт не ин ду стри је Ср би је (НИС) Ру си ји и ме ђу др жав них спо ра зу ма о из град њи га со во да кроз Ср би ју и из град­њи ве ли ког скла ди шта га са у Ба нат ском Дво ру, по ка зу је да же ли са рад њу са обе­ма стра на ма, по што је прет ход но про­да ла Аме ри ци, сво ју нај ве ћу же ле за ру у Сме де ре ву и сво ју нај ве ћу ду ван ску ин ду стри ју у Ни шу. То су урав но те же ни по те зи Вла де Ср би је, јер Ср би ја по у че на бол ним ис ку ством из не дав не про шло сти не сме ви ше да је пре бли зу Аме ри ке, да се не би по но во опе кла, ни ти да је пре да­ле ко од Ру си је, да се у бу дућ но сти не би смр зла. Нај то пли је би јој би ло у кри лу ЕУ, ван НА ТО са ве за, јер за о штре ни од но си на ре ла ци ји Ру си ја, Укра ји на, НА ТО са вез, по ка зу ју да се са хлад ног ра та, пре шло на рат хлад но ћом. За За пад, Ср би ја је на ис то ку а за Ис ток она је на за па ду, а са ма Ср би ја би нај ви ше во ле ла да оста не та мо где је ствар но, не где из ме ђу.

Вре ме пред на ма ће по ка за ти да ли је да нас, у то ли ко по де ље ном све ту, би ти

Ср би ја као фи тиљ ба ру та на Бал ка нуПо сле про па лих пре го во ра у Рам бу јеу, под из го во ром спре ча ва ња кр ше ња људ ских пра ва и ху ма ни тар не ка та стро фе, 24. мар та 1999. от по че ло је бом бар до ва ње Ср би је. По што је прет ход них го ди на, под вођ ством Аме ри ке и Не мач ке, те мељ но цеп ка на Ју го сла ви ја, др жа ва у ко јој су жи ве ли сви Ср би, пре шло се на цеп ка ње са ме Ср би је

Велимир Недељковић

52 bombardovawedveri srpske

из ме ђу, као не ки мост, уоп ште мо гу ће? Исто риј ско ис ку ство нас учи да је мо гу­ће, јер и у вре ме Све тог Са ве, свет је исто био по де љен, али је он уме ћем ус пео да на пра ви спо ну из ме ђу Ис то ка и За па да, узи ма ју ћи за Цр кву и на род и од јед них и од дру гих са мо оно нај бо ље: од Ца ри­гра да је узео су шти ну и исти ну, а од Ри ма ди сци пли ну и ор га ни за ци ју. То уме ће су по твр ди ли и Кнез Ми лош са ра ђу ју ћи и са сул та ном у Ис тан бу лу и са ца рем у Бе чу и Јо сип Броз, ко га су ма зи ли и Ис ток и За пад као ли де ра не свр ста них зе ма ља, зе ма ља тре ћег све та.

По сле на мер но иза зва ног не у спе ха у ко мич ном по зо ри шту пре го во ра у Рам бу­јеу, ка да је Ср би ја од би ла да при хва ти при­су ство стра не вој ске на сво јој те ри то ри ји, а дру га стра на ис кљу чи во ин си сти ра ла на то ме, бом бар до ва ње је би ло не из бе жно. Не по сред ни по вод за по че так бом бар до­ва ња би ло је спре ча ва ње „ху ма ни тар не“ ка та стро фе. По сле ви ше ме сеч ног са та­ни зо ва ња Ср ба у за пад ним штам па ним и елек трон ским ме ди ји ма, у свет је по сла­та и ис фа бри ко ва на вест о ма са кру у се лу Ра чак. По сле ове на ме штаљ ке Ви ли је ма Во ке ра, от по че ло је „ху ма но“ бом бар до­ва ње. За ка сне ла при зна ња и све до че ња кључ них ак те ра ових до га ђа ја, фин ске фо рен зи чар ске Хе ле не Ран та, не мо гу да вра те то чак исто ри је уна зад ни ти да би ло шта бит но про ме не.

За и ста би мо ра ли да по сто је ја ки раз ло­зи да се усред ми ра, 78 да на бом бар ду је јед на су ве ре на зе мља, чла ни ца УН, без одо бре ња СБ­УН. Ова су ро ва вој на ак ци­ја ни је има ла за циљ спре ча ва ње „ху ма ни­тар не ка та стро фе“, не го да обез бе ди ула­зак вој них тру па НА ТО пак та на Ко со во и Ме то хи ју, тј. вој ним пу тем по стиг ну то је оно што се ни је мо гло по сти ћи пре го во ри ма у Рам бу јеу. Бом бар до ва њем Ср би је на чи­њен је пр ви ко рак ка не за ви сном Ко со ву, ко ји је не ве што скри ван све до 17. фе бру­а ра 2008, ка да је све об зна ње но.

Би ланс те вој не ак ци је је стра ви чан:– пре ко 2.000 уби је них ци ви ла, 6.000

ра ње них ци ви ла, 700.000 из бе гли ца;– пре ко 30 то на ба че ног оси ро ма ше ног

ура ни ју ма и дру гог ну кле ар ног от па да;– 2 сру ше не ра фи не ри је са пре ко150.000

то на из ли ве не наф те;– пре ко 300 кг из ли ве ног кан це ро ге ног

пи ра ле на из по го ђе них тра фо-ста ни ца;– 60 сру ше них мо сто ва и на де се ти-

не ки ло ме та ра уни ште ног ауто-пу та и же ле зни це;

–30 сру ше них кли ни ка и 20 сру ше них бол ни ца;

–190 сру ше них шко ла и 300 сру ше-них фа бри ка;

- 4 сру ше на те ле ви зиј ска тор ња и 3 сру ше на те ле ви зиј ска сту ди ја;

–5 уни ште них аеро дро ма са не ко ли ко ави о на и 15 уни ште них тен ко ва.

Раз ло зи за ова ко те шке по сле ди це рат ног ра за ра ња мо гла би би ти, по ред оп ште по­зна тих ге о стра те шких ин те ре са, и те жња иза зи ва ња су ко ба у по чет ку ни ског ин тен­зи те та, ко ји би ка сни је мо гли пре ра сти у су ко бе ши рих раз ме ра. По рас ту ра њу

СССР, окон ча њу Хлад ног ра та и ру ше њу Бер лин ског зи да, што је све из ве де но без ијед ног ис па ље ног мет ка, пре шло се на оства ре ње дру гог ге о стра те шког ци ља: на ета бли ра ње нафт ног про тек то ра та од Пер сиј ског за ли ва до Ка спиј ског мо ра, ка ко би се ЕУ ис тр гла од пре ко мер не за ви сно­сти од ру ског га са.

За пад на че лу са Аме ри ком, има по тре бе да ис ка зу је сво ју не скри ве ну моћ на се би свој ствен на чин, та ко што све што је не ка­да пред ста вља ло не ка кву склад ну це ли ну или стан дард, раз би ја на сит ни је ко ма де или пра ви ду пле стан дар де, а по том их са ста вља, по свом на хо ђе њу у же ље ни об лик, без об зи ра да ли се ра ди о мо ра лу, ети ци, људ ским пра ви ма, ме ђу на род ном пра ву или те ри то ри ји.

Ра зу мљи во, јер онај ко тре ни ра ми ши­ће сва ко днев но, има и по тре бе да их дру­гом по ка зу је, све док тај дру ги не по ка­зу је зу бе.

Ма ло ко се усу ђу је да пред ви ди шта ће се све да ље де ша ва ти у све ту а по себ но не

на Ко со ву и Ме то хи ји. По сле са мо про гла­ше ња не за ви сно сти и по чет ка се па рат ног при зна ва ња те ла жне др жа ве, Аме ри ка и Евро па стал но вр ше ве ли ки при ти сак на оста ле зе мље да што пре при зна ју не за­ви сно Ко со во. Ме ђу пр ви ма ла жну др жа­ву су при зна ли Ав га ни стан, Аме ри ка и Ал ба ни ја, а ме ђу по след њи ма, Цр на го ра и Ма ке до ни ја, и то по што су прет ход но пру жи ле по др шку ве ли кој ди пло мат ској по бе ди Ср би је у УН да за тра жи ми шље ње Ме ђу на род ног су да прав де о ле гал но сти ко ма да ња јед не су ве ре не др жа ве.

На ци о нал ни дуг Аме ри ке пре ма шио је одав но 8 три ли о на до ла ра и пре ли ва се на оста так све та. За то не чу ди што Аме ри ка, као гло бал на си ла, на сва ки на чин по ку­ша ва да иза зо ве гло бал ни рат и оп шти ха ос, али не на сво јој те ри то ри ји. Аме ри­ка је Евро пу одав но загрлила челичним стиском, а ова ни ка ко да се ис трг не из ње ног за гр ља ја, као да ни је из ву кла на ук из два свет ска ра та, ко ја су оба во ђе на на ње ној те ри то ти ји. По ку шај Аме ри ке да се

53srbije dveri srpske

Жртва напада на зграду РТС-а у Београду

из огром не кри зе спа си гло бал ним ха о­сом, Евро пи ће до не ти са мо ру ше ви не. А та да ни ко ме у Евро пи ви ше не ће би ти до бро. Ка ко се са да ства ри од ви ја ју, све иде у том прав цу: рас плам са ва ју се ме ђу­на ци о нал ни и вер ски су ко би, на ро чи то из ме ђу Хри шћа на и Му сли ма на, ра сло ја­ва ју се гра ђан ска дру штва ши ром све та, раз ли чи тим при ма мљи вим пред из бор­ним обе ћа њи ма, ути че се на из бор на ци­о нал них вла да, ко је као та кве оста ју без мо ћи, од но си са Ру си јом се за о штра ва ју. НА ТО са вез би хтео да пот пу но за по сед не све ру ске гра ни це, а Ру си ја им ста вља до зна ња да је спрем на да бра ни без бед ност сво јих гра ни ца, укљу чу ју ћи пу те ве и из во ре енер ги је, што уп кос ра кет ним шти то ви ма, по сте пе но во ди свет у рат ну кри зу.

Ср би ја је ме ђу пр ви ма у Евро пи, пре де сет го ди на, дав не 1999. го ди не, кр ва во осе ти ла игру Ве ли ких, ко ја је да ла ле ги­ти ми тет но вом им пе ри ја ли зму, да ра том осва ја те ри то ри је, при род на бо гат ства и ре сур се ма лих зе ма ља (Ирак, Ав га ни стан, Ср би ја), све под про вид ним пла стом дру­га чи јих на ме ра, увек са увер ти ром кр ше­ња људ ских пра ва, пред ход но за ли ве них пе ну ша вом ре то ри ком са та ни за ци је.

Исто риј ски гле да но, Ср би ја ни ка да ни је при ста ја ла на ми ни мум усту па ка, а ка да је Ве ли ки при си ле увек су јој узи ма ли мак си­мум. У Евро пи не по сто ји та ко ма ли на род, као срп ски ко ји се че шће су ко бља вао са мно го ве ћим и над моћ ни јим од се бе и те су ко бе кр ва во пла ћао гу бит ком мно­гих гла ва.

Упра во из вој но­без бед но сних раз ло­

га, пре ко пу та нај ве ће НА ТО вој не ба зе „Бонд сти ла“, из ме ђу Пре ше ва и Бу ја нов­ца у ме сту зва ном Це по ти на, на са мој ад ми ни стра тив ној гра ни ци са Ко со вом и Ме то хи јом, уз ко ри дор де сет, Ср би ја гра ди сво ју нај ве ћу вој ну ба зу. Иако је гра ди већ пет го ди на, због не до стат ка фи нан сиј ских сред ста ва, ни ка ко да је за вр ши.

ЕКО ЛО ШКЕ И ЗДРАВ СТВЕ НЕ ПО СЛЕ ДИ Цe

БОМ БАР ДО ВА ЊА Еко ло шке и здрав стве не по сле ди це у

Ср би ји вар вар ског ак та бом бар до ва ња су: трај но за га ђе на жи вот на сре ди на, енорм­ни по раст ма лиг них обо ље ња, по раст де фект но ро ђе не де це и жи во ти ња, кон­ти ну и ра ни жи вот ни стрес и жи вот у бе ди и си ро ма штву. За што је баш југ Ср би је са Ко со вом и Ме то хи јом, ко ји је не раз ви јен и без зна чај ни је вој не ин фра струк ту ре, бом бар до ван му ни ци јом са ОУ? У ге о­граф ском сми слу, Ко со во и Ме то хи ја као и југ Ср би је по зна ти су по «би фур ка ци ји» тј. то је ре ги он у ко ме ви ше ре ка при па да раз ли чи тим сли во ви ма: Ја дран ском, Егеј­ском и Цр но мор ском. У Ја дран ско мо ре ули ва ју се ре ке Бе ли и Цр ни Дрим пре ко Бо ја не. У Егеј ско мо ре ули ва ју се ре ке Пчи­ња и Не ро дим ка, пре ко Вар да ра. У Цр но мо ре ули ва се ре ка Сит ни ца пре ко Ибра, За пад не и Ве ли ке Мо ра ве и Ду на ва. Свих пет ло ка ци ја на ју гу Ср би је, Бу ја но вац, Пре­ше во, Бра то сел це, Ре љан где је би ла ко ри­шће на му ни ци ја са ОУ об у хва та ју сли во ве

ових ре ка. Југ Ср би је је по знат као нај не ра­зви је ни ји део Ср би је, без ин ду стри је и без гу сто на се ље них ме ста, јер не ма ве ли ких гра до ва, без зна чај ни је ин фра струк ту ре и без вој но ин те ре сант них ме та као што су аеро дро ми, ауто пу те ви, скла ди шта и скло­ни шта. Ако је циљ био иза зва ти еко цид тј. за га ди ти што ши ри про стор ОУ, он да се у то ме без сум ње ус пе ло. Успех је уто ли ко ве ћи по што ће ово за га ђе ње тра ја ти не што ду же од веч но сти, јер вре ме по лу ра спа да ОУ из но си 4,5 ми ли јар ди го ди на. За хва љу­ју ћи при пад но сти ре ка тог ре ги о на раз ли­чи тим сли во ви ма и ду гом про то ку вре ме на, као и деј ству ат мос фер ских ути ца ја ки ше и ве тро ва, ре ал но ста ње ства ри је за га ђе ње ши рег про сто ра ју га Евро пе за ду го вре ме­на. Нај те же по сле ди це тог за га ђе ња по го­ди ле су сва ка ко љу де ко ји су се на шли на том про сто ру, би ло у вре ме рат них деј ста­ва или ка сни је, и то без ика кве дис кри ми­на ци је би ло да су ме шта ни или стран ци, све јед но вој ни ци или ци ви ли.

Док се сву да у раз ви је ном све ту про сеч­ни жи вот ни век љу ди про ду жа ва, за хва љу­ју ћи бо љим усло ви ма жи во та и не за га ђе­ној жи вот ној сре ди ни, у Ср би ји ће се све кра ће жи ве ти. То нај бо ље по ка зу је та бе ла Свет ске здрав стве не ста ти сти ке за 2007. го ди ну. Пре ма тој ста ти сти ци, де те ро ђе­но у Ср би ји 2005. го ди не, с об зи ром на окол но сти у ко ји ма ће жи ве ти и од ра ста­ти, жи ве ће у про се ку 72,3 го ди не тј. за 6,5 го ди на кра ће од свог вр шња ка из раз ви­је ног де ла све та. Ако се узму у об зир мо гу­ће бо ле сти и не сре ће ко је су ве ро ват ни­је, ста ти стич ки жи вот ни век у Ср би ји био

54 bombardovawedveri srpske

Срушен мост надомак Смедерева

би још кра ћи и свео би се на 63,8 го ди на, што зна чи ма ње жи во та за 8,5 го ди на у од но су на свог вр шња ка из раз ви је ног де ла све та, чи ји се оче ки ва ни жи вот ни век ста ти стич ки про це њу је на 78,9 го ди­на, а уз ма ње ве ро ват не бо ле сти и не сре­ће на 71,6 го ди на.

Све ове по дат ке Свет ске здрав стве не ор га­ни за ци је по твр ђу ју и до ма ћа ис тра жи ва ња ко ја је оба вио Ин сти тут за јав но здра вље Ср би је „Др Ми лан Јо ва но вић Ба тут“ у сво јој ана ли тич кој сту ди ји „Здра вље ста нов ни ка Ср би је 1997–2007“. Пре ма тој сту ди ји, Ср би ја је у са мом свет ском вр ху по бро ју умр лих од кар ди о ва ску лар них обо ље ња са 56% (свет­ски про сек је 30%),за тим сле де умр ли од ма лиг них обо ље ња са бли зу 20% (свет ски про сек је 13%). За про те клих де сет го ди на Ср би ја је је из гу би ла чи тав је дан ве ћи град од 210.000 ста нов ни ка, јер то ли ка је раз ли ка у бро ју ста нов ни ка за про те клих де сет го ди­на. Ср би ја је све ста ри ја (про сек ста ро сти бли зу 41 го ди не) и све ма ња ка ко по бро ју ста нов ни ка та ко и по те ри то ри ји. Ви ше од де сет го ди на сто па при род ног при ра шта­ја ста нов ни ка је не га тив на, са 4,7 до та кли смо са мо дно у Евро пи.

По сле бом бар до ва ња 1999, Ср би ја сва­ке го ди не бе ле жи енорм ни по раст ма лиг­них обоље ња. Пре бом бар до ва ња 1997. го ди не у Ср би ји је од ма лиг них бо ле сти умр ло 16.973 осо ба, а 2007. го ди не тај број се по пео на 20.417. Нај че шћи об ли ци ма лиг них обо ле ња код му шка ра ца су: рак плу ћа, де бе лог цре ва, про ста те, бе ши ке, же лу ца, пан кре а са. Код мла дих у пу бер­те ту, уз ра ста 15–20 го ди на, нај че шћи је сар ком ко шта ног тки ва, ко ји се ка рак те­ри ше бр зим на пре до ва њем, а до ка за ни узроч ник је ра ди ја ци ја као фак тор сре ди не или ме та ста зи ра ни кар ци ном плу ћа или дој ке. Код же на то су: рак дој ке, де бе лог цре ва, ма те ри це, гр ли ца ма те ри це, плу­ћа, же лу ца. И ту Ср би ја др жи не слав ни ре корд у Евро пи, јер је по сто пи обо ље­ва ња и смрт но сти од ра ка гр ли ћа ма те ри­це у са мом вр ху, од мах иза Ру му ни је. Раз­лог све му то ме је сва ка ко бо љи ква ли тет

жи во та на За па ду, ви ши стан дард и бо ља здрав стве на за шти та, али и ду го од су ство (пре ко 60 го ди на) ра то ва и за га ђе не жи вот­не сре ди не. Не тр пи са мо Ср би ја те шке по сле ди це бом бар до ва ња. Ру му ни ја је на пр вом ме сту у Евро пи по бро ју но во о­бо ле лих од кар ци но ма гр ли ћа ма те ри це. По ред оп ште по зна тих раз ло га за то, као што су оп шти ни во здрав стве не за шти те у зе мљи и дру го, раз ли чи тим фак то ри ма ри зи ка тре ба до да ти и дел ту Ду на ва. На и­ме, Ду нав се у Ру му ни ји дел та сто ули ва у Цр но Мо ре. Дел та сти сли во ви су по зна ти по свом би о ди вер зи те ту и пред ста вља ју ста ни шта за нај ра зли чи ти ју фло ру и фа у­ну, ко ја, пак, ула зи у ла нац ис хра не чо ве ка. На но­пар ти ку ле ОУ­а са Ко со ва и Ме то хи­је и ју га Ср би је нај ве ћим де лом за вр ши­ле су у дел ти Ду на ва пре не го што су се ули ле у Цр но Мо ре. Да нас, де сет го ди на по сле бомбардовања, Ср би ја се су о ча ва са те шким по сле ди ца ма ра та, ра та у ко јем су ко ри шће не ка сет не бом бе и му ни ци ја пу ње на осиромашеним уранијумом, и јед­но и дру го за бра ње но Же нев ском кон вен­ци јом, јер не се лек тив но уби ја, а ОУ пред­ста вља и ве о ма ток си чан отров.

Ср би ју су сти жу по сле ди це де це ниј­ски ду гог кон ти ну и ра ног стре са, за га ђе­не жи вот не сре ди не и то не са мо ОУ­ом не го и пи ра ле ном и азот ним ок си ди ма. Са мо у Ду нав се из ли ло из ра фи не ри је Пан че во у вре ме рат них деј ста ва 80.000 то на наф те, че му тре ба до да ти још 75.000 то на из ра фи не ри је Но ви Сад. Због све га ово га ми се у Ср би ји не чу ди мо ре зул та­ти ма свет ске здрав стве не ста ти сти ке и уоп ште нам за уте ху ни је што ће од нас ста ти стич ки кра ће жи ве ти Ал бан ци, ко ји за га ђе ње са ОУ Ко со ва и Ме то хи је ни пре ни по сле са мо про кла мо ва не не за ви сно­сти, уоп ште и не спо ми њу.

Свом овом ужа су тре ба до да ти и по ве ћа­ни број де фект но ро ђе не де це и жи во ти­ња за ових про те клих де сет го ди на. По сле бом бар до ва ња, у Ср би ји се сва ке го ди не ро ди пре ко 800 бе ба са уро ђе ним ано ма­ли ја ма, од то га њих 100 има нај те жу ди јаг­

но зу Да у нов син дром (мон го ло и ди), њих 500 има уро ђе ну ср ча ну ма ну, а оста так од њих 200 има дру ге те шке уро ђе не де фек­те. Ка сет не бом бе се не ба ца ју с ци љем да уби ју, већ да оса ка те, трај но оне спо со бе и та ко оста ве дру штву на бри гу и ста ра­ње те шке ин ва ли де. Упр кос то ме што је зва нич но све очи шће но, де ца у Ср би ји и по сле де сет го ди на од ра та и да ље стре­пе ка да иду у шко лу да не на га зе на не ку за о ста лу ка сет ну бом бу. Вла де Ср би је су за про те клих де сет го ди на ус пе ле да нај­ве ћим де лом очи сте те ре не од ка сет них бом би и то углав ном око шко ла и аеро­дро ма. Зад ње чи шће ње су успе шно оба­ви ле ру ске спе ци ја ли зо ва не је ди ни це на аеро дро му у Ни шу. Чи шће ње те ре на од за о ста лог ОУ­а је за вр ше но иако је ду го про лон ги ра но, углав ном из истих, ма те­ри јал них раз ло га.

Ме ђу тим, гло бал не по сле ди це по чи­ње да осе ћа чи та ви свет, кроз бру тал ни од го вор при ро де на аро гант но по на ша ње ње ног нај ми ли јег че да на пла не ти Зе мљи – хо мо са пи ен са. Пла не тар не по сле ди це не ра зум ног по на ша ња чо ве ка за са да се из ра жа ва ју кроз гло бал ну про ме ну кли­ме, ко ја до но си све ја че ура га не, по пла ве и су шу, а с њи ма и глад, по раст ма лиг них обо ље ња, но ве до са да не по зна те бо ле сти и по ве ћа ну алер гиј ску пре о се тљи вост на све че шће при сут ни по ле нов прах ам бро зи је. Нај ве ћа кон цен тра ци ја по ле на ам бро зи је за бе ле же на је на се ве ру Ср би је, у Су бо ти­ци 5. сеп тем бра 2006. го ди не, 1000 по ле­но вих че сти ца у куб ном ме тру ва зду ха, 2,5 пу та ви ше не го у Бе о гра ду истог да на где је за бе ле же на кон цен тра ци ја од 400, што је та ко ђе знат но из над до зво ље не гра ни­це. Не ка да оби чан свет за ам бро зи ју ни је ни знао, да нас 20 го ди на по сле Чер но би ла, 15 го ди на по сле при ме не му ни ци је пу ње­не ОУ у Бо сни и 10 го ди на по сле за га ђе ња Ср би је, алер гиј ска деј ства по ле но вог пра ха ам бро зи је су уоби ча је на по ја ва. По зна то је да по ве ћа на ра ди ја ци ја не ким биљ ним кул ту ра ма при ја. Из гле да да се ме ђу њи ма на шла и ам бро зи ја. z

55srbije dveri srpske

Грађани Новог Сада остали су без иједног моста, прелазе Дунав на скели

За Двери­ српске разговарамо са ре дов ним про фе со ром Фи ло зов ског Фа кул те та у Ни шу, социологом др

Љу би шом Ми тро ви ћем.

На­вр­ша­ва­се­де­се­то­го­ди­шњи­ца­��бом­бар­до­ва­ња­Ср­би­је­од­стра­не­НА­ТО­пак­та.­Шта­би­сте­да­нас­ре­кли­о­то­ме?

­ Ми слим да је то би ла јед на ка та стро­фал на и не пра вич на од лу ка за пад них си ла у од но су на Ср би ју. To je из раз ду бо­ких ге о стра те шких ин те ре са, пре све га Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва пре ма Бал ка ну у по сред ном сми слу, пре све га пре ма оним ци ље ви ма и за да ци ма ко је у сво јој нео им пе ри јал ној ми си ји има ју у евро а зиј ском про сто ру. Све су про це не ге о стра те га да у 21. ве ку од лу чу ју ћи су да­ри тре ба да се од и гра ју упра во на по љу Евро а зи је. То ни је ни ка ква тај на. О то ме има те чи та ву при чу у „Ве ли кој ша хов ској та бли“ Збиг њи ва Бже жин ског, ко ја је об ја­вље на у Ва шинг то ну 1997. го ди не, а код нас је пре ве де на 1999, са свим ма па ма итд. Да кле, ја то мо јим сту ден ти ма отво ре но го во рим, за то што они тре ба да ду хов но од ра сту без об зи ра шта сту ди ра ју, и да има ју кри тич ки од нос не са мо пре ма се би, соп стве ној на ци ји не го и пре ма гло бал­ним свет ским кре та њи ма да би из бе гли не ке илу зи је, ко је као што зна те у по ли ти­ци мо гу би ти ка та стро фал не и мо гу има­ти ви со ку це ну. Он да шња Ју го сла ви ја и овај део Бал ка на су са мо по слу жи ли као екс пе ри мен тал но по ље за ту но ву уло гу. Фак тич ки, та ин тер вен ци ја озна ча ва да је НА ТО од де фан зив не си ле по стао офан­зив на, агре сив на си ла. Ти ме се ста вило до зна ња дру гим по тен ци јал ним игра чи­ма на гло бал ној кар ти све та шта их мо же оче ки ва ти уко ли ко бу ду пру жи ли от пор ге о е ко ном ским или ге о по ли тич ким ин те­ре си ма Ве ли ког бра та.

У­Ва­шим­ра­до­ви­ма­по­ми­ње­те­сво­��је­вр­сни­по­вра­так­ста­рих­иде­ја­ге­о­по­ли­ти­ке.­Ка­ко­је­то­ути­ца­ло­

на­про­ме­ну­су­шти­не­НА­ТО­са­ве­за?­ Но ва ге о по ли ти ка ува жа ва но ве тех­

но ло шке мо гућ но сти на ста ју ћег ин фор­ма тич ког по стин ду стриј ског дру штва. У тој но вој ге о стра те ги ји на гла сак је ма ње на кла сич но осва ја ње те ри то ри је, не го је су шти на бор бе за кул ту ро ло шки ути цај, за пра во, да се пу тем кул тур не хе ге мо ни је пре па ри ра ју људ ске ду ше, по сред ством кул тур ног им пе ри ја ли зма и кул ту ре за ви­сно сти. Гло бал ни ме ди ји да нас по кри ва­ју чи тав свет. Из ве сно је да се у прак си ши ре ња но вог свет ског по рет ка вр ши ком би на ци ја и но вих и ста рих ин стру­ме на та ге о по ли ти ке. Да нас је ге о по ли ти­ка по ста ла тран скон ти нен тал на, та ко ђе, ге о стра те ги ја је по ста ла тран скон ти нен­тал на, јер то омо гу ћу ју но ве тех но ло ги је. Пу тем при вред ног чу да, Не мач ка се са да вра ти ла на по ли тич ку сце ну као ге о по ли­тич ка си ла; на рав но, са да је она у оде жди Европ ске уни је, а ње на сна жна мар ка пре­ра сла у евро и по но во, да кле ге о е ко ном­ским пу тем, ре а фир ми ше соп стве ну уло гу и соп стве ни ути цај. Ми ће мо тек би ти у при ли ци да ис тра жи мо че му је ши ре ње ЕУ на ис ток слу жи ло. Ели те, по ли тич ки иде­о ло зи, го во ре о но вој не кој фи лан тро пи­ји, а у ства ри у ме ђу на род ним од но си ма у гло бал ном се лу на де лу је игра ин те ре са. У том сми слу ши ре ње ЕУ, ка ко озбиљ ни ис тра жи ва чи по ка зу ју, пре је у функ ци ји нај ве ћих кор по ра ци ја, и круп ног ка пи та­ла и ње го ве ми си је, а не у функ ци ји не ке об но ве европ ског иден ти те та.

Ка­ква­је­су­шти­на­нео­ли­бе­ра­ли­зма­��и­ка­кве­су­ње­го­ве­им­пли­ка­ци­је­на­свет­ску­си­ту­а­ци­ју­да­нас?

­ Нео ли бе ра ли зам је на стао 70­их, 80­их го ди на на За па ду, у Сје ди ње ним Аме рич­ким Др жа ва ма и Бри та ни ји.

У ин те лек ту ал ном сми слу, ње га су фор­му ли са ли Ха јек и тзв. чи ка шки еко но ми­сти. Он из ра жа ва ин те рес круп ног ка пи­та ла. По ла зи се од те за да тре ба на пу сти­ти со ци јал ни мо дел др жа ве. У ње го вом фо ку су је мо не та ри стич ка фи ло зо фи ја,

ко ја не др жи мно го до ре ал не еко но ми­је, ко ја по чи ва на ши ре њу про из вод них ка па ци те та, на во ђе њу ра чу на о ма сов ној упо сле но сти рад не сна ге итд. У нео ли бе­ра ли зму је на гла сак на раз у ла ре ним ин те­ре сима фи нан сиј ске оли гар хи је. И ви ди те до че га је тај тр жи шни фун да мен та ли зам да нас до вео. Са да је фак тич ки, свет гло­бал не еко но ми је, пре све га у САД, до ве ден до кра ха. Ми са да жи ви мо у до ба не спо­ко ја, но вог пре ло ма и кра ха вла да ју ће па ра диг ме или, ка ко се ка же, па ра диг ме о нео кла сич ној, нео ли бе рал ној ре во лу ци­ји. Без об зи ра што нас уве ра ва ју но си о ци мо не тар не вла сти код нас ка ко тај та лас не ће нас да огре бе, бо јим се да смо већ, ите ка ко, гло ба ли за циј ским ме ха ни зми ма уву че ни у фи нан сиј ски свет ски си стем, и не ви дим ин стру мен те ко ји ма ће мо ћи то да шти те. Бо јим се да ће из ве штај пи са ти они ко ји пре жи ве овај бро до лом!

­Да­ли­је­НА­ТО­у­не­ку­ру­ку­и­чу­вар­��јед­ног­та­квог­си­сте­ма?­Об­ја­сни­те­по­јам­зе­ма­ља­свет­ског­цен­тра?

­ Ових да на смо у при ли ци да чу је мо вај ка ња Гор ба чо ва ка ко је пре ва рен од ста рог Бу ша, ко ји му је обе ћао да по сле ује ди ње ња Не мач ке НА ТО не ће да се ши ри, бар не на онај про стор зе ма ља бив шег со ци ја ли стич ког ла ге ра. У ства ри, као што ви ди те, та но ва Евро па, тј. зо на Сред ње, Ју го и сточ не и Ис точ не Евро пе, по ста ла је по ли гон ши ре ња НА ТО­а. Ин ста ли ра­ње ра кет ног шти та у Пољ ској, Че шкој, под фир мом да он тре ба да слу жи као од бра на од евен ту ал ног ислам ског фун­да мен та ли зма, у ства ри то је при бли жа­ва ње гра ни ца ма Ру си је и при бли жа ва ње ге о стра те шким ци ље ви ма о ко ји ма сам на по чет ку го во рио. А то је: да ће се од лу чу­ју ћа бит ка во ди ти у Евро а зи ји због еко­ло шких ре сур са, наф те и га са. На овом ге о про сто ру пре пли ћу се ге о е ко ном ски и ге о по ли тич ки ин те ре си, јер је тај ре ги­он ја ко бо гат. Ру си ја је, по ред то га, бо га та и слат ком во дом, а ис тра жи ва чи ка жу да ће по сле бор бе за цр но зла то би ти бор ба

увод у одлучујућу битку за нафту и гасИн ста ли ра ње ра кет ног шти та у Пољ ској, Че шкој, под фир мом да он тре ба да слу жи као од бра на од евен ту ал ног ислам ског фун да-мен та ли зма, у ства ри то је при бли жа ва ње гра ни ца ма Ру си је

Ин тер вју са проф. др Љу би шом Ми тро ви ћем, со ци о ло гом

56 bombardovawedveri srpske

за во ду. То је про блем и Аме ри ке и За пад­не Евро пе, ко ја је су о че на са фе но ме ном ки се лих ки ша и дру гим об ли ци ма еко ло­шки за га ђе не жи вот не сре ди не, а те нео­п ход не ре сур се по се ду је Евро а зи ја, пре­ци зни је Си бир.

Ка­ко­об­ја­сни­ти­чи­ње­ни­цу­да­да­нас­��у­Евро­пи­не­ма­ве­ли­ких­раз­ли­ка­из­ме­ђу­по­ли­тич­ких­пар­ти­ја­у­по­гле­ду­члан­ства­њи­хо­вих­др­жа­ва­и­уло­ге­НА­ТО­пак­та?

­ То се мо же об ја сни ти чи ње ни цом да је европ ска ле ви ца уз ма кла, да су фор­ма ци је европ ске ле ви це на плат фор ми тзв. тре ћег пу та, а ко ји је ен гле ски со ци­о лог Ен то ни Ги денс осми слио за по тре бе Ла бу ри стич ке пар ти је, као и за про мо ци­ју То нија Бле ра. Фак тич ки је „тре ћи пут“ плат фор ма јед ног ком про ми са ко ји се по ка зао тру лим и где су по ли тич ке пар­ти је со ци јал де мо крат ске ори јен та ци­је по ста ле ин стру мент, про ду же на ру ка круп ног ка пи та ла. Со ци јал де мо кра ти ја је у Евро пи, слич но као уочи Првог свет­ског ра та, оти шла у де сно го во ре ћи тер­ми ни ма ко ји ма се вр ши по зи ци о ни ра ње по ли тич ких пар ти ја у од но су на ин те ре­се дру штве них кла са. Из тог ком про ми­са фак тич ки је до шло до па ци фи ка ци је, гу бље ња кри тич ке мо ћи. На рав но, да нас по сто је у по је ди ним пар ти ја ма иде о ло­шка вре ња и пре гру пи са ва ња. Из ве сно је да ће по сле ове де фан зив не ле ви це и ње ног ин те гри са ња у по ре дак, не ка но ва ге не ра ци ја ко ја има осе тљи вост за про­бле ме со ци јал них не јед на ко сти, од нос ра да и ка пи та ла и за гло бал не од но се сна га мо ћи у свет ском си сте му, фор му­ли са ти јед ну ал тер на тив ну плат фор му. Тре ба зна ти, НА ТО је про ду же на ру ка Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва. Евро па још увек не ма оса мо ста ље ну од брам бе­ну стра те ги ју. И као што ви ди те, хра сто ви су оти шли у исто ри ју, да се ме та фо рич ки из ра зим, а оста ле су бу кве, тј. ма ри о нет­ске фи гу ре, и ви не ма те озбиљ ног др жав­ни ка да нас у Евро пи.

Ка­ква­је­суд­би­на­Бал­ка­на?��­ Бал кан је до жи вео ве ли ку ге о по ли тич­

ку тран зи ци ју по сле 1989. го ди не. Нај ве­ћи број зе ма ља је ушао у НА ТО струк ту ру, у парт нер ство за мир и НА ТО. И као што је по сле Другог свет ског ра та из вр ше на со вје ти за ци ја Бал ка на, да нас је на де лу на то и за ци ја овог ре ги о на. Ми слим да је Ру си ја пре бр зо на пу сти ла Бал кан су о че­на са соп стве ним не во ља ма и са ру ко вод­ством ко је је сле ди ло ло ги ку нео ли бе рал­не мо дер ни за ци је у све ту. Са из у зет ком Сло ве ни је, на про сто ру бив ше СФРЈ има те јед ну сна жну про тек то ра ци ју. По ред то га што мо же мо ре ћи да је из вр ше на ре ко­ло ни за ци ја, ра ди се о ге о стра те шким ин те ре си ма за о кру жи ва ња Ср би је, ко ја је без об зи ра на сво ју исто ри ју, по свом на ци о нал ном ет но су увек би ла пр ко сна зе мља, ко ја ни ка да ни је би ла слу ган ска. Ср би ја мо же да има при вре ме ну ели ту би ло ко је ори јен та ци је, али то су про ла­зне ства ри. При јем Бу гар ске, Ру му ни је,

Ма ке до ни је, је у функ ци ји оп ко ља ва ња Ср би је, при ти ска на њу и тај при ти сак ни је од ју че. Још пре 90­их го ди на по те­зе ко је је ме ђу на род на за јед ни ца ву кла на про сто ру бив ше Ју го сла ви је би ли су у функ ци ји иза зи ва ња кри за, кон тро ли­са ња, упра вља ња тим кон флик том. Рат на овом про сто ру ни је са мо из раз на ци­о на ли зма и шо ви ни зма по мах ни та лих на ци о нал них ели та, не го је из раз и ути­ца ја спољ них си ла.

У­на­шој­зе­мљи­је­већ­не­ко­вре­��ме­при­сут­на­иде­ја­о­по­ли­тич­кој­не­у­трал­но­сти­у­од­но­су­на­НА­ТО­пакт.­Шта­ви­ми­сли­те­о­јед­ној­та­квој­по­ли­ти­ци?

Ја ми слим да Ср би ја тре ба да очу ва вој­ну не у трал ност ако хо ће да бу де ува же­на зе мља. Ако не же ли мо да бу ду ће ге не­ра ци је бу ду уву че не да пла ћа ју да нак, да ра де за ту ђи на, да ги ну на ту ђим фрон то­ви ма. Не тре ба има ти ве ли ку има ги на ци ју за ова кав за кљу чак има ју ћи у ви ду тра се о ко ји ма сам го во рио на по чет ку, где се укр шта ју ге о стра те шки ин те ре си ве ли ких си ла и где ће се пре ме сти ти те жи ште свет­ских су ко ба. У том сми слу Ср би ја тре ба

да оста не не у трал на. Се ти мо се исто ри­је, по сле кра ља Ву ка ши на, ка ква је суд би­на Кра ље ви ћа Мар ка, где је он као ва зал из гу био гла ву. Бо јим се да ако не ће мо да на ше ге не ра ци је про ли ва ју крв под фир­мом де мо кра ти је, људ ска пра ва кр ста ре­ћих де мо кра ти ја на бу ду ћим фрон то ви ма ши ром Евро а зи је. Уко ли ко не ма по ли тич­ке му дро сти мо же да до ђе чак и до па ра­док са да Ср би ја ра ту је про тив Ру си је. Због све га то га тре ба да оста не мо не у трал ни. Под вла чим: јед но је наш ула зак у европ­ске ин те гра ци је, али што се ти че вој ног ула ска у НА ТО, ми слим да би нас то уве­ло у не во ље да на ша де ца ги ну на ту ђим фрон то ви ма, за ту ђе ин те ре се. Оста ви мо ту при чу да је НА ТО да нас га рант ми ра, он је га рант ин те ре са круп ног ка пи та ла. Ви да нас не ма те на род ну вој ску, она се под ви дом ре фор ме пре тва ра у ре жим­ску. На ма тре ба ви сок про фе си о на ли зам у вој сци, са мо дер ном вој ном тех но ло ги­јом, по треб на је ра ци о на ли за ци ја, али не и та ква па ци фи ка ци ја, ко ја ства ра вој ску ко ја је про ду же ни еша лон жан дар ме ри је или НА ТО струк ту ре. z

Мар­ко­Жив­ко­вић­и ­Вла­ди­мир­Вељ­ко­вић

57srbije dveri srpske

ХРО НО лО ГИ ЈА „ГРе ША КА“6. апри ла: Бом бе НА ТО уби ле су нај ма ње пе то ро, а ра ни ле де се ти не жи те ља

Алек син ца. НА ТО је при знао да је про јек тил мо жда про ма шио свој циљ.9. апри ла: НА ТО је са оп штио да је је дан од три про јек ти ла ис па љен на те ле­

фон ску цен тра лу у При шти ни „скре нут“, и да је про ма шио ме ту. Ју го сло вен­ски ме ди ји су ја ви ли да је та да по ги ну ло де сет гра ђа на При шти не.

12. апри ла: НА ТО по га ђа пут нич ки воз у Гр де лич кој кли су ри и уби ја нај­ма ње 30 љу ди.

14. апри ла: Ју го сло вен ски зва нич ни ци су са оп шти ли да је нај ма ње 70 ко сов­ских Ал ба на ца по ги ну ло на пу ту При зрен – Ђа ко ви ца. НА ТО је тек по сле пет да на при знао да се мо жда ра ди о ње го вој гре шци.

23. апри ла: Нај ма ње де сет љу ди је по ги ну ло у на па ду НА ТО на згра ду Ра дио те ле ви зи је Ср би је (РТС) у цен тру Бе о гра да.

27. апри ла: РТС је ја ви ла да је 20 љу ди, углав ном же на и де це, по ги ну ло у на па ду НА ТО на Сур ду ли цу, и да је у том гра ду уни ште но нај ма ње 300 стам­бе них обје ка та.

28. апри ла: За лу та ли про ти вра дар ски про јек тил „харм“ по га ђа ку ћу у пред­гра ђу Со фи је. У ин ци ден ту ни је би ло жр та ва.

1. ма ја: Про јек тил НА ТО по го дио је ауто бус „Ниш екс пре са“ на мо сту код Лу жа на и усмр тио 39 љу ди. НА ТО је при знао гре шку.

7. ма ја: НА ТО је са оп штио да је јед на ка сет на бом ба ба че на на ни шки аеро­дром про ма ши ла циљ. Ју го сло вен ски зва нич ни ци су пре ци зи ра ли да је у том на па ду на Ниш по ги ну ло 15, а по вре ђе но 70 осо ба.

7. ма ја: Ан ти ра дар ски про јек тил НА ТО екс пло ди рао је на око 20 ки ло ме­та ра за пад но од Со фи је. Ни је би ло жр та ва.

7. ма ја: Тро је љу ди је по ги ну ло у на па ду на Ки не ску ам ба са ду у Бе о гра ду. НА ТО је оце нио да се ра ди о „стра шној гре шци“ ко ја је про ис те кла из не пот­пу них по да та ка аме рич ке Цен трал не оба ве штај не аген ци је (ЦИА).

14. ма ја: Ви ше од 80 ко сов ских Ал ба на ца је по ги ну ло, а око 50 их је ра ње но у на па ду НА ТО на се ло Ко ри ша. Али јан са је из ра зи ла жа ље ње због ци вил них жр та ва, али је обра зло жи ла да се ра ди ло о ле ги тим ном вој ном ци љу.

20. ма ја: НА ТО је при знао да је је дан про јек тил за лу тао то ком на па да на ци ље ве у Бе о гра ду. Ју го сло вен ски ме ди ји су ја ви ли да је по го ђе на бол ни ца „Др Дра ги ша Ми шо вић“ на Де ди њу. По ги ну ло је че тво ро љу ди, а том при ли­ком су оште ће не ре зи ден ци је ам ба са до ра Швед ске, Шпа ни је и Нор ве шке.

21. ма ја: У на па ду НА ТО на за твор у Ис то ку по ги ну ло нај ма ње 100 љу ди. Оште ће на ре зи ден ци ја ам ба са до ра Швај цар ске у Бе о гра ду.

22. ма ја: НА ТО је са оп штио да је бом бар до вао по ло жа је ОВК у око ли ни ка ра у ле Ко ша ре, ми сле ћи да се ра ди о по ло жа ју Вој ске Ју го сла ви је (ВЈ).

Дуга тамна ноћ

Међу многим недужним жртвама НАТО агресије на СРЈ нашло се и двоје кинеских новинара. Дописници агенције Синхуа и дневног листа Гуанмин жибао, Шао Јунхуан и Су Синџу, погинули су 7. маја у бомбардовању из авиона алијансе зграде Кинеске амбасаде у Новом Београду. Објављујемо последњи извештај Шаоа Јунхуана који је послао из наше земље, с насловом какав је објављен у њиховим медијима.

Шао Јунхуан

У ноћи 2. маја НАТО је извршио ваздушни напад бацајући графитне б о м б е н а в и с о к о н а п о н с к у

електричну мрежу Србије, тако да је систем за снабдевање електричном енергијом био парализован. Готово цео град био је погођен нестанком струје. Београд, „бели град”, провео је своју прву ноћ у мраку од почетка ваздушних удара.

Била је то ноћ пуног месеца. Његов одсјај падао је на кровове зграда, а сам месец негде далеко, велик и округао издизао се над оближњим уништеним трговачким центром. Те вечери у центру Београда није се чула ниједна експлозија. Гледајући тамне обрисе који су избијали кроз месечину одједном ме је обузела језа: НАТО је одмах и подмукло прибегао насилничком понашању након што је тројици Американаца, ратним заробљеницима, омогућен повратак кући.

Шта је то значило? У последње време сведоци смо све чешћих НАТО „грешака”. Двадесет седмог априла НАТО авиони су, након надлетања Сурдулице, изручили 20 бомби од којих је њих шест погодило стамбену четврт. Страни дописници су отишли на место несреће и известили да је на стотине приватних кућа уништено и да је двадесет особа настрадало, као и да су њихова тела раскомадана. Земља је упијала крв која је текла из њих. Тај стравични призор било је немогуће гледати.

У подне 1. маја, пројектил који су испалиле НАТО снаге погодио је аутобус у току вожње преко моста у Лужанима на Косову. Аутобус је преполовљен, а један његов део пао је у реку. Том приликом настрадало је 47 особа, а десет повређено.

Трећег маја НАТО је касетним бомбама гађао аутобус на релацији Ђаковица ­ Подгорица. У том нападу настрадали су и

полицајци који су притекли у помоћ. На лицу места пронађено је 17 тела.

Међутим, када год НАТО објашњава своје крваве инциденте он то чини с дистанце уз фразе „пројектил је прошао поред мете” или „била је то неизбежна грешка”. Уз све то, НАТО је изумео нову тактику ваздушних напада.

Током првих месец дана научили смо да детонације чујемо после поноћи. Сваке ноћи ишчекујемо тупе звуке експлозија, као када чизму баците на кров, али од којих све подрхтава.

Уопштено говорећи, у центру Београда, НАТО авиони су обично одлазили после „прецизно” погођених мета. Међутим, ситуација се променила од 29. априла. Од десет сати увече до раних јутарњих сати непрестано су се чули бука авиона, експлозије после удара пројектила и дејство противваздушне одбране. Тада

58 bombardovawedveri srpske

су снаге НАТО­а бомбардовале Савезно министарство одбране и Генералштаб. Убрзо потом уследио је други талас бомбардовања. Међу ватрогасцима и члановима спасилачке екипе у другом удару било је повређених, а једна особа је погинула.

Од када је почело бомбардовање срце ми се једе када год чујем детонацију. Када је погођена Радио­телевизија Србије био сам присутан када је десет мојих колега постепено извлачено из рушевина ­ слика која никада неће бити избрисана из мог сећања. Заједно са све већим бројем грешака при НАТО бомбардовању не преостаје нам ништа друго него да се бринемо за безбедност људи који праве људски штит како би сачували Бранков мост.

Паралелно са интензивирањем напада на СР Југославију НАТО спроводи психолошки рат против Југословена не би ли их натерао

да скину с власти Слободана Милошевића. Најчешће користе уредно одштампане летке. На предњој страни је неколико застрашујућих калиграфски исписаних фраза: Без плина, без струје, без слободе и без будућности; док се на полеђини налази питање: Колико ћете још дуго патити због Милошевића?

Живећи дуго у наизменичном страху и немиру, и услед премора, почели смо да се шалимо на сопствени рачун да је и нас ухватио „косовски ратни синдром”. Ипак, ми смо странци. О чему размишљају овдашњи људи док пате?

Готово сви важни мостови преко Дунава и Саве на територији СР Југославије уништени су док је неколико њих у Београду у опасности да доживе исту судбину. Неколико пута је требало да се одвезем таксијем из старог до новог дела града и три пута таксисти су ме одбили због

страха од вожње преко Бранковог моста. Сваки пут када прелазимо мост, таксисти дају гас. Један од њих је рекао: „Јесте да се плашимо преласка преко моста али то не значи да ћемо рећи „Да” НАТО­у. После погубних бомби које НАТО сипа на нас, не постоји ништа што би нас натерало на повлачење!”

Иако дипломатско међународно посредовање са „силама” људе стално разочарава и иако је НАТО појачао психолошки рат упоредо са интензивирањем ваздушних напада, још не постоје знаци да би се српски народ предао НАТО­у и његовим притисцима. После дуге тамне ноћи, сунце је поново измамило људе вани, у нормалан живот. У ресторанима и кафеима с обе стране Дунава и даље се окупљају гости. Људи као и обично одлазе у шетњу. z

59srbije dveri srpske

Зграда Кинеске амбасаде

60 dveri srpske bombardovawe60 natodveri srpske

Да нас го во ри ти о еко ло шкој све сти и еко ло шкој ети ци, као им пе ра ти ви ма оп стан ка људ ске

за јед ни це и жи во та на Пла не ти, али и о већ усво је ним ме ђу на род ним опре­де ље њи ма на Кон фе рен ци ји у Рију, ју на 1992. у обла сти за шти те жи вот не сре ди не, о тзв. ускла ђе ном или одр­жи вом раз во ју, уз сва ко днев не зву ке си ре на и екс пло зи ју бом би, у нај ма њу ру ку је ци нич но.

Хе миј ски и ну кле ар ни рат, ко ји НА ТО али јан са во ди про тив јед не ма ле, али по бо гат стви ма при род ног и кул тур ног на сле ђа ве ли ке и ста ре, европ ске, бал кан­ске, по ду нав ске и ме ди те ран ске др жа ве и кул ту ре, не са мо да ће иза зва ти еко­ло шку ка та стро фу ши рих раз ме ра, већ још ви ше про ду би ти гло бал ну еко ло шку кри зу. До вољ но је се ти ти се оште ће ња озон ског омо та ча због сва ко днев них ле то ва хи ља де ави о на НА ТО агре со ра већ пе де сет да на или уни шта ва ња По ду­на вља бом бар до ва њем нафт них и хе миј­ских по стро је ња у при о ба љу и ру ше ња мо сто ва. Не спор на је чи ње ни ца да је рат нај ве ћа еко ло шка ка та стро фа!

На кра ју два де се тог ве ка, ко ји ће оста ти за бе ле жен у исто ри ји људ ске ци ви ли за­ци је, као вре ме нај ве ћег успо на на у ке и тех ни ке (ком пју те ри за ци је и ви со ких тех­но ло ги ја), упра во они, нај ра зви је ни ји, ко ји су и нај ви ше допри не ли еко ло шкој кри зи, за хва љу ју ћи бес по штед ној екс пло а та ци­ји при род них ре сур са и ко ри шће ну тзв. прља вих тех но ло ги ја, не по шту ју еко ло­шку ети ку и но ву фи ло со фи ју жи вље ња од но сно ускла ђе ни раз вој. Уме сто да се пот пу но окре ну но вим, чи стим тех но ло­ги ја ма, да ра ци о нал но упра вља ју при­род ним ре сур си ма и мак си мал но ште­

де, они у не пре ста ној тр ци за про фи том, у по тра зи за све ве ћим ло ка ци ја ма за од ла га ње опа сног хе миј ског и ра ди о ак­тив ног от па да, не пре за ју ни од рат них по хо да. Не ки од по да та ка не у мо љи во илу стру ју по хле пу, его и зам и све по губ­ни ји по тро шач ки мен та ли тет ста нов ни ка ви со ко раз ви је них зе ма ља: на и ме, у овим зе мља ма, чи је ста нов ни штво пред ста вља 12­15 од сто укуп ног свет ског, тро ши се 90 од сто свет ских из во ра енер ги је и си ро ви­на. Си гур но да се не мо же пре ви де ти ни исти на да је рат у За ли ву за пра во во ђен да би се за др жа ла кон тро ла над, у све ту, све оскуд ни јим из во ри ма наф те. Јер, чак 66 од сто ре зер ви наф те у САД и Ја па ну по ти че са Бли ског ис то ка. Сли ку упот пу­њу је и ве о ма за бри ња ва ју ћа чи ње ни ца да у све ту још увек ни је ре ше но трај но и си гур но од ла га ње ра ди о ак тив ног от па­да, те су вла сни ци ових опа сних ма те ри­ја (зе мље ко је има ју ну кле ар ке) у стал ној по тра зи за про сто ри ма за „ра ди о ак тив на гро бља“, али да ле ко од соп стве них ку ћа. Све алар мант ни је, струч ња ци упо зо ра ва­ју да ће се уско ро во ди ти ра то ви и због во де, јер је ове дра го це не теч но сти, из во­ра жи во та на зе мљи ма ње.

Чи ње ни ца је да нај ви ше тре ба да жр тву­ју и да из гу бе они ко ји су нај ра зви је ни­ји да би се ус по ста вио нов на чин про­из вод ње и нов си стем вред но сти ­ но ва фи ло со фи ја жи вље ња за сно ва на на еко­ло шким прин ци пи ма и дру га чи јем од но­су чо ве ка пре ма при ро ди. Чо век ни је го спо дар при ро де, већ са мо њен не раз­двој ни део и тре ба ло би да бу де му дри ко ри сник. До са да шњи ан тро по цен трич­ни при ступ мо ра да за ме ни био(еко)цен­три зам као је ди ни мо гу ћи пут оп стан ка упра во људ ске вр сте. До са да шњу по хле­

пу чо ве ка мо ра ло би да за ме ни скром­ност. Ни је ли рас пад бив ше Ју го сла ви је, али и са да шњи рат на овим про сто ри­ма, упра во њи хов по ку шај да Бал кан ско по лу оствро и овај део Евро пе пре тво ре у сво је сме тли ште!?

Упр кос чи ње ни ци да се чо ве чан ство на овом ни воу ци ви ли за циј ског до стиг­ну ћа не мо же и не сме раз ви ја ти по сва ку це ну, на ра чун не раз ви је них и си ро ма­шних, све ви ше је при ти са ка у том прав­цу. По сма тра но у том кон тексту, са да шње де ло ва ње си ла тзв. но вог свет ског по рет­ка не ну ди пра ва ре ше ња за из ла зак из гло бал не еко ло шке кри зе. Њи хо ва ак тив­ност се не за сни ва на рав но прав но сти и чо ве ко љу бљу, већ на мо ти ва ци ји ме ха­ни ци стич ког по гле да на свет. Све ви ше по ста је ја сно да по ли ти ка си ле и мо ћи, ко ју да нас во де про та го ни сти „но вог по рет ка“ не ма ни чег за јед нич ког са иде­јом оп штег до бра и еко ло шком ети ком, а усло вље на је јед ним је ди ним ци љем ­про фи том. Уто ли ко ви ше иро нич но зву че раз ло зи за прав да ње ра то ва, ко је они во де на вод но у име де мо кра ти је и од бра не људ ских пра ва.

Агре си ја НА ТО зе ма ља и рат ко ји се во ди про тив јед не су ве ре не зе мље, са мо је још јед ном по твр дио да се кон вен ци­је че сто до но се пре вас ход но из еко ном­ских раз ло га, а не еко ло шко­прав них, јер ка ко дру га чи је ту ма чи ти сва ко днев но кр ше ње Кон вен ци је о за шти ти озон ског омо та ча без број ним ле то ви ма НА ТО ави­о на и ба ца ња хи ља да то на екс пло зи ва. По зна то је да по ли ти ку дво стру ких стан­дар да и у еко ло ги ји и за шти ти жи вот не сре ди не на ме ћу, пре свих, САД, Ве ли ка Бри та ни ја и Фран цу ска.

Рат у Ју го сла ви ји са мо је још је дан у

европ ска еко ло шка ка та стро фа - Ср би ја 1999. го ди неПо сле ме сец и по да на сва ко днев ног бом бар до ва ња на ше зе мље схва ти ли смо по ра зну исти ну: еко ло шка свест и еко ло шка са вест на ше Пла не те су успа ва не. Ћу те, пре свих, они ко ји су нај од го-вор ни ји. Они ко ји во де др жа ве, али и они ко ји ру ко во де ме ђу на-род ним струч ним и на уч ним ор га ни за ци ја ма

Гордана Брун

dveri srpske 61srbije 61ekocid dveri srpske

ни зу при ме ра та квог по на ша ња, због че га је нео п ход на про ме на еко ло шке, по ли тич ке и етич ке све сти, ко ја је у овом мо мен ту очи глед но ни ска. Јер, ка ко дру­га чи је ту ма чи ти на ве де не при ме ре „не е­ко ло шког по на ша ња“ зе ма ља НА ТО пак­та, али и ћу та ње нај од го вор ни јих пред­став ни ка Ује ди ње них на ци ја, Про гра ма за за шти ту жи вот не сре ди не, Свет ске здрав стве не и Свет ске ме те о ро ло шке ор га ни за ци је и др, иако је са да ви ше не го очи глед но да се на овом де лу Бал ка на и Евро пе до га ђа еко ло шка ка та стро фа. На ис пи ту из еко ло шке ети ке па ли су и тзв. ве ли ки еко ло зи, са да ви ди мо, ла жни по бор ни ци за шти те жи вот не сре ди не и тзв. ускла ђе ног од но сно одр жи вог раз­во ја раз вој на еко ло шким прин ци пи ма, за шти ти жи вот не сре ди не и по што ва њу пра ва бу ду ћих ге не ра ци ја: го спо ђа Гро Хар лем Бру тланд, ди рек тор Свет ске здрав­стве не ор га ни за ци је, је дан од про мо те ра та квог раз во ја, пот пред сед ник САД, Ал Гор, аутор ми си о нар ског де ла „Зе мља у рав но те жи“, Јо шка Фи шер, Мо рис Стронг, Му ста фа Тол ба и др.

По сле ме сец и по да на сва ко днев ног бом бар до ва ња на ше зе мље схва ти ли смо по ра зну исти ну: еко ло шка свест и еко ло шка са вест на ше Пла не те су успа­ва не. Ћу те, пре свих, они ко ји су нај од­го вор ни ји. Они ко ји во де др жа ве, али и они ко ји ру ко во де ме ђу на род ним струч­ним и на уч ним ор га ни за ци ја ма. Ћу те, иако ве о ма до бро зна ју све о ло кал ним еко ло шким и здрав стве ним по сле ди ца­ма НА ТО агре си је (WHO,WMO, UNEP), а ћу те и о гло бал ним по сле ди ца ма, иако су и оне ег закт но ре ги стро ва не кроз ме ђу на род не мо ни то ринг си сте ме!? Зна ју ве о ма до бро да НА ТО агре со ри

во де хе миј ски и ну кле ар ни рат на под­руч ју Ју го сла ви је, јед не од нај леп ших при род них ри зни ца Евро пе. Све сни су по сле ди ца еко ло шке ка та стро фе ко ја се над ви ла на на ше про сто ре, али и чи ње­ни це да не ће ми мо и ћи ни ши ри ре ги он Бал ка на, Евро пе, па и све та.

Ћу те „зе ле ни”, ћу те еко ло зи и сви они ко ји се, са да је то очи глед но, са мо де кла ра тив но за ла жу за очу ва ње жи во­та на Пла не ти. Да ли ћу те због бло ка де ин фор ма ци ја о то ме шта се тач но де ша­ва у Ју го сла ви ји и еко ло шкој ка та стро фи ко ја пре ти ши рем ре ги о ну Бал ка на, па и Евро пи или не чег дру гог?

Ве ро ват но да је и то раз лог, јер су де­ћи пре ма ин фор ма ци ја ма ко је су нам до ступ не пре ко са те лит ског про гра ма, пре ћут ку ју се број не чи ње ни це о еко­ци ду у на шој зе мљи. При кри ва ју се, пре све га, због пи та ња од го вор но сти ко је се ауто мат ски на ме ће и еко ном ских оба ве­за ко је НА ТО зе мља ма пред сто је ра ди са на ци ја ште та, па и еко ло шких.

С дру ге стра не, те шко је по ве ро ва ти, а још је те же по ми ри ти се са тим да „уми­ре” свет ски еко ло шки по крет и да не ста­је онај страх свет ске јав но сти по во дом угро жа ва ња жи вот не сре ди не, на ро чи то по сле ка та стро фе у Чер но би лу. Ин фор ми­са ње о еко ло шкој про бле ма ти ци из би ло је та да у ред нај ва жни јих ин фор ма ци ја, по сле по ли тич ких и еко ном ских, а они ко ји од лу чу ју о пи та њи ма жи вот не сре­ди не не пре ста но су под буд ним оком јав­но сти. По ста ло је ја сно да са мо ин фор­ми сан и еко ло шки обра зо ван по је ди нац мо же ак тив но и од го вор но да уче ству­је у ре ша ва њу еко ло шких про бле ма. Због то га ка да се го во ри о ин фор ми са­њу у обла сти за шти те жи вот не сре ди не,

по себ но се ис ти че ком­пле мен тар ност са обра­зо ва њем и оту да се мас ме ди ји на зи ва ју и „па ра­лел ном шко лом”.

И у рат ним усло ви ма ин фор ми са ње о угро жа­ва њу жи вот не сре ди не има те жи ште на об ја шња­ва њу узро ка за га ђи ва ња и на пре вен ци ји по сле ди­ца. Због то га мас ме ди ји мо ра ју на вре ме пру жа ти објек тив ну ин фор ма ци ју, кла си фи ко ва ти је и по ку­ша ти да вред ну ју зна че­ње не ке по ја ве или про­це са уз оба ве зну по моћ струч ња ка.

Да ли је из о ста ло упра­во ова кво ин фор ми са­ње у мно гим зе мља ма ши ром све та и да ли су пре ћу та не ре ле вант не чи ње ни це за про це ну угро жа ва ња здра вља љу ди и жи вот не сре ди­не у на шој зе мљи ­ вре­ме ће по ка за ти.

Ме ђу тим, не сме мо за бо ра ви ти да објек тив­

но, пра во вре ме но ком пе тент но ин фор­ми са ње, ко је је исто вре ме но и упут ство за по на ша ње гра ђа на у угро же ној жи вот­ној сре ди ни, по себ но са да у рат ним усло­ви ма, мо ра би ти при сут но и код нас. Не сме се до зво ли ти да због из о стан ка пра­вих ин фор ма ци ја струч них и над ле жних др жав них ин сти ту ци ја, поч ну да ко ла ју по лу и сти не и дез ин фор ма ци је, ко је не га­тив но ути чу на јав но мње ње и иза зи ва ју страх код ста нов ни штва.

Гра ђа ни се не сме ју до во ди ти у не до у­ми цу, са на из глед, дво стру ким стан дар­ди ма у оба ве шта ва њу до ма ће и свет ске јав но сти о ста њу жи вот не сре ди не код нас. Уко ли ко се на пра ви на чин не об ја­сне на пр ви по глед са мо про ти ву реч не ин фор ма ци је да је, на при мер, у Бе о­гра ду ва здух у гра нич ним вред но сти ма eмисије и во да ис прав на, а исто вре ме но упо зо ра ва свет ска јав ност на еко ло шку ка та стро фу ши рих раз ме ра ­ гу би се, без по тре бе, по ве ре ње јав но сти и хте ли или не, иза зи ва страх. Бу ду ћи да ни је реч о фин ги ра њу по да ци ма, већ је из о ста ло пот пу ни је об ја шње ње фе но ме на еко­ло шке ка та стро фе од стра не струч ња­ка и над ле жних, тре ба ло би оче ки ва ти про ме не у прак си. Но, мо ра се при зна ти и чи ње ни ца да се још увек и не мо гу у пот пу но сти де фи ни са ти ни обим ни ква­ли тет свих про ме на у на шем окру же њу, њи хо во ду го роч но и гло бал но деј ство. За то су по треб ни вре ме, ег закт на ме ре ња и аде кват на ме ђу на род на ме то до ло ги ја про це на ште та. Реч ју, зна ње струч ња ка, ан га жо ва ње др жа ве и ме ђу на род них ор га ни за ци ја, али и стр пље ње и по ве­ре ње јав но сти. z

Књижевне­новине,­ април­1999.

Еколошке последице бомбардовања

62 dveri srpske bombardovawe

Жи вот на сре ди на у рат ним усло­ви ма мо же би ти угро же на хе миј­ским и би о ло шким аген си ма, као

и ра ди о ак тив ним ма те ри ја ли ма. У овом тек сту об ра ђен је са мо слу чај ра ди о ак­тив них ма те ри ја ла. Да кле, бит не су три кључ не ре чи: жи вот на сре ди на, рат и ра ди о ак тив ни ма те ри ја ли (јо ни зу ју ће зра че ње, ну кле ар но зра че ње). Ис ти че се ак ту ел ност ове те ме јер се на ша зе мља, у тре нут ку овог из ла га ња, на ла зи у ра ту већ го то во два ме се ца.

При ме на ра ди о ак тив них ма те ри ја ла, од но сно јо ни зу ју ћег зра че ња, да нас је ре ал ност ка ко у мир но доп ским услови ма, та ко и ра ту. Ну кле ар на енер ге ти ка је зна­чај на у мно гим зе мља ма све та. Све је ве ћа при ме на ну кле ар ног зра че ња и у дру гим обла сти ма: ин ду стри ји, по љо при вре ди, ме ди ци ни, на у ци... На жа лост, ну кле ар­но зра че ње на шло је и ве ли ку при ме ну у вој не свр хе. По ред огром не ко ри сти ко ја је ти ме оства ре на, из у зев вој не при ме не, јавио се и не же ље ни ефе кат ­ за га ђе ње жи вот не сре ди не.

Жи вот на сре ди на је нај ви ше угро же на од ну кле ар них енер гет ских по стро је ња и при ме не ра ди о ак тив них мате ри ја ла у вој не свр хе. Оба слу ча ја мо ра ју се раз­ма тра ти у два ре жи ма: мир но доп ском и рат ном. Ка да се го во ри о ну кле ар ним енер гет ским по стро је њи ма мо ра ју се узе­ти у об зир сва по стро је ња ну кле ар ног го ри вог ци клу са (НГЦ). По сто је отво ре ни и за тво ре ни го ри ви ци клу си. У њих ула­зе сле де ћа по стро је ња: руд ни ци, ме та­лур шка посто је ња, пре чи шћа ва ње ру де (флу о ро ва ње), се па ра ци ја изо то па, из ра­да го ри вих еле ме на та, ну кле ар не елек­тра не са ре ак то ром, при вре ме но од ла­га ње ислу же ног го ри ва, скла ди ште ње ра ди о ак тив ног от пад ном ма те ри ја ла и реци кла жа ислу же ног го ри ва. Све ово пра ће но је тран спор том ра ди о ак тив них ма те ри ја ла (го ри ви еле мен ти, ислу же но

го ри во). У мир но доп ским усло ви ма рад у свим овим по стро је њи ма кон тро ли сан је ве о ма стро гом ре гула ти вом. С об зи ром на зна ча јан про фит ну кле ар не енер ге ти­ке, ни је про блем из два ја ња сред ста ва за ква ли тет ну кон тро лу за га ђе ња жи вот не сре ди не. Око свих ну кле ар них по стро је ња по сто је ква ли тет ни мер ни уре ђа ји ко ји ма се пра ти из ба ци ва ње ра ди о ак тив но сти у ат мос фе ру и во ду. Ти ме се обез бе ђу је да до дат но озра че ње ста нов ни штва, пре ко „за га ђе не” жи вот не сре ди не, бу де знат но ма ње од озра че ња ста нов ни штва од при­род ног зра че ња. У на шој зе мљи не ма ова­квих по стро је ња, али их има у су сед ству (Ма ђар ска, Ру му ни ја, Бу гар ста, Хр ват ска, Че шка, Сло вач ка)

Од свих по стро је ња НГЦ, ха ва ри је на са мим ре ак то ри ма мо гу да иза зо ву нај те­же по сле ди це по чо ве ко ву око ли ну. Ти пи­чан при мер за то је удес у Чер но би лу са још увек ак ту ел ним по сле ди ца ма.

Оно о че му је ма ње пи са но је сте ха ва­ри ја на не ком од еле ме на та НГЦ или на ис тра жи вач ком ре ак то ру изазва на вој­ном ак ци јом или са бо та жом. На жа лост, да нас је та кав до га ђај ре ал ност у Ју го сла­ви ји. Не са мо да посто ји мо гућ ност оште­ће ња ре ак то ра у Вин чи, као ко ла те рал на ште та, не го ни је ис кљу че на ни мо гућ ност на мер ног га ђа ња овог објек та са раз ли­чи тим по ли тич ким им пли ка ци ја ма. До са да су би ла по кре та на пи та ња скла па­ња ме ђу на род них кон вен ци ја о стро гој за бра ни ова квог чи на. Би ло би зна чај но да упра во на то ме ин си сти ра на ша јав­ност и на ши зва нич ни ци.

Ра зо ри ти је дан ре ак тор ко ји је про јек­то ван у скла ду са про пи си ма и има бе тон­ски кон тејн мент ни је са свим јед но став­но. Ипак, упор ним бом бар до ва њем или при ме ном бом би ве ће сна ге ни то ни је ис кљу че но. У знат но те жем по ло жа ју су ис тра жи вач ки ре ак то ри без или ca сла­бим кон тејн мен том. Чак и у та квим слу ча­

је ви ма не ће сав ра ди о ак тив ни ма те ри јал из ре ак то ра пре ћи у ат мос фе ру. По не ким про це на ма у ат мос фе ру од ла зи око 35% ра ди о ак тив но сти је згра ре ак то ра. Да љи тран спорт овог ма те ри ја ла кроз жи вот ну сре ди ну за ви си од ви ше фак то ра, а пре све га од ме те о ро ло шких усло ва. Уко ли­ко је по го ђен ре ак тор ко ји ни је у по го ну ду же вре ме, по сле ди це по жи вот ну сре­ди ну би ће знат но ма ње. Та кав је слу чај и са ре ак то ром РА у Вин ча ко ји не ра ди већ 15­так го ди на. У ње му не ма крат ко жи ву ћих и сред ње жи ву ћих ра ди о ну кли да.

Мно го је лак ше ра зо ри ти при вре ме но скла ди ште озра че ног ну кле ар ног го ри­ва ко је се увек на ла зи у бли зи ни са мог ре ак то ра, а ко је обич но ни је за шти ће но кон тејн мен том. И ово го ри во је обич но ду го ван упо тре бе па у ње му не ма крат ко­ и сред ње жи ву ћих ра ди о и зо то па. Сли ка ра ди о ак тив но сти је иста као у прет ход ном слу ча ју. У случа ју ре ак то ра РА у Ин сти ту ту за ну кле ар не на у ке „Вин ча” ово је по тен­цијал но нај зна чај ни ји из вор за за га ђе ње жи вот не сре ди не.

У рат ним усло ви ма мо гу ћи су и дру ги мо да ли те ти за га ђи ва ња жи вот не сре ди не. При ме на кла сич ног ну кле ар ног оруж ја, ка кво је би ло ба че но на ја пан ске гра до­ве Хи ро ши му и На га са ки, те шко да мо же да се за ми сли без гло бал ног ну кле ар ног ра та. Ме ђу тим, ко ри шће ње так тич ког ну кле ар ног оруж ја, код ко га је ми ни ми­зи ран ефе кат кон та ми на ци је жи вот не сре ди не, а мак си ми зи ра ни дру ги ефек ти (тре нут но зра че ње или елек тро маг нет ни им пулс), ни је ис кљу че но. На жа лост, и у овом слу ча ју до шло би до зна чај ног за га­ђе ња жи вот не сре ди не. Нео п ход но је да на ша вла да и дру ге ин сти ту ци је ин си сти­ра ју да се не до зво ли да би ло ко ја мо ди­фи ка ци ја ну кле ар ног оруж ја бу де де кла­ри са на као кла сич но оруж је. На жа лост, то ме те же не ке вој не си ле.

При ме на ра ди о ло шког оруж ја пу ње ног

угро же ност жи вот не сре ди неНе тре ба по ста вља ти пи та ње ко ли ко је ова квих бом би па ло. До вољ на је са мо јед на па да се из ве ду сви по треб ни за кључ ци: да се нај стро жи је осу ди по чи ни лац, да се за кон ским пу тем тра жи да о свом тро шку са ни ра жи вот ну сре ди ну и да пре у зме ра ди о ак тив ни ма те ри јал

Др Милан Орлић

62 natodveri srpske

dveri srpske 63srbije

раз ли чи тим ра ди о ак тив ним ма те ри ја ли­ма са ци љем ди рект ног зага ђе ња жи вот­не сре ди не про тив ни ка сма тра се да нас за и ста ма ло ве ро ват ном. Ме ђу тим, знат но ма ње опа сна моди фи ка ци ја овог оруж ја упра во се ко ри сти на тлу Ју го сла ви је. И то ни је пр ви пут. За бе ле же не су при ме­не тог оруж ја у ра ту са Ира ком и у ра ту у Бо сни. Ка кво је то оруж је?

Ле ги ра њем оси ро ма ше ног ура на до би­ја се ма те ри јал из у зет не твр до ће, ком­пакт но сти и гу сти не, знат но из над че ли­ка. То му да је од лич не ка рак те ри сти ке у вој ном по гле ду. Сто га се пр вен стве но ко ри сти као про тив тен ковско оруж је и као оруж је за уни шта ва ње скло ни шта. Ла ко про би ја че лик де бљи не 6 цм. При­ли ком уда ра у твр ду ме ту, као што је тенк, на ста ју ви со ке ло кал не тем пе ра ту ре, због че га део удар не игле овог оруж ја пре ла зи у ва здух у об ли ку аеро сло ла. Љу ди ко ји не по сред но уди шу ова кав ва здух мо гу би ти зна чај но ин тер но кон та ми ни ра ни, пре све га ура ном­238 као ал фа еми те ром. По ред то га део жи вот не сре ди не оста је трај но кон та ми ни ран.

Пре ма са вре ме ном схва та њу за шти те од зра че ња, ни ко не ма пра во да због сво­је де лат но сти (вој на де лат ност?) до дат но озра чу је ста нов ни штво. Да кле, не тре ба по ста вља ти пи та ње ко ли ко је ова квих бом би па ло. До вољ на је са мо јед на па да се из ве ду сви по треб ни за кључ ци: да се нај стро жи је осу ди по чи ни лац, да се за кон ским пу тем тра жи да о свом тро­шку са ни ра жи вот ну сре ди ну и да пре у­зме ра ди о ак тив ни ма те ри јал.

Као за кљу чак мо же се ре ћи сле де ће. Од „не ви дљи вог» агре со ра мо же се све оче ки ва ти па и бом бар до ва ње реак то­ра у Ин сти ту ту за ну кле ар не на у ке Вин­ча. Му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ном је ре ал ност. Због то га се мо же ре ћи да смо већ у ну кле ар ном ра ту. По што је га ђа на и пе тро хе миј ска ин ду стри ја ми смо и у хе миј ском ра ту.

Шта је то што мо же мо и тре ба да ура­ди мо? Од нај ве ћег зна ча ја је да агре си­ја што пре пре ста не. На то ме тре ба да ис тра је мо сви, и по је дин ци и др жав ни ор га ни. Нео п ход но је упу ти ти ар гу мен­то ва не про те сте на све адре се у све ту. На ши гла со ви тре ба да до пру по себ но до јав но сти и са ве сти агре сор ских зе ма ља. По ред то га, мо ра мо пред у зе ти и све оно што је до нас да по тен ци јал ну еко ло шку ка та стро фу све де мо на нај ма њу мо гу ћу ме ру. Не мо же мо је спре чи ти, али мо же­мо и мо ра мо је убла жи ти.

Та ко су у окви ру Ин сти ту та за ну кле ар­не на у ке „Вин ча“ пред у зе те све по треб не ме ре за сво ђе ње на ми ни мум по сле ди­ца по га ђа ња не ког од обје ка та у кру гу Ин сти ту та. Ура ђен је Опе ра тив ни план де ло ва ња, фор ми ра на потреб на ор га­ни за ци ја по ве за на са дру гим струк ту­ра ма дру штва, а пред у зе те су и мо гу ће тех нич ке ме ре. Основ ни циљ де ло ва ња је за шти та ста нов ни штва ван Ин сти ту та од мо гу ће кон та ми на ци је ра ди о ак тив ним ма те ри ја ли ма. Спро ве де не ме ре обез бе­ђу ју оства ре ње овог ци ља. z

Књижевне­новине,­април­1999.

Проф. др Влад имир Ај да чић

По ша сти ОуПо сле про из вод ње хи ља да атом ских, хи дро ген ских и не у трон ских бом би у САД

на го ми лао се огро ман ну кле ар ни от пад у ко ји спа да и оси ро ма ше ни ура ни јум, То је при род ни ура ни јум из ко га је из ву че но 0,5% изо то па ма се 235, ко ји се ко ри сти за атом ске бом бе и за ну кле ар но го ри во. Ме ђу тим, та ко до би јен „оси ро ма ше ни ура ни јум“ још увек је ви со ко ра ди о ак ти ван. У ки ло гра му овог ура ни ју ма де ша ва се око 25 ми ли о на ра ди о ак тив них рас па да у се кун ди!

Бу ду ћи да је све то мно го ко шта ло, Аме ри кан ци су про на шли на чин ка ко да ово „ђу бре“ упо тре бе, да га се де лом ра то си ља ју и про да ју. На пра ви ли су но во оруж је на ба зи оси ро ма ше ног ура ни ју ма. Оно се ко ри сти као ави он ска и тен ков­ска та над ве ли ке про бој не мо ћи. Аме рич ки ави о ни А­10 ис па љу ју та над од 272 гра ма, а тен ко ви „Абрамс“ и дру ги зр на ма се до 4,74 кг. То оруж је САД и њи хо ви са ве зни ци пр ви пут су упо тре би ли у ра ту са Ира ча ни ма, а за тим у Бо сни про тив Ср ба 1995. го ди не. Ефек ти овог „пр ља вог оруж ја“, за бра ње ног ме ђу на род ним кон вен ци ја ма, су по ра жа ва ју ћи. До вољ но је на ве сти чи ње ни це ко је су обе ло да­ни ли са ми Аме ри кан ци.

Ана ли зом здра вља но во ро ђе не де це у 251 по ро ди ци из др жа ве Ми си си пи, чи ји су оче ви обо ле ли од „син дро ма за лив ског ра та“, утвр ђе но је да су се код 67% бе ба ја ви ле те шке кон ге ни тал не де фор ма ци је. Не ке бе бе су ро ђе не са ку па стом гла­ва ма, не ке не ма ју очи или уши, код не ких су пр сти спо је ни, не ке су без шти та сте жље зде, не ке обо ље ва ју од бо ле сти кр ви, ди сај них или про бав них ор га на итд!

Кри вац за то је оси ро ма ше ни ура ни јум. При уда ру та на ди о ме тал ну пре пре ку (оклоп тен ка, бор них ко ла и сл.) до ла зи до па ље ња ура ни ју ма и ства ра ња ура ни­јум­ди ок си да од ко га се фор ми ра ју аеро со ло ви. Уди шу ћи ове аеро со ло ве, ко ји но ше ни ве тром мо гу да пре ђу и ви ше ки ло ме та ра, аме рич ки вој ни ци су уно си­ли ура ни јум у свој ор га ни зам. У ње му би он зра че њем и хе миј ским отров ним деј­стви ма оште ћи вао мо ле ку ле на сле ђа ­ ДНК и дру ги ће лиј ски ма те ри јал. И те би се про ме не ка сни је ис ка за ле на по том ству ­ де ци вој ни ка обо ле лих од „син дро ма за лив ског ра та“. Та ко су ка жње ни про на ла за чи но вог оруж ја. Али мно го, мно го те же су стра да ли вој ни ци и не ду жно ста нов ни штво Ира ка. То се де си ло и Ср би­ма у Бо сни. Вре ме по лу ра спа да нај о бил ни јег изо то па ура ни ју ма ма се 238 из но си 4,5 ми ли јар де го ди на, прак тич но ко ли ко и ста рост Зе мље! Отуд овај ура ни јум ски ну кле ар ни от пад по ред ху ма них, узро ку је и еко ло шке ка та стро фе. Он ра ди о ак тив­ним ма те ри ја ма за га ђу је чо ве ков жи вот ни про стор у ду гом вре мен ском ин тер ва­лу. За то је оси ро ма ше ни ура ни јум и до био име: ме тал беш ча шћа.

Тре ћег ма ја ове го ди не аме рич ки ге не рал Chuck Wald је по твр дио да НА ТО ави­ја ци ја ко ри сти му ни ци ју са оси ро ма ше ним ура ни ју мом у ра ту про тив Ср би је на Ко со ву и Ме то хи ји. Раз бук та ва ње агре си је НА ТО­а пре ма на шој зе мљи све ви ше по ве ћа ва мо гућ ност из би ја ња Тре ћег свет ског ра та. У ње му ће, без ика кве сум ње, би ти ко ри шће но ну кле ар но оруж је ­ атом ске и хи дро ген ске бом бе. У том ра ту у пр вом тре нут ку нај стра шни је ће про ћи оне зе мље ко је рас по ла жу ве ли ким бро­јем ну кле ар них цен тра ла, јер ће оне би ти при мар не ме те ну кле ар них бо је вих гла­ва но ше них кон ти нен тал ним или ин тер кон ти нен тал ним ра ке та ма.

У том по гле ду три су зе мље нај ра њи ви је. То су САД (има ју нај ве ћи број ну кле­ар них цен тра ла (107), огро ман ну кле ар ни от пад, по стро је ња за обо га ћи ва ње ура­на, ре ак то ре за до би ја ње плу то ни ју ма итд. Дру га је Фран цу ска, са 59 ну клер них цен тра ла на ма лој те ри то ри ји, а тре ћи Ја пан са 54. А ту су још: Не мач ка, Ру си ја, Укра ји на и дру ге европ ске и ва не вроп ске, зе мље.

Га ђа ње ових ци ље ва, чак и са ефи ка сно шћу од са мо не ко ли ко про це на та, до ве­ло би до свет ске ка та стро фе. До шло би до по ја ве „ну кле ар не зи ме“ ­ у ат мос фе ру би се по ди гла огром на ко ли чи на фи но дис пер го ва не ма те ри је (пра ши не) ко ја би спре чи ла про дор Сун че вих зра ка до тла Зе мље. И ни ко још не зна ко ли ко би ова „зи ма“ мо гла да тра је. Го ди на ма, де се ти на ма го ди на или ду же?

По ред ве ли ког гу бит ка људ ских жи во та услед ну кле ар них екс пло зи ја и ра ди­ја ци ја (чи ји би ни во био стра хо ви то ви сок), дру го ве ли ко зло би ло би у то ме што би се то ком вре ме на од ме сец­два да на ко ли чи на ра ди о ак тив них ма те ри ја пу тем ве тра, а за тим ки ша (сне га) и че стич них па да ви на прак тич но ујед на чи ла по це лој пла не ти. Тло, во да и ва здух би ли би ја ко кон та ми ни ра ни ра ди о и зо то пи ма. Та ко би сви би ли по ра же ни ­ по бед ник не би по сто јао.

НА ТО моћ ни ци, на ро чи то они из Евро пе, мо ра ју да има ју ово у ви ду. Њи хо ве су зе мље због пре на се ље но сти, број но сти ну кле ар них по стро је ња и бли зи не ну кле­ар ног про тив ни ка нај бли же то тал ном уни ште њу.

По ку шај те да за ми сли те свет по сле „еруп ци је“ хи ља да чер но бил ских ну кле ар­ки пра ће них екс пло зи ја ма сто ти на хи дро ген ских и не ко ли ко хи ља да атом ских бом би ­ ка та стро фу ко ја би сто ти на ма хи ља да пу та над ма ши ла оне у Хи ро ши ми и На га са ки ју! Та да не би од лу чи ло ко је пр ви по те гао „атом ски оба рач“. Сви би јед­на ко стра да ли и па ти ли. z

63ekocid dveri srpske

64 dveri srpske bombardovawe

Те ри то ри ја СР Ју го сла ви је, по вр ши не 102,173 км2, чи ни са мо 0,07% те ри­то ри је свет ског коп на, од но сно 2,1%

европ ског кон ти нен та. На те ри то ри ји СР Ју го сла ви је сре ће мо се прак тич но са свим ка рак те ри стич ним би о ми ма Евро пе, од но сно, са 5 од укуп но 12 ка рак те ри стич них би о ма све та.

На осно ву ме ђу на род них кри те ри ју ма IUCN­WMC, те ри то ри ја СР Ју го сла ви је, за јед но са пла нин ским под руч јем Бу гар­ске, пред ста вља је дан од шест европ ских, од но сно, је дан од 153 свет ска цен тра би о ло шке ра зно вр сно сти. На те ри то ри­ји Ју го сла ви је на ла зи се 38,93% ва ску­лар них би ља ка Евро пе, 51,16% фа у не ри ба Евро пе, 74,03% фа у не пти ца Евро­пе, 67,61% фа у не си са ра Евро пе. Ви ше од три че твр ти не на ве де ног би о ло шког фон да Ју го сла ви је на ла зи се на те ри то­ри ји Ре пу бли ке Ср би је.

Као што се ви ди из да тих по да та ка, на ша зе мља пред ста вља, с јед не стра не ре ла­тив но ма лу по вр ши ну у од но су на пла не­ту, а с ду ге стра не на ша зе мља пред ста­вља из у зет но бо гат ство у по гле ду би о ло­шке ра зно вр сно сти ка ко ди вљих биљ них и жи во тињ ских вр ста, та ко и њи хо вих за јед ни ца од но сно еко си сте ма. За шти та при ро де у Ср би ји за по че ла је 1948. го ди­не ка да су уста но вље на пр ва за шти ће на при род на до бра, од но сно ин сти ту ци о на­ли зо ва на је осни ва њем За во да за за шти ту при ро де Ср би је, 30. апри ла 1948. го ди не. Те исте, 1948. го ди не, но вем бра ме се ца, осно ва на је Ме ђу на род на (свет ска) уни­ја за за шти ту при ро де (IUCN), ко ја да нас оку пља пре ко 800 чла ни ца из пре ко 130 зе ма ља Све та. Ова ме ђу на род на уни ја де фи ни ше стан дар де, кон вен ци је и дру­ге кри те ри ју ме у обла сти за шти те при ро­де ко је да нас ко ри сти цео свет. Као што се ви ди из да тих по да та ка, у Ср би ји се са си сте мат ском и ор га ни зо ва ном за шти­том при ро де по шло у ко рак са све том, што је сва ка ко ци ви ли за циј ско и кул тур­но­исто риј ско до стиг ну ће Ср би је и срп­ског на ро да.

По ва же ћим ме ђу на род ним стан дар ди­ма и За ко ну о за шти ти жи вот не сре ди не Ср би је, до са да је под за шти ту при ро де ста вље но 5% те ри то ри је Ср би је, а про­

стор ним пла ном Ре пу бли ке Ср би је до 2010. го ди не пла ни ра но је укуп но 10% те ри то ри је. Са мо у Ср би ји за шти ће но је око 1.300 при род них до ба ра, од че га је 5 на ци о нал них пар ко ва, око 120 ре зер ва та при ро де, око 400 спо ме ни ка при ро де, а око 800 ди вљих биљ них и жи во тињ ских вр ста ужи ва пот пу ну за шти ту као при­род не рет ко сти.

Од по чет ка агре си је НА ТО али јан се на СР Ју го сла ви ју, 24. мар та 1999. го ди не, ве ћи број за шти ће них при род них до ба­ра на те ри то ри ји Ре пу бли ке Ср би је био је из ло жен ди рект ним или по сред ним по сле ди ца ма ва зду шних на па да, од но сно бом бар до ва ња и ра ке ти ра ња, и то:

На ци о нал ни парк Ко па о ник (6 пу та), • у пре де лу Пан чи ће вог вр ха (са оште ће њем спо ме ни ка­ма у зо ле ја Јо си фа Пан чи ћа), ре зер ва та Су во ру ди ште и Ду бо ка, Ве ли ке То бе ље и са мог ту ри стич ког цен тра где је раз ру шен хо тел „Ба чи ште“;На ци о нал ни парк Фру шка Го ра • (12 пу та), у пре де лу Чо та, Ири шког вен ца, Бе о чи на, Ра ков ца, Врд ни ка и низ дру гих ме ста на те ри то ри ји на ци о нал ног пар ка;На ци о нал ни парк Та ра, где су иза­• зва на оште ће ња на ло ка ли те ту Цр ве ни по ток, је дин стве ном аутох­то ном ста ни шту шум ске за јед ни це Пан чи ће ве омо ри ке и ни за дру­гих вр ста;На ци о нал ни парк Шар пла ни на;• Парк при ро де Гр ми ја код При­• шти не (11 пу та), у пре де лу Бу то­вач ког бре га, гра ча нич ког је зе ра, из лет нич ког цен тра и на дру гим ме сти ма у окви ру овог за шти ће­ног под руч ја;Ре зер ват при ро де Га зи ме стан код • При шти не (ви ше пу та), за шти ћен као је дин стве но ста ни ште рет ке и ен де мич не биљ не вр сте ­ ко сов­ског бо жу ра, и као про стор од из у зет ног кул тур но­исто риј ског зна ча ја, уз оште ће ње спо ме ни ка ко сов ским ју на ци ма;Парк при ро де Па лић код Су бо ти­• це, где је бом бар до ван про стор у при о ба љу Па лић ког је зе ра;

Пре део из у зет них од ли ка Ми ру ша • код Кли не, где је бом бар до ва но се ло Во лу јац у око ли ни овог из у­зет ног мор фо­хи дро ло шког фе но­ме на и при род не атрак ци је;Спе ци јал ни при род ни ре зер ват • ко виљ ско­пе тро ва ра дин ски рит (ви ше пу та), у пре де лу ма на сти­ра Ко виљ и мо ста на Ду на ву код Бе шке;Парк при ро де Вр шач ке пла ни не (2 • пу та) где је бом бар до ван про стор око ТВ ре пе ти то ра;Под руч је Ов чар ско­ка блар ске кли­• су ре код Чач ка (5 пу та), пла ни ра но за за шти ту као пре део из у зет них од ли ка и спо ме нич ка, кул тур но­исто риј ска це ли на са 10 ма на сти­ра, где је бом бар до ван врх пла­ни не Ов чар и оште ћен ма на стир Сре те ње;Под руч је Див чи ба ра, пре део из у зе­• тан по фло ри стич ко­вегетациjским и пеј са жним обе леж ји ма и ре кре­а тив но­ту ри стич ко под руч је пла­ни ра но за за шти ту у окви ру ком­плек са Ва љев ских пла ни на;Под руч ја пла ни на Руд ник и Ја стре­• бац, пла ни ра на за за шти ту као пар­ко ви при ро де;Ам би јен ти не по крет них кул тур них • до ба ра од из у зет ног зна ча ја (ма на­сти ри Гра ча ни ца, Пећ ка па три јар­ши ја, Жи ча, цр кве Св. Ни ко ле и Св. Бо го ро ди це код Кур шу мли је, Ет но се ло у Си ро гој ну и др.).

По себ ну прет њу за жи вот ну сре ди ну, жи вот и здра вље љу ди пред ста вља бом­бар до ва ње ин ду стриј ских и хе миј ских по стро је ња: Азо та ре Пан че во (фа бри ка за про из вод њу азот них ве штач ких ђу бри­ва), Ра фи не ри је Пан че во и Пе тро хе миј­ског ком плек са Пан че во. Не ки по го ни и скла ди шта су ди рект но по го ђе ни, а не ки су стра да ли од ре зул ту ју ће екс пло зи је и по жа ра. За га ђе ни обла ци ко ји су на ста­ли на кон бом бар до ва ња но си ли су про­дук те са го ре ва ња ви нил хло ро мо но ме ра, хло ра, ок си да, амо ни ја ка, азот них ок си да, наф те и ње них де ри ва та. Сви ови флу и­ди су због НА ТО бом бар до ва ња до спе ли

По сле ди це НА ТО агре си је на за шти ће на при род на до бра, биљ ни и жи во тињ ски свет

Мр Ра до мир Ман дић

64 natodveri srpske

dveri srpske 65srbije

у ат мос фе ру, во ду и тло и пред ста вља ју ве ли ку прет њу за људ ски жи вот и здра­вље и еко ло шке си сте ме ло кал но и на ши рем под руч ју Бал ка на, тј. Евро пе. У то ку агре си је НА ТО­а те шко је оште ће но ви ше тран сфор ма тор ских ста ни ца. То ком ових на па да зна ча јан број љу ди је био по вре­ђен, ин ток си ни ран и ева ку и сан.

Та ко ђе, нус про дук ти са го ре ва ња наф те већ пло ве ме ђу на род ном ре ком Ду нав у ви ду сло ја наф те ду гач ког 15 км и ши ро­ког 400 м, уни шта ва ју ћи жи ви свет ко ји у тим ре ка ма жи ви.

Европ ска јав ност мо ра би ти све сна и чи ње ни це да го ри ва ко ја ко ри сте рат ни ави о ни и ле те ли це са др же ве ли ки број ви со ко ток сич них суп стан ци чи је са го­ре ва ње је ток сич но и кан це ро ге но. Као ре зул тат са го ре ва ња ових суп стан ци ства­ра ју се азот ни ок си ди, хло ро ва на и дру га штет на је ди ње ња, ко ја уни шта ва ју шу ме и ве ге та ци ју, а има ју и ди рект не по сле ди це на људ ско здра вље. Ре зул та ти са го ре ва ња ста би ли за то ра го ри ва, за јед но са је ди ње­њи ма оло ва и флу о ра, про из во де ра ди­ка ле са флу о ром ко ји у до ди ру са жи вим све том (љу ди и жи во ти ње) про у зро ку ју бол не ра не и опе ко ти не.

Све на пред на ве де не „за га ђу ју ће мaтepиje, (хе ми ка ли је од са го ре ва ња ави он ског го ри ва, про дук ти екс пло зи ја, хе ми ка ли је ко је се осло ба ђа ју код хе миј­ских уде са, и др.) за га ђу ју ва здух, тло, во ду, и ути чу на „ла нац ис хра не“ (биљ ке ко је се уз га ја ју на за га ђе ном зе мљи шту и жи во ти­ње ко је се хра не тим биљ ка ма, а чи је мле­ко или ме со слу же у ис хра ни) и еле мен те ко ји од ње га за ви се. Штет не по сле ди це бом бар до ва ња осе ћа ће се ду го уз по раст ма лиг них, плућ них, ко жних и др. бо ле сти, по што осло бо ђе не опа сне екс пло зив не и за па љи ве ма те ри је има ју ду го роч но кан­це ро ге но, му та ге но и те ра то ге но деј ство. Све на ве де не осло бо ђе не ма те ри је не по­вољ но ути чу на озон ски омо тач, а по себ­но на кли мат ске про ме не.

У то ку агре си је на Ју го сла ви ју пре кр­ше но је 20­ак ме ђу на род них кон вен ци­ја из обла сти за шти те жи вот не сре ди не, а чи је су пот пи сни це и зе мље ко је под окри љем НА ТО­а уче ству ју у агре си ји на СР Ју го сла ви ју. Не ке од тих кон вен ци ја су: кон вен ци ја о за шти ти свет ске кул тур­не и при род не ба шти не (усво је на 1972. г.), Беч ка кон вен ци ја о за шти ти озон ског омо та ча (усво је на 1985), Кон вен ци ја ОУН о про ме ни кли ме (усво је на 1992. г.), Кон­вен ци ја о пре ко гра нич ном за га ђи ва њу ва зду ха на ве ли ким да љи на ма (усво је на 1979), Ха шка кон вен ци ја о за шти ти кул­тур них до ба ра у слу ча ју ору жа ног су ко ба (усво је на 1954), Кон вен ци ја о би о ло шкој ра зно вр сно сти (усво је на у Рио де Же не­и ру 1992), Ба зел ска кон вен ци ја, Бон ска, Рам сар ска и мно ге дру ге.

Све ово го во ри да ће по сле ди це НА ТО агре си је на при ро ду и жив свет у Ср би ји и Ју го сла ви ји на не ти озбиљ не и ду го роч­не по сле ди це по при ро ду и жи вот ну сре­ди ну и су сед них зе ма ља, Евро пе и це ле пла не те. z

Књижевне­новине,­ април­1999.

Петер Хандке

ЧИТАвА ПлАНеТА ЗОве Се ЈуГОСлАвИЈА

Хвала НАТО. Хвала велики мали писци, од Гарсије Маркеса до Гинтера Гра­са, од Кензабура Ое до поткоманданта Маркоса због оног што нису написа­ли. Хвала Папи и Ватикану због његове беле блажене тишине.

Велики корак за човечанство! Међутим, за оне који се на нашој планети Земљи још нису претворили у Марсовце и остале Зелене колаче, њихова домовина је, почевши од 24. марта 1999. године, Србија, Црна Гора, Репуб­лика Српска, Југославија.

Марс­напада, и за време марсовских напада Хелсинки, Мадрид, Алжир, Дар ес Салам (кућа­мира), Јерусалим, Јерихон, Багдад, па чак и Лондон, Париз, Берлин и Вашингтон ће бити део Југославије!»

(Из­јутарње­буке­војног­аеродрома­Вилакубле,­недалеко­од­Париза.)

Владимир Војнович

ПИСМО СРПСКИМ ПИСЦИМА

Драги пријатељи и колеге,Постоји једноставна и свима доступна истина: насиље рађа насиље, и ништа

друго. У Београду падају ракете, из Приштине беже људи, у Албанији и Маке­донији и Црној Гори слегле су се стотине хиљада избеглица. НАТО авиони бацају на земљу бомбе да убијају живе, а потом довозе лекове и храну да лече и хране преживеле. Протести који су у целом свету све гласнији често добијају неразумне облике, екстремисти свих земаља и усмерења живну­ли су, и труде се да насталу ситуацију искористе за своје циљеве. Будаласти апсурдни свет.

Саосећам са вама, желим вам свима да преживите ове црне дане, и, уоп­ште, да опстанете. Ја, наравно, осуђујем акције натовских стратега, насилне и глупе. Тешко решиве проблеме они су учинили нерешивима, и сами себе сатерали у ћорсокак из којег нема излаза. 1.­априла­1999.­Минхен

Владимир Волков

СТИДИМ Се ШТО САМ ФРАНЦуЗ

Стидим се што сам Француз... Стидим се кукавичлука. Стидим се охолости, стидим се слугерањства. Стидим се глупости. Стидим се Француске. У овом часу бих желео да сам Србин. Више бих волео да примим неправедне бом­бе него да их бавцам.

Владимир Волков

ЦелИвАО САМ СРБИЈу

На Ве ли ки Пе так био сам у јед ној бе о град ској цр кви. Це ли вао сам ико ну Го спо да Ису са Хри ста. Це ли ва ју ћи но ге Спа си те ља це ли вао сам Ср би ју...

9.­април­1999.­го­ди­не

Књижевне­новине,­­ратни­бројеви

65ekocid dveri srpske

Пр ва ме ђу на род на кон фе рен ци ја о об но ви жи вот не око ли не у Ју го сла­ви ји (First In ter na ti o nal Con fe ren ce

on En vi ron men tal Re co very of Yugo sla­via) ­ ENRY2001, одр жа на је од 27. до 30. сеп тем бра 2001. го ди не у Бе о гра ду у по слов ној згра ди „Ју го пе тро ла“, Ми лен­ти ја По по ви ћа 1.

Кон фе рен ци ју су ини ци ра ле проф. др Ја сми на Ву јић са Уни вер зи те та Ка ли фор ни­је у Бер кли ју, САД, и др Та тја на Је вре мо вић са Пар дју Уни вер зи те та, Ла фа јет Ин ди ја на, САД, са ци љем по кре та ња све о бу хват не еко ло шке об но ве на ше зе мље кроз не по­сред но из но ше ње по сто је ћих про бле ма пред ме ђу на род ну јав ност, при ка зи ва ње нај мо дер ни јих тех но ло ги ја за са ни ра ње за га ђе них ме ста, и пред ла га ње бу ду ћих пра ва ца у од но су на на уч но­струч не, фи нан­сиј ске, ор га ни за ци о не, прав не и дру штве­не аспек те за шти те и об но ве око ли не. Овој ини ци ја ти ви се убр зо при дру жио ве ли ки број афир ми са них струч ња ка из зе мље и ино стран ства, ко ји су схва ти ли да ви ше не сме би ти од ла га ња у при сту па њу об но ви жи вот не око ли не у Ју го сла ви ји. Ко ли ко нам је поз на то, од та да се на др жав ном ни воу ни је мно го ура ди ло по пи та ње са на­ци је те ре на. С дру ге стра не, оче ку је мо да ће се у фе бру а ру по ја ви ти књи га др Зо ре Вук ми ро вић ко ја се ба ви ка та стро фал ним по сле ди ца ма ра та по при род ну око ли ну и људ ско здра вље. Др Вук ми ро вић је ус пе ла по сле ду го го ди шњег ис тра жи ва ња да по ка­же и до ка же од ре ђе не усло ве и по сле ди­це. За јед но са др Ја сми ном Ву јић је ра ди ла на збор ни ку и кон фе рен ци ји ENRY2001 о по сле ди ца ма бом бар до ва ња.

Пре но си мо део за кључ ака и пре по ру ка са кон фе рен ци је ENRY 2001.

УВОДНа по чет ку тре ћег ми ле ни ју ма Ју го­

сла ви ја се, по ред гло бал них про бле ма за га ђи ва ња око ли не, су о чи ла са ре ша­ва њем про бле ма угро жа ва ња при ро де и при род них ре сур са, за тим са еко ло шком ште том у око ли ни ин ду стриј ских по стро­је ња, као и опа да њем ква ли те та жи во та и угро жа ва њем здра вља ста нов ни штва, услед ис цр пљу ју ће де це ни је еко ном ских санк ци ја, а по себ но по сле НА ТО бом бар­до ва ња 1999. го ди не

У то ку НА ТО бом бар до ва ња, 78 ин ду­стриј ских и 45 енер гет ских по стро је ња су оште ће на или уни ште на, уз осло ба ђа­ње хи ља да то на кан це ро ге них, му та ге них и ток сич них хе ми ка ли ја, укљу чу ју ћи не ке ду го жи ве ће ор ган ске за га ђи ва че, ко ји су за бра ње ни Сток холм ском кон вен ци јом за људ ску упо тре бу. Из го ре ло је пре ко 150.000 то на наф те и наф них де ри ва та, као и 367.000 то на ке ро зи на. Ви ше од 20.000 ку ћа је уни­ште но, и нај ма ње 31.000 му ни ци је од оси­ро ма ше ног ура на (ОУ) од 30 ми ли ме та ра је ис па ље но. Гру па Г17 про це ни ла је да је ште та на не та ин фра струк ту ри пре шла 30 ми ли јар ди до ла ра.

Де таљ на ана ли за про це не еко ло шке ште те и пред ло га за еко ло шки опо ра вак тре ба да укљу чи сле де ће:

ста ње до 1991. го ди не (укљу чу ју ћи -прет ход не еко ло шке ка рак те ри сти ке, као и со ци јал ни и при вред ни раз вој),

про ме не до ко јих је до шло из ме ђу -ју на 1992. и мар та 1999. го ди не, и ко је укљу чу ју ефек те спо ља шњих еко ном­ских санк ци ја и ци вил них ра то ва,

НА ТО бом бар до ва ње 1999. го ди не, и -пе ри од по сле 10. ју на 1999. го ди не. -

Да би се утвр ди ле крат ко роч не и ду го­роч не по сле ди ца по здра вље љу ди, укљу­чу ју ћи пси хо со мат ске и со ци јал не по сле­ди це, мо ра ју се спро ве сти епи де ми о ло шке сту ди је ко је ће са ку пи ти де таљ не по дат ке и про це ни ти ри зи ке по здра вље.

Овај из вештај да је кра так пре глед ра зних ана ли за пред ста вље них у то ку Кон фе­рен ци је ENRY2001. Та ко ђе су укљу че ни за кључ ци и пре по ру ке не ко ли ко рад них гру па у ве зи са опо рав ком жи вот не сре­ди не у Ју го сла ви ји.

ЗА ГА ђЕ ЊЕ ВА ЗДУ хА, ЗЕ МЉИ-ШТА, ПО ВР ШИН СКИх И

ПОД ЗЕМ НИх ВО ДАДо1990. го ди не ва здух је био нај за га ђе­

ни ји у на се љи ма, че му су нај ви ше до при но­си ле тер мо е лек тра не на угаљ, ин ду стриј­ска по стро је ња, ло же ње на угаљ, шум ски по жа ри и из дув ни га со ви из ауто мо би ла. Не е фи ка сно ко ри шће ње енер ги је и ни ска тех нич ка ефи ка сност ин ду стриј ских про­це са до при не ла је по гор ша њу си ту а ци је, без об зи ра на „по зи ти ван“ ути цај сла бље­ња при вре де на ква ли тет ва зду ха.

Ис пу шта ње отров них хе ми ка ли ја у то ку НА ТО бом бар до ва ња ве ли ких ин ду стриј­ских по стро је ња 1999. го ди не је до ку мен­то ва но. Нај ва жни ја ин ду стриј ска по стро­је ња ко ја су или оште ће на или уни ште на укљу чу ју Пан че во (Ра фи на ре ри ја наф те, Фа бри ка ве штач ког ђу бри ва и Пе тро хе ми­ја), Но ви Сад (Ра фи не ри ја наф те), Сме де ре­во (скла ди ште наф те), Ва ље во (ин ду стриј­ско по стро је ње), Кра гу је вац (ин ду стриј­ско по стро је ње) и Бор (руд ник). Огром не ко ли чи не отров них хе ми ка ли ја су ис цу ре­

еко ло шке по сле ди це бом бар до ва ња Ср би јеОгром не ко ли чи не отров них хе ми ка ли ја су ис цу ре ле у око ли ну ових по стро је ња, за га ђу ју ћи зе мљи ште, ка на ле и ре ке. Ис пу ште ни су и гу сти обла ци отров них хе ми ка ли ја... Уни шта ва ње елек трич них тран сфор ма то ра до ве ло је до ис пу шта ња пи ра ле на и дру гих је ди ње ња. Има ју ћи у ви ду да су сва ова је ди ње ња из у зет но ток сич на са мо гу ћим кан це ро ге ним, те ра то ге ним и му та ге ним ефек ти ма, по сле ди це по здра вље и око ли ну тек тре ба да бу ду про це ње не

66 natodveri srpske

Др Јасмина Вујић

ле у око ли ну ових по стро је ња, за га ђу ју ћи зе мљи ште, ка на ле и ре ке. Ис пу ште ни су и гу сти обла ци отров них хе ми ка ли ја... Уни­шта ва ње елек трич них тран сфор ма то ра до ве ло је до ис пу шта ња пи ра ле на и дру­гих је ди ње ња. Има ју ћи у ви ду да су сва ова је ди ње ња из у зет но ток сич на са мо гу ћим кан це ро ге ним, те ра то ге ним и му та ге ним ефек ти ма, по сле ди це по здра вље и око­ли ну тек тре ба да бу ду про це ње не. Не ка од ових ток сич них је ди ње ња при па да ју гру пи еко ло шки ду го жи ве ћих и аку му ли­ра ју се у лан цу ис хра не. Ди ок си ни, фу ра ни и дру ги ток сич ни га со ви ко ји су осло бо ђе­ни у то ки НА ТО бом бар до ва ња су та ко ђе де тек то ва ни у не ко ли ко зе ма ља у око ли ни (Пољ ска, Ма ђар ска и Грч ка). Ни во ди ок си­на, ко ји су та ко ђе де тек то ва ни у ва зду ху у Ско пљу не по сред но по сле НА ТО бом бар­до ва ња Пан че ва, био је се дам пу та из над ме ђу на род ног до зво ље ног ни воа.

Кон та ми на ци ја ва зду ха је кон ти ну ал но ме ре на у на се љи ма у то ку вој них ак тив но­сти. Нео п ход но је да се кон тро ла на ста ви да би се утвр ди ло да ли ове кон та ми на ци је ва зду ха ко је су би ле ло ка ли зо ва не у про сто­ру и вре ме ну, мо гу да до ве ду до озбиљ ни јих ду го роч них по сле ди ца. До кон та ми на ци је зе мљи шта је до шло или ди рект ним ис пу­шта њем ток сич них хе ми ка ли ја или та ло же­њем кон та ми на на та из ва зду ха...

Чак и у то ку НА ТО бом бар до ва ња, а на ро­чи то по сле ра за ра ња глав них ин ду стриј­ских по стро је ња, низ про гра ма ме ре ња и кон тро ле око ли не су за по че ти са ци љем да се про це ни обим ште те услед ових ра за ра ња. Ови про гра ми су се од но си ли

на не ко ли ко нај за га ђе ни јих ме ста у бли зи­ни ра фи не ри ја и скла ди шта наф те, пе тро­хе миј ске ин ду стри је и дру гих хе миј ских и ин ду стриј ских по стро је ња, чи ја ра за ра ња су до ве ла да зна чај них ис пу шта ња отров­них и опа сних хе ми ка ли ја у око ли ну. Ова ме ре ња и кон тро ла су се углав ном од но­си ли на те шке ме та ле.

Је дан од глав них по ка за те ља ста ња око ли не у не кој обла сти је сте ква ли тет над зем них и под зе минх во да. У по чет­ним ме ре њи ма узо ра ка под зем них во да узе тих са ве ћих ду би на на ђе ни су ни ски ни вои ор ган ских је ди ње ња. Ка ко је утрв ђе­на ве ли ка вре мен ска про мен љи вост кон­цен тра ци је ових је ди ње ња, прет по ста вља се да по сто ји та лас за га ђе ња ко ји се кре ће ис под по вр ши не, што ука зу је на по тре бу по сто ја ња про гра ма ду го роч не кон тро ле и ме ре ња да би се оси гу рао еко ло шки ква­ли тет глав них из во ра во де за пи ће. Ово је на ро чи то ва жно због до ка за не кон та ми­на ци је зе мљи шта и под зем них во да бли­жих по вр ши ни у овим обла сти ма, и ве ли ке ве ро ват но ће да ће кон та ми на ци ја до спе ти до ду бљих сло је ва под зем них во да.

Тре ба на гла си ти да је ве ли ка па жња по све ће на сма ње њу из во ра кон та ми­на ци је око Пан че ва и Но вог Са да, да би се на тај на чин спре чи ла кон та ми на ци ја из во ра во де за пи ће за ове гра до ве. На овим ме сти ма је про на ђе на и вр ло озбиљ­на кон та ми на ци ја те шким ме та ли ма, а и по ви шен ни во те шких ме та ла у под зем­ним во да ма, што ука зу је да ће еко ло шки про блем би ти ду го ро чан. Утвр ђе но дра­стич но сма ње ње ква ли те та по вр шин ских

во да у бли зи ни уни ште них ин ста ла ци ја, на ро чи то Ду на ва код Но вог Са да и Пан че­ва, зах те ва хит ну ак ци ју. Та ко ђе је ја сно да ће огром не ко ли чи не ви со ко кон та ми ни­ра них се ди ме на та ко ји су се на та ло жи ли у то ку по след њих 30 го ди на у Ђер дап ском ре зер во а ру, пред ста вља ти је дан од нај те­жих про бле ма ко ји ће зах те ва ти пот пу но но ве ме то де ре ша ва ња.

Нео п ход но је да се па жња од мах по све­ти ре ша ва њу ових про бле ма да би се из бе­гло да ље уни шта ва ње жи вот не сре ди не и оства ри ло бо ље здрав стве но ста ње и су гур­но сти ста нов ни ка Ју го сла ви је у бу дућ но­сти. Од из у зезт не ва жно сти је осни ва ње је дин стве ног за во да ко ји би ко ор ди ни рао и ор га ни зо вао ме ре ња, са ку пља ње и ана­ли зи ра ње по да та ка, на осно ву ко јих би се про це њи вао ри зик, пра ви ли мо де ли по на­ша ња за га ђи ва ча, утвр ђи ва ли при о ри те ти и ко ор ди ни ра ле ак ци ја за са ни ра ње. Та ко­ђе је од из у зет не ва жно сти да се по кре не ри го ро зан про грам кон тро ле ква ли те та ко ји би оси гу рао тач ност при ку пље них по да та ка у то ку про гра ма оба ве зних ме ре­ња. Ве о ма је ва жно да се на гла си да ће се при сту пи ти про гра му ду го роч них ме ре ња да би се кон ти ну и ра но про це њи вао ри зик од да љих еко ло шких за га ђе ња и до ку мен­то ва ла ефи ка сност пред у зе тих ме ра за са на ци ју еко ло шких за га ђе ња.

Алар мант ни про бле ми ко ји су на ста ли као по сле ди ца бом бар до ва ња у 1999. го ди­ни су до дат но по ве ћа ли те шку еко ло шку си ту а ци ју у зе мљи до ко је је до шло ду го­го ди шњим за не ма ри ва њем еко ло шких про бле ма. z

67ekocid dveri srpske

Последице бомбардовања

У то ку апри ла и ма ја, агре сор је не по сред ним и по сред ним деј­стви ма оне спо со бља вао елек тро­

е нер гет ски си стем, с ци љем да иза зо ве ху ма ни тар ну ка та стро фу ши ро ких раз­ме ра. Пр во ди рект но деј ство би ло је 23. апри ла 1999. го ди не, ка да је ра зор ним про јек ти ли ма га ђао тра фо ста ни цу 220 /110 ки ло вол ти (kV) „Бе о град 3” и ТС 110 / 35 kV „Бе о град 9“.

У пе ри о ду од 2. до 22. ма ја агре сор је ба цао ка сет не бом бе са ви со ко про вод­ним влак ни ма по нај зна чај ни јим пре но­сним објек ти ма ­ ТС „Ниш 2” и раз вод ном по стро је њу „Дрм но“ (по три пу та), тра фо­ста ни ца ма „Обре но вац“, „Но ви Сад 3”, „Бе о­град 8” и „Ба ји на Ба шта“ (по два пу та) и тра фо ста ни ца ма „Бе о град 5”, „Бе о град 3”, „Ко сто лац А“ и „Ко лу ба ра А“ (по јед ном). Та деј ства су у од ре ђе ном пе ри о ду иза­зва ла го то во пот пун рас пад ЕЕС и оста­вља ла су без елек трич не енер ги је нај­ве ћи део Ре пу бли ке.

Eлек трична енер ги ја je бр зо до ла зи ла до по тро ша ча, па је у пе ри о ду од 22. до 31. ма ја агре сор по два пу та деј ство вао ра зор ним про јек ти ли ма на ТС 400 / 220 kV „Обре но вац ”, ТС 400 / 220 / 110 kV „Но ви Сад 3 ”, ТС 400 / 220 / 110 kV “ Ниш 2 ”, ТС 400/220/110 kV „Бе о град 8” и ТС 220/110 kV „Бе о град 5”, а по је дан пут је деј ство вао на раз вод но по стро је ње 400 kV “ Дрм но ” и ТС 110/35 kV “ Ко лу ба ра“.

У тим деј стви ма уни ште на су или су оште ће на 32 енер гет ска тран сфор ма то­

ра, укуп не сна ге 4.315 ме га вол там пе­ра (MVA), и то: шест на на по ну 400 kV, сна ге 2.300 MVA, 12 на на по ну 220 kV, сна ге 1.300 MVA и 14 на на по ну 110 kV, сна ге 632 MVA. За тим, 98 по ља на тра­фо ста ни ца ма и раз вод ним по стро је њи­ма на на по ну 400 kV, 220 kV и 110 kV. Сва ко од ових по ља (тран сфор ма тор­ско, да ле ко вод но или спој но) са др жи зна тан број ви со ко на пон ских уре ђа­ја (пре ки да ча, ра ста вља ча, од вод ни ка пред на по на …)

Ра зо ре не су и чи та ве де о ни це да ле­ко во да ви со ког на по на ко ји по ве зу ју нај ве ће про из вод не ка па ци те те са ве ли­ким гра до ви ма, у ко ји ма жи ви нај ве ћи број ста нов ни ка Ср би је. Уни ште ни су или оште ће ни сту бо ви са при па да ју ћом опре мом и зна чај на ду жи на про вод ни­ка ­ 25 сту бо ва на 19 пра ва ца на по на 400 kV, 220 kV и 110 kV. Са мо на пре ла зу да ле ко во да пре ко Са ве, код Обре нов ца, уни ште но је шест спе ци јал них но се ћих сту бо ва, ко ји су ви со ки око 70 ме та ра и шест спе ци јал них за те зних сту бо ва.

Ру ше њем ових сту бо ва, уз уни шта ва ње ТС „Обре но вац“, оне мо гу ће на је про из вод­ња у нај ве ћим ЕПС­овим тер мо е лек тра­на ма (укуп но 2700 ме га ва та), јер су оста­ле без елек трич не енер ги је за соп стве ну по тро шњу, што је пред ста вља ло ве ли ку опа сност да до ђе до ха ва ри ја ши рих раз­ме ра у овом енер гет ском ги ган ту.

Те ро ри стич ким и агре сор ским деј­стви ма на Ко со ву и Ме то хи ји, оне спо со­

бље ни су нај зна чај ни ји да ле ко во ди од ТЕ „Ко со во“ пре ма Ма ке до ни ји, Ал ба ни­ји, Цр ној Го ри и тра фо ста ни ци „Ниш 2”, с ци љем да се наш си стем изо лу је од што ви ше су сед них ЕЕС. Вр ста и обим оште ће­ња још ни су у пот пу но сти са гле да ни, јер по је ди ним од тих ме ста ни ра ни је а ни са да ни је мо гу ће при ћи, а да се не угро­зе људ ски жи во ти.

По сред ним деј стви ма агре со ра оште­ће на су и по стро је ња и уре ђа ји за ди стри­бу ци ју елек трич не енер ги је, за тим, по је­ди ни про из вод ни ка па ци те ти (ТЕ „Ко лу ба­ра“, ХЕ „Би стри ца“, ТЕ­ТО Но ви Сад) као и дру ги објек ти.

По сле ди це НАТО деј ста ва по елек тро е нер гет ски си стем Ср би јеРа зо ре не су и чи та ве де о ни це да ле ко во да ви со ког на по на ко ји по ве зу ју нај ве ће про из вод не ка па ци те-те са ве ли ким гра до ви ма, у ко ји ма жи ви нај ве ћи број ста нов ни ка Ср би је. Уни ште ни су или оште ће ни сту бо ви са при па да ју ћом опре мом и зна чај на ду жи на про вод ни ка

68 natodveri srpske

ВИ СО КО ПРО ВО ДЉИ ВА ВЛАК НАУ пе ри о ду од 2. до 14. ма ја до го ди ло се

ви ше по ре ме ћа ја у ЕЕС ЕПС­а, иза зва них пре кри ва њем пре но сних по стро је ња ви со ко про во дљи вим влак ни ма.

Влак на су ба ца на по мо ћу спе ци јал­них бом би ти па CBU­102(V)2/B, са 202 ка се те ти па BLU­114/B. У сва кој ка се ти је би ло 147 ка ле мо ва са спе ци јал ним оп тич ким влак ни ма на па ре ним алу ми­ни ју мом, ду жи не 150 m и де бљи не 6–7 ми кро ме та ра. При ли ком па да на опре му у по стро је њи ма је до ла зи ло до крат ких спо је ва. Де ло ва њем за шти те на да ле­ко во ди ма, тран сфор ма то ри ма и са бир­ни ца ма, це ла по стро је ња су оста ја ла у без на пон ском ста њу, па је до ла зи ло до де ли мич них рас па да ЕЕС ЕПС­а.

На ве де не бом бе су ба ца не на на ша по стро је ња у че ти ри на вра та:

2. ма ја у 21:45 на ТС 400/220 кV „Обре­но вац“, ТС 220/35 кV „Ба ји на Ба шта“, ТС 2 400/220/110 кV „Ниш“, ТС 400/220/110 кV „Но ви Сад 3” и РП 400 кV „Дрм но“

7. ма ја у 21:21 на ТС 400/220 кV „Бе о­град 8”, ТС 220/110 kV „Бе о град 5”, ТС 400/220 kV „Обре но вац“ и ТС 220/110 kV „Бе о град 3”

13. ма ја у 22:40 на РП 400 kV „Дрм но“, ТС 400/220/110 kV „Ниш 2”, ТС 400 и 110 kV „Но ви Сад 3” и по стро је ње 110/35 kV ТЕ „Ко лу ба ра“

22. ма ја у 02:18 на РП 400 и 220 kV „Дрм но, ТС 400/220 kV „Бе о град 8«, ТС

400/220/110 kV „Ниш 2«, ТС 220/35 kV „Ба ји на Ба шта“ и по стро је ње 110 kV ТЕ „Ко сто лац А“.

По ред то га, ве тар је по вре ме но на но­сио ви со ко про во дљи ва влак на са нео­чи шће них де ло ва по стро је ња и из бли­ске око ли не на де ло ве ко ји су би ли већ очи шће ни и пу ште ни у по гон. Због то га је, та ко ђе, до ла зи ло до крат ких спо је­ва на по стро је њи ма.

По ме ну ти по ре ме ћа ји су би ли нај­те жи у исто ри ји ЕПС­а.

Рад дис пе че ра у Дис пе чер ском цен­тру ЕПС­а, „Елек тро и сто ко вим“ мре жним ре ги о нал ним цен три ма и дис пе чер­ским цен три ма елек тро ди стри бу тив­них пред у зе ћа био је ве о ма оте жан, с об зи ром на прак тич но исто вре ме­не по ре ме ћа је у не ко ли ко кључ них по стро је ња у ко ји ма је до шло до пот­пу ног без на пон ског ста ња.

Због тих си мул та них ква ро ва, дис пе­че ри су пр ви пут би ли у си ту а ци ји да јед но вре ме но ус по ста вља ју по је ди не де ло ве ЕЕС­а. Тре ба ло је бр зо до но­си ти пра вил не од лу ке, че сто и ин ту и­тив не, ка ко би се што пре обез бе ди ло де ли мич но или не где и пот пу но на па­ја ње елек трич ном енер ги јом по је ди­них елек тро ди стри бу тив них пред у­зе ћа у Ср би ји.

По ред то га, у по је ди ним тра фо ста­ни ца ма и елек тра на ма је до ла зи ло до ква ро ва на опре ми, чи ме је до дат но оте жа но ус по ста вља ње ЕЕС­а.

БОМ БЕ СА ЕЛЕК ТРО ПРО-ВОД НИМ ВЛАК НИ МА

Бом бе са елек тро про вод ним влак ни ма су про јек ти ли ко ји, уме сто кла сич ног екс­пло зи ва, има ју 202 ма ње ка се те, од ко јих сва ка са др жи 147 ка ле мо ва са по 150 ме та ра елек тро про вод них вла ка на (јед­на бом ба са др жи влак на укуп не ду жи не 4.454 ки ло ме тра!). На зив „гра фит на бом­ба“ је, ма да нео д го ва ра ју ћи, одо ма ћен у ши рој упо тре би пр вих да на и по ти че оту­да што влак на по ка зу ју осо би не елек тро­про вод но сти слич не гра фи ту.

Влак но се са сто ји од 30­ак ни ти, сва ка је преч ни ка око 13 ми кро на. Јед ну нит чи не елек тро и зо ла ци о ни но сач ци лин дрич ног об ли ка (преч ни ка 6–7 ми кро на, ста кла сте струк ту ре) и елек тро про вод на пре вла ка од чи стог алу ми ни ју ма. Про се чан хе миј ски са став влак на је: алу ми ни јум 58%, си ли­ци јум ок сид 34%, кал ци јум 3,9%, на три јум 0,6%, маг не зи јум 1%, ка ли јум 0,4% и тра­го ви строн ци ју ма, ба кра и цин ка.

При ли ком осло ба ђа ња из ка се та, влак­на обра зу ју мре жу ко ја по кри ва под руч је по вр ши не не ко ли ко хек та ра. У ди рект­ном кон так ту са елек трич ним во до ви ма да ле ко во да или ве ли ких елек тро е нер­гет ских по стро је ња ко ја су под на по ном, влак на иза зи ва ју крат ке спо је ве и ре ак­ци ју за штит них уре ђа ја ко ји та по стро је­ња из ба цу ју из по го на, та ко да до ла зи до па да де ла или це ло куп ног елек тро е нер­гет ског си сте ма. z

69ekocid dveri srpske

70 dveri srpske bombardovawe70 osiroma[enidveri srpske

Фонд истине о Србима захтева од Европске уније да оформи међународну Комисију за

утврђивање кривице ваздухопловних снага НАТО­а, које су приликом агресије на СР Југославију користиле осиромашени уранијум ­ с правом предлагања три члана у оквиру надлежне Комисије.

НАТО је, у периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. године, по сопственом признању, користио пројектиле са осиромашеним уранијумом, односно пројектиле који су носили 9 тона нуклеарног отпада.

Око 5.000 зрна са осиромашеним ура­нијумом испаљено је из седмоцевних авионских топова од 30 мм GAU 8А типа GETLING, уграђеним у авионе А­10А из састава Ратног ваздухопловства САД.

Данак смрти војника из Европске уније (који су били у служби за време агресије на Републику Српску 1995. и СР Југосла­вију 1999) превазишао је бројку од стоти­ну несрећника који су умрли од рака или леукемије. Додајмо и чињеницу да је са КФОР­овим гардистима из Италије, Бел­гије, Енглеске ­ који су страдали од после­дица зрачења ­ смрт задесила и официре Приштинског корпуса Војске Југославије (досада забележена 4 смртна случаја и 10 оболелих од леукемије).

Степен радијације је, током две вандал­ске агресије, у Републици Српској био 16 пута већи од дозвољеног, а у СР Југосла­вији, на контаминираним локацијама, 100 пута већи него код природног садржаја урана у земљишту.

Напомињемо да је у свим суседним земљама (првенствено у Мађарској), при­ликом рата НАТО­алијансе против Србије и Југославије 1999, забележен повећан степен радиоактивности као последица руже ветрова.

Фонд истине захтева и ургентан међу­народни увид у рад, као и надзор, енг­леске фирме "British Nuclear Fuel", која се бави прометом нуклеарног отпада и у тесној је вези са америчким ком­панијама које производе пројектиле са главама у које је уграђен осирома­шени уранијум.

Да је НАТО знао за употребу нук­леарног отпада у сврху реализовања новог геноцидног оружја, види се из информације коју је атлантској алијан­си проследио Пентагон. Бомбе са нуклеарним отпадом коришћене су у нападу на Ирак, Републику Српску и Републику Србију ­ што све потврђују Француз Мартин Месоније, Белгијанац Фредерик Лор и Американац Роџер Трилинг у књизи „Осиромашени ура­нијум ­ невидљиви рат".

Да НАТО користи муницију са оси­ромашеним уранијумом потврдио је и председник италијанске владе Ђулија­но Амато, који је о томе обавестио све чланице ЕУ као и војни врх НАТО­фалан­ге. Одмах иза тога уследила је, слична, и немачка иницијатива. Осиромашени уранијум је тако постао пошаст нашег времена и реалност политичког бес­тијаријума. Осиромашени уранијум (који се највећим делом састоји од изотопа У­238 и носи назив „осирома­шени" јер садржи концентрацију изотопа У­235, нижу од нормалне) није зато пос­тао једино симбол хуманиста с бичем већ и симбол тираније над правом; између осталог, кршења: Конвенције о законима и обичајима рата (Хаг, 1899), Конвенције о заштити цивилних лица (Женева, 1949), Декларације Конференције УН о живот­ној средини (Стокхолм, 1972).

Доказ о опасности оваквог оружја по становништво потврдиће и сами Амери­

канци који су, на конспиративан начин, извршили деконтаминацију земљишта (70 цм) у Шкотској и Немачкој ­ у базама где су користили ово оружје. Одговор на америчку нову сратегију, тј. амерички синдром дале су и две међународне кон­ференције: прва одржана на годишњицу НАТО бомбардовања СР Југославије у Бирмингаму марта 2000. (Бирмингам је себе прогласио I градом против употре­бе нуклеарног оружја), а друга у Брисе­

О нерадиоактивном уранијумуПисмо упућено председавајућем Европске уније Комесару ЕУ за питања заштите природне средине Председницима влада: Русије, Индије и Кине

Фонд истине о Србима

dveri srpske 71srbije 71uranijum dveri srpske

лу, октобра 2000, о злоупотреби пројектила са осиромашеним уранијомом.

Фонд истине је, не једном, упозоравао на политику са геноцидним намерама, односно последице од употребе метала бешчашћа (осиромашени ура­нијум) у ратне сврхе, као што је: мутација ћелија ­ пошто се чес­тице уранијума, после експло­зије, распадају на „микронске честице које емитују бета и гама зрачења, те кроз воду, земљу, ваздух и храну стижу у људски организам, до костију".

Фонд истине зато захтева да се донесе РЕЗОЛУЦИЈА којом ће се забранити употреба геноцид­ног и екоцидног оружја и одре­ди рок за утврђивање досад почињених злочина, односно: да се испитује токсичност и извр­ши контрола леукоцита 3 пута годишње код становништва на свим територијама где је ово оружје употребљавано, као и да се прати пораст оболелих од леукемије у првих 5 година и пораст оболелих од тумора у наредних 10 година од датума употребе овог оружја.

Фонд истине заснованост својих тврдњи поткрепљује и изјавом пуковника Конрада Фрај­тага, портпарола НАТО­алијансе, да су Американци обавестили НАТО да се у осиромашеном уранијуму налази „и плутонијум у малим количинама" („Вјесник", Загреб, Хрватска, 22. јануара 2001. године). Фонд истине заснованост својих тврдњи пот­крепљује и чињеницом да нук­леарни лобији, као силе мрака, траже клониране стручњаке за оправдавање своје политич­ке бестијалности. У том смис­лу, карактеристична је изјава Ендрјуа Брукса из Међународног института за стратешке студије у Лондону према којој је „америч­ка војска користила муницију са нерадиоактивним уранијумом" (како извештава дописник Гласа Америке, Том Риверс ­ 3. јануара ове године).

Фонд истине сматра да све институције којима се обраћа имају више од моралне обаве­зе да реагују на злоупотребе нуклеарног отпада (само Аме­риканци имају 107 нуклеарних електрана које се ослобађају отпада) а починиоце доктрине бешчашћа приведу закону. z

(Београд—Брисел,­ 13.­април­2001)

Фонд­истине­о­СрбимаПредседник­Предраг­Р.­

Драгић­Кијук

Га бри јел Гар си ја Мар кес

Две уКР ШТе Не СуД БИ НеНе зна мо да ли су два чо ве ка ко ја су 24. мар та пре у зе ла на се бе вар вар ски за да так да бом­

бар ду ју Ко со во зна ла да су жр тве сво јих укр ште них суд би на. Је дан од њих је Ма дри ђа нин Ха ви јер Со ла на Ма да ри ја га, ге не рал ни се кре тар НА ТО­а, пе де сет сед мо го ди шњи ху ма ни ста, про фе сор фи зи ке, ко ји је не по вре ђен пре жи вео три смр то но сна ми ни стар ства: за кул ту ру, обра зо ва ње и спољ не по сло ве.

У кру гу број них при ја те ља увек се при ка зу је у свом пра вом све тлу: као ин те лек ту а лац ко ји ни је за ра стао у бра ду, већ је због не са ни це не мар но и на бр зи ну обри јан, ко ји у пот пу но сти вла да ве шти ном во ђе ња ди ја ло га и ко ји је до бро и озбиљ но про чи тао све књи ге ко је је тре ба­ло да про чи та, па и мно ге ко је ни је тре ба ло. Чуд но је што ни ка да ни је на пи сао ни об ја вио сво је љу бав не сти хо ве. У све ту га би је за слу жен глас чо ве ка ко ји се нај ви ше сме је и гр ли, и то до те ме ре да је је дан ње гов при ја тељ ре као да је у ста њу да за гр ли чак и елек трич ни стуб. Ме ђу тим, у рет ким при ли ка ма ка да спу сти по глед, ње го ве очи ода ју ту жног пе сни ка скло ног са мо ћи.

У по ли тич ким кру го ви ма уме сва ког да др жи на дис тан ци, али увек са за во дљи вом љу ба­зно шћу ко ју је на сле дио од бра та сво га де де дон Сал ва до ра де Ма да ри ја ге. Али, та ко ђе је по знат по то ме да уме да бу де ко ле ри чан ка да за то има раз лог и да ка же оно што ми сли, не оба зи ру ћи се ни на ко га. Ње го ва нај ве ћа кон тра дик тор ност је то што се на сав глас про ти вио ула ску Шпа ни је у НА ТО, а да нас је бли ста ви ге не рал ни се кре тар те ор га ни за ци је ко ја је у ра ту. Украт ко: он је ве о ма нео би чан ци вил, из гле да ло је да не мо же ни мра ва да зга зи; ме ђу тим, без окле ва ња је дао нај ри скант ни је вој но на ре ђе ње овог ве ка. Је ди на уте ха ко ја пре о ста је на ма, ње го вим при ја те љи ма, је сте да ве ру је мо да тај бру тал ни чин ни је био ре зул тат ње го ве во ље, већ зле суд би не.

Дру ги чо век, ко ји је од го во ран за тех нич ко из вр ша ва ње ове аван ту ре, је сте аме рич ки ге не­рал Ве сли Кларк, вој ник ко ји ко ман ду је нај ве ћем бро ју љу ди на све ту, глав но ко ман ду ју ћи Ју жне ко ман де САД­а, са се ди штем у Па на ми до 1997. го ди не, а од та да Вр хов не ко ман де НА ТО­а у Евро пи, са се ди штем у Бри се лу. Ро дио се пре 55 го ди на у Литл Ро ку у Ар кан за су, где је ро ђен и ње гов при ја тељ пред сед ник Клин тон. Пр во уна пре ђе ње је до био 1966. на Ака де ми ји Вест По инт и по ча сну ди пло му из фи ло зо фи је, по ли ти ке и еко но ми је на Окс форд ском уни вер зи те ту у Ен гле ској. Он је ста сит и по ма ло це ре мо ни ја лан, а ње го ви дру го ви у вој сци га сма тра ју ча сним вој ни ком стро го га ко ва, ко ји де ли и до бро и зло са сво јим вој ни ци ма и не мо же да жи ви а да не зна шта ми сле о ње му. Оно што ма ло ко зна је сте да се иза че ти ри зве зде и број них од ли ко ва ња кри је ње гов ве чи ти сан да бу де при знат као по ли ти ко лог и иде о лог со ци јал не сре ће.

Мо је до бро и про дук тив но при ја тељ ство са Ха ви је ром Со ла ном, ко је тра је ви ше од 20 го ди на, за че то је за хва љу ју ћи де ло ва њу си ле Зе мљи не те же. На су прот то ме, на чин на ко ји сам упо знао ге не ра ла Клар ка пред ста вља јед ну од нај не о бич ни јих и нај и зне над ни јих епи зо да у мом жи во ту. То се до го ди ло пре три го ди не у Па на ми, ка да ме не ко ли ко па нам ских при ја те ља, са кан це ла­ром Хор хе ом Ри те ром на че лу по зва ло да ви дим огром ну играч ку од ка на па на бра на ма ка на ла и оно што је оста ло од ба зе Ха у ард у зо ни ко ја је још увек би ла оку пи ра на од стра не САД.

Тек смо се про би ли до кон тол них пунк то ва ка да нам је гру па офи ци ра Ју жне ко ман де пре­се кла пут. Ка да смо иза шли из ауто бу са са ру ка ма ско ро по диг ну тим увис, об ја сни ли су нам да нас ге не рал Кларк че ка у сво јој кан це ла ри ји. Ни кад ни смо са зна ли по мо ћу ко јих три ко ва, или вој них оба ве шта ја ца је са знао да ће мо про ћи по ред ње го ве ку ће. Али, ста јао је та мо, у троп­ској уни фор ми ка кву но се ко ло ни јал ни ко ман дан ти у фил мо ви ма, на кра ју огром ног сто ла на ко ме су се на ла зи ле сва ко ја ке ђа ко ни је за је ло и пи ће. Из гле да ло је да то ни је он лич но, већ Ро берт Ред форд у са вр ше ној уло зи ге не ра ла Клар ка.

Ње го ва на ме ра ­ из ло же на окс форд ском ре то ри ком и јед но став ним ма ни ри ма да ле ких ро ђа ка Скар лет О' Ха ре ­ би ла је да са на ма раз ме ни ми шље ња о све ту. Ско ро без уво да по чео је да нам при ча сво ја ис ку ства из број них вој них и по ли тич ких за да та ка ко је је оба вљао од Ви јет на ма до Бо сне и у ко ји ма је, по ње го вом ми шље њу, са зре ла ње го ва дру штве на свест. Али, из гле да ло је да уоп ште не схва та ­ бар у мом слу ча ју ­ да је иза брао по гре шног са го вор ни ка. Уоп ште не мам та лен та, кул ту ре ни скло но сти за ап стракт не иде је и је два сам се усу дио да му об ја сним да су за раз у ме ва ње ствар но сти ин ту и ци ја и слут ње ро ма но пи са ца по не кад исто то ли ко ко ри сне као и на у ка.

Ге не рал нам је, са сво је стра не, до ка зао да до бро по зна је на у ку, иако су мо жда ње го ва зна ња раз ре ђе на вој нич ким обра зо ва њем. По по врат ку у ауто бус, кан це лар Ри тер је на пра вио је ди ни мо гу ћи ре зи ме тих нео д го не тљи вих сат и по вре ме на: "Био је то збир два су прот на мо но ло га."

Сва сре ћа те је ге не рал исто та ко до бро као и ми схва тио на ше кул тур не раз ли ке и по ли тич ка не сла га ња, па смо пре ко за јед нич ких при ја те ља на ста ви ли да раз ме њу је мо успо ме не, се ћа ња и по не ку књи гу. Оно што нам ни ка да не би па ло на па мет је да ће је дан од њих би ти Ха ви јер Со ла на. Ме ђу тим, мо рам да при знам да ка да сам са знао да ра де ра ме уз ра ме у НА ТО­у, то ми је из гле да ло као још јед на од оних та јан стве них слу чај но сти ко је на ма пи сци ма ква ре ми ран сан.

Да нас је ја сно да Ко со во ни је би ло ко ји део све та, већ јед на од ње го вих не у рал гич них та ча­ка и да је жр тва агре си је ко ја мо же да се про ши ри са не пред ви дљи вим и стра шним по сле ди­ца ма. Ло ша вест за јед ног ин те лек ту ал ца ко ме ни ка да ни је па ло на па мет да бу де вој ник и за јед ног вој ни ка ко ји са ња о то ме да бу де ин те лек ту а лац, а обо ји цу по ве зу је стра хо ви ти ри зик да бу ду пре те че Тре ћег свет ског ра та. z

При ли ком агре си је на СРЈ, у пе ри о ду од 24. мар та до 10. ју на 1999. го ди не, НА ТО али јан са је, уз број не ти по ве

оруж ја, при ме ни ла и му ни ци ју са ра ди­о ак тив ним при ме са ма. НА ТО је већ 30. мар та, да кле сед мог да на бом бар до ва ња, упо тре био му ни ци ју са оси ро ма ше ним ура ни ју мом (У­238), бом бар ду ју ћи ши ри ре јон При зре на. Ка сни је је та му ни ци ја нај ви ше ко ри шће на при бом бар до ва њу под руч ја у зо ни ју жно од 44. па ра ле ле.

На жа лост, ни по сле шест го ди на од НА ТО агре си је, др жа ва ни је утвр ди ла по сле ди це упо тре бе оси ро ма ше ног ура ни ју ма по здра­вље ста нов ни штва. Је ди но ис тра жи ва ње спро вео је Кли нич ки цен тар Ср би је.

Док­то­ре­Ко­ва­че­ви­ћу,­ви­ше­пу­та­��сте­ука­зи­ва­ли­на­оба­ве­зу­др­жа­ве­да­обез­бе­ди­по­дат­ке­о­свим­ре­јо­ни­ма­по­ко­ји­ма­је­НА­ТО­деј­ство­вао­и­о­по­сле­ди­ца­ма­ко­је­је­бом­бар­до­ва­ње­иза­зва­ло.­

– Иако је ра ди о ак тив ност по зна та ви ше од сто ти ну го ди на, иако је те ма до ста ис тра­жи ва на с об зи ром на по сле ди це ко је ра ди­о ак тив ност узро ку је, све је то би ло до ступ­но углав ном струч ној јав но сти.

Пр ва атом ска бом ба, под име ном „Ма ли де чак“, збри са ла је Хи ро ши му. Нај ве ћа свет ска ис ку ства упра во су скоп ча на са ис пи ти ва њем по сле ди ца у том де лу Ја па­на. На жа лост, то се де си ло и у На га са ки­ју, три да на на кон Хи ро ши ме. За тим је та му ни ци ја ко ри шће на 1991. год. у За лив­ском ра ту, 1995. год у Ре пу бли ци Срп ској и 1999. го ди не на те ри то ри ји Ср би је и Цр не Го ре.

Иако је НА ТО али јан са у по чет ку не ги­ра ла ко ри шће ње му ни ци је са оси ро ма­ше ним ура ни ју мом, на кра ју је ипак би ла при мо ра на да при зна. Пре ма њи хо вим

по да ци ма, ис па ље но је око 9 то на та кве му ни ци је, док на ши по да ци го во ре да је та ко ли чи на ско ро ду пло ве ћа, око 15 то на. Ис тра жи ва ња ру ских екс пе ра та ука зу ју на још ве ћу упо тре бље ну ко ли чи ну та кве му ни ци је. Ко је у пра ву, ла ко је утвр ди ти на осно ву де тек ци је и мо ни то рин га ко је би тре ба ло спро ве сти у свим обла сти­ма где је та му ни ци ја ко ри шће на. На жа­лост, тај по сао још увек ни је оба вљен и, што је нај го ре, ни су оба вље на по треб на ис пи ти ва ња на ста нов ни штву, ка ко би се утвр ди ле ди рект не по сле ди це по здра­вље љу ди.

Ре зул та ти на ших ис тра жи ва ња од но се се на ју го и сток Ср би је. НА ТО је бом бар до­вао 112 ло ка ци ја у на шој зе мљи. Ис пи та­ли смо че ти ри та ква под руч ја. На жа лост, на Ко со ву и Ме то хи ји је нај ви ше та квих ме ста, али та мо нам ни је омо гу ћен при ступ. Ипак, иле гал но је об ра ђе на јед на гру па из Штрп ца, и та ис тра жи ва ња су по ка за ла до са да нај дра стич ни је ре зул та те.

На ша ин тер пре та ци ја ре зул та та мо ра да бу де па жљи во од ра ђе на. За то мо ра мо пре ци зно утвр ди ти да ли су по сле ди це по здра вље љу ди ко је смо ис тра жи ва ли иза­зва не деј ством ура ни ју ма, или је не што дру го у пи та њу.

Ре зул та ти до ко јих смо до шли об ја вље ни су у из ве шта ју екпспе ра та Про гра ма Ује ди­ње них На ци ја за жи вот ну сре ди ну ­ УНЕП. Тај из ве штај не дво сми сле но је по твр дио да је му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни ју­мом ко ри шће на на те ри то ри ји СРЈ.

Ка­кве­по­сле­ди­це­ње­го­во­ко­ри­шће­��ње­иза­зи­ва­по­здра­вље­ста­нов­ни­штва?

– С об зи ром да је век ура ни ју ма фак тич­ки бес ко на чан, по сле 4,5 ми ли јар ди го ди на ње го ва ак тив ност ће да бу де све де на тек

на по ло ви ну и да тра је и да ље. Ге о фи зи­ча ри ка жу да је век пла не те Зе мље упра во 4, 5 ми ли јар де го ди на, та ко да се са ве ком тра ја ња тог еле мен та мо же пра ти ти и век пла не те, ако је ве ро ва ти ево лу ци о ни стич­ким те о ри ја ма.

Од мах мо рам да ка жем да се ту мо ра узе ти у об зир ла тент но вре ме, а то је оно вре ме ко је по сто ји у жи вој ма те ри ји ка да се на мо ле ку лар ном ни воу раз ви ја ју про­це си ко ји не ма ју ни ка кве кли нич ке ни ти ге нет ске ма ни фе ста ци је. То вре ме мо же да тра је од не ко ли ко ме се ци до не ко ли­ко де це ни ја.

Ана ли зом ДНК про ме не су ви дљи ве од мах, од мо мен та из ла га ња зра че њу. Ва жно је и ово зна ти: шест го ди на на кон бом бар до ва ња Хи ро ши ме, 1951. го ди не, Свет ска здрав стве на ор га ни за ци ја је про­јек то ва ла сту ди ју ко јом је до ка за но да је сто па уче ста ло сти ле у ке ми је би ла 11 пу та ве ћа на том те ре ну не го у дру гим под руч­ји ма Ја па на.

С об зи ром на ри зи ке ко ји ма смо из ло­же ни, ми мо же мо да оче ку је мо по сле­ди це по сле 5–6 го ди на, ма да у на уч ним ра до ви ма опре зно на во ди мо пе ри од од 3 до 5 го ди на. Ме ђу тим, тре ба оче ки ва ти да про ђе ми ни мум пет го ди на да се ку му­ла тив но са бе ру сви ефек ти, па да до ђе до по ре ме ћа ја у струк ту ри обо ље ва ња и уми ра ња. Оно што је нај го ре, ти ефек ти су ви дљи ви и на по том ству, јер се на сле­ђу ју и ано ма ли је и раз ли чи та обо ље ња иза зва на зра че њем.

Ко­ја­су­обо­ље­ња­ди­рект­но­по­сле­ди­��ца­зра­че­ња?­

– Ка да је реч о ура ни ју му, тре ба по ме­ну ти пр во ток сич не ефек те, јер је овај еле­мент ду пло отров ни ји од оло ва и жи ве, али се та свој ства углав ном за не ма ру ју јер се

Људи још увек умиру од уранијума, и умираће...На жа лост, по вуче на је ту жба про тив НА ТО-а. Ја ми слим да то ни ка ко није требало да ура ди мо јер су, осим ди рект них жр та ва бом бар до-ва ња, вр ло бит не и по сле ди це ко је ће Ср би ју веч но да пра те

Прим. др Ра до мир Ко ва че вић, на чел ник Сек то ра за ра ди о ло шку за шти ту Ин сти ту та „Др Дра го мир Ка ра јо вић“

72 osiroma[enidveri srpske

по сма тра углав ном ње го во ра ди ја ци о но деј ство, ко је је ди рект но кан це ро ге но. Уз по ре ме ћа је функ ци о ни са ња свих ви тал­них ор га на, мо гу ће је оче ки ва ти, у скла­ду са ла тент ним вре ме ном, и по ја ву од ре­ђе них ма лиг них обо ље ња. Све за ви си од тки ва. Уко ли ко је крв но тки во, мо гу ће је оче ки ва ти по ре ме ћа је као што су ле у ко­зе (не ка да се го во ри ло ле у ке ми је), раз не ане ми је, тром бо ци то зе. Ме ђу тим, мо ра се зна ти да се ура ни јум ве зу је за ске лет, јер ме ха ни змом јон ске раз ме не, он за у зи ма у ске ле ту тач но ме сто где се на ла зи кал­ци јум, по ти ску је га и трај но се ве зу је, пер­ма нент но не га тив но де лу ју ћи на ор га ни­зам. Да ли ће по сле ди це да се по ја ве бр зо, или по сле не ко ли ко де це ни ја, то за ви си од ин ди ви ду ал них свој ста ва ор га ни зма. Оно што та ко ђе тре ба зна ти је да ка да та енер ги ја по го ди со мат ску ће ли ју, ону ко ја пер со ни фи ку је ор га ни зам у са да шњем об ли ку, са нор мал ним функ ци о ни са њем свих ће ли ја и свих ор га на, нај о па сни ја по сле ди ца то га су ма лиг на обо ље ња. Али, ако про ме на по го ди ће ли ју гер ми на тив­ног епи те ла, са про ме ње ним ге нет ским ма те ри ја лом, по сле ди це се пре но се на по том ство.

Не мо ра да зна чи да ће сва ка ге не­ра ци ја да има од ре ђе ну му та ци ју, јер је мо гу ће да се и по сле 60 ге не ра ци ја по ја­ви по ре ме ћај.

На Бал кан ском сим по зи ју му о ту мо ри ма пред ста вље но је ис тра жи ва ње Ме ди цин­ске сек ци је СА НУ и из не ти по ра жа ва ју ћи по да ци о дра стич ном сма ње њу бро ја по ро­ђа ја, о по ра сту спон та них по ба ча ја, као и о све че шћим ту мо ри ма на ма те ри ци. То је, та ко ђе, јед на за стра шу ју ћа по сле ди ца НА ТО бом бар до ва ња.

Ми смо за јед но на сту пи ли на том ску пу

у Кла до ву, а на ша ис тра жи ва ња су по слу­жи ла да се по твр ди упра во та по сле ди ца: да је број ма лиг ни те та да ле ко ве ћи не го што је био пре бом бар до ва ња. Ве о ма је ве ли ки број спон та них по ба ча ја, раз ли чи­тих ано ма ли ја на по том ству не по сред но по сле ро ђе ња, а код де це у ра ном уз ра сту по чи њу да се раз ви ја ју ма лиг на обо ље ња. Ипак, овај про цес мо ра да се пра ти, мо ра да се пра ти ге не за, а за то су нај ком пе тент­ни ји из ве шта ји Ста ти стич ких го ди шња ка ко је из да је Ре пу блич ки за вод за ста ти сти­ку, а ко ји по ка зу ју стра шан по раст бро ја обо ле лих од ма лиг них бо ле сти у свим уз ра сти ма и у свим по пу ла ци ја ма.

Чи ње ни ца је да је Ср би ја у по след њој де це ни ји про шла стра шну епи зо ду, кроз ра то ве, санк ци је, бом бар до ва ње, оси ро­ма ше ни ура ни јум ко ји је остао на кон НА ТО агре си је. Та ко је до шло до све оп штег по ре­ме ћа ја у жи вот ној сре ди ни. Мно го је ви ше хе ми ка ли ја ко је су не кон тро ли са но осло­бо ђе не за вре ме бом бар до ва ња, за то што нам тех но ло ги ја за о ста је за свет ском, све је до тра ја ло, па су ве ће и штет не еми си је. Сви ти фак то ри мо ра ју би ти по сма тра ни ком би но ва но, ку му ла тив но и си нер гиј ски, јер ни је дан ри зик ни је мо но ком по нен тан. Ка да се све то са бе ре, по сле ди це су мно­го те же. Иако сам ја ток си ко лог, мо рам да по ме нем и онај пси хо ло шки, мен тал ни аспект, тен зи је ко је усло вља ва ју опа да­ње све оп штег ква ли те та жи во та.

Ка­ква­је­са­рад­ња­са­ко­ле­га­ма­из­��зе­ма­ља­ко­је­су­уче­ство­ва­ле­у­НА­ТО­агре­си­ји,­с­об­зи­ром­на­то­да­вој­ни­ци­ко­ји­су­у­њој­уче­ство­ва­ли­све­че­шће­обо­ље­ва­ју­од­по­сле­ди­ца­деј­ста­ва­оси­ро­ма­ше­ног­ура­ни­ју­ма?

– Ја сам из Ри ма до био књи ге „Он ко­ло шка пре вен ти ва ста нов ни штва са под­руч ја кон та ми ни ра ног ура ни ју мом на Ко со ву и Ме то хи ји“ и „Он ко ло шка пре­вен ти ва по врат ни ка са Бал ка на“. Упра во је у њи ма об ја вљен по да так да су до са да од по сле ди ца зра че ња умр ла 34 ита ли­јан ска вој ни ка, при пад ни ка НА ТО тру па ко ји су уче ство ва ли у агре си ји на СРЈ, а да је 270 обо ле ло, уз стал ни тренд по ве­ћа ња тог бро ја. Нем ци, ме ђу тим, о то ме ћу те, као и Аме ри кан ци. Пре ма ин фор­ма ци ја ма ко је су про цу ре ле из Пен та го­на, од 700 хи ља да вој ни ка, ко ли ко су САД мо би ли са ле 1991. го ди не, пре гле да но је око 300 хи ља да. Ре зул та ти пре гле да го во­ре да већ има не ко ли ко хи ља да умр лих и не ко ли ко де се ти на хи ља да обо ле лих, уз по да так да је све ви ше де це тих вој ни­ка ко ја обо ље ва ју од бо ле сти­по сле ди ца зра че ња. Иако се зва нич но и о то ме ћу ти, до бро се зна да је је дан од нај ве ћих про­бле ма Аме ри ке упра во онај где сме сти ти ну кле ар ни от пад, у ком де лу све та на пра­ви ти де по ни је.

Да­ли­је­зна­чај­утвр­ђи­ва­ња­узроч­��но­по­сле­дич­ног­од­но­са­из­ме­ђу­бом­бар­до­ва­ња­и­ових­бо­ле­сти­и­у­то­ме­што­др­жа­ва­мо­же­се­би­да­обез­бе­ди­до­каз­да­је­НА­ТО,­бом­бар­до­ва­њем­СРЈ,­по­чи­нио­рат­ни­зло­чин?­

– То је нај ва жни је, то је ма те ри јал ни до каз. Ми у овом слу ча ју има мо до ка зни ма те ри јал да је ко ри шће на му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни ју мом. Ла жне су ди ле ме да ли он оста вља по сле ди це по здра вље или не. Оста вља, и то нај о па сни­је, и за то тре ба по тен ци ра ти два аспек та тих по сле ди ца: раз вој ма лиг них обо ље­ња и нај ра зли чи ти је штет не по сле ди це по по том ство. Упра во ово мо же да се упо­тре би да би НА ТО агре си ја би ла оква ли­фи ко ва на као рат ни зло чин.

Исто вре ме но, наш рад, ко ји сам по ме­нуо, као зва ни чан из ве штај усво ји ле су и Ује ди ње не на ци је.

Али за то, ка да се гла са ло за за бра ну ко ри шће ња ура ни јум ске му ни ци је, наш ам ба са дор у УН Де јан Ша хо вић гла сао је про тив за бра не. Та ко да ту има пу но ап сурд них си ту а ци ја.

Исто вре ме но, 2002. год, та да шњи пред­сед ник СЦГ Во ји слав Ко шту ни ца, го во ре ћи на јед ном ску пу у Јо ха нес бур гу о те шкој си ту а ци ји у зе мљи, на вео је че ти ри фак то ра за та кво ста ње: санк ци је, ра то ви, бом бар­до ва ње и оси ро ма ше ни ура ни јум. Иако је то би ло од лич но за па жа ње, за де кон та ми­на ци ју јед ног хек та ра зе мље мо ра да се ски не ми ни мум по ла ме тра по вр ши не, а за то су по треб не огром не па ре.

На жа лост, по вуче на је ту жба про тив НА ТО­а. Ја ми слим да то ни ка ко није тре­бало да ура ди мо јер су, осим ди рект них жр та ва бом бар до ва ња, вр ло бит не и по сле­ди це ко је ће Ср би ју веч но да пра те.

Ви­сте­на­уч­ник,­али­и­ве­ру­ју­ћи­��чо­век,­по­ти­че­те­из­пра­во­слав­не­по­ро­ди­це.­Ка­ко­ви­ди­те­бу­дућ­ност­пла­не­те­и­са­јед­ног­и­са­дру­гог­аспек­та?

– Ја сам при ста ли ца кре а ци о ни стич ке те о ри је. У су шти ни, увек се до ђе до Твор­ца, до по чет ка или пра по чет ка. Ево лу ци­о на те о ри ја та ко ђе има сво је ме сто. Али, мо ра да се при зна да са вре ме на ци ви­ли за ци ја по се ду је стра хо вит по тен ци јал са мо у ни ште ња на свим по љи ма.

Мно­ги­ве­ли­ки­на­уч­ни­ци­су,­у­су­ре­��ту­са­нај­ве­ћим­от­кри­ћи­ма,­до­ла­зи­ли­упра­во­до­Твор­ца.­Ка­ко­то­об­ја­шња­ва­те?

– Ево при ме ра ге не ти ке. Сви на уч ни ци твр де да је у мо ле ку лу ДНК кључ жи во та. Ја лич но ве ру јем да је тај мо ле кул са мо ма три ца, мо дел ре про дук ци је, а не мо дел кре а ци је. Још увек ни је на ђен ком пле тан код. Већ чи та ву де це ни ју свет ске ла бо ра­то ри је ра де упра во на то ме, и ове го ди не оче ку ју се ре зул та ти. Те шко да ће се ика­да сти ћи до кра ја, ипак, дај Бо же да се тај по сао за вр ши, па да ви ди мо на шта ће да ли чи тај кључ жи во та. Оче ку је се да ће по сле тих ре зул та та мно го шта би ти про­ме ње но, мо жда као по сле от кри ћа Га ли­ле ја или Ђор да на Бру на.

А ово че му чо ве чан ство са мо де струк­тив но те жи, да ли је то Бож ја во ља или не, то са мо Он зна. z

разговор водила Лидија Глишић , Православље, 15. март 2005. године,

73uranijum dveri srpske

Патње православног народа

Мар та 2009. на вр ши ће се де сет го ди на од кри ми нал не агре си је НА ТО пак та на на шу отаџ би ну.

На кон 78 да на бом бар до ва ња, пре ко 30.000 по је ди нач них ва зду шних на па да и пре ко 3.000 мр твих, што вој ни ка, што ци ви ла, сту пио је на сце ну је дан „до бри“ ста ри/но ви оби чај у Ср ба, да бр зо за бо­ра ви мо на си ље и не прав ду и скру ше но по гне мо гла ву пред си лом.

Про те кла је де це ни ја, пу те ви, бол ни­це, фа бри ке, мо сто ви и оста ла „ко ла те­рал на“ ште та је ско ро об но вље на, бол и ту га за из гу бље ним чла но ви ма по ро ди­це је вре ме до не кле убла жи ло, ма да су те ра не веч но не за це љи ве. На ша др жа­ва, од но сно њен по ли тич ки врх, уме сто да ин си сти ра на ту жби за по чи ње не рат не зло чи не, ода бра ла је да при хва ти бе срам­ни прин цип да си ла Бо га не мо ли. Мно ги би ре кли да је то вре ме оста ло иза нас, да ви ше не тре ба мо да се ина ти мо и да мо ра мо да гле да мо у „бу дућ ност“, уме сто у про шлост.

Но, ни свe ма те ри јал но ра за ра ње, ни све жр тве, ни по сле дич на оку па ци ја Ко со ва и Ме то хи је и до во ђе ње Ср би је у по ло жај ко ло ни је за пад них моћ ни ка ни је та ко стра шно и са та ко ду го роч ним по сле ди ца ма као што је тро ва ње чи та вог еко си сте ма оси ро ма ше ним ура ни ју мом. Би ло је и ра ни је по ку ша ја да се ова до ка­за на исти на из не се на ви де ло, али су ти по ку ша ји углав ном на и ла зи ли на ра спон ре а го ва ња од про сте не ве ри це до од луч­ног од би ја ња чи ње ни ца од стра не над ле­жних ин сти ту ци ја Ср би је, до ско ра Ср би­је и Цр не Го ре. По ку ша ће мо да овим тек­стом на шим чи та о ци ма ма кар де ли мич но при бли жи мо исти ну о ко ри шће њу му ни­ци је са оси ро ма ше ним ура ни ју мом, о тој не ви дљи вој прет њи ко ја ће нас вре ба ти до кра ја све та и вре ме на.

ИСТИ НА О УРА НИ ЈУ МУПри род ни ура ни јум је ра ди о ак тив ни

ме тал. Пред ста вља ме ша ви ну три ра ди­о ак тив на изо то па, озна че них као У­238 (99.27%), У­235 (0.72%) и У­234 (0.0054%). У људ ском ор га ни зму се на ла зи око 90 ми кро гра ма овог ура ни ју ма, и то 66% у ко сти ма, 16% у је три, 8% у бу бре зи ма и 10% у оста лим ор га ни ма и тки ви ма.

Оси ро ма ше ни ура ни јум (у да љем тек­сту ОУ) на ста је као нус про дукт про из­вод ње ну кле ар ног го ри ва и као оста так обо га ће ног ура ни ју ма ко ји се ко ри сти у про из вод њи ну кле ар них бом би. Са сто ји се из 99.8% изо то па У­238, 0.2% изо то па У­235 и 0.001% изо то па У­234, и ма ње је ра ди о ак ти ван од при род ног ура ни ју ма. САД су још од че тр де се тих го ди на про­шлог ве ка, од ка да су по че ли да раз ви ја­ју свој ну кле ар ни про грам, скла ди шти­ли огром не ко ли чи не ОУ. Про це њу је се да ко ли чи на ОУ ускла ди ште ног у САД тре нут но из но си око 700.000 то на, што пред ста вља ве о ма те жак те рет на пле ћи­ма ове др жа ве. Ја сно је да су САД мо ра ле да на ђу на чин да се осло бо де ово ли ког из во ра ра ди о ак тив ног зра че ња. ОУ се ко ри сти у про из вод њи му ни ци је, окло­па као и у ко мер ци јал не свр хе. Му ни ци ја ко ја се пу ни ОУ укљу чу је ка ли бре 7,62 мм, 20 мм, 25 мм, 30 мм, 105 мм и 120 мм. ОУ се та ко ђе ко ри сти у зе мља­ва здух ра ке­та ма ти па То ма хавк III.

Да нас се са си гур но шћу мо же ре ћи да не ма ни ка кве сум ње да је НА ТО али јан са ко ри сти ла му ни ци ју са ОУ у то ку агре си је. Пр ва по твр да то га је пи смо лор да Џор џа Ро берт со на, та да шњег ге не рал ног се кре­та ра НА ТО­а Ко фи ју Ана ну, ге не рал ном се кре та ру Ује ди ње них на ци ја. Пи смо је по сла то 7. фе бру а ра 2000. го ди не и у ње му, из ме ђу оста лог, сто ји сле де ће: „Мо гу да по твр дим да је оси ро ма ше ни ура ни јум

ко ри шћен у то ку Ко сов ског кон флик та. Му ни ци ја са ОУ је ко ри шће на увек ка да су А10 (ни ско ле те ћи бом бар де ри – прим. аут.) на па да ли оклоп не ме те. Сто га је ова му ни ци ја ко ри шће на ши ром Ко со ва у око 100 ми си ја... Укуп но је ис па љен око 31,000(!) ко мад му ни ци је са ОУ. Фо кус ових опе ра ци ја се до го дио у зо ни за пад но од ауто пу та Пећ­Ђа ко ви ца­При зрен, у зо ни око Кли не, у зо ни око При зре на као и у зо ни се вер но од ли ни је ко ја спа ја Су ву Ре ку и Уро ше вац.“ И по ред при зна ња глав но ко ман ду ју ћег НА ТО пак та, Пен та­гон је не ги рао ове по дат ке, на во де ћи да је ис па ље но нај ви ше 10000 ме та ка са ОУ, под вла че ћи да је у пи та њу ма ла ко ли чи­на ра ди о ак тив ног от па да ко ја не мо же узро ко ва ти здрав стве не по сле ди це по ло кал но ста нов ни штво или тру пе НА ТО пак та. Та ко ђе је по зна то и да је ова му ни­ци ја ко ри шће на у бом бар до ва њу Бе о гра­да и Но вог Са да.

У из ве шта ју под на зи вом „По сле ди це НА ТО бом бар до ва ња на жи вот ну сре ди­ну СР Ју го сла ви је“, ко је је об ја ви ло Ми ни­стар ство за раз вој, на у ку и жи вот ну сре ди­ну СР Ју го сла ви је на во ди се да ова му ни­ци ја ко ри шће на у 7 гра до ва Ср би је ван Ко со ва и Ме то хи је, као и у јед ном гра ду у Цр ној Го ри. На рав но, то ни је би ло пр ви пут да САД и НА ТО ко ри сте ову му ни ци ју. Она је већ упо тре бљи ва на у Ира ку 1991. го ди не, ка да је ис то ва ре но из ме ђу 300 и 700 то на ОУ, али и у Бо сни 1995. го ди не. Ми ни стар ство од бра не САД је об ја ви­ло мно го књи га и есе ја о штет но сти ОУ, на во де ћи и по дат ке ко ји ука зу ју да је он нај ва жни ји фак тор ри зи ка за раз вој тзв. За лив ског син дро ма, ма сов ног обо ље­ва ња аме рич ких вој ни ка ко ји су ра то ва­ли у Ира ку 1991. го ди не. Мно ги Ирач ки пе ди ја три су пу бли ко ва ли из ве шта је у ко ји ма по ка зу ју по раст уче ста ло сти ле у­

ура ни јум – не ви дљи ва прет ња!На осно ву ана ли зи ра них по да та ка мо же се за кљу чи ти да је на ши рем ре јону Вра ња жи вот на сре ди на ду го трај но кон та ми ни ра на оси ро ма ше ним ура ни ју мом, да је утвр ђе на и ин тер на кон та ми на ци ја ста нов ни штва њи ме и да су спе ци фич ним мар ке ри ма ефек та утвр ђе не и ра не по сле ди це на ху ма ној по пу ла ци ји

Не ма ња Д. За рић

74 osiroma[enidveri srpske

ке ми је ме ђу де цом за пре ко 600%. Про­на ђе ни су и број ни слу ча је ви спон та них по ба ча ја и ра ђа ња на ка зне де це на кон бом бар до ва ња.

Као што смо већ на по ме ну ли, НА ТО је при знао упо тре бу огром не ко ли чи не му ни ци је са ОУ у то ку опе ра ци је „Ми ло­срд ни ан ђео“, а по ред то га су об ја ви ли и ма пе ко је ука зу ју да је нај ве ћа кон цен­тра ци ја ОУ ис па ље на у зо ни од го вор но­сти ита ли јан ског КФОР­а. Вла де Не мач ке и Хо лан ди је, чи је се тру пе на ла зе у гра­нич ној зо ни за бра ни ле су сво јим тру па­ма да је ду ван сво јих ка сар ни. Хо ланд ски вој ни ци су мо ра ли да спа ку ју и по ша љу сву сво ју оде ћу и опре му, као и во зи ла на траг у Хо лан ди ју, где је ова опре ма про­шла де кон та ми на ци ју.

Ре зул та ти ис тра жи ва ња јед ног од нај­ве ћих по зна ва ла ца и ис тра жи ва ча у овој обла сти, прим. др Ра до ми ра Ко ва че ви ћа са Ин сти ту та за ме ди ци ну ра да и ра ди о­ло шку за шти ту „Др Дра го мир Ка ра јо вић“ из Бе о гра да и ње го вог ти ма струч ња ка, не дво сми сле но до ка зу ју да је у ши рем ре јо ну Вра ња утвр ђе на ви со ка кон та ми­на ци ја зе мљи шта, во де, ва зду ха и би ос­фе ре (фло ре и фа у не) оси ро ма ше ним ура ни ју мом. У ра ду под на зи вом „Ура ни­јум – ка рак те ри сти ке, деј ства и по сле ди­це агре си је НА ТО али јан се на Ју го сла ви ју 1999. го ди не“ пи ше сле де ће: „На осно ву ана ли зи ра них по да та ка мо же се за кљу чи­ти да је на на ве де ном ло ка ли те ту (ши ри ре јон Вра ња – прим. аут.) жи вот на сре­ди на ду го трај но кон та ми ни ра на оси ро­ма ше ним ура ни ју мом, да је утвр ђе на и ин тер на кон та ми на ци ја ста нов ни штва њи ме и да су спе ци фич ним мар ке ри ма ефек та утвр ђе не и ра не по сле ди це на ху ма ној по пу ла ци ји.“

ДЕЈ СТВО И ЗДРАВ СТВЕ НЕ ПО СЛЕ ДИ ЦЕ ОУ

Оси ро ма ше ни ура ни јум је нај о па сни­ји тек на кон екс пло ди ра ња му ни ци је јер та да до ла зи до де ли мич ног сје ди ња ва ња је згра ОУ са ки се о ни ком у ура ни јум­ок сид, да кле у об лик аеро со ла. Ова ко на ста ли аеро сол мо же пу то ва ти и не ко ли ко сто ти­на ки ло ме та ра, у за ви сно сти од вре мен­ских усло ва, пре све га прав ца стру ја ња ве тра. Оси ро ма ше ни ура ни јум еми ту је ал фа, бе та, га ма и X зра ке и мо же узро­ко ва ти ка ко екс тер ну (спо ља шњу) та ко и ин тер ну (уну тра шњу) кон та ми на ци ју чо ве­ка. Екс тер на кон та ми на ци ја на ста је као по сле ди ца ди рект ног бли ског кон так та са ко жом. Нај ве ћи део ин тер не кон та ми на­ци је на ста је као по сле ди ца уди са ња аеро­со ла ура ни јум­ок си да. Пр ве здрав стве не по сле ди це та ко по га ђа ју плућ но тки во. У слу ча ју ин ге сти је кон та ми ни ра не хра не, нај ве ћи део уне тог ОУ се ме та бо ли зу је и из лу чу је пу тем мо кра ће. Ме ђу тим, у слу­ча ју уно ше ња ви со ких до за ОУ, он сти же до прак тич но свих ор га на и тки ва. Ка да стиг не до ко сти ју, ис ти ску је кал ци јум и не по врат но се ве зу је за струк ту ру ко сти­ју, по ста ју ћи на тај на чин стал ни из вор ра ди о ак тив ног зра че ња и ве ли ка прет ња

за здра вље и жи вот бо ле сни ка. Нај те же ком пли ка ци је на ста ју у слу ча ју

за о ста ја ња де ло ва му ни ци је са ОУ у те лу ра ње ни ка. Ова кви из во ри ве о ма бр зо мо гу до ве сти до раз во ја кан це ро ге них, те ра то ге них или му та ге них про ме на код ових бо ле сни ка. У сту ди ји Ме ди цин ске сек ци је СА НУ „Ре про дук тив но здра вље у Ср би ји од 1989. до 2001. го ди не“, пред­ста вље не на Бал кан ском сим по зи ју му о ту мо ри ма 2005., утвр ђен је дра сти чан пад по ро ђа ја, као и по раст бро ја спон та них по ба ча ја на кон 1999. го ди не, и то пре ма ре зул та ти ма из 30 здрав стве них цен та ра. На сим по зи ју му је кон ста то ва но по ве ћа­ње бро ја пре ма лиг них бо ле сти, бе ниг них и ма лиг них ту мо ра. Нпр. број бе ниг них ту мо ра јај ни ка се по ве ћао са 26 на 496, а гр ли ћа ма те ри це на 176. Број пре вре­ме но умр ле ро ђе не де це по пео се са 50 на 357, а број умр ле де це са те шким те ле­сним де фор ма ци ја ма са 121 на 610.

У зо на ма рат них деј ста ва у Ју жном Ира ку при ја вљен је по раст уче ста ло­сти ле у ке ми је и кар ци но ма од чак 66%. Мно го број на де ца су ро ђе на са уро ђе­ним на ка зно сти ма, а по сто ји и ужа са­ва ју ћи из ве штај о ро ђе ну тро је де це са те шким уро ђе ним мал фор ма ци ја ма у јед ној ирач кој по ро ди ци. Ве ли ки број вој ни ка ко ји су слу жи ли у Ира ку да нас па те од ми сте ри о зне бо ле сти, озна че­не као За лив ски син дром, што је ра ни је по ме ну то. Од 697.000 аме рич ких вој ни ка ко ји су слу жи ли у За ли ву, пре ко 90.000 је при ја ви ло здрав стве не про бле ме. У за јед ни ци рат них ве те ра на у Ми си си­пи ју, чак 67% но во ро ђе не де це има не ки об лик уро ђе не на ка зно сти.

МЕ РЕ СПРЕ ЧА ВА ЊА КА ТА СТРО ФЕМо же се још мно го на пи са ти о оси­

ро ма ше ном ура ни ју му, по сле ди ца ма

ње го ве при ме не, кр ше њу ме ђу на род­ног пра ва и оби ча ја ра то ва ња и сл., али ак це нат тре ба ста ви ти на ме ре ко је мо гу да до ве ду до спре ча ва ња пот пу не еко­ло шке ка та стро фе ко ја нам пре ти. Др Ко ва че вић пред ла же чи тав низ ме ра ко је је нео п ход но спро ве сти у том ци љу, као што су изо ла ци ја кон та ми ни ра них под руч ја, пре ци зно утвр ђи ва ње ни воа кон та ми на ци је на свим под руч ји ма на ко ји ма је деј ство ва ла НА ТО ави ја ци ја, из ра да и при ме на про гра ма де кон та­ми на ци је, ус по ста вља ње мо ни то рин га (над гле да ња) жи вот не сре ди на у овим под руч ји ма, из ра ду сту ди ја пра ће ња па ра ме та ра ути ца ја на здра вље љу ди као и ре ги стра за рак. По себ но се тре­ба ба ви ти ак тив ном пре вен ци јом здрав­стве них по сле ди ца код нај у гро же ни јих ли ца, одн. од ло жи ти по ја ву зна ко ва и симп то ма бо ле сти, за тим спре ча ва њем по ја ве ге нет ских мал фор ма ци ја код по том ства итд. Др Ко ва че вић под вла чи да овај про блем мо ра да се тре ти ра и са прав не тач ке гле ди шта, бу ду ћи да је ја сно да се ра ди о рат ном зло чи ну.

Ва жно је зна ти да евен ту ал на ту жба на ше др жа ве про тив НА ТО пак та не ма за циљ са мо за до во ље ње прав де, већ и ма те ри јал ну до бит. Ово је од су штин ског зна ча ја, јер де кон та ми на ци ја зе мљи­шта од ОУ зах те ва огром на фи нан сиј­ска сред ства. При ме ра ра ди, Да ни јел Фа хи, ди рек тор Na ti o nal Gulf War Re so­ur ce Cen ter, твр ди да је за де кон та ми на­ци ју ово ли ке ко ли чи не ра ди о ак тив ног ура ни ју ма по треб но око 4 ми ли јар де до ла ра! Има ју ћи овај ужа сан по да так у ви ду, ја сно је да Ср би ја мо ра об но ви­ти ту жбу про тив НА ТО пак та, ка ко због за до во ље ња прав де, та ко и због обез­бе ђи ва ње ма кар ма лог де ла фи нан си ја нео п ход них за спре ча ва ње да љег раз­во ја еко ло шке ка та стро фе. z

75uranijum dveri srpske

При ли ком агре си је на Ју го сла ви ју у пе ри о ду од 24. мар та до 10. ју на 1999. го ди не НА ТО али јан са је,

уз број не ти по ве оруж ја, при ме ни ла и му ни ци ју са ра ди о ак тив ним при ме­са ма. НА ТО ави о ни А­10А су већ 30. мар та 1999. го ди не на те ри то ри ји СР Ју го сла ви је ко ри сти ли му ни ци ју са оси ро ма ше ним ура ни ју мом (У­238) из то по ва ка ли бра 30 мм бом бар до ва њем ши рег ре јо на При зре на. Ка сни је су би ли у ва зду хо плов ним фор ма ци ја ма ко је су бом бар до ва ле објек те у зо ни ју жно од 44. па ра ле ле

Има ју ћи у ви ду чи ње ни цу да је НА ТО ко ри стио му ни ци ју са оси ро ма ше ним ура­ни ју мом при ра ни јим деј стви ма у За лив­ском ра ту то ком 1991. го ди не и Бо сни и Хер це го ви ни то ком 1995. го ди не, над ле­жни ор га ни Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла ви­је су, још пре бом бар до ва ња, упо зо ра ва­ли ме ђу на род ну јав ност да по сто ји опа­сност да бу де ко ри шће на и на про сто ру СР Ју го сла ви је.

Ру ски екс пер ти ко ји су бо ра ви ли у окви­ру ме ђу на род не ми си је ФО КУС, ор га ни за­ци је ко ју су осно ва ли Швај цар ска, Ру си ја и Грч ка, ко ји ма се ка сни је при дру жи ла и Аустри ја, у ав гу сту 1999. го ди не по твр ди­ли су на ла зе ју го сло вен ских екс пе ра та да је на Пљач ко ви ци из над Вра ња и у Пре­шев ској до ли ни ко ри шће на му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни ју мом.

Екс пер ти Про гра ма Ује ди ње них На ци­ја за жи вот ну сре ди ну – УНЕП (Uni ted

Na ti ons En vi ron ment Pro gram me ­ UNEP), од мах на кон НА ТО бом бар до ва ња СР Ју го сла ви је, оба ви ли су ми си ју за про це­ну угро же но сти жи вот не сре ди не услед агре си је. Из ве штај под на зи вом „Ко сов ски кон фликт – по сле ди це на жи вот ну сре ди­ну и људ ска на се ља“ ко ји је УНЕП пу бли­ко вао у но вем бру 1999. го ди не ви ше се од но сио на хро но ло ги ју бом бар до ва ња и по ли тич ке оце не не го на екс перт ску оце ну ста ња жи вот не сре ди не.

У по ме ну том из ве шта ју ипак је при зна­та угро же ност жи вот не сре ди не у че ти ри та ко зва не „вру ће тач ке“, у Но вом Са ду, Пан­че ву, Кра гу јев цу и Бо ру. Про блем ко ри­шће ња му ни ци је са оси ро ма ше ним ура­ни ју мом се свео углав ном на пре по ру ке при пад ни ци ма ме ђу на род них сна га на Ко со ву и Ме то хи ји ка ко да се по на ша ју уко ли ко бо ра ве у по тен ци јал но угро же­ним под руч ји ма.

Уз не ми ре ност ме ђу на род не јав но сти због по ја ве та ко зва ног „Бал кан ског син­дро ма“ у ле то 2000. го ди не при мо ра ла је пред став ни ке УНЕП­а да се по но во по за­ба ве по сле ди ца ма ко ри шће ња му ни ци је са оси ро ма ше ним ура ни ју мом по жи вот­ну сре ди ну.

У но вем бру 2000. го ди не екс пер ти УНЕП­а су оба ви ли ми си ју за про це ну угро же но сти жи вот не сре ди не на 11 ло ка ли те та на Ко со ву и Ме то хи ји. Из ве­штај је пу бли ко ван у апри лу 2001. го ди­не. У по ме ну тој ми си ји ни су уче ство ва ли ју го сло вен ски екс пер ти. Ис тра жи ва ње

је оба вље но на око 12% ло ка ли те та, а у са мим за кључ ци ма је ума ње на угро же­ност жи вот не сре ди не. Ипак, еви ден ти­ра но је ко ри шће ње му ни ци је са оси ро­ма ше ним ура ни ју мом, а у не ким узор ци ма про на ђен је чак и плу то ни јум, што уно си до дат ну за бри ну тост када је реч о сте пе ну угро же но сти жи вот не сре ди не у ло ка ли­те ти ма у ко ји ма је ко ри шће на му ни ци ја са осро ма ше ним ура ни ју мом.

У пе ри о ду од 27. ок то бра до 5. но вем­бра 2001. го ди не екс пер ти УНЕП­а и ју го­сло вен ски екс пер ти оба ви ли су ми си ју за про це ну угро же но сти жи вот не сре ди не на ло ка ли те ти ма на ју гу Ср би је и у Цр ној Го ри. Из ве стај УНЕП­а об ја вљен је у апри­лу 2002. го ди не.

По ред пред став ни ка УНЕП­а, у ми си ји су уче ство ва ли екс пер ти ре фе рент них ин сти ту ци ја Фин ске, Швед ске, Швај цар­ске, Ита ли је, Нор ве шке, Ру си је и Сје ди ње­них Др жа ва, као и пред став ни ци Свет ске здрав стве не ор га ни за ци је и Ме ђу на род­не аген ци је за атом ску енер ги ју.

У ми си ји су уче ство ва ли и пред став ни­ци нај зна чај них ре фе рент них ју го сло вен­ских ин сти ту ци ја: Ин сти тут ну кле ар них на у ка „Вин ча“, Еко ток си ко ло шки цен тар Цр не Го ре, Вој ска Ју го сла ви је – Сек тор коп не не вој ске – Упра ва АБ ХО, Вој но ме­ди цин ска ака де ми ја, КЦС – Ин сти тут за ме ди ци ну ра да и ра ди о ло шку за шти ту „Др Дра го мир Ка ра јо вић“, За вод за за шти­ту здра вља Вра ње.

Из ве штај УНЕП­а о оси ро ма ше ном ура­

ура ни јум - ка рак те ри сти ке, деј ства и по сле ди це агре си је НАТО али јан се на Ју го сла ви ју 1999. го ди не

Р. Ко ва че вић, С. Ми ла чић, Г. Пан те лић, Д. Јо ви чић - Кли нич ки Цен тар Ср би је - Ин сти тут за ме ди ци ну ра да и ра ди о ло шку за шти ту „Др Дра го мир Ка ра јо вић“, Бе о град

76 osiroma[enidveri srpske

ни ју му на Ју гу Ср би је и Рту Ар за у Цр ној Го ри ко ји је об ја вљен у апри лу 2002. го ди­не у осно ви је до ста сли чан прет ход ном УНЕП­овом из ве шта ју за Ко со во из 2001. го ди не. И у јед ном и у дру гом из ве шта­ју не дво сми сле но је по твр ђе но да је му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни ју мом ко ри шће на.

Ре зул та ти на Ју гу Ср би је и у Цр ној Го ри су ег закт ни ји за то што су узор ци узи ма ни на ра ни је иден ти фи ко ва ним ло ка ци ја ма. У овој ми си ји ко ри шће на је и опре ма за узор ко ва ње ва зду ха, ко ја на Ко со ву ни је ко ри шће на. За па њу ју ћа је чи ње ни ца да су на кон две ипо го ди не де тек то ва не ра ди о ак тив не че сти це и у ва зду ху. Ова кав на лаз ста вља под ве ли ку сум њу за кључ­ке Из ве шта ја за Ко со во, али и за кључ ке Из ве шта ја на Ју гу Ср би је и у Цр ној Го ри. То зна чи да се ра ди о ак тив не че сти це још увек пре но се на ве ли ке да љи не пу тем ва зду ха угро жа ва ју ћи жи вот ну сре ди ну и здра вље ста нов ни штва. Ова кав на лаз је ар гу мент ви ше да се де кон та ми на ци­ја, ко ја је још увек мо гу ћа у ве ли кој ме ри, оба ви што пре.

Кра јем 2003. го ди не УНЕП је оба вио ми си ју про це не угро же но сти жи вот не сре ди не у Бо сни и Хер це го ви ни на не ким ло ка ли те ти ма где је 1995. го ди не ко ри­шће на му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура­ни ју мом. Та ко ђе, и ов де су де тек то ва не ра ди о ак тив не че сти це у ва зду ху пу них осам го ди на на кон бом бар до ва ња.

Ово се об ја шња ва чи ње ни цом да при уда ру ура ни јум ског је згра у твр ду под­ло гу до ла зи до са мо за па љи ва ња, услед ви со ких тем пе ра ту ра, и ства ра ња ве ли­ке ко ли чи не аеро со ла од ура ни јум ских ок си да ко ји мо гу ве о ма ду го да пер зи­сти ра ју у ва зду ху, па са мим тим до во де и до ду го трај не кон та ми на ци је жи вот­не сре ди не ве о ма ви со ког ни воа и то на ши рим про сто ри ма.

За бри ња ва чи ње ни ца да не ма по треб­них сред ста ва за стал ни мо ни то ринг угро­же но сти здра вља ба рем ри зич них гру па ста нов ни штва, као ни за мо ни то ринг под­зем них во да и мо ни то ринг угро же но сти биљ ног и жи во тињ ског све та. Уно ше ње оси ро ма ше ног ура ни ју ма у ла нац ис хра­не је ре ал на опа сност. Та ко ђе, не ма сред­ста ва ни за аде кват но скла ди ште ње кон­

та ми ни ра ног зе мљи шта и при ку пље ну не ек спло ди ра ну му ни ци ју.

По др шка ме ђу на род не за јед ни це је из о ста ла. Ла жне су ди ле ме да ли оси ро­ма ше ни ура ни јум мо же да има не га тив не по сле ди це по жи вот ну сре ди ну и здра­вље љу ди. До са да шња екс пе ри мен тал­на на уч на ис тра жи ва ња не дво сми сле но по ка зу ју да оси ро ма ше ни ура ни јум има не га тив не ути ца је на биљ ни и жи во тињ­ски свет, па са мим тим и на љу де.

КА РАК ТЕ РИ СТИ КЕУра ни јум је ра ди о ак тив ни еле ме нат,

сре бр на сто­бе ли ме тал ве ли ке гу сти не из гру пе те шких ме та ла. У при ро ди, иако је ши ро ко рас про стра њен, на ла зи се у ма лој ко ли чи ни. У зе мљи ној ко ри је за сту­пљен са 0,0004% у раз ли чи тим об ли ци ма или у ру да ма (ура нит, кар но тит, ка со лит, ки рит…). Ма ле ко ли чи не се сва ко днев но уно се у ор га ни зам ин ге сти јом, ин ха ла ци­јом или на дру ги на чин по што се на ла зи у свим ре ци пи ен ти ма еко си сте ма (зе мља, ва здух, во да, хра на).

При род ни ура ни јум има три изо то па: У­234, У­235 и У­238, а код оси ро ма ше ног ура ни ју ма по сто ји још и У­236. У про це­су обо га ћи ва ња ура ни ју ма се па ра ци јом изо то па из два ја се У­235, а као спо ред ни про дукт на ста је оси ро ма ше ни ура ни јум ко ји спа да у ну кле ар ни от пад и ко ји има ре ду ко ва ну ак тив ност.

Хе миј ска свој ства при род ног и оси ро­ма ше ног ура ни ју ма су иден тич на и њи хо­ва хе миј ска ток сич ност, ко ја је от кри ве на још пре два ве ка, не за ви си од изо топ­ског са ста ва.

Као по сле ди ца ин тер не кон та ми на ци је ор га ни зма ура ни ју мом на ста ју ри зи ци и по сле ди це по здра вље ко ји за ви се од 4 глав на фак то ра: изо топ ског са ста ва, хе миј­ског са ста ва, ве ли чи не че сти це и рас твор­љи во сти. У на ста ја њу па то ге нет ских ефе­ка та де ло ва ња ура ни ју ма исто вет ни зна чај има ју хе миј ска не ра ди ја ци о на ток сич ност и спе ци фич на ра ди о ак тив ност пре те жно ти па га ма (У­235) и ал фа еми си је (У­238). Ки не ти ка ура ни ју ма у ор га ни зму је ве о ма спе ци фич на. Крв је основ ни тран спорт­ни чи ни лац у ди стри бу ци ји и ре ди стри­бу ци ји нај ток сич ни јих ура нил ских (+6) и

ура ни јум ских (+4) јо на. Ак тив ну уло гу у тран спор ту има ју ери тро ци ти и про те и ни пла зме. За 60 ми ну та, 95% ре сор бо ва ног ура ни ју ма не ста је из кр ви, а би о ло шки по лу жи вот ура ни ју ма у це лом ор га ни зму из но си 2–5.000 да на. Екс кре ци ја се оба­вља углав ном ури ном, а вр ло ма ло се из је тре, пре ко жу чи и цре ва, из лу чу је фе це­сом. Кри тич ни ор ган за рас твор љи ва је ди­ње ња ура ни ју ма је бу брег ко ји је и пре­ди лек ци о но ме сто де по зи ци је. Ко ли чи на од 0,05 до 12% се ре ти ни ра у бу бре зи ма са по лу жи во том од 6–1.500 да на, а при­бли жно 80% укуп не ко ли чи не ура ни ју ма се из лу чи у то ку 24 ча са. По ред бу бре га, ура ни јум се та ло жи у ске ле ту, плу ћи ма, је три, сле зи ни, пан кре а су, над бу бре гу и ће ли ја ма РЕС­а.

За на ста ја ње па то фи зи о ло шких учи на­ка од го вор на су оба па то ге нет ска ме ха­ни зма: хе миј ско­ток сич ни и ра ди о би о­ло шки тј. јо ни за ци о ни ко ји се уза јам но пре пли ћу, ин тер по ни ра ју и фа во ри зу­ју. Као ре зул тат ин тер ак ци је ура ни ју ма и би о мо ле ку ла у со мат ским ће ли ја ма и ге не тич ком ма те ри ја лу на ста ју број ни па то ло шки ефек ти ко ји кли нич ки по ста­ју ви дљи ви ве о ма ра но или ка сни ефек ти ко ји се ви де по сле ду го го ди шње ла тен ци­је (и до 25 го ди на) или се, пак, ис по ља ва ју по сле не ко ли ко ге не ра ци ја на кон ге нет­ских екс пре си ја.

Нај те жа и то спе ци фич на ста ња на ста­ју као по сле ди ца му та ге них, те ра то ге них и кан це ро ге них деј ста ва. Ге но ток сич­ност је по сле ди ца ал фа ра ди о ак тив не еми си је оси ро ма ше ног ура ни ју ма, ко ја ства ра ра ди ја ци о не гро здо ве на хро ма­ти ну у је дру ће ли је. По раст ин ци ден це ма лиг них обо ље ња на ста је 3 до 5 го ди­на по сле пр ве ин тер не кон та ми на ци је хра ном и во дом.

Од број них со мат ских по ре ме ћа ја нај­ве ћи зна чај има ју оште ће ња бу бре га, тр бу шних па рен хи ма то зних ор га на, над­бу бре га, по ре ме ћа ји хе ма то по е зе, ре спи­ра тор ног и не у ро ло шког си сте ма и иму­но ло шког апа ра та.

ПО СЛЕ ДИ ЦЕПо сле ди це кон та ми на ци је жи вот не

сре ди не оси ро ма ше ним ура ни ју мом

77uranijum dveri srpske

НАТО авион А 10а који је бацао бомбе са осиромашеним уранијумом

по здра вље љу ди огле да ју се у то ме да че сти це оси ро ма ше ног ура ни ју ма уне те у ор га ни зам мо гу иза зва ти број не штет­не по сле ди це.

Де тек ци ја и утвр ђи ва ње тих по сле­ди ца у ста нов ни ка ко ји жи ве у око ли ни кон та ми ни ра них под руч ја би ла је пред­мет ис тра жи ва ња јед ног од не ве ли ког бро ја ра до ва.

Ис тра жи ва но под руч је је ју жни део Ср би је ис под 44. па ра ле ле у ши рем ре јо­ну Вра ња на ко ме су утвр ђе ни ви со ки ни вои кон та ми на ци је зе мљи шта, во де, ва зду ха и би ос фе ре (фло ра и фа у на) оси­ро ма ше ним ура ни ју мом (У­238) и дру гим ра ди о ну кли ди ма из тран су ран ског ни за ка ко је при ка за но у УНЕП­овом из ве шта­ју од апри ла 2002. го ди не. Ху ма ни узо рак је гру па од 29 жи те ља тог под руч ја про­сеч не ста ро сти 39,5 го ди на. /.../

На осно ву ана ли зи ра них по да та ка мо же се за кљу чи ти да је на на ве де ном ло ка ли те ту жи вот на сре ди на ду го трај но кон та ми ни ра на оси ро ма ше ним ура ни ју­мом, да је утвр ђе на и ин тер на кон та ми­на ци ја ста нов ни штва њи ме и да су спе­ци фич ним мар ке ри ма ефек та утвр ђе не и ра не по сле ди це на ху ма ној по пу ла­ци ји. Због то га је нео п ход но на ста ви ти по кре ну ту де кон та ми на ци ју ис тра жи ва­

ног под руч ја и да ље кон ти ну и ра но пра­ти ти сте пен кон та ми на ци је жи вот не сре­ди не и здрав стве но ста ње це ло куп ног ста нов ни штва.

ЗА КЉУЧ ЦИИс тра жи ва ња до ма ћих и ме ђу на род­

них екс пе ра та по твр ди ла су да је НА ТО 1999. го ди не ко ри стио му ни ци ју са оси­ро ма ше ним ура ни ју мом на про сто ру СР Ју го сла ви је, ју жно од 44. па ра ле ле.

Иако је НА ТО по твр дио ко ри шће ње му ни ци је са оси ро ма ше ним ура ни ју мом на 112 ло ка ли те та, та чан број и пре ци зне ми кро ло ка ци је још увек ни су утвр ђе ни, по себ но на Ко со ву и Ме то хи ји. Пре ма по да ци ма НА ТО, на под руч ју ју жно од 44. па ра ле ле ис па ље но је око 31.000 про јек­ти ла, а пре ма про це на ма Вој ске Ју го сла­ви је око 50.000.

Че ти ри ло ка ли те та на Ју гу Ср би је и је дан ло ка ли тет на Рту Ар за у Цр ној Го ри су огра ђе ни, чи ме је спре чен при ступ кон­та ми ни ра ном зе мљи шту.

Ло ка ли те ти на Ко со ву и Ме то хи ји ни су пре ци зно утвр ђе ни ни огра ђе ни та ко да ни је оне мо гу ће на упо тре ба кон та ми ни­ра ног зе мљи шта за раз не на ме не.

При пад ни ци над ле жних ин сти ту ци ја

СР Ју го сла ви је још су за вре ме НА ТО бом­бар до ва ња укла ња ли уоч љи ве не ек спло­ди ра не пе не тра то ре или њи хо ве де ло ве и на тај на чин вр ши ли де ли мич ну де кон­та ми на ци ју зе мљи шта.

Пот пу ни ја де кон та ми на ци ја кон та ми­ни ра ног ло ка ли те та Рта Ар за у Цр ној Го ри за по че та је 2001. го ди не, али је због не до стат ка сред ста ва при вре ме но об у­ста вље на.

Де кон та ми на ци ја кон та ми ни ра ног ло ка­ли те та Бра то сел це за по че та је 2002. го ди­не, али је због ме те о ро ло шких усло ва, у јед ном мо мен ту, и не до стат ка сред ста ва при вре ме но пре ки ну та.

Ис ку ства сте че на у де кон та ми на ци ји ло ка ли те та Рта Ар за и Бра то сел це ука зу­ју да је де кон та ми на ци ја зе мљи шта оси­ро ма ше ним ура ни ју мом у ве ли кој ме ри још увек мо гу ћа, уко ли ко су обез бе ђе на по треб на сред ства.

Кре та ње че сти ца на ста лих екс пло зи­јом му ни ци је са оси ро ма ше ним ура ни­ју мом у жи вот ној сре ди ни је те шко кон­тро ли са ти или спре чи ти, што оне мо гу ћа­ва пот пу ну де кон та ми на ци ју угро же них ло ка ли те та.

Има ју ћи у ви ду да је век по лу ра спа да оси ро ма ше ног ура ни ју ма и ура ни ју мо­вих ок си да ја ко дуг (ско ро ве чан), мо же

78 osiroma[enidveri srpske

Американац Даг Роки, један од оболелих америчких ветерана Заливског рата 1991. године

Амерички војници умиру од ракаТо ком за лив ског ра та ра дио сам као фи зи чар у ти му

ко ји је био за ду жен за иден ти фи ко ва ње, ску пља ње и раш чи шћа ва ње опре ме, као и за укла ња ње жр та­ва кон та ми ни ра них ура ни ју мом. Тим је био ан га жо­ван не по сред но на кон коп не не ин тер вен ци је ка да је схва ће но да ни су пред у зе те ме ре пре до стро жно­сти, а при то ме ни ко ни је знао ка ко да по сту па са му ни ци јом ко ја је ис па ље на то ком За лив ског ра та. Пр ва ствар ко ју тре ба схва ти ти је да тзв. оси ро ма­ше ни ура ни јум уоп ште ни је оси ро ма шен. То је чи сти ура ни јум 238 ко ји еми ту је ал фа зра ке. Ка да про дру у ор га ни зам, они јо ни за ци јом про у зро ку ју озбиљ на оште ће ња тки ва и ће ли ја. Тре ба ре ћи и то да зр на те му ни ци је ни су ни пу ње на оси ро ма ше ним ура ни ју мом, ни ти су њи ме пре сву че на већ су у це ли ни са чи ње на од тог ма те ри ја ла.

Љу ди из ти ма су већ на по чет ку раш чи шћа ва­ња осе ти ли озбиљ не ре спи ра тор не про бле ме ко ји из гле да ју от при ли ке као ја ки на па ди аст ме и на сту­па ју већ на кон пар са ти или да на. Од тог вре ме на по је ди ни чла но ви ти ма умр ли су од ра ка, пре све га ра ка плу ћа и ди сај них ор га на. За бе ле же на су обо­ље ња ди ге стив ног трак та, обо ље ња бу бре га, као и осип ко ји се по ја вљу је не по сред но на кон кон­так та са кон та ми ни ра ним ма те ри ја лом. Не ке мо је ко ле ге и ја од тог оси па бо лу је мо већ 10 го ди на. То ком 1994. и 1995. го ди не у аме рич ком Ми ни стар­ству од бра не био сам на че лу оде ље ња за про је кат оси ро ма ше ног ура ни ју ма. У окви ру тог про јек та био сам за ду жен да уста но вим про це ду ру за раш чи шћа­ва ње под руч ја за га ђе ног оси ро ма ше ним ура ни ју мом, као и да фор му ли шем сва упут ства за ме ре без бед­но сти ко је су за то ве за не. Ми смо то учи ни ли и тај ма те ри јал је ста вљен на увид аме рич кој вла ди и бри­

тан ском Ми ни стар ству од бра не још пре не ко ли ко го ди на. Они све до са да од би ја ју да пре ду зму ме ре чи шће ња кон та ми ни ра них под руч ја у Ира ку и Са у­диј ској Ара би ји, у Пор то ри ку и на те ри то ри ји САД у др жа ва ма Не ва да, Ме ри ленд, Ин ди ја на. Ако их на кон де сет го ди на не за ни ма ју обо ле ли аме рич ки вој ни­ци, ако их не за ни ма ју обо ле ли ирач ки вој ни ци ни ти ста нов ни штво Ви је ка са у Пор то ри ку, чи сто сум њам да ће би ти спрем ни да пру же би ло ка кву ме ди цин ску по моћ не ко ме на Бал ка ну. Они не же ле да с тим има ју ве зе. Они јед но став но не же ле би ло ка кву ве зу из ме­ђу оси ро ма ше ног ура ни ју ма и здрав стве них те го ба. Оси ро ма ше ни ура ни јум ко ри шћен је у ин тер вен­ци ја ма на Бал ка ну још 1994. и 1995. го ди не у Бо сни. По чет ком 1999. го ди не, при пре ма ју ћи се за ин тер вен­ци ју на Ко со ву, аме рич ка вој ска из вр ши ла је проб но ис па љи ва ње му ни ци је са оси ро ма ше ним ура ном на пор то ри кан ско остр во Ви је кас. Да нас, ви ше од го ди­ну да на ка сни је, ста нов ни ци тог под руч ја па те од озбиљ них здрав стве них те го ба, а вла да Пор то ри ка од Ва шинг то на тра жи по моћ у раш чи шћа ва њу за га­ђе ног те ре на и пру жа њу ме ди цин ске по мо ћи обо ле­ли ма. Ше сна е стог апри ла 1999. го ди не тро ји ца ко ле га фи зи ча ра и ја по зва ни смо на са ста нак са чла но ви­ма над зор ног од бо ра пред сед ни ка Клин то на. Реч је о осо ба ма ко је ди рект но под но се из ве штај пред сед­ни ку САД. Том при ли ком по но во смо упо зо ри ли на по гу бан ути цај оси ро ма ше ног ура ни ју ма и по себ но смо за тра жи ли да то сред ство не бу де ко ри шће но на Бал ка ну. При сут ни пред став ни ци аме рич ког Ми ни­стар ства од бра не ре кли су нам да не ће би ти ко ри­шће но. По сле го ди ну да на ви ди мо да су то чи ни ли упра во у ча су ка да су раз го ва ра ли са на ма.

Ра­дио­Б92,­5.­ја­ну­ар­2001.

се кон ста то ва ти да се ра ди о трај ном че стич ном ра ди о ак тив ном и хе миј ском за га ђе њу ко је се не мо же при род но не у­тра ли са ти.

Пра ће ње угро же но сти жи вот не сре­ди не (ва здух, во де, зе мљи ште, биљ ни и жи во тињ ски свет) хе миј ским и ра ди о ак­тив ним деј ством оси ро ма ше ног ура ни­ју ма до са да је оба вља но не си сте мат ски и од слу ча ја до слу ча ја.

Пра ће ње угро же но сти здра вља ри зич­них гру па ста нов ни штва та ко ђе је оба­вља но од слу ча ја до слу ча ја углав ном због не до вољ ног из два ја ња сред ста ва за ове на ме не. Уно ше ње оси ро ма ше ног ура ни ју ма у ла нац ис хра не не до вољ но је ис тра же но, али се мо же прет по ста ви ти да по сто је ре ал не опа сно сти са не пред ви­ди вим по сле ди ца ма по жи вот ну сре ди ну и људ ско здра вље.

ПРЕД ЛО ЗИИма ју ћи у ви ду рас по ло жи ве по дат ке о

угро же но сти жи вот не сре ди не у под руч­ји ма у ко ји ма је НА ТО ко ри стио му ни ци ју са оси ро ма ше ним ура ни ју мом по треб но је хит но пред у зе ти сле де ће ме ре:

– изо ла ци ја свих кон та ми ни ра них под­руч ја;

– из ра да про гра ма за хит но оспо со­бља ва ње си сте ма и по стро је ња у функ­ци ји за шти те жи вот не сре ди не;

– обез бе ди ти пот пу не по дат ке о ре јо ни­ма по ко ји ма је НА ТО деј ство вао му ни ци­јом са оси ро ма ше ним ура ни ју мом – срп­ским еки па ма струч ња ка мо ра ју се при­дру жи ти ме ђу на род не еки пе у ис тра жи­ва њу ста ња. Ср би ја би тре ба ло да зах те ва да струч ња ци не у трал них зе ма ља ко је су има ле ис ку ство са ра ди о ак тив ном кон та­ми на ци јом (Укра ји на, Ја пан, Ин ди ја, Ру ска Фе де ра ци ја) чи не са став ме ђу на род них екс перт ских еки па;

– из ра ди ти про грам и хит но при сту пи ти са ни ра њу по сле ди ца кон та ми на ци је те ре­на оси ро ма ше ним ура ни ју мом;

– ус по ста ви ти мо ни то ринг жи вот не сре ди не у зо ни ути ца ја бом бар до ва них ло ка ли те та ко ји су озна че ни као нај у­гро же ни ји;

– из ра ди ти про је кат за стал на пра ће ња, ис тра жи ва ња и утвр ђи ва ња ду го роч них по сле ди ца бом бар до ва ња по жи вот ну сре­ди ну и здра вље љу ди на нај у гро же ни јим де ло ви ма те ри то ри је Ср би је;

– на ста ли про блем услед упо тре бе му ни ци је са оси ро ма ше ним ура ни ју мом пре ма ме ђу на род ним про пи си ма у овој обла сти, мо же се ква ли фи ко ва ти као рат­ни зло чин, те је нео п ход но да бу де об ра­ђен и са тог аспек та;

– из ра да ре тро град не сту ди је о ши ре­њу че сти ца ра ди о ак тив ног ура ни ју ма са при мар не ло ка ци је на но ве те ре не, а про ра чу на то на осно ву та да шњих ат мос­фер ских при ли ка ко је су оста ле за бе ле­же не и дру гих по ка за те ља и уста но вља­ва ње њи хо вог да љег кре та ња (кроз во де, зе мљи ште, хра ну и сл.) и деј ства итд;

­ да би се обез бе дио си сте мат ски увид у здрав стве но ста ње ри зич них гру па тре­

ба из ра ди ти про спек тив не сту ди је пра ће­ња па ра ме та ра ути ца ја на здра вље, ре ги­стар за рак, ор га ни зо ва ти од го ва ра ју ћа хе ма то ло шка и иму но ло шка ис пи ти ва ња, не у ро ло шка и пси хо ло шка ис пи ти ва ња и оба вља ти ул тра звуч не пре гле де лим фних жле зда и сле зи не;

– код нај у гро же ни јих ли ца оси ро ма ше­ним ура ни ју мом по треб но је пре ве ни ра­ти или од ло жи ти по ја ву бо ле сти, скра ти ти вре ме кли нич ких ма ни фе ста ци ја бо ле сти и убр за ти по ста вља ње тач не ди јаг но зе бо ле сти, а код обо ле лих пред у зе ти аде­ква тан ме ди цин ски трет ман и про ду жи­ти пре жи вља ва ње;

– по себ ну па жњу тре ба по све ти ти спре­ча ва њу ге нет ских мал фор ма ци ја код по том­ства аде кват ном за шти том де це и труд ни­ца и пре на тал ном ди јаг но сти ком;

– да би се раз ре ши ле де ли ме о по сле­

ди ца ма ко ри шће ња му ни ци је са оси ро ма­ше ним ура ни ју мом на жи вот ну сре ди ну, а по себ но на биљ ни и жи во тињ ски свет, као и здра вље љу ди, по треб но је оба ви­ти од го ва ра ју ћа екс пе ри мен тал на ис пи­ти ва ња на жи во ти ња ма;

– Ср би ја има ком пе тент не ин сти ту ци је и екс пер те ко ји мо гу да ре ша ва ју про бле ме угро же но сти жи вот не сре ди не и здра вља љу ди у под руч ји ма у ко ји ма је ко ри шће на му ни ци ја са оси ро ма ше ним ура ни ју мом, са мо је по треб но обез бе ди ти од го ва ра­ју ћа фи нан сиј ска сред ства;

– ипак, у ре ша ва њу про бле ма угро же­но сти жи вот не сре ди не и здра вља љу ди од оси ро ма ше ног ура ни ју ма по треб на је по моћ и ме ђу на род них ин сти ту ци­ја и ор га ни за ци ја јер је Ср би ја је ди на зе мља у евро пи ко јој је овај про блем на мет нут. z

лИ Те РА Ту РА:Илић А. Р.С. Ис ку стве на (ем пи риј ска) кла си фи ка ци ја ра ци о нал ног стра ха -

и мо гућ но сти ње не при ме не у ве шта че њу не ма те ри јал не ште те. Збор ник ра до ва Суд ско ме ди цин ско ве шта че ње не и мо вин ске ште те у ме ди ци ни ра­да, тре ћи се ми нар; Бе о град, 2003. п. 47–50.

Ја во ри на Љ, Пан те лић Г, Та на ско вић И, Ву ле тић В, Ере мић­Сав ко вић М. -Ра ди о ак тив ност раз ли чи тих узо ра ка из Пљач ко ви це. Збор ник ра до ва XXII Сим по зи јум ју го сло вен ског дру штва за за шти ту од зра че ња; Пе тро вац, 2003. п. 161–64.

Јо ви чић Д, Ми ла чић С, Ко ва че вић Р, Пе тро вић И, Та на ско вић И. Уче ста­ -лост хро мо зом ских абе ра ци ја код ли ца ко ја су би ла у бли зи ни под руч ја кон та ми ни ра них ура ном. Збор ник ра до ва XXII Сим по зи јум ју го сло вен ског дру штва за за шти ту од зра че ња; Пе тро вац, 2003. п. 279–284.

Ко ва че вић Р, Ми ла чић С. Обо ље ња иза зва на јо ни зу ју ћим зра че њем. У: -Па вло вић М, Ви да ко вић А. Оце њи ва ње рад не спо соб но сти; Ла за ре вац: Ел­вод­принт, 2003. п.236–7.

Ко ва че вић Р, Ми ла чић С, Јо ви чић Д, Пан те лић Г, Па вло вић М. Он ко ло шка -пре вен ти ва ста нов ни штва са под руч ја кон та ми ни ра ног ура ни ју мом. Збор­ник ра до ва XXII Сим по зи јум ју го сло вен ског дру штва за за шти ту од зра че­ња; Пе тро вац, 2003. п. 285–90.

Ко ва че вић Р, Ми ла чић С, Та на ско вић И, Шип ка В. Ре зул та ти ра ди о ток си­ -ко ло шких ис пи ти ва ња ста нов ни штва са под руч ја Ју га Ср би је ко је је кон­та ми ни ра но ура ни ју мом. Arch To xi col Ki net Xe no bi ot Me tab, Vol. 10, No 1–2, 1–220, Spring­Sum mer 2002. p. 194–95.

Ко ва че вић Р. Ме ди цин ски кри те ри ју ми у про це ни не ма те ри јал не ште те. -Збор ник ра до ва Суд ско ме ди цин ско ве шта че ње не и мо вин ске ште те у ме­ди ци ни ра да, тре ћи се ми нар; Бе о град, 2003. п. 17–24.

Ми ла чић С, Ко ва че вић Р. Ра ди о ток си ко ло ги ја – иза зов вре ме ну. Arch To­ -xi col Ki net Xe no bi ot Me tab, Vol. 10, No 1–2, 1–220, Spring­Sum mer 2002. p. 184–89.

Ми тро вић К. Ма лиг не бо ле сти. У: Па вло вић М, Ви да ко вић А. Оце њи ва ње -рад не спо соб но сти; Ла за ре вац: Ел вод­принт, 2003. п.283–4.

Пе тро вић­Шке ро В. Ве шта че ње у пар ни ца ма за на кна ду не ма те ри јал не -ште те. Збор ник ра до ва Суд ско ме ди цин ско ве шта че ње не и мо вин ске ште те у ме ди ци ни ра да, тре ћи се ми нар; Бе о град, 2003. п. 9–16.

Ра ден ко вић М, Ђо го С, Илес Д, Јок сић Ј, То до ро вић Д. Ис пи ти ва ње фи­ -зич ко­хе миј ског по на ша ња оси ро ма ше ног ура ни ју ма у кон та ми ни ра ном зе мљи шту. Збор ник ра до ва XXII Сим по зи јум ју го сло вен ског дру штва за за­шти ту од зра че ња. Пе тро вац, 2003. п. 145–48.

Рман дић Б, То мић Т. Пост тра у мат ски стре сни по ре ме ћај и суд ско ме ди цин­ -ско ве шта че ње не ма те ри јал не ште те. Збор ник ра до ва Суд ско ме ди цин ско ве шта че ње не и мо вин ске ште те у ме ди ци ни ра да, тре ћи се ми нар; Бе о град, 2003. п. 98–104.

Шип ка В, Па вло вић С, Цук нић О, То ма ше вић З, Је лић С, Бо ро је вић Н. Ре­ -зул та ти од ре ђи ва ња изо то па ура ни ју ма у ури ну здра вих и осо ба обо ле лих од раз ли чи тих ма лиг них бо ле сти. Збор ник ра до ва XXII Сим по зи јум ју го сло­вен ског дру штва за за шти ту од зра че ња. Пе тро вац, 2003. п. 331–34.

Тор би ца Н. Про фе си о нал на ма лиг на обо ле ња као пред мет ве шта че ња не­ -ма те ри јал не ште те. Збор ник ра до ва Суд ско ме ди цин ско ве шта че ње не и мо­вин ске ште те у ме ди ци ни ра да, тре ћи се ми нар; Бе о град, 2003. п. 123–129.

79uranijum dveri srpske

80 dveri srpske bombardovawe80 srbijadveri srpske

Уско ро ће би ти де сет го ди на ка ко су НА ТО сна ге на па ле Ср би ју. Је дан део на ше јав но сти, а на ро чи то онај

ко ји се хва ли ти ме да је „дру га Ср би ја“, на сто ја ће да за ба шу ри ову срам ну го ди­шњи цу (срам ну по њи хо ве ва шинг тон ске и бри сел ске при ја те ље, на рав но). Дру гом де лу јав но сти, оном „про е вроп ском, али па три от ском“, би ће по ма ло не при јат но. Не што ће мо ра ти да се ка же, али они не ће тач но зна ти шта. Код њих ће на кра­ју пре вла да ти фак то гра фи ја и за кљу чак да ће мо „сви за јед но, чим Ср би ја по ста­не члан ЕУ, да за бо ра ви мо ове ру жне до га ђа је“ (али ће мо за то веч но пам ти ти Сре бре ни цу и Ву ко вар, на рав но). Али, онај тре ћи део срп ске јав но сти, ко ји је на ви као да ми сли сво јом гла вом и ко ји се не бо ји да во ли сво ју зе мљу, тре ба ло би да за пам ти бар три ства ри: до бро др жа ње на ше вој ске, те ро ри стич ки ка рак тер НА ТО бом бар до ва ња и срам но по на ша ње за пад них ме ди ја.

ДО БРО ДР ЖА ЊЕ НА ШЕ ВОЈ СКЕСр би ја је, те 1999. го ди не, ра то ва ла са нај­

моћ ни јом др жа вом све та и ње ним број ним са ве зни ци ма. Ср би ју су на па ле: САД, Бри­та ни ја, Фран цу ска, Не мач ка, Ка на да, Ита­ли ја, Шпа ни ја, Бел ги ја, Хо лан ди ја, Дан ска, Тур ска, Нор ве шка, Пор ту гал, Исланд, Грч­ка, Лук сем бург, Пољ ска, Че шка и Ма ђар ска. Овим зе мља ма­на па да чи ма, по ма га ле су и при дру же не зе мље НА ТО­а, зе мље­са­у че сни це: Ру му ни ја, Бу гар ска, Ма ке до ни­ја, Ал ба ни ја, Хр ват ска, Сло ве ни ја, Бо сна и Хер це го ви на и Сло вач ка. Зе мље ко је су нас не по сред но на па ле би ле су 228 пу та ве ће од Ср би је, има ле су 67 пу та број ни­је ста нов ни штво и би ле 518 пу та бо га ти је (тј. са ве ћим на ци о нал ним до хот ком). Био је то, од на па да Пер си ја на ца на Хе ла ду,

ве ро ват но нај не рав но прав ни ји ору жа ни су коб ика да ви ђен у исто ри ји!

Аме ри кан ци су, пи ше по лу зва ни чан НА ТО исто ри о граф, Мајкл Иг ња ти јев, ми сли ли „да ће па у за у бом бар до ва њу би ти на пра­вље на већ по сле два да на“1, тј. да ће Ср би­ја већ по сле два да на ис та ћи бе лу за ста ву. Ма длен Ол брајт, та да шњи др жав ни се кре­тар, твр ди ла је да ће се Ср би ја „пре да ти као и сва ки дру ги си ле џи ја у школ ском дво ри­шту, по сле два­три ша ма ра“2. Ова кво уве­ре ње у бр зу по бе ду до ла зи ло је, нај пре, од из ра зи те вој не над моћ но сти НА ТО­а. У ак ци ју бом бар до ва ња Ср би је кре нуо је 371 ави он (210 из САД), од ко јих су не ки би ли по след ња реч тех ни ке (по пут бо ма­бар де ра Б­2, ко ји је био не ви дљив за ра да­ре). Због ви ше стру ке над мо ћи на па да ча, Ср би ја је сво је ави о не мо ра ла да оста ви у под зем ним скло ни шти ма, а бра ни ла се је ди но про тив а ви он ским ра ке та ма (Не­ва и Во­јин). Оне су би ле про из вод со вјет ске вој не тех но ло ги је још из се дам де се тих, а њи ма су ру ко ва ли не про фе си о нал ци – го ло бра ди ре гру ти или ре зер ви сти. Шта су они мо гли да ура де у бор би са „нај са­вре ме ни јим аме рич ким си сте мом пре ци­зног на во ђе ња?“, пи та ли су се, ка ко све до­чи Иг ња ти јев, чел ни ци НА ТО­а3.

Као дру го, НА ТО је имао прак тич но све оба ве штај не по дат ке о срп ској вој сци. Од бив ших офи ци ра ЈНА, а са да вој ни ка са ве­знич ких др жа ва – Хр ват ске, Сло ве ни је или Бо сне, НА ТО је са знао та чан рас по ред уко­па них ра кет них и ра дар ских по стро је ња, скла ди шта ра кет но­тех нич ког го ри ва, аеро­

1 Ig na ti eff, Mic hael (2001): Вир­ту­ел­ни­рат, Бе о­град: Fre eB92, стр. 66.

2 Was hing ton Post, 7. април 1999; пре ма: Ко ва че­вић, Жи во рад (2000): САД­и­ју­го­сло­вен­ска­кри­за. Бе о­град: Цен тар за ан ти рат ну ак ци ју, стр, 30­31.

3 Ig na ti eff,2001:76.

дром ских хан га ра, вој них зда ња и скло ни­шта. Осим то га, Деј тон ским ми ром (1995) и Ре ги о нал ним спо ра зу мом о огра ни че њу и над зо ру на о ру жа ња (Фи рен ца, 1997), НА ТО је до био пра во да има не по сред ни увид у на о ру жа ње и офи цир ски са став свих срп­ских је ди ни ца. Ако то ме до да мо и ис црп­но, ду го го ди шње, са те лит ско и ва зду шно из ви ђа ње, мо же се сло бод но ре ћи да је НА ТО го то во са вр ше но знао це ло ку пан рас по ред и са став на ше вој ске4.

Ипак, од мах на по чет ку ра та ви де ло се ко ли ко је тврд орах би ла та да шња вој ска Ср би је. По го ђе на су мно га скла ди шта го ри­ва и му ни ци је. Али, са свим до вољ но то га је оста ло са кри ве но на дру гим ме сти ма. По го ђе не су мно ге вој не згра де и ка сар­не. Али, оне су би ле одав но ис пра жње­не од вој ске. Га ђа ни су мно ги под зем ни „ко манд ни и ра дар ски цен три“. Али, они су би ли ису ви ше до бро уко па ни да би би ли уни ште ни. Вој на скло ни шта, ра ђе на још у Ти то во вре ме, по ка за ла су се као до бра за шти та, јед на ко као што се до бром по ка­за ла и ста ра ти тов ска стра те ги ја из бе га­ва ња и за ва ра ва ња над моћ ни јег на па да­ча. „Клар ко ви пи ло ти (We sley Clark, вој ни за по вед ник на па да на Ср би ју – А. С.) би ли су фру стри ра ни сво јом не спо соб но шћу да по го де срп ске сна ге на те ре ну. Ср би су се по ка за ли као струч ња ци за ка му фла жу, за ва ра ва ње и ко ри шће ње ма ма ца. Гра­ди ли су ла жне мо сто ве и пре ко пра вих бо ја на но си ли ка му фла жне ко је иси ја ва­ју то пло ту да ва ра ју ра да ре за акви зи ци ју ци ља. Пи ло ти не што га ђа ју ми сле ћи да је тенк, па ви де гу ме ни ма мац на на ду ва ва­ње ка ко се сме жу рао као про бу шен ба лон“,

4 Ди ми три је вић, Бо јан Б. (1999): „Рат НА ТО­а про тив Ср би је 1999: вој ни аспек ти и по сле ди це”, Ср­би­ја­и­НА­ТО, стр.161­174. По себ но из да ње ча со пи­са Но­ва­срп­ска­по­ли­тич­ка­ми­сао. Све ска 1: „Срп ски дис курс ра та”. Бе о град: Вре ме, стр. 162.

Зашто морамо да запамтимо?Ве сли Кларк и дру ге гла ве ши не НА ТО-а мо ра ли су да при зна ју да чи сто вој но бом бар до ва ње ни је на не ло озбиљ ни ју ште ту срп ској вој сци. Сто га су од лу чи ли да са вој ног бом бар до ва ња пре ђу на те ро ри стич ко уни шта ва ње ци ви ла и мир но доп ских обје ка та. Кларк је не пре ста но тра жио но ве ави о не и но ве ци ље ве ко је сме да ту че

Слободан Антонић

dveri srpske 81srbije 81i nato dveri srpske

пи ше о то ме Мајкл Иг ња ти јев5.Оп ште узев, Вој ска Ју го сла ви је сјај но

се др жа ла у овом ра ту. Пред крај ра та (2. ју на), НА ТО се хва лио да је по био „ви ше од 10.000 срп ских вој ни ка“. Њи хов број је, ме ђу тим, био да ле ко ма њи и из но сио је тач но 546 вој ни ка и 138 по ли ца ја ца6. НА ТО је по себ но же лео да уни шти оклоп­не је ди ни це, по го то во на Ко со ву. Кларк се ди чио да је уни штио 93 тен ка и 153 оклоп­на тран спор те ра, као и да је ели ми ни сао не ко ли ко оклоп них је ди ни ца. Исме ва не су срп ске тврд ње да је на Ко со ву из гу­бље но све га 13 тен ко ва и 6 тран спор те­ра (и то ве ћи ном због ге рил ских на па да ОВК, а не због успе шно сти аме рич ких ави­о на). Ме ђу тим, ка да је рат стао и за по че ло по вла че ње срп ске вој ске са Ко со ва, из ро­ни ло је „нај ма ње 220 тен ко ва и ви ше од 300 оклоп них тран спор те ра“ (АФП, 2 ју ли 19997). На це лом Ко со ву, пре ма из ве шта ју са мог НА ТО­а, на ђе ни су уни ште ни оста ци са мо “26 тен ка или са мо ход на ар ти ље риј­ска ору ђа“8. А на Па штри ку где је, на вод­но, у ма ка за ма из ме ђу ави ја ци је НА ТО­а и пе ша ди је ОВК уни ште на це ла При зрен ска бри га да, ни је от кри ве но баш ни шта!9 „Гор­ка је исти на“, вај као се ка сни је Иг ња ти јев у сво јој књи зи пре пу ној хва ло спе ва Клар ку и Хол бру ку, „да нај моћ ни ја ва зду шна си ла на све ту ни је мо гла да уни шти Ми ло ше ви­ће ву вој ску на те ре ну“10.

И ва зду шна од бра на Ср би је од лич но се но си ла са чу до ви шно ја ким на па да чем. Већ тре ћег да на бом бар до ва ња, из над срем­ског се ла Бу ђа нов ци, обо рен је је дан од „не ви дљи вих“ ави о на, ло вац стелт тех но ло­ги је Ф­117А. То је ве о ма обо дри ло срп ске про тив а ви он це, ко ји су мно го то га из вла­чи ли из сво јих за ста ре лих оруж ја. Др же­ћи се ис ку ства Ира ка, они су не пре ста но пре ме шта ли ра кет не лан се ре, па зе ћи да ра да ре не укљу чу ју ду же од пар се кун ди, а гу стом паљ бом топ чи ћа ка ли бра 20–40 мм и про тив а ви он ским ра ке та ма ис па љи­ва ним са ра ме на, спре ча ва ли су ва зду хо­пло ве НА ТО­а да се спу сте мно го ис под ви си не од 4,5 км. Та ко је обо рен и Ф­16ЦГ, за ко га се ис по ста ви ло да је био ко манд ни ави он 555. еска дри ле из Ави ја на11.

5 Ig na ti eff, 2001:73.6 „Пре су да у кри вич ном по ступ ку про тив оп ту­

же них Ви ли јем Клин то на, Ме длин Ол брајт, Ен то­ни Бле ра, Ро би на Ку ка, Џор џа Ро берт со на, Жа ка Ши ра ка, Ибе ра Ве дри на, Але на Ри ша ра, Гер хар­да Шре де ра, Јо зе фа Фи ше ра, Ру дол фа Шар пин га, Ха ви је ра Со ла не и Ве сли ја Клар ка”, ко ју је до не ло ве ће Окру жног су да у Бе о гра ду, 21. сеп тем бра 2000. го ди не. Срп­ска­сло­бо­дар­ска­ми­сао, год И, бр. 5, стр. 657­663; стр. 662.

7 Ми ја то вић, Бо шко (1999): „За што је Ми ло ше­вић ка пи ту ли рао”, По себ но из да ње ча со пи са Но­ва­срп­ска­по­ли­тич­ка­ми­сао. Све ска 1: „Срп ски дис­курс ра та”. Бе о град: Вре ме, стр. 191­197; стр. 192; про це на бри тан ских вој них из во ра би ла је чак 250 тен ко ва и 450 оклоп них тран спор те ра! (Вре­ме, 25. сеп тем бар 1999, стр. 8)

8 на ве де но у: Вре­ме, исто, стр. 9.9 Ми ја то вић, исто.10 Ig na ti eff, 2001:74.11 Пар да на по оба ра њу „не ви дљи вог” лов ца,

Ср би су за ро би ли и тро ји цу аме рич ких вој ни ка ко ји

Ове успе хе на ших про тив а ви о на ца НА ТО гла ве ши не су об ја шња ва ле при ча ма о не ка­квим „срп ским до у шни ци ма“ и „из да ји ца­ма“. „На об рон ци ма на до мак Ави ја на“, пре­но си те при че Иг ња ти јев, „ју го сло вен ски ра дио­из ви ђа чи су пре ко ра дио­ста ни ца при слу шки ва ли по ле та ње ави о на и мо бил­ним те ле фо ни ма ја вља ли Бе о гра ду ко је су пу та ње пред сто је ћих на па да“12. Та ко ђе су, пре ма тим тврд ња ма, из бри сел ског за по­вед ни штва НА ТО­а цу ри ли оба ве штај ни по да ци пре ма Бе о гра ду13. Пет ме се ци пре на па да на Ср би ју ухап шен је ма јор Бјер Би нел, ађу тант фран цу ског пред став ни­ка у Глав ном ста ну НА ТО­а (Бри сел). Ма јор Би нел је оп ту жен да је из „про срп ских осе ћа ња“ до ста вљао Бе о гра ду по дат ке о мо гу ћим ци ље ви ма НА ТО бом бар до ва ња у Ср би ји. Али, ти по је ди нач ни оба ве штај ни ус пе си срп ских слу жби ка сни је су ви ше­стру ко на ду ва ва ни ка ко би НА ТО ге не ра ли оправ да ли сво је вој не не у спе хе.

ТЕ РО РИ СТИЧ КИ КА РАК ТЕР НА ТО БОМ БАР ДО ВА ЊА

Ве сли Кларк и дру ге гла ве ши не НА ТО­а мо ра ли су да при зна ју да чи сто вој но бом­бар до ва ње ни је на не ло озбиљ ни ју ште ту срп ској вој сци. Сто га су од лу чи ли да са вој ног бом бар до ва ња пре ђу на те ро ри­стич ко уни шта ва ње ци ви ла и мир но доп­ских обје ка та. Кларк је не пре ста но тра­жио но ве ави о не и но ве ци ље ве ко је сме да ту че. Број ави о на је утро стру чен (на 1.200), па је Ср би ју, у дру гом де лу ва зду­шне кам па ње, бом бар до ва ло чак 44% рас­по ло жи вих ави о на НА ТО­а – ви ше не го Ирак то ком За лив ског ра та. Ли ста ци ље ва та ко ђе је про ши ре на. Га ђа ни су мо сто ви, ка ко друм ски та ко и же ле знич ки, па је сру­ше но (или оште ће но) њих 37. Жак Ши рак из ја вио је за ББЦ да Бе о град „ње му тре­ба да за хва ли што још има ијед ног мо ста на Ду на ву“14. Без об зир но су га ђа не чак и шко ле и бол ни це, под оп ту жба ма да се у њи ма кри ју срп ски вој ни ци. То је би ло нај гру бље кр ше ње Же нев ске кон вен ци је (Про то кол 1. ст. 1, чл. 51)15. Бом бе су ба ца­не сву да и без мно го оба зи ра ња на жр тве ме ђу гра ђан ством. Та ко су по го ђе не 7.643 ку ће, 300 шко ла, 53 бол ни це, и 50 цр ка ва

су из Ма ке до ни је за лу та ли на Ко со во. Др жав на те ле­ви зи ја је, 1. апри ла, при ка за ла тро ји цу за ро бље них Аме ри ка на ца, што је би ло још јед но сим бо лич ко по ни же ње за НА ТО ге не ра ле.

12 Ig na ti eff, 2001:67.13 Исто.14 Пре не то у ли сту Вре­ме, 28. ав густ 1999,

стр. 9.15 Овај Про то кол про пи су је да на па дач не

сме деј ство ва ти не са мо по ци вил ним ци ље ви ма, не го ни ка да се вој ска уме ша ме ђу гра ђа не. „На па­дач мо ра би ти пот пу но си гу ран да је у пи та њу вој­ни циљ, а у слу ча ју би ло ка кве не до у ми це мо рао би се уз др жа ти од на па да” (на ве де но у: Об ра до­вић, Кон стан тин (1999): „Ме ђу на род но ху ма ни тар­но пра во и ко сов ска кри за”, Ме­ђу­на­род­ни­про­бле­ми, год. 51, бр. 3­4, стр. 256­294; стр. 283). Та ко ђе је став 5, чла на 51 Про то ко ла, из ри чи то за бра њи вао на па де на вој не ци ље ве уко ли ко би они и нај ма ње би ли скоп ча ни са жр тва ма ме ђу ци вил ним ста нов­ни штвом (исто, 285)

или спо ме ни ка. На ро чи то су по губ ни по ци вил но ста нов­

ни штво би ли по го ци тзв. ка сет них бом би (clu ster bomb units)16. Њи ма је, ре ци мо, 7. ма ја 1999, би ло за су то сре ди ште Ни ша, чи тав про стор из ме ђу два ни шав ска мо ста, пи ја це и ме ђу град ске ауто бу ске ста ни це. На ли цу ме ста је по ги ну ло 15 гра ђа на, а бар 70 њих је по вре ђе но. Ра не су би ле број не и те шке, као у слу ча ју је да на е сто го ди шње Сла ђа не Ан ђел ко вић, на чи јем те лу је из бро­ја но ви ше од два де сет те шких по вре да17. Та ко се, уме сто са „хи рур шки тач ним“ бом­бар до ва њем, Ср би ја су о чи ла са на па ди ма ко ји су се за вр ша ва ли хи рур шки тач ним од се ца њи ма удо ва же на и де це. Са мо на Ко со во ба че но је, пре ма при зна њу НА ТО­а, 1.100 ка сет них бом би. Смрт је по ко си ла по Ср би ји мно го не ду жног све та. Уби је но је 504 ци ви ла, а сва ки ше сти уби је ни био је де те (њих 88 на бро ју18).

„Ако не ма мо сто ма ка за ко ла те рал ну ште ту“ го во рио је ге не рал Мајкл Шорт, за по вед ник ва зду хо плов них сна га НА ТО­а, „и не ма мо сто ма ка за не на мер ни гу би так ци ви ла, он да ће мо пре ста ти да по сто ји­мо као Са вез“19. За то се на кра ју по че ло са те ро ри стич ким бом бар до ва њем по стро је­ња за про из вод њу стру је и во де. Пр ви пут је „Ср би ји ис кљу че на стру ја“ 2. ма ја. Та да су бом бе, пу ње не на ро чи тим ста кле ним влак ни ма, ба че не на раз вод на по стро је ња тер мо е лек тра на Обре но вац и Дрм но, као и на струј на по стро је ња у Ни шу, Кра гу јев цу и Но вом Са ду. Су тра дан, 3. ма ја, на пад ну та је хи дро е лек тра на Ба ји на Ба шта, а 7. ма ја по но во Обре но вац и Бе о град. Укуп но је, то ком ма ја, Ср би ји осам пу та „ис кљу чи ва на стру ја“20. Га ђа не су и то пла не и црп не ста­ни це. Срем ско ми тро вач ко по стро је ње за про из вод њу пит ке во де га ђа но је 22. и 23. ма ја. Кон цем ра та, са мо тре ћи на Бе о гра ђа­на има ла је во ду у сво јим че сма ма, а град­ске за ли хе пи ја ће во де спа ле су на ма ње од де се ти ну по треб не ко ли чи не.

Ге не рал Мајкл Шорт отво ре но је го во­рио о на ме ри про из во ђе ња пат њи гра ђа­на Ср би је. „Љу ди у Бе о гра ду та ко ђе мо ра ју

16 Реч је о гро зду ма лих екс пло зив них на пра­ва ко је су то ком рас пр ска ва ња за хва та ле по вр ши ну 200 пу та 400 ме та ра. Због не кон тро ли са ног деј ства и осо би не да уби ја ју го ди на ма по окон ча њу ра та, слич но на га зним ми на ма (10­20% пу ње ња оста ја ло је не ек спло ди ра но), ове су бом бе би ле за бра ње не спо ра зу мом из Ота ве (ко ји, ина че, САД ни су при ми­ле; Ra mo ne, Ig na tio (1999): „Но ви гло бал ни по ре дак”, Ср­би­ја­и­НА­ТО. По себ но из да ње ча со пи са Но­ва­срп­ска­по­ли­тич­ка­ми­сао. Све ска 2: „Свет ска де ба та” и „До си је”. Бе о град: Вре ме, стр. 95­101. Пре ве де но из Le Mon de di plo ma ti que, No. 543, јун 1999; стр. 97.

17 Ран ђе ло вић, Но ви ца (1999): Ниш­у­рат­ном­пла­ме­ну. Ниш: За вод за ур ба ни зам, стр. 146.

18 Пре су да, 2000:66219 BBC2; на ве де но пре ма: Вре­ме, 25. март

2000, стр. 10.20 На кра ју су на струј на по стро је ња по че ле да

па да ју и пра ве бом бе. По сле три на па да ста кле ним бом ба ма на тра фо ста ни цу Ниш­2, усле ди ло је, 23. ма ја, и деј ство ва ње ра зор ним про јек ти ли ма. Та ко је Ниш остао без стру је у на ред них не ко ли ко да на, а са огра ни че ним снаб де ва њем и ме се ци ма по сле ра та. Слич но је би ло и са тра фо ста ни цом Бе­о­град­5. Она је спр же на у два на ле та, 27. и 31. ма ја.

82 dveri srpske bombardovawe82 srbijadveri srpske

да па те“, био је на слов ње го вог ин тер вјуа New York Ti mes­у (14. мај 1999). „Не ма стру­је за ва ше фри жи де ре, не ма га са за ва ше шпо ре те, не мо же те да иде те да ра ди­те, јер је мост сру шен“21. То је био пра ви вој ни про грам НА ТО ге не ра ла – уни шти­ти срп ске фри жи де ре, уни шти ти срп ске шпо ре те, уки ну ти Ср би ма стру ју и во ду... Ју нач ки, не ма шта!

СА ТА НИ ЗА ЦИ ЈА СР БА У ЗА ПАД НИМ МЕ ДИ ЈИ МА

Шорт је мо гао би ти ова ко ле де но отво­рен са мо за то што су Ср би у за пад ној јав­но сти већ то ли ко би ли са та ни зи о ва ни да ви ше ни су ни сма тра ни људ ским би ћи ма. Ср би ја је већ то ли ко би ла окле ве та на, да су Ве сли Кларк и Мајкл Шорт мо гли до ми ле во ље да је ра за ра ју а да им због то га ни ко ни шта не пре ба ци. У том жа ло сном по слу рат ног ху шка ња уче ство ва ли су го то во сви де ло ви за пад них ели та. Нај пре по ли ти ча­ри, ко ји су Ср би ју пред ста вља ли, по пут Клин то на, као „ср це европ ског мра ка, ре ги он бом бар до ва них џа ми ја, уби је них му шка ра ца и де це, си ло ва них де во ја ка, тра го ва груп не и ин ди ви ду ал не, по нов но ис пи са не или из бри са не исто ри је“22. Стејт ди парт мент је, 19. апри ла, дао зва нич ну про це ну о 500.000 не ста лих Ал ба на ца на Ко со ву, „за ко је се стра ху је да су мр тви“. Ме сец да на ка сни је, аме рич ки ми ни стар од бра не Ви ли јем Ко ен из ја вио је ТВ мре­жи ЦБС да је „не ста ло“ око 100.000 вој но спо соб них му шка ра ца, и да је „мо гу ће да су уби је ни“! А ге не рал ни се кре тар НА ТО­а, Ха ви јер Со ла на ре као је, за ББЦ, ка ко се на Ко со ву ви ше „не мо гу ви де ти му шкар ци од 30 до 60 го ди на. То ће би ти раз ја шње­но кад уђе мо на Ко со во, и ве ро ват но ће мо ви де ти дра ма тич не чи ње ни це у ко је чак ни не ве ру је мо“23. Ка кве ла жи, отво ре не, гну сне, без оч не...!

У тој срам ној про па ган ди мр жње уче­ство ва ли су, за тим, и обич ни но ви на ри. Њи ма је би ло ма ло зло чи на ко је су из ми­шља ли про па ган ди сти НА ТО­а, већ су сми­шља ли и сво је, ори ги нал не ла жи. Та ко су Ре бе ка Чем бер лен (Re bec ca Cham ber lain) и Деј вид Па у ел (Da vid E. Po well), но ви на­ри Phi la delp hia In qu i rer­а, 25. ма ја об ја ви ли чла нак под на зи вом „Срп ски си стем си ло­ва ња“. У том члан ку аме рич ки чи та о ци се оба ве шта ва ју да су Ср би, ка ко би што ви ше за пла ши ли Ал бан це, по че ли са „ма сов ним си ло ва њи ма на град ским тр го ви ма“. Ал бан­ски ста нов ни ци ва ро ши ца, ве ле ови но ви­на ри, на сил но су „са ку пља ни да пра те овај је зи ви до га ђај“, ка ко би се „под ста кли да

21 На ве де но пре ма: Johnsto ne, Di a na (1999): „Ко лек тив на кри ви ца и ко лек тив на не ви ност”, На­то­агре­си­ја­на­СР­Ју­го­сла­ви­ју­ ’99, Збор ник ра до ва са ме ђу на род ног сим по зи ју ма, Но ви Сад, 15­16 ок то­бар 1999. Но ви Сад: Удру же ње за прав ну те о ри ју и прак су, стр. 387­406; стр. 388.

22 У члан ку на пи са ном за The New York Ti mes (23. мај 1999); пре ве де но у­Ср­би­ја­и­НА­ТО, све ска 2, стр. 24.

23 На ве де но пре ма: Вре­ме, 20 но вем бар 1999, стр. 10.

до бро вољ но бе же“24! Уред ни ци по пу лар­них ли сто ва, по пут ен гле ског днев ни ка The Sun, ста вља ли су сво јим но ви на ма на сло­ве по пут „Га ђај те их као псе!“25. Ти „пси“ су, на рав но, би ли Ср би.

Озбиљ ни ји ко лум ни сти из углед них днев ни ка, по пут Ви ли је ма Пфа фа (Wil li­am Pfaff) из Ин­тер­на­ти­о­нал­Хе­ралд­Три­бун­а (31. мај 1999), пи са ли су та ко ђе да Ср би као на род мо ра ју да бу ду ка жње ни, да чи тав на род мо ра да па ти: „Срп ски гла­са чи су одр жа ли Сло бо да на Ми ло ше ви ћа на вла сти у про те клој де це ни ји. Ни је ја сно за што би они тре ба ло да бу ду по ште ђе ни да оку се пат њу ко ју је он (Ми ло ше вић – А. С) на но сио сво јим су се ди ма“26. Ко лум ни­ста То мас Фрид ман (Tho mas L. Fri ed man), „во де ћи ин те лек ту а лац Тај мса“27, та ко ђе је пи сао: „Ми смо у ра ту са срп ском на ци јом и сва ко ко се ше та (han ging aro und) по Бе о­гра ду тре ба то да схва ти. (…)Дај те шан су ра ту! (…)Же ли те у пе де се те? Ми ће мо вам да ти пе де се те. Же ли те 1389? Мо же мо да ство ри мо 1389, та ко ђе“28.

Ту су, на рав но, би ли и број ни „ли бе рал­ни“ ин те лек ту ал ци. Тим за не ти ји за рат и уби ја ње што су се ви ше осе ћа ли „ли бе рал­ним“. За јед нич ко свим њи хо вим на пи си ма би ло је – као код Су зан Сон таг – за до вољ­ство што су Ср би „нај зад до жи ве ли ма ли део пат њи ко је је Ми ло ше вић на нео дру­гим на ро ди ма“ (The New York Ti mes, 3. мај 1999)29. На по чет ку ра та, Ма длен Ол брајт се обра ти ла Ср би ма да би их уве ри ла ка ко НА ТО ра ту је са Ми ло ше ви ћем а да „не ма ни шта про тив срп ског на ро да“. Али не, цик тао је Сла вој Жи жек, За пад је сте и тре ба да бу де у ра ту са Ср би ма! „Бол на је чи ње ни ца да агре сив ни срп ски на ци­о на ли зам ужи ва по др шку ве ћи не по пу­ла ци је“, пи сао је он, а Ср би „са оп сце ним за до вољ ством до зво ља ва ју да се са њи ма ма ни пу ли ше“. И за то, ве ли Жи жек, „упра­во као ле ви чар, ја на пи та ње ’бом бе или не?’ од го ва рам: још не ма до­вољ­но бом би, и оне су за­ка­сне­ле“!30

24 На ве де но у: Johnsto ne, 1999:400. Џон сто­но ва, ко ја из ве шта ва о овој срам ној но ви нар ској фан та зи ји, ве ли ка ко лаж Чем бер ле но ве и Па у е ла чак ни је ни ори ги нал на. Исту из ми шљо ти ну на ла­зи мо и у тзв. из ве шта ју лор да Брај са (Брyце), ко ји је под ста као ула зак Бри та ни је у Пр ви свет ски рат. Та мо се, та ко ђе без ика квих ствар них осно ва, при­по ве да ло о то ме ка ко су не мач ки офи ци ри и вој ни­ци јав но си ло ва ли 20 бел гиј ских де во ја ка на пи јач­ном тр гу у Ли је жу (исто)

25 На ве де но пре ма: Ко сик, Ка рел (1999): „Кад лу ди ло на ре ђу је ра зу му”, Ср­би­ја­и­НА­ТО, све ска 2, стр. 144­148; стр. 145.

26 На ве де но у: Johnsto ne, 1999:393.27 Chomsky, No am (2000): Но­ви­ми­ли­та­ри­

стич­ки­ху­ма­ни­зам:­лек­ци­је­Ко­со­ва. Бе о град: Фи лип Ви шњић, стр. 113.

28 Fri ed man, L. Tho mas (1999, April, 23): „Mo re Sticks”, New York Ti mes, [WWW do cu ment]. URL http://www.nyti mes.com

29 Son tag, Su zan (1999): „За што смо на Ко со ву”, Ср­би­ја­и­НА­ТО, све ска 2, стр. 25­29. Пре ве де но из The New York Ti mes, 3. maj 1999.

30 Ži žek, Sla voj (1999): „Про тив дво стру ке уце не”, Ср­би­ја­и­НА­ТО, све ска 2, стр. 138­143. Пре вод члан ка „Spring ti me for NA TO” из New Left Re vi ew, 234 (март­април), стр. 141;142; под ву као Жи жек.

„Огром на ве ћи на Ср ба“, да вао је сво је струч но ми шље ње и Да ни ел Голд ха ген, пи сац зна ме ни те књи ге о са у че сни штву не мач ког на ро да у на ци стич ким зло чи­ни ма, „под ути ца јем је на ро чи то зло ћуд­не вр сте на ци о на ли зма“. „Ве ћи на срп ског на ро да, ко ја се не про ти ви Ми ло ше ви ће­вој ели ми на ци о ни стич кој по ли ти ци или је чак по др жа ва, учи ни ла је се бе за кон ски и мо рал но не ком пе тент ном да упра вља сво јим по сло ви ма“. Због то га, пред ла же Голд ха ген, „њи хо ва зе мља се мо ра ста ви­ти под над зор“ (тј. мо ра би ти оку пи ра на), а „оне ко ји су по др жа ва ли зло чин це, што је ви сок про це нат срп ског ста нов ни штва, тре ба на те ра ти да схва те сво је гре шке“31 (тј. ве ћи ни гра ђа на Ср би је но ве оку па ци­о не вла сти тре ба да ис пе ру мо зак).

Голд ха ге нов по зив на то тал ни рат са Ср би­јом и ње ну оку па ци ју из у зет но је до бро при мљен у за пад ној јав но сти. То се ви ди по члан ку Блеј на Хар де на (Bla i ne Har den) „Шта тре ба пред у зе ти да се очи сти Ср би­ја“ (The New York Ti mes, 9. ма ја 1999). Хар­ден је као нај бо љег све до ка не по пра вљи­во сти Ср би је на вео Со њу Би сер ко, ко ја је

31 The Gu ar dian, 29. април 1999. и The­New­Re­pu­blic, 17. мај; срп ски пре вод: Gold ha gen, Da niel (1999): „Не мач ка лек ци ја”, Р.Е.Ч, 55/1:105­107. Пре ве де но из The Gu ar dian, 29. април 1999; стр. 105; 106.

dveri srpske 83srbije 83i nato dveri srpske

баш тих да на по се ти ла Ме длин Ол брајт и „ур ги ра ла код ње да раз мо три мо гућ ност оку па ци је“32. За тим је Хар ден ши ро ко пре­нео ста но ви ште Со ње Би сер ко о Ср би ји, из ло же но 22. апри ла у IW­PR’s­Bal­kan­Cri­sis­Re port­у: „Под стак ну та ди вљач ком про па­ган дом и све ве ћим кри ми нал ним бан ди­ти змом“, ка же ту Со ња Би сер ко, „Ср би ја је кре ну ла пу тем са ко јег не ма по врат ка. (…)По сле чи та ве де це ни је не у спе шне по ли­ти ке на Бал ка ну, од огром не је ва жно сти да Аме ри ка и европ ске де мо кра ти је ар ти­ку ли шу ду го роч ну ви зи ју за чи тав ре ги он. Ово мо ра по че ти де на ци фи ка ци јом Ср би је (…)За пад мо жда рас пра вља о коп не ним сна га ма на Ко со ву. Али, ре ал ност је да ће, ду го роч но гле да но, ме ђу на род не сна ге би ти по треб не и у Ср би ји“33. То је био ди рек тан по зив Со ње Би сер ко за вој ну оку па ци ју и пот чи ња ва ње Ср би је.

НА РА ВО У ЧЕ НИ ЈЕДа, те три ства ри – до бро др жа ње на ше

вој ске, те ро ри стич ки ка рак тер НА ТО бом­бар до ва ња и срам но по на ша ње за пад них

32 „and ur ged her to con si der oc cu pa tion”33 Bi ser ko, So nja (1999): „The Bal kan End ga me”,

IW­PR's­Bal­kan­Cri­sis­Re­port, No. 23, 22 April 1999. http://www.iw pr.net

ме ди ја – сва ки ми сле ћи гра ђа нин ове зе мље тре ба ло би да за пам ти. Скре та ће нам па жњу, ових да на, ка да се на вр ша­ва тих де сет го ди на од њи хо вог зло чи­на, на дру ге ства ри. Као дво го ди шњем де те ту, за ма ја ва ће нас ша ре ним ла жа­ма, ка ко се не би смо се ти ли њи хо вог пра вог, не ис кре ног и из об ли че ног ли ца. При ча ће нам о „но вој ери ко ја по чи ње са Оба мом“, при ча ће нам о „на по ри ма свет ске за јед ни це да се са вла да гло бал­на еко ном ска кри за“, др жа ће нам, чак, и лек ци је о ло го ру на Ста ром сај ми шту и о то ме ка ко је тај ло гор „Ср би ја све сно за бо ра ви ла“, јер „не же ли да се под се ћа да је би ла дру га зе мља ко ја је ис тре би ла све Је вре је са сво је те ри то ри је“ (као да Ср би ја и та да ни је би ла оку пи ра на, као да Ср би јом и та да ни су вла да ли га у лај­те ри но вог свет ског по рет ка и ује ди ње­не Евро пе!). При ча ће нам о све му. Са мо нам не ће при ча ти о том мар ту, пре де сет го ди на, о том апри лу и ма ју 1999, ка да су нас, „за на ше до бро“ и „као на ши ис кре­ни при ја те љи“ за си па ли то на ма бом би са оси ро ма ше ним ура ни ју мом (због ко га се да нас у Ср би ји 40% љу ди ви ше раз бо ље­ва од ра ка, не го пре 1999).

Али, ко ли ко они бу ду же ле ли да не што за бо ра ви мо, то ли ко ми мо ра мо на сто ја­ти да то за пам ти мо. За пам ти мо име пи ло­

та Ми лен ка Па вло ви ћа, ко ман дан та 204. ло вач ког ави ја циј ског пу ка, ко ме је до са­ди ло да гле да ор ги ја ња НА ТО ави о на из над Ва ље ва, па је, 4. ма ја, сео у свој „миг 29” и кре нуо сам про тив че ти ри НА ТО бом­бар де ра. За пам ти мо име на дво го ди шњег Мар ка Си ми ћа, је да на е сто ме сеч не Бо ја­не То шо вић, тро го ди шње Ми ли це Ра кић, ше сто го ди шњег Бра ни ми ра Ста ни ја но ви­ћа, пе то го ди шње Де ја не Па вло вић, или би ло ко је име од све оне де це по стра да ле под НА ТО бом бар де ри ма (ви ди ан тр фи­ле/текст „Шест ма лих раз ло га“). За пам ти­мо и име на Ве сли Клар ка, Мај кла Шор та и оста лих ге не ра ла­уби ца, ко ји су нас, тог про ле ћа, „ми ло срд но“ осло ба ђа ли од жи во та на ше де це и од на ших до мо­ва. За пам ти мо име на и свих оних ко ји су, тих истих да на, хи сте рич но тра жи ли оку­па ци ју Ср би је и пра ње на ших мо зго ва од сва ке сло бод не ми сли, и од сва ког по и­ма ња исти не и прав де.

Мо ра мо за пам ти ти. Јер, на ши „при ја­те љи“ су још ов де. Са јед на ко жар ком же љом да на ста ве да нас „осло ба ђа ју“ и „усре ћу ју“. Они има ју ви ше и но ва ца и оруж ја. Али, ми тре ба да има мо ви ше па ме ти. Тре ба бо ље од њих да ми сли мо и ви ше да пам ти мо. У бор би оруж јем и нов цем они су по бе ди ли. Али, у бор би пам ће њем, по бе да мо ра би ти на ша! z

Небо над Београдом за време бомбардовања

84 dveri srpske bombardovawe84 srbijadveri srpske

За го ва ра ње но вог ра та про тив це лог све та; по вра так Ср би је у де ве де се­те; од у ста ја ње од европ ског пу та;

не ми нов ност но ве по ли тич ке и ди пло­мат ске изо ла ци је и еко ном ских и тр го­вин ских санк ци ја; сла ње ло ше по ру ке о Ср би ји...То су са мо не ке од оп ту жби на ра чун Де мо крат ске стран ке Ср би је, пар ти је на чи јем че лу се на ла зи ак ту ел ни срп ски пре ми јер Во ји слав Ко шту ни ца. Раз лог за те оп ту жбе је усва ја ње но вог про гра ма стран ке у ко јем се спо ми ње опре де ље ност за бу ду ћу вој ну не у трал­ност Ср би је.

Уко ли ко је Ср би ја вој но не у трал на, то зна чи да Ср би ја не же ли да бу де чла ни ца НА ТО. Иако су мно ги по жу ри ли да на зна­че ка ко то и ни је пи та ње за Ср би ју, већ за НА ТО ­ јер ће НА ТО од лу чи ва ти да ли же ли да нас при ми у сво је члан ство или не, го ре на ве де не из ја ве за го вор ни ка срп­ског члан ства у НА ТО ипак ви ше го во ре о ве ли кој нер во зи ко ја се по ја ви ла у њи хо­вим ре до ви ма.

Не ке од ових ква ли фи ка ци ја, на при мер да вој ном не у трал но шћу Ср би ја об ја вљу­је рат НА ТО­у или да се ова квим ста вом вра ћа мо у вре ме изо ла ци је, ви ше зву че као прет ње и тре ба их схва ти ти као вид при ти ска на срп ско јав но мње ње. На не ке ипак тре ба од го во ри ти. По го то во на кон­ста та ци је, да вој на не у трал ност исто вре­ме но зна чи и од у ста ја ње од европ ских ин те гра ци ја Ср би је, али и не у кљу чи ва­ње Ср би је у „гло бал ни си стем без бед­но сти“ и из о ста нак да љих ре фор ми у си сте му од бра не, што нас на кра ју мо же ску по ко шта ти.

Пр во, тре ба пра ви ти раз ли ку из ме ђу ЕУ и НА ТО. Ма ко ли ко исто ри је на стан ка НА ТО и ЕУ би ле ме ђу соб но по ве за не, да на­шње ве зе НА ТО и ЕУ пот пу но су дру га чи је. Европ ској уни ји да нас све ма ње од го ва­ра до во ђе ње у ве зу ове две ор га ни за ци­је. Пре три го ди не, у Бри се лу је фор ми­ра на Европ ска од брам бе на аген ци ја, а у то ку је про цес струк ту и ра ња здру же них

европ ских вој них сна га (ЕУФОР) и здру­же них европ ских по ли циј ских сна га за бр зу ин тер вен ци ју (Евро­жан дар ме ри ја). Два су раз ло га за ова кву ак ци ју ЕУ. Пр ви, тај да европ ске др жа ве у про це су до но­ше ња од лу ка све ма ње мо гу да уче ству ју рав но прав но, од но сно она ко ка ко је то де фи ни са но осни вач ким ак ти ма НА ТО­а. До ми нант ну уло гу у до но ше њу од лу ка има ју ипак САД. Ни је ни ка ква тај на да се је дан број чла ни ца НА ТО­а про ти вио ин тер вен ци ји про тив СР Ју го сла ви је, мно­го ве ћи број њих се ни је сло жио са ин тер­вен ци јом у Ав га ни ста ну, а ка да је на ред до шао Ирак – „ти ква је пот пу но пу кла“. У ве ли ком бро ју европ ских пре сто ни ца, већ је из ра же на оправ да на бо ја зан да ће европ ске чла ни це НА ТО­а у бу дућ но сти мо ћи да има ју две уло ге: или да по др жа­ва ју ак ци је САД и за јед но са аме рич ком вој ском уче ству ју у бу ду ћим ин тер вен ци­ја ма или да сно се по сле ди це због ин тер­вен ци ја „ко а ли ци ја вољ них“ иако у њи ма не би ни уче ство ва ле.

Ка да је фор ми ран НА ТО, би ло је пот пу но ја сно стра те шко опре де ље ње та да шњих чла ни ца за фор ми ра ње вој ног са ве за ко ји ће би ти про тив те жа ис точ ном бло­ку. Ме ђу тим, по ста вља се пи та ње ко ли­ко су да нас стра те шки ин те ре си САД и ЕУ по ду дар ни. Исто вре ме но, тре ба под се ти­ти да САД уче ству ју у до но ше њу од лу ка у окви ру НА ТО­а са 90 од сто, а да „пу не“ све га 25 од сто бу џе та ове ор га ни за ци је. Дру ги раз лог за за бри ну тост зва нич ног Бри се ла је сте пи та ње по ло жа ја европ ских про из во ђа ча оруж ја и вој не опре ме. Док је тр жи ште Сје ди ње них Др жа ва за тво ре­но за све европ ске про из во ђа че, до тле су европ ске др жа ве че сто усло вље не да мо ра ју ку по ва ти оруж је и вој ну опре му аме рич ких про из во ђа ча. Још по чет ком де ве де се тих, Збиг њев Бже жин ски је пи сао „ка ко увла че ње бив ших ко му ни стич ких др жа ва у НА ТО зна чи и успе шну бор бу про тив ја ке европ ске кон ку рен ци је“. И по ред ви ше по ку ша ја европ ских про из­

во ђа ча да се ово пи та ње ре ши, до ни ка­квог ре ше ња се ни је до шло. По след њих го ди на аме рич ка до ми на ци ја у ис точ но­е вроп ским др жа ва ма чла ни ца ма НА ТО чак је и уве ћа на.

Ка да се го во ри о ра зли ци из ме ђу ЕУ и НА ТО, тре ба ре ћи и да ни су све др жа ве чла ни це ЕУ исто вре ме но и чла ни це НА ТО. Аустри ја, Ки пар, Фин ска, Ир ска, Мал та и Швед ска, чла ни це су ЕУ, али не и НА ТО. Сва ка из сво јих раз ло га. Шест др жа ва чла ни ца, од укуп но 27 ко ли ко их ЕУ има, пред ста вља 22 од сто. Да кле, ни је за не­мар љив број др жа ва ко је су чла ни це ЕУ, а ни су чла ни це НА ТО. За то Ср би ја, ко ја же ли да бу де чла ни ца ЕУ, али не же ли у НА ТО не тра жи ти ме ни ка кав екс лу зи ван усту пак од стра не ЕУ, већ се по зи ва на већ по сто је ће при ме ре.

На кра ју, сви они ко ји го во ре о „гло бал­ном си сте му без бед но сти“ мо ра ју при зна­ти да је и са мо члан ство у ЕУ са свим при­стој на „га ран ци ја без бед но сти“. Европ ска уни ја си гур но не би до зво ли ла би ло ка кве ак ци је, би ло ко га про тив не ке од сво јих чла ни ца и ко ри сти ла би сва по ли тич ка, ди пло мат ска и, уко ли ко је по треб но, вој­на сред ства да је за шти ти. „Дру ги стуб“ ЕУ иона ко пред ста вља во ђе ње за јед нич ке од брам бе не и спољ не по ли ти ке, што је на кон фор ми ра ња соп стве них европ­ских вој них сна га мо гу ће и у опе ра тив­ном сми слу.

Дру го, по ста вља се пи та ње де фи ни ци­је „гло бал ног си сте ма без бед но сти“. Сли­ка све та се убр за но ме ња. Вој ним ин тер­вен ци ја ма, ко је су под ли дер ством САД, по че ле про тив Ав га ни ста на и Ира ка још пре не ко ли ко го ди на, не на зи ре се крај. А отва ра ју се но ва по ља кон фрон та ци је и при пре ма ју не ке но ве вој не ак ци је. Ма ко ли ко су ин тер вен ци је про тив Ав га ни­ста на и Ира ка ути ца ле на убр за но ме ња­ње при ли ка у све ту, то ли ко ће се све још ви ше ис ком пли ко ва ти уко ли ко до ђе до но вих ин тер вен ци ја. А по тен ци јал них жа ри шта је мно го. Да ља ра ди ка ли за ци ја

Неутрална СрбијаУ тре нут ку ка да Ср би ју по ли тич ки по др жа ва ју две стал не чла ни це Са ве та без бед но сти УН, Ру си ја и Ки на, и ка да у Мо скви и Пе кин гу на и ла зи на пот пу но раз у ме ва ње за сво је ста во ве, пот пу но је су лу до да ула ском у вој ну али јан су ко ја има ду го роч не ин те ре се ко ји су у ди рект ној су прот но сти са ру ским и ки не ским, Ср би ја ри зи ку је да из гу би по др шку ко ју има и ко ју ће има ти у СБ УН. Ти ме би Бе о град жр тво вао „не што за ни шта“

Душан Пророковић

dveri srpske 85srbije 85i nato dveri srpske

при ли ка на Кав ка зу си гур но ће до ве сти до оштрог од го во ра Ру си је. Евен ту ал на ин тер вен ци ја про тив ре жи ма у Кар ту му, а због при ли ка у Дар фу ру, мо гла би да уву че у не ки бу ду ћи су коб Ки ну, ко ја је у стра те шком парт нер ству са Су да ном, док би сва ка ак ци ја про тив Ира на иза зва ла кри зу свет ских раз ме ра, са не са гле ди­вим по сле ди ца ма.

Из ве сно је да се бит ка за ути цај и ин те­ре се на „ве ли кој ша хов ској та бли“ уве­ли ко се ли у Цен трал ну Ази ју и на Па ци­фик. Шан гај ска ор га ни за ци ја за са рад њу, осно ва на ју на 2001. го ди не, ко ју са чи ња­ва ју Ру си ја, Ки на, Ка зах стан, Та џи ки стан, Уз бе ки стан и Кир ги стан, а у ко јој ста тус по сма тра ча има ју Ин ди ја, Па ки стан, Иран, Ав га ни стан и Мон го ли ја, од го вор је на пре тен зи је САД и не ких њи хо вих за пад­них са ве зни ка у Цен трал ној Ази ји, ко је су већ де фи ни са не вој ним при су ством у Ав га ни ста ну и Ира ку, као и же љом за ста ци о ни ра њем вој них сна га у Ира ну. Што се Па ци фи ка ти че, на кон фор ми ра ња АН ЗУС­а, вој ног са ве за из ме ђу Аустра ли­је, Но вог Зе лан да и САД, још 1952. го ди­не, чи ме је обез бе ђен вој ни ути цај САД у овом де лу све та, са да се по ку ша ва са про ши ри ва њем овог са ве за ка ко би се на шао аде ква тан од го вор и про тив те­жа Шан гај ској ор га ни за ци ји за са рад њу. По ред САД, Аустра ли је и Но вог Зе лан­да, око сни цу но вог са ве за тре ба ло би да чи не још и Ја пан, Ју жна Ко ре ја и Ин ди ја. У том све тлу тре ба по сма тра ти и не дав­но пот пи си ва ње Уго во ра о ну кле ар ном на о ру жа њу из ме ђу Ин ди је и САД, као и по след ња де ша ва ња у Ми јан ма ру.

Пот пу но је очи глед но да би Ср би ја, ула­ском у НА ТО, ри зи ко ва ла ула зак у „ко а ли­ци ју вољ них“, а у ко ју би по пут оста лих ис точ но е вроп ских др жа ва сва ка ко ушла не вољ но (под по ли тич ким при ти ском или

уз обра зло же ње да је то до бро за на ше да ље ин те гра ци је), а са мим тим би до ве ла се бе у ри зик да уђе у по тен ци јал ну кон­фрон та ци ју или чак вој но су ко бља ва ње са Ру си јом, Ки ном, Ира ном и ни зом ути­цај них ислам ских др жа ва, јер члан ство у „ко а ли ци ји вољ них“ не под ра зу ме ва са мо по ли тич ку по др шку ак ци ја ма „парт не ра“, већ и ак тив но уче шће, од но сно при пре­ма ње и сла ње вој них кон ти ге на та у кри­зна под руч ја. А то Ср би ји ни ка ко не мо же би ти у ин те ре су.

За то, вој на не у трал ност Ср би је зна чи и вој ну не у трал ност у од но су на по сто­је ће и по тен ци јал не вој не ин тер вен ци је „ко а ли ци је вољ них“ у Цен трал ној Ази ји и на Па ци фи ку.

С дру ге стра не, у тре нут ку ка да Ср би ју по ли тич ки по др жа ва ју две стал не чла ни це Са ве та без бед но сти УН, Ру си ја и Ки на, и ка да у Мо скви и Пе кин гу на и ла зи на пот пу­но раз у ме ва ње за сво је ста во ве, пот пу но је су лу до да ула ском у вој ну али јан су ко ја има ду го роч не ин те ре се ко ји су у ди рект­ној су прот но сти са ру ским и ки не ским, Ср би ја ри зи ку је да из гу би по др шку ко ју има и ко ју ће има ти у СБ УН. Ти ме би Бе о­град жр тво вао „не што за ни шта“.

Што се ре фор ми у си сте му од бра не ти че, јав но сти у Ср би ји се че сто пред ста­вља да је вој ска не што што пу но ко шта, да је сто га тре ба сма њи ти и про фе си о­на ли зо ва ти ­ ка ко би би ла јеф ти ни ја, а да нам јед ног да на, ка да уђе мо у НА ТО, вој ска ваљ да не ће ни би ти по треб на, јер ће мо би ти део „гло бал ног си сте ма без бед но сти“. Да са ова квим ста во ви ма не што „де бе ло“ ни је у ре ду, по ка за ћу на при ме ру Бу гар ске.

Бу гар ска је чла ни ца НА ТО, од не дав но и чла ни ца ЕУ. Вој ска САД ко ри сти две вој­не ба зе у Бу гар ској. Бу гар ска вој на ави­ја ци ја над зи ре и чу ва ва зду шни про стор

две су сед не др жа ве ­ БЈР Ма ке до ни је и Ал ба ни­је. Са Ср би јом, на по љу од бра не, Бу гар ска има ве ћи број пот пи са них ме ђу др жав них уго во ра и од лич ну са рад њу. Пре­о ста ла три су се да Бу гар­ске ­ Ру му ни ја, Грч ка и Тур ска су та ко ђе чла ни­це НА ТО­а. Да кле, мо же се ре ћи да је Бу гар ска део „гло бал ног си сте ма без бед но сти“ и да пред њом ни су ве ли ки без бед­но сни иза зо ви. И по ред све га, Со фи ја је од би ла да из вр ши да љу ре дук ци ју број ног ста ња вој ске са 45.000, ко ли ко вој ни ка Бу гар ска вој ска да нас има, на 19.500, ко ли ко то од Бу гар ске зах те ва НА ТО. Из овог при ме ра мо гу се из ву ћи са свим ја сне кон се квен це по ре фор му си сте ма од бра­не Ср би је.

На са мом кра ју, те ма ко ју ни је мо гу ће за о би ћи: пи та ње евен­ту ал ног члан ства Ср би је у НА ТО је сте и пи та ње ту ма че ња и ква ли фи ко ва ња до га­ђа ја из бли ске исто ри је.

Ула ском у НА ТО, Ср би ја би ди рект но при зна ла ле ги ти ми тет вој ној ин тер вен ци ји НА ТО про тив СРЈ из 1999. го ди не. А вој на ин тер вен ци ја НА ТО­а про тив на ше зе мље, гле да но ме ђу на род но­прав но, био је отво­ре ни чин агре си је на су ве ре ну др жа ву, по де фи ни ци ји агре си је ко ја је да та Ре зо лу ци­јом број 3314 Ге не рал не скуп шти не УН. О то ме, али и о по сле ди ца ма агре си је, Ср би ја и НА ТО ће јед ног да на мо ра ти да раз го ва­ра ју. Ср би ји мо ра би ти у нај ду бљем ин те­ре су да раз ло зи и по сле ди це вој не ин тер­вен ци је про тив СРЈ бу ду пред ста вље ни у пра вом све тлу. Ни ка ко не мо же мо при ста ти на сли ку ко ја нам се да нас пред ста вља као је ди на исти на. Та ква сли ка је са про то ком вре ме на све ма ње увер љи ва и очи то је да у це лој тој при чи о „ху ма ни тар ној ин тер­вен ци ји“ има пре ви ше мут них ства ри, тај­них мо ти ва и скри ве них на ме ра. Вре ме је да се отво ри ди ја лог и о оси ро ма ше ном ура ни ју му, ко ла те рал ној ште ти, ци вил ним жр тва ма и оста лим по сле ди ца ма бом бар­до ва ња Ср би је.

Ко нач но, по треб но је на гла си ти да Ср би ји ни је у ин те ре су да за о штра ва сво је од но се са НА ТО и да на ша др жа ва сва ка ко да тре ба да са ра ђу је са овим вој ним са ве зом. Али са рад­ња не под ра зу ме ва ну жно и на ше члан ство у НА ТО­у. У овом тре нут ку, до вољ на ме ра са рад ње је уче шће у про јек ти ма ко је ну ди про грам Парт нер ство за мир, као и при су­ство у Пар ла мен тар ној скуп шти ни НА ТО. За то је Ср би ја упу ће на да мак си мал но (ис)ко ри сти бо га то ис ку ство ко је у тој обла сти са рад ње има ју зе мље по пут Фин ске, Швед­ске, Аустри је и Ир ске. z

Ин­Пресс,­бр.2,­ новем­бар­2007,­Бри­сел

Гашење пожара за време бомбардовања

Вој ни удар Гру зи је на Ју жну Осе ти ју тре ну так је ка да и срп ски на род тре ба да се за ми сли ку да иде ње го ва

др жа ва са нај но ви јим по нов ним по кре­та њем пи та ња ула ска Ср би је у НА ТО пакт, ко је срп ски по ли ти ча ри на вла сти по ла ко отва ра ју на ма ла вра та, али се уско ро мо же оче ки ва ти да то пи та ње по ста ве и отво ре но. Иде ја вој не не у трал но сти Ср би је је до ве де на у пи та ње и бли зу смо тре нут ка ка да ће мо би ти оба ве ште ни да је НА ТО ин те гра ци ја (чи тај: оку па ци­ја) Ср би је – на ша бу дућ ност. Да ли смо спрем ни за тај тре ну так и да ли смо шта на у чи ли из гру зиј ског при ме ра?

Су коб у Гру зи ји је тра ги чан, што због гу бит ка жи во та, ра за ра ња, из бе гли ца и ху ма ни тар не ка та стро фе ко ју је про из­вео, што због то га што је про ду био је дан ве штач ки иза зван су коб из ме ђу на ро да истог вер ско­ци ви ли за циј ског кру га, а нај ви ше за то што је мо гао и мо рао би ти из бег нут. Не сум њи во је да је при зна ње ме ђу на род но бес прав ног от це пље ња Ко со ва и Ме то хи је од стра не за пад них си ла де ста би ли зо ва ло цео ме ђу на род ни по ре дак, а по го то ву не ста бил не ре ги о не по пут кав ка ског. Но, то ипак ни је не по сре­дан узрок из не над ног на па да сна га са да­шњих вла сти у Тби ли си ју на област Ју жне Осе ти је. Не по сре дан узрок тог на па да, на дан по чет ка Олим пиј ских ига ра, ка да се чак и у „на зад ни ја“ вре ме на за у ста вља ло сва ко ра то ва ње, је сте по др шка, и отво ре­на и она ма ње јав на али и те ка ко бит на, ко ју во де ће зе мље НА ТО пак та већ не ко вре ме пру жа ју пред сед ни ку Гру зи је Ми ха­и лу Са ка шви ли ју за агре сив но и рат но ре ша ва ње кри зе у Гру зи ји. Без те по др­шке не мо гу ће је да би се гру зиј ске ору жа­не сна ге од лу чи ле за та кав по тез, за ко ји је би ло из ве сно да ће иза зва ти же сто ку ре ак ци ју ми ров них сна га Ру ске Фе де ра­ци је и ње не вој ске, ко ја је не сра змер но су пер и ор на у од но су на гру зиј ску.

ЧЕ МУ НА ТО?Још ви ше, са мо ин си сти ра ње, нај пре

од стра не САД, да Гру зи ја бу де при мље на

у НА ТО пакт, већ не ко вре ме ве штач ки по ве ћа ва на пе то сти у кав ка ском ре ги о­ну, као што, уоп ште, са мо да ље по сто ја­ње тог вој ног пак та, и ње го во агре сив но,

ве ро лом но ши ре ње још од до бро вољ­ног рас пу шта ња Вар шав ског пак та, све ви ше де ста би ли зу је чи тав евро а зиј ски про стор. Сам оп ста нак НА ТО пак та, као и ње го во упор но, си сте мат ско и агре­сив но ши ре ње, по стао је мо жда и нај­ве ћа смет ња ус по ста вља њу јед ног мир­ни јег и ста бил ни јег свет ског по рет ка. Док би мо жда, на са мом по чет ку 1990­их, и мо гло да из гле да да се ула зак у пре двор је НА ТО­пак та, али јан се ко ја је та да оку пља ла истин ски де мо крат ске др жа ве, мо жда чак и не ку вр сту гло бал­не ели те, мо же на зва ти ула ском у не ка­кво „Парт нер ство за мир“, то већ не ко вре ме ни је и не мо же би ти слу чај. За Ср би ју, то вре ме је по че ло још са пр вим ва зду шним уда ри ма НА ТО ави ја ци је на по ло жа је Вој ске Ре пу бли ке Срп ске 1994, пре тво рив ши се у не по бит ну чи ње ни цу са зло чи нач ким бом бар до ва њем Ср би­је и Цр не Го ре 1999. го ди не.

По ста ло је ви ше не го очи глед но да, уства ри, НА ТО ма ши не ри ју ни шта не мо же да за у ста ви – ни про ме на вла сти у Ср би ји, ни ми ро љу би ви то но ви ко ји већ ви ше го ди не не пре ста но до ла зе из Ру си је, ни уну тра шња и спољ на про­ти вље ња по ста вља њу „ан ти­ра кет них шти то ва“ у Ис точ ној Евро пи.

НА ТО је кре нуо у оп ко ља ва ње Ру си је и уско ро ће се по ста ви ти пи та ње ула­ска Ср би је у тај за пад ни ге о стра те шки по ду хват.

ДА ЛИ СР БИ ЈА ТРЕ-БА ДА УђЕ У НА ТО?

При мер гру зиј ских вла сти за нас мо ра би ти ин те ре сан тан јер по ка зу је ко ли­ко да ле ко мо же да оде јед на оту ђе на и ва зал на ели та на вла сти, ко ја је одав но из гу би ла сва ку ве зу са на ро дом. Да ли је при род но да Гру зи ја ула зи у НА ТО пакт, да ра ту је про тив дру гих на ро да исте ве ре, да За пад по др жа ва не де мо крат­ску власт у Гру зи ји због сво јим им пе ри­јал них ам би ци ја, да се отво ре но кр ши те ри то ри јал ни ин те гри тет Ср би је, а на дру гој стра ни ли це мер но бра ни те ри­

Бо шко Об ра до вић

По че так кам па ње про тив ула ска Ср би је у НА ТО пакт

Не у НА ТО!

86 srbijadveri srpske

Ши лер и Ми лер

ве ли ки пе сник звао се Ши лер Пи лот луфт ва фе звао се Ми лер

О сло бо ди док пе ва Ши лер Ср би ју бом бар ду је Ми лер

Чо ве ка док уз ди же Ши лер Мо сто ве ра ке ти ра Ми лер

Док Ши лер дух бо дри на дом Ми лер до ле ће с „Тор на дом“

Но ћу до ле ће са „Тор на дом“ Се че не бо над Бе о гра дом

Шта сад да ра дим са Ши ле ром Кад имам по сла са Ми ле ром

Да л’ да њу да чи там Ши ле ра А но ћу да га ђам Ми ле ра

Ши лер и Ми лер - чо век с два ли ца Да њу уте ха но ћу уби ца

Да л’ би уоп ште и би ло Ши ле ра Да ни је имао сво га Ми ле ра

Ко ји слу ша од у век фи ре ра Сад пре тво рен у НА ТО-ки ле ра

Чи там шта то ис пи су ју ра ке те Хи тлер је опет ја чи не го Ге те

Злат­ко­Кра­сниУ­Бе­о­гра­ду,­април­1999.

Се ћа ње на жр тве НА ТО бом бар до ва ња, ху ма ни тар на ка та стро фа иза зва на га ђа њем бом ба ма са оси ро ма ше ним ура ни ју мом, пра вље ње пр ве НА ТО др жа ве на све ту на Ко со ву и Ме то хи ји, са мо су још не ки од раз ло га за што Ср би ја не сме да уђе у НА ТО пакт

то ри јал ни ин те гри тет Гру зи је, са мо су не ка од пи та ња ко ја се на ме ђу по во дом нај но ви јих де ша ва ња на Кав ка зу. Да ли и ми уско ро тре ба да по ста не мо део та квих сце на ри ја и ме ђу пра во слав них су ко ба? У чи јем је то ин те ре су?

Због све га ре че ног, сма тра мо да је крај њи тре ну так да се у на шем дру штву отво ри јав на рас пра ва по пи та њу по нов­них и све отво ре ни јих тен ден ци ја вла­сти да Ср би ју уве де у НА ТО, и то у су срет 10­го ди шњи ци од НА ТО бом бар до ва ња на ше Отаџ би не. Овим тек стом Срп ски са бор Две­ри на сво јој ин тер нет стра ни­ци отва ра по себ ну ру бри ку на те му „НЕ у НА ТО“, ко ја ће, у то смо са свим си гур­ни, пре ра сти у ве ли ку кам па њу за вој­ну не у трал ност и др жав ну не за ви сност Ср би је, а про тив ула ска у НА ТО пакт. По зи ва мо све ро до љу би ве по је дин це и ор га ни за ци је да нам се при дру же у овој бор би и за по че так по ша љу сво је тек­сто ве и пред ло ге за на шу но ву ру бри ку по све ће ну овој те ми.

Наш став по овом пи та њу је ја сан: Ср би ја у сво јој исто ри ји ни кад ни је би ла део не ке агре сив не али јан се, чак и по це ну огром них жр та ва, па то не тре ба да бу де ни сад. Ако тре нут но не мо же да спре чи агре си ју тог вој ног пак та ни на сво ју ни на ту ђе те ри то ри је, она бар не тре ба – и не сме – да у то ме све му уче ству је чак ни по сред но, пре ко члан­ства. За рад свог ду хов ног ин те гри те та и за рад бу ду ћих ге не ра ци ја, ко је ће са да­шњој су ди ти не по до брим же ља ма већ по де ли ма. А не ма те „шар га ре пе“ ко ја би мо гла да оправ да трај но гу бље ње на ци о нал ног са мо по што ва ња и уче шће у агре си ји про тив дру гих, у зло чи ни ма про тив свет ског ми ра, под би ло ка квим „ми ро тво рач ким“ облан да ма.

ЗА ШТО СР БИ ЈА НЕ ТРЕ БА ДА УђЕ У НА ТО – ИЛИ БЕС КРАЈ-НИ ЗА ПАД НИ ЦИ НИ ЗАМ?

Не мо же мо а да не при ме ти мо, а си гур­но ни смо је ди ни, не ве ро ва тан ци ни­зам с ко јим за пад ни зва нич ни ци бра­не „те ри то ри јал ни ин те гри тет Гру зи је“, зах те ва ју ћи хит но по вла че ње ру ских тру па, ко је су, по ме ђу на род ном спо ра­зу му, има ле и пра во и оба ве зу да чу ва ју мир из ме ђу за ра ће них стра на у Гру зи­ји. То су зва нич ни ци истих зе ма ља ко је су пре кр ши ле По ве љу УН и Хел син шки за вр шни акт о не про ме њи во сти гра ни­ца у Евро пи по пи та њу Ко со ва и Ме то­хи је. То су зва нич ни ци истих зе ма ља ко је су уче ство ва ле у агре си ји про тив су ве ре не Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла­ви је, чи је су ави ја ци је бом бар до ва ле ци вил не ци ље ве у на шој зе мљи, и чи је су тру пе не ле гал но пре ла зи ле ју го сло­вен ско­ал бан ску гра ни цу и са у че ство­ва ле у те ро ри стич ким ак ци ја ма про тив вој них и по ли циј ских сна га Ср би је и Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла ви је у про ле­ће 1999. го ди не. То су зва нич ни ци истих зе ма ља ко је су пре ти ле да ће из вр ши ти

коп не ну ин ва зи ју на Са ве зну Ре пу бли­ку Ју го сла ви ју ако се не по ву че са де ла соп стве не те ри то ри је. Ту ви ше ни је реч о дво стру ким стан дар ди ма већ о отво­ре ном ци ни зму, о не скри ве ном из ру ги­ва њу не са мо ме ђу на род ном пра ву већ и здра вом ра зу му. И то све нео до љи во под се ћа на по ли ти ку Не мач ке то ком ка сних 1930­их. То је ве о ма ва жан раз­лог за што Ср би ја не сме у НА ТО.

Се ћа ње на жр тве НА ТО бом бар до ва­ња, ху ма ни тар на ка та стро фа иза зва на га ђа њем бом ба ма са оси ро ма ше ним ура­ни ју мом, пра вље ње пр ве НА ТО др жа ве на све ту на Ко со ву и Ме то хи ји, са мо су још не ки од раз ло га за што Ср би ја не сме да уђе у НА ТО пакт.

За крај, из ра жа ва мо пи је тет пре ма сви ма стра да лим у су ко би ма у Ју жној Осе ти ји, Гру зи ји и Аб ха зи ји, кон ста ту ју­

ћи још јед ном да је ово био су коб ко ји се мо гао и мо рао из бе ћи, су коб ко ји је све сно иза зван од за пад не ма ри о не те ко ја је тре нут но на вла сти у Тби ли си ју. Чи ње ни ца је да је, чак и по сле јед но стра­ног, не ле гал ног про гла ше ња „ко сов ске не за ви сно сти“ Ру си ја на ста ви ла да по шту­је те ри то ри јал ни ин те гри тет Гру зи је, и да је очи глед но по сто јао про стор да се до ђе до мир ног ре ше ња при хва тљи вог за све, без упо тре бе си ле. Ово је са мо још је дан до каз да на ро ди у би ло ком ре ги о ну све та, кав ка ском, бал кан ском или дру гим, ни ка да не ће на ћи мир док год га не на ђу ме ђу со бом, без по сре­до ва ња спољ них ду ше бри жни ка, ко ји у име све „уз ви ше ни јих“ иде а ла гу ра ју цео свет ка иви ци про ва ли је. Тре ба ли да бу де мо део јед ног та квог ан ти ци ви­ли за циј ског пак та? z

87i nato dveri srpske

Ха ролд Пин тер, бри тан ски нобеловац

Последњи ексер у ковчегу уЈе ДИ ње НИХ НА ЦИ ЈА

Аме рич ка спољ на по ли ти ка мо же да се де фи ни ше ова ко: «По љу би ме у ду пе или ћу ти раз би ти гла ву.» Ми ло ше вић је од био да Аме ри ку по љу би у ду пе и за то Клин тон раз би ја гла ву срп ском на ро ду (не Ми ло ше ви ћу), са ка та стро фал ним по сле ди ца ма по све на Ко сме ту.

Ак ци ја НА ТО је ло ше осми шље на, ло ше про ми шље на, по гре шно про це ње на, по гре шно сра чу на та, ка та стро фал на. Она је та ко ђе пот пу но не ле гал на и ве ро­ват но пред ства ља по след њи ек сер у мр твач ки ков чег УН.

Оправ да ње за ову ак ци ју ­ «ху ма ни тар ни об зи ри» ­ очи глед но је је дан лош виц. Она та ко ђе де мон стри ра из у зет но ли це мер је САД и Бри та ни је. Санк ци је на мет ну те Ира ку, пред во ђе не овим две ма зе мља ма, уби ле су го то во ми ли он ирач ке де це. То вам је чист ге но цид ­ без ика квог уви ја ња.

Жо зе Са ра ма го, пор ту гал ски но бе ло вац

БО ле СНИ КОН ТИ НеНТНаш кон ти нент је бо ле стан и не успе ва да раз у ме Евро пу, па та ко ни Бал кан...

НА ТО ни је имао пра во да бом бар ду је. Сви има мо пра во на при род ну смрт... У овом тре нут ку осе ћа мо на ужа сан на чин не до ста так Ује ди ње них на ци ја, је ди­не ор га ни за ци је ко ја је тре ба ло и ко ја je мо ра ла да ин тер ве ни ше.

Алек сан дар Сол же њи цин, руски нобеловац

3АКОН ТАЈ ГеШут нув ши Ује ди ње не на ци је и из га зив ши ње ну По ве љу, НА ТО је про кла мо­

вао за свет и сле де ћи век, као је ди но ва же ћи, древ ни за кон тај ге: «Ко је мо ћан, у ње га је пра во». Про тив ни ка ко га, ина че, осу ђу јеш над ма ши сто стру ко ве ћим на си љем ­ уко ли ко си тех нич ки над мо ћан. И, у та квом све ту на ма пред ла жу да од са да жи ви мо.

Пред очи ма чо ве чан ства уни шта ва ју пре ле пу европ ску зе мљу ­ и ци ви ли зо­ва не вла де остр вље но апла у ди ра ју. А у оча ја њу, на пу шта ју ћи скло ни шта, љу ди у ко ло на ма из ла зе у су срет по ги бе љи, не би ли спа сли ду нав ске мо сто ве ­ ни је ли то ста ро мод но? И, не ви дим због че га Клин тон, Блер и Со ла на не би кре ну­ли да их спа љу ју и да ве.

Се вер но а тлант ски од брам бе ни са вез – ка ко је пу но име НА ТО пак та је вој но по ли тич ки са вез

ко ји је по след њих де це ни ја два де се­тог и по чет ком овог ве ка по ка зао све сво је по тен ци ја ле да се раз ви је у агре­сив но­осва јач ки пакт, са на ме ром да нео ко ло ни јал ним од но си ма да по твр ду у вој ној при ну ди.

Све што је би ло не ја сно у раз во ју дру­шта ва за пад них, пар ла мен тар них де мо­кра ти ја (са ци ви ли за циј ским сре ди штем у ви со ко ра зви је ним дру штви ма Се вер не Аме ри ке и За пад не Евро пе), по след њих де це ни ја је по ста ло кри стал но ја сно и кроз НА ТО пакт пот пу но ого ље но.

На и ме, док је Хлад ни рат одр жа вао рав­но те жу стра ха и си ле из ме ђу ових др жа­ва на јед ној и Со вјет ског бло ка на дру­гој стра ни, зе мље НА ТО ци ви ли за ци је су из гле да ле као бо љи део све та. На су прот су ро вом, си вом, ми ли тант ном, то та ли тар­ном и агре сив ном Вар шав ском пак ту ста­јао је је дан ци ви ли зо ва ни са вез (НА ТО) ко ји је био вој ни са мо у од брам бе ном сми слу и ко ји је раз ви јао све те ко ви не сло бо дар ских дру шта ва: пар ла мен тар ну де мо кра ти ју, сло бо ду ми сли и го во ра, све­ти њу при ват но сти гра ђа на, кор пус људ­ских и гра ђан ских пра ва, не при ко сно ве­ну ба шти ну по је дин ца, ци вил ну кон тро лу вој ске, ци вил но дру штво отво ре но за све не на сил не кон цеп те...итд...

Чак и у то вре ме, ка да је први део уго­во ра о осни ва њу НА ТО пак та (у коме пише да је то пре свега одбрамбени пакт) био светиња, цео свет је гле дао ка ко се со вјет­ска вој на си ла за гли бљу је у ав га ни стан ској аван ту ри на лик на нај о бич ни ји им пе ри­јал ни упад у не за ви сну др жа ву.

Све у све му, та да су сва мо рал на сна га, дру штве на ефи ка сност и успе шни при­вред ни раз вој би ли на стра ни др жа ва оку пље них у НА ТО по ро ди цу. На су прот њи ма, ста ја ли су ко му ни стич ки ма сто дон­ти ко је је вре ме пре га зи ло и ко ји ни су ни би ли све сни да их је не при ја тељ већ ду бо­ко на гри зао сво јом суб вер зив ном офан­зи вом „ме ке мо ћи“, те да су им и до ма ћи

гра ђа ни већ одав но са ња ли сно ве за пад­ног чо ве ка. Све што је со вјет ски и ко му ни­стич ки блок имао је би ла го ла си ла, си ла без ика квог мо рал ног и ци ви ли за циј ског ле ги ти ми те та, си ла ко ју су све умет но сти све та већ обру ка ле и про ву кле кроз бла­то ду хо ви тим и кре а тив ним осли ка ва њем ње ног бе сми сла.

Со вјет ски блок је та да већ био мр тав и по ра жен, али ни је би ло ни ко га да то об зна ни. По бед ни ци су се пла ши ли још са мо јед не мо ћи ко ју су Со вје ти има ли, мо ћи да се уни шти свет, де струк тив на по тен ци ја зве ри на умо ру. За то се ни је ишло у ра за ра ње већ се по стра те ги ја­ма и так ти ка ма „ме ке мо ћи“ не при ја тељ успа вљи вао, ома мљи вао и раз о ру жа вао, та ко да се си стем сам од се бе уру шио и без бол но де ком по но вао.

БА хА ТО ПО НА ША ЊЕ ПО БЕД НИ КА

И пао је Бер лин ски зид, и Ки син џер је био за те чен со вјет ском спрем но шћу да се све пре пу сти по бед ни ку без ика квог усло вља ва ња и про тив у слу ге. Али, Ки син­џе ро ви на след ни ци ни су има ли ту вр сту ди пло мат ске и ви зи о нар ске ис тан ча но­сти да на слу те ка ко ће ба ха то по на ша ње по бед ни ка са мо отво ри ти ње гов бу ду ћи пут у про паст.

Ни ко ни је ве ро вао да ће НА ТО та ко бр зо ски ну ти ма ску ци вил ног, ле ги тим­ног, од брам бе ног са ве за и по ка за ти ру жно ли це им пе ри јал не зве ри спрем не да ко ри­сти сав ар се нал зло чи на и на си ља ка кав су ко ри сти ли и оста ли то та ли тар ни про­јек ти у исто ри ји чо ве чан ства.

А то се до го ди ло за са мо две де це ни је. Да нас је НА ТО по ка за тељ пра вих на ме ра гло бал них го спо да ра ко ји и да ље сво је ру жно ли це по ку ша ва ју да при кри ју ве ло­ви ма сат ка ним од про па ган де, од јеф ти­них и из ли за них при ча о ху ма ни тар ним ин тер вен ци ја ма, бор би про тив те ро ри­зма, за шти ти људ ских пра ва и про мо ци­ји де мо кра ти је...

Ако се да нас по ста ви пи та ње о при ро­

ди НА ТО пак та, мо же се ла ко на ћи од го­вор шта је и че му слу жи. Пре то га би ло би за ни мљи во осли ка ти ка ко из гле да тај вој ни са вез по тра го ви ма ко је оста­вља у вре ме ну.

Шта је то што да нас чи не др жа ве чи је вој ске чи не НА ТО пакт? Зар то ни су оне др жа ве код ко јих се гра ђа ни кид на пу ју без ика квих суд ских по сту па ка и пра ва на од бра ну? Зар то ни су др жа ве у ко ји ма по сто је кон цен тра ци о ни ло го ри са тор ту­ром као ле ги тим ним ис тра жним по ступ­ком? Зар то ни су др жа ве чи је вој ске уби­ја ју ци ви ле ши ром пла не те и то прав да ју та ко зва ном ко ла те рал ном ште том? Зар то ни су др жа ве ко је во де агре сив не осва јач­ке ра то ве и оку пи ра ју су ве ре не др жа ве ,чи ме кр ше све од ред бе ме ђу на род ног пра ва и ис пу ња ва ју усло ве за суд ске про­це се ка кви су во ђе ни у Нин бер гу и То ки ју по сле Дру гог свет ског ра та? Зар то ни су др жа ве чи је вој ске иза зи ва ју еко ло шке ка та стро фе оси ро ма ше ним ура ни ју мом и та ко ис пу ња ва ју усло ве за ту жбе због из вр ше ног ге но ци да? Зар њи хо ви вој ни­ци ни су исти они ко ји су из вр ши ли по је­ди нач но нај сви ре пи је зло чи не у Ира ку? Зар њи хо ви по ли цај ци ни су из вр ша ва ли ег зе ку ци је на ули ца ма Лон до на по угле ду на еска дро не смр ти? Зар чла ни це НА ТО пак та ни су из ми сли ле ло го ре Гван та на мо и Абу Грајб? И зар њи хо ва ме диј ска кон­тро ла пла не тар них раз ме ра не под се ћа на већ ви ђе на ми ни стар ства за агит проп и јеф ти не об ли ке со вјет ског и гебелсо­вог сло га на да сто пу та по но вље на лаж на кра ју, у гла ва ма обич них љу ди, од је­ку је као исти на?

За што смо по ста ви ли сва ова пи та ња? За што смо ис та кли чи ње ни цу ко ли ко је за пад на ци ви ли за ци ја у ли ку НА ТО пак та, за са мо две де це ни је, де вал ви ра ла се бе? За што смо на ве ли баш ове еле мен те ко ји су нај је зи ви ји и нај ру жни ји? Па за што ни смо ви де ли и оно не што ху ма ни тар­них ак ци ја ко је су из ве ли вој ни ци НА ТО пак та не где по све ту?

Од го вор је прост: за то што се кроз ове еле мен те нај бо ље ви ди ко ли ко је НА ТО

Владан Глишић

Зар и НА ТО не ма ал тер на ти ву?

Свет у сен ци НА ТО пак та

88 srbijadveri srpske

Ни ко ни је ве ро вао да ће НА ТО та ко бр зо ски ну ти ма ску ци вил ног, ле ги тим ног, од брам бе ног са ве за и по ка за ти ру жно ли це им пе ри јал не зве ри, зве ри спрем не да ко ри сти сав ар се нал зло чи на и на си ља ка кав су ко ри сти ли и оста ли то та ли тар ни про јек ти у исто ри ји чо ве чан ства

пакт не што већ ви ђе но, ко ли ко ни је ни шта но во и епо хал но у раз во ју људ ске ци ви­ли за ци је. Али то већ ви ђе но ни је и нор­мал но, то већ ви ђе но је на лик на не што нај стра шни је што је људ ска ци ви ли за ци­ја до са да ис ку си ла. Ни је НА ТО пакт са мо на лик на већ про па лу и де кон стру и са ну со вјет ску им пе ри ју, јер он, у вред но сном сми слу ни ка да ни је ни био бли зак иде ји со ци јал не јед на ко сти и брат ства ме ђу на ро ди ма, ко јом су свој про ма ше ни про­је кат по ку ша ва ли да прав да ју ко ме са ри Цр ве не ар ми је. Не, НА ТО пакт има мно­го мрач ни је ду хов но уко ре ње ње од оно­га што је цр ве на тра ге ди ја би ла у све ту. НА ТО пакт има мно го ви ше слич но сти са на ци стич ким про јек том!!!

На рав но да ово из гле да као пре те ра­но по ре ђе ње. Јед на ко је пре те ра но би ло ка да су рет ки сло бо до ум ни ин те лек ту ал ци три де се тих го ди на два де се тог ве ка упо­зо ра ва ли ка ко ће Хи тле ро ва дик та ту ра би ти нај стра шни је ис ку ство чо ве чан ства. Та да им се ели та ши ром све та сме ја ла, а вр хун ски по ли ти ча ри сло бод ног све та су Хи тле ра на зи ва ли му дрим др жав ни ком. Та да су кон цен тра ци о ни ло го ри сма тра­ни ле ги тим ним сред ством за кон тро лу по ли тич ки суб вер зив них еле ме на та. Та да је про тив цр ве них те ро ри ста би ло до зво­ље но сва ко сред ство, као и да нас про тив ми ли тант ног исла ма. И та да су по сто ја ли на ро ди ко је је тре ба ло ци ви ли зо ва ти, као што и да нас сва европ ска по ли тич­ка но мен кла ту ра сма тра да Ср би ма тре­ба од у зе ти сва ку сло бо ду, сва ку др жа ву и да им тре ба да ти ве ков ни про тек то рат ка ко би при хва ти ли вред но сти на пред не, за пад но е вроп ске ци ви ли за ци је.

Ка да по ми сли мо на то да је ово по ре ђе­ње ипак пре те ра но, тре ба се се ти ти са мо то га да НА ТО­де мо кра ти ји тре ба да ти вре­ме на да се раз ви је и по ка же сво је пра во ли це. Тре ба се се ти ти ка ко је та де мо кра ти­ја из гле да ла до пре са мо два де сет го ди на, ка да смо још ола ко ве ро ва ли да је до бро­на мер на и ху ма на. А на шта са да ли чи? И сви го ре по бро ја ни еле мен ти ње них тра го ва у вре ме ну, има ју зло слут ну но ту под се ћа ња на већ ви ђе но, већ ви ђе но у Но вом европ ском по рет ку Хи тле ро вог Тре ћег рај ха. И Хи тле ру је тре ба ло да се раз ви је па да уне сре ћи цео свет.

Онај ко до бро по зна је на ка квим оруж­ји ма за ма сов но уни ште ње и со фи сти­ци ра ним тех но ло ги ја ма за уби ја ње са да ра де ин ду стри је на о ру жа ња НА ТО пак та, не би се ола ко на сме јао на ово на из глед пре те ра но по ре ђе ње. Онај ко зна ка кве се об ли ке ви со ко тех но ло шке кон тро ле кроз пра ће ње и ви део и ди ги тал ни над­зор да нас при ме њу ју др жа ве НА ТО пак та пре ма сво јим и гра ђа ни ма дру гих др жа­ва, та ко ђе се не би ола ко на сме јао на ово не при јат но по ре ђе ње. Онај ко по зна је сву мо рал ну де ге не ри са ност и ра си стич ку остра шће ност ли де ра НА ТО др жа ва, не би им ола ко до зво лио да ко цен три шу у сво ји м ру ка ма огром ну моћ ка кву са да има ју, а ка кву ни ко у исто ри ји све та до са да ни је имао.

Ср би има ју бо га то ис ку ство и са јед ним,

и са дру гим, и са тре ћим то та ли та ри змом. Бо га то су га ис пи са ле ра не на те лу срп ског на ро да, и све нам је ја сно. Ја сно нам је да су из ми шљо ти не о зло чи ни ма на Мар ка­ла ма, Рач ку и ге но ци ду у Сре бре ни ци из исте ду хов не и ин те лек ту ал не ку хи ње из ко је је и мит о то ме ка ко је Хи тлер рат са Пољ ском за по чео због упа да пољ ских гра ни ча ра на те ри то ри ју Тре ћег рај ха. Ја сно нам је да је и кон струк ци ја „ко ла те­рал не ште те“ из исте вој не док три не ко ја је из ми сли ла и „ко нач но ре ше ње“. Ја сно нам је и да су исти вој ни стра те зи ко ји су из ми сли ли „ци клон Б“, ка ко би спре чи­ли да на ци стич ки ег зе ку тор ви ди ужа­сне по сле ди це свог вој нич ког де ло ва ња, из ми сли ли и бом бар до ва ње „па мет ним“ про јек ти ли ма и бом бар до ва ње ци ви ла са ве ли ких ви си на.

Ја сно нам је да је 24. март 1999. го ди не био исто што и 6. април 1941. го ди не. Да ни је та ко, зар би на ше ком ши је на Бал ка­ну та ко ра до ју ри ле да по ста ну са ве зни­ци НА ТО пак та. Тре ба са мо да пра ти мо у ком прав цу иду сип ма ти је на ших су се да, па да са ве ли ком си гур но шћу пре по зна­мо све на ше ар хи не при ја те ље. И што је још го ре, не са мо на ше ар хи не при ја те­ље већ и не при ја те ље сва ке сло бо де и до сто јан ства у чо ве чан ству.

Ово са зна ње је ту жна и ру жна исти на о на ро ди ма у на шем окру же њу, али је по треб но да је срп ски ин те лек ту ал ци нај­зад отво ре но и хра бро из не су и об зна не свом на ро ду и це лом све ту.

СР БИ У СЕН ЦИ НА ТО ПАК ТАНи пр ви ни по след њи пут да Ср бе же ле

да ци ви ли зу ју. Са да то зо ву тран зи ци ја, не ка да су зва ли мо дер ни за ци ја, а мно­го раније су го во ри ли о по тре би да се при ми тив ни Ср би ци ви ли зу ју и при ве ду пра вој ве ри.

Ни ка да од го вор на ову ин тер вен ци­ју спо ља у срп ско дру штво ни је био лак. По го то во ни је лак ако ци ви ли за тор ни је са мо оби чан на сил ник ко ји хо ће на ше бла го, на шу зе мљу, на шу че љад, већ же ли и на ше ду ше, же ли да пре ста не мо да ми сли мо срп ски и да поч не мо да са ња­мо њи хо ве сно ве.

Има ли смо мно го успе шних од го во­ра и ни су сви би ли цр но­бе ли, ни су сви би ли вој нич ки, не ки су би ли и тр го вач ки и ди пло мат ски и ва зал ни, али увек за чи­ње ни и хај ду чи јом као ви дом от по ра. Нај бит ни ји од го во ри су би ли ду хов ни, све то сав ски јер су они би ли ме ра свих ства ри. Све то сав ски од го во ри су би ли по ка за тељ ка да је има ло сми сла би ти тр го вац, ди пло ма та па и ва зал, а ка да се мо ра ло у шу му, у хај ду чи ју, у Ма ри ће ви ћа ја ру ге, ка да се мо ра ло ра то ва ти до ис тре­бље ња по ту ри ца.

Не ма го то вих од го во ра ако си од го во­ран за цео на род, ако си све стан те шког бре ме на те од го вор но сти. За то да нас ни ко срп ским вла сто др шци ма не мо же ола ко за ме ри ти ва зал ни од нос пре ма НА ТО пак ту.

Али им мо же за ме ри ти не што дру го.

Мо же им за ме ри ти то што се тру де да НА ТО пакт при ка жу као при ја те ља, као парт не ра пре ма ко ме не тре ба има ти по до зре ња.

Из ме ђу две крај но сти ­ ору жа не по бу не у ко јој уста ни ци оруж јем у ру ка ма оме­та ју НА ТО пакт та ко што при пу ца ва ју на ње го ве вој ни ке, вој не и по ли тич ке слу­жбе ни ке као ле ги тим не ме те у бор би за сло бо ду, и пот пу ног пре да ва ња у ко ме са ми се бе оку пи ра мо за ра чун НА ТО пак­та и са ми сво је сло бо да ре ис по ру чу је мо НА ТО ег зе ку то ри ма, по сто ји и ши рок про­стор де ло ва ња ко ји не жр тву је ни на род, ни сло бо ду, ни те ло, ни ду шу. Ако да на­шњи вла сто др шци у Ср би ји тај про стор не по зна ју, не ка из у ча ва ју Св. Де спо та Сте­фа на Ла за ре ви ћа и ње го ву ве ли чан стве­ну бор бу да, као тро стру ки ва зал, осна жи земљу и са чу ва све то сав ски ко рен срп­ског на ро да у исто вре ме ка да је Ср би ја би ла и при вред но нај сна жни ја др жа ва Бал ка на и Евро пе.

Али, услов свих усло ва да би се уоп ште мо гло про ми шља ти аутен тич на и су ве­ре на срп ска по ли ти ка у усло ви ма оп ште не су ве ре но сти и не а у тен тич но сти, је сте да се ла жи раз об ли че, да се у ду ша ма и гла ва ма на шег на ро да раз ја сни да нам НА ТО пакт и све по ли тич ке фор ме ње го­вог по сто ја ња у на шој зе мљи ни су при ја­тељи. Оба ве за свих сло бо до ум них љу ди, не са мо Ср ба, је сте да отво ре но де ми сти­фи ку ју ху ма ни стич ке ла жи о НА ТО пак­ту и да сви ма об за не ње гов то та ли тар­ни ка рак тер. Вер махт је из во дио не ке ху ма ни тар не ак ци је, али га то не оправ­да ва за ге но цид ко ји је из вр шио. Зато ни НА ТО не ма оправ да ња. Јед ног да на, ка да НА ТО на сил ни ци бу ду са мо ру жна стра­на у свет ској исто ри ји, на ши по том ци ће се чу дом чу ди ти ка ко су уоп ште по сто ја­ли љу ди ко ји су мо гли да твр де ка ко је то усре ћи тељ на ро да и чо ве чан ства. На ши по том ци и по том ци сло бод ног чо ве чан­ста ва (ако га бу де) би ће за чу ђе ни ка ко су њи хо ви пре ци уоп ште мо гли да не ви де ту мо рал ну на ка зност НА ТО по рет ка, ка ко су уоп ште нор мал ни љу ди мо гли да ве ру ју у те ла жи. Јед на ко као што су да нас мла ди Нем ци за чу ђе ни ка ко су њи хо ви пре ци мо гли да ве ру ју Хи тле ру.

Али, још је јед но је пи та ње на ко је срп­ска ква зи е ли та мо ра да дâ од го вор. (Она ква зи е ли та ко ја та ко ра до во ли да се ки ти тра ди ци ја ма срп ског от по ра на ци­стич ком оку па то ру). Пи та ње гла си: ако је да нас бе сми сле но да се су прот ста вља мо НА ТО пак ту без об зи ра што је он мо рал­на на ка за и им пе ри јал но зло, за што је он да има ло сми сла да се су прот ста вља­мо на ци стич ком злу? Зар је он да ика да има ло сми сла бо ри ти се за сло бо ду? Ако је њи хов од го вор «ни је», он да ни да нас не ма сми сла. Али он да не ма сми сла ни шта што је чо ве чан ство ство ри ло, не ма сми­сла сло бо да, не ма сми сла част, не ма сми­сла умет ност, не ма сми сла љу бав...не ма сми сла ни жи вот....

Да кле, НА ТО или сло бо да, НА ТО или жи вот, НА ТО или љу бав...

Од лу чи те са ми. z

89i nato dveri srpske

Ни ко ра зу ман, бар ја та ко ми слим, не ће спо ри ти је дин стве но про вер­љи ву чи ње ни цу: ­ иако се од ре као

хри шћан ске фо ло зо фи је ми ло сно сти и вр ли не, гра ђан ски ху ма ни зам ни је ус пео да са чу ва до сто јан ство чо ве ко ве лич но­сти. Ини ци ја ци ја у цар ство са да шњо сти, чо ве чан ство ко је је кул ту ру за ме ни­ло во љом за моћ, про грес оп чи њен те жњом да се про гла си уни вер зал ним уса вр ша ва њем, те ко нач но со ци јал ни дар ви ни зам – пре тво ри ли су дру штво у се ку ла ри зо ва ни мра ви њак. Глав не од ли ке та квог дру штва је су праг ма ти­зам ко ји је уки нуо свој ство емо ци ја и по ли ти ка ко ја је уки ну ла ху ма ни стич ки иде ал, прет вра ју ћи се у тран сму та ци­ју фи ло зо фи је. То је и раз лог што се иде о ло ги зи ра на са да шњост на шла на су прот ној стра ни од вред но сти на дах­ну ћа, оства ру ју ћи се у ан ти ли бе ра ли зму и ан ти ху ма ни зму.

Ова европ ска се ку ла ри зо ва на ета па и ни је мо гла да оп точ не дру га чи је но као ру ши лач ка ми си ја. За то је и би ло мо гу­ће да опат Ми шел Фур мон (1690 – 1746) стиг не на Пе ло по нез 1739. не би ли за сво га кра ља, Лу ја XV, са чи нио пре пи се свих епи граф ских спо ме ни ка ко је про на­ђе. Уни шта ва ју ћи хе лен ско на сле ђе био је уве рен да сла ву ар хе о ло шких оста та ка мо же вас кр сну ти је ди но он, за хва љу ју ћи сво јим пре пи си ма и књи га ма. Би ла је то нај не о бич ни ја ми си ја у исто ри ји ци ви ли­зо ва ног све та ко ју је уче ни опат Фур мон ова ко опи сао: ,,Спар та је пе ти град ко ји сам уни штио. Са да се ба вим уни шта ва­њем нај ду бљих те ме ља Апо ло но вог хра­ма. Уни шти ћу и дру га ан тич ка ме ста ако ми до пу сте да ра дим на ми ру”.

Уве ре ње да европ ски За пад мо же и на овај на чин да спа са ва кул ту ро ло шку ба шти ну од при ми тив ног Ис то ка, ко ји

ни је све стан соп стве ног на сле ђа, оправ­да ће два ве ка ка сни је и Ђо ва ни Па пи ни ту ма че ћи европ ско пред вод ни штво и ду жност: „Евро па има пра во на при ви ле­ги је... као на гра ду за на чин на ко ји вр ши сво ју ми си ју вођ ства и вас пи та ња оста лих на ро да”. Не сум њи во, та кав дух евро пе и­за ци је ис пу ња вао је и опа та Фур мо на док је, по­пре­пи­си­ва­њу­епи­гра­фа, при сту пио уни шта ва њу уре за них за пи са. Да је овај „ци ви ли зо ва ни” ми си о нар на нео би чан на чин, ду го ча сно и „пе дант но” ра дио на очу ва њу сто жер ног на сле ђа – не све до чи са мо чи ње ни ца да је за ру ше ње Спар те „ис пла тио хи ља ду и две сто ти не днев­ни ца” већ и хи ља ду и пет сто ти на пре­пи са епи граф ских спо ме ни ка са чу ва них у Па ри ској би бли о те ци.

Али, не бу ди мо не пра вед ни, по ме ни мо и слич не успо не ху ма ни стич ког све та и се ку ла ри зо ва не ели те. Ен гле зи су при сво­ји ли ка ри ја ти де са Акро по ља (Акро по лис) за при мер очу ва ња екс по на та под оп ти­мал ним усло ви ма (Шко тлан ђа нин, лорд Ел гин, од нео је ве ћи ну скулп ту ра 1801–1802), иако су прет ход но сру ши ли Апо ло­нов храм на Пе ло по не зу, у Фи га леу.

Мно го де таљ ни је хра му бо ги ње Ате­не, Пар те но ну, при сту пи ли су умет но сти скло ни Мле ча ни. Овај храм дор ског сти­ла у Ати ни, на Акро по љу (и јед но од нај­ве ћих де ла ар хи тек ту ре свих вре ме на) мле тач ким бом бар до ва њем је тре ба ло да бу де отет од не вер ни ка и при по јен по се­ду ху ма ни стич ке ци ви ли за ци је. На и ме, у ра ту из ме ђу Ту ра ка и Мле ча на, Пар те нон је до ста по стра дао 1688. по што је у вре ме оп са де екс пло ди ра ло скло ни ште ба ру та, ко је су Мле ча ни бом бар до ва ли, а ко је је би ло сме ште но у ње му. У том пр вом ве ли ком стра да њу, по сле два де сет ве ко­ва по сто ја ња, Пар те нон је из гу био ско ро сву тим па нон ску скулп ту ру. При ли ком

об ра чу на хри шћан ских Мле ча на са бра­ни о ци ма па ган ског Пар те но на пре су дан тре ну так пред ста вљао је „пре ци зан хи тац ко ји је ис па лио тоб џи ја Хр ват”. Исто та ко, пре тва ра ње све ти ли шта у ба рут ни ма га­цин је уто ли ко не схва тљи ви је јер је у хри­шћан ској ери Пар те нон „по стао ви зан тиј­ска цр ква, за тим ка то лич ка ка те дра ла и, нај зад, под тур ском вла шћу, џа ми ја” (H.W. Jan son: „Isto ri ja umet no sti”).

Би ло је то вре ме крат ко роч них бу на, а по том и уста на ка грч ких па три о та за не за­ви сност, по чев од 1821, али и европ ских де мо кра та и ро до љу ба ко ји ма је Грч ка би ла иде ал, а ко ји ни су обо ле ли од мо рал­не ле но сти. На стра ни грч ких по бу ње ни­ка, у бор би за не за ви сност од Ту ра ка, био је и хе рој ски пе сник лорд Бај рон ко ји је и скон чао на Пе ло по не зу, 1824.

На жа лост, акро пољ ско зда ње ар хи­те ка та Ик ти но са и Ка ли кра те са, ко је је гра ђе но од 447. до 438. го ди не пре Хри­ста, по ста ло је пред мет пљач ке Ен гле за и Фран цу за ко ји су у Грч кој „пре по зна ли” пра до мо ви ну европ ске ци ви ли за ци је, и због ко је су, 1827, уни шти ли тур ско­еги­пат ску фло ту и озбиљ но по љу ља ли Тур­ско цар ство. Ру си ја је (као тре ћи са ве­зник спо ра зу ма у Лон до ну, од 20. ок то бра 1827) ушла у Је дре не 1829, и исто и ме ним ми ром до би ла пра во да ње ни бро до ви сло бод но пло ве кроз Бос фор ски мо ре уз. Кру на, пак, ма ле грч ке др жа ве по ну ђе на је, 1832, ба вар ском прин цу иако Не мач­ка ни је би ла уче сник трој ног са ве за, па је грч ки краљ по стао Ото I.

Да бо ме, и дру ги су да ли до при нос про­све ће ном вар вар ству. Док је ху ма ни ста Шли ман (Schli mann), вер ник Хо ме ро­вог по зна ва ња крит ско­ми кен ске кул­ту ре, от кри вао Тро ју и Ми ке ну – ње го ви зе мља ци, по све ће ни ци три јум фал ног по хо да, раз но си ли су, кра ли, гра би ли и

Ху ма ни стич ки се ку ла ри замГлав не од ли ке та квог дру штва је су праг ма ти зам ко ји је уки нуо свој ство емо ци ја и по ли ти ка ко ја је уки ну ла ху ма ни стич ки иде ал, прет вра ју ћи се у тран сму та ци ју фи ло зо фи је. То је и раз лог што се иде о ло ги зи ра на са да шњост на шла на су прот ној стра ни од вред но сти на дах ну ћа, оства ру ју ћи се у ан ти ли бе ра ли зму и ан ти ху ма ни зму

Пре драг Р. Дра гић Ки јук

90 umestodveri srpske

пљач ка ли све до че га су до шли. Та ко је и Зев сов жр тве ник из Пер га мо на (Пер гам) ко ји је Еуме нес II, уз по моћ „ва ја ра ко ји су до шли из Ати не, са Ро до са и из Тра ле­са” (T.B.L. Veb ster: „He le ni zam”), по ди гао у знак за хвал но сти Зев су и Ате ни По бед ни­ци („Ни ке фо ри”) – јер су по бе ди ли Га ле и дру ге не при ја те ље Пер га мо на – од мах по от кри ва њу 1878. пре не сен у Бер лин. Овај ве ли чан стве ни ком плекс из II ве ка пре Хри ста (али та ко ђе и нај ве ћи део Ва ви­ло на) пред ста вља нај ек склу зив ни ји део Бер лин ског му зе ја. Очи то, он да шње вла да­ре све та ни је но си ла са мо по ма ма да ово умет нич ко и са крал но де ло при сво је већ и да, ње го вим из ме шта њем из про сто ра где је на стао, по твр де сво ју три јум фал ну моћ. Тач ни је, тре ба ло је баш над Зев со­вим жр тве ни ком – ко ји је Јо ван Бо го слов про гла сио „пре сто лом со то ни ним” (От кр. 2, 12 – 13) – про сла ви ти сво ју моћ.

Не сум њи во, иде је из ме шта ња на ро да, ани хи ла ци је и ис цр та ва ње но вих гра ни ца, се ку ла ри зо ва на ци ви ли за ци ја је бра ни­ла пра вом „ми си је вођ ства и вас пи та ња” при ми тив них, не би ли се они упо до би­ли цар ству вла сти и мо ћи. По уч но је ипак по ме ну ти бар је дан ди хо то ми чан при мер: ста­ри­свет се огле дао у над гра ђи ва њу (Кле о па тра је пре не ла 200.000 књи га Пер гам ске би бли о те ке у Алек сан дри ју) – а но­ви­свет у ру ше њу (Ди је го де Лан да, пред став ник кон кви сте и фра ње вач ког ре да спа лио је у XVI ве ку ста ру би бли о те ку Ма ја јер те књи ге „са др же са мо су је вер је и ла жи са мог ђа во ла”). За хва љу ју ћи ње го­вој рев но сти, од „не ко ли ко хи ља да књи га пре о ста ла су са мо три при мер ка”.

Да су се и иде је ду ха, спо ме ни ци ста­рих кул ту ра, мо ра ле под врг ну ти но вој

на ме ни ци ви лиз ци је про тив ду хов но сти све до чи и од лу ка при пад ни ка иде о ло­ги је вла да ра све та да ни ка ко не до зво ле по вра ћај умет нич ких де ла, тај по рив осо­бе ног на дах ну ћа, та мо где су она на ста ла. У име че га, ако не за бра не на ру ша ва ња мо ћи, јер де ла на дах ну ћа у свом про сто ру све до че и ус пе ња и про ла зност – у му зе­ји ма они мра ку ју сво ју бе жи вот ност по ко­ре ни во љом за моћ. За то у Лу вру, по пут аве ти, по чи ва ју еги пат ске дра го це но сти (ко је су у Фран цу ску до ла зи ле бро до ви­ма од вре ме на На по ле о но вог по хо да на Еги пат) – или ар те фа ка та ла ти но а ме рич­ких ста ро се де ла ца у Ар хе о ло шком му зе­ју у Ма дри ду.

Уоста лом, прак са дру шта ва ко ја су се би на ме ни ла ари јев ски иде ал има ду гу тра ди­ци ју. До вољ но је по ме ну ти да су хри шћан­ске ко ло ни јал не си ле Ста рог кон ти нен та у ства ра њу „но ве Евро пе” на аме рич ком кон ти нен ту сви ре по уни шти ле ско ро сва­ки траг та мо шњих ци ви ли за ци ја. Ре зул­тат ових „про све ће них” по хо да до вео је ста ро се де о це аме рич ког кон ти нен та до ру ба ис тре бље ња а њи хо ву кул ту ру – у ра спо ну од 1700 го ди на пре Хри ста па до 1550. ка да је Кар ло V за бра нио да ља осва ја ња у Аме ри ци – до апо ка лип тич­них раз ме ра. Не тре ба гу би ти из ви да да су шпан ски је зу и ти сво ју ми си ју са мо на те ри то ри ји Но ве Шпа ни је ре а ли зо ва ли на ка та стро фи чан на чин. На и ме, пре осва ја­ња у Но вој Шпа ни ји је жи ве ло око два де­сет и пет ми ли о на Ин ди ја на ца; сре ди ном XVI ве ка би ло их је шест и по ми ли о на, а 1580. све га 1.900.000. Та ко су за тр те кул­ту ре Ин ка, То ли ма, На ша, Хим ба ја, Мо че и Чи ми, од но сно ол меч ка, ац теч ка, ма јан ска, тол теч ка и ин кач ка ци ви ли за ци ја.

Пре ма то ме, не ма ни чег нео бич ног у то ме што су дру штва ко ја су се би на ме­ни ла ари јев ски иде ал пр ве опи те спро­ве ли на ста ром кон ти нен ту, у Евро пи, а по том и сву да где их је во дио траг грч ке и рим ске ан ти ке. Баш за то, опат Фур мон не мо же би ти ни шта дру го до сим бол и па ра диг ма про све ће ног и ху ма ни стич ког вар вар ства. Оту да Афро ди та са Ми ло са (ко ју су Фран цу зи на зва ли „Ми ло ска Ве не­ра”), ви со ка фи гу ра од два ме тра ано ним­ног мај сто ра из IV ве ка – у Лу вру, Апо лон Бел ве дер ски – у Ва ти ка ну, а ре мек­де ло нај ве ћих ва ја ра ро до ске шко ле из IV и III ве ка, фи гу ра Ни ке са Са мо тра ке опет у Лу вру, где је пре не се на од мах по от кри­ћу 1863. го ди не – док су не ка од вр хун­ских де ла хе ле ни стич ке епо хе (V – II век п.н.е.) по пут скулп ту ра „Гал на умо ру” или „Пи ја на ста ри ца” у Му зе ју на Кап то лу, у Ри му. Слич но су про шли и хри шћан ски све ти те љи, по пут је ван ђе ли сте Све тог Мар ка, чи је су мо шти укра ли ве не ци јан­ски тр гов ци из Алек сан дри је и пре не ли у Ри јал то, ка ко би „за ме нио” ста рог па тро­на Ве не ци је, Све тог Те о до ра.

СОЦИЈАЛНИ ДАРВИНИЗАМ Од 1850, ка да је ен гле ски аг но стик, ин же­

њер, би о ло ги стич ки со ци о лог и ли бе рал­ни фи ло зоф Хер берт Спен сер (Spen cer) огла сио пра во мо ћи су пер и ор них на ро да („Сна ге ко је оства ру ју гран ди о зни про је­кат са вр ше не сре ће не обра ћа ју па жњу на пат ње дру гих ко ји им пре пре чу ју про­лаз. Би ло да је људ ска или вар вар ска, пре­пре ка мо ра би ти ели ми ни са на”) со ци јал­ни дар ви ни зам се усе лио, као нај ва жни је на че ло, у се ку ла ри зо ва ну ци ви ли за ци ју.

91pogovora dveri srpske

Последице бомбардовања моста у Нишу

Прин цип „ели ми ни са ња” та ко је и по стао кон сти ту тив ни еле мент на о па ке оли гар­хиј ске иде о ло ги је, иако је се ку ла ри стич­ки по крет сво ју пр во бит ну пре врат нич ку на ме ру усме рио на ла и ци зи ра ње цр кве, на на пор да све цр кве но учи ни све тов­ним, на ак ци ју да уве де све тов но пра во­су ђе у цр кву.

На тај на чин се и гра ђан ски ху ма ни­зам пре тво рио у све зло ћуд ни ан ти под хри шћан ске иде је. Иако је још Вол тер (Vol ta i re) спрем но на па дао хри шћан ску цр кву, јер чо век не до ла зи у свет са свој­стви ма осе ћа ња мо ра ла, прав де и Бо га („Сви љу ди до ла зе на свет с но сом и с пет пр сти ју а ни је дан од њих не до ла зи на свет с пој мом Бо га”) – тек с ко му ни сти ма хри шћан ски иде ал се пот пу но до во ди у пи та ње. Кла сна мо рал ност и кла сна бор­ба пре вас ход но се су прот ста вља ју хри­шћан ском иде а лу вр ли не (ми ло сно сти и љу ба ви). Шта ви ше, „ко му ни зам уни шта­ва веч не исти не. Он уни шта ва це ло куп ну ре ли ги ју и мо рал ност” (Ле њин). Со вјет ски ко ме сар за обра зо ва ње, Лу на чар ски, иде још да ље у од ре ђи ва њу об ра чу на са хри­шћан ским по сту ла ти ма и из ри че ме ру но вог ху ма ни зма: „Ми мр зи мо хри шћа­не и хри шћан ство. Чак и нај бо љи ме ђу њи ма мо ра ју се сма тра ти на шим нај го­рим не при ја те љи ма. Хри шћан ска љу бав је смет ња раз во ју ре во лу ци је... До ле са љу ба вљу пре ма бли жњем! Оно што ми же ли мо је МР ЖЊА... Са мо та ко мо же мо по ко ри ти уни вер зум”.

Оп сед ну тост ме си јан ством и со ци­јал ним дар ви ни змом код Хи тле ра ни је ма ње до ми нант на. У јед ном го во ру „пред ви со ким офи ци ри ма”, из ав гу ста 1939, он то пре ци зно од ре ђу је: „Онај ко ји је раз­ми шљао о по рет ку овог све та тај зна да ње гов сми сао по чи ва у бор бе ном про­би ја њу нај бо љих” (Ernst Nol te, „Fa ši zam u svo joj epo hi”). Тој но вој вр сти ху ма ни зма не до ста ја ла је је ди но ре ли ги ја, а Хи тлер ју је, као „Фи рер ко ји ни је са мо све тов ни Кај зер... већ и Ме си ја”, по ну дио Нем ци ма. Он је био уве рен да ли бе рал ни све ште­ни ци ко ји ви ше не ма ју ве ре „не ће од би ти про по ве да ње” на ци о нал­со ци ја ли стич­ког бо га. У Ве велс бур гу, код Па дер бор­на, на ла зио се храм но ве ре ли ги је, за ми­шљен као „сре ди ште све та”, и у ње му је, на цен трал ном де лу по да, тре ба ло стал­но да го ри све ти пла мен. „Све ти рат” и „све ти пла мен” би ли су по све ће ни кул­ту бо га сун ца, то јест све тло сти. За то је у је ди ни ца ма SS­а, за обу ку де ча ка (Хи тлер Ју генд), сла вљен пра зник Ју ле (Yule) „не као ро ђе ње Хри сто во већ као ди за ње Де те та Сун ца из пе пе ла”. Ко ли ко је но ви па га ни­зам осва јао се ку ла ри зо ва ну на ци­фа ши­стич ку ци ви ли за ци ју, чи ји је дух тво рио и др жа ву и вер ску за јед ни цу, по твр ди ће и гра до на чел ник Хам бур га: „Ни су нам по треб ни све ште ни ци. Мо же мо сту пи­ти у до дир не по сред но са Бо гом пре ко Адол фа Хи тле ра”.

Па ипак, и по ред то га што је се ку лар ни ху ма ни зам по то пио људ ску вред ност и по ко рио чо ве ка по ли ти ком као суд би ном те ауто ри те ти ма ла жних про ро ка и ме си ја, из ме ђу два свет ска ра та ра сло је ве ро ва­

ње у ху ма ни стич ки иде ал но ве епо хе. Лојд Џорџ је, 1921, уве рен у све моћ дру штве ног си сте ма Ве ли ке Бри та ни је, твр дио ка ко је у Им пе ри ји спро ве ден „оглед ко ји нај ви­ше обе ћа ва у уљу ђи ва њу људ ског ро да, од свих до са да ви ђе них”. На сли чан на чин је и „Дру штво на ро да”, још 1930, ве ро ва ло да је чо ве чан ство – по сле Пр вог свет ског ра та – „та ко ре ћи јед ним ско ком, и у крат­ком пе ри о ду од де сет го ди на, за ко ра чи­ло из ста рог по рет ка у но ви...” Ко ли ко је овај ин фан тил ни оп ти ми зам био ре а лан по твр ди ће не са мо ужа си Дру гог свет ског ра та већ и скеп тич ни ду хо ви за пад ног европ ског све та. Гу љел мо Фе ре ро, за ро­бље ник фи ло зо фи је исто ри је, сма трао је да су у Евро пи не ста ли ве ли ки иде а ли, „ду хов не вред но сти и сми сао сло бо де без че га се дух су ши и уми ре као и свет”. Ве ли ку на ду ни је на ла зио ни Чер чил ко ји је окон ча ње Пр вог свет ског ра та на зи вао „по бе дом ко ја је ку пље на по та ко ви со кој це ни да се она го то во не мо же раз ли ко­ва ти од по ра за”.

Окулт ни аспек ти и про све ти тељ ски екс­пе ри мен ти ни ко га ни су по себ но уз не ми­ра ва ли, па је Аме ри ка све ви ше по ста ја­ла узор мо дер не за јед ни це. И уто чи ште. То мас Ман је био убе ђен у аме рич ки пре­стиж Евро пе на пла ну кул ту ре, баш за то што се Евро па пре тво ри ла у „го збу смр ти” и што је при ста ла, у ери соп стве не ду хов­не тру ле жи и кри зе За па да, да „Ни че ру ши ста ти ку Евро пе” ко ја је „ре зул тат ме ди те­ран ских вред но сти, грч ко­ла тин ске тра­ди ци је и хри шћан ства”.

АМЕ РИЧ КИ КУЛ ТУ РО ЛО-ШКИ ЕКС ПЕ РИ МЕНТ

Ме ђу тим, дух кул ту ре ни је мо гу ће утвр­ди ти на гор до сти и са мо за љу бље но сти ни ти гра ди ти је ди но на раз ли ко ва њу од европ ске ду хов не кри зе. Уто ли ко је и аме­рич ки кул ту ро ло шки екс пе ри мент све ви ше ли чио на пре о бли ко ва ње европ­

ског за ве шта ња и по твр ђи вао Аме ри ку не као дру штво не а у тен тич ног ква ли те­та већ као уста но вље ну за јед ни цу „Но ве Евро пе”. Да слич ни узо ри, ма кар и би ли пре о бли ко ва ни, не ну де но ви ква ли тет до но ви ху ма ни зам, по твр ди ће упра во аме рич ки слу чај.

Же ља да се уки не пре да ја, од но сно на сле ђе, им пе ра тив је по кре та ко ји хо ће да оства ри но ви мо рал. По сле дич но, у Аме ри ци се при сту пи ло ре кон струк ци­ји тра ди ци је, без са гле да ва ња свој ста­ва тра ди ци је ко ја је dif fe ren tia spe ci fi ca исто ри је. Јед ном реч ју, по јед но ста вље но по ти ски ва ње хри шћан ске тра ди ци је не за вр ша ва се про мо ци јом но вих вред но­сних узо ра. При ме ном при ти ска и ауто­ри те та, по пут огла ша ва ња аме рич ких су до ва ко ји су се ку лар ни ху ма ни зам про гла си ли ве ром (1965) тек ни су ус по­ста ви ли су штин ску већ сек та шку, де ли­мич но, гру па шку про ме ну. И за то Џон Дјуи, „отац про гре сив ног обра зо ва ња” и про гра ми ра ни екс пе ри мент „но вог мо ра ла” (ко ји дру штво по ви ну је кљу­чу ево лу ци о ни зма, ате и зма и ко му ни­зма) ни су па ра диг ма но вог ху ма ни зма не го зло ћуд не пар ци јал не иде о ло шке ти ра ни је.

Са свим пре ци зно: ка да Џон Дјуи про гла­ша ва сло бод ним ху ма ни стич ко дру штво на на че лу „Не ма Бо га и не ма ду ше” он у ства ри на го ве шта ва про грам но вог свет­ског по рет ка а не уте ме љу је но ву ре ли ги ју. Оту да је та ко зва на ху­ма­ни­стич­ка­ре­ли­ги­ја у САД екс пе ри мент не мо гу ће на де у слу жби по ли тич ке па то би о гра фи је, па по сто ји као вла сти та смрт ност – ни ка ко као оза ре ње ко је је ho mo re li gi o sus от крио у ду хов ној над град њи. Ни пр ви Ху ма ни стич ки ма ни­фест (1933), ни ти дру ги Ху ма ни стич ки ма ни фест (1973) ни су по ста ли спа со но­сна ал тер на ти ва би ћа до са мо ла жи ра на ви зи ја про гре са у име ко јег би ће тре ба да се по ми ри са чи ње ни цом да је осу ђе­но на по ли ти ку као суд би ну.

92 umestodveri srpske

Камион са људским лешевима у Сурдулици

Иако је про фе сор Дјуи, ко ји је умро 1952, био јед на од нај у ти цај ни јих лич но сти ме ђу 34 пот пи сни ка Пр вог ма ни фе ста (и нај у ти цај ни ја фи гу ра у аме рич ком обра­зо ва њу у пе ри о ду из ме ђу 1924. и 1974) ње го ва про па ган да ре ли ги је се ку лар ног ху ма ни зма ни је пре ра сла у но ву ре ли ги­ју. За ла га ње за „ху ма ни стич ку ре ли ги ју”, по што је то „по тре ба на ших да на” – и јер нас „ни ка кво бо жан ство не ће спа си ти; мо ра мо се спа са ва ти са ми” – пре тво ри­ло се, у ства ри, у фло ску лу иде о ло ги је ква зи хри шћан ског фун да мен та ли зма и иде о ло ги је са вре ме ног фи ли стра. Ка ко се иде о ло шка ели та слу жи се ку ла ри змом као по ли тич ким сред ством он да ни је ни шта нео че ки ва но што се се ку лар на иде о ло­ги ја пре тва ра у по пу ли стич ку иде о ло ги­ју. Са мим тим, се ку ла ри стич ко цар ство би ло је, је сте и би ће увек ме ди о кри тет­ско цар ство. По вла ђу ју ћи истом иде о ло­шком кљу чу, со ци јал ни дар ви ни зам, ко ји је ин кор по ри ран у се ку ла ри зам, има вид но ме сто у де ми то ло ги за ци ји пу чан ства. То је и раз лог ци клич не дар ви ни стич ке пли­ме: на сто го ди шњи цу об ја вљи ва ња де ла „По ре кло вр ста” (1959), уче ног ен гле ског при род ња ка и фи зи о ло га, На ци о нал ни фонд за на у ку аме рич ке вла де до де лио је се дам ми ли о на до ла ра за та ко зва ну „Сту ди ју о на став ном про гра му из би о ло­шких на у ка”. У ме ђу вре ме ну, Вр хов ни суд Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва до нео је од лу ку по ко јој је мо ли тва у шко ли про­гла ше на не у став ном.

КОР ПО РА ТИВ НА хИ ПО КРИ ЗИ ЈАА шта нам ну де Дјуи и ње го ви ху ма ни сти

ба ве ћи се пи та њи ма исти не и мо рал ним ап со лу ти ма (јер у мо дер ним дру штви ма „не ма ме ста за кру те при род не за ко не или стал не ап со лу те”)? Они се за ла жу за „свет ску за јед ни цу”, за „свет ски за кон”, за „пар ти ци па тив ну де мо кра ти ју”, за „си ту а­ци о ну ети ку” без те о ло шке или иде о ло­шке санк ци је, те за „уни вер зал но обра­зо ва ње” и „свет ски по ре дак за сно ван на тран сна ци о нал ној фе де рал ној вла ди”. Са мо се по се би раз у ме да ова ко ком­плек сан про грам мо же је ди но да спро­ве де ли бе рал на де мо кра ти ја у ко јој се иде ја „ху ма ни стич ке ре ли ги је” и ро ди ла, да кле аме рич ки па тер на ли зам.

Ова вр ста хи по кри зи је и мо рал ног су но­вра та нај бо ље ту ма чи по ли тич ке ци ље ве на ру чи ла ца ове но ве ин те лек ту ал не док­три не. Ме ђу тим, за ни мљи ви је је шта на прак се о ло шком пла ну то зна чи. Јед на од нај по зна ти јих при пад ни ца овог се ку ла­ри стич ког по кре та, Ме длин Ма реј О’Хер (из да вач ча со пи са „Сло бод ни ху ма нист” и члан Од бо ра Аме рич ког ху ма ни стич ког дру штва 1965), ре ли ги ју сма тра „мен тал­ним из ме том при ми тив ног чо ве ка”. Она ова ко ви ди за ме ну јед не ре ли ги је дру­гом (као но вом иде о ло ги јом): по ни шти ти хри шћан ство „ко је је ан ти­на у ка, ан ти­жи­вот, ан ти­секс, ан ти­же на, ан ти­сло бо да, ан ти­мир”. Да бо ме, ова ан ти­док три на има са мо је дан раз лог по сто ја ња: по ни­шти ти хри шћан ство због „штет но сти за Сје ди ње не Др жа ве”. То је ваљ да и је ди ни

раз лог што је Вр хов ни суд у слу ча ју „САД про тив Си ге ра” (Se e ger), 1965, озва ни чио ху ма ни стич ко ве ро ва ње „ко је се искре­но ис по ве да као ре ли ги ја”. Ко ли ко је ово ве ро ва ње про ху ма ни зи ра ло аме рич ко дру штво нај о чи ти је по ка зу је са вре ме на то та ли та ри стич ка исто ри ја Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва.

Дух раз гра ђе ног хри шћан ства и кор по­ра тив не хи по кри зи је ни је са мо ства рао се ку ла ри зо ва ног чо ве ка фа ри сеј ства XIX и XX ве ка, не го ни је ни био спо со бан да у хри шћан ству, ко је је су ра зу пи ра ле исто­риј ске су прот но сти, ипак уочи по след њу од бра ну чо ве ко ве пер со нал но сти. Су шти на умор не и из о па че не ци ви ли за ци је по ср­ну ла је у се ку ла ри зо ва ни ху ма ни зам, чи је је при твор ство екс пло ди ра ло у XX ве ку, а слом ин ди ви ду ал ног ли бе ра ли зма пре­тва рао ху ма ни зам у ан тро по цен трич но ли це мер ство.

Исто знач но, по че так XX ве ка обе ле жио је Пр ви свет ски рат у ко ме се нат чо век на обе за ра ће не стра не стро ва лио у очај и бла то. Но ви ху ма ни зам се све ви ше уса­вра ша вао у но вом то та ли та ри зму, од у­зи ма ју ћи чо ве ку ње го во пр во при род но до сто јан ство, пре пу шта ју ћи га исто ри ји без мо гућ но сти раз ви ја ња соп стве них вр ли на. Ре зул тат свих ових про ти ву реч­но сти усло вио је по ја ву но вог го во ра: сви су го во ри ли о ми ру док су се уисти ну сви при пре ма ли за рат. Шта ви ше, упо тре ба чо ве ка до се гла је сам врх ци нич не етич­ке до бро те угра ђе не у по ли тич ку ве шти­ну ма ни пу ли са ња.

Та ко се и мо гло до го ди ти да (по до го во­ру Чер чи ла и Вил со на, пла не ра ме диј ске кам па ње ка ко би САД ушле у Пр ви свет ски рат) бри тан ски пут нич ки пре ко о ке ан ски брод Лу зи та ни ја (Lu si ta nia) на мер но бу де по слат у рат ну зо ну, где је и по то пљен на пу ту од Њу јор ка пре ма Евро пи. Иако је овај по ду хват лорд Мер си, у име бри тан­ског Ис тра жног са ве та ко ји је офор ми ла вла да, на звао „пр ља вим по слом” – за ве­ре нич ка ели та ни ка да ни је од го ва ра ла што је, су прот но за кон ским од ред ба ма обе зе мље, пут нич ки брод био на то ва рен то на ма екс пло зи ва (шест ми ли о на ча у ра) чи ји је ин ве сти тор био бан кар Џ.П. Мор­ган. Брод Лу зи та ни ја је 7. ма ја 1915. тор пе­до ва ла не мач ка под мор ни ца по зна та под име ном „U – 20” чи ме је и оправ да но иза­зва на ре ак ци ја у јав но сти због 1.201 стра­да лог ли ца, укљу чив и тро је Не ма ца ко ји су би ли за тво ре ни у брод ским ће ли ја ма. У овој про гра ми ра ној не сре ћи је од 197 Аме­ри ка на ца из гу би ло жи вот њих 128.

Слич ном по ступ ку при сту пио је и Ру звелт жр тво ва њем Перл Хар бу ра (7. де цем бра 1941), те Буш (мла ђи) 11. сеп тем бра 2001. жр тво ва њем Тр го вин ског цен тра – ка ко би се оства ри ла хо мо ге ни за ци ја на ци је. Чи ни се да је – пре ма све до че њу Ко лин Ро вли и Си бел Ед мондс – еста бли шмент (па он да и Буш) био оба ве штен о на ме ра ма „Ал Ка и­де”. Та ко ђе, Френ клин Д. Ру звелт и ге не­рал­мар шал су зна ли за ја пан ску прет њу али ни су ни шта пред у зе ли да се аме рич ке вој не сна ге (ави о ни и фло та) у Перл Хар­бу ру за шти те или пре ор га ни зу ју. И у овом слу ча ју ни је до шло до од го вор но сти за ве­

ре нич ке ели те али је, као и увек, из вр ше­но ис тра жи ва ње и оформ љен Здру же ни Кон гре сни Ко ми тет. Глав ни струч њак овог ис тра жи ва ња, Пер си Л. Гривс (мла ђи), мо гао је је ди но да кон ста ту је ка ко су „чи ње ни це и до ку мен ти при кри ве ни”, да су „до во ђе­ни у за блу ду они ко ји тра га ју за исти ном”, да се од ре ђе на до ку мен та не мо гу ко ри­сти ти јер су „ва жни за аме рич ке од но се са од ре ђе ним стра ним зе мља ма”.

Сем спро во ђе ња ис тра жи ва ња ни јед­на ко ми си ја ни је оти шла да ље, па нас не тре ба да чу ди ем бар го на исти ну – ре ци­мо – о ра ту ЕУ, НА ТО и Аме ри ке про тив Ср ба, о ме диј ском сце на ри ју за Ву ко вар, Ду бров ник, Са ра је во или Сре бре ни цу, или о Клин то но вој од лу ци да се Ср би, 1999, бом бар ду ју. За и ста, Пер си Л. Гривс је, и пре да на шњих гло ба ли стич ких те ро ри ста, био у пра ву: „Ни ка да не ће би ти по зна те све чи ње ни це”, уме сто исти не о за ве ре­нич кој ели ти мо же мо је ди но да пра ти мо траг се ку ла ри зо ва ног ху ма ни зма. Тај траг, бар ка да је у пи та њу ср бо фо би ја, све до че ак те ри у спро во ђе њу ге но ци да над Ср би­ма: „НА ТО ће бом бар до ва ти Ср би ју док је не бу де вра тио у ка ме но до ба” (порт па рол НА ТО­а, Џеј ми Шеј); „Во ди ће мо рат про тив Ср ба – ди пло мат ски, еко ном ски, по ли­тич ки, про па ганд ни и пси хо ло шки” (бив­ши др жав ни се кре тар, Џејмс Беј кер); „Рат про тив Ср ба ни је ви ше са мо вој ни су коб. То је бит ка из ме ђу До бра и Зла, из ме ђу ци ви ли за ци је и вар вар ства” (бри тан ски пре ми јер То ни Блер). Мо же ли се, он да, за кљу чи ти да су Ср би до бро про шли у су ко бу са ка зне ном екс пе ди ци јом про­све ће них вар ва ра – јер су је пред во ди ли за­пад­ни­ху­ма­ни­сти!?

Али, вра ти мо се, ма кар на тре ну так, на до га ђа је не по сред но по сле Пр вог свет ског ра та, ка ко би нам то по мо гло да пра вил ни­је уочи мо раз вој ни лук се ку ла ри зо ва ног ху ма ни зма. По за вр шет ку ра та усле ди ла је кон фе рен ци ја у Вер са ју. Ни је не за ни мљи во по ме ну ти уче сни ке на овој се ри ји са ста­на ка: у бри тан ској де ле га ци ји на ла зио се еко но ми ста Џон Мај нард Кеј нзи, у аме рич­кој Пол Вар бург, пред се да ва ју ћи си сте ма Фе де рал них ре зер ви. Не мач ке бан кар ске ин те ре се за сту пао је Макс Вар бург, ма ње по знат као брат пред став ни ка аме рич­ке вла де, а ви ше по то ме што је био пр ви чо век за ду жен и за не мач ке фи нан си је и за си тем не мач ке шпи ју на же. Тек, ве зе из ме­ђу аме рич ких бан ка ра и ин ду стри ја ла ца, Вол Стри та и Хи тле ро ве Не мач ке да ће пу ни сјај ре тро град ном ху ма ни зму.

Ово ша ре но ли ко дру штво ху ма ни ста има ло је од лу чу ју ћег ути ца ја да се Вер сај­ским ми ров ним уго во ром (1919) окон ча рат, иако су по је ди ни уче сни ци дру га чи­је ту ма чи ли од ред бе кре а то ра Вер сај ског уго во ра (спо ра зу ма). Је дан од тих скеп ти­ка, лорд Кур зон, уоча ва ју ћи усло ве уго во­ра, то јест пра ве на ме ре уго вор них стра­на, за кљу чио је: „Ово ни је мир: ово је са мо при мир је за сле де ћих два де сет го ди на”. И био је у пра ву. Вер сај ски уго вор је, не сум­њи во, пред ста вљао „осно ву за но ви рат” (Ralf Eper son: „Ne vi dlji va ru ka”).

И, оди ста, Дру ги свет ски рат је по чео тач но два де сет го ди на по сле ми ров ног

93pogovora dveri srpske

до го во ра у Вер са ју. На про сто, се ку лар­ни ху ма ни зам, и ње му упо до бљен „но ви мо рал”, имао је са мо је дан од го вор за сво ју то та ли та ри стич ку ви зи ју све та: про грес и про фит оства ру ју се ра том. Сход но та квом устрој ству „но ви ху ма ни зам” је имао исти циљ и иста сред ства. На лич је тог ра­та­за­мир (што је оми ље на фло ску ла и са вре ме них гло ба ли ста) по ка за ће до ко је је ме ре ду хов­ног де ба кла спрем на да иде ци ви ли за ци ја ко ја је се бе за ро би ла со ци јал ним дар ви­ни змом и ко ја је се би на ме ни ла ари јев ско свој ство и уло гу го спо да ра све та.

У сва ком слу ча ју, јед ном при ме ње ни обра зац (слу чај Лу зи та ни ја) де ло вао је то ли ко убе дљи во да га је тре ба ло по но ви­ти у слич ној си ту а ци ји дру штве ног без на­ђа. Ма кар у из ме ње ном об ли ку. Из о па че­на ду хов на на че ла, тек, при род но ће – из фа зе тр ке за про грес и про фит – по ста ти све про жи ма ју ћа од ли ка екс тре ми стич ке по ли тич ке пси хо ло ги је. У све тлу та ко про­гра ми ра ног ква зи ху ма ни стич ког по ри ва и би ло је мо гу ће да се Аме ри кан ци од лу че да упо тре бе атом ску бом бу, иако је Ја пан већ био у пре го во ри ма са Со вјет ским Са ве­зом о скла па њу при мир ја. У ме ђу вре ме ну САД су већ из ру чи ле на То кио 118.000 то на бом би, 1.800 то на на На го ју, 2.300 на Ко бе. Па ипак, ква зи ху ма ни стич ка ци вли за ци ја пра ва си ле од лу чи ла се на апо ка лип тич ни екс пе ри мент: 6. ав гу ста 1945, из ба зе Ти ми­јан, кре ну ли су ави о ни на свој за стра шу­ју ћи за да так – из ру чи ва ње ура ни јум ске бом бе на Хи ро ши му. Тем пе ра ту ра у епи­цен тру, од 6.000 сте пе ни, пре тва ра ла је све у аве тињ ски пеј заж. Је дан град је пре стао да по сто ји: 78.000 мр твих про жди ра ле су се кун де. Убр зо, 9. ав гу ста 1945. ба че на је плу то ни јум ска бом ба на На га са ки.

Да су но ви ху ма ни сти би ли уве ре ни у до се за ње бо жан ске ми ло сти све до чи и мо ли тва „У за шти ту бом бар де ра” чи та­на пре ак ци је: „... С по уз да њем у Те бе ићи ће мо да ље сво јим пу тем... и мо ли мо Те да по мог неш они ма ко ји се усу ђу ју да се диг ну у ви си не Тво је га не ба и при хва те бој с на шим не при ја те љи ма”. Осе ћа ње без гра нич не си ле је и до при не ло аме­рич кој за блу ди да су до се гли бо жан ску моћ и да, у нај ве ћем ис ку ше њу чо ве ко­ве ци ви ли за ци је, има ју пра во на су пер и­ор ну без ду шност и ци ни зам: бом бар дер са смр то но сним то ва ром за Хи ро ши му но сио је име (Ено ла Геј) по пи ло то вој мај­ци, бом ба ба че на на Хи ро ши му но си ла је на зив „Ма ли шан”, а из ру че на на На га са ки по не ла је име „Де бељ ко”.

Ис ку ство нео гра ни че не мо ћи упу ћи ва­ло је се ку лар ни дух ка уве ре њу исто риј ске ми си је и жуд њи за ви шим ин те ре сом ко ји је мо гу ће оства ри ти из град њом још јед не упо ри шне тач ке на пла не ти. „Ли гу за на ме­шта ње ми ра” (1916) за ме нио је Се вер но­а тлант ски пакт (НА ТО – No trh Atlan tic Tre­aty Or ga ni za tion), 1949, од брам бе ни вој ни са вез за очу ва ње ми ра. Очи то, ни стра хо те Дру гог свет ског ра та ни су мо гле да спре­че по рив за ства ра ње свет ског хе ге мо на и успо на док три не со ци јал ног дар ви ни­зма. По овој док три ни ја ки и моћ ни пре­жи вља ва ју све ме не и њи хо во је пра во да вла да ју све том. То ме је, ваљ да, слу жи ло

и опре де ље ње САД да од 1945. за про из­вод њу ну кле ар ног ар се на ла по тро ши пет три ли о на до ла ра. Из тих раз ло га су САД, на при мер, за 2002. из дво ји ле Пен та го ну 379 ми ли јар ди до ла ра. Er go, ху ма ни стич­ки иде ал је де фи ни тив но обо лео на смрт, што ће по твр ди ти и са вре ме на исто ри ја НА ТО­хун те. Уисти ну, се ку ла ри зам је, што му је и био циљ, по ни штио ху ма ни зам. То су ак си о ма тич но по твр ди ли и ру ски ко му­ни зам и аме рич ки ли бе ра ли зам. И ви ше од то га: пен та го но кра ти ја (за ро бље на езо те­риј ском ми си јом у зда њу из гра ђе ном бли зу Ва шинг то на, у све му под ре ђе ном об ли ку древ ног сим бо ла са вр ше не мо ћи, пен та­гра ма) за ме ни ла је де мо кра ти ју.

АМЕ РИ КА НИ ЗА ЦИ ЈА ЕВРО ПЕДа је но ви свет ски по ре дак оства рио сво ју

ми си ју по твр ди ће пли ма аме ри ка ни за ци­је Евро пе. Осни ва ње Европ ске еко ном ске за јед ни це (ЕЕЗ), 25. мар та 1957, пред ста­вља ло је тран зи ци о но те ло но вог по рет ка и те мељ ну згра ду за оства ре ње Европ ске уни је – ко ју је Чер чил на го ве стио још 19. сеп тем бра 1946, ка да је на Уни вер зи те ту у Ци ри ху за кљу чио: „мо ра мо са зда ти не ку вр сту Ује ди ње них Др жа ва Евро пе”.

„Све ти рат” по стао је оп се си ја аме рич ког и европ ског но вог по рет ка, јер је то ху ма­ни стич ки, де мо крат ски и еко ном ско­пре­сти жни им пе ра тив до се за ња ми ра. Док је Хи тлер (ко га је Ди трих Екарт, је дан од сед­мо ри це осни ва ча На ци стич ке пар ти је, увео у окул ти зам), као адепт Но вих Тем пла ра и Тул ског дру штва, био убе ђен да је Ме си ја ко ји ће у све ту за ве сти ред – до тле је Ре ган био уве рен да је пред о дре ђен да Аме ри­кан це, као „мо рал ну ве ћи ну”, про ве де кроз Ар ма ге дон. Оче ку ју ћи из би ја ње кри зе на Сред њем ис то ку, па и ну кле ар ни су коб, он је уло жио мно го тру да у „ста бил ну де мо­кра ти ју Изра е ла” на ко ју се тре ба осло ни­ти по што би се на том ме сту „мо гао де си­ти Ар ма ге дон”. Во љу бож ју за исто риј ску ми си ју аме рич ких „но вих ху ма ни ста” ни је на ја вљи вао са мо Ре ган (ко ји ће 1980. из ја­ви ти: „Ми би смо мо гли би ти ге не ра ци ја ко ја ће ви де ти Ар ма ге дон”) већ ће га по твр ди­ти и по ли ти ка Џор џа Бу ша (мла ђег), ко ји је са та ни зо вао Си ри ју, Иран и Се вер ну Ко ре ју. У та квом по рет ку бо жан ских по те за аме­рич ке ад ми ни стра ци је, Клин то но ва са та­ни за ци ја Ср ба се до жи вља ва као не у пу­ће ни ис ко рак сек су ал но де ви јант не осо бе у свет окул ти зма. Моћ ство ре на син те зом ком пле мен тар них си ла (Пен та гон) за кло­ње на је Клин то ном, не би ли се свет опу­стио пред до ла зе ћи Ар ма ге дон, ужи ва ју ћи у пор но граф ској по ли ти ци се ку ла ри зо ва­ног ху ма ни зма. Хле ба и ига ра – ча роб на је ман тра ци ви ли за ци је но вог по рет ка све та, аме рич ке ци ви ли за ци је ко ја је из гу би ла исто риј ски ком пас.

Нај зад, да ка жем и то: при во де ћи кра ју ову сто ри ју о но вом ху ма ни зму ни је мо гу­ће за о би ћи дра му срп ског на ро да, ко ји се на шао на пу ту се ку ла ри стич ке ку ге без да је то же лео. У ка квој је то ве зи са пап ском „цр квом” и ан ти пра во сла вљем по ка за ће за вр шни део мог из ла га ња. На и ме, де мон ти ра ње Ју го сла ви је за по­

че ло је од мах по сле смр ти ње ног де спо­та Јо си па Бро за Ти та (1980), као што су на ра ста ју ћи про бле ми уну тар Со вјет ског Са ве за зах те ва ли ди на мич ни ју по ли ти ку аме рич ке се ку ла ри зо ва не ци ви ли за ци је. Из ја ва Џи ми Кар те ра (1976), ко ји се спре­мао за пред из бор ну тр ку, пред чи ка шким огран ком Са ве та за ино стра не од но се да тре ба ус по ста ви ти „пра ве дан и ста би лан ме ђу на род ни по ре дак” би ла је у скла ду оче ки ва них исто риј ских пре о кре та.

Али, шта је основ но обе леж је тог „пра­вед ног по рет ка”? По ли тич ки пи сац ду го­го ди шњег пред се да ва ју ћег Са ве та за ино стра не од но се, чла на Ко ми те та 300, Бил дер берг гру пе и не кру ни са ног вла­да ра из сен ке Деј ви да Рок фе ле ра, про­фе сор Ко лум би ја уни вер зи те та Збиг њев Бже жин ски, тво рац Три ла те рал не ко ми­си је, на ја вио је свет ску вла ду још 1970. У књи зи „Тех но трон ска ера” („Bet we en Two Ages: Ame ri ca’s Ro le in the Tec hne­tro nic Era”), пи са ној за по тре бе „Рим ског клу ба”, Бже жин ски пред ста вља те мељ но свој ство та кве вла де и њен од нос пре ма по да ни ци ма: „Уско ро ће би ти омо гу ће но ства ра ње ско ро пот пу не кон тро ле над сва ким гра ђа ни ном и отва ра ње до си јеа у ко ји ма ће би ти са др жа ни и нај лич ни­ји де та љи о здра вљу и по на ша њу сва ког по је дин ца”. Без у спе шан је био по ку шај се на то ра Ба ри Гол дво те ра, 1980, да за у­ста ви ус пи ња ње окулт ног со ци јал ног дар ви ни зма аме рич ке вла де, па је ње го­ва кри ти ка Три ла те рал не ко ми си је као свет ске вла де оста ла по сто ја на ко ли ко и глас ва пи ју ћег у пу сти њи. Гол дво тер је Три ла те ра лу ока рак те ри сао као „нај но­ви ју ме ђу на род ну Ка ба лу Деј ви да Рок­фе ле ра” а вла ду упо зо рио: „Ово је мо жда по след ња ре пу бли кан ска кон вен ци ја, а кроз две не де ље мо же би ти и по след ња де мо крат ска кон вен ци ја”.

Er go, кри за у Ју го сла ви ји – до зи ра на кроз се па ра ти стич ке по кре те, про гра ми­ра на уз ко ри шће ње ан ти срп ских екс трем­них на ци о на ли за ма, пла ни ра на уз по моћ шип тар ског ра си стич ког на ци о нал­ро ман­ти зма – при пре ма ла је пре ком по но ва ње НА ТО­а. У пр вој фа зи то је био екс пе ри­мент за но ву стра те ги ју и де мон стра ци ју Атлант ског са ве за (НА ТО). У дру гој фа зи, Ср би су од ре ђе ни, због твр до гла вог очу­ва ња ме ђу на род ног по рет ка, за ко ла те­рал ну ште ту а срп ска ју жна ре ги ја (Ко со во и Ме то хи ја) за опит ну, пр ву НА ТО др жа ву. Под та квим исто риј ским усло ви ма Ср би ни су има ли ни ка кву по ли тич ку шан су, па су се на шли на уда ру ка зне не екс пе ди­ци је НА ТО, од но сно но вог аме рич ког и европ ског по рет ка: пр во су са та ни зо ва ни, по том ет нич ки чи шће ни или из ме шта ни са те ри то ри ја где се во дио рат (1991 – 1995) у бив шој Ју го сла ви ји, те нај зад бом бар­до ва ни 1999. Ју го сло вен ска кри за ко ја је от по че ла са упо тре бом Шип та ра за вр ша­ва се, ра том цр не али јан се про тив Ср ба, та ко ђе упо тре бом Шип та ра.

У ср бо фо бич ној по ли тич кој по ма ми при пад ни ци ху ма ни стич ког се ку ла ри­зма ко ри сти ли су сва сред ства. Уз са та­ни за ци ју, упо ре до се од ви јао ан ти пра­во слав ни про цес као на док на да пап ској

94 umestodveri srpske

ор га ни за ци ји за по моћ у спро ве де ном ру ше њу ко му ни стич ке де спо ти је. На и ме, но ви ху ма ни зам и но ви по ре дак па пе су, од Па вла VI до Јо ва на Па вла II, без ре зер­вно по др жа ва ле. Не тре ба за бо ра ви ти да је још 1968, у ени кли ци Hu ma nae vi tae, па па Па вле VI по др жао иде ју свет ске вла­де, пре по ру чу ју ћи „ус по ста вља ње јед ног свет ског ауто ри те та” (pu bli ca auc to ri ta tis uni ver sa lis). Јо ван Па вле II, пак, ко ји је за Свет ски дан ми ра, 8. де цем бра 1981, под­се тио на хри шћан ско основ но пра во на са мо о др ба ну (до ду ше он и ње го ви аме­рич ки про мо те ри то су пра во уки ну ли Ср би ма), „угла вио је”, на Аља сци 2. ма ја 1984, „Ре ган – Вој ти лин план” ра ди свет­ског ми ра.

Ан ти пра во слав ни про цес пред крај XX ве ка пред во ди пред у зет нич ка и не вла­ди на ор га ни за ци ја „Ђо ва ни Ве ко”, ко ја је иза бра ла на зив по име ну ца ри град ског па три јар ха из XI II ве ка, при ста ли ци уни је са Ри мом. Ор га ни за ци ја „Ђо ва ни Ве ко” (чи ја је цен тра ла у Ка ли фор ни ји а екс по зи ту ре у Швај цар ској) од ре ди ла је за про грам­ски циљ по ни ште ње Све те Го ре до 1992. го ди не. Ова нај но ви ја пап ска „ка то лич­ка ак ци ја”, из ло же на у 14 та ча ка, на ла зи да Све та Го ра „угро жа ва ауто ри тет Све те Сто ли це”, па за то тре ба да не ста не као „по след ња твр ђа ва мрач ња штва и ре ак­ци је у са вре ме ној Евро пи”. Ам би ци о зним и агре сив ним про гра мом овог удру же ња пред ви ђе но је не ко ли ко фа за „ре ста у­ра ци је” Све те Го ре: да се „сви ма на сти ри пре тво ре у му зе је, сем оних ко ји ће би ти хо те ли” а да се ма ли број мо на ха за др жи у свој ству ку сто са. Нај ур гент ни ји је зах тев за из град њу „ма ги страл них пу те ва”, као и „ре сто ра на, ба ро ва и ди ско те ка”, али и „ка зи на” ка ко би бо ра вак ту ри сти ма и на уч ни ци ма био што при јат ни ји.

По себ но је за ни мљи ва тач ка 7 ко јом се ис ти че као по се бан про блем став не грч­ких пра во слав них ма на сти ра пре ма ова­квом пре у ре ђи ва њу Све те Го ре: „Глав на пре пре ка оста ју ма на сти ри дру гих пра­во слав них др жа ва ко ји ће се сва ка ко су прот ста ви ти свим овим пла но ви ма, јер би то мо гао би ти цен тар око ко га би се

оку пио и онај део грч ког кле ра ко ји се не сла же са овим пла но ви ма. Мно ги од њих су фа на ти зо ва не при ста ли це Ју ли јан ског ка лен да ра, по пут Ср ба, Ру са и Бу га ра, и док су они на Ато су (Све та Го ра), ре а ли­за ци ја на ших ко нач них ци ље ва ће би ти те шка”. То је и раз лог што ор га ни за ци ја „Ђо ва ни Ве ко” ин си сти ра „на за јед нич ким ак ци ја ма у свим прав ци ма”, што би ре зул­ти ра ло „не ми ри ма у Грч кој, Ју го сла ви ји и Ру си ји ко ји би има ли за циљ њи хо во пар­це ли са ње”. Тим пре, тре ба по сег ну ти за сред стви ма сва ке вр сте по што би „ште­та за нас би ла не са гле ди ва” уко ли ко би се Све та Го ра пре тво ри ла „у ба зу је ре зе Пра во сла вља пре ма Афри ци и Ис точ ном Ме ди те ра ну”. /.../

БОМБАРДОВАЊЕ СРПСКИх ЗЕМАЉА

Срп ски слу чај, по след њи у ни зу об ра­чу на за пад ног хри шћан ства са ис точ ним хри шћан ством у ра ту 1991 – 1995, то нај и­лу стра тив ни је све до чи. Док се па па Јо ван Па вле II за ла гао за ка жња ва ње Ср ба 1991, за бом бар до ва ње Ре пу бил ке Срп ске (од 30.08. до 13.09.1995), о че му је из ве шта­вао L’Os ser va to re Ro ma no, баш као и за агре си ју НА ТО про тив Ср ба 1999, срп ски па три јарх Па вле је по зи вао на стро ги пост (пр ви пут од 5. до 12. ју ла 1991). Тек, ћу та­њем пред шип тар ским звер стви ма и 130 по ру ше них срп ских хра мо ва од 1999. до 2004. на Ко со ву и Ме то хи ји па па Вој ти ла је ис пу нио све усло ве за ува жа ва ње оних чи ни ла ца нео п ход них у раз ма тра њу по ли­тич ке па то би о гра фи је пап ског ти ра ни на. Уоста лом, ако пап ству на кра ју XX ве ка при па да за слу га за пре то ри јан ско от по­ши ља ње ко му ни зма у исто риј ски ар хив, при па да му и не слав ни оре ол с кра ја пр ве по ло ви не XX ве ка за ва ти кан ски хо ло ка­уст над Ср би ма. /.../

Ме то до ло ги ја се ку ла ри стич ког ху ма ни­зма при ме њу је се на све по ре дру штве ног жи во та, ши ри као „ре а ли зам без оба ла” (да па ра фра зи ра мо Ро же Га ро ди ја), па за то не чу де ни фи не се ко ји ма при сту па овај, из у зет од од го вор но сти, окулт ни шљам.

У ра ту про тив Ср ба ни су се са мо по гро ми ка то ли ка и му сли ма на над Ср би ма углав­ном од ви ја ли о пра во слав ним пра зни ци ма већ се и три јум фал ним до га ђа ји ма при­сту па ло са ис тан ча ном па жњом: ми ров ни спо ра зум је пот пи сан у Ку ма но ву (1999), ме сту где је срп ска вој ска 1912. од не ла исто риј ску по бе ду над тур ско­шип тар ском ар ми јом; Сло бо дан Ми ло ше вић је отет и из ру чен Ха шком ква зи­су ду на Ви дов дан 2001, чи ме је се ку ла ри зо ва ном враџ би­ном тре ба ло по ни шти ти сна гу хе рој ског, мо рал ног и пра во слав ног чи на срп ског на ро да ко ји је, бит ком о Ви дов да ну 1389, на Ко со ву, исто ри ју пре се лио у по е зи ју и та ко пре тра јао у свим ис ку ше њи ма.

Та ко ђе, след по ни жа ва ња тре ба ло је Ср бе да при вик не на гу бит ни штво и пре моћ три јум фа со ци јал ног дар ви ни­зма: Те слин му зеј у Ко ло ра до Спринг су за тво рен је од мах по из би ја њу гра ђан ског ра та у рас па да ју ћој Ју го сла ви ји (1991); ре жим у Бе о гра ду је био убе ђен у сво­ју ко ри сност за во ђе њем гра ни це пре ма Ре пу бли ци Срп ској, на Дри ни 4. ав гу ста 1994; Ми ло ше ви ћев ре жим пре тво рен је у ми ро тво рач ки ре жим при стан ком на по гу бље ње Ре пу бли ке Срп ске Кра ји не 4. ав гу ста 1995. Шта ви ше, за по сао ли шен и про фе си о нал ног и мо рал ног ко дек са (из ве шта ва ње из За гре ба о конц­ло го ру Омар ска ав густ 1992. за „Њу здеј”), но ви­нар Рој Гат ман до био је (за јед но са Џон Берн сом из „Њу јорк Тај мса”) пре сти жну Пу ли це ро ву на гра ду – из ме ђу оста лог и за то да би се до ба цио бла том до пр вог срп ског до бит ни ка Пу ли це ро ве на гра­де (1924), фи зи ча ра и ел ктро тех ни ча ра, про фе со ра фи зи ке на Ко лум би ја уни вер­зи те ту, Ми ха и ла Пу пи на.

Пре зир пре ма кул ту ри и ци ви ли за циј­ским нор ма ма при ме ром су по ка за ли пред ства ни ци но вог ху ма ни зма од мах по сле НА ТО оку па ци је, 1999, Ко со ва и Ме то хи је, ју жне срп ске по кра ји не. Од до ла ска „ми ров них” сна га КФОР­а (13. јун 1999) у бро ју од 40.000 елит них НА ТО сна­га и ци ви ли не упра ве УН, тра је си сте мат­ско за ти ра ње ве ков них срп ских тра го ва, де мо ли ра њем и ру ше њем пра во слав них све ти ња... Пљач ке, си ло ва ња и ма са кри­ра ња део су де мо крат ског про це са Шип­та ра и њи хо вих са ве зни ка. Са мо до ав гу­ста 1999. се исе ли ло (пре бе гло) пре ко 180.000 Ср ба, а до ок то бра 1999. оскр­на вље но је, де ва сти ра но или ми ни ра но 76 срп ских хра мо ва. Нај че шће уни шта ва­ње све ти ња би ло је у зо на ма где су „ред и за кон” чу ва ли и га ран то ва ли Аме ри ка, Ита ли ја и Не мач ка.

Од до ла ска ми си је „ме ђу на род них сна­га” ми ра до кра ја 2003. до го ди ло се 1.200 уби ста ва, од то га уби је но је 900 Ср ба, а да по чи ни о ци ни су ни ка да про на ђе ни. Од 1999. до ав гу ста 2003. из вр ше но је 6.535 на па да на Ср бе, ра ње но 1.303, а оства­рен број от ми ца из но си 1.146. У пе ри о­ду од ју на 1999. до ју на 2004. на Ко со ву и Ме то хи ји сру ше но је око 130 пра во­слав них хра мо ва а по диг ну то бли зу 200 џа ми ја. У по гро му Ср ба мар та 2004. уче­ство ва ло је 50.000 на о ру жа них шип тар­ских те ро ри ста а да ми ров не сна ге ни су

95pogovora dveri srpske

Гранатирање Пословног центра Ушће

уло жи ле на пор да се њи хо во вар вар ство спре чи. Бри тан ски ми ни стар за Евро пу, Де нис Мек шејн, у При шти ни је (21. апри­ла 2004), згро жен ван дал ским ре зул та­том шип тар ског по и ма ња ци ви ли за ци је и де мо кра ти је, зах те вао: „На дам се да ћу уско ро ви де ти Ру го ву ка ко кле чи и из ви­ња ва се Евро пи због зло чи на по чи ње ног над европ ском кул ту ром”.

Пре ма то ме, Ср би ја је по ста ла по ли­гон за екс пе ри мент но ве по ли ти ке си ле и но вог ху ма ни зма. Има ју ћи то на уму Мек шејн је бра нио Евро пу, пре ћут ку ју ћи и Ср би ју и срп ски на род на чи јој се те ри­то ри ји вр ше огле ди ди вља штва in vi vo. Пре ћут ки ва ње је, као и увек, свој ство ме ди о кри тет ске, ауто ри тар не и се ку ла­ри зо ва не ци ви ли за ци је. Иако је срп ска дра ма са мо тран зи ци о ни трен, ве жба и опит пред глав ни на ступ то не да је свет­ском хе ге мо ну ве ли ку на ду јер у истом том све ту ра сту пло до ви гне ва. Ме диј ски три­ко ви са на вод ним људ ским пра ви ма или ме ше та ре ње вла ди них не вла ди них ор га­ни за ци ја са тран спа рент ним па ро ла шким је зи ком о де мо кра ти ји и прав ној др жа ви – ви ше се не до ти чу би ло ко га. На про сто, „но ви ху ма ни зам” се, ипак, пре по зна тљи­во по на вља, по пу ли зам не убла жа ва смрт ли бе ра ли зма као што ре клам ни и бил­борд ски пре ла зак на „ко ка­ко ла стра ну жи во та” не мо же да при кри је ма ни пу ли­са ње ствар но шћу.

Иза се ку ла ри зо ва не дик та ту ре оста је, и то је те шко по ре ћи, са мо за дах го ле си ле, бру тал но сти и ан ти ху ма ни зма. Срп ски при­ме ри по ја ча ва ју та кав ути сак, не са мо због стал ног по ни шта ва ња сва ког тра га исти­

ни ко ли ко због про све ће ног ди вља штва ко ме ни шта ни је све то. Уто ли ко и страст за де струк ци јом не ма моћ да уте ме љи но ви већ при вре ме ни свет. За то и оста ју тра го­ви иза мо ћи ко ја је до се гла тач ку не мо ћи кон тро ли са ња ду ха, мо ћи ко ја је од ли ка кра ха сва ке из о па че не ци ви ли за ци је. За то и пам ти мо: Ен гле зи су, 2002, на лон дон­ском аеро дро му Хи троу уни шти ли 1.000 при ме ра ка мо но гра фи је „Рас пе то Ко со­во”, ко ју је Епи ско пи ја ра шко­при зрен­ска штам па ла на ен гле ском је зи ку не би ли по све до чи ла шта се на Ко со ву и Ме то­хи ји ра ди под ме ђу на род ним про тек то­ра том. Го ди не 2003, иако у сво јој на ме ри ни је ус пео, аме рич ки ам ба са дор Ви ли јам Монт го ме ри је по ку шао да из ма на сти ра Ко по рин из не се мо шти све тог де спо та Сте фа на (Ла за ре ви ћа). У вре ме нај но ви­јег шип тар ског по гро ма на Ср бе, од 17. до 23. мар та 2004, фран цу ски ри мо ка то­лич ки ка пе лан (вој ни све ште ник) Кри сти­јан Ве нар (Chri stian Ve nard) опу сто шио је ма на стир Де вич пљач ком ку ти је са све­тим мо шти ма из пре вр ну те и раз би је не ча сне тр пе зе – и скло нио се код ра џе од Бо сне, Пе ди ја Еш да у на.

Нај зад, по ста вља се пи та ње за што је на Ср бе, па у том сми слу и на Ју го сла ви­ју, 1999. ба че но 23.000 то на бом би, ви ше не го за вре ме Ста љин град ске бит ке? По све му су де ћи, због не при хва та ња да се на ђу под над зо ром и од би ја ња да „но ви ху ма ни зам” свет ског хе ге мо на при хва те као за ме ну за уни вер зал ну при ме ну ме ђу­на род ног пра ва. Зар се Ти то ва Ју го сла ви ја ни је рас па ла по свим ша во ви ма уз ино­стра но по др жа ва ње ру ше ња прин ци па

су ве ре но сти и у име ве ли ча ња се па ра ти­зма? Ни су ли Ср би на па да ни за на вод ни на ци о на ли зам док је ино стра ни фак тор по ма гао и ус по ста вљао но ве на ци о нал­не др жа ве на гро бу уру ше не Дру ге Ју го­сла ви је. Са та ни за ци ја срп ског на ро да, у чи јој др жа ви жи ви ви ше ма њи на не го­ли у це лој бив шој Ју го сла ви ји, чи ни се, има ла је свој при вре ме ни раз лог. И то је тач но: Ср би су се огре ши ли о те мељ ну стра те ги ју свет ског хе ге мо на – од би ли су, у име мен тал ног здра вља, да ан ти ху­ма ни стич ку тран сфор ма ци ју НА ТО­а при­хва те као ши ре ње де мо кра ти је и пла не­тар ног до бро чин ства... За ро бље на сво­јом би о гра фи јом ЕЕЗ од но сно ЕЗ, то јест ЕУ – бу де ћи ста ре мр жње и но ва осва ја­ња – при хва ти ла је све оно што Ср би, као ве ков ни гра ђа ни Евро пе, ни су при хва ти ли. Аме рич ко­европ ски ре цепт по ко ме свет по сто ји на су ко бу ци ви ли за ци ја, Ср би су чи та ли дру га чи је: свет по сто ји на су сре ту ци ви ли за ци ја.

По сле дич но, мо же мо за кљу чи ти: ху ма­ни стич ки иде ал је умро, зар не! Жи вео пост ху ма ни зам – по ру чу ју но ви ари јев­ци. Пре ве де но на је зик се ку ла ри зма, то зна чи: жи ви те у све ту у ко ме „не ма бо га и не ма ду ше”. Та ко осло бо ђе ни до сег ну­ће те сре ћу со ци јал ног дар ви ни зма, ако сте иза бра ли да му при па да те. Ту глас ра зу ма не ће или не мо же да се сна ђе јер но ву ман тру, у све му при па да ју ћу но вом го во ру – ша пу ћу за јед но опат Фур мон и Џон Дјуи.

Ср би, тај но ви је зик, не раз у ме ју, и ни су мо гли да га, на раз ме ђи XX и XXI ве ка, са вла да ју. z

96 umesto pogovoradveri srpske

Разговор на Петроварадинском мосту