Hram Sagrada Familije je delo u rukamaBožjim i u volji naroda...

Shodno svom visokom naumu,Proviđenje će delo privesti kraju.

Unutrašnjost hrama biće kao šuma.Antoni Gaudi

VITEZPrvi deo

1.Barselona, 6.juna 1926.

- Mora da izgleda kao nesrećan slučaj, je l’ jasno? - zagrobnim glasomrekao je čovek s maskom.

- Ništa ne brinite, Asmodeo. Tako će i biti - potvrdio je jedan oddvojice što su, preplašeni, stajali pred njim.

Obojica behu stigli do kripte u vreme koje im je naznačio čovek kojegsu nazvali Asmodeom. Obukli su svoje odore od crne vune i pokrili glavevelikim kukuljicama. Potom su pristupili oltaru, pentagonu isklesanom ujednom bloku crnog mermera, gde ih je čekao Asmodeo. Kripta,smeštena pod gospodstvenim zdanjem Sijete Puertas, bila je osvetljenasvećama čiji se plavičasti plamen odbijao od zidova, stvarajući avetinjskuatmosferu. Dva kandelabra, sa obe strane oltara po jedan, obasjavala suAsmodeovu priliku, dok je on sam pripremao putir. Lagano ga je spustiona oltar i digao pogled prema dvojici pod kapuljačama. Njegova maskavenecijanskog karnevala sevnula je pod slabašnim osvetljenjem. Skrivalaje lice koje nijedan od članova Konzole nikad nije video. Neznatnimpokretom desne ruke stavio im je do znanja da sad mogu da progovore.

- Dugo smo ga pratili, kao što ste nam i naložili. Stari uvek ide istimputem. Izlazi iz svoje radionice oko pola šest po podne pa se upućuje kacrkvi na trgu San Felipa Nerija - rekao je viši od dvojice uhoda.

- Poštena šetnja.- Stari veruje da je to dobro za njegov reumatizam potvrdio je drugi

žbir.Ovaj je bio krupniji, a glas mu je bio piskav i nikako nije bio u skladu s

njegovom surovom fizionomijom. Mada, ako se bolje pogleda, obojica sudosta ličili. Kao da se zlo, s malobrojnim varijacijama, uvek uobličava uisto lice.

- Ide Gran Vijom i prelazi na drugu stranu ulice u visini Bajlena, poredtrga Tetuan. Zatim nastavlja Urkinaonom a potom Fontanelom, sve dokapije Puerta del Anhel. Otuda nastavlja ulicom Arks, trgom Nova,Bizbaovom ulicom, kapijom San Severa i završava, kao što smo vam rekli,kod San Felipa Nerija - rekao je i pogledao u svog kompanjona kako biovaj dopunio izveštaj.

- Stari ostaje u propovedaonici sve do zatvaranja. Onda se vraća istim

putem...- Ali kad stigne na trg Urkinaona zastaje kod kioska i kupuje večernje

izdanje Veu da Katalunja. Potom se vraća u radionicu - skratio je prvi.- Stiže nazad oko deset uveče - zaključio je drugi.Da su mogli da vide lice maskiranog, uočili bi izraz zadovoljstva.

Zaista su dobro radili. Nije pogrešio što ih je izabrao među svimčlanovima Konzole.

- Stari se pretvorio u pravog raba Božjeg, ko bi rekao! Viđa li koga?- Oca Agustina Masa, u crkvi San Felipa Nerija.- On je njegov duhovni vođa - potvrdio je razbijač piskavog glasa.- Izabrao sam vas jer ste najbolji. Ne sme da bude greške.- Ne brinite - rekao je onaj viši.Drugi kao da se dvoumio, pa je Asmodeo to i primetio.- Neki problem?- Dete.- Dete?- Da. Već danima starca prati jedno dete. Živi s njim u radionici;

uverili smo se u to.- Od kada?- Već nekoliko meseci.- Koliko?- Skoro godinu dana... jedanaest meseci.- A šta će dete, u radionici, sa jednom starom ludom?Dok su njih trojica tako razgovarali, ulazili su i drugi ljudi pod

kukuljicama. Kako bi ušli, tako bi se uredno namestili na nekoliko metaraod dvojice razbijača koji su razgovarali sa Asmodeom. Stali bi na crno-bele ploče, slične šahovskoj tabli, i ponavljali neke čudne reči. Reči kojesu, od silnog ponavljanja, postajale sve glasnije i stvarale nekakavduboki, teški žamor, koji kao da je izlazio iz same utrobe zemlje.

Asmodeo je ponovio pitanje ispod glasa, kao da ga postavlja samomsebi:

- A šta će dete, u radionici, sa jednom starom ludom?Uhoda piskavog glasa pokušao je da pitanju umanji značaj:- Nekim prepodnevima šetaju bez određenog cilja, a popodne ga prati

na misu. Mislim da ne bi trebalo da se opterećujemo zbog jednog deteta.Možemo...

- Ne! - presekao je Asmodeo. - Dva nesrećna slučaja pobudila bipreviše sumnji.

- Ne brinite za malog, i to ćemo da sredimo. Ionako je to samo dete.- Je li mu to neki rođak?

- Mislimo da nije. Stari inače živi sam u radionici, kao pustinjak. Čudantip.

- Da, vrlo čudan. Protraćen život čiju dušu očekujem da sutra popodnepredate njegovom Bogu. Onda ćete mi doneti njegovu tajnu.

- Zar to uvek nosi sa sobom? - upitao je onaj piskavog glasa.- Uvek. Čak i kad spava - potvrdio je. - Svršite s njim, pretresite ga i

donesite mi njegovu tajnu. Nećete imati mnogo vremena, ali će ga ipakbiti dovoljno dok svetina ne počne da se okuplja. Neću nikakve omaške.

- Neće ih biti. Uzdajte se u nas.- Tome se i nadam.I oni su se tome nadali. Za sopstveno dobro. Obojica su znali da

Asmodeo nikad ne prašta grešku.- Dei Par! Dei Par! Dei Par!To su bile reči koje su zakukuljeni neprekidno ponavljali otkad su

stigli; njih dvadesetak, računajući i njihovog predvodnika. Neobičnamolitva dobijala je na jačini. Ono što beše počelo kao molitva preraslo jeu iscrpljujući agonijski poj. Bio je to vapaj šake umobolnika koji suizgovarali besmisleno ime...

- Dei Par!Asmodeo je ispružio ruku dvojici razbijača i obojica su poljubila prsten

s crnim oniksom petougaonog oblika, koji je simbolizovao njegovu moć.Kada je galama poprimila očajnički, gotovo neljudski prizvuk, dvojicarazbijača su zamočila ruke u krv koja se nalazila u metalnoj posudi što juje nekoliko časaka pre toga držao Asmodeo. Svi su u savršenom reduprošli ispred oltara i potapali ruke u crni metalni putir.

Molitva je sada dosezala vrhunac. Prilike pod kapuljačama počele suda se klate kao na talasima dok su ruke prinosili licu da ga namažu krvlju.

Reski Asmodeov glas otvorio je to tamno more i ona dvojica sunapustila taj prostor, ostavljajući za sobom krvav trag dok su prolazilikroz špalir zakukuljenih. Poverena im je misija koju treba i da ispune. Zanjima su se mračni talasi zaklapali i razlivali se kroz hodnik. Prisutni suplakali, uzvikivali ime ničice prikovani za pod, kao obuzeti nekomizvitoperujućom snagom, i lizali krvav trag koji su za sobom ostaviladvojica odabranih.

- Dei Par! Dei Par!Ubrzo posle toga, čovek koga su zvali Asmodeom ostao je sam u

kripti. Napokon, posle tako dugog vremena, tajna će biti u njegovomposedu. Možda je stari bio najbolji od svoje fele, ali ne može seistovremeno služiti i Bogu i đavolu. Još u studentskim danima počeo je dastiče drevna znanja, tajno umeće graditelja, majstora gradilišta. Ljudi

Konzole su ga u to doba doveli u iskušenje, ali on je ipak odbio dapristupi njihovom bratstvu. Neprijatelji Konzole, Sedmorica vitezovaMorije, uspeli su da ga zavrbuju i, kasnije, pod uticajem moćnogpokrovitelja, a već u posedu tajne, postao je najbolji od svih i nosilacnajveće enigme.

Ali Konzola je uvek bila na pozoru, i njeni članovi su godinama pratilistarčevo kretanja. Stari je primio dar, otkrovenje i nalog da ispuni Velikodelo. Ljudi konzole bili su spremni da ga u tome spreče. Starac, baš kaoni Mojsije, nikad neće stupiti u Obećanu zemlju. Nikad neće ni bitiObećane zemlje. Asmodeo je znao dokle je stigao. Taj čovek je celogživota radio imajući na umu samo jednu jedinu misao. A misao samo štonije bila ostvarena. Iscrtao je mapu, godinama je razvijao projekat, znaoje pravu lokaciju, tačke, koordinate, konstrukcije, kombinaciju tačnihsimbola, jezik arkana. Konzola ga je godinama puštala na miru, dok suuhode izveštavale o svakom novom koraku. Nisu ga ometali. Čak su mu ipomagali. Starac je radio za njih, a da to nije ni slutio. Oni su pak odpočetka znali gde se i kada desila predaja.

Sada je vreme da umre.„Dei Par“, razmišljao je Asmodeo. „Istovetni bogovi. Barselona, grad

večnog dvojstva. Osnovali su ga Herkul, Sunce, svetlost, ali i Mesec,Tanit, mrak. Izabrani grad. Dei Par. Nastupilo je naše doba.“

Asmodeo je znao kako da prikriva svoju pravu ličnost, što je bilo odživotnog značaja. Samo je on imao pristupa tajnim prolazima. Sačekao jeodgovarajuće vreme, dok se nije uverio da je zaista sam. Sada ćepovratiti izgled uglednog građanina. Izišao je ogrnut svojim tamnimplaštom, držeći štap u levoj ruci. Dva člana njegove lične pratnje čekalasu ga napolju. Vozač je otvorio vrata hispano-suize, parkirane natrotoaru. Dao je znak koji su svi odmah razumeli. Nisu odmakli ninekoliko metara kad ga je zaglušujuća buka zaustavila u mestu; potom jeusledila pucnjava; potom i vika. Dvojica telohranitelja krenula su napred,prema sredini ulice. Jedan od njih priđe pa mu reče:

- Iz sindikata. Večeras imaju posla, nije bezbedno ići pešice, agituju ukraju. Bolje će biti da uđete u automobil.

Barselona je bila opasan grad, ali ponekad bi poželeo da pešači;ponekad bi radije da se vrati kući bez pratnje, mada je to bila pravanesmotrenost. A ta noć je bila posebna, mora da hoda sam, da uživa uopasnosti, da zaluta među senkama. Imao je potrebu da oseti snagumraka; da se priseti starih vremena, kad je njegovo ime bilo Bitru, i kadje bio samo princ koji je tek priželjkivao da postane novi Azmodej.Oduvek je bilo tako, vekovima. Sada je neki drugi Bitru zauzimao njegovo

mesto, neki drugi princ tame, koji će se jednom pretvoriti u novogAzmodeja.

Ubrzo se njegova prilika izgubila u noći. U to gluvo doba na ulici subile samo magla i neke ostarele kurve, sred smrada iz luke Barsaluneta.Sakrio se u pomrčini ulaza neke kuće, sačekao nekoliko časaka i opetnavukao masku. Nastavio je da hoda ispod stubova. Leto će biti veomatoplo. Pogledao je na drugu stranu šetališta Izabele Druge, u zgraduLođe. Nigde žive duše. U to doba taj deo Barselone postajao je gradsenki. To mu se sviđalo. Mislio je na to kad ga neko uhvati pod ruku.

- Oćeš lepo da se provedeš sa mnom?Okrenuo se i trgao mišicu. Upravo ga beše dotakla brljotina od žene,

neka prljava i smrdljiva grdoba, vreća svakojakih boleština.- Pusti me!- Zar si toliko ružan da moraš da pokriješ lice? Meni su takvi baš slatki.Pomislio je da bi mogao da je zadavi. Samo joj je njegovo gađenje

spaslo život. Brzo se udaljio.Skrenuo je ulicom Avinjo i posle nekoliko časaka već je zakoračio na

Kraljevski trg.Hteo je ponovo da ih vidi.Zaputio se trgom. Među palmama, na postolju od kamena stajale su

te dve svetiljke sa po šest krakova i fenjerima od bronze, gvožđa i stakla.Podigao je štap i njime nasrnuo na životinju iskovanu na jednoj od njih:bila je to sklupčana zmija. Udarci su odjeknuli trgom.

- Alo, rođače! Šta ti je zgrešila ta mučenička svetiljka?Okrenuo se i video pijanca koji mu je, teturajući se, i dalje govorio da

ostavi svetiljku na miru. Pijanac je gledao u njega.Poslednje što je nesrećnik video u životu bile su oči napadača. Strah

ga je prikovao za mesto. Nepogrešivim pokretom Asmodeo je povukaodršku štapa. I oštar mač zario mu u srce.

Potom se zadovoljno nacerio. Te noći će dobro spavati.

2.6.jun 2006.

Huan Hivelj se osećao kao gušter na suncu. Sedeći na jednoj klupi ubašti Doma za stare, pitao se da li je to što bi poput rafala povremenoproletelo kroz njegovu glavu bilo nešto što je sanjao, nešto što jeizmislio, ili možda nekad i proživeo. Devedeset dve su mu godine, baremje tako čuo. Jutros? Juče? Huan Hivelj ne zna. Njegova svest je kao letgolubova. Kako bilo, uživao je na suncu. Na klupi, u bašti. Ona mladabolničarka u belom beše ga tamo posadila, kao i svako jutro, na njegovuomiljenu klupu.

- Da li vam je tu dobro?- Jeste, dete, kako se zoveš?- Eulalija.- Lepo ime! Kao ime one svetice. Zaštitnice Barselone. Nju je

mučeničkom smrću ubio upravitelj Dakijan godine 304, u okviru progonakoji je naredio Dioklecijan. Njen praznik se slavi 12. februara.

Ti trenuci razboritosti uvek su iznenađivali bolničarku.- To je moja omiljena klupa, je’l tako? - upitao je starac.- Jeste, kao i svako jutro.- Ovde je lepo, mnogo volim ovu klupu.- Znam. Ako vam nešto zatreba, tu sam blizu.- Hvala, dete.- Nema na čemu.Bolničarka samo što se nije udaljila, kad ju je Huan Hivelj upitao:- Kako se zoveš, dete?- Eulalija, kao i svetica... Već znate, zaštitnica Barselone koju je

mučenički ubio Dakijan.- Jeste, prelepa je to priča. I užasna.Eulalija Pons se snuždeno udaljila. U domu je radila od pre dve

godine, ali nikad se neće privići. Čemu to tužno ljudsko propadanje?Kakav je smisao toga? Jedno je znati da se to dešava, drugo jeproživljavati to iz dana u dan; starati se o svim tim starcima koji ne znajuni gde su ni ko su. Otkad radi u domu, Eulalija je prestala da veruje uBoga.

Starac je ostao sam. Dozvoljavao je da ga uljuljkuje prošlost, kad

utom, neko sede pored njega.- Hoćeš karamelu? Kad si bio mali, baš si voleo karamelice.Huan pogleda nalevo, prema visokom i krupnom čoveku koji mu je

nudio karamelu; taj čovek je ličio na košarkaša. Osmehnuo se džinu iprihvatio je ponudu. Drhtavim prstima skinuo je omot i stavio je u usta.

- Hmmm, valja.- Znam. Nego, kako si ti, Huane?- Dobro. Baš. Hoćemo li da sakrijemo tajnu?- Nećemo, Huane. Mnogo vremena je otada prošlo, zar se ne sećaš?- Ne.Džin je znao da on laže.- Znam da se ipak sećaš. Možda ne sve vreme, ali se tačno sećaš.- Ne možeš ti da budeš džin. On je stariji čak i od mene. Tvoja gusta i

tamna brada ista je kao i one noći. Avaj, toliko je vremena proteklo...- Ne i za mene. Pre mnogo godina sklopio sam ugovor s vremenom.- Ja sanjam.- Ne sada, Huane. Možda si nekad i sanjao, ali sada ne. Tu sam, pored

tebe.- Znači li, onda, da nećemo da čuvamo tajnu?- Ne znači, Huane. Sada treba da je spasemo. Kucnuo je čas. Plan

mora da se ostvari.Huanova glava se klatila. Huan je znao da njegova unuka Marija treba

da dovrši delo. Zato je džin i bio tamo. Ali godinama je pokušavao da jezaštiti, odvajajući je od svega toga.

- Samo nju imam. Ubiće je. Ako doznaju, biće ubijena.- Mi ćemo je zaštititi.- Isto kao i maestra?Džin ne odgovori.- Unuka mi je jedino što imam na svetu - ponovio je.Džin je znao da mora da iskoristi taj trenutak, pre nego što se mrak

iznova spusti na um Huana Hivelja.- Mozak mi je kao crna rupa. Ponekad nestaje. Tako sam barem čuo...

Ovde ponekad govore kako mi nestaje... ali, nikad se ne setim.- Doći će ona, kao i svako popodne.- Je'l svaki put dođe?- Da, otkako se vratila. Već ti rekoh, svako popodne.- Znam. Ali nisam znao da dolazi svakog dana.- E pa, sad znaš.- Dobra je moja unuka. Znači, njoj treba da predam...?- Svakako. A treba i sve da joj ispričaš; sve čega se budeš setio.

- Ne znam gde sam to sakrio. Ti si ostao napolju. Nisi hteo da mipraviš društvo.

- Nisam mogao. Nije trebalo; moje je bilo samo da te štitim. Ti si biočuvar. Ja sam te samo podigao na svoja ramena da pređemo reku. To jebio moj zadatak, ja sam samo Božji sluga.

- I te kakav sluga!

Jeste, i te kakav sluga, pomislio je rmpalija. Njegove krupne tamneoči, oivičene sitnim borama, bile su ispunjene dobrotom. Njegov pogledkao da jezdi kroz vreme. On, Kristobal, beše se zakleo da će služitinajmoćnijem gospodaru na zemlji. Zbog toga je sad i bio tamo, pored togstarca ishlapelog pamćenja kome je, još davno, obećao da će ga zaštititi.

- Ona će doći. Moraš da joj ispričaš sve čega se budeš setio - ponovioje džin.

Huan ućuta. „Tu mi je...“, govorio je sebi, stavljajući ruku na grudi.Kad je ponovo pogledao ulevo, džin više nije bio tamo.Prisetio se. On je vitez. Možda poslednji među njima. I mora da ispuni

obećanje dato don Antoniju. Budućnost sveta je tu, zaturena u nekomkutku njegove svesti. Valja se setiti. Ne ostaje mnogo vremena.

3.Tog popodneva Marija Hivelj je ušla na glavni ulaz Doma za stare u

ulici Numansija, u tom mirnom delu grada iza Dijagonale, blizu Ilje. Domje imao veliki vrt u kojem su starčići mogli da se šetkaju i sunčaju se.

Otkako se pre tri meseca vratila iz SAD, nije prošao nijedan dan a danije obišla svog dedu. Ponekad je on ne bi prepoznao. Marija bi selapored njega, uz prozor, pa bi mu pričala o svemu što joj se dešava, ili bimu čitala knjigu sve do kraja posete. Nije imala stalan posao i ono malosati koje je provodila u Fondaciji, dva dana u nedelji, omogućavalo joj jeda sve lepo uklopi kako bi sa dedom bila što duže. Dugovala mu je to.Dugovala mu je sve.

S njime je živela od smrti svoje majke. Kad je napunila sedam godinaprvi put ga je upitala šta se desilo. Njena majka je izdahnula naporođaju. Deda nikad nije doznao ko joj je bio otac. Nije voleo da govorio tome.

Njeno detinjstvo bilo je kao ugodno jutro pored starijeg čoveka koji jeuvek bdeo nad njom, čitao joj bajke, pričao joj priče, odvodio u parkGuelj, u Sagrada Familiju, na izlet do Munsarata ili u bioskop, da gledajucrtane filmove koje je ona toliko volela. Čak ni u ranom devojaštvu nijezadavala brige tom starcu koji je stalno brinuo o njoj. Bila je prilježnaučenica, moglo bi se reći prava štreberka. Pomalo povučena inedruželjubiva devojčica, sa užasnom protezom za zube, stoički jepodnosila podsmeh svojih školskih drugova.

Prvi simptomi dedine bolesti javili su se dok je bila na studijama. Kadje završila fakultet, deda ju je nagovorio da usavršavanje nastavi u SAD.

- Neću da te ostavim, deko. Ne sada - rekla mu je.On je bio uporan. Isplanirao joj je život.- Niti možeš da se staraš o meni niti je to potrebno. Devedeset mi je

godina i um mi se gubi. Biće mi dobro u domu. Ti treba da odeš uAmeriku; to je jedino što će me usrećiti. Pa da tamo učiš, da upotpunišsvoje obrazovanje. Tamo su najbolji. Kad se vratiš, moći ćeš da meposećuješ kad god budeš htela.

Tako je i bilo. Nikada nije protivrečila dedi. On nikad nije podigaoglas, nikad je nije kaznio. Nikad se nije prema njoj ophodio kao premadetetu, nego kao prema sebi ravnom. Uvek je govorio da su deca ljudi, ane patuljci. Deca sve razumeju, ako im se lepo objasni. Pa je to i uradio i

sve joj lepo objasnio. Njegova odluka bila je najbolje rešenje. Tako je toMarija shvatila. Njujork joj je otvorio oči prema drugačijem svetu.

Sada ima dvadeset šest godina. Odlučna je i privlačna. Pomagala je uFondaciji i dovršavala doktorat. Bila je briljantna istoričarka umetnostikoja je, iako ne baš rasna lepotica, privlačila poglede svih koji su bilikadri da uhvate zavodljiv blesak koji su isijavale njene prelepe zelene oči.Bila je visoka, vitka, a njene obline bile su naprosto kako i treba da budu.No, možda zbog svog samotnjačkog a zaštićenog detinjstva, oko nje seširila i aura izvesne melanholije i bespomoćnosti.

- Bolest napreduje. Za ove dve godine ozbiljno se pogoršala. Znam dato nije neka uteha, ali vaš deda... tek, malo ko poživi njegove godine -rekao joj je upravnik Doma, pre nego što je pošla do dede.

Marija je pažljivo slušala.- Ima trenutaka razboritosti; povremene nalete lucidnosti... ali sve

ređe. Činimo jedino što je u našoj moći i pazimo ga što bolje umemo, no isami znate da toj bolesti nema leka.

- Trebalo je da ostanem.- I šta biste radili te dve godine? Ništa. Kao što sam vam već rekao,

doneli ste ispravnu odluku. Ni vi ga ne biste bolje negovali. Dosta je onihkoji nikako to da shvate. Mi smo tu da starima preostale godine učinimošto ugodnijim. - Lekar je zastao u objašnjavanju, da bi potom jošuverljivije ustvrdio: - Ništa niste mogli da učinite.

- Kako mu je danas?- Ovih dana je nešto uznemiren, uznemireniji nego inače.- Da, i ja sam to primetila za ovih nekoliko poslednjih poseta.- Iskoristite trenutke dedine razboritosti. Malo mu je takvih ostalo.- Hoće li se pretvoriti u biljku?Lekar nije mogao da je slaže. Nije želeo ni da zabašuri odgovor, kao

što je ponekad radio sa rodbinom koja nije bila kao Marija.- Pitanje je vremena.- Ponekad ni mene kao da se više ne seća.- To je normalno. A doći će i dan kad će vas potpuno zaboraviti. To je

tako, i mi ne možemo da se zavaravamo.Dok je išla prema sobi, setila se reči koje joj je uputio onog dana kada

ju je zamolio da ga smesti u dom za stare. „Moj um je kao let golubova.Život mi je bio dobar, Marija. Pun život. Ti si ono što sam najviše voleo nasvetu. Moja dika i moj ponos, mada se, verovatno, uskoro ni toga nećusetiti. Tamo će mi biti dobro i ne treba ti da se staraš o meni, niti tomožeš. Idi, uči, provedi se što bolje. Ja ću te čekati. Pa, ako se i ne setimni tvog ni svog imena, želim da znaš da sam te voleo više od svega na

svetu.“ Tada je više puta ponovio svoja objašnjenja. Vraćao se stalno najedno te isto. Da, bio je bolestan; nepovratno bolestan, pomišljala jedevojka pre nego što je otputovala na drugi kontinent.

Ušla je u sobu. Sedeo je pored otvorenog prozora i ona mu polaganopriđe s leđa; nežno ga dozva, gotovo šapatom. Nije znala da li će jeprepoznati, možda ga je već izgubila zauvek. Treba da se ponašaprirodno; bez zaprepašćivanja, bez izliva osećanja. Stala je pred njega,ne zaklanjajući mlaz zlatne svetlosti koja je kupala njegovo lice.

- Zdravo, deko. Ja sam, Marija.Nije joj odgovorio. Pogled mu je bio zagubljen daleko od bliskih stvari.

Sela je pored njega i čekala. Potom ga je uzela za ruku.- Marija?- Da, deko.Dodir ruke njegove unuke vratio ga je iz duboke provalije.- Zašto ništa nisi rekla kad si ušla?- Nisam htela da te prekidam - slagala je.Oboje su zaćutali.- Znaš ko sam ja? - upitala je Marija pet minuta kasnije.- Znam, kako ne bih znao. Nisam baš poludeo, samo ponekad nisam

pri pameti - našalio se deda.- Hoćeš da ti pročitam nešto?- Neću. Treba ja tebi da kažem ponešto. Ali prvo reci ti meni. Izlaziš li

s nekim?- Da.- Kako se zove?- Migel.Deda se trže.- Migel! Kako bi se drugačije i zvao! - rekao je veoma glasno - Kao

arhanđel, lovac na aždahu! I čime se bavi?- Ne lovi aždaje, deko, ako je to ono što te brine - našalila se i Marija.- No, dobro, sve je ionako stvar vremena. To i jeste ono što hoću da ti

ispričam. Pre toga mi ipak reci: šta radi, stvarno. Pričaj mi o njemu. A presvega, da li te voli?

Ućutala je nekoliko časaka, svakog dana ju je pitao isto. Duboko jeudahnula pa mu je odgovorila kao i svakog dana:

- Mnogo, deko, mnogo - umalo da ne doda „koliko i ti“, ali se uzdržala.- Matematičar je. Predaje na univerzitetu, a uz to se bavi naučnimistraživanjima.

- To znam. Pre četiri godine je dobio Fildsovu medalju, nešto kaoNobelovu nagradu za matematiku. Sa samo trideset šest godina... Ali,

zaista te voli?Mariju više nisu čudile te oscilacije u pamćenju, nastojala je da sledi

razgovor.- A šta istražuje?- Pa, pokušava da reši jedan od sedam problema milenijuma. Po ceo

dan se bavi proračunima o stvarima koje ja ne razumem; teorijama ihipotezama o geometrizaciji. Ali, nemoj misliti da je on neki knjiškimoljac. Veoma je zabavan i ima raznorodna interesovanja, voli muziku,knjige. Migel je sasvim na zemlji.

- Tako i treba da bude. Niko ne može da bude dobar ni u čemu akoizgubi perspektivu. Moj učitelj je govorio da priroda nudi najbolja rešenja.Treba samo znati kako da se gleda... Je l’ on ume da te gleda? Da li testvarno voli, Marija?... Mislim, hoćete li se uzeti, zasnovati porodicu...Pravo da ti kažem, ja sam čovek starinskog kova, ne razumem ovedanašnje parove, te slučajne prijatelje, eto, sreli se, ali bez obaveza...Svako nastavlja svojim putem, slobodan, nezavisan, usredsređen jedinona profesionalnu karijeru.

Pre odlaska u SAD Marija je raspravljala s dedom o toj temi, ali danasse obradovala. Pobojala se bila da će ga zateći u gorem stanju. Mogla jeda se uveri da ga razgovor udaljava od njegove crne rupe. Koliko će jošproteći dok opet u nju ne upadne?

- Da li bi mogla sve da napustiš zbog njega? A on? Da li bi on mogaoda ostavi svoju matematiku i svoju karijeru jednostavno zato što te voli?

Pošto je to rekao, deda se okrenuo i pogledao je u oči. Marija je bilapotresena; bio je potpuno pribran i ona je bila presrećna zbog toga.Takvog ga je pamtila. Ali to pitanje ju je pomalo zbunilo. Da li bi zaistamogla? A on? Da li bi Migel sve ostavio zbog nje?... Ama baš sve?... I štaje to sve? Dobar posao, profesionalna priznanja, dobar stan, lagodanživot, bez trzavica, i... šta još?

- Bitno je da mi kažeš istinu... - insistirao je starac.- Deda, mi... mi ne želimo da se obavezujemo... Osećamo uzajamnu

naklonost, ali mi smo odrasli ljudi, nezavisni, razumi me. Svet se mnogopromenio otkad si ti bio mlad. Nama je posao vrlo važan, mi sepoštujemo. Ne želimo da zasnujemo porodicu, mi se volimo i...

Deda je odmahivao glavom i ponovo se okrenuo prema prozoru;osmotrio je šta je napolju, oslušnuo buku sa ulice.

- No, nećemo da se raspravljamo zbog toga, mada mi je sve to veomačudno... valjda je današnja mlađarija takva. Danas ipak moram da tiispričam stvari koje će ti možda zauvek promeniti život. A strah me je, jerto što ću ti reći mogu da razumeju samo istinski zaljubljeni ljudi, oni koji

su spremni da sve daju zbog ljubavi, makar za uzvrat ne dobili ništa. Kadbudeš naišla na nekoga zbog koga ćeš biti spremna na sve... Kada budešnaišla na nekoga ko je kadar sve da daje zarad tebe, onda će se desitičudo... Znam da to više nije u modi, ali proživeti život ne znajući šta jeistinska ljubav zaista je žalosno...

Marija nije znala šta da odgovori. Migel ju je privlačio, delili su nekesklonosti, slagali su se u krevetu, izlazili na večere, često se viđali; ali, bilisu slobodni i bez obaveza. Osim toga, u onom osnovnom, nije dedurazočarala niti će ga ikad razočarati: ona je osoba snažnog karaktera ipoštovala je i uvažavala njegove pouke.

Starac se ponovo okrenuo i zagledao se unuci u lice. Ona je unjegovom pogledu uočila da je sasvim dobro, kao da je povratiocelokupno pamćenje, mada je znala da je to samo varka i da svakogtrena može opet propasti u bezdan.

- Nemoj da se rastužiš, Marija, kad kucne čas umećeš da prepoznaš too čemu ti govorim... Siguran sam da je za tebe neko poseban, vrloposeban, ko će imati veru u tebe... Nije bitno ako se ne uzmete, ako nebudete imali dece, ako ne budete živeli zajedno, ništa od toga nije bitno,ali, kada naiđeš na osobu koju istinski voliš, makar bila daleko, uvek ćešje nositi u srcu, volećeš je više nego sopstveni život.

Jedna suza je kliznula niz Marijin obraz. Deda podiže kažiprst i,beskrajno nežno, pokupi kap, potom je pogleda spram svetlosti koja jedopirala kroz prozor. Zlatasti zrak popodnevnog sunca osvetli suzu.

- Vidiš li, Marija? Tu je ceo svemir... Učitelj mi je to stalno govorio... Uživotu jednog čoveka nalazi se čitavo čovečanstvo. U ovoj malenoj kapimogu da vidim celu vasionu, vreme, život, zvezde... Ona je kao ogledalo.Da...

Starac je nekoliko časaka ostao zamišljen. Marija je pomislila da su tobili poslednji trenuci razboritosti. Grlo joj se steglo jer je on izabraonajlepši način da se od nje oprosti, možda zauvek. Ali još nije bilo vreme,i starac ju je iznenada upitao:

- Znaš li ko mi je bio učitelj?Marija nikada nije saznala čime se njen deda nekada bavio niti ko je

bio taj učitelj koga je stalno pominjao. Pamtila ga je u već poodmaklimgodinama, odavno penzionisanog i vazda okruženog knjigama izarhitekture.

- Ko? - upitala je Marija radoznalo.- Antoni Gaudi.Nije bilo teško poverovati u takvu tvrdnju. Mada, kad je pažljivo

izračunala, deda je bio dete kad je Gaudi preminuo. Oduvek joj je bilo i

više nego jasno da on prema genijalnom arhitekti oseća ogromnodivljenje; bilo je to divljenje koje je uspeo da prenese i na nju. Uz to,dedino znanje o Gaudiju izdvajao ga je od proseka. Možda je tomtvrdnjom deda hteo da kaže da je upoznao neke od majstorovihsaradnika. Izvesno je bilo da je sve što je znala o Gaudiju poticalo odnjenog dede, no kad je bila mala i kada bi ga pitala da li je upoznaoGaudija, on bi joj odgovarao: „Jednog dana, mila, jednog dana znaćešistinu.“ Činilo se da je taj dan stigao.

- A sad ću ja da govorim. Sada se prisećam nekih stvari. Možda ću ihubrzo i zaboraviti; znaš da mi pamćenje dolazi i odlazi... a naročito odlazi.Moram danas sve da ti ispričam. Važno je da znaš. Neću poživeti dugo.Znam da ću uskoro umreti.

- Nemoj tako da govoriš, deko.- Ja to znam.Starčevo uzbuđenje je raslo. Marija ga opet uze za ruku. Odavno nije

u dedinim očima videla takav sjaj, barem ne takvu, gotovo neobuzdanustrast.

- Ja sam bio sa Gaudijem onog dana kad su ga ubili.

4.Marija je s tugom shvatila da joj je deda potpuno poremetio pameću.

Onaj dragoceni trenutak, kada joj je govorio o ljubavi, o životu, o svemiruu jednoj suzi, svakako je bio poslednji. Deda se od nje oprostio jednimstihom. Sada više nije bio isti, sada je govorio kao da je sišao s uma,gotovo je i ne gledajući. Grebao je po onome za šta je verovao da susećanja, nizao jedno za drugim, vezao je jednu fantastičnu priču koja bije na trenutak pokolebala. Ali ne, sve je to nemoguće. Više ne rasuđujenormalno, pomislila je neizrecivo utučena dok je on stalno iznovazahtevao od nje da pažljivo sluša svako njegovo objašnjenje, a ona segrčevito trudila da ne brizne u plač. Pa ipak, taj niz neverovatnih priča bioje poduprt podacima koji su se istorijski poklapali. Zapanjilo ju jestarčevo kazivanje o njegovom dedi Alfonsu Hivelju, koji je živeo iRijudomsu i koji je bio Gaudijev prijatelj, i o prvim danima jednog idrugog u Barseloni. Kako je moguće da bolestan čovek tako besprekornoutka stvarnost i fikciju u tako nespojivu skasku? No, ono štoje uslediloprenerazilo ju jejoš i više.

- Šta to pričaš, deko? Antoni Gaudi je pao pod tramvaj - rekla jeMarija kad se deda iznova vratio na tu temu.

- Tačno, mila, na njega je naleteo tramvaj na raskrsnici Bajlena saulicom Kortesa, koja se sada zove Gran Vija. Kao što rekoh, bio sam snjime. Imao sam jedanaest ili dvanaest godina. Bilo je pola šest popodne tog sedmog juna hiljadu devetsto dvadeset šeste. Ali to nije bioudes.

- Deda, molim te.Marija nije mogla ponovo da sluša jedno isto. Kiosk, ubice, bekstvo,

tajna koju treba sakriti, džin koji mu je pomogao, a koji se i danas vratio.Ne, to je zaista mnogo. Ipak, mora da sluša, iz samilosti. Šta joj drugopreostaje?

- Bio sam na sahrani, sakrio sam se među ljudima koji su čekali poredzida i oko Sagrada Familije. Znao sam da mi preti opasnost, da će oni bititamo, da me traže, kao što se i ispostavilo. Jedva sam nagovorio džina dame pusti da idem. Ali morao sam da vidim učitelja, da mu kažem da jezavet ispunjen. Pa sam to i uradio. Onda sam ih ugledao... a oni menenisu. Samo sam jednom video njihovog starešinu, ali sam ga odmahprepoznao, isto kao i njegovog posilnog. Znao sam da su to oni jer se

učitelj potrudio da budu predstavljeni na Sagrada Familiji. Isklesao ih je ukamenu. Zlo ima uvek isto lice, sećaš li se čoveka konzole?

- Onog demona?... Ali, deda, to je bilo tako davno...- Bila si mala, uvek te je pomalo plašio, ali si uvek iznova htela da ga

vidiš.- Kako se ne bih sećala, to je onaj anarhista sa orsinijevom bombom u

ruci, isklesan u kamenom podupiraču kod pročelja Hristovog rođenjaSagrada Familije - rekla je Marija i zaokružila - čovekovo iskušenje;mitsko čudovište koje čoveku diše za vrat; koje mu daje snagu; gura gaka zlu. Napamet znam, deko.

Jeste, još se sećala mnogobrojnih odlazaka u Sagrada Familiju, kad juje deda tamo vodio, još kao malu.

- Budi veoma obazriva!... Taj čovek postoji... Seti se njegovog lica; toje lice zla. Zlo uvek ima isto lice, ponavlja se; zlo se stalno obnavlja ali seujedno i menja, ponekad se prerušava... nemoj nikome verovati! Jer, kaošto rekoh, to biće iz pomrčine, čije je lice isklesano u kamenu, bilo jetamo i tražilo me sred gomile sveta koji je došao na pogreb.

Starac je zaćutao, prestravljen, kao da čudovište o kome govori viditu, u sobi.

Marija je pomislila da, ako je uopšte još u životu, taj zlotvor malo zlamože još da pričini. Prošlo je osamdeset godina i biće da je to sadastarac kao i njen deda. Godine prolaze i za zlikovce.

- Šta je onda bilo? - upitala je, ne bi li ga prenula.- Posle su me moji drugovi sakrili. Ja ih još nisam poznavao, barem ne

sve.- Koji drugovi?- Vitezovi reda.- Reda?- Da, viteškog reda u koji sam uveden sa jedanaest godina. Sedmorica

vitezova zaduženih da bdiju nad velikom tajnom i da je čuvaju. Tajnu mije inače predao veliki majstor Gaudi.

- Hoćeš da kažeš da je Gaudi bio mason? I da ti, deko, pripadaš nekojtajnoj sekti?

- Ne, zaboga! Ništa nisi razumela! Gaudi nije bio mason. Gaudi jeverovao u Isusa Hrista, u našeg Gospoda Boga. Zavetovao se uponiznost, poslušnost i siromaštvo. Do poslednjeg svog dana živeo jesiromaški kao sveti Franja. Masoni smatraju da je Isus Hrist bio dobarčovek, veliki vođa, dalekovid prorok, ali ništa više. Mi verujemo i znamoda je on Sin Božji.

- Mi?

- Da, mi, vitezovi Morije. - Starac je zastao, možda svestan posledicakoje bi naredno otkriće moglo da ostavi na duševno stanje njegove unuke- Ja sam poslednji veliki majstor vitezova Morije a Antoni Gaudi je biomoj prethodnik.

Ova izjava se Mariji učinila preteranom; učinila joj se kao trenutakludosti koji nije znala kako da opovrgne.

Strpljivim pokretom, ali i te kako iznenađena čuvši po prvi put imeMorije, ona reče dedi:

- Deko, šta je to Morija? Šta to govoriš?- Pa zar ne slušaš šta ti govorim? Vekovima se nas sedmorica vitezova

smenjujemo u vremenu čuvajući najveću tajnu hrišćanstva. Braneći je nesamo od njenih neprijatelja, već i od ponekog od članova same Crkve!Hristove Crkve!... Znam da kruži mnoštvo legendi o svakojakim sektama.Posežu za nekim obredima, čitava ta srednjovekovna čudesa, onaezoterija koja više nema nikakvog smisla... Sve ti je to praznoverje, samišarlatani. Mi, autentični vitezovi, znamo da postoji jedna istina, jednobitno unutrašnje otkrovenje. U nama je stari čovek umro da bi ustupiomesto novom čoveku... To iskustvo nas trajno obeležava. Nas sedmorovitezova na svetu smo da ispunimo misiju. Sakriveni smo u anonimnosti, ito je naše najjače obezbeđenje. Mi smo sedam duša koje čuvaju tajnu, asada si tu ti, Marija... Ti treba da dovršiš misiju... U tebi je znak, Ogledalozagonetke. Sve je u tvojim rukama. Hoćeš li u to poverovati?

Ne, Marija nije mogla u sve to da poveruje, čak joj je bilo teško daprepozna sopstvenog dedu, koji sada kao da je bio obuzet njojnepoznatom silinom, čak i žestinom. U njegovim rečima, međutim, bilo jetoliko uverenosti, toliko strasti... Pa ipak, upitala je:

- Deda, a šta znači to da si ti jedan od vitezova Morije?- Ja sam poslednji veliki majstor vitezova Morije.- Znači, ti si monah?- Monaški vojni redovi su sada mit. Mi, vitezovi Morije, nismo monasi

vojnici, makar se i oblačili kao oni, nego smo mi predani vitezovi odaniHristu, spremni i život da položimo... Uglavnom, vekovima se zalažemoda zemaljsko zlo ne pretegne u ravnoteži. Tako da ni sada ne smemo daizgubimo bitku.

- Od koga da izgubite?- Od jednog satanskog društva: od Konzole. To je izopačeni ogranak

masonerije koji koristi njene simbole i obrede sa njihove mračne strane.Ubice koje oskvrnjuju hostiju, znamen žrtve, ubijaju decu, upražnjavajukrvave rituale i obožavaju Bafometa... Jedno od Sotoninih obličja.

- To je ono što se stalno priča o satanističkim sektama - rekla je

Marija preko volje.- Znam da mi ne veruješ. Ne krivim te. Da je meni neko došao s

ovakvom pričom i meni bi bilo teško da u nju poverujem, a pogotovo datu priču još iznosi starac čije pamćenje ima više rupa nego sir - rekao ježalobnim glasom, ali je u trenu povratio snagu da doda - Ali, čak i tako,moram to da uradim, jer od toga zavisi tvoj život. Štitim te otkako si serodila, ali oni su se vratili. Znam da su me pronašli. Zbog toga moramo daispunimo svoju sudbinu.

- Ko te je našao? Kakva sudbina, deko?- Oni koji su ubili mog učitelja. Oni isti koji će i tebe pokušati da ubiju.To saznanje ju je uplašilo. Zašto bi neko hteo nju da ubije? Za šta je

ona izabrana?- Saslušaj me! Nemamo vremena! Ubili su ga! Razumeš li? Ubili ga...

Tajna je zatrovana, onaj koji je krije u opasnosti je. Tako je bilo, tako jošjeste, sve dok ti...

Deda je počeo otežano da govori, isprekidano.- Oni su stupili u vezu s Gaudijem... u mladosti... Odbio ih je...

Satanisti... Treba preokrenuti... Povratak đavola... Ali, ne... hramsiromašnih...

- Deda, ne razumem te.Marija je znala da će deda uskoro upasti u bezdan i da će ga izgubiti.

A koja je to opasnost što nju vreba?- Ja sam bio s Gaudijem... onoga dana kada su ga ubili...- To već znam. Šta još?Odlučila je da ga pusti da govori, da ga ne prekida, pa da, posle,

pokuša da poveže dedine reči.- Vodio me je u Začaranu kuću.- U šumsku kuću?- Da, u tu, Marija... Tamo sam živeo... Na početku... Posle...

radionica... Ovaj grad je kao šuma, govorio mi je...On... Da se prokrči put... kamenjem... zgradama... izgubljenim...

dolazak... on mi je predao ključ... Moraš da pogledaš, da naučiš kako dagledaš kroz Ogledalo zagonetke... Ti ga nosiš.

Deda ućuta. Pogled mu je bio izgubljen.- Reci mi, deko, slušam te. Tu sam, s tobom, kao kad sam bila mala, a

ti mi pričao neku bajku.Ta poslednja reč kao da ga je otrgla iz obamrlosti. Deda ponovo

progovori, ali je više nije gledao.- Tako je, dete, kao kod Ivice i Marice.- Ti si uvek menjao kraj.

- Tako mora da bude... Seti se igre pogađanja!... Pogodi šta je...- Šta si to sakrio, deko?- Šta sam sakrio? - ponovio je. Starac je više nije slušao.Ponovo je utonuo u ćutanje. Marija je sačekala; znala je da treba

čekati. U tom oronulom telu odvijala se velika borba.- Kost, kost! - počeo je da viče dok je pokušavao da raskopča dugmad

na košulji.Starčevi prsti su nespretno nešto tražili oko vrata.- Kost, kost! - ponavljao je neprekidno.- Dozvoli da ti pomognem, deda.Nije bilo potrebno; uzeo svoju unuku za ruku i u šaku joj stavio

predmet koji je do maločas visio o njegovom vratu. Zatvorio joj jepesnicu i snažno je stisnuo.

- Šta je to?- To je jedna koščica, dušo. Svakog dana veštici pokazujem ovu kost

kroz rešetke. Ona misli da sam previše mršav pa mi daje još hrane, hoćeda budem lepo podgojen kada me bude pojela. Kao u onoj igri... Moramda rešim pitalicu... Sada je tvoja... ali, pre toga, arhanđeo će morati daubije Zver Trećih vrata. Moraće da ubije zver koja ide uz.... i da vidizvezde. Ti upotpunjavaš mapu... sve je u tebi... Uzmi kost... zapamti.

Onda je deda drhtavim glasom izgovorio onu dečiju pitalicu:

Tvrdo odozgo,tvrdo odozdo,

lice zmije,noge drvene.

- Kornjača?- Jeste! - uzviknuo je starac zadovoljno, i dodao - Pametnica dedina,

jašta, kornjača! Nju si najviše volela... Ima ih dve... Lice zmije, nogedrvene.

Kad je bila mala, uvek se s njom igrao pitalica. Čak je bio izmislio igrukoja se sastojala od male table, kao za šah, na kojoj je svaki podeljaksadržavao neki simbol. Onda bi izmislili pitalicu na koju je trebalo da onaodgovori... Tako su mogli da ubiju vešticu i da je gurnu u peć, a da seIvica i Marica vrate kući sa velikim blagom.

Niti su lavovi niti su posteljeali se zatura čitave nedelje.

U sećanje su joj navirale mnoge pitalice koje joj deda beše pokazao.Pa i ona koja joj se najviše dopadala:

Idem iz ćelije u ćeliju,ali nisam u zatvoru.

Ali, kakve veze imaju pitalice sa svim tim?- Kost... na kornjači... Lice zmije... Noge drvene... Jednog dana alfa će

te spasiti... U Sagrada Familiji... prva zagonetka... onda će ti Honaspomoći... Moram da vidim Honasa... Treba da kažeš: „Kako na nebu takoi na zemlji“... Oni će odgovoriti: „Ono što je gore istovetno je onome štoje dole“... Trku će otpočeti kornjača... Nema mnogo vremena... Malo jedana ostalo... Ne dozvoli da te sustignu...

Ove poslednje reči je ponavljao poput litanije.Marija je bila očajna; suze su mutile njene lepe oči. To više nije bio

njen deda. Veče se beznadežno spustilo. Marija ustade i upali svetlo.- Ubiti Zver Trećih vrata, trka, kornjača... Idi brzo... sutra... u šest..., u

šest, sutra u šest - ponavljao je Huan Hivelj, kao navijen, neprobojnogpogleda, širom otvorenih očiju izgubljenih u noći sopstvene duše. Marijaga je poljubila.

- Vraćam se sutra, deda.- Sačekaj, stani. Marija, znam da ćeš patiti. Što god da se desi, obećaj

mi da nećeš stati da plačeš... Malo je dana ostalo i moraš da ispunišproročanstvo.

- Ali, deda, o čemu ti to opet?- Obećaj!- U redu, obećavam.Izašla je iz sobe.Marija je čvrsto stiskala ono što joj deda beše stavio u ruku. Nije se

usuđivala da pogleda i, kada se najzad usudila da pogleda, videla je dadrži ključ.

5.Izašla je iz Doma i ulicom Numansija uputila se prema aveniji

Dijagonal. Bila joj je potrebna šetnja, sređivanje čitave te gomilenesvodivih utisaka koji su se zbrda-zdola tiskali u njenom umu. Saobraćaju Dijagonali bio je gust. Stigla je do hotela „Hilton“, potom i do robnekuće „E1 Korte Ingles“, a zatim i do zgrade štedionice „La Kaša“, one dvecrne kocke koje su joj se oduvek sviđale, a koje ovoga puta nije niprimetila. Kod raskrsnice ispred velikih robnih kuća reka ljudi umalo da jene obori na tlo. Ali ona je i dalje išla, besciljno. Sela je na jednu klupu i,kad je htela da zapali cigaretu, seti se da je ostavila pušenje.

Spuštalo se veče.Otvorila je tašnu, ključ je bio tu. Izvadila ga je iz torbe, držala ga na

dlanu, razgledala. Oblik mu je bio neobičan, teško da bi mogao da uđe ubilo koju od uobičajenih brava. Ali taj ključ... ta kost, ako je dobrorazumela, i nije za otvaranje vrata, nego kornjače. A kornjaču mora brzoda nađe, do šest ujutro.

Ustala je s klupe, nastavila još malo da hoda i ušla u „Bugi“, bar kojegse sećala iz studentskih dana na fakultetu. Naručila je kafu i sela za sto.„Bugi“ je, kao i obično, bio pun.

Pokušala je da se priseti svega što joj je rekao deda, u nameri da usvom pamćenju pribeleži svaku pojedinost, sve reči. Činilo joj se da jerazumela da postoje dve kornjače i neka trka. Činilo joj se da se toodnosi na one iz Sagrada Familije, ali nije bila sigurna. Nikako daodgonetne šta je značilo ono „Ubiti Zver Trećih vrata“, niti ono, „Kako nanebu tako i na zemlji“. Šta je deda hteo da joj kaže kad je rekao da onadopunjuje mapu?

Kad su joj doneli kafu primetila je da još čvrsto drži ključ u desnojruci. Nije ga vratila u torbu, nego ga je instinktivno spustila u desni džepfarmerki.

Zašto joj je bilo tako teško da se seti svog detinjstva? Dede,prostranog stana sa mnogo soba u aveniji Gaudi. Jeste, deda je bio tolikoopsednut svojim učiteljem, da je čak i živeo u ulici s njegovim imenom,veoma blizu njegovog remek-dela. I te kakvog remek-dela! Bezbroj šetnjipo okolini, dok je bila mala, držeći dedu za ruku, da bi posmatrali jednood tri pročelja Sagrada Familije temeljnije nego druga dva: bilo je topročelje Hristovog rođenja.

- Dete, ovo nije bilo kakav hram, ovo je crkva okajavanja greha, čijaje zamisao potekla od jednog knjižara. Katedrala ubogih! Hram koji ćenas podsećati na načela naše vere i vraćati nas njenoj suštini!

To je bila jedna od stvari koje joj je deda stalno ponavljao, kad god bitamo zastali. Ali, čime se njen deda uopšte bavio? To nikada nije saznala.

- Šta si ti, deda, radio kad si bio mlad? - pitala ga je devojčica višeputa.

- Bdeo nad našom verom - odgovarao bi joj uz osmeh dok bi je gladiopo glavi.

Ta dvosmislena rečenica ništa joj nije razjašnjavala. Prestala je dazapitkuje. Možda nikada i neće saznati. Ali od tog časa više nije prestalada ga posmatra dok je radio u svojoj biblioteci. Sve u nastojanju dadozna šta je to što ga najviše zanima. U toj dedinoj radnoj prostorijitiskale su se knjige i članci o srednjovekovnim građevinama, romaničkimkapelama, knjige o katedralama, maštarijama. Mnogo je crtao. A i pisaoje, najčešće u beležnicu koju bi, kad bi bio gotov s pisanjem, zaključavaou glavnoj fioci svog radnog stola. Da, toga svega se sećala, ali samotoga.

Godinama pothranjuje svoje ludilo, pomislila je. No, šta ako je tačno,ako je tačan dobar deo onoga što je ispričao? Sva ta otkrića uzdrmala sujoj dušu. Posebno to što je ona navodna izabranica, ona kojoj preti velikaopasnost, koja mora, zajedno sa arhanđelom, da otvori kornjaču i ubijeneku zver koja obitava kod treće kapije. Upinjala se da dovede u rednjegove reči, da im da smisao.

Setila se tada i igre pogađanja, te zaista bitno drugačije verzije krajabajke o Ivici i Marici koju je izmislio deda. U nekom kutku ostave je tabla.Šezdeset četiri polja, šezdeset simbola, a na preostala četiri, glavnapolja, Začarana kuća skrivena pod jednim crnim kartonom. U toj igri jebio dobar deo ikonografije koju je Gaudi primenio u svojim delima...Salamander, zmaj, znamenje boga Merkura, zmija obmotana oko krsta,heksagon, kornjača, drvo života, bik... Trouglovi, krugovi, još nekigeometrijski oblici... Seća ih se. Njen deda Huan je to za nju i napravio.Kutija je ličila na šahovsku tablu, ali je bila znatno deblja, jer je u njoj biomehanizam. Na svakom uglu je bila drvena noga. Deda je tražioznamenje, simbol; dva, ili pak tri... Za svaki od njih izmislio bi pitalicu.Potom bi pritiskivao ćeliju, zapravo polje, a zatim bi povukao poprečnuručku, potom bi pokrenuo nekakvu bočnu polugu, onda bi se otvorioprozor zelene boje. Što je značilo da je mehanizam stavljen u pokret i daigra može da počne... Ipak, postajalo je sve teže. Deda bi počeo sjednom pitalicom na koju je ona morala da odgovori; a tada, kad bi došla

do simbola, pritisula bi ćeliju na tabli, pa ako bi pogodila, uvukao bi sesredišnji crni karton, upalila bi se svetlost a Veštica bi izgorela u pećiZačarane kuće... Posle bi deda nastavio sa serijom od dve, tri, četiri, petpitalica... Postupak bi uvek bio isti. Ona treba da odgovori, da pogodi nakoji se simbol odnosi i da potom pritisne ćelije predviđenim redom. Imalaje samo jednu priliku.

Deda joj je rekao da treba da se igra u Začaranoj kući... Zašto? pitalase sada. Ona zna koja je Začarana kuća, kao dete ju je mnogo putarazgledala sa dedom, u parku Guelj... „Kada stignem kući, potražićuploču... tablu... Odložila sam je u ostavu. Ako je prozor zelen, onda mojdeda... Možda je tamo ostavio neku poruku? Ali, kakve pitalice treba sadada rešim? Za sada barem imam ključ, znam da treba da odem dokornjače. Znam gde je!“

Možda nije sve istina, ali dobar deo sigurno jeste. Ne, nije deda bionikakav čudak u godinama dok je živela s njim. Sećala ga se kaoozbiljnog čoveka zdravog razuma, koji joj je usadio ljubav prema dobrojknjizi, muzici, lepim stvarima. I naučio ju je da gleda. „Ima mnogo načinagledanja, a neki su varljivi. Ponekad ono što vidimo nije istinito“, govoriobi joj. „Jer sad gledamo kao pomoću ogledala - u zagonetki.“ Deda joj jeusadio moralna načela, radost življenja i zadovoljstvo u otkrivanju, uradoznalosti, što, kako je sada uviđala, predstavlja najbolji deo njenognasledstva. „Uvažavaj dobre, voli slabe, beži od zlih, ali nikoga nemojmrzeti.“ „Srce mudrih nalazi se tamo gde se neguje vrlina, dok je srcepriglupih tamo gde se slavi taština.“ Zašto se sada sećala tolikih stvari?

Deda joj nije poremetio pameću. Nešto se dešava što ona ne razume,a što mora da otkrije. Bar toliko mu je dužna.

Marija je napustila bar i uputila se prema autobuskoj stanici. Već jepao mrak. Autobus dugo nije stizao i, dok ga je čekala, i dalje jerazmišljala o svakoj reči, u nastojanju da im iznađe smisao.

Neznanac u crnom približio se stanici. Stao je blizu nje. I ne znajućizašto, Marija se uznemirila. Iako je neznanac pokušavao da se pretvaragledajući napred, ka drugoj strani Dijagonale, ona je imala utisak da onmotri na nju. Autobus je kasnio; pogledala je na sat. Čekala je skoropetnaest minuta. Nešto kasnije, još jedan neznanac, i on u crnom, prišaoje stanici sa suprotne strane i takođe je stao nedaleko od nje. Kao da sublizanci, pomislila je. Ne znajući zašto, seti se čoveka konzole, prizoraanarhiste isklesanog u Sagrada Familiji. „Isti su kao i on... ali, šta ja toradim?... To su dečje fantazije“, reče u sebi s namerom da ostaneprisebna. Ali nije uspevala. Osetila se ugroženom. Prvi od njih, sacigaretom u ustima, sporo krenu prema njoj. Skrenula je pogled. Jeste,

imao je iste oči kao i čovek sa orsinijevom bombom. Poželela je dapobegne u trku, ali se pobojala. Okrenula je glavu i videla drugogblizanca kako joj se približava s druge strane. Izgledalo je kao da susinhronizovani, kao simetrične, istovetne senke, i shvati da nemaodstupnicu. Nikoga nije bilo na ulici. Niko drugi nije čekao na stanici.Strah ju je obuzimao sve više.

Nekakva škripa ju je trgla. Neka vrata su se u pokretu otvorila prednjom. Sve se desilo u magnovenju. Pre toga, još i zaslepljivanje. Snopsvetlosti, kratak, brz, u trenutku.

- Ulazite li? - upitao je vozač, koji upravo beše otvorio vrata prednjenim preplašenim licem.

Marija je brzo ušla, a da mu nije ni odgovorila. Ušla su i dvojicaneznanaca. Poništila je kartu i za to vreme hitro osmotrila unutrašnjostautobusa. Malo putnika. Svega šestoro. Nije se usudila da ode premazadnjem delu vozila. Sela je na jedno od prednjih zasebnih sedišta.Ispred nje je bila jedna gospođa u godinama. Iza, visoki, krupan mladić sbradom, nalik na kakvog košarkaša; noge su mu zauzimale susednosedište, delovao je kao da se udubio u svoju knjigu. Pre nego što je sela,čovek podiže glavu i nasmeši joj se. Marija je pogledala naslov knjigekoju je čitao: Gaudijev ključ.

Jedan od one dvojice ostao je na drugom kraju a onaj drugi, i on ucrnom, stao je pored izlazne platforme. Nisu prestajali da je posmatraju.

Marija je izvadila mobilni telefon...

S floretom u ruci Migel preseče vazduh i dah svog protivnika. Visok ivitak, kretao se s lakoćom. Sečivo ovog oružja, laganog i oštrog,smrtonosno je u rukama onoga ko njime vešto barata. Migel je bio vešt.Srećom po njegovog protivnika, posredi je bio samo trening; mačevalačkavremena odavno su prošla. Migel je u nekoliko pokreta ručnim zglobomrazoružao protivnika. Vrh mača je zastao na centimetar-dva od njegovihgrudi.

- Tuše! - rekao je Migel.U tom trenutku mu je zazvonio mobilni telefon. Pogledao je i

prepoznao broj na displeju. Objavio je da je čas gotov i skinuo štitnik slica, izduženog i privlačnog, sa dubokim, prodornim očima. Kretao se kaočovek čvrstih mišića velike fizičke spremnosti, prikrivene otmenomvitkošću. Elektronska žica bila je prikopčana na njegovo potpuno beloodelo.

- Marija?Njen glas se jedva čuo, kao šapat. Slab domet nije doprinosio

razumevanju onoga što mu je govorila.- ... slab je dom... Dođi brzo po mene.Migel se uputio prema jednom od prozora fiskulturne sale.- Šta se dešava?- Molim te, hitno je. Pokupi me za deset minuta na autobuskoj stanici

Balmesa, pored Kooperative Abakus.Signal se konačno bio stabilizovao.- Nešto se dešava?- Veoma je važno da stigneš tamo i da me čekaš.- Ali kod Balmesa ne mogu da se parkiram.- Ti ipak stani. Nemoj gasiti motor!- Stižem za tri minuta - rekao je Migel.Razgovor se prekinuo. Marija je isključila telefon i ne sačekavši njegov

odgovor. Pokušala je da zakamuflira taj razgovor, ali nije baš bila sasvimubeđena da ona dvojica u crnom nisu sve uhvatili. Pogledala je oko sebe.Onaj dugajlija s prekrštenim nogama na susednom sedištu i dalje ječitao. Žena beše sišla na prethodnoj stanici. Jedan od dvojice u crnomsada je sedeo na njenom mestu. Mogla je da mu vidi snažan potiljak, kaoi vilicu kao u lovačkog psa.

Vreme kao da je stajalo. Trenuci su se produžili čitavu večnost. Setilase dedinih reči: ona je izabranica i preti joj velika opasnost.

Lagano je ustala, ne bi li se zapravo tako smirila. Prišla je izlaznojplatformi. Dvojica u crnom učinila su to isto. Jedan je stao s njene desnestrane a drugi ode prema drugim izlaznim vratima, na kraju autobusa.

Autobus je stao, ali Marija nije sišla. Jeste pritisla dugme zazaustavljanje, ali nije načinila nijedan pokret kojim bi pokazala danamerava da siđe iz autobusa. Ni ona dvojica nisu sišla. Pogledala je kaprednjem delu autobusa, ali nije videla nikakva kola da čekaju na nju.Palo joj je na pamet da iskoči dok joj je srce pumpalo bujicu adrenalina;nije baš sigurna šta joj je valjalo uraditi. Zašto da iskače? Dovoljno će bitiako odgurne neznanca i brzo izađe otuda.

- Namerava li neko da siđe? - upitao je vozač.Niko nije odgovorio. Marija je napeto stisnula pesnice.Vozač samo što nije nastavio vožnju, već se spremao da pokrene

mehanizam automatskog zatvaranja vrata. Ipak, pre toga je još jednomupitao:

- Silazi li neko?Tajac. Vozač je upravo hteo da pritisne dugme.Ona mora da prestane da misli, mora da počne da dela. Pitanje

časaka.

Odgurnula je čoveka s desne strane i potrčala prema prednjem deluautobusa. Sve se odigralo tako munjevito da je čoveku u crnom trebalonekoliko trenutaka da reaguje. Onda je potrčao za Marijom. Ali mladi džinkoji je čitao knjigu pre toga beše ustao, te je sad stajao između njega idevojke. Čovek u crnom ga je odgurnuo.

- Ej, šta se dešava? - naoko nemarno rekao je mladić dok ga jehvatao.

- Pusti me, kretenu! - dreknuo je čovek dok ga je udarao.Jednim skokom, Marija je sišla iz autobusa preko prednje platforme,

na vozačevo iznenađenje, i več je trčala ulicom Balmes u pravcu mora. Idvojica u crnom su brzo izašla iz autobusa. Ona je imala prednost, ali nijevidela automobil. Gde li su ta prokleta kola? pitala se, ne prestajući datrči. Za nju je sve bilo u tami. Ništa nisu vredele svetiljke ulice Balmes.Sve je bilo u mraku. Gone je pa će je i stići.

U tom trenutku jedno vozilo, parkirano na pločniku, svega nekolikometara dalje, upalilo je svetla.

- Uskači!- Rekla sam ti da ne gasiš motor! - rekla je ona zatvarajući vrata za

sobom.- Motor je stao... šta se to dešava?- Kreni!- Ali, šta se dešava?- Hoćeš li da kreneš već jednom?Migel, još u belom mačevalačkom odelu, baci pogled na retrovizor.

Jedan čovek poskoči na zadnji deo kola. Drugi je trčao nedaleko odnjega. Dao je gas. Točkovi su zaškripali kao ranjena životinja. Onda suzačuli onaj zvuk, jedanput, dvaput, tri puta.

- Je l’ to pucaju u nas?- Da.Migel nikako da dođe k sebi od čuda. Uopšte se nije zaustavio kod

crvenog semafora na uglu Balmesa i Roseljona. Projurio je u punoj brzini.- Ne mogu da verujem! Pucaju na nas!

6.Migel je pokušao da je umiri čim su stigli kući. Ali mu je Marija kazala

da mora nešto važno da mu ispriča. Seo je pored nje, uzeo je za ruku ispremio se da je sasluša.

- Ti to meni govoriš da je tvoj deda umislio da je vitez i da pripadanekakvom redu? - upitao je Migel gotovo nečujno, pošto je nekolikočasaka pokušavao da složi uglavnom zbrzana a najčešće nesređenaMarijina objašnjenja.

- Da, kao što ti upravo i govorim, on tvrdi da je poslednji velikimajstor reda koji se zove vitezovi Morije, i da mu je Gaudi prethodio -potvrdila je ona gotovo kao da traži izvinjenje, ubeđena da joj on nećeverovati.

Migel nikako da se povrati od čuda.- A ti si u to poverovala?... Pa, tvoj deda boluje od senilne demencije i

ti treba to da prihvatiš - rekao je on pomirljivom tonom.- Da, znam... Ali posle svega što mi se danas desilo, ne znam šta da

mislim.- Deda nije dobro, starci izmišljaju priče. On je bolestan, to je sušta

istina, a ti se osećaš krivom - nastavio je on istim tonom, nastojeći da jeipak ne povredi.

- Znam, znam - ponovila je. - Ali, šta ćemo sa onom dvojicom izautobusa? - upitala je, hvatajući se za slamku.

- Ili dva lopova, ili dva tipa koji bi malo da se provesele sa zgodnomcurom. Jedino ne razumem zašto su te pratili, još manje zašto su pucalina nas. Ubeđen sam da je posredi nesporazum... Možda su te pomešali snekim... Otkud znam! - rekao je Migel, i stvarno mu nije bilo baš sasvimjasno. Mogu li dvojica uspaljenih probisveta da otvore vatru zbog jedneslučajne prolaznice?

Očigledno, mogu, pomislio je Migel; ali, činjenica je da to i nije takouobičajeno. Ništa nije odgovorio. Nije znao šta da preduzme da je umiri.U stvari, isprva je pomislio da pozove policiju, ali ga je ona sprečila utome, pre toga treba da je sasluša, rekla je ona još kod vrata.

- Ne veruješ mi, je l’ tako?- Nije u tome stvar. Stvar je u tome što hoću da ti verujem - rekao je

on, privlačeći je sebi. - A hoću, jer te volim. Ipak, i sama shvataš da to neide tek tako, samo što smo ušli, a ti meni o tome kako ti deda pripada

jednom drevnom monaškom viteškom redu... Nekakvoj tajnojorganizaciji, nekoj sekti...

- Ne, oni nisu takvi, uopšte nisu. Moj deda nije monah, nego vitez...Njih je sedam... - Marija je zastala. - Dobro, priznajem, loše sam počela.Izvini, uznemirena sam - objasnila je.

- Znam. Hajde ovako. Ja ću skuvati kafu, lepo ćemo da sednemo, aonda, što mi ne bi sve ispričala od početka? Onda ćemo znati šta treba dauradimo. Dotle, malo se odmori, šta misliš?

Klimnula je glavom. Migel je otišao da skuva kafu. Slutio je da će noćbiti duga. Za to vreme, Marija je pokušavala da dovede svoje misli u red.

- Moj deda je unuk Alfonsa Hivelja, Gaudijevog prijatelja iz mladosti.Zajedno su išli u školu „Padres Eskolapios“, a posle i u arhitektonskuškolu; izgleda da se tamo nešto desilo.

- Šta? - upitao je zaista znatiželjno.- Nisam baš najbolje razumela. Neko je pokušao da stupi u vezu s

njima. Neka satanistička organizacija ili tako nešto. Oni su bili dvojicamladih idealista koji su u nekom trenutku možda koketirali sa sektom, alina kraju su odlučili da joj ne pristupe.

- A to se ovima nije dopalo. Niko ne izlazi tek tako iz jednesatanističke sekte.

- Pa oni nisu ni morali da izađu. Stupili su na kratko s njima u vezu,videli o čemu je reč i shvatili da nemaju ništa s tim, s tim što tu odlukuovi ludaci nisu baš lepo primili. Nikad im nisu oprostili što su odbili dapristupe njihovoj organizaciji ili čemu već...

Migel ju je pomno prati. I pratio ju je. Primetio je, naime, da se Marijapolako smiruje, kako kazivanje odmiče, i kako i sama pokušava da složizbrkane delove priče svoga dede.

- Nastavi, molim te - zatražio je Migel.- Izgleda da su se opredelili za utopijski socijalizam. Već sam ti rekla,

bili su veoma mladi i prepuni ideala. Posle su zajedno studirali uBarseloni, u Pokrajinskoj arhitektonskoj školi, upoznali mnogo ljudi,povezali se s intelektualcima toga doba. Možeš to zamisliti... njih dvojicaprovincijalci... Dobro, ne baš iz provincije; bili su iz Reusa...

Otpila je jedan gutljaj i nastavila da priča:-... Bili su u Barseloni krajem XIX veka, u uzavrelom gradu u punoj

ekspanziji, u središtu svih političkih i društvenih strujanja toga doba, uspoju svih tokova tadašnje Evrope u stalnom previranju: te anarhisti, tesocijalisti; komunisti; karbonari; masoni; te svi oni pokreti koji se, ovakoili onako, klanjaju tajni. Dok mi je to pričao, palo mi je na pamet da iRenaixenga, 1 to jest katalonska renesansa, i potonji modernizam,

direktno proističu iz svih tih pokreta...Marija je zastala, otpila iz šolje i nastavila:- ... to je tema koja me je indirektno i privukla u mojim istraživanjima

u Fondaciji. Svaki umetnički pravac napaja se iz svog društvenogokruženja i tesno je povezan s njime... Jesi li znao da je u Barseloni uvreme renašense, odnosno modernizma, postojalo šesnaest loža, i da jesvaka od njih sledila sedam zapovesti? Grad je u svakom smislu rastao iširio se, činilo se kao da utiče na sve te tokove, a ujedno kao da je bionjima privučen. Niz umetnika i intelektualaca toga doba bili su u nekojvezi sa svim tim tajnim sektama. Barselona je tada čak i Lionu preotelaprimat i grad se pretvorio u prestonicu tadašnjeg ezoterizma.

- Sad sam pomalo zatečen, Marija. Nisam znao da se u Fondacijibavite ezoterijom, sektama, masonima...

- Ne. Samo kažem da je modernizam procvetao u upravo takvomdruštvenom okruženju...

- A kakve je veze tvoj deda imao sa svim tim? Nije bio mason, kažeš,a nije ni Gaudi. Mislim, barem ti je to već na početku odmah stavio doznanja - prokomentarisao je on, opet sa zanimanjem.

- U redu, on je valjda iz nekog razloga hteo da mi to bude jasno. Bićeda ima veze sa njegovom tajnom. Pokušavam i sama da složim sve štomi je popodne otkrio, da to povežem s pričama koje mi je pričao udetinjstvu. Sećam se jedne legende u kojoj se kaže da je Barselonuosnovao Herkul pri svom devetom podvigu, na putu ka vrtu Hesperida, upotrazi zaplodovima Drveta života... Pomorandžino drvo od antimona!

- I dalje ne razumem - rekao je Migel, koji je počinjao da se gubi anije želeo da ispusti nit tako nestvarne priče.

- Ne razumem ni ja. Ali pokušavam da povezujem ono što znamo. -Marija je zastala, a potom dodala - Gaudi je u parku Guelj, na imanjuizradio pomorandžino drvo od antimona, a takođe i zmaja od kovanoggvožđa, koji je njegov čuvar. Osim toga, antimon je element od suštinskevažnosti za alhemičare. Alhemija je nauka i drevno znanje u neposrednojvezi sa gotičkim periodom. Smatra se, zapravo, da su katedrale knjigaalhemičara u kamenu...

U čisto arhitektonskom pogledu, katalonska renesansa je pokret kojiuistinu nastoji da preporodi gotičku umetnost.

- Stani malo, Marija! Nemoj tako brzo! Znaš dobro da ono što ja znamiz istorije umetnosti, iz tvoje struke, i nije nešto... Poznate su mi nekeknjige koje si mi preporučila, i pročitao sam ih... Ali me tvoj pristup opetiznenađuje... Hoćemo li sad početi sa pseudoteorijama onog alhemičaraFulkanelija? - upitao je, i dalje se trudeći da bude uljudan i da je ne

povredi, no ne napuštajući ulogu drvenog advokata. - Zar ne uviđaš da sina osnovu dedinih nepovezanih priča sebe dovela u mentalni procep, sveu pokušaju da povežeš istorijske činjenice i ezoterijske postavke kako bidospela ni sam ne znam kamo.

Suzdržao se, da joj da vremena, i da ublaži ton. Izvinio joj se i zamolioje da nastavi. Marija mu je prenela nastavak razgovora s dedom sve doknisu stigli do dela koji je Migelu već bio poznat: do dana ubistva njegovogučitelja.

- Kunem ti se da je bio veoma uverljiv, kao da je kroz sve iznovaprolazio. Povremeno bi se izgubio usred priče pa mi nije bilo lako da gapratim, ali se on svaki put vraćao na priču i to sa još većim žarom, ako jeto uopšte moguće.

Kako ju je Migel gledao sa nevericom, mada se zaista trudio da jepažljivo prati, ona je dodala:

- Zamolila sam ga da se potrudi, da pokuša da se seti. Neki čudan likmu je pomogao te noći. Oni ljudi su ga proganjali. Tražili su predmet kojije Gaudi njemu dao.

- Kakav predmet?- Nije mogao da se seti.- Pa, naravno, kad je prošlo osamdeset godina, a uz to, boluje od

alchajmerove bolesti...- Ali se seća da je to sakrio.- Ne zna, međutim, gde - uzvratio je Migel, nastojeći da ona uvidi

besmislenost čitave te priče.- Ne, ni toga se ne seća - priznala je ona.- A onda su ga ti njegovi prijatelji Morija, ili kako se već zovu, skrivali

sve te godine.- Sve do kraja Građanskog rata.Nastao je tajac. Dugi tajac koji je Migel iskoristio da dolije kafu u

šolje.On je matematičar, navikao na matematičke probleme poput

Rimanove hipoteze, a nit njegovih istraživanja rukovodi se pokušajem dapretpostavke pretvori u teoreme. Voli maštu. Zna da bez nje nije mogučebiti matematički genije. Takođe, uživa u književnosti, i nije mu teško -ako je dobro napisana a pripovedač ume da ga zavede - da se udubi upriču gde se glavni junak već na prvoj strani pretvara u buba-švabu. Alibilo mu je prilično teško da poveruje u to što mu je ona sada ispričala,uprkos onoj dvojici koji su krenuli za njima i počeli da pucaju u uliciBalmes. S druge strane, iako nije ekspert za Gaudija, ima svoj pogled nacelu tu stvar. Njegova arhitektura je svakako genijalna, bila je nova,

jedinstvena; ali je bila isto tako bez morala kao i čitava gotika. Za Migelasu katedrale, crkve, hramovi, sazdani na narodnom strahu, bili nemoralni.To je bila arhitektura koja se držala šeme moćnika; arhitektura u službimoći. Crkva nije Božje delo. A i samog Boga izmislili su ljudi da biiskorištavali druge ljude. Stvar je bila prosta da prostija ne može biti.Tako on misli. Ostatak mozga bio mu je zaokupljen stvarima koje ljudeipak ispunjavaju radošću. Još u ranoj mladosti je shvatio da upravomatematika to čini kroz istoriju. Ako ima nekog boga na ovome svetu, i usvemiru uopšte, to je onda matematika. To je bog koji nečemu služi. Toje nauka koja je i te kako razumljiva, uz predanost, zalaganje iizučavanje: to je dokaziva nauka.

- Koliko mi je poznato, ako izuzmemo njegove socijalističke zanose umladosti, Gaudi je bio oličenje apostolskog katoličkog hrišćanina koji jesvoje poslednje godine poživeo kao monah. Sad hoće čak i da gaproglase svecem.

- Nije se obraćao Mariji, nego je govorio za sebe, u pokušaju dasažme i utvrdi kuda sve to vodi. - A sada nam se ukazuje jedan Gaudimason, templar, član nekakvog tajnog društva ili tako nešto. .. i eto gakako čuva veliku tajnu koju, pre nego što će biti, je li, ubijen, predajejednom detetu, a to dete, sada već starac, ne može da se seti šta jeuradio s tim, gde je to sakrio...

- Možda će nam kost razjasniti dilemu. Po prilici, to je ono što su oneprotuve tražile - prekinula ga je Marija.

- Kost? - upitao je sa osećanjem da ovo sad već pomalo prevazilazinjegove mogućnosti poimanja...

-Jeste... Deda mi je ovo dao... Rekao je da je to kost...Bez reči, Migel je pogledao neobičan ključ.- Deda ti je dao ovo?- Da, možda će nam ključ otvoriti vrata najveće tajne hrišćanstva.

Verujem dedi, Migele. Znam da zvuči kao ludost, ali ja mu verujem.Sumnjaš u mene?

Migel nije znao šta da odgovori; ćutao je nekoliko časaka,pokušavajući da brzo obradi sve što mu Marija beše kazala do togtrenutka; potom je rekao:

- Ne, ne... Mislim da večeras treba da se odmorimo, sutra ćemosmirenije razgovarati o svemu... Samo te molim da i ti mene razumeš.Stavi se na moje mesto...

- U redu je... znam da sve izgleda suludo, ali... Hoćeš li me sutrapratiti do Sagrada Familije? Treba da budem tamo u šest, tako mi jededa kazao.

- Naravno, što da se pretvaram? I mene kopka ovaj ključ...- Mislim da otvara jednu kornjaču - rekla je Marija.Migel nije odgovorio. Već se naslušao neverovatnih stvari.- Deda mi je rekao: trku će početi kornjača; preostalo je malo dana,

nemoj da te oni sustignu... Ništa ne razumem.Izašli su na balkon. Bila je skoro ponoć. S druge strane ulice Paseđ da

Grasija, ulevo od prozora, mogli su da posmatraju osvetljenu La Pedreru.Oko sebe je imala auru kao s drugog sveta, nešto nestvarno, što se prednjima izdizalo kao litica magičnih oblika. Migel je i dalje razmišljao oposlednjim Marijinim rečima... bio je potpuno zbunjen; suviše se togadogodilo u jednom treptaju.

- Zar ti ne izgleda nadstvarno? - upitala je Marija i dodala - Možeš li daostaneš? Ne bih da ovde ostanem sama večeras.

Nijednog trenutka nije ni pomislio da je te noći ostavi samu. Možda ine može da poveruje u sve što mu je Marija ispričala, ali je činjenica dasu je ganjala dva dripca, da su pucali u njih, da je Marija stvarnouzrujana, i da joj je on potreban.

- Pa naravno da ostajem! I nemoj da se sekiraš. Matematika upravodokazuje da svi problemi imaju svoje rešenje... i da je ono uvek logično -rekao je u želji da je umiri.

- Ima još nešto - kazala je ona stidljivo, jer joj je bilo jasno da bi tomoglo biti više nego mnogo za jednu noć.

- Još nešto? Dobro, hajde i to da čujem, mislim da sam sada spremanna sve - našalio se.

- Znam da mi nećeš verovati... ali sačekaj sekund.Otišla je do ostave, zapravo, male prostorije na kraju hodnika.

Potražila je među policama, u gornjem delu. Napokon joj je ruka dotaklakartonsku kutiju. Pažljivo ju je spustila i iz nje izvadila dedin izum.Obuzimalo ju je nemalo uzbuđenje dok je brisala prašinu s njega.Pogledala je bočnu stranu... bila je zelena!

Deda joj je ostavio pripremljenu igru.Kada ju je Migel ugledao kako se vraća ozarenog pogleda sa tom

čudnovatom tablom u rukama, nije više mogao da se snađe. Hoće li se uovo doba noći još igrati i nekih njenih dečjih igra? Ona je rekla:

- U svom bunilu, đeda mi je danas kazao da treba da se igram...Insistirao je na tome.

Zapanjen, Migel nije skidao oči sa te table koju je ona spustila na sto:polja su bila kao u šahu, s malim crtežom na svakom.

- To su simboli koje je Gaudi primenjivao u svojim delima - rekla jeona.

Potom mu je objasnila princip igre.- Deda je to napravio za mene.Migel je odmah uočio da je sve rađeno ručno, ali je izgledalo kao da

unutra ima neki mehanizam. Zaista remek-delo zanatskog umeća.- Vidiš? Prozor je na zelenom. To znači da igra može da počne.- Misliš da je tvoj deda ovu igru pogađanja ostavio pripremljenu za

tebe?- Ne znam, ali...Migel je hteo da pritisne jedno polje ali mu je ona zaustavila ruku.- Ne! Imamo samo jednu priliku. Samo jednom možemo da igramo:

takva su pravila... a i nemamo pitalice.- Hoćeš da kažeš da će se, ako pogodiš simbole pitalica, otvoriti

središnje polje i da... da ćemo tamo naći jednu poruku?- Da, upravo tako!- Možemo da rešimo rebuse tvoga dede sada odmah! - uzviknuo je

odlučno. - Daj mi zavrtanj, čekić i...- Zaboga, Migele!... Misliš da bi kod dede to tako išlo?- I potvrdila je: treba igrati. Prvo treba upotrebiti ključ. U šest ujutro

bićemo u Sagrada Familiji pa ćemo pokušati da saznamo koja se kornjačaotključava. Treba da se igramo, ali ne večeras.

Ne večeras. Umorni su, a uz to, ponovila je Marija, nedostaju pitalice.- Plašim se - rekla je Marija pred spavanje.Migel ju je zagrlio. Ona je utonula u njegove grudi; tražila je toplinu i

zaštitu.- Ne brini, ja sam s tobom.- Volim te - rekla je Marija dižući glavu i gledajući ga u oči.- I ja tebe volim.Ona je izabrana, nikako da to izbaci iz glave, a to, slutila je,

predstavlja opasnost.- Hajde, idi legni, ja ću doći.Marija je pošla u sobu, ali nije mogla da zaspi dok joj se u glavi

vrzmao ćitav taj skup neverovatnih otkrića do kojih je toga dana došla.Ni Migel nije mogao da spava. Pošao je na umivanje i pogledao sebe

u ogledalu. Prešao je rukom po kratko podšišanoj kosi, tek neznatnopoprskanoj belom rosom preuranjene zrelosti; nikako da sa lica izbrišeonu snagu koja izviruje iz njegovih iskričavih i tamnih, veoma živih očiju,koje su prikrivale jednu radoznalu ličnost analitičke prirode, naviknute dasebi samoj postavlja izazove, mada nikad nije to ispoljavala. Ali ova pričaje bila i suviše neverovatan izazov.

Šerlok Holms, kome se on divi, poseže za dve lule da bi rešio jedan

slučaj. Njemu je dovoljan zvuk televizijskog aparata. Tako je i sadapostupio. Uključio je televizor i seo pred ekran ne obraćajući pažnju naslike, samo je pokušavao da složi sve ono što mu je Marija ispričala, i daiz toga izvuče neki smisao. Deda joj je rekao da ima malo vremena, datreba obići kornjaču i iskoristiti njenu prednost... Šta je time hteo dakaže? Ekran mu je vraćao sliku iz prošlosti. Alvaro Kliment se pojavljivaou prvom planu nekog senzacionalističkog programa o natprirodnimtemama. Migel je prekinuo razmišljanja da ga čuje. Alvaro je upravoteoretisao o tajni Atlantide. Koliko nije obišao svog prijatelja? Njegovaslika podsetila ga je na trenutke iz prošlosti. Na oduševljenje logikom,koja ga je dovela do matematike. Strasti za mačevanjem se, takođe,sećao iz mladosti. „Taj ti je sport čista matematika“, rekao mu je stariprijatelj koji mu je preneo ljubav prema mačevalaštvu. Alvaro je studijematematike napustio već na prvoj godini da bi preuzeo vođenje očeveknjižare i okrenuo se, potom, svojim opsesivnim temama. A evo ga sada,na televiziji, govori o Atlantidi i o jednoj iščezloj civilizaciji.

- Šta radiš? - upitala je Marija, koja beše ustala.- Mislim.- Gledajući TV program?- Ne gledam televiziju; njen zvuk mi omogućuje da se ja isključim.

Inače, ovo mi je stari drug - rekao je pokazujući na ekran - studirao je samnom.

Onda je ustao i ugasio televizor.- Vraćam se u krevet.- I ja ću brzo.Ali se opet malo zadržao. Više nije bio obuzet mislima već je počeo da

traži po Marijinoj polici, tražio je sve dok nije našao ono što je tražio.Opružio se na sofi, pokušavajući da se udubi u čitanje Gaudijevebiografije.

Bilo je već veoma kasno kada je zaklopio knjigu i ušao u Marijinusobu.

A bilo je još i kasnije kad je najzad zaspao, jer je neko vreme, ni samne zna koliko dugo, bdeo nad njenim nemirnim snom, posmatrajući lice težene koja će mu izmeniti život.

UČITELJDrugi deo

7.Huan Hivelj se prevrtao na postelji. Sa svoje devedeset dve godine,

stvarnost je doživljavao kao daleki odjek prošlosti. Umoran je. Možda onatreba da zna, sve da zna. Ali, šta to? Pamćenje mu se gubi. Dolazilo je iodlazilo. Nestajalo. Iznenada bi se vratilo. Zaklopio je oči i video svogstarog učitelja kako ubrzanim korakom hoda u filcanim papučama. Zaruku vodi dečkića od jedanaest ili dvanaest godina. To je on. Prepoznaoje sebe i srce mu je poskočilo.

Roditelji su mu umrli od tifusne groznice. Njegov deda, jedini rođakkoji mu je preostao u Rijumdomsu, poslao je jedno pismo u prestonicu.

Jednog popodneva, dve-tri nedelje kasnije, neobičan stranac došao jeu njegovo selo. Na sebi je imao stari izlizani kaput, nekakav crni šešir,iznošene cipele, a ispod njih su se mogli videti vuneni obojci okogležnjeva. Ali njegova bela brada, prodorne svetle plave oči i pokretigovorili su da to nije obična skitnica.

Huan vide kako se njegov deda i taj nepoznati grle ne izgovarajući nireč. Potom je taj čudan čovek ostao da stoji kod vrata. Deda ga nijepozvao da uđe i nepoznati nije skinuo šešir.

- Duguješ mi uslugu, Antone - rekao je deda.Nepoznati je klimnuo glavom.Deda je već bio spremio zavežljaj: espadrile, pantalone, dve košulje i

nešto hleba i katalonske kobasice za put.Zagrlio je dete sa suzama u očima.- Pođi, Huane. Gospodin je moj najbolji prijatelj. On će te odvesti u

prestonicu, staraće se o tebi i jednog dana ćeš i ti biti cenjen čovek.Mali Huan nije hteo da pođe, drhtao je od straha. Nikad ranije nije

odlazio iz Rijudomsa. Selo je bilo njegov svet, tamo su mu bili drugovi.Pepe Svilenko i Andres Tri Priče, koga su tako zvali jer je izmišljao pričekoje bi uvek pričao u nizovima od po tri. Andres mu je rekao da jeprestonica mnogo velika i da deca koja se tamo zagube posle bivajupronađena obešena o svetiljke. Huan je znao da Andres uvek preteruje, aosim toga, on nikad nije video nijednu svetiljku.

Čekale su kočije. Huan grčevito zagrli dedu kroz plač. On mu je biosve što mu je još ostajalo na svetu.

- Videćeš, prestonica će ti se dopasti. Ja sam tamo studirao i radio saovim gospodinom. Ali tome ima već mnogo vremena. Pamti svoje

roditelje, svoje ime, svoju porodicu. Moj prijatelj Antoni će te naučiti kakoda i sam budeš gospodin.

Huan se oprostio od dede i pružio neznancu ruku.Imao je knedlu u grlu, ali nije htelo ponovo da zaplače. Zašto ga ceo

svet napušta? Tek tada vide oči neznanca. Očigledno, to je bio čovek sastavom, ali oči su mu bile dobroćudne.

- Jesi li ikad putovao vozom?Voz! Sva deca u selu su sanjala o tome da vide voz. Nešto tako

magično, tajanstveno i čudesno kao more, koje takođe nije video osim nastarim fotografijama putujućeg prodavca, kad god bi naišao u selo sasvojim taljigama prepunim svega i svačega.

Dete ne odgovori.Popeli su se na kočiju i onda je kočijaš poterao konje. Uputili su se ka

Reusu. Put je zalazio u gustu šumu kroz koju su prošli; to je bila međa,granica njegovog malog svemira koji je sada ostajao iza njega. Šta je izašume?

Što su se više udaljavali, to je dete obuzimala sve veća teskoba.Huanu se učini da preživljava onu bajku o bratu i sestri koje je otacnapustio u šumi, a koju mu je deda uveče često pričao, i što se njemutoliko dopadala. „Zašto me uvek napuštaju? Prvo mama i tata, sada ideka“, ponovo se zapitao.

Kočijama nije bilo potrebno mnogo da prevale ona četiri kilometrakoja razdvajaju Rijudoms od Reusa. Dnevno svetlo je jenjavalo, zalazaksunca je nekoliko časaka produžavao poslednje probleske svetlosti.Starac se trudio da zapodene neki razgovor s malim kako bi ga razonodioi razvejao mu tmurne misli. Mora da stekne njegovo poverenje. Na krajukrajeva, on je jedno izgubljeno dete. Izgubljeno kao i on sam, u šumi,pomislio je starac.

- Znaš li da su i moj otac i moj deda bili iz tvog sela. Obojica su bilikazandžije.

- Šta je kazandžija?- Onaj što pravi kazane.Odgovor nije bio baš uverljiv za malo dete, znao je to. Ali ako ga

razgovor iole zanima, već će pitati, što je dečak i uradio.- A šta je to kazan?- Velika okrugla posuda od metala koja se koristila za zagrevanje vode

ili čega drugog. Pravili su i bakarne kazane za destilisanje alkohola izgrožđa.

- A vaša majka?- Ne, ona nije pravila kazane.

- Ne to, nego da li je i ona iz Rijudomsa.- Ne, dete. Mati mi je bila iz Reusa. Evo, samo što nismo stigli.Bili su u predgrađu. Huan je posmatrao okolni predeo sa zebnjom, ali i

uzbuđenjem. Onda je tu i tamo video svetla. Prozori na kućama izgradama osvetljavali su se jedan za drugim. Bio je navikao na svojukuću u Rijudomsu, osvetljenu svećama. Ali u gradu više nema sveća, rečemu jednom deda. Oči mu se zagledaše u skupinu niskih kuća samnoštvom malih prozora iz kojih je izbijao intenzivan sjaj. Veoma ga jezačudilo to što stanovnicima tih kuća treba toliko svetlosti. Iznenadaugleda nešto što ga zaista zapanji: ta svetla su se pomerala. Protrljao jeoči, nikako da im poveruje. Pa se smrtno prepao. Udaljio se od prozora ipotražio zaklon među kolenima onoga koji treba da mu postane učitelj itako pokrio lice.

- Šta se desilo, Huanito?- Video sam Začaranu kuću... Kuću u šumi. Istu kao ona iz bajke o Ivici

i Marici. Plašim se, hoću svome dedi. Molim vas, gospodine... nemojte meovde ostaviti!

- Video si Začaranu kuću? A gde je?- Pogledajte, eno je napolju... video sam njena svetla... To je kuća

koja trči u mraku. Kao svetlosna glista. Začarana šumska kuća!Starac se grohotom nasmejao.- Ma ne, nikako... Šta kažeš: Začarana kuća? Blagi Bože, kakva

naivnost! Ne boj se, Huanito, nisu to svetla nikakve kuće. To je voz. Vozkoji izlazi sa stanice.

Starčeve reči, njegove oči obasjane iznenađenjem malo su umirileHuana i on se polako pridigao da bi ponovo gledao kroz prozor, mada je idalje zazirao.

Starac reče kočijašu da napravi krug po gradu pre nego što produžiprema stanici, imali su vremena napretek.

- Tako će ti se oči privići na nove stvari, Huane.Dečak nikad ranije nije bio u Reusu, sad je prvi put bio u gradu. Sa

ushićenjem je sve posmatrao kroz prozor.- Ima mnogo sveta! - uzviknuo je.- Naravno; trideset hiljada stanovnika.- Svi žive ovde?- Da.- I svi mogu da stanu?- U Barseloni ih je mnogo više.Na dečakovo iščuđavanje, kočija su nastavila da kruže po nekim od

glavnih ulica grada u pravcu železničke stanice. Kad su stigli u ulicu Sant

Žuana on zinu gledajući jednu kuću.- Lepa je, zar ne?- Je l’ to ona iz bajke? - rekao je sa neskrivenim žarom u glasu.- To je Kuća Rulj. Vidiš li one biljne ukrase, ono cveće?- Izgleda kao pravo - reklo je dete.- Tako je, dete, ono oživljava. To je veoma lepa kuća sa čudesnim

vrtom.- Ko ju je napravio?- Jedan od najvećih arhitekata, Domenek i Muntaner. Ovaj grad se

zahvaljujući njemu i još mnogima veoma izmenio. Sad je drugi grad!Huan je takođe zinuo kad su stigli na stanicu. Sve ga je ushićivalo.

Mašine, vagoni sa bezbroj obasjanih prozora; zaista su ličili na kuće, alisu imali točkove uglavljene na šine. Nikad nije tako bio zamislio voz. Usnovima mu se samo ukazivala jedna ogromna lokomotiva koja jebljuvala mnogo dima, kao na staroj fotografiji putujućeg prodavca.

- Hoćemo li se popeti na voz?- Hoćemo.- U neki jako brz?- Šta misliš o ekspresnom?... To je voz koji staje samo na glavnim

stanicama i ide veoma brzo.- Koliko brzo?- Četrdeset kilometara na sat. Računam da ćemo, ako sve bude u

redu, u Barselonu stići za četiri i po sata.- Nešto nije u redu, gospodine?- Zašto pitaš?- Zato što gledate na sve strane otkad smo stigli na stanicu. Kao da

ste se uplašili.To dete je bistro i dobro zapaža, pomislio je starac. Potražio je

izgovor.- Ne, dete. Gledam jer možda ugledam nekog poznanika pre nego što

se popnemo na voz. Već sam ti rekao da mi je ovde rođena mati. A i jasam se ovde rodio.

Držeći se za ruke, prošli su kroz stanicu dok nisu stigli do voza. Staracje pomogao malom da se popne. Nije bilo mnogo putnika i bili su gotovosami u vagonu.

- Dakle, znaš bajku o Ivici i Marici?- Da, deda mi je često priča.- Hoćeš da ti je ispričam i ja?- Ne. Sada ne, hvala.- Ja je znam nešto drugačiju. U mojoj bajci se pojavljuje zmaj.

- Ako vam ne smeta, ja bih radije spavao, gospodine.- Nikako, dete. Samo ti spavaj. Dug je put pred nama.Posle nekog vremena, dete je upitalo:- Pojavljuje se zmaj?- Da. I jedan suncokret, jedan krst, jedan pelikan, neki kameni ratnici i

još mnoga čuda.- Hoćete li da mi je ispričate dok ne zaspim?- Naravno, dete, sad ću ti je ispričati.Huan je pustio da mu taj čovek iznova tumači bajku. A starac je

započeo pričom o dvoje dece koje su otac i maćeha smislili da ostave ušumi.

- Pre mnogo vremena, u jednoj velikoj šumi, živeo je siromašnidrvoseča sa ženom i dvoje dece; sin se zvao Ivica a kći Marica. Jednegodine nastupi glad i u celoj je zemlji zavladala oskudica, ni hleba nijebilo. Uveče bi drvoseča zaspao skrhanim tužnim mislima. Pa reče svojojženi, koja je deci bila maćeha:

- Šta će biti s nama? Kako ćemo da prehranimo našu decu?A žena odgovori:- Sutra rano ujutro povešćeš decu u šumu i tamo ćemo ih ostaviti pa

ćemo ih se osloboditi.- Kako ću svoju decu ostaviti samu u šumi!?- Baš si glup! Zar više voliš da sve četvero umremo od gladi? Lepo

možeš već sada da počneš da tešeš sanduke!I nije ga ostavila na miru dok ga nije ubedila.Ali dečko je sve čuo pa je ispričao sestri.- Teško nama! - reče Marica.- Ne brini - reče Ivica. - Smisliću kako da se spasemo.Na putu kroz šumu, kamo ih je poveo otac, dečko je za sobom

neopazice bacao kamičke koji če im pokazati put povratka, pa su seuveče već bili vratili kući.

Maćeha se veoma rasrdi.Dečko je svako jutro punio džepove kamičcima pa su tako on i

njegova sestra mogli svaki put da se vrate kući.Ali jednog jutra Ivica zameni kamičke mrvicama hleba, ptice ih

pokljucaše te tako nisu pronašli put natrag.Stigli su u kuću u kojoj je živeo zao zmaj koji, kad nađe neko dete,

ubija ga, skuva i pojede. Zatvorio je Ivicu u kavez i svakog dana jegovorio Marici:

- Diži se, lenčugo! Pripremi nešto lepo za svoga brata. Kada se

ugoji,ja ću ga pojesti.Onda bi išao do kaveza pa bi Ivici rekao:- Ispruži prstić, da vidim da li si se ugojio.Ali Ivica je uvek izbacivao jednu koščicu, pa se zmaj, kome se pogled

mutio, čudio što se dečak nikako ne goji.Posle četiri nedelje zmaj, nestrpljiv, više nije hteo da čeka.- Hodi, Marice, ovamo! Donesi vodu. Debeo ili mršav, danas ću ga

pojesti.Marica je podložila peć i stavila na vatru lonac s vodom.- Prvo ćemo da ispečemo hleb - reče zmaj. - Proveri pećnicu.I gurnu Maricu prema peći da bi je ispekao. Ali Marica je prozrela

njegove namere pa je rekla:- Ja to ne znam. Kako se to radi?- Glupa devojčice - reče zmaj. - Pogledaj! Zar ne vidiš koliko su vrata

široka? Čak bih i ja mogao da stanem unutra.Onda zmaj uvuče glavu i Marica ga snažno ugura i zakatanči vrata.

Zmaj je počeo jezivo da zapomaže, ali ga je Marica pustila da se ispeče.Brzo je potrčala da oslobodi lvicu.- Sad smo slobodni! Zmaj je mrtav!Onda su uzeli zmajevo blago i odlučili da se vrate kući.Stigli su, tako, do jedne velike reke, ali na njoj nije bilo mosta da

pređu i...

Reči i zvuk glasa bili su mu bliski jer, iako se priča malo razlikovala, toje bio isti dedin glas. Uz to i ritam i kloparanje voza doprineli su da onpolako utone u san.

Toga puta ne ču onaj deo kada Ivica i Marica treba da pređu rekukako bi se vratili kući, jer je čvrsto zaspao.

U prestonicu su stigli uveče. Peron je bio pust. Ipak su ih čekali. Nanjih su čekala jedna kola. Dečak je i dalje spavao. U polusnu je začuostarčev glas kako tiho poručuje da ga ne bude. Neko ga je uzeo unaručje. Nije to bio starac. Bio je to džin ogromne snage koji ga jepodigao uvis i pažljivo ga preneo na svojim rukama.

Nešto kasnije taj džin crne guste brade, duge kose i blagorodnih očijustavio ga je u krevet i pokrio ga. Spavao je.

Sa učiteljem je proveo skoro godinu dana. Prvo, nekoliko meseci, uonoj kući ružičaste boje iz bajke; posle, u njegovoj radionici.

8.Starac se netremice zagledao u tavanicu sobe preplavljene tminom.

Pokušavao je da se seti ko je i gde se nalazi. Bio je to veoma čudanosećaj. Spavalo mu se ali se svim silama borio, nije želeo da se preda prenego što povrati jedan glas, neku sliku, neki miris, nešto od njega samogšto bi mu otkrilo ko je zapravo, deo njegovog života... Sve je bilo uzaludpa je odustao; no onda se desilo čudo.

Pod vodom nepovezanih uspomena, toliko godina kasnije, Huan Hiveljće se poslednji put setiti davnašnjeg popodneva kada ga je njegov učiteljpoveo da mu pokaže stazu zvezda.

Huan je inače uvek ostajao u radionici. Ali od pre nekoliko dana počeoje da mu pravi društvo i u njegovim šetnjama, naizgled bez određeneputanje. Tada bi starac zavukao ruke u džep, izvadio mrvice hleba i bacaoih na tlo. Huan je znao da je to znak, kao u bajci, i da mora da tu, namestu gde su mrvice bačene, iznađe simbol, pa da to sačuva u sećanju.Bila je to samo igra. Znakovi su veoma kratko trajali jer su ih kaopomahnitala sledila čitava jata golubova; neki golubovi su mrvice hvataličak u letu. Ljudi su ih gledali, ali se činilo da starac za to ne mari, a malise zabavljao. „Najbolje se uči kroz igru“, pomislio bi tada učitelj.

Popodne, već nekoliko nedelja, takođe ga prati do crkve San FelipaNerija.

Jednog dana, pre nego što su izašli na ulicu, predao mu je platnenuvrećicu sa vrpcom i rekao da je sačuva u džepu. Sadržina male vreće nijebila teška, savršeno je stajala na njegovom dlanu. Znao je da je to što jeupravo stavio u džep veoma važno za njegovog učitelja. Nije znao štakrije, ali je zato znao šta treba da učini s vrećom u slučaju da se učiteljunešto desi.

- Možeš da izvadiš ruku iz džepa, neće ti ispasti.Huan ne odgovori, uzvrati učitelju osmeh i izvadi ruku iz džepa.- Promućuran si ti, Huane, veoma promućuran. Zapamti da smo mi

vitezovi i da treba da ispunimo jednu misiju.Uvek su se igrali vitezova, ali sada je Huan znao da je posredi nešto

što je bilo više od igre. Znao je da su zlikovci, iako ih nikad nije video,stvarni, i da će jednog dana morati da se suoči s njima.

- Ako mi se nešto desi, Huane, ne treba da se uplašiš. Nemoj mi tadaprići niti pokušavati da me spaseš. Potrči što brže možeš, razumeš?

- Da, gospodine.- U džepu držiš tajnu vitezova i moraš da je ostaviš znaš već gde.

Sećaš se, zar ne?- Da, gospodine.- Dobro, tako i treba, Huane. U vrećici je poruka za tebe; pročitaćeš je

kad za to dođe vreme.- Hoće li vam se nešto desiti, gospodine? Jeste li videle zlikovce?- Jesam, Huane, video sam zlikovce. Oni to ne znaju, ali ja sam ih

video i znam šta smeraju.- Borićemo se! - reče dečak odlučno.- Ne, Huane, nećemo se boriti. - Starac se sagnuo da stavi ruke na

dečakova ramena. — Seti se da je tvoja misija da sakriješ tajnu. Šta godda se desi, ne osvrći se, beži. Naši će te štititi.

- Naši? Ima još vitezova?- Ima, dragi moj Huane. A sada natakni kapu ili ćemo zakasniti.- Da, gospodine.- Koliko puta treba da ti ponovim da mi ne kažeš gospodine nego

deda?Izašli su na ulicu.- Da, gospodine - rekao je Huan dok mu je pružao ruku.

Kad su u visini Bajlena prelazili Gran Vije, shvatio je da ih prate.Dvojica u crnom, veoma kratko podšišani, gotovo obrijanih glava. Madaje jedan bio viši a drugi krupniji, izgledali su kao blizanci. Bila je tobesmislena protivrečnost, ali zlo se uvek ponavlja, pomislio je. U nekomod svojih dela čak je to i ovekovečio. Ispustio je nekoliko mrvica hleba irekao dečaku:

- Zapamti, Huane: grad je kao šuma, a ja sam život proveoispunjavajući ga belezima da bih mogao da se vratim kući, kao Ivica iMarica. Seti se uvek bajke koju ti je pričao deda, one koju sam ti i jarastumačio u vozu, i koju sam ti toliko puta ispričao.

- Nešto se dešava?- Sećaš li se simbola? - upitao je ne odgovarajući na dečakovo pitanje.- Da, naravno da ih se sećam. Toliko ste mi ih puta ponovili... -

Spremao se da ih nabroji naučenim redom, kad ga je utom učiteljprekinuo.

- Tišina! - povikao je.Huan se uplašio.- A zvezdane staze? - gotovo šapatom je rekao, i dalje gledajući

ispred sebe.

- Žmureći - promrmljao je sasvim tiho jer mu je bilo jasno da sesprema nešto ozbiljno.

Starac je pokušao da se pribere. Bili su blizu trga Tetuan, izmeđuŽirone i Bajlena. Dve muške prilike u crnom, na samo nekoliko metara odnjih, pretvarali su se da su slučajni prolaznici. Starac je znao da je samopitanje trenutka kada će se nešto desiti; mora da spase malog. Pogledaoje na svoj sat: bilo je šest i pet. Dečak neće s njime preći ulicu Kortes. Taulica je u stvari bila široki bulevar sa drvoredima s obe strane i jednimsredišnjim kolovozom za saobraćaj u oba smera. Sredinom kolovoza bilisu postavljeni stubovi od kovanog gvožđa, električni vodovi za napajanjegrada strujom i naponski vodovi za tramvaj koji saobraćaju u oba smera.Tu će ga presresti, pomislio je. To je prometno, javno mesto, kaoporučeno za ubice koje dobro znaju svoj posao, pa će, koristeći opštuzbunjenost, dejstvovati brzo i odlučno.

On, koga je pratio glas čoveka nezgodne naravi, poželeo je da zagrli ipoljubi dečaka, ali nije smeo da privuče pažnju one dvojice. Dečak jemnogo toga naučio, znao je šta mu valja uraditi. Na početku nije biosaglasan sa ostalima. Kako može da podučava dete i da ga pretvori ujednog od vitezova, u poslednjeg među njima, u onoga koji će bitizadužen da prvo sačuva, a potom i ispuni proročanstvo? Pa, upravo zbogtoga, zbog toga što je dete u pitanju. Niko neće u njega posumnjati.Osim toga, dečak je bio izabran.

Ali bio je još mali, a za koji čas će ostati sam, pomislio je.- Huane, skokni do kioska i kupi mi novine - rekao mu je, pružajući mu

novčić.- Ali nikada novine ne kupujemo ovde.- Poslušaj što ti kažem, jesi li razumeo?Razumeo je. Znao je da je kucnuo čas. Dečak je uzeo novčić. Starac

ga je stegao za zglavak.- Mi smo se izgubili, Huane. Zapamti. Izgubili smo se u šumi a treba

da se vratimo kući. Zbog toga sam život proveo puneći ovaj gradkamenjem, znakovima, iscrtavajući mapu. Seti se Začarane kuće; u njojživi zlotvor. Treba ga savladati da bi se dobilo blago. Tada, i samo tada,moći ćemo da se zauvek vratimo na svoje. Jer on će doći. Zapamti,Huane, zapamti to što sam ti više puta rekao: ni ti ni ja nećemo stupiti uObećanu zemlju, čak ni tvoja deca. Mnogo će vremena proteći pre negošto se proročanstvo obistini. Ali, iako hramnije gotov, sve jeveć iscrtano.Obistiniće se na početku novog hiljadugodišta i to će uraditi neko odtvojih, kome ćeš nadenuti ime Marija.

Dečak je pokušao da ga zagrli.

- Ne, ne smeš! Idi sad! Naši će ti pomoći. Džin će te pronaći... I seti sekornjače, možda ćeš jednog dana morati da sakriješ tajnu.

Huan se okrenuo put kioska prolazeći ispred one dvojice. Zatražio jeprimerak lista Veu da Katalunja, platio i sačekao. Ni trenutka nije skidaopogled sa učitelja.

Dečak je sve video.Sporim korakom, učitelj je prešao raskrsnicu do poprečnog kolovoza.

Dvojica u crnom su postupili isto tako i namestili se sa obe strane. Učiteljje video kako se iz ulice Žirona primiče tramvaj. Drugi tramvaj je išao usuprotnom smeru. Tada je osetio da ga neko snažno gura, izgubio jeravnotežu i udario glavom o metalni stub. Zavrtelo mu se u glavi, ali ganeka nova sila obori nazad i na leđa pade preko šina. Dečak je videokako drugi tramvaj prelazi preko njegovog tela i kako se ona dvojica,pošto su gurnula učitelja, bacaju na njega da mu pretresu odeću,koristeći opštu pometnju, vrisku i zbrku koju je navodni udes izazvao.Umalo da ne potrči prema učitelju i izudara onu dvojicu zlikovaca. Ali ne,morao je verno da ispuni sve što mu je učitelj rekao.

Pre nego što se dao u bekstvo, video je lice ubica. Oni su ga tražilipogledom, ali nisu mogli da ga vide jer se bio sakrio. On, međutim, jestevideo to što su pokazivale oči zlotvora: strah, razočaranje i okrutnost.Ništa im nije vredelo. Ništa nisu pronašli.

Graja se povećala, prišli su neki prolaznici. Neko je predložio daskitnicu odvedu u prihvatilište za beskućnike San Pedro, ali nijedan odtrojice vozača najbližih taksija kao da nije bio raspoložen da preveze togbednika bez ijednog dokumenta uz sebe.

Dvojica nasilnika su i dalje koristili metež i tako došli do kioska.- Gde je dečak?- Koji dečak? - upitao je prodavac novina.Obuzeti nervozom i srdžbom, zapodenuli su raspravu sa prodavcem;

to je privuklo pažnju jednog pripadnika Benemerite, koji beše stigao namesto navodnog udesa.

- Krenimo! - rekao je svom sadrugu razbijač piskavog glasa.Udaljili su se zverajući na sve strane - obuzimala ih je rastuća

strepnja.Gde se denulo to prokleto dete?Obojica su znali da ga neće naći. Obojica su znali da su već mrtvi.

9.- Omanuli ste.- Stari nije imao ništa sa sobom.- Jeste li sigurni?- Temeljno smo ga pretresli. U jednom džepu je imao nešto suvog

grožđa, kikiriki i mrvice hleba.- Mrvice hleba?... kikiriki?... Još mi se podsmevate?- Taman posla! Već smo vam rekli da je stari lud. Ponekad bi mrvice

bacao golubovima koji su ga stalno pratili. Ljudi su ga gledali u čudu, bioje to pravi cirkus. Često je prosio na ulici. Oblačio se kao skitnica i nikonije mogao da ga prepozna.

- Znam da je sav svoj novac dao za siromahe, za svoje veliko delo, aline i da je prosio na ulici!

Asmodeo je bio besan. Povod tom sastanku nije bio u tome da saznazašto je jedan šašavi starac, prepun para, pri tom jedan od ljudi kojimase svi u gradu najviše dive i poštuju ga, živeo kao prosjak, zašto se nosiokao bednik i zašto je delio sva svoja dobra. Ne. Desilo se nešto što jeizmicalo njegovoj kontroli a to je upravo i bilo ono što je želeo da sazna.Hteo je da sazna zašto prokleti starac nije tajnu nosio sa sobom, kad jegodinama spavao s njom.

- Ništa drugo nije imao?- Jedno izdanje jevanđelja u drugom džepu. Ništa drugo. Ni jedan

jedini papir koji bi omogućio njegovu identifikaciju.- Temeljno smo ga pretresli - ponovio je onaj drugi, kao da moli za

oproštaj.- Pretpostavljam da je mrtav.- U to nema sumnje.- Jeste li doneli knjigu?Ćutanje dvojice uhoda još ga je više ražestilo. Nisu je doneli. Toj

dvojici kretena nije ni proletelo kroz glavu da Jevanđelje možda sadržineki ključ, neki trag o najvećoj tajni u istoriji. Asmodeo je mogao togčasa da ih skrati za glavu.

- Vi mislite da ja naređujem da neko iz čista mira bude ubijen? -upitao je izvan sebe.

Nisu odgovorili jer, mada to nije bio slučaj, ta je mogućnost, ipak,postojala u Asmodeovoj glavi. Dobro su to znali. Ubijanje radi ubijanja

predstavlja zadovoljstvo koje jedino onaj koji ga je iskusio može darazume i pravilno vrednuje. Zadovoljstvo teško uporedivo s bilo kojimdrugim.

- Čovek koga ste likvidirali posedovao je tajnu koja može da izmeniistoriju sveta. Prokleti starac i oni njegovi godinama su se već nosilimišlju da nas potpuno izbrišu sa lica zemlje. Ne samo nas, nego i mnogeod onih koji za sebe tvrde da su njihovi sledbenici.

- Ništa ne razumem - rekao je onaj krupniji.- Šta imaš i da razumeš, idiote! Obojica ste doveli u opasnost naš

opstanak. Vekovima pazimo da se ne ostvari to prokleto proročanstvo.- Možda ju je sakrio negde drugde. Možemo da provalimo u njegovu

radionicu. Neće nam biti teško, uveravam vas. Naći ćemo je, samo namtreba nekoliko časova.

- Nema vremena. Verovatno su već otkrili ko je starac koji leži natramvajskim šinama pa radionici neće moći da se priđe. Osim toga, zarmislite da su njegovi tako ograničeni?... Ne, tajna nije tamo. Tu se neštone uklapa.

Njih dvojica su to znali. Znali su koja se karika u ovom lancu ne uklapapa im se činilo prosto neverovatnim to što Asmodeo nije i sam već došaodo toga. Njihov cilj nije bio da pretresaju radionicu, već da dobiju uvremenu i pokušaju da nađu tog balavca pa da, ako ga ne pronađu,pobegnu što dalje od njega i ostanu sakriveni zanavek. Ako na zemlji ili upaklu uopšte i postoji takvo mesto.

Kada je postavio sledeće pitanje, znali su već da je prekasno.- Neko dete je bilo s njim, zar ne?- Da, dečak je išao sa starim.- On je zastao, jer ga je stari poslao po novine.- I ništa niste posumnjali?... Zar nije on novine uvek kupovao u kiosku

na trgu Urkinaona?Žbirovi nisu odgovarali.- Mislim da je znao da će umreti - rekao je onaj sa piskavim glasom.- Naravno da je znao, budale! Prozreo vas je i poslužio se dečakom

kao pismonošom. Tajna je bila kod dečaka, a vi ste dozvolili da vampobegne!

- Naći ćemo ga. Ovoga puta nećemo promašiti.- Neće biti ovoga puta. Čuvam vas za drugu misiju.- Nije mi jasno... ne idemo dakle po tog balavca?- Pođite sa ostalima. Uskoro ću vas pozvati.Asmodeo je video kako izlaze. Kad je ostao sam skinuo je masku.

Njegove pepeljaste oči, tvrde i bezizražajne, ličile su na vatrene

plamenove. Ovi glupaci će skupo platiti. Ponovo je stavio masku i rekao:- Bitru!Njegovverni pomoćnik iskrsnu iz senki. Stajao je skriven u kripti, iza

jednog od lukova, prisluškivao je razgovor sa tom dvojicom šupljoglavacakoje će po prilici sada morati da smakne. Bitru ne izgovori ni reč negopođe s njim do druge odaje.

Odavno nije u nju ulazio. Tamo je položio zakletvu o pristupanju loži.Petougaona krstionica je i dalje bila u sredini zamračene prostorije, saidolom u svojoj unutrašnjosti. Nad krstionicom je, poput lampe, bilazakrvavljena metalna konstrukcija. Iz nje jedno telo je postepenoprolivalo svoju krv preko Bafometove glave. To je vrsta smrti koja čeka ionu dvojicu: sporo umiranje koje može potrajati satima, živi zatvoreni uhermetičkoj armaturi dok ne ispuste i poslednji uzdah.

- Smrt je život... Vatra proždire moje žile, ali moja ruka drži bodež -rekao je gledajući u čoveka koji je polako krvario u unutrašnjosti metalnerešetke nad krstionicom.

- Spreman sam - rekao je Bitru.Bilo je priznanja, potpune odanosti i bespogovorne predanosti u glasu

naslednika trona. On je bio njegov Bog.- Reč je o dečaku od nekih jedanaest godina. Izgubio se u gradu i

sada je preplašen. Za njega je grad šuma... znaš već kakva su deca...Ne, nije znao; i sam je prestao da bude dete kada ga je, sa tri godine,

napastvovao otac, uvek mastan pijanac koji je i bazdio na alkohol, a kojije radio u Kopnenom i pomorskom mašinskom preduzeću.

-... preplašen je - ponovio je - ali mora da krije tajnu dok ne kucnečas.

- Taj čas neće kucnuti.- Tako je, Bitru. Mora tako da bude, ili ćemo zauvek nestati.- Neću to dozvoliti.- Znam; znam da ćeš uraditi sve što bude u tvojoj moći, ali ne

verujem da ćeš večeras naći dečaka; ta dvojica bilmeza, osim što supogubili trag, učinili su da izgubimo dragoceno vreme. Ipak, moramo dapokušamo; večeras imamo mnogo posla.

- Ubiću ga, srce ću mu svojim rukama iščupati.- Bitru, ne preteruj. Potreban mi je živ. Siguran sam da će ga oni

štititi. Znaju koliko i mi. Poznajem ih previše dobro. Bez svetlosti nematame, razumeš, Bitru?

- Ne. Odavno ste mogli da ih uništite. Oni su naši neprijatelji, znaju zanaše postojanje, zadaju nam udarce, ubijaju nas i...

- Tako je već vekovima - presekao je Asmodeo.

- Ali, ja sam ih držao u šaci; mogao sam da ih raznesem u vazduh.Svršena stvar. Savršen plan... Ne razumem zašto...

- Bitru, Bitru, sine moj! - uzviknuo je pokroviteljski.- Ti i tvoji prikani revolveraši i palikuće. Ti si najbolji, ali se ponekad

ponašaš kao malo dete. Bombe i pucnjava su u redu, ali za druge stvari.To i jeste jedan od naših ciljeva: da se potrudimo da ovaj grad i đaljeostane opasan. Šta se nas tiču poslovi tih trulih buržuja i usranihindustrijalaca i njihovih govnjivih radnika!... Zar misliš da ja imam dušuanarhiste? Da mene zanimaju budalaštine kakva je „svakome premasposobnosti, svakome prema potrebama“? Da se zanosim beskonfliktnimdruštvom, zasnovanim na učešću pojedinca? Zar zaista veruješ da mezanima osvajanje hleba, ili da se zalažem kako bi vajni preduzetnici iburžuji nastavili da pregovaraju po svome dok i dalje povaljuju radnice usvojim fabrikama u Pueblu Nuevu, i dok pucnjavom rasteruju njihovemuževe rogonje što se zamajavaju anarhizmom, socijalizmom i timsmrdljivim komunizmom...? Ne, Bitru, nikako. Važan je opšti haos, stalninered u društvu! Grad fizički i društveno bolestan, izjedan zločinom idivljanjem. Zbog toga ti i dopuštam da i dalje bacaš te svoje bombice ida pucaš u slatke male radnike, u prodane popove i u te debeloguzepreduzetnike. To, doduše, nije sada najpreče, ali jeste sastavni deoplana. Ovaj grad i dalje mora da bude pakao.

- Dakle, i dalje mogu da ih ubijam?- Naravno, sine moj. Ali bez uživljavanja, i samo u slobodno vreme. A

naročito bez ikakve ideologije. Ne smeš da se izlažeš i da naskompromituješ.

- Znam ko je moj gospodar.- To je u redu, sine. Čovek mora uvek da se seti ruke koja ga hrani a

ti... ti nisi anarhista, kao tvoj otac.Poslednja reč ga je potpuno izbacila iz ravnoteže, kao da mu se

orsinijeva bomba raspukla u grudima.- Ja nemam oca! Vi ste moj otac!- Izvini, Bitru, nisam hteo da te uvredim. Samo želim da se ne

zavaravaš i da ne smetneš s uma da si ti ubica i psihopata.- Naravno. Vi ste me svemu naučili. Još se sećam vaših reči kada sam

smakao onog jadnička koji je samo nastojao da mi pomogne.- Tvoj prvi zločin?- Prvi se ne računa, Asmodeo; tada sam isterivao pravdu. Osim toga,

verovatno bi umro i ovako i onako.- Još se sećaš mojih reči?- „Jednom treba početi, taj trenutak je tako dobar kao i bilo koji drugi“

- prisetio se Bitru.Da, njegov najbolji učenik, pomislio je zadovoljno.- Pa, jesam li bio u pravu?- Još kako! Ubiti je kao i bilo šta drugo. Treba samo početi. Posle

prvog ubistva, ostala dolaze sama.- Idi, sinko, nemoj da se zadržavaš; imamo posla.

10.Bitru se rodio kao Edmundo Ros jednog kišnog februarskog jutra u

jednoj uzanoj uličici, u kvartu Barsaluneta, koja se završavala kod pijace.U toj četvrtini kuće - staro ribarsko zdanje je četiri puta pregrađivano doknije spalo na trideset pet kvadratnih metara, gotovo bez ventilacije iosvetljenja - njegovoj majci Huani Vidal na porođaju su pomogle dvesusetke. Dete će se zvati Edmundo, kao mladić iz onog romana koji senjoj toliko sviđa, a koga su izneverila njegova tri najbolja prijatelja.Huana Vidal nije umela da čita, ali je zato znao paroh koji je svakopopodne nekoliko stranica iz te knjige čitao svoj deci te zabiti u Taragoni.

Sa devetnaest godina devojka je počela da radi kao služavka u kućinekih buržuja u ulici Kumers, preko puta pijace Borne. Njene gazde sudržale nekoliko tezgi na pijaci i nekoliko prodavnica semena i kolonijalnerobe u obližnjoj ulici Monkada.

Mesec dana pošto je stupila na taj posao, gazda ju je potražio i, podpretnjom da će je otpustiti, pridobio je njenu naklonost. Ubrzo potom,ostala je u drugom stanju. Gazdarica je primetila i devojka joj je priznalaistinu.

- Moj muž to ne radi s kurvama - odgovorila je prezrivo.Izbacila ju je na ulicu kao pseto.Gospodin Fito jeste bio ženskaroš, to je bilo jače od njega, ali prvi put

u životu osećao je poštovanje prema nekome koji je, uz to, nosio njegovodete. U tajnosti je pomagao devojci, dok njegova žena nije i to otkrila, pamu dala ultimatum.

Gospodin Fito je potražio rešenje. Kod njega je radio čovek odpoverenja čiji je sin bio zaposlen u Mašinskom preduzeću.

- Nije baš neka pamet, gospodine.- Ali, hoće li pristati?- Pa ako gospodin sve sredi, on može da se oženi devojkom i da se

stara o detetu. Poznajem svoga sina. Ne vredi previše, ali ako je devojkačista i savesna i vi sve lepo sredite, stvar je dogovorena.

Fito je obećao da će svakog meseca isplaćivati utvrđenu svotu, a onaće obilato da uveća platu što ju je mladi Rafael Ros zarađivao uKopnenom i pomorskom mašinskom preduzeću. Venčali su se.

Ali na dan porođaja Ros je više voleo da se provede u jednoj krčmiBarsalunete jedući hobotnicu i pijući crno vino dok se kartao; na kraju

krajeva, to kopile i nije njegovo.Tri godine kasnije novac je prestao da pristiže. Pijančenje i batinanje

su stigli ubrzo posle toga. Huana je to mogla još nekako i da izdrži.Najzad, i njena majka je godinama živela u sličnim okolnostima. Ali njenotac nikad nije dotakao neko dete. A ovaj perverznjak, pošto bi je istukaoi zaključao u sobi, mnogim noćima je davao sebi oduška pogano seiživljavajući nad malim.

Edmundo Ros je živeo u paklu ispunjen svakojakim strahovima dojutra15. marta 1908. Bilo mujetada osam godina.

Tih dana se desilo nekoliko atentata u različitim krajevima Barselone.Povod je bila poseta Njegovog veličanstva don Alfonsa XIII. Atentati supočeli 10, kada su tri eksplozivne naprave eksplodirale na keju Zidine asutradan još nekoliko u Ataransasu. Iza tog talasa atentata bio je, sasvimizvesno, Huan Rulj koji je, uz to, bio gradonačelnikov čovek.

Tog jutra, 15. marta Edmundo je pratio Rosa u okolini pijace Bokerija.Ros se bio dogovorio da se nađe sa dvojicom starih drugova za koje jetrebalo da obavi neki posao.

- Sačekaj me tu, kenjcu - rekao je Ros dečaku lupajući ga po glavi.Dečak je ostao sam pored jedne cvećare na Ramblama dok je Ros

prelazio ulicu put ulaska na pijacu. Tamo su ga čekali drugovi. Dečak jevideo kako Ros vadi mali paket iz džepa i kako ga predaje jednome odnjih. Drugi mu je ispružio, ne brojeći, svežanj novčanica koji je Ros primiozadovoljan sobom. Posle toga više ništa nije video.

Zaglušila ga je buka. Brdo prašine, dima i vatre sručilo se na trimuškarca i na još neke ljude koji su u tom trenutku prolazili pored njih.

Eksplodirala je jedna bomba.Edmundo je čuo buku na sve strane i prešao na drugu stranu ulice kao

u snu. Svi su se udaljavali s lica mesta; umesto toga, on se primakao dokdim nije i njega obavijao. Edmundo se nije plašio.

Ros je ležao na podu. Topla i raskrvavljena, njegova leva ruka se jošpomerala na nekoliko metara od tela. Ostala dvojica su bila mrtva,doslovno raznete utrobe.

- Biće sve u redu, mali... Pomozi mi... ova anarhistička đubrad. Jebemti bombu! Baš je mene morala da strefi... Ali... Šta to radiš, bre? Mrdni seveć jednom!

Edmundo je klečao pored njega i samo se smeškao.- Kad ti kažem da mi pomogneš, pederčino! - rekao je lupajući mu dva

šamara preostalom rukom.Edmundo je dohvatio komad kaldrme koju eksplozija beše razlokala.- Šta to radiš! - povikao je Ros.

Edmundo nije prestajao da ga tim teškim komadom ritmički udara,sve dok Rosovo lice nije postalo bezoblična masa koja se na krajurastvorila u zemlji.

A onda ga je ugledao. Tamo je bio i Asmodeo, sa svojom maskom,svojim plaštom i svojim štapom. Asmodeo ispruži ruku dečaku i dečakpoljubi prsten. Edmundo je konačno imao pravog oca.

Edmundo Ros se nije vratio kući.Deset godina posle toga, polovina orsinijevih bombi koje su prštale po

Barseloni nosila je njegova obeležja. On nije imao ideala ali, sasedamnaest godina, učestvovao je u prvom revolucionarnom generalnomštrajku i sukobio se s vojnicima koji su sa trga Katalunje upravljalitopovima uperenim na aveniju Puerta del Anhel. Nekoliko meseci kasnije,radnici su izdejstvovali uvođenje osmočasovnog radnog dana, asedmočasovnog u rudarstvu. To će pokrenuti lavinu, pomislio jeEdmundo.

I tako je i bilo, jedanaestog oktobra kralj je potpisao ukaz kojim se uBarseloni ustanovljava mešovita komisija radnika i poslodavaca s ciljemda se iznadu socijalna rešenja u celoj Kataloniji. Ali udruženjeposlodavaca, već pogodeno osmočasovnim radnim danom, postajalo jesve ratobornije. Čak je pripretilo vladi, upozoravajući je da neće dužetrpeti opšte rasulo u društvu.

Edmundo je bio jedan od zaduženih za organizovanje revolveraša priudruženju poslodavaca, a po nalogu barselonskog guvernera. Rat međurazličitim društvenim snagama bio je pripremljen, a on je osposobiojednu i drugu stranu za baratanje vatrenim oružjem i eksplozivima.

Edmundo je krenuo u protivnapad - posle smenjivanja barselonskogguvernera zbog „prekoračenja dužnosti“, kako to je to vlada sročila. Biomu je potreban efektan potez, nešto krupno. Tako je organizovao atentatu kojem umalo nije poginuo lider anarhosindikalista Anhel Pestanja.Trebalo je da održi miting u Manresi, pa su se onamo uputili Edmundo injegovi ljudi. Šteta što su ga samo ranili.

Edmundo je ipak bio bez premca i što se tiče bacanja ručnih bombi.Prema policijskim podacima, za pet godina je preko trista pedeset ljudinastradalo od njih u Barseloni. Na Edmunda otpada preko polovine togbroja.

Nema sumnje da mu sindikalci najbolje leže, kao, uostalom, i onogmartovskog predvečerja. Bilo je sedam i pet. Popio je svoje pivo i izašaoiz bara u ulici Rubados, gde je sačekao da bude vreme da se nađe sasvojom žrtvom. Od bara do broja devetnaest ulice San Rafael bio je samojedan korak. Tamo su već bili njegovi pomoćnici, koji su čekali na njega

pošto su već zauzeli položaje. On je stigao pre žrtve i stao je da je čekana dogovorenom mestu. Prošlo je bilo samo desetak minuta doksindikalni prvak nije konačno naišao ulicom u pratnji još jedne osobe, ada ni slutio nije šta će mu se desiti.

Eđmundo je prešao ulicu, prišao žrtvi, odlučno podigao pištolj iispraznio šaržer u njegov potiljak.

Salvador Segi, poznat kao Šećerko, predstavnik umerene frakcijeNacionalne konfederacije rada, pao je na mestu mrtav. Bilo je sedam ipetnaest.

Asmodeo je znao da je taj junoša najbolji. Čuvao ga je i podučavaokao svoga sina. Grad Barselona i neprekidni sukobi između radnika iposlodavaca postali su njegov poligon za uvežbavanje. Edmundo je našaopravog oca koji mu, uz to, ništa ne uskraćuje, već ga uvodi u tajneKonzole. Prihvatio je promenu imena, kao i da radi za njega, šireći užas inered na svakom koraku.

Bio je novi kraljević, novi princ, prestolonaslednik, sa zadatkom dasebi postepeno napravi isto lice: masku zla. Edmundo Ros, sada Bitru,biće njegov naslednik; novi Azmodej. Asmodeo mora da ga uvežbava: toje tako već vekovima.

Bitru ga je samo za jedno zamolio.Huana Vidal više nikad nije videla svoje dete, ali joj je svake nedelje

stizao koverat sa dovoljno novca da živi lagodnije čak i od generalnogkapetana Katalonije.

11.Huan je znao šta treba da uradi, ali je bio veoma uplašen. Poslušao je

učitelja i brzo se udaljio s kobnog mesta. Ali strah ga je zbunio pa se nakraju izgubio. Činilo mu se da na licima malobrojnih prolaznika vidi licaubica svog učitelja. Bio je ubeđen da idu za njim da ga ubiju i otmu mutajnu.

Ali on je bio izabran i nikako ne sme da izneveri učitelja. Osim toga,on je vitez. Najmlađi od svih. Vitez koji poznaje ogroman rad svogučitelja. Mnogo puta mu je ponovio: „Potrebno je mnogo godina da sedovrši delo kao ovo koje ja radim, kao i rad niza pokolenja. Mojinastavljači će utisnuti pečat svoje ličnosti; nije to važno, jer ono glavno jeveć urađeno, plan je već postavljen i sad može da se upotpuni... Ni ti nija nećemo stupiti u Obećanu zemlju... biće to neko od tvojih, kome ćešnadenuti ime Marija“.

Da, Huan je znao šta treba da uradi. Samo treba da se seti redosleda;on će mu ukazati na put kojim treba da nastavi dalje. Ali se mnogoplašio. Nesvesno, koraci ga odvedoše u blizinu radionice. To je bilagreška, jer će ga ubice najverovatnije potražiti tamo, pomislio je Huan.Ali, možda će ga tamo potražiti i učiteljevi prijatelji.

Predvečerje tog sedmog juna imalo je nešto tajnovito u sebi. Bilo jeveoma toplo; njemu je, međutim, bilo hladno. Nebo je dobijalo crveneprelive kao od prolivene krvi. Sakrio se u skladištu građevinskogmaterijala blizu radionice. Pokušao je da misli, da dovede u red svojemisli. Ne sme da podbaci. Treba da savlada strah. Nije znao koliko jevremena već proveo tamo, ali već je noć pala i na osnovu žagora koji serazlegao oko radionice, shvatio je da mora da je već veoma kasno i da seučiteljevo odsustvo već pročulo. Mogao je da pređe čistinu i da sedomogne radionice. Tamo bi bio bezbedan. Ali ne, on mora da ispunjavanalog svoga učitelja. Uz to, činilo mu se da vidi ubice kako se vrzmajuokolo, reklo bi se da nisu sami; još ga neki ljudi traže. Huan je odlučio dase udalji otuda.

Potrčao je sve dok nije stigao do šume koja je delila grad na dva dela.Treba da je prođe i da izbije na drugu stranu, a da ne bude otkriven.Sakrio se iza drveta. Nikoga nije bilo. Prošao je kroz šumu i nastavio dasilazi. Pogrešio je. I ne primećujući, beše stigao do trga Tetuan, vrlo blizumesta gde je učitelj ubijen. Osetio se izgubljenim, ali je ipak morao da

nastavi. Bat njegovih koraka mešao mu se s koracima njegovihprogonitelja. I ne znajući kako, zašao je u lavirint uzanih uličica. Srce muje bilo kao razulareni konj. Hteo je da sazna gde je. Pogledao je natpis,ali jedva da ga je pročitao, koliko je bilo mračno. Konačno pročita „Karedal Vidra". Produžio je dalje. Ulica je izbijala na veliki pravougaoni trg saogromnim natkrivenim tremom. Seo je na tle i naslonio se na jedan odstubova. Mora da se povrati i da razmisli. Ništa ne dobija trčeći s kraja nakraj grada. On zna redosled jer mu je učitelj nedeljama pokazivao putbacajući mrvice hleba. Mrvice su označavale mesta koja treba da upamtia, osim toga, ko je to mogao i da pomisli? Samo su njih dvojica znali,ostali su viđali šašavog starca koji, u pratnji nekog dečaka, golubovimabaca mrvice kao da nema pametnija posla. Po prilici, to su pomislili istarčevi neprijatelji koji su ga uhodili iz dana u dan. Huan se setioredosleda. Upravo se spremao da ustane i da nastavi, kad ga nekanadljudska snagapodižeuvis. Hteo je da vrisne, ali jedna ogromna šakazaklopila mu je usta.

- Nemoj da vičeš, mladiću! Ja sam prijatelj.Dečak se nije čak ni otimao.- Bio sam prijatelj tvog učitelja i tu sam da ti pomognem. Jesi li

razumeo šta sam ti rekao? Ako jesi, lagano podigni jednu ruku pa ću tepustiti.

Huan je uradio kako mu je naložio džin.Nepoznati ga je pustio. Taj džin, nalik na beskućnika, pobuđivao mu je

oprečna osećanja: s jedne strane je osećao privlačnost i poverenje; sdruge, nemir mu je mutio razum. Džin je izgledao kao da je došao iznekog drugog vremena: imao je dugu kosu, gustu i veoma crnu bradu, abio je obučen kao monah. Huan je video kako je ispod mantije isukaoveliki mač. Sve se odigralo vrlo brzo, ali je uspeo da na košulji ispodmantije vidi sliku kedra.

- Ti si vitez!- Tišina, mladiću! Jesam, ja sam vitez.- I ja sam - rekao je dečak. Sada je znao da može da se uzda u džina.- Video sam ih kako se vrzmaju ovuda... Čak sam video i samog

Bitrua...- Bitrua?- Da, najgoreg među njima, sinko. Bezdušni ubica. On je stalno u lovu.

Bolje da pođemo odavde u tišini.Onda dečak nije mogao više da se suzdrži pa se zaplakao. Džin ga je

primakao sebi dok se on gušio u isprekidanim jecajima.- Ubili su ga... oni su ga gurnuli. Sve sam video. Njega je pregazio

tramvaj.- Smiri se, mladiću; znam. Ja ću ti pomoći. Treba da se prisetiš, to je

važno. Možda ti je učitelj nešto rekao.- U poslednje vreme nisam ostajao da se igram u radionici, zajedno

smo odlazili na misu. Učitelj mi je ispričao da je grad šuma, da živimoizgubljeni u njoj, da je ceo život proveo puneći šumu kamenjem iznakovima kako bi se vratio kući. To je sve što mi je rekao.

- Da, izgubljen u šumi, kao u bajci - rekao je džin.- I moj deda mi je pričao tu bajku kad sam bio mali, posle i učitelj,

sada vi...- Jeste, mladiću: treba da ideš stazom bajke, moraš da se zagubiš u

šumi da bi je razumeo.- Gospodine, ali oni su njega ubili... -ponovio je dečak.- Prava tragedija, jeste. Ali mi je potrebno da načiniš još jedan napor.

Ne smeš da se rastužiš. Zar nisi vitez?- Jesam, gospodine, kao i vi.- Mi ćemo te štititi, pokazaćemo ti mnogo toga kako bi mogao da

razumeš, ali sada je važno da se prisetiš. Imaj na umu da ima zlih ljudikoji nikako neće da učitelj uspe.

- Ponekad bismo pre podne šetali zajedno i učitelj je tada bacaomrvice hleba na mestima uz put kojeg treba da se setim; onda bi mipokazao simbol.

- Ti si veoma promućuran dečak, zato je učitelj imao poverenja utebe. Osim toga, ko bi posumnjao u dete?

- Zbog toga mi je ovo dao - rekao je Huan pošto je iz džepa izvadiomalu vreću.

- Tajna! - rekao je džin zapanjen. - Sačuvaj je, moramo da jeodbranimo čak i životima, ako bude trebalo. Nikako ne može da padneAsmodeu u ruke.

- Ko je Asmodeo?- Makar ne znao ko je, čim ga budeš video, ti ćeš ga prepoznati. Daj

Bože da se to nikada ne desi.Ali da, sada ga se sećao, jednom ga beše video, jedne noći dok je

učitelj radio.Dečak više ništa nije upitao, zavukao je ruku u vrećicu i rekao:- Tu je jedan papir.- Treba da ga pročitaš. Posle ćemo ga uništiti.Huan je izvadio papir i pročitao:- „Huane, dragi moj mali pomoćniče, nemoj da se plašiš. Moja braća

će ti pomoći. Sada treba da sačuvaš tajnu, treba da je kriješ držeći se

uputstava. Ona će ti pomoći. Posle, kada ispuniš svoju misiju, treba dasačekamo dok se put ne pojavi iznova. To će se desiti kroz mnogogodina, Huane. Kada se ispune reči Očenaša ’Kako na nebu tako i nazemlji’. Tada će neko tvoje krvi ispuniti proročanstvo“.

Gotovo. Možete da ga spalite - zaključio je Huan predajući pismodžinu.

Tako i bi urađeno.Jednu ruku je dao dečaku, drugom je držao mač. U međuvremenu su

već bili stigli do sredine trga, do svetiljke oko središnje fontane.- Huan, Huan, 2 pa da... kako se nisam toga ranije setio? Pa ti se

zoveš isto kao i Krstitelj, naravno. „Potrebno je da on poraste i da se jasmanjim“ - rekao je prisećajući se rečenice iz Jevanđelja. - Jovan Krstiteljje prethodio novom čoveku... stari čovek mora da umre... i OtkrivenjeJovanovo to najavljuje; to je bilo omiljeno štivo tvog učitelja. - Džin, savpotresen, pogledao je u dečaka i potvrdio:

- Godinama je gradio temelje novog Jerusalima.- Znam - rekao je dečak.Onda je džin podigao mač i pokazao na jednu svetiljku.- A tu je, mladiću, prvi ključ: zmija. Uroboros, sve u jednom... En to

pan, svetlosna zmija koja obitava na nebu, na Mlečnom putu. ZmijaJormungand iz nordijske mitologije. Kružni simbol vrhunskog dela,početak i kraj koji spaja svesno sa nesvesnim. Vidiš li dve isprepletanezmije na svetiljki?

- Vidim, ali mi ništa nije jasno.- Hermesov kaducej! Reč je o veoma staroj veštini... o alhemiji.Primetio je da dečak ne razume ništa od onoga što mu govori. Iako je

vitez, predstoji mu još mnogo učenja, uistinu, malo je vremena proveo snjim i on je tek početnik.

- Duga je noć pred nama, Huane. Moramo da ispunimo misiju koju tije učitelj poverio. Samo ti znaš tačno mesto gde treba da odložiš svetinjusve dok ne dođe dan. Posle ćemo te skrivati kako te ne bi nikad našli; toje naša misija. Pođimo sada u vrt Hesperida. Tamo nas čeka zmaj, on jenjihov čuvar.

12.Oko pola jedanaest uveče vratar hrama koji se, zajedno sa ženom,

brinuo o sobi i ishrani maestra i njegovog šegrta, uputio se ka kućiparoha Hila Paresa. Maestro i dečak se nisu vratili u uobičajeno vreme tesu on i njegova porodica veoma zabrinuti. To nije njima svojstveno.

- Sačekaćemo još malo - rekao je otac Pares, koji je teško prikrivaosopstvenu zabrinutost. - Ako se uskoro ne pojave, unajmićemo taksi paćemo u prihvatilište. Ništa mi drugo ne pada na pamet.

Noć je bila mirna i veoma topla. Čudan spokoj ju je prožimao. Nisu sečuli pucnji; grupe anarhista i revolveraša kovali su planove i zavere poćumezima i jazbinama.

Otac Pares i vratar unajmili su jedno vozilo.- Ja ću da pođem, oče, vi ostanite ovde. Ako nešto saznam, javiću

vam.Vratar ode u prihvatilište Ronde.- Oko šest smo primili starijeg čoveka koji odgovara opisu, ali nije

imao nikakav dokument uz sebe. Na njega je naleteo tramvaj u uliciKortes.

- Gde je? U kojoj sobi? - upitao je vratar.- Ne, nije ovde. Starac je bio u veoma lošem stanju i mislim da su ga

prebacili u Kliničku bolnicu.Vratar se vratio po oca Paresa, ali pre toga se zaustavio kod broja

dvadeset šest San Pedrovog venca. Tamo živi arhitekt DomingoSugranjes. Vratar ga je kratko izvestio o ozbiljnosti slučaja i obojica suprodužili do kuće oca Paresa.

- Imamo leš koji odgovara opisu. Već je bio mrtav kad je primljen.Svoj trojici se krv sledi u žilama. Ne može biti da je maestro mrtav!- Jeste li sigurni da je to on?- Imamo zapuštenog starca koga je pregazio tramvaj.- Mnogi nastradaju od tramvaja - rekao je arhitekt.- Možemo li da ga pogledamo? - upitao je otac Pares.- Naravno, oče, samo izvolite.Ušli su u mrtvačnicu. Otac Pares je podigao čaršav. Bilo mu je žao

nesrećnika, ali, s druge strane, obradovao se jer to nije bio maestro. Bogće mu već oprostiti na radosti.

- Ako želite, mogu da pozovem prihvatilište gde su mu ukazali pomoć.

Obično vozači hitne pomoći odlučuju kuda će odvesti povređene - rekaoje službenik.

- Bili bismo vam veoma zahvalni - odgovorio je arhitekt.Službenik je obavio razgovor.- Jeste, tamo je još jedan beskućnik na koga je naleteo tramvaj...

Verovatno je prebačen u Santa Krus.- Hvala - rekli su sva trojica u isti glas.

Pošli su prema bolnici.Čovek sa šeširom naiđe na grupu časnih sestara. Bio je sav u crnom, u

besprekornim lakovanim cipelama i sa štapom čija je drška bila odslonovače. Jedna časna sestra je sa strane pogledala neobičan oblikdrške i osetila da je podilazi jeza. Čovek nije načinio nijedan gest,nikakavpozdrav nije uputio, nego je produžio dalje, sporo hodajućihodnicima bolnice Santa Krus. Pogledao je na sat: deset do dvanaest.

Nedugo zatim stigao je do sale Santo Tomas i prišao ležaju podbrojem devetnaest. Tamo je bio stari. Upravo se beše ispovedao.

Čovek u crnom stao je ispred kreveta. Prikovao je svoje neosetljive očiuz lice umirućeg. Talas vrućine beše zahvatio pola sveta, ali čovek ucrnom to nije primećivao. Njegova krv bila je kao u zmije. Štapom je uvazduhu iscrtao neke nerazumljive znakove dok je izgovarao čudnovatonadgrobno opelo. Umirući se primetno uzbudio, gotovo kao da je bio ugrču. Činilo se da je povratio svest, borio se, a taj napor ga još višeiznuruje.

- Dobro, vidim da me se sećaš. Smiri se... Jeste, prizvao sam njegovoime i ti si došao k svesti. Mnogo je vremena proteklo od tada.

Iz starčevog grla je izašao nečujan šapat. Jedno ime. Potom ga jeponovo oborio zamor.

- Da, ja sam. Mnogo je vremena proteklo, sećaš se? Zlikovac seprimakao, gotovo je dodirivao starčevo lice.

- Sada se zovem Asmodeo. - Napravio je pauzu a potom nastavio: -Nisi hteo da nam se pridružiš. Mogao si da imaš sve, ali si ti odabraopogrešan put. Odabrao si svet slabih. Pogledaj se, ti si stari prosjak. Bezičega, bez porodice. Ništa ti nije ostalo.

Asmodeo se udaljio pa je počeo da se vrti oko kreveta kao vuk okolovine; napravio je tako nekoliko krugova i onda nastavio da govori.

- Došao sam da ti kažem da je tvoj plan propao. Četrdeset tri godinerada nizašta. Pola života - prezrivo je izgovorio poslednju reč. - Na nekinačin ti se divim, znaš li to? Oduvek sam bio tvoja senka, otkad si odbioda me slediš, da mi se pridružiš. Uvek sam znao na čemu radiš. Napravio

je pauzu a potom je okrutnim glasom rekao Dohvatili smo šegrta. Propaosi. Tvoja igra je završena.

Starac se žestoko uzbudi, odmahujući glavom.- Da, imamo ga.Starac je prikovao svoje plave oči uz Asmodea. Zagledao se u dubinu

njegove duše i nasmejao se. Znao je da njegov protivnik laže. Zatvorio jeoči i mir se vratio u njega. Asmodeo nikada neće imati tajnu. Spasen je, anjegov plan, ranije ili kasnije, biće ostvaren.

- Prokleti luđače! Ti, propali kazandžijo! - uzviknuo je Asmodeoprepuštajući se napadu besa. Podigao je štap i pripretio umirućem dokmu je dalje upućivao psovke. Gde je mali?

Asmodeo shvati da mu to ovaj nikada neće reći. Bio je na korak odsmrti i želeo je da na onaj svet ode u miru.

Asmodeo samo što nije spustio štap na starca kad je začuo korake.Neki ljudi su ulazili pa su se približavali s kraja hodnika. Pokušao je dapovrati držanje. Imao je vremena još samo da kaže:

- Dabogda trunuo zajedno s tim svojim Bogom!

Otac Pares i Sugranjes stigli su u bolnicu tačno u ponoć. Rekoše im damaestro ne može da bude tamo; nema njegovog imena u registruprimljenih.

- A da li je primljen neko ko bi odgovarao opisu koji smo vam dali?Čovek pogleda u registar.- Da, oko osam uveče. Prosjak na koga je naleteo tramvaj. Nalazi se

na traumatološkom odeljenju bolnice Santo Tomas. Doktor Prim jedežurni lekar i on može da vam pruži više informacija.

- Hvala.Tri čoveka se uputiše ka traumatološkom odeljenju bolnice Santo

Tomas. Mimoišli su se sa čudnim čovekom potpuno u crnom. Poželeli sumu laku noć, ali neznanac nije odgovorio. Sva trojica su stigla do posteljepod brojem 19.

Jeste, bio je to on.

13.- Ima tri slomljena rebra, ali to je najmanje zlo. Mnogo je ozbiljnije to

što je doživeo težak potres mozga, a i srce mu je veoma oslabljeno -rekao je doktor Prim, koji je bio dežuran na odeljenju.

- Koliko je dugo bez svesti?- Otkad je primljen - odgovorio je lekar.Doktor je upitao o kome je reč, jer starac nije imao nikakav

dokument. Otac Pares mu je kazao ko je pacijent u njegovim rukama.Lekar nikako da se povrati od iznenađenja. Činilo mu se nemogućim, alineće dovesti u pitanje tvrdnju sveštenog lica koje pri tom dolazi u bolnicuu to neočekivano doba.

- Niko ga nije prepoznao, oče - rekao je lekar i dodao.- Ko je mogao i da pomisli da se pod ovako neuglednom odećom krio

tako znamenit čovek?- Nije se krio. Bio je svetac. Zavetovao se na siromaštvo pa je tako i

živeo. Nekom prilikom je čak izjavio da bi. voleo da umre u bolnici zasiromašne, kao jedan od njih.

Lekar samo što ne reče da je u tome uspeo, ali se uzdržao. Njegovuiskrenost mogli su da protumače kao neukusnu šalu. Znao je, međutim,da je pitanje časa kad će časna starina biti upokojena u Bogu.

Otac Pares, arhitekt Sugranjes i vratar vratili su se svako svojoj kući.Ali u preostalom delu noći nijedan od njih nije uspeo oka da sklopi. U šestujutro otac Pares je poslao poruku kanoniku i verskom starešini donFransisku, starčevom duhovnom vođi, ocu Agustinu Masu. Dogovorili suse da oko osam i petnaest pođu u bolnicu zajedno sa Segranjesom.

Kada su stigli na odeljenje, nekoliko lekara je radilo na identifikacijipovredenog, među njima i doktori Trenks i Oms. Svi su se slagali udijagnozi: moguća fraktura baze lobanje, potres mozga, više kontuzija ponogama i drugim delovima tela, erozije obraza i na levom uhu, i trislomljena rebra. Prijatelji su upitali da li je prebacivanje u neku privatnukliniku izvodljivo.

- Vožnja ambulantnim kolima je opasna - rekao je jedan.- Mi ćemo ga negovati kao što bi ga negovali i na privatnoj klinici -

potvrdio je njegov kolega.- Ne sumnjamo u to. Ni trenutka nismo nameravali to da dovedemo u

sumnju - rekao je otac Pares.

Dogovorili su se da pacijent bude prebačen u zasebnu sobu. Nauzglavlju su okačili litografiju svetog Josifa i jednu brojanicu iz Lurda. Bioje u gipsu. Izgledalo je kao da mu se svest vraća pa su ga upitali da lihoće da primi poslednju pričest; glavom je odgovorio potvrdno. Neštokasnije im se učinilo kao da kaže „Bože moj, Bože moj“ iako ga nije bilolako razumeti.

Vest je prostrujala gradom i na hiljade žitelja Barselone zahvatila jeduboka žalost kad su saznali za maestrov udes. U jedanaest pre podnebiskup dioceze, doktor Miraljes, otišao je u bolnicu da obiđe slavnogpacijenta. Ostao je pored njegovog kreveta i mada je pacijent pokušaoda progovori, samrtna štucavica mu nije dala da bilo šta izusti. Porednjega su bili njegov bezuslovni prijatelj, otac Pares, kao i FransiskoBonet, maestrov nećak, arhitekt Buenaventura Kunilj i drugi prijatelji, kojisu pohitali u bolnicu čim su čuli vest. Gospodin Ribe, u imegradonačelnika, ponudio se za sve što bude trebalo. Posetio je bolesnikau nekoliko navrata i pre i po podne. To je isto učinio i predsednikSkupštine, gospodin Mila i Kamps.

Tri dana kasnije, u pola šest po podne, maestro je svoju dušuupokojio u Bogu okružen prijateljima koji su bili uz njega u njegovimposlednjim trenucima.

Agonija bolesnika dugo je potrajala. Počela je u četiri ujutro.- Huane, Huane, moje dete - činilo se kao da ponavlja.Ali niko nije uspevao da razabere maestrove reči.U pet po podne tog desetog u njegovu sobu ušao je neobičan čovek.

Izgledao je kao džin. Imao je na sebi mantiju koju niko od prisutnih nijeumeo da prepozna. Maestro, koji je već dugo bio bez svesti, kao da se zatren vratio iz dubokog bezdana i prema nepoznatom podigao ruku uzjecaj koji je potresao sve prisutne.

Džin je kleknuo pored uzglavlja i primaknuo usne do maestrovogdesnog uha. Niko nije čuo šta je džin rekao; niko, izuzev maestra.

- Dete je na sigurnom. Misija je ostvarena.Starac sklopi oči. Džin se pridiže i izađe iz sobe sa suzama u očima.

Niko ništa ne reče.Pola sata kasnije maestro je izdahnuo.Jedanaestog dana tog kobnog meseca pokojniku je održano opelo.

Nije se dugo čekalo na izraze saučešća gradskih uglednika: svojesaučešće su izrazili gradonačelnik Barselone, baron Viver; civilni guverner,general Milans dal Bosk; biskup Hose Miraljes Sbert. Kao i hiljada žiteljaBarselone koji su, nemi od bola, iskazivali svoje duboko poštovanjezemnim ostacima maestra...

Dvanaestog dana obrazovana je povorka na čijem je čelu bila gradskakonjička garda. Reka ljudi je ulicama grada išla za povorkom.

Blizu zida, jedno dete je čekalo kod ulaza u hram, okružen mnoštvomsveta koji je u tišini došao na maestrov ispraćaj. Dete je čekalo da sepogrebna kola pojave.

Znalo je da mogu da ga prepoznaju, ali nije marilo. Čekalo je na svogučitelja.

Videlo je kako pogrebna kola prolaze ispred njega na svega metarrazdaljine. Gotovo da je moglo da ih dotakne pružajući ruku.

- Učitelju, uspeo sam. Tajna je na svom mestu. Tamo gde ste vi hteli -reče mali Huan tihim glasom, da ga niko ne čuje.

Pogrebna kola sa zemnim ostacima ušla su u Sagrada Familiju.Antoni Gaudi, maestro i učitelj, genijalni graditelj, sahranjen je u kripti

svoga hrama.

SVETINJATreći deo

14.Godina 1000. pre Hrista, Sveta zemlja

Poznato je da je Morijabrdo u Jerusalimu na kojem je Solomonsagradio Hram, skoro hiljadu godinapre Hristovog rođenja. Iz togvremena potiču i Stabla Morije - kako se u početku zvao red Sedmoricevitezova Morije - nazvanih po sedam kedrova koji su rasli na proplanku nakome je Hram podignut; od onih kedrova od kakvih je bio i Kovčegzaveta. Ime im je izgovarano šapatom, poput hujanja vetra kroz nekustaru šumu. Duboko tajanstvo prekrivalo je velom legendu kojoj se traggubio u tmini pradavnih vremena. Sedmorica vitezova bili su čuvari tajneHrama, pre nego što su i postojali templari. Zadatak im je bio da čuvajusvetinju, a po snazi i odvažnosti znali su ih i preko Galilejskog mora.Njihovo oruđe iskivano je u kovnici Hrama, kao i njihovi mačevi. Vekovalisu tako u vremenu pod okriljem ćutanja i tajanstva. Posle smrti caraSolomona naišla su smutna vremena i, kao i uvek, iz mraka je izronilaKonzola, sluge zla koje su započele bespoštedni rat protiv Stabala Morije.Ljudi Konzole neprekidno su kovali zavere iz svoje mračne jazbine ublizini Crnog pentagona. Uporedo sa osvajanjem zemlje Izrailja stigla su imračna sirijska i feničanska božanstva i obesvetila Hram. Ali je duhStabala Morije živeo, i uvek bi iznova izvojevao pobedu nad silamamraka. Hram je u više navrata obnavljan za vladavine Jezekije i Osije. Noonda su stigli Vavilonci, predvodeni kraljem Nabukodonosorom II i, 587.godine pre n. e., do temelja razorili stari Hram.

Izrailjci behu izgnani, no Sedmorica čuvara Hrama bdeli su nadnjegovom obnovom. Zrna peska su bez prestanka curila u divovskompeščaniku istorije, a mračne sile su uplitale svoje prste. Novaskrnavljenja, nove smrti; ponovo rušenje i, na velika vrata su, kao štoobično biva, ušla lažna božanstva. Ušla su u palatu Izrailjevog plemena,posle čega je usledio pad svetog grada Jerusalima pred Antiohijem IV,koji je, sa svoje strane, naredio da se postavi pagansko obličje grčkoggromovnika Zevsa. Sedam stabala Morije pokrenuli su jevrejski narod naustanak za vreme bune Makabejaca, na čelu sa Judom Makabejskim, zakoga se govorilo da je jedan od njih. Kako bilo, Hram je obnovljen 150.godine pre n. e. Sa širenjem Rimskog carstva, on je, međutim, opet biougrožen. Ipak, kralj Irod Veliki vratio mu je nekadašnju veličanstvenost

dvadesete godina pre nove ere.I vitezovi Morije čuli su o proroku iz Nazareta koji je držao propovedi i

činio čuda po celoj Galileji. Taj čovek je sobom privlačio množinu ljudi injegova slava se bila pronela kroz čitavu Judeju. Jednog dana taj prorok,koga je Jovan krstio u vodama reke Jordana, zajedno sa svojimapostolima došao je u Hram. Čuvari su bili tamo, utopljeni međusvetinom. Tog dana Isus Hristos je razotkrio svu iskvarenost koja jevladala među višim slojevima njegovog naroda. Stupio je u Hram i na siluizgnao napolje trgovce i zelenaše i porušio tezge sa golubovima zaprodaju u kavezima. Nečuvena pometnja je bila sveopšta. Za to vremeNazarećanin je vikao: „U Pismu stoji: Dom moj dom molitve neka sezove; a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.“ U hram su potom pristiglislepi, hromi, nepokretni, i taj Nazarećanin ih izleči. Vrhovni sveštenici idrugi pisari grdno su se ražestili kad su ga videli, i k tome još čuli kakodeca uzvikuju „Osana, sinu Davidovom“...

Od tog časa vitezovi Morije su znali da je taj čovek istinski Mesija istali su neupadljivo da ga prate i slušaju sve njegove propovedi.

Jednog dana, izašavši iz crkve, Isus je izrekao proročanstvo: „Ne viditeli sve ovo? Zaista vam kažem: neće ostati ovde ni kamen na kamenu kojise neće razmetnuti.“ Međutim, rekao im je, ne treba da strepite, jer ćedoći dan kada će Bog odobriti novu građevinu i njenih sedam vrata bićeuvek otvorena za čovekovo iskupljenje. „To će biti moj istinski hram.“

Isus Nazarećanin, koji je odprvogtrenutka prepoznao Stabla Morije,pozvao ih je na stranu i rekao im da njihova misija i đalje traje,predočavajući im da će oni morati da se staraju o ostvarenjuproročanstva, sve dok ne dođe dan, ma kako dalek bio, kada će Božjestanište konačno ugledati svetlost.

Jedan od dvanaestorice Hristovih apostola, ribar po imenu SimonPetar, uočio je prisustvo tih tajanstvenih ljudi. Petar, koji je lakopadao u vatru, pomislio je da je te ljude poslao prvosveštenik, pa seuplašio za svog učitelja. Od tog trenutka, svaki put kad bi IsusHristos propovedao, nastojao je da se postavi što bliže, motreći nasvaki pokret tih ljudi, spreman da se ustremi na njih, i da svojimživotom spase Učitelja.

Jednog dana, na putu za Kesariju Filipovu, u podnožju planineHermon, na severu Palestine, Isus pozva Petra pa mu reče:

- Simone, nemoj da strepiš: ljudi na koje tako pomno motriš nežele da me uhvate niti da me predaju vrhovnom svešteniku...

- Ali, učitelju, ja sam ih video u hramu... Nisu kao ostali. Mislim da

su u Kajafinoj službi, mogao bih da se kunem da...- Ćuti, Petre, nije li pisano da je sin čovekov došao da obnovi

istinski hram u kojem će svi ljudi dobre volje naći utočište... Slušajme pažljivo, jer su oni sedmorica čuvara Morije, čuvari Hrama.

- Ali, učitelju, toje samo jedna stara legenda...- Simone Petre, kada više ne budem bio s vama shvatićeš ove

reči. Mnogi hram će biti sagrađen u moje ime, svetilišta prekrivenazlatom i dragim kamenjem, kule više od Vavilonske izazivaće nebo, ana oltarima će biti postavljeni novi idoli, moćniji od zlatnog teletakoje je dovelo do propasti našeg naroda kad se Mojsije spustio sagore s Tablicama zakona.

Petar, preke naravi, podiže pesnicu uvis i odgovori:- Učitelju, neću dozvoliti da se to desi, makar životom platio! Niko

neće sagraditi lažni hram u tvoje ime!Isus mu tužno odgovori:- Uveravam te, Petre, da ćeš se ti, pre nego što dođe dan da dom

oca moga bude podignut u dušama skromnih, odreći prave svetinjekoju ti ovde otkrivam u Kesariji Filipovoj.

Sedamdeset godina posle Hristovog raspeća i smrti, sa pobunomzilota ispunjen je prvi deo proročanstva; hram je potpuno razoren.Svetinja je ostala u Kesariji Filipovoj, prepuštena milosti onoga ko budehteo da je spase.

Vekovima je, međutim, misija čuvara bila nesustala potraga zaizgubljenom relikvijom. Mačevi iskovani od metala koji je posekao sedamkedrova Morije išli su iz ruku u ruke, pokoljenje za pokoljenjem.

Mnogo godina kasnije, godine 1126, sazvežđe Zmaja postavljenotačno na nebu nad Jerusalimom najavilo je početak ostvarenja drugogdela predskazanja: put prema obnovi novog hrama. Kao reka koja ponireu zemlju da bi nastavila svoj podvodni tok, tako su se i Morije ponovopojavili da spasu svetinju koju svi behu odbacili s prezrenjem i odneli jedo temelja novog Jerusalima. Sada se ukazala prilika i oni će umeti da jeiskoriste.

Konjanik je jahao tamnom liticom planine Hermon, blizu Galilejskogmora. Bilo je to vulkansko područje gde je žito raslo brže i snažnije negona drugim mestima jer je žedno upijalo sunčeve zrake. Iz Kapernauma, ilisa samog Galilejskog mora, prilikom posmatranja te oblasti jasno senaziralo tamno zemljište, te je zbog toga mesto i bilo poznato kao„zemlja senki“. Tu je izvirao Jordan, i tekao od severa na jug.

Jedan konjanik je sledio tok reke Jordan od planine prema Galilejskom

moru a potom i do Mrtvog mora, blizu Jerihona. Reka je uzanim koritomtekla tamna, valjajući sa sobom nanose rečnog materijala. Ali njen izvorje poseban. Tu kristalno čiste vode reke Jordana liče na delić izgubljenogEdenskog vrta.

Prema nekom nepoznatom mestu, blizu izvora svete reke u čijoj jevodi prorok Jovan krstio Hrista, zaputio se bio usamljeni jahač uz padine„zemlje senki“. U glavi mu je odzvanjao četrdeset drugi psalam, koji je natom mestu i zapisao: „Kao što košuta traži potoke, tako duša moja tražitebe, Bože! Žedna je duša moja Boga, Boga živoga, kad ću doći i pokazatise licu Božjemu?“

Konjanik je trebalo da se nađe sa sufijem, muslimanskim asketom,jednim od poslednjih ljudi na svetu koji su znali pravila reda vitezovaljubavi. Kažu da je bio sledbenik Zelenog, večno živog E1 Hidra,Mojsijevog vodiča. Sufi se odrekao svog imena, bio je niko, njegovo telo,glas, um, njegova duša, bili su plamteća baklja u mračnoj pećini u kojojje čuvao svetinju. Uistinu, samo je on slepo verovao u svetu vrednostneuglednog predmeta. Život je posvetio da zaštiti relikviju, danonoćnostražareći u tami špilje. Ali, niko mu nije verovao, svi su ga prezirali,odbacili su pravu svetinju, a on ju je u potaji i dalje predano i s najvećomljubavlju čuvao. Napustili su ga kao umobolnika. Nisu mu poverovali nioni njegove vere, Muhamedovi sledbenici, kao što mu nisu verovale nihrišćanske nevere.

Samo su asketa i njegova jedina vera u svetinju očuvali predanje uživotu. Znao je da će mu se život rasplinuti i da će se pretvoriti u prahkada je bude predao neverniku. Ali nije se bojao doba smrti jer je uproročanstvu bilo zapisano: „Stići će jedan od Sedam stabala Morije doizvora reke Jordan i tajna će mu biti predata da bi verni mogli dauspostave novi Jerusalim.“

Konjanik sjaha i priveza uzde uz mrku stenu nalik glavi koja izviruje izzemlje. Pođe jednom stazom, začu zvuk vode - vrelo Jordana. Onamo sebio uputio. Prišao je reci, otpio gutljaj kristalne vode i stao da čeka. Nijega primetio, ali na drugoj obali jedan je čovek sedeo na zemlji i već nekovreme posmatrao šta on radi. Napokon, hrišćanin uoči priliku prekrivenumrkom tunikom; ličio je na prosjaka koji ga posmatra s neprobojnimizrazom lica. Isposnik prostreli njegovu dušu pogledom i razotkri svenjegove tajne, onda utvrdi da je on jedan od njih, u to više nije bilosumnje, on je čuvar - jedan od Morija.

Konjanik ustade, isuka mač i preteći ga podiže uvis. Potom ga obemarukama pobode u zemlju. Čovek na drugoj obali veoma sporo pođe kanjemu, umesto da hoda, činilo se kao da se lagano spušta padinom. Bio

je bos, ali bio je okretan iako je izgledao kao starac. Kosa i brada su mubile bele kao sneg. Prošao je vodu i stao ispred mača; tada se sagnuo,otkinu komad svoje vunene tunike, okrenuo se i zamotao nešto što jedotle držao skriveno u rukama. Svetinja koju su vitezovi Morije godinamatražili sad će biti pod nadzorom jednog od njih.

Sufi se naglo okrenuo i predao to što je držao u ruci čuvaru gledajućiga u oči. Vitez je gledao preda se jer je gledati u tajnu zabranjeno;trebalo je samo da je preuzme i da je životom brani sve dok je ne odnesena neko udaljeno mesto.

Konjanik pođe, ne osvrćući se. U pastirskoj torbi nosio je svetinju ipreneo je do jedne luke u Palestini. Tamo ga je ćekao brod koji će gaodvesti u Evropu. Trka je počela.

Godine 1230. Sedmorica čuvara poverili su svetinju na čuvanjevitezovima templarima u Parizu. U to su doba templari, ili hramovnici,upravo bili povratili Jerusalim. Od njihovog prisustva se strahovalo, anjihova utvrđenja bezuslovno su poštovana. Tamo će svetinja bitibezbedna, dok stotinama godina kasnije ne bude otpočela izgradnjanovog hrama.

Godine 1290, dakle šezdeset godina kasnije, činilo se da se predanjeo vitezovima Morije razvejalo u izmaglici kraja jednog vremena krstaša,mudraka i jeretika apokalipse koji su lutali svetom zemljom. Bila su tonepredvidiva vremena sila pakla usmerenih da po svaku cenu uništesvetinju, kao što stotinama godina pre Hrista bile namerne da oskvrnu irazruše Hram. I neprijatelji Morije su kao i vitezovi sami imali moć da seovekoveče, i generacijama su se svim sredstvima borili da ostvare svojcilj.

Samo je svetlost jednog čoveka blistala sopstvenim sjajem u timmračnim i turobnim vremenima. Bio je to mudri misionar po imenuRamon Ljulj, poengleženim imenom Rejmond Lil, pravi alhemičar reči kojisvoj život beše posvetio izradi metoda razmišljanja na osnovu božanskognadahnuća kojim je nameravao da islamski svet preobrati u hrišćanstvo -to bi bila ars magna. Logika i mistika su se stapale u tom neobičnomobrascu sa mehanizmom koncentričnih krugova u kojem su se mešalapitanja i odgovori, imenice i prilozi, sto Božjih imena i svi njegovi atributi.Tako se u bici simbola i rasuđivanja stari Ljulj nadmetao s muslimanskimmudracima. Njegovo ime je odjekivalo na svim hrišćanskim imuhamedanskim dvorovima. Ali niko nije znao pravu tajnu ovogneumornog putnika i pisca, čoveka koji se bezrezervno opredelio zajezičko umeće da bi i Jevreje i muslimane ubedio u svoju jedinu teološku

istinu. Tako je. Ramon Ljulj je bio jedan od Sedam stabala Morije.Posle pada Akre 1291. godine ugled viteških vojnih redova naglo je

opao na čitavom kontinentu. Ljulj je poslao dopis kojim je papi predlagaonjihovo objedinjavanje, objedinjavanje hospitalaca, templara, Uklesa tojest vitezova reda mača Santijaga, i vojnog reda Kalatrave. Iz togujedinjenja trebalo je da nastane red Svetog duha, sa teološkimučiteljem i poznavaocima jezika arapskog i jevrejskog sveta, safilozofima, svetiteljima i mudracima koji će otpočeti svoj misionarski rad uistočnim zemljama kako bi preobratili nevernike. Ali događaji su dobili naubrzanju. Zamisao je pretrpela poraz. Francuski kralj Filip Lepi, zatrovannapitkom pohlepe koji je bio naveden da popije, pokrenuo je klevetničkukampanju protiv moćnog Reda hrama, čija je ekonomska moć iz dana udan rasla u staroj Evropi uprkos tome što su u Svetoj zemlji izgubili sve.Pretnja je bila tako očigledna da je ostareli a već i pomalo umornimisionar Ramon Ljulj sazvao hitan sastanak Sedmorice čuvara. I tako jevetar ambicije razgrnuo pepeo sa predanja, a plamen čuvara iznova jeobasjao mačeve Morije.

Zatražili su od velikog majstora reda templara Žaka de Molea ono štoim je pripadalo. Ramon Ljulj, lično, tajno se sastao s njime u Parizu.Hramovnici su, pak, odbili da vrate svetinju koja je bila kod njih načuvanju. Možda su im strah ulile pretnje francuskog kralja, možda gubitaksaveznika u Rimu, tek, njihovo srce se zatvorilo za istinu i još su se ipobunili... A vitezovi Morije su samo tražili ono što im je pripadalo.Ostareli Ljulj je shvatio da je došao kraj. Jedan od čuvara, međutim,zauzimao je visok položaj u upravljanju pariskim poslanstvom, u jednomtrenutku on će stupiti u dejstvo.

S redom hramovnika je bilo gotovo oktobra 1307. Francuski kralj FilipLepi, sa svojim snagama, zarobio je Žaka de Molea. Parisko poslanstvo jesavladano; redovnici, na prepad, uhvaćeni. Samo jedan pripadnik redaizuzetne snage, pravi džin po imenu Kristobal, uspeo je da se izvuče kroztajni prolaz, a sa sobom je nosio svetinju. Krenuo je preko Pirineja.

Dani Reda siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama,poznatijih kao templari, bili su pak odbrojani, usled nezajažljivegramzivosti pape Klimenta V i francuskog kralja Filipa IV.

Kristobal je prešao reke, brda i doline, i tako stigao do zamka Miravet,na obalama Ebra. Vitezovi su se tu ušančili za odbranu; nikad se nećepredati. Templarska uporišta sveg hrišćanstva jedno za drugim su padalau ruke monarhija, inkvizicije, plemstva. Svi zamkovi i posedi templara,jedan za drugim, oduzeti su im za nekoliko nedelja. Vitezovi, monasi ivodeći duhovnici zarobljeni su i utamničeni, a onda je počeo mučan

proces tokom kojeg su optuživani za bogohuljenje, za obožavanje Satane,za pljuvanje krsta, a takođe i za sodomiju. Red hrama više nije postojao,samo zamak u Miravetu, koji je kao neosvojivo utvrđenje upornoodolevao.

Veliki majstor Žak de Mole osuđen je na smrt zajedno sa nizomvelikaša reda. Za to vreme, Miravet je pružao otpor.

U svojoj pariskoj ćeliji Mole se prisetio tajnog sastanka koji je održannekoliko meseci pre nego što će red pasti. Odnosio se na veoma osetljivui neodložnu temu. Ramon Ljulj je pokazao mač vitezova Morije i zatražiosvetinju koja je templarima bila predata samo na čuvanje.

Mudri Ljulj je tvrdio da je ta relikvija najveće blago hrišćanstva i da jeona izvršila natprirodni uticaj na Red hrama. Za sedamdeset godina njense uticaj raširio kao paukova mreža iz središta Pariza, gde je svetinjaodložena, do ostalih država Evrope, podređujući sebi sve templare. Ali ćered uništiti upravo ta moć, jer je svetinja trebalo da bude prebačena nasvoje mesto. Niko se nije obazirao na reči mudraca s Majorke. Ne htedošeda ga počuju ni kad je, kao jedan od sedmorice čuvara Morije, zatražionjen povraćaj. Nadmenost, strah i novac došli su im glave.

Žak de Mole je u tamnici shvatio da mu je Ramon Ljulj predočio šta ćese desiti, da će se desiti propast. Crkva kao mati zaštitnica hramovnikanapustila ih je u šumi posrtanja. Poslednji veliki majstor reda nekolikočasaka pred smrt razmišljao je o svemu tome. Odbijanjem da svetinjuvrati pravim vlasnicima izgubio je čast. To je bio njegov jedini greh, a nebesmislene klevete u vezi s radnjama i obredima koje oni nikad nisuupražnjavali. Žak de Mole napokon je zatražio oprost i pao ničice predkrstom Reda hrama, običnom, ogoljenom drvenom slikom. Bilo je tojedino što mu je inkvizitor iz samilosti dao, koji čas pre nego što će muizreći smrtnu presudu na lomači.

15.Miravet, 1836.

U ventvortskoj rezidenciji, u udolini uz Temzu na tridesetak kilometaraod Londona, stari karlistički general, legendarni Ramon Kabrera, TigarMaestrazga, svakog dana je primao neobičnog posetioca pristiglogizdaleka. Tigar mu je iznosio svoj život, blistavu bojnu iz prvogkarlističkog rata, posle koje je dosegao najviši vojni čin, a, takođe, i titulugrofa od Morelje, utvrđenog grada koji je on osvojio i koji je poslepretvorio u neosvojivi bastion i središte sopstvenog malog carstva.

Bio je on mlađani žitelj Tortose, kad je taj grad napustio u želji dastekne slavu i bogatstvo. Mladi Ramon Kabrera, ne znajući tačno kuda dakrene kad je napustio svoj grad na obalama Ebra, podigao je svojumaramicu. Vetar je odigao belo platno u pravcu planina, prema srcuMaestrazga, Morelje. Ne časeći ni čas, on krenu u tom pravcu i pridruži seonima koji su se u grupama okupljali u tom gradu da bi branilipretendenta na špansku krunu, Huana Karlosa Mariju Isidra Burbonskog,brata pokojnog kralja Ferdinanda VII.

Neposredno pre smrti, bez muškog potomstva, Ferdinand VII je ukinuozakon Marsovih sveštenika kojim se zabranjivalo da žena zauzme španskipresto. Kraljica Marija Kristina Napuljska, uz podršku Liberalne partije,postala je namesnica u ime Izabele II, tada dvogodišnje kćeri iz braka sFerdinandom VII. To je bio povod rata koji je i u jednom istom naseljuizbio među braćom, sugrađanima, prijateljima. Izbio je i taj građanski rat,najgori inače od svih ratova.

Kabrera je pripovedao svoja sećanja pred posetiocem koji je pažljivoslušao njegovu priču: njegove zgode i nezgode tokom Prvog karlističkograta koji je započeo 1833. godine. Prošlo je bilo od tada četrdeset godina,ali taj oružani sukob ga je iz usuda da zauvek ostane niko i ništaodjednom vinuo do visova moći, slave i legende o Tigru. TigarMaestrazga učestvovao je u Drugom karlističkom ratu i na titulu grofa odMorelje pridodao je titulu markiza od Tera, zbog bitke koju je dobio kodPasterala krajem juna 1848. Nije bio učesnik i Trećeg karlističkog rata1872, bio se zavadio sa nadmenim pretendentom Karlosom VII, a trigodine kasnije je čak priznao Alfonsa XII, sina Izabele II.

Već je poduže bio izgnanik u Engleskoj, gde je upoznao Marijan Katrin

Ričards. Njome se oženio 1850. godine i potom su i deca počela da serađaju. Tu u Londonu, na ventvortskom imanju, u rezidenciji u kojoj jekao džentlmen provodio svoje staračke dane, umoran i podalje odpolitike, Kabrera je otvorio jedan prozor svog sećanja. Iz predelamladalačkih godina, kada je uspeo da postane neprikosnoveni karlističkivođa koji se borio protiv odbrambenih liberalnih vojski regentkinje MarijeKristine, zapahnuo ga je dah poletnosti.

Činilo mu se neverovatnim, prosto nemogućim, gotovo čudesnim. Oninisu imali ništa, čak ni oružje, samo hrabrost, odvažnost i planine kaoskrovište. Borili su se kao gerilci, u malim ali stalnim naletima, i svaki putbi u zasedu uhvatili kolone regularne vojske. Oduvek se borio svojimštapom. Postao je stručni matador kad bi izbila borba prsa u prsa, podbelim plaštom. Zajedno sa svojim dobrovoljcima, uz poklič „Avant!“, bilisu nepobedivi.

Savladao je sve kraljičine generale i na kraju ga je samo bolest, tačudnovata boljka koja ga je mučila još iz detinjstva, prikovala za krevet,pa je njegovo carstvo, utvrđenje po utvrđenje, počelo da se ruši kao kulaod karata, tako da mu nije preostalo ništa drugo nego da ode uizgnanstvo. Tako je okončao Prvi karlistički rat.

Sećanja su mu navirala sa svih strana, ali od svih tih odlomakauspomena, ratova, ljubavi i pustolovina, danas se sećao drugačijedeonice. Setio se epizode koju nikad nikome, pa ni svom posetiocu nećeotkriti, nego će to poneti sa sobom u grob. Reč je o događaju koji nikakveveze nije imao sa karlističkim ratovima, sa dvorskim spletkama, sastranačkom politikom... Sećao se zaveta koji mu je položio monah što jedošao u njegov šator u Miravetu u noći na Veliki petak 1836, nekolikomeseci pošto je brutalno streljana njegova majka Marija Grinjo.

Epizoda je pobudila kod njega pomešana osećanja očuđenja iprodubljenog, veoma dubokog razmišljanja, jer je tom prilikom izgubiosvog mladog sedamnaestogodišnjeg sestrića, prema kome je inačeosećao posebnu naklonost. Na mladića beše preneo svu svoju nežnost,svu svoju privrženost posle majčinog streljanja u Tortosi, još jednogpogubljenja nevine žrtve, koje je naredio vazda omraženi generalNogeras.

Početkom Velike nedelje 1836. bio je zaokupljen organizovanjemnapada na zamak Miraveta, predvođenog Tornerom, momkom iz samogmesta, u kojem behu potražili utočište preostali delovi poražene koloneliberala u blizini Tortose, tačnije, u naselju Roketes. Išli su uz obalu reke,prešli je kod moćnog prelaza Barufemesa i zaklonili se u bastionu. Bio jeto utvrđeni templarski zamak koji su kasnije zauzeli hospitalci, a potom

ga napustili i oni. Delom je bio u ruševinama, ali mu je odbrambeni sklopbio još dovoljno sačuvan kako bi se iz njega pružao žestok otpor. Uz to,bio je smešten na vrhu brda iznad naselja Miraveta, sa bedemima odprirodnih stena koje su se naglo, kao u bezdan spuštale u divlje vodeEbra, zelene reke na svom putu prema plavetnilu delte na Sredozemnommoru.

Vojnika je bilo svega tridesetak, a bila je tu i sedmočlana delegacijacivila. Po svemu, kada su ih Tigrove trupe iznenadile u Roketesu, oni su utajnoj misiji išli u zamak Miravet. Shodno tome, cela kolona se žrtvovalakako bi ova malobrojna skupina, uz sveđenu pratnju, ipak stigla doMiraveta. Ali te i druge pojeđinosti Kabrera je doznao tek kasnije, kada jeu njegov šator stupio stari monah.

Opsađeni su se junački odupirali. Kao iskusni poznavalac terena,Torner je uspeo da se sa reke popne uz jedan od kamenih bedema. Unoči na Veliki četvrtak uvukao se u utvrđenje sa grupom karlista. Pobili supet liberala i zarobili još desetoricu, među njima jednog poručnika. I onisu pobijeni, jer je u tom bratoubilačkom ratu vladao talion, zakonodmazde, po kojem nijedna od zaraćenih strana nije držala zarobljenike,makar se sami predali. Preostali, pola njih, zajeđno sa sedmoricom civila,ušančiše se u srcu utvrđenja koje je bilo zatvoreno teškim dverima naulazu u prostrano dvorište zamka.

Tada Tigar, na svom konju Garigo, sa svetim štapom pocrnelim odkrvi koju je upio tokom pokolja i neprekidnih borbi prsa u prsa, i koji muje toliko pobeda pribavio, te pod svojim belim plaštom i karlističkomkapom sa zlatnom kićankom, provalio je u utvrđenje sa sto ljudi.Opkoljeni su se celog dana branili. Don Ramon, kako su ga odanidobrovoljci zvali, razapeo je šator na jednoj od unutrašnjih zaravni, ipakzaklonjenoj tako da je bila izvan domašaja neprijateljskih metaka.

Popodne, Kabrera je uputio izaslanike ne bi li se opsađeni predali. Aliovi su odbili. Bila je to samoubilačka odbrana, pre ili posle prodrećeunutar bedema i tu će svi pasti pokošeni kao muve. Oni su više voleli daizginu nego da se predaju.

Don Ramon je naredio predvodniku Torneru da još jednom pokuša dapregovara; bilo je devet uveče. Po povratku, Torner mu je izložiosituaciju:

- To su sveštenici; svih sedam civila su monasi... Kad vam kažem.Nose monaške mantije, ali i mačeve, a na grudima im je otisnuto jednodrvo. Oficir liberala mi je rekao da su stvarno monasi i da nikada nećeizaći otuda jer su došli po tajnu o kojoj posle treba da vode računa sve dosvetilišta Crne Bogorodice Munsarata... Onih petnaest vojnika iz redova

liberala hoće da se preda. Oficir koji me je ispratio do izlaza kroz dverisasvim mi je jasno to stavio do znanja. Monasi su poludeli, zatvorili su seu zamku, u kuli riznice, i neće nikad izaći otuda. Te lude nemaju vatrenooružje, neće ga; samo starinske mačeve širokog sečiva. Oficir mi je rekaoda će te noći uoči Velikog petka, u praskozorje, otvoriti kapiju; on će sepredati zajedno sa svojim vojnicima, ali me je zamolio da njimapoštedimo život... Večeras treba da odgovorim, tačno u ponoć, tako štoću zapaliti baklju baš tamo, na tom delu zidina, to će biti znak... Štakažete, don Ramone?

- Dogovoreno, Tonere... Poštedećemo im život. Možeš da upališbaklju... Nego, kakvi su to monasi koji čuvaju tajnu da bi je odneli naplaninu Munsarat? Šta to znači, Tonere? I, jesi li siguran u to što si mirekao, da nemaju vatreno oružje, samo stare mačeve?

- Da, don Ramone... Oficir koji mi je to objasnio bio je isto takozaprepašćen kao vi ili ja. Do ovog trenutka izgleda da to ni sami nisuznali, njima je samo rečeno da treba svojim životom da brane tu misijudok ne stignu do zamka Miravet, a potom do Munsarata.

U osvit Velikog petka, zajedno sa odredom elitnih strelaca koji je bionjegovo lično obezbeđenje, a čiji je član bio njegov sestrić Huan, Kabreraje ušao u prostrano paradno dvorište. Oficir i petnaest vojnika se predalou tišini. Kabrera je još jednom porazgovarao sa oficirom, ispitivao ga je.Čovek mu je potvrdio sve što mu Torner beše kazao. Život im jepošteđen, ali don Ramon naredi da im se odseku prsti obe ruke kako nebi nikad više mogli da budu u vojsci. U zamku su bila sedmorica monaha.Kabrera nije mogao da se povrati od čuda, nikako da shvati šta se tozbiva... „Monasi koji čuvaju neku tajnu, a tu tajnu treba da odnesu naMunsarat? Tu meni nisu čista posla...“

Iz dvorišta do vrata koja vode do središta bastiona bilo je neka četirimetra visine. Sedmorica monaha, ludi ili šta god bili, kada su videli izdajuodmah su sklonili merdevine i zatvorili vrata.

To isto prepodne, sa jedne osmatračnice, jedan od tih monaha glasnoje prozborio:

- Izazivam te, Kabrera... na dvoboj mačem, ovde u dvorištu. Izaberisvog najboljeg vojnika. Znam da si čovek od reči. Od tebe samo tražim,ako pobedim, da nas pustiš da odemo. Mi smo vitezovi monasi.

Tigar je na ovu drskost odgovorio paljbom. U podne tog Velikog petkapokušan je upad u zamak kroz ulazna vrata iz dvorišta, uz pomoćmerdevina koje je narod doturio. Činilo se da operacija nije opasna jertokom čitavog tog prepodneva opkoljeni, koji su mogli da pucaju sanekog bočnog prozora, nisu ni provirili. Huan, Kabrerin sestrić, hrabri

mladić koji je obožavao ujaka, hteo je svakako da učestvuje.Ne bi nijednog metka puške, kremenjače, sačmarice ili trabakule...

Nijedno vatreno oružje. Ali sa gornje strane zamka počelo je da padaogromno kamenje, gotovo blokovi, na one koji su nameštali merdevine.Bio je to potpuno neočekivani zaokret koji nije ostavio vremena zaprestrojavanje. Kabrera, koji je bio na nekoliko metara, povikao jeočajno:

- Huane!

Njegov sestrić je izdahnuo pod kamenom pločom koja mu jerazmrskala lobanju i prosula mozak. Još tri dobrovoljca izgubila su život, anjih petorica su ranjeni.

Don Ramon se izbezumio od bola i besa. Vikao je, plakao, razdirala gaje nemoć dok je u naručju držao sestrića smrskane glave;neprepoznatljivu gomilu mesa i kostiju...

- Huane! 0 moj Bože! Šta su ti to uradili?... Ubili su mi ga! Platiće zato životom! Osveta! Jadna moja sestra! Prvo moja majka, a sada ti, kogasam najviše voleo na svetu...

Pokušali su s penjanjem sa spoljne strane bedema, ali se i taj pokušajpokazao neizvodljivim: kamenje i kameni ukrasi sa gornjih zubacakruništa bivalo je sručeno na one koji su pokušavali da se penju.

Uveče je stanje bilo neizmenjeno; sedmorica monaha, ne ispalivšinijedan hitac, i dalje su bili unutra. Kabrera je nekako obuzdao prvi naletbesa. Gorko se isplakao nad mrtvim telom svog sestrića Huana i zakleose da će svojim rukama lično zadaviti svih sedam monaha. Onda onaj istiglas doviknu:

- Kabrera, nikad nećete ući! Imamo dovoljno hrane i vode... Izazivamte... Dvoboj mačem ovde u dvorištu. Izaberi svog najboljeg čoveka. Akoizgubimo dvoboj, tačno u ponoć se predajemo. Ako pobedimo, u to istovreme odlazimo...

Kabrera je povikao odozdo:- Manje priče, pope, ili šta god da si! Prihvatam dvoboj! Ja ću se sam

boriti svojim štapom... do smrti; ako me ubiješ, moji će vas ljudi pustiti...Ali ako ja pobedim... Vi ćete se predati, a onda znaš šta vas čeka.Platićete ovu nečuvenu drskost...

- Imaš moju reč, Kabrera! Pripremi se za bojno polje, dnevna svetlostističe.

U dvorištu su ukrug postavili baklje; karlisti su se smestili naokolo.Kabrera, golih grudi i sa štapom u ruci, čekao je sa gnevom koji mu seocrtavao na licu. Kapija se otvorila. Čovek obučen u dugu otvorenu tuniku

i belu košulju sa znakom kedra na grudima sišao je niz konopac. Bio jemlad, plave brade i kose; svi ga propustiše, napraviše mu špalir.

- To je moj sin Giljermo, Kabrera... Preklinjem te da uzmeš jedan ilidva mača, koplje, buzdovan, štit... Borba je na smrt i neće imatisamilosti.

Glas se začuo odozgo, sa jednog od prozora kroz koji su se na vrhuzidine videle neke senke.

- Ništa mi nije potrebno da bih osvetio pogibiju svog sestrića Huana...Ko god da si, bolje ti je da se pomoliš. Jer te čeka smrt.

Molitva koju su na latinskom očitali ti monasi razlegala se odozgodvorištem. Kabrerin protivnik se prekrsti, podiže mač i prinese pesnicu načelo...

- Hajde! Šta čekaš! Ubiću te, i ti si mi neki monah! Ne bojim te se!Osvetiću smrt svog zlosrećnog sestrića!... Huan je bio... bio je još dete...još je bio dete.

Borba je započela. Monah se spretno kretao, oštrica glomaznog mačaigrala je u vazduhu, zviždala je. Tigar je skakao s jedne na drugu stranu,uspevao je da izbegne nepogrešivo sevanje tog starinskog oružja kojim jemladi monah majstorski baratao. Kabrera je znao da svoj mač ne možeda ukrsti s metalom jer bi mu se drvena palica slomila ma koliko da jedrvo bilo očvrslo na žaru maslinovog drveta, po bojnim poljima gde jeposejao užas među trupama liberala. Njegova strategija je bila jasna.Mora da se usredsredi, a da ne izgubi reflekse, mora da bude hladnokrvani da osvetu ostavi za kasnije. Morao je da izmakne njegovim pokretima,da poskakuje, da bude stalno u pokretu, da se izvuče; igra nogu; kruženjei opet kruženje; biti strpljiv; čekati na pravi trenutak, dok se protivnik nebude umorio, a protivnik neko ko je njemu ravan, ali ipak i on čovek i,kao takav, mora i on imati granicu izdržljivosti. Tada će on stupiti udejstvo, zadaće precizan udarac i to će biti dovoljno da ga obori. Kao štoje David pobedio diva Golijata.

U jednom napadu monah je uspeo da sečivom okrzne Kabrerine grudi.Krv je ubrzo potekla iz duge posekotine koja mu je i bradavicu zahvatila.Kabrera je osetio probadajući bol metala, osetio je svrab, ali se povratio.U tim trenucima njegov protivnik je znao da ga drži u šaci pa jeudvostručio svoje neprekidne napade, priterujući ga uz upaljene bakljekoje su stvarale opekotine na Kabrerinim leđima. Razrogačenih očiju,Kabrera je slutio najgore, ne sme sada da promaši, jedan pogrešanpokret i taj mač će ga rasporiti. Prilikom skoka u stranu mač mu razderabutinu: bio je to čist rez, ne previše dubok; krv se slivala niz nogu, grudisu mu bile potpuno crvene. Kabrera je osetio nesvesticu, hramao je. Ali

pokreti njegovog protivnika, posle više od pola sata bez predaha, višenisu bili tako precizni kao na početku. Sve je teže dizao svoj teški mač.To je bio Tigrov trenutak i konačno je uspeo da ga štapom udari pomišici. Nije to bilo ništa, ali karlisti su povikali, pozdravili su svog vođu.Monah, koji dotle ne beše oklevao, ustuknu jedan korak kad je Kabreraprvi put preteći zavitlao štapom iznad njegove glave. To je bio tajtrenutak protivnikove slabosti na koji je čekao. Tigar je poskočio iz svesnage, potražio levu stranu, suprotno od mača, i načinio veoma brzpokret kad se monah okrenuo da se odbrani; tada mu je zadao strahovitudarac u čelo... Povici nabujale radosti i euforije bili su zaglušujući.Karlisti su gromoglasno skandirali. Čuo se i smeh likovanja. Kabrera sezagledao u mladog mačevaoca izgubljenog pogleda, lica oblivenogznojem; bilo je to u magnovenju. Preteći je podigao ruku, čas na jednustranu, čas na drugu. Monah ništa nije video, udarac u čelo ga bešezaslepio i mlaz krvi je oticao iz njegovog nosa i bojio plavu bradunatopljenu crvenom tečnošću. Mlatio je mačem bez ikakvog reda, tenapred, te nazad, okretao se, dahtao, bio je gotov. Sad je Tigar njegadržao u svojim kandžama i duboko je udahnuo posmatrajući ga saizrazom istovremenog zadovoljstva i mržnje. Reka besa, gneva, osvetekoju je hlađno obuzdao tokom megdana pokuljala je kao podivljalabujica.

Poigrao se s njime kao mačka sa mišem među šapama. Prvimudarcem mu je izbio mač i zdrobio mu prste; drugim mu je slomio koleno,njegove kosti su zaškripale. Potom ga je tresnuo u rame, pa u lice.Svakim udarcem mu je lomio sve više kostiju; jadni momak je stenjao odbola, slep, teturajući se nasumice ispruženih ruku, ne znajući kuda dapođe dok je smeh karlista odjekivao među zidovima prostranog dvorišta.

Odozgo su se čuli bolni povici moleći milost, čuli se uzvici koji bi bilizaklopljeni razularenom grajom ljudi oko obruča baklji. Kabrera se samookretao, dizao štap i, bez gledanja, zadao bi nov udarac. Dok na kraju,već zasićen takvom igrom, nije naredio ljudstvu koje se smejalo i mahnitomu klicalo da ućuti. Ledena tišina pokrila je celo dvorište. Sa prozorazamka žamor glasova postajao je sve jači. Bila je to posmrtna molitva.Tigar podiže štap obema rukama. Monah je klečao pred njim, poražen,čekao je smrtni udarac. No i tako, podigao je jednu ruku kako je znao iumeo i na jedvite jade se prekrstio. Kabrera se osvrnuo oko sebe, neštomu je bilo vrlo čudno. Nije prepoznavao sopstvene ljude. Njihova lica subila sva ista, to su bile maske... Da, on ih je video kao karnevalskemaske, sve jednake, bez ikakvog izraza. Osećaj mržnje i osvete ga jeobuzeo i, ne misleći, protivniku je spustio zverski udarac posred lobanje,

u visini temena. I nastavio je da udara, zaposednut kao demon dok ga jei dalje udarao vičući...

- Umri! To je za moga Huana, mog malog Huana! Oni su mu smrskaliglavu... Ja ću tebi to isto. Osveta! Osveta!

Potpuno izvan sebe, Ramon Kabrera je i dalje udarao taj leš koji jeležao na zemlji. Podigao je glavu i video kako njegovi ljudi ćute pod onimmaskama.

- Sine moj! - povikao je jedan od monaha s prozora.- Ne! Kabrera!... Prestani, imaj milosti! Sine moj! - Te poslednje

razdiruće reči, zajedno sa plačem oca koji je užasnut posmatrao kakoKabrera komada lice i telo njegovog sina ostaviše bez daha sve koji suprisustvovali tom krvavom piru.

Niko nije mogao da mu priđe iako su svi ćutali. Kabrera, bez snage, idalje je udarao to beživotno telo, klećeći, plačući, vičući od besa i odmuke. Bio je van sebe. Napad nekontrolisanog gneva beše ga obuzeo,njegovi dobrovoljci su ga poznavali, znali su da u takvim trenucima ne ličina sebe.

Povikao je:- Garigoa, dovedite mi mog Garigoa!... Hoću da raskomadam ovoga

ovde.Privezao je za konja beživotno telo tog mladog monaha vojnika i

uzjahao na sedlo. Po dvorištu je poterao konja u kas pa u trk. Svi su gaposmatrali bez reči, u neverici; niko se nije usuđivao da bilo šta kaže.Napravio je tako nekoliko krugova dok iznuren, jer je u dvoboju uzgubiomnogo krvi, nije pao s konja. Otac mladog viteza, koji i beše predložioodmeravanje snaga na smrt, sada je s prozora vikao iznemoglim glasom.Kabreru su odveli do šatora da ga pregleda lekar. Dok su ga nosili narukama, Tigar se uspravio i povikao:

- Dovedite mi tog nesrećnika...! Neka ga niko ne dira, on je moj... Toje moj plen, moja osveta... Jeste li me čuli? Moj je! Meni pripada!... Ubićuonoga koji ga bude dirao...

Dva ađutanta su ga smesta poslušala: dovukli su leš po podu i ostaviliga privezanog za kočić ispred Kabrerinog šatora, gde su mu lekari ušivalirane na grudima i na nozi.

Neposredno pre ponoći Kabrera se uznemireno trgnuo iz sna.Pomoćnik mu je pomogao da se uspravi...

- Deder, dobro sam...- Lekari su rekli da ne smete da se pomerate, don Ramone...- Dobro mi je, momče... sve je prošlo.Kabrera ode do ulaza u šator, razgrnu ciradu i zagleda se u tu gomilu

mesa na podu, u unakaženi leš mladog monaha... Vratio se unutra iupitao:

- Jesu li se predali?- Još ne, don Ramone. Otići će taćno u ponoć, tako su rekli... Sada se

mole... Zar ne čujete njihov poj?- Da, stvarno...- Želite li nešto za jelo?- Ne, možeš da odeš... Hoću da budem sam.- Ali, don Ramone... Ja sam na straži.- Poslušaj me, čuješ... Udalji se od šatora. Hoću da budem sam...- Kako vi kažete.Verni dobrovoljac se udaljio. Kabrera je izašao napolje, ponovo se

zagledao u namučeni leš, ali pred sobom je samo video smrskano licesvog sestrića Huana i lice svoje majke, streljane u Tortosi. Vrhom čizmeokrenuo je leš... Video je tada nešto što mu je privuklo pažnju. Nesrećnikje oko vrata imao privezanu malu kožnu vreću. Bila je potpuno umrljanakrvlju. Sagnuo se da je istrgne i time još više unizi svoju žrtvu, ali neštozadrža njegovu ruku. Snažan udarac vetra podiže oblak prašine oko njegadok se posmrtna molitva monaha gubila uz obale reke. Kabrera je osetioveliki umor pa je ušao u šator. Tu je razgovetnije čuo monahe; biće danedostaje svega još malo do ponoći, vreme predviđeno za njihovupredaju, i Kabrera se zamislio šta da učini s njima. Bio je sit tolike smrtipa ih može i pustiti da odu. Još nije bio siguran u svoju odluku, kad je,utom, začuo korake blizu šatora. Potražio je svoj štap. Sedeo je napoljskoj kožnoj stolici i nije imao vremena da ustane...

- Don Ramone... Smilujte se na mene... Ja sam samo ucveljeni otac idolazim da od vas zatražim telo svoga sina kako bih ga hrišćanskipokopao...

Prepoznao ga je: bio je to monah s kojim se dogovorio o dvoboju.Otac poginulog viteza, postariji čovek koji đolazi nenaoružan, u tunici i skedrom na grudima. Kosa i brada su mu bile bele kao sneg. Starac padeničice i poljubi njegova stopala...

- Bezumniče... U smrt si poslao sopstvenog sina. Zašto? - prezrivo muje rekao Tigar.

- Bio je nepobediv s mačem... Najbolji.- Dok se nije spotakao o moj štap. Već si izgubio jednog sina... Hoćeš

li sada i život da izgubiš, budalo matora? Kako si se usudio da dođeš istaneš pred onoga ko ti je ubio sina?

Starac podiže glavu i reče mu:- Setite se svoga oca, Kabrera, njemu je isto toliko godina kao i meni i

već je prevalio zloslutni prag starosti... Došao sam da preuzmem sinakoga ste mi ubili, smilujte se na mene, jer samilost meni sleduje još iviše, pošto sam se usudio da uradim nešto što niko drugi nije: daprinesem usnama ruku onoga koji je usmrtio moga jedinca. On je samomene imao na svetu...

Tako je govorio ostareli vitez dok je među svojim rukama stiskaoTigrovu ruku i ljubio je kroz suze. Sećanje na nedavno umrlu majkuuzdrmalo je Ramona Kabreru. Bio je potresen, poželeo je da plače zasvim voljenima, za sestrićem Huanom, snažnim i plemenitim mladićemprema kome je osećao ogromnu naklonost. Kabrera je sestri obećao daće njenog sina štititi svojim životom, a sada je mrtav... Tigar je briznuo uneutešan plač kad se prisetio oca, koji je umro kad je njemu bilo devetgodina. A onda se setio lica majke, okrutno streljane po nalogu generalaNogerasa. Sećanje na te trenutke potpuno ga je dotuklo.

Starac i Kabrera su pali jedan drugome u zagrljaj dok su u šatoruoplakivali svaki svoje. Napokon ga je Kabrera nežno odmakao od sebe ikazao mu ove reči:

- Povedi svog sina, starče... Izađi iz mog šatora, nemoj da me dovodišu iskušenje, sahrani ga, idi dok mi se suze nisu osušile i dok me još držisećanje na moje voljene koje si ti iskopao iz grobnice mog pamćenja...Sada je na tebi da dostojno sahraniš sina: bio je odvažan ratnik, borio sesrčano i zaslužuje dostojanstveni ispraćaj.

- Tako ću i uraditi, Kabrera... Hoću da ga odvedem do svete planineMunsarat. Do svetilišta Crne bogorodice. Tamo ću mu svojim rukamaiskopati grob...

Starac se okrenuo, ali kad se već spremao da izađe, Kabrera mu reče:- Stani! Gde kažeš da ćeš ga sahraniti?- Na Munsaratu...Kroz Tigrov um je proletelo ono što mu Torner beše rekao na početku

pregovora, a što je potom potvrdio i oficir liberala koji im je otvoriokapiju...

- Munsarat? Zar se niste tamo zaputili u tajnoj misiji zbog koje stedobili pratnju liberala?

Starac se skamenio. Nije znao šta da odgovori, proteklo je nekolikonapetih trenutaka. Kabrera dohvati štap koji je stajao tu blizu i podigaoga... Starac je pognuo glavu... Ponovo je pao ničice na pod.

- Sačekajte, don Ramone... Mislim da treba da znate celu istinu. Mojaosećanja i moj bol bili su iskreni kad sam došao ovamo da potražimsvoga sina. Nemojte u to uopšte sumnjati. Ali, jeste, ima tu još nešto... imislim da sada mogu da govorim otvoreno sa vama... samo vas jedno

molim: moraćete da mi se zakunete da o tome što vam budem ispričaonećete nikom reći ni reč...

- Ti od mene još i zahtevaš i zakletve?Starac je kleknuo pa mu je čvrstim glasom, bez oklevanja, rekao:- Ne bojim se smrti. Ubijte me, ako je to vaša želja, moj život vam

pripada... Vi ste častan čovek i razumem vaše razloge. Ništa ne mogu davam otkrivam ako mi se prethodno ne zakunete. Imate moju reč.

Ovakav stav je iznenadio Kabreru.- U redu je, starče, večeras se previše toga dogodilo, umoran sam i

nije me volja da sad ubijem još i bespomoćnog starca koji ima smelostida dođe u moj šator da zatraži leš svoga sina kojeg sam mu ubio upravičnom dvoboju... Govori već jednom i kunem ti se da nikad nikomneću obelodaniti tvoje reči.

- Kabrera, moj sin je bio nosilac tajne... Nosio ju je oko vrata umalenoj kožnoj vreći. Mi smo sedmorica čuvara Morije, brda u Jerusalimuna kome je sagrađen Solomonov hram. Naša zadužbina osnovana jehiljadu godina pre Hrista, mi smo se ovekovečili u vremenu. Ima tomemnogo godina kako su vitezovi koji su nam prethodili doneli u Svetuzemlju najdragoceniju svetinju hrišćanstva. Red Hrama nam je služio jersmo mi bili njihovi očevi. Iz tog razloga svetinja je bila pohranjena uParizu, pod nadzorom vitezova templara, ali kad je njihov red pao 1307.godine, relikvija je preneta ovamo, u zamak Miraveta, koji je grčevitoodolevao. Tu je ostala skrivena preko pet stotina godina. Nas Sedamstabala Morije ovekovečili smo se u vremenu, nas sedmorica vitezovačuvali smo tajnu koja je upravo ovde sakrivena, na jednom mestu kuleriznice. Niko ne bi nikad mogao da nasluti gde je. Ova tvrđava je išla izruke u ruku, prvo su tu bila braća hospitalci, potom je tvrđava napuštena.Svetinja je sve vreme ovde, možda bolje čuvana nego ikada; mi smo toznali i bili smo uvereni da je ovo pusto i napušteno mesto zaistanajpogodnije... ali ovaj građanski rat, najava da će trupe zaposestizamak, da ima čak planova da se bedemi i zidovi podupru i ojačaju,naveli su nas na bojazan, pobojali smo se da je svetinja ugrožena. Zbogtoga smo odlučili da nešto preduzmemo. Morali smo da dodemo po tajnui da je premestimo na Munsarat. Tamo će biti na sigurnom. Za nekolikogodina, krajem ovog veka, mora da bude predata velikom neimaru koji ćesagraditi hram. To je sve.

- Starče, već kad si počeo, hoću da mi kažeš istinu do kraja... Kakva jeto tajna?

- Kabrera, izađimo iz šatora pa ćete je videti svojim očima.

Ostareli general zauvek je zatvorio prozor prošlosti. Za trenutak seprisetio vizije tajne, setio se prizora svetinje. Čak ju je na čas držao u rucisve dok udarac vetra ne zazvižda odajama zamka. Onda je opet umagnovenju video masku nestvarnogbleska. Glasovi monaha su se togistog časa ugasili. Bilo je dvanaest časova u noći Velikog petka 1836. DonRamon je nešto osetio u ruci. Nešto hladno, nešto toplo... Nešto što ga jepreplavljivalo. Zaista se uplašio, osetio je jeziv strah, a u isto vreme ineobjašnjiv poriv koji se rađao u najdubljem sloju njegov svesti, što muje govorilo da treba da tom jadnom starcu pomogne da ispuni svojumisiju.

I tako je i postupio. Don Ramon Kabrera naredio je grupi svojihađutanata da prate monahe do Munsarata, gde je tajna skrivena u jednojogromnoj špilji ispod svete planine, pored leša mladog viteza Morije kogaje on ubio u ravnopravnom dvoboju.

KORNJAČAČetvrti deo

16.- U ovoj četvrti sam provela preko pola života - rekla je Marija dok je

ispijala svoju šolju kafe.Ujutro u sredu sedmog juna, pre odlaska u Sagrada Familiju gde je

bila kornjača, zastali su u jednom baru i ulici Marina. Kroz velike izlogemogli su da vide hram.

- Deda je bio veliki poklonik Gaudijevog dela. U stvari, poznajem hramkao rođenu kuću. Često smo ga obilazili, isto kao i park Guelj.

Migel ju je slušao. Nije želeo da komentariše, ali je pomislio kako sestarac dugo prepuštao svom ludilu. Kada ga je sustigla bolest, više nijemogao da razluči stvarnost od uobrazilje. A svaka Marijina reč to mu jepotvrđivala.

- Govorio je da je Gaudi išao ispred svoga vremena, uvek bez ostatka.Nikad niko nije ništa slično napravio pre toga, a ni posle. Izgleda danjegovo delo i njegova zadužbina nemaju kontinuiteta. Tako mi jegovorio. Gaudi je improvizovao u hodu, stalno je nešto menjao iispravljao, jednako je radio rame uz rame sa konstruktorima, zidarima,stolarima, kovačima, radnicima uopšte. Kažem ti, stalno ispravljajući,poput umetnika. Govorio je da je gotika nesavršena umetnost i da njenazdanja stiču lepotu samo u ruševinama, kada ih obavije priroda iznovazastala je, pokazala na hram i nastavila. - Totalno delo, spoj skulpture iarhitekture... Odblesak prirode. - Opet je napravila pauzu i rekla - Sad bibilo nemoguće napraviti takvo zdanje. Ne uklapa se ni u jednourbanističko rešenje, i, naizgled, ništa tu nije opravdano, valjanoobrazloženo, bar poduprto odgovarajućim nacrtima.

Među njima dvoma usledio je poduži tajac. Još nije bilo šest sati, ali jeodjednom pozadinska gradska vreva preplavila ukupnu atmosferu. Migelje i dalje posmatrao hram, u glavi je obilazio njegovu unutrašnjost. I onje građevinu poznavao kao svoj dlan. Uostalom, ko u gradu ne poznajeSagrada Familiju?

- Zašto smo stali ovde?- Hoću nešto da ti pokažem. Da platimo?Izašli su iz kafeterije i u tišini pošli prema kapiji Hristovog rođenja, na

istočnom pročelju. Toj fasadi, što gleda na istok, prilazi se iz ulice Marinau kojoj su bili njih dvoje. Jedinstveno zdanje opet je na njih ostavilosnažan utisak. Bio je to uznemiravajući osećaj koji je u njihovom duhu

pokrenuo nešto duboko. Prešli su ulicu i uputili se pravo prema kapiji.Napokon su stigli do nje. Onda je Marija pokazala na ono što su tražili.

- Evo ga, tu je čovek konzola. vidiš li ga?Migel ga je video.- Čovekovo iskušenje; otelovljeno zlo sa orsinijevom bombom u ruci.

Sve skulpture na ovoj fasadi osmislio je Gaudi. Skulptorsku kompozicijuizveo je njegov saradnik Ljurens Matamala.

Migel ju je slušao ne skidajući oči sa skulpture. Čovek s bombom uruci, spreman da je baci. Bilo je nešto strašno u toj kompoziciji. Osećao jeto u sebi.

-To je on... Ne znamkako da objasnim. Videla sam ga u autobusu.Ona dvojica koja su me pratila bili su identični; bili su kao blizanci, njihovizgled, njihov izraz. To je bio on! - reče pokazujući rukom. - Zašto ćutiš?

- Zvuči mi kao potpuna ludost... Moramo hladno da razmislimo. To štomi govoriš je nemoguće. Mora da ima na stotine, na hiljade ljudi koji ličena ovu figuru. Ti se predaješ iluziji.

- Dakle, to što su nas proganjali mecima bilo je samo iluzija!?- Ne, hoću samo da kažem da povezuješ stvari koje nisu u vezi.

Slažem se da je ono juče bilo čupavo. Ta nismo mi neki narko-bosovi pada otvore vatru na nas usred ulice Balmes, ali od toga pa do toga... da jeova skulptura foto-robot zlikovca... To je zaista bizarno, Marija.

U suštini, Migel nije bio duboko uveren u to što je govorio. Kada sejedan od razbojnika bacio na auto, u tom kratkotrajnom magnovenju, dokje davao gas, jeste u tom nasilniku bilo nečega zbog čega mu se sadaučinio sličnim tom kamenom liku. No više je voleo da to porekne. Niježeleo da je dodatno zabrine.

Nastavili su da razgledaju hram. Nešto ih je podstaklo da podignuglave. I oboje su, u isto vreme, osetili kao da hodaju po unutrašnjostijedne ogromne šume; po samom središtu šume izuzetno visokih stabala igrana, gotovo prozračnih, čije se krošnje ne naziru jer se gube međuoblacima.

Migelu se učinilo kao da je na mestu tajanstvenih linija inematerijalne svetlosti odakle se izdižu raznobojni odsjaji vitraža. Sve jebilo kao u nekoj izmaglici.

Sa matematičkog stanovišta, bio je zaista zadivljen. Ne razume se uarhitekturu, ali zato poznaje matematiku. Tu je područje središnjepraznine, jedan nestvaran prostor odakle kao da se cela zgrada uobličuje.Hram je živo biće; živa biljka. A ta savršena serijalizacija, to gotovoprirodno nizanje koje uspostavlja dinamički red pre je matematički negoliarhitektonski koncept. Gaudi je očigledno vladao matematikom života,

fraktalnim redom; ponavljanjem istog modela u beskonačnost, dovodeći upitanje zakone fizike, ali i Njutna, Euklida i Pitagoru. Celokupna naukaprošlosti svedena na nulu. Jedna mala, neznatna decimalna neravnoteža,broj to: 3,14159... neophodan za izračunavanje svoda, kruga, bilo kojepovršine u prirodi, uvek zatalasanoj jer se opire pravoj liniji, savršenomkvadratu.

A potom, kako se razvija izvorni model, tako to malo odstupanje kojeon vuče sa sobom poprima razmere što će na kraju upropastiti ceoproračun. Gaudi se smejao svemu tome. Njegove ruke su bile vešte sakanapom.

- Na šta misliš?- Na matematiku.Oboje su se osećali privučenim i uhvaćenim tim prostorom. Blaga

promena svetlosti preobražava unutrašnjost tako što postaje slappolutame.

- Postoje dokazi o njegovim političkim stavovima u mladosti - rekla jeMarija.

- Čijim? - upitao je on, rasejano.- Gaudijevim. Toga sam se jutros setila.- I to ti je deda rekao?Ona je nastavila, ne obazirući se na njegovo pitanje.- U svom ranom razdoblju učenja, kad je pohađao gimnaziju u Reusu,

sprijateljio se s još nekim učenicima, među njima su bili Eduard Tuda iŽuzep Ribera. Ovaj je bio iz LAspluge, blizu manastira Publeta. Njihnekoliko je odlazilo na izlet u manastir. Bili su puni zanosa i sanjali su onjegovoj restauraciji. Čak su izradili jedan plan i sastavili zvaničnimemorandum. Namera im je bila da Publet pretvore u komunu, u nekuvrstu samodovoljne proizvodne i potrošačke zajednice. To su istozastupali tadašnji utopijski socijalisti. U tom smislu, antiklerikalizam tegrupe mladih nije mogao da bude izričitiji.

- Dobro, neka su i bili utopijski socijalisti, ali, kuda želiš da stigneš timputem?

- Ne znam; samo sam se setila da ima mnogo toga nepoznatog oGaudijevom životu. Samo to.

Bez reči su izašli kroz kapiju Hristovog stradanja, Pasije.- Hajdemo, kornjača nas čeka.

Nije bila jedna, nego su bile dve kornjače. Ali Marija je i to već znala.„Jedna, lice zmije; druga, noge drvene... tvrdo odozgo, tvrdo odozdo“,razmišljala je. Zajedno podupiru stubove koji sa obe strane uokviruju ulaz

u hram.- Šta treba da uradimo?- Prvo, da odaberemo kornjaču, onda da vidimo da li ovo ulazi u nju -

rekla je ona, vadeći neobičan ključ iz džepa.Srećom, u to vreme nije bilo posetilaca. Migel je stao ispred Marije

dok se ona saginjala i ispitivala odabranu kornjaču: prvu sleva gledajućihram spreda.

- Zašto ovu na levoj strani?- Pa, za početak treba jednu izabrati... Lice zmije. Druga nema lice

zmije, ali, da čudno je, ta nema ni drvene noge a, prema pitalici, jednatreba da ima lice zmije, dok druga treba da ima drvene noge.

Migel se osećao smešnim, ali je nastavio da je pokriva dok onaispituje kornjaču. Počela je da je opipava tražeći mesto u koji bi ključmogao da uđe. Onda joj pade na pamet. Stavila je ključ preko jednogkornjačinog oka i pritisnula. Ništa se nije desilo. To je isto pokušala sdrugim okom.

Onda su njih dvoje odjednom začuli onaj čudnovati zvuk kao kad setromi zupčanici pokreću. Prednji deo, dakle glava i obe kornjačine prednjenoge polagano su se otvorile kao kutija.

- Vidi ti ovo! - uzviknuo je Migel, koji beše prestao da drži stražu isada je gledao kako se, veoma sporo, ta kamena fioka izvlači napolje svedok se nije sama od sebe zaustavila. Jedna pomisao mu je proletela krozglavu i mahinalno je pogledao na sat: bilo je šest i šest ujutro.

- Ahil i kornjača... Zenonovparadoks... Trka je počela.- Šta kažeš - upitala je Marija.- Ne, ništa; ne znam... nešto sam valjda glasno razmišljao.Nešto je bilo tamo unutra. Marija je zavukla ruku: na dnu, isklesano u

kamenu, bilo je lice zmije. Fioka je tad počela, opet veoma sporo, da sezatvara. Marija se ponovo prisetila pitalice: „Lice zmije.... Ali, onda... Štaje s drvenim nogama?“ reče u sebi. Bez razmišljanja prišla je drugojkornjači, uglavila ključ na jedno oko, potom i na drugo. Migel ju jezačuđeno gledao, ne shvatajući šta ona to radi... Ključ nije odgovarao.Šta je s drvenim nogama? Iz prve kornjače su izvukli samo jednu kutiju.

Bila je to omanja pravougaona kutija nekih dvadeset centimetaradužine i četrnaest širine. Visina nije dosezala četiri centimetra. Izradenaje od kedrovine svetle boje. Na gornjem delu ima reljefne brojeve od nuledo devet, a na bočnoj strani, nešto kao malu fioku bez ikakve brave.Migel je zatresao kutiju, iznutra se začuo metalni zvuk. Zatim je kutijuispitao sa svih strana ne bi li pronašao način da je otvori, pa je takopritisnuo nekoliko brojeva graviranih na gornjoj strani.

- Siguran sam da je to neka kombinacija. Ali bez nekog početnogtraga, mogućnosti su beskrajne.

- Hajdemo odavde - rekla je Marija.- Zašto?- Na otvorenom smo, neko može da nas vidi.- Članovi neke satanističke sekte? - našalio se Migel.Ona nije odgovorila. U suštini, ni Migelu nije bilo do šale. Posle ovoga

što se desilo s kornjačom, više nije znao šta da misli. Stavio je kutiju uunutrašnji džep sakoa, potom su otišli.

To popodne Migel je odlučio da pođe sa Marijom u dom za stare. Akoiko može da im omogući kombinaciju za otvaranje kutije, to je svakakobio gospodin Hivelj. Ali starac je bio u dubokoj magli.

Nije ni primetio njihovo prisustvo.Marija mu je pokazala kutiju. Ali starcu je pogled bio izgubljen.- Sećaš li se brojeva?... Kombinacije?... Kako se otvara, deda?- Učiteljeva smrt - rekao je posle dužeg iščekivanja tako krhkim

glasom da su jedva razabrali šta govori.- Šta kažeš, deko?- Učiteljeva smrt - ponovio je.Ostali su pored njega više od sat vremena. Veče se već spuštalo kad

su odlučili da odu.- Učiteljeva smrt - još jednom je ponovio dok su oni zatvarali vrata.- Vratićemo se sutra - pokušao je Migel da je obodri pošto je upalio

automobil.- Da, možda ćemo biti bolje sreće - rekla je Marija neuverljivo.

17.Ujutro osmog juna Huan Hivelj se molio. U naizmeničnom uključivanju

i isključivanju pamćenja, kada bi se svest stropoštala niz bezdan ništavila,on se grčevito držao molitve; bila je to jedina uteha koja mu je jošostajala.

U sobi doma za stare njegov um je opet plutao. Klečao je ispredkreveta pred jednostavnim drvenim raspećem.

U prvim jutarnjim časovima njegovum je bio bistar i, ne gubeći vreme,dugo je razgovarao sa ocem Honasom. Deda mu je sve ispričao, bašsve... sve čega se sećao, pod tajnom ispovesti.

Pokucali su na vrata. Huan se nije obazreo, znao je da je blizu granicebezdana, da će mu svest iščileti. To lupkanje preko drveta bilo je kaoneki odjek. Dopirao je izdaleka. Vrata su se otvorila.

- Imate posetu... Vaš prijatelj iz detinjstva - rekla je bolničarka koja jete noći bila dežurna pre nego što sada ode s posla.

Oči starca su zasijale kao žeravica u mraku. Vihor prizora i sećanjapreplavio mu je svest. Pogledao je bolničarku pravo u oči i ona oboriglavu.

Bila je njihova; nema u to sumnje. Pronašli su ga.Znao je da je kucnuo njegov čas. Čekao ga je... Toliko se plašio tog

ubilačkog, tog neljudskog pogleda koji je vrebao na njega još oddetinjstva... Od onog dana kada je stari učitelj pao nasred ulice...

Neko je ušao i bolničarka je polako zatvorila vrata za sobom, dok sečinilo da posetiocu potvrdno klima glavom.

- Asmodeo... - promrmljao je deda praznog pogleda.- Bilo je pitanje vremena kad ću te pronaći.Stari vitez je znao da je to nemoguće.- Ja sam s tobom odavno svršio - rekao je stari vitez više kao za sebe.„Zlo uvek pokazuje isto lice“, setio se stari vitez da mu je učitelj

mnogo puta ponovio.- Ali ne i sa zlom, to ti je jasno, zar ne?Da, jasno mu je bilo.- Skini masku. Hoću da vidim tvoje novo lice. Da znam ko si sada.- Uvek imamo isto lice. Mi se ovekovečujemo. Besmrtni smo.Ne. Zlo nije besmrtno. Zato je tako dugo i čuvao tajnu. Zbog toga je

ta utvara sada tamo. Zato što se zlo ne plaši. Zato što druge ugrožava.

Da, isto lice... ali drugi ubica. Došli su po njega. Ipak se plaše, pomislio jestari vitez.

- Našli smo te, Huane. Već sam ti rekao da je bilo pitanje vremena. Mizapravo znamo za tebe otkad si ostao sam. Mogli smo odavno da teuklonimo s puta, ali mi hoćemo tajnu. Jesi li to nekome ispričao?

Stari vitez je kleknuo i nastavio da se moli.- Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da bude carstvo

Tvoje, da bude volja Tvoja kako na nebu tako i na zemlji,...- Ništa ti tvoje nebo neće pomoći; došao sam da te ubijem. Njoj si

ispričao, zar ne? Jesi li joj rekao gde si je sakrio? - prekide ga.Ali je stari vitez nastavio da se moli.- Jesi li to rekao Honasu?To mu je ime zazvučalo kao iz velike udaljenosti: Honas?- ...da bude volja Tvoja kako na nebu tako i na zemlji - ponavljao je

stari vitez.Ubica ga je pogledao u oči i shvatio da je starac ponovo utonuo u

bezdan, u neko mesto odakle više ne može da ga čuje.- Drtino izlapela! - povikao je srdito. - Gde si?Ali stari vitez ga nije čuo.- ... hleb naš nasušni - nastavljao je sa nekog drugog sveta.Asmodeo beše prekasno stigao. Sad je ona bila na redu.- Ti mi više nisi od koristi - rekao je prezrivo.Otvorio je vrata sobe i pogledao na obe strane: hodnik je bio prazan.

Pri dnu je bilo stepenište.Asmodeo je uzeo starca pod ruku. Stari vitez je ustao i pitomo pustio

da bude vođen dok je dovršavao molitvu. Pogled mu je bio zagubljen uzačaranoj šumi. Huan više nije znao ko je, njegovo pamćenje je bilo kaolet golubova. Sporo su išli sve do prvog stepenika. Čovek mu je tu zadaotežak udarac u potiljak i onda odgurnuo beživotno telo niz stepenište.

Telo se otkotrljalo i celim putem bivalo dodatno izudarano, sve dokkraj stepeništa nije zaustavio taj pad, kojim je telo završilo gotovo ufetusnom položaju. Asmodeo se spustio niz stepenište, uklonio je starcanogom. Lice starog viteza bilo je kao u novorođenčeta. Nije bilo bola.Samo spokoj. Kao da je pronašao svoj put. Let golubova uputio se kanebu, izgubio se u ogromnom i svetlećem plavetnilu; više im krila nećezaustaviti, nikad se više neće vratiti na obalu.

Asmodeo je osetio da ga mrzi, da mrzi to lice. Mrzi taj život koji je onzauvek okončao. Mrzi tu matoru budalu. Mrzi sve što on predstavlja.Otrov se cedio u dnu njegovih zenica, pretvorenih u tamne dimnjake izkojih je kuljao dim zla.

Bolničarka je dotrčala i videla ceo prizor. Ali u njenom izrazu nije biloužasa.

- Otac Honas je poslednji bio s njim - rekla mu je.Potom mu je prenela adresu parohije.Asmodeo je napravio neku životinjsku grimasu pomešanih osećanja i

nezadovoljstva i zadovoljstva.Ništa više nije rekao. Izišao je polako. Udaljio se. Napustio je to

mesto; napustio ga je kao utvarna senka koju oživljava bolesna žučpakla.

Bolničarka je stala da čeka pored starca. Stajala je. Nije se pomakla.Tišina je u domu bila sveopšta. Minut. Dva. Onda je pozvala na uzbunu.

18.- Gospođice, veoma nam je žao... Težak udes. - Upravnik doma je

pokušavao da bude ljubazan.Kada ju je tog jutra pozvao telefonom nije znao kako da joj saopšti

vest, ali devojka je odmah naslutila kakva je ta vest pa je petnaestakminuta kasnije već bila u domu sa Migelom.

- Deda... - reče Marija iskidanim glasom kad ga je prepoznala.Ležao je na nosilima; pokrivao ga je čaršav natopljen krvlju.

Ambulantna kola su čekala napolju, na ulazu u dom.Videli su je kad je stigla, kad je izašla iz taksija, a ona strepela od

najgoreg. Pored ambulantnih kola, preko puta su bila parkirana ipolicijska kola, na nekoliko metara od ulaza.

Istražni sudija i veštak za sudsku medicinu stigli su još ranije i već subili završili posao dizanja leša. Nesrećni slučaj, po svemu sudeći; žalostanudes.

- Smiri se - rekao je Migel grleći je kad je video da je potok suzapotekao njenim licem.

Marija je pokušavala da se pribere, da ostane pribrana.Nije mogla to da izbegne, pa se udaljila od njih, i od Migela i od

upravnika doma. Povukla se sva snužđena, pognute glave. Dva muškarcasu ostala ne znajući tačno šta jedan drugom da kažu. Oko njih,radoznalci, i bolničarke i policajci. Migel ih, međutim, nije video. Bili suoko njega, ali on ih nije video. Upravnik ga je pogledao ne znajući šta damu kaže. Onda se ona vratila.

- Dobro sam - rekla je iskidanim glasom.Ali to nije bilo istina.Tokom vožnje taksijem pobojali se najgoreg, a posle se ispostavilo da

je bojazan bila osnovana. Preko telefona nisu hteli da joj kažu istinu, celuistinu. Samo da hitno dođe.

- Nismo mogli ništa da učinimo, on je bio bolestan. Kao što i samiznate, u poslednje vreme njegova bolest... sve se više pogoršavala. Mogliste u to da se uverite prilikom poseta.

- Ali, zar ga vi niste negovali? Šta se desilo?- Mislimo da se stropoštao niz stepenište i teško udario glavu... tako je

rekao veštak za sudsku medicinu. - A u vidu izvinjenja, dodao je: - Činimosve što je u našoj moći, ne može da bude po jedna bolničarka za svakog

bolesnika. Treba da razumete: ovo nije zatvor. Naši bolesnici treba daimaju svoj prostor. Jesu oni pod nadzorom, ali želimo da veruju da imaju iizvesnu samostalnost.

- Nadzor koji baš i nije neki - rekla je ona pomalo ojađeno.- Imamo tri dežurne bolničarke po spratu. Pretpostavljamo da se udes

desio kada su sve tri bile zauzete po različitim sobama. Osim toga...Upravnik je zastao. Kako da kažem, pomislio je.- Osim toga? - upitao je Migel.- Policija ne isključuje mogućnost samoubistva.- Moj deda se nije ubio! Nikad mu tako nešto ne bi ni palo na pamet.- U normalnim okolnostima, ne, ali...- Nikad! - ponovila je tako odlučno i s tolikim jedom u glasu, da je

upravnik na tren ostao bez reči.- Shvatite, mi mislimo da je udes, da je pao niz stepenište i da je

nezgodno udario potiljak. Ali policija... uostalom, znate već: ona nikad neodbacuje nijednu mogućnost.

- Moj deda je bio pobožan. Takva mogućnost mu nikad ne bi prošla nikroz maštu. Uveravam vas da je čekao moju današnju posetu.

Upravnik je ćutao kako se ne bi dalje raspravljao s devojkom.- Hoću da ga vidim poslednji put - rekla je ona otečenih očiju i iznova

vlažnih obraza.Upravnik i Migel su je ispratili do mesta gde je bio leš koji su nosila

dva bolničara i koji samo što nije unet u ambulantna kola. Upravnik im jedao znak i oni su se zaustavili. Pored njih, a u pratnji dvojice policajaca,čovek srednjih godina, ne preterano visok, nešto je zapisivao u svojojbeležnici dok je besno žvakao lilihip. Prišao je skupini.

- Ja sam inspektor Mortimer, Agustin Mortimer... Vama na usluzi,gospođice, veoma mi je žao... -rekao je dok se predstavljao i vadiolizalicu iz usta.

Marija kao da ga nije ni čula. Migel stisnu ruku koju mu je inspektorpružao. Potom je naložio jednom policajcu da podigne čaršav koji jepokrivao starčevo lice.

Ona nije mogla to da izdrži pa se prepustila Migelovom naručju.- Nemoj da plačeš...- Mnogo nam je žao. Ovo je ozbiljna stvar za ustanovu na čijem sam

čelu. Ako vam nešto bude potrebno... - ponovio je upravnik doma.Ona ne odgovori.- Ako nije problem, trebalo bi da vam postavim nekoliko pitanja -

rekao joj je inspektor Mortimer.Ona potvrdno klimnu glavom.

- Ko je poslednja osoba koja ga je videla živog? - upitao je Migelupravnika.

- Bolničarka koja je noćas bila dežurna, naravno... Gospođa Rosario.Potpuno jeutučena, onajevrstan profesionalac. Pozvali su je iz drugesobe, a izgleda da su i njene koleginice bile zauzete. Sve bolničarke noseuređaj na koji pacijenti mogu da ih zovu kad god žele; imaju dugme iznadkreveta. To je prvo što nauče...

- Da, ali nisam mislio na bolničarku... Nego, da li je razgovarao sanekim? - insistirao je Migel.

- Sačekajte trenutak... da, jeste, sa ocem Honasom, ispovednikom, onga je poslednji video jutros.

- Otac Honas? Ispovednik? - iznenadio se Migel.To ime je uzbunilo Mariju. Honas... šta joj deda beše rekao u vezi sa

Honasom?- Mi smo laička institucija, ali mnogo pacijenata je katoličke

veroispovesti. Onda tražimo da dođe otac Honas. On nam uvek stoji naraspolaganju, pravi je svetac, a sa gospodinom Huanom je vodio dugerazgovore. On je bio njegov duhovni vođa. U stvari, on je bio mnogo višeod toga; bili su prijatelji.

- Pa ga je tako rano posetio?- Pa, otac Honas ima misu u pola devet. I mada može da izgleda

čudno, često je gospodina Huana obilazio u neuobičajeno vreme, premise.

- Mogu li da ga vidim? - upitao je Migel.Od svih tih pitanja inspekor Mortimer se primetno uzvrpoljio. Nije

voleo da mu preotmu ulogu. On je taj koji postavlja pitanja. Osim toga,sve je to već uneto u izveštaj, ali se nije usudio da prekine.

- Ne živi u domu. Kao što sam vam upravo rekao, ovo je laičkainstitucija. On je u parohiji San Kristobal, u Slobodnoj zoni.

- I čak je otuda dolazio da ispoveda dedu? - upitala je Marija, koja jepomno pratila razgovor.

-Tako je on zatražio kada ste juče otišli. Insistirao je pa smo gapozvali telefonom. Otac Honas dolazi i odlazi... kao da je još jedan članove kuće.

- Možete li da mi date njegovu adresu? - upitao je Migel. - Možda bimogao da nam pomogne.

- Ne brinite, mi smo ga već lokalizovali... Mi znamo svoj posao... -rekao je Mortimer.

Inspektorova nervoza nije promakla Migelu. Činilo se kao da je bioveoma osetljive prirode. Možda i previše, pomislio je.

Upravnik, koji je naizmenično gledao u policajca i u mladi par, zatrenutak je oklevao, uzdržavao se, ali je bio Marijin dužnik te je na krajusaopštio adresu kao da se zbog nečega izvinjava. Mortimer ga prostrelipogledom dok je na pod bacao štapić lizalice. Migel je upamtio adresu.

- No, nemojte da brinete, mi ćemo ovo pitanje rešiti... Sad bi trebaloda vam postavim nekoliko pitanja - rekao je Mortimer prilazeći Mariji.

- Možete za trenutak da nas izvinite...? Moram da popušim jednucigaretu - rekao je Migel.

- Samo izvolite - odgovorio je inspektor.Pošli su prema glavnom ulazu, izvan Mortimerovog i upravnikovog

vidnog polja.- Ali, ti ne pušiš - rekla je ona čim su zamakli iza ugla.- Možeš li da ostaneš sama?- Deda mi je pominjao izvesnog Honasa, sećaš se?- Možeš li sama da ostaneš sa policajcem?- Zašto?- Zbog toga što si upravo rekla. Moram da nađem ispovednika.- Trebalo je da mi otac Honas pomogne. Misliš li da mu je deda nešto

rekao?- Ne znam, ali moram da se vidim s tim sveštenikom... Imam... - nije

se usuđivao da izgovori reč.-... neki predosećaj.Nije voleo tu reč. On je matematičar.- Da. Predosećaj.

19.Nikad ranije nije bio tamo. Tu četvrt je poznavao samo sa književnog

stanovišta zahvaljujući romanima Paka Kandela, pisca koga je smatraonepravedno zapostavljenim. Kasas Baratas: deo grada četvrtastihzgradurina. blokova čudovišnih višespratnica, jeftina gradnja iz pedesetihi šezdesetih godina, ljudska košnica, mesto na kojem živi na hiljadeporodica koje su se tu sjatile posleratnih godina, najdužih, najčemernijih inajtužnijih u čitavoj Evropi. Posleratno razdoblje i jedna četvrt koju mu jeKandel zario u srce dok je u ranoj mladosti čitao njegove romane.

Pravi primer antiarhitekture, pomislio je Migel; međutim,funkcionalnost, a naročito rentabilnost, bile su očigledno maksimalne.Četvrtaste ili pravougaone zgrade od betona, bez ikakvog kriterijumaizuzev što većeg broja spratova, to se teren više isplati. Tim su višenovca zgrtali halapljivi investitori sirotinjskih kuća. One su izgrađene kaozatvorske ćelije za radnike. Za „jadnike iz Mursije od dinamita“, pomislioje, sećajući se pesnika Migela Ernandesa. Tu je mogao da vidi tih tridesethiljada peseta po čoveku; tamnice „onih drugih Katalonaca“ i njihovihpotomaka. Šta li se desilo sa starim piscem, s tim „dođošem uParlamentu“ čije je hronike svojevremeno pratio?... Kakav užas, pomislioje dok je tražio mesto za parkiranje kružeći oko jednog bloka.

Eto ga sad ovde. Crkva San Kristobal, zdanje kao istrgnuto iznajcrnjeg soc-realizma, od skromnog materijala. To jeste autentični hramsiromašnih.

Pronašao je prazno mesto u ulici Uljdakona, na pedesetak metara odcrkve, i tu je zaustavio automobil. Parkirao se. Spremao se da izađe izvozila, ali to nije uradio. Pločnikom preko puta išao je čovek obrijaneglave u dugom kaputu... Čovek konzola, i odmah, čim je pomislio, znao jeda je potpuno iracionalno to što je pomislio. Ali ipak nije izašao izautomobila, nego je iz njega pogledom ispratio neobičnog čoveka. Nijeuspeo da ga vidi spreda. Čovek se zaustavio, otvorio vrata crnog audija iupalio motor.

Migel je onda izašao iz auta, uputio se ka parkomatu i izvadio karticu.Čovek konzola, ponovio je u sebi. Posle je prevalio tih pedesetak metarakoji su ga odvajali od crkve San Kristobal.

Crkva je nasred izduženog, hladnog i sumornog betonskog trga,okružena omanjim vrtom. Stara stabla pošteđena su, možda i čudom,

kada je čitav taj kraj opustošen zbog nekog urbanističkog hira. Prošao jepored ograde, neka deca su igrala lopte na trgu s leve strane. Glavni ulazu crkvu bio je zatvoren. Migel je napravio ceo krug oko crkve. Sa zadnjestrane bila su još neka manja vrata, kroz uzani prolaz koji se završavaslepom ulicom. Betonski zidovi parka zaklapaju taj deo crkve. Možda jena toj strani unutra sakristija, pomislio je. Izgledalo jekao da suvratazatvorena tako da je pokucao o vratnice i onda ustanovio da su vrataotvorena, jer su se i otvorila.

Miris voska i tamjana širio se mračnom prostorijom. Kontrast u odnosuna spoljašnju svetlost za trenutak ga zaslepi. Načinio je korak napred,rukom je potražio prekidač za svetlo na bočnom zidu, ali pre nego što gaje pritisnuo, obuzela ga je opet jedna slutnja, pa je od toga odustao.Sačekao je nekoliko časaka dok su mu se oči prilagodile na unutrašnjutamu. Postepeno su počeli da se ukazuju predmeti, obrisi. Snop svetlostije ulazio kroz drveni dovratak i tako je uspeo da vidi prekidač. Četvrtastabela kutija. Prišao je i pritisnuo ga laktom.

Prizor koji je ugledao skamenio ga je. To što je video prevazilazilo gaje. Stresao se. Osetio je strah, ali nije smeo da poklekne. Vrtoglavica gaje ošamutila i želudac mu se prevrnuo. Neće moći da izdrži, pomislio je;neće moći ni korak više da napravi pred tom velikom barom krvi kod nogui unakaženim telom ubijenog sveštenika, što je ležao bačen na pod kaobezoblična vreća.

Sada je znao, čovek u crnom je podli ubica.Svešteniku je utroba bila prosuta po podu, krv je i dalje oticala iz

njegovog tela. Mirisao je na smrt. Izgledalo je kao da se sveštenik vukaopo podu ostavljajući tako creva za sobom po toj nevelikoj prostorijiogoljenih zidova. Pri dnu, zasvođena vrata kroz koja se pristupa crkvenomoltaru. Sa desne strane, sto sa knjigama, razni papiri i isključeni računar.Sve ispreturano. Vrata velikog ormana na bočnom zidu širom su bilaotvorena. Odeća razbacana po podu, fioke isprevrtane... Na drugom zidu,jedno raspeće.

„Za ime sveta! Ko je mogao ovako nešto da uradi?“ Morao je negdeda se nasloni jer ga noge nisu držale. Ipak je klonuo, počeo je da klizinadole oslonjen leđima na zid. Sklonio je pogled sa tog stravičnog prizorai zabio glavu među kolena.

Pokušavao je da misli. Bio je preneražen. Da se makar mentalnoudalji od te strahote. Da li da pozove policiju? Da što pre pobegne? Štaon traži tamo? Sva sreća što Marija nije pošla s njim. Kakav je smisao tihdveju smrti? Opet je ustao.

Prvi poriv mu je bio da pobegne, ali mu je nagon naložio da ne

napusti to mesto. Želi da zna. Želi da vidi, ali, šta? Znao je da po prilicinema mnogo vremena. „Policija... onaj inspektor, Mortimer, oni su udomu i verovatno će i oni poželeti da porazgovaraju sa ispovednikom...Ne smeju da me nađu ovde.“

Njegovum je nagonski išao napred. Izgleda da se sveštenik vukao doulaznih vrata u crkvu s nekom namerom, ali je taj jezivi prizor kod njegaizazivao gađenje i želju za povraćanjem. Naprosto grozno. Nije mogao daodvoji oči od sveštenika, oca Honasa, koji je beživotno ležao postrance.Krv je polako oticala. Nije moglo mnogo vremena da protekne otkad jemrtav. Kad beše ugledao čoveka u crnom? Pre deset minuta? Petnaest?Dvadeset? Zagledao se u leš, bio je u neprirodnom položaju, dobro sezagledao: ispružena ruka, činilo se kao da je prstima pokušao nešto danacrta po podnim pločicama. Iz tog položaja nije mogao jasno da vidi,osim toga krv se postepeno razlivala po celom podu. Ako je nešto inapisao, vrlo brzo će prekriveno krvlju. Čas neizdržive napetosti.

Da li je moguće da je čovek u crnom ubio Marijinog dedu? Da je onpočinio i ovo svirepo ubistvo? Da je neko iz doma obavestio ubicu da jeotac Honas poslednji koji je razgovarao s dedom? Pitanja su mu naviraladok je posmatrao leš, beživotno sveštenikovo telo.

Pažljivo je načinio jedan korak, u nastojanju da ne umrlja cipele. Jošjedan korak, pa još jedan, moraće da ide udesno, sve pliva u krvi.Pogledao je pod i video komad pocrnelog mesa, nije hteo ni da razmišljašta je to. Udahnuo je duboko i naterao sebe da produži napred, premasveštenikovom licu. Oprezno se sagao, gotovo da nije mogao ni da sepomera, krv je bila posvuda. Ipak je morao da mu vidi lice... „Gospode!...Iskopali su mu oči!... Ko je to mogao... tako nešto?“ Uspeo je da sepribere tako što je disao duboko, udišući na nos i izdišući na usta, uvelikim udisajima. Posle se polako okrenuo i pogledao ispruženi prstpokojnika: bio je umrljan krvlju; njime beše nešto iscrtao ili zapisao, kaoneki trougao... Ne, nije trougao... Nego veliko latinično slovo „v“naopako. Tačno iznad vrha, slovo „B“ sa izduženom uspravnom crtom...kao... Kao grčko slovo beta? Ispod velikog izokrenutog slova „v“ bilo jejoš nešto; sagnuo se još malo, sve je bilo mutno, a i krv iz velike lokvenadirala je kao reka užarene lave iz vulkana u erupciji. Prvi znak seizbrisao, samo se nazirao donji deo, potom, još neki... Pažljivo jeosmotrio i... da,jedan broj, jeste... sada ga vidi. Bio je veoma uznemiren,i suviše uzbuđen, ali mora da upamti taj broj. U glaviponovi brojke...jedan, jedan, osam... Tuje svepostajalo nerazgovetno, bila je to tekmrlja; posle, opet, dva broja... Dva, dva. Ponovio je to u glavi: jedan,jedan, osam... to može da bude i nula ili, ne... ne može da se razabere, a

onda dvadeset dva, to je...Ponovo je pogledao izokrenuto slovo „v“. Moglo je to da bude i veliko

grčko „i“, naopako postavljeno, ali crta je mnogo kratka... Pažljivo se jošjednom zagledao, to ga je na nešto podsećalo, podsećalo ga je na neštošto je on često imao u rukama, naročito kao student, dok je crtao.Potražio je u svojoj glavi, adrenalin je u potocima kuljao su njegovimžilama. Srce mu je dobilo na ubrzanju i, najzad... šestar! Ogroman šestar,nema u to sumnje, sa slovom beta iznad. Sada treba da upamti brojeve:118... 22, nedostojao je četvrti broj, onaj u sredini, i onaj prvi... Pogledaoje još bolje pa u sebi reče: „Prva brojka je veća, mogla bi da bude nekiznak, ili možda neka petica, neko slovo. Ne mogu duže da se zadržavam,ako me ovde zateknu morao bih da im pružim previše objašnjenja.“

Krvje i dalje tekla, potok se širio, sve je za sobom brisao, pod je biopoplavljen. Treba da izađe otuda pomerajući se pažljivo kako se ne biumrljao. „Za ime sveta, koliko ima krvi u jednom ljudskom telu!“ Uz velikinapor pokušao je da preskoči lokvu, ali ovoga puta nije u tome uspeo,krvavi tragovi njegovih cipela ostali su otisnuti na podu. Stigao je dovrata, bio je veoma uzrujan pa se i nehotice rukom pridržao za dovratak;potom je brzo izašao napolje.

Dok se brzim koracima udaljavao, u glavi je ponavljao brojeve. Decakoja su se igrala u parku već su bila otišla. Naizgled više nikog nije bilona ulici. Ubrzao je korak dok nije stigao do kola. Otvorio je vrata i seounutra.

Duboko je udahnuo i izdahnuo pa je potražio hemijsku olovku i papir ukaseti pored volana gde to inače drži. Preko volana, na papiru je ponoviocrtež i broj koji je sveštenik ispisao svojom krvlju. Sve je iscrtao, onakokako se toga sećao... To je bila poruka, nešto što ukazuje na ubicu... Da,vrlo verovatno, ali o čemu je reč? 0 čemu je otac Honas hteo da ostavisvedočanstvo?

Složio je papir i potražio kontaktni ključ u džepu.Jedno policijsko vozilo primicalo mu se s leve strane. To vozilo se

zaustavilo na nekoliko metara od njega. Pre nego što se sagao, uspeo jeda vidi da kroz levi prozor viri štapić lilihipa. Policija... Mortimer! Tako jepomislio, i sakrio se tonući još više na sedištu. I zaista, inspektor koji jedošao u dom, njegovpomoćnik i još jedan policajac izašli su iz kola iuputili se ka crkvi San Kristobal. Migel je sačekao nekoliko časaka dok ihnije izgubio iz vida. Onda je upalio motor i udaljio se. Ubrzao je čim jestigao do prvog ugla. Onda se setio da je ostavio upaljeno svetlo... „Zlo inaopako! U toj brzini... čini mi se da sam se naslonio na dovratak i navrata... Mora da su moji tragovi na sve strane.“ Osetio je veliku

malaksalost. Cipele... mora da ih se reši.

20.Jukio Fumiko se tog jutra šetao plažom. Voleo je da šeta uz more pre

nego što osvane. Da vidi kako sunce polako izlazi. Obala Kadakesa ga jeu neko određeno doba jutra i popodneva podsećala na njegovu zemlju.Taj deo katalonskog priobalja još je imao tamu, životnu snagu. Kamenje,zelenilo, planine, voda, sve je posedovalo energiju tamua.

Ali to mu nije bilo dovoljno da povrati svoj mir.Brige mu prethodne noći nisu dale da spava. Otkad je shvatio da su

njegove sumnje osnovane, Jukija Fumika je san napustio, kao i Magbeta.Trebalo bi to preduprediti.Jukio Fumiko ni s kim ne bi sklopio posao, a da ga pre toga ne vidi

kako jede; za starog jakuzu, obredi su bili od prvorazrednog značaja.Ponašanje pri obedovanju bilo je veoma važno, a to mnogi Zapadnjaci nerazumeju. Taj Katalonac bio je drugačiji: ume da se ponaša za stolom,pun je poštovanja i drži se kao pravi daimjo plemićkog roda; ali to nijebilo dovoljno da bi mu išta dalje davao.

Moraće da ga spreči.Posle šetnje obavio je obred iskazivanja poštovanja svojim precima.

Stari Jukio se sa žarom pomolio i položio simbolični dar. Voleo je tradicijui bio čvrsto uveren u „putanju bogova“. Bez toga, njegova bi zemljapropala a porodica se raspala. Za to se borio i njegov otac, koga nijeupoznao, ali kome je upravo odavao poštu. Otac je bio verni oficir u službigenerala Toja Hidekija. Kad je izgubljen rat, Amerikanci su ga izveli predsud. Oni su razorili njegovu zemlju, „zemlju osam miliona kamija“ i samcar je, pošto se odrekao svog božanskog porekla, počeo da sarađuje sasnagama okupatora. Ti bezbožnici su se usudili da dekretom poništešintoističku veru. Japan njegovih predaka više nije postojao. Kao što nijepostojao veliki deo njegove porodice, poreklom iz delte reke Ota, izHirošime.

Majka mu je bila u šestom mesecu trudnoće kad su izdaleka videliveliku pečurku. Njemu je tada bilo tri godine, ali se još sećao onog bleskakoji je zauvek ugasio sve što je nekada bilo.

Rodila mu se sestra i sve je naizgled bilo u redu. Prošlo je trideset petgodina. Onda se desilo. Čudnovato oboljenje koje se u njoj od rođenjainkubiralo bez ispoljavanja, pokosilo ju je odjednom.

Tada je Jukio preuzeo brigu o svojoj tek rođenoj sestričini.

Godinama kasnije, kada je 7. januara 1989. godine novi car Akihitooznačio svoje kraljevanje u sklopu ere Heisej, „ponovo stečenog mira“,Fumiko se rasplakao. Plakao je u svetilištu Jasukuni u Tokiju, gde seodaje pošta žrtvama rata. I tada se zavetovao ocu koga nikad nijeupoznao.

Bili su ga naučili da obožava lik cara i nikakav dekret ne može to dapromeni, ali se sa carskom politikom nije slagao. Fumiko se neće smiritidok se ne bude osvetio.

Sada, sa šezdeset četiri godine, bio je jedan od bosova jakuze koga sunajviše poštovali. Među njegovim mnogobrojnim poslovima nijedan ganije ispunjavao tolikim zadovoljstvom kao trovanje omladine SAD zajednosa južnoameričkim kartelima. Italijani su kasno ušli u trgovinu drogom;oklevali su. On nije. To će mu omogućiti da dođe do dovoljne količinenovca koji će mu omogućiti da kupi ceo jedan kontinent i sve njegovepolitičare. Ali nije to ono što je on želeo. On je želeo nešto slično velikojpečurki koju beše video u detinjstvu i od koje je, posle, nastradala injegova sestra.

A to je želeo u krvi svakog Severnoamerikanca starijeg od dvanaestgodina.

- Oče.Jukio nije odgovorio. Završio je molitvu pa je ustao.- Jesi li poslao po mene, oče? - upitao je njegov sin.- Da, sine.Onda je izašao na veliku terasu pored mora. Seo je na šezlong.- Znaš već zašto sam te pozvao.- Znam, oče.- Moraš da ga sprečiš. Taj odnos ne sme da ima ni sadašnjost ni

budućnost.- Porazgovaraću sa Bruom.- Ne, prvo sa njome.- Tako ću učiniti, oče.

21.Eduardo Noges je podigao štapić lilihipa koji njegov šef upravo beše

bacio na zemlju. To je bio treći tog dana. Još mu samo to treba, da prekocele te svinjarije šef još i zagadi pozornicu ovakve čudovišne strahote, jerto više nije bio zločin, to je pravo zverstvo.

Veštaci za sudsku medicinu već su radili dva-tri sata i sačinili prvipreliminarni izveštaj.

- Šta to imamo? - upitao je Mortimer, potpuno izbezumljen.- Nešto nije u redu, šefe? Vidim da ste napeti.Eduardo Noges je u odeljenju uživao glas da je hladnokrvan: bio je

kadar da pojede komad tortilje od krompira sa grudi mafijaškog kolovođepoloženog na stolu za seciranje. Ali Mortimeru nije bilo do takvih podviga.„Zašto li je taj manijak ostavio upaljeno svetlo“, razmišljao je.

- Možete da ga pogledate, šefe; mleveno meso u količinama. Taj štoje ovo uradio očigledno ima konjski želudac.

- Nogese, nemojte da potrošite i to malo strpljenja što mi je ostalo,nego mi samo podnesite izveštaj.

- Izgleda da su ono popovsko čičište...- Malo poštovanja, Nogese - presekao ga je Mortimer.- Rasporili su mu utrobu, šefe, i to milimetar po milimetar, kao da u

tome uživaju. A i oči su mu izvadili. Ali je popa, upravo zato što je biopopa, još stigao i da se pomoli.

- Kako to mislite?- Tako što posle svega što su mu uradili, izgleda da je ipak uspeo još i

da puzi, što je svakako ravno čudu. Elem, bio je živ kad su ga ostavili;nema sumnje, popa je posle toga još ipuzao. Ima jasnih dokaza... Je l’vidite? To jepočetni položaj - rekao je pokazujući mesto.

Mortimer je zaustavio disanje i progutao pljuvačku. Činilo se kao damu je glava na drugom mestu.

Noges je već bio navikao na te trenutke šefovog potpunog povlačenjau sebe pa mu je kazao:

- Krenite opet da pušite... Toplo vam preproručujem; toliko lizalicanikako ne može da bude dobro za zdravlje, verujte mi.

- Prestani da lupetaš... - odgovorio mu je pretpostavljeni pa munaredio da nastavi sa izveštajem.

- U redu, šefe: onda je stigao dovde i... eto, sve je natopljeno krvlju...

kao da je hteo da nam nešto poruči; fotografije nam možda ukažu naneki trag. Ali druga osoba takođe je zamutila tragove.

Mortimer se spremao da baci štapić novog lilihipa, ali mu Noges reče:- Ne preporučujm vam da to uradite, šefe.Mortimer ga nije poslušao, bacio je štapić, a Noges ga je uhvatio u

letu.- Druga osoba? - upitao je Mortimer veoma radoznalo. - Bila su, dakle,

dvojica?

- Ne znam da li su obojica ubice. Tragovi njegovih koraka pokazuju daje ušao kasnije. Pored tragova crnog popa, to je jedini od koga imamo iotiske prstiju, ovde, vidite...? Na dovratku i na vratima. Ubica je valjdakoristio rukavice.

- Otkud to znamo?- Da su bila dvojica? Po cipelama. Imamo dve različite vrste. Što se

tiče tragova, ni o drugome nemamo sumnji. Sklon sam pretpostavci danisu išli zajedno. Nego da je drugi ušao posle, video sitno seckanog,skapirao da će biti rigoleto pa se dao u trk.

- Lepo se izražavajte, Nogese. Vi ste policajac, a ne neki lik izPolicajaca iz Majamija.

- Izvinite, šefe. To je zbog filmova. Čovek ih se toliko nagleda dapočinje da govori kao ti panduri na teveu.

- Šta mislite o motivu? Imate li neku predstavu?- Ne znam šta da mislim, šefe. Naravno, niko ko je zatečen u pokušaju

da iz crkve iznese priloge od milostinje neče počiniti ovako nešto. Je l’mislite da ovo ubistvo ima neke veze sa smrću dedišta iz doma? Popa jebio njegov ispovednik, osim toga, on je poslednji koji je razgovarao sastarim.

Mortimer nije odgovorio.

22.- Jurij, moraš da mi pomogneš - rekao je Bru.Jurij će biti kod kuće za pola sata. Neke stvari se ne mogu zatražiti

preko telefona. Bru nije imao poverenja u tu bandu zaluđenika koje jefinansirao. Nije to činio zato što je to voleo, već zato što je u osnovi biočovek od reči. A porodična obećanja treba da budu ispunjena. Ali hoćesvesku. Ako taj dnevnik sadrži nešto što će mu pribaviti moć, hoće tubeležnicu. Uz to, nije imao poverenja u Asmodea a još manje se uzdao unjegove doušnike. Šaka fanatika.

Žauma Bru ima pedeset osam godina. Nije se oduvek tako zvao. Uregistru, na početku demokratije i kada su mu prijatelji političari takoposavetovali, on je promenio špansko Haime u katalonsko Žauma jertreba da se prilagodi novim vremenima. Njemu je svejedno, Haime iliŽauma, kao što mu je svejedno i za političke stranke; on je jedan odnajbogatijih ljudi u gradu i svima daje novac.

Njegova ogromna kuća, pravi dvorac, sažetak je sjaja iz prošlosti isadašnjosti njegove loze: nameštaj s početka XX veka i figure, komadi islike velike vrednosti ukrašavaju njegov dom.

Njegova porodica je bila mecena renašense. Mogli su to sebi dapriušte: imali su razgranate poslove na Kubi pre nego je steklanezavisnost, a i nekoliko fabrika u Pueblo Nuevu. Sve zahvaljujućimračnom izvoru njihovog bogatstva: trgovini robovima. Vekovima je tobila porodica koja se bavila tom trgovinom, kako u vezi sa ugovaranjem iprodajom crnačkih robova u XVIII veku, tako i u vezi sa radnicima počevod druge polovine XIX veka.

Gubitak Kube je bila propast za poslove Bruovih. Slabost inesposobnost trule vlade u Madridu, rat sa SAD... težak ekonomski udarza njih i mnoge druge preduzetnike. Ali Bruovi su uvek umeli da seizvuku. Več početkom dvadesetog veka njegov deda Markos Bru jeunajmljivao revolveraše kako bi oružjem doveli u red radnike koji su unjegovim fabrikama prigrlili anarhizam i ugrožavali ekonomski prosperitetkoji on beše uvećao tokom Prvog svetskog rata: njegovi brodovi više nisuprevozili robove, ali su zato trgovali sa svim silama u sukobu tako što je,pod zastavom neutralne zemlje koja ne učestvuje u tom sukobu, svimzaraćenim stranama obezbeđivao šta je svakoj potrebno. Bruovi nisupatili od skrupula. Pošto se završio Prvi svetski rat a njihovo bogatstvo

bilo triput uvećano, neće dozvoliti da ti nezadovoljnici i besprizornicidovedu u pitanje ijednu od peseta koju su stekli u protoku vekova. Gradje bio njihov jer su ga oni i platili pa su se tako mogli videti u Konjičkomklubu, u Palauu, u Velikom pozorištu „Liseu“, u Privrednoj komori, usedištu ustanove za pitanja rada i razvoja i u svim ostalim krugovimakojima su oni pomagali, a koji su bili znamenje njihove klase iekonomskog sjaja.

Kada su neredi preplavili grad, a ispostavilo se da političari iz Madridaopet nisu dorasli situaciji, Markos Bru je naredio generalnom kapetanuKatalonije da preuzme stvar u svoje ruke.

Mir je kratko potrajao i tokom tog kratkog vremena mir nije čak bio nipotpun. Nekoliko godina kasnije Bru je takođe uložio novac u operacijukojom će avionom biti doveden još jedan general kako bi stao na čelovojnog udara. Ali nije uspeo da izađe iz Barselone, bio je uhvaćen, takvesu bile okolnosti. On je, međutim, i sa time računao. Tri godine je proveou kući u republikanskom okruženju i niko, nijedan komunista, nijedanpripadnik narodne milicije i nijedan anarhista nije smeo da mu priđe.Markos Bru je izašaona ulicu 26. januara 1939. Stao je na Dijagonali kaojoš jedan i odlučno podigao ruku. Onda je zaplakao. Tri godine, tri dugegodine tokom kojih nije smeo da izlazi, da prošeta ulicama koje su bilenjegove, kroz grad koji je bio njegov. Markos Bru se zaplakao jednakotronut kao na dan kada je preminula njegova sveta supruga: velika žena,ružna, katolikinja i sentimentalna. Horistkinje, radnice i kurve bile sunešto drugo. Prema njima je osećao istu privlačnost kao premašampanjcu. Čim se isprazni jedna boca, on baca bocu i prelazi na druguprofuknjaču. Ali njegova supruga... Prava svetica! Porok je čuvao zadruge.

Diktatura je došla kao premija za poslovanje Bruovih.Otac Žauma Brua bio je dostojni nastavljač porodične tradicije i

odlično je izlazio na kraj sa tim generalom koji nije voleo da se meša upolitiku.

- U pravu ste, Fransisko; dobro postupate. Vi nemojte da se mešate upolitiku, prepustite to nama. Vi imate svoje, imate kasarne, celu Španiju.Poslovi i politika idu preko nas. Šta kažete, don Pako, zar Barselona nijemaka?

Hose Bru bi mu tu i tamo nešto natuknuo na katalonskom, za slučajda se general osmeli da ga u intimnim krugovima govori.

- Da, veoma je lepa, gospodine Bru.- A Fudbalski klub Barselone? Šta kažete na to, Pako?- Dobar, veoma dobar.

- Ako želite, ja ću da vas učlanim. Bićete počasni član, naravno,nećete ni pesetu da platite.

- Ja u stvari volim da pecam.- Onda, idemo na pecanje! Imam brodić u Palamosu, ništa posebno,

pa kad budete hteli, idemo na pecanje.-A reke?- Imam i reke. Na jedan moj mig pastrmke pune čoveku košaricu.Hose Antonio Bru bio je jedan od retkih koji se generalu obraćao po

imenu, pa čak i po nadimku. Poneki nakit za donju Karmen, nekolikomiliona za ljude režima, i tako je mogao lepo da posluje, kao i uz maloguščje džigerice „mina“ za generala kad god bi došao u posetu Barseloni:to mu je omogućilo da mirno živi skoro četrdeset godina.

Prisnost između Generalisimusa i katalonskog magnata uvećana jekada su obojica odlučili da pod pseudonimom Džejkajma Bura zajednonapišu seriju članaka uperenih protiv masonerije, koje je objavio dnevnikAriba. Članci su sabrani u knjizi pod naslovom Masonerija. Dnevnik „No-Do“ je preneo navodni intervju između Kaudilja i gospodina DžejkajmaBura, u stvari Hosea Antonija Brua prerušenog u Engleza. Shodno tomdnevniku: „Kao što se moglo i pretpostaviti, razgovor je protekao usrdačnoj atmosferi“.

- Pako, moraš da mi učiniš jednu uslugu - rekao je Hose Antonio BruGeneralisimusu jednom prilikom.

Tako su jednog dana 1952. godine Franko i Hose Antonio Bru posetilirestaurisani manastir Publeta i general je, u prisustvu katalonskogmagnata, zatražio od opata cistercitskog bratstva da izmeste grob„jednog od najizopačenijih ljudi svoga doba“. Opat je to i uradio i ostacivojvode Vartona su preneti u privatno groblje monaha. Filip Varton,zajedno sa malobrojnom grupom Engleza, osnovao je 1728. godine prvumasonsku ložu u Španiji.

Žauma Bru, sin Hosea Antonija Brua, prokuratora Kortesa iKaudiljovog ličnog prijatelja, bio je poslednji izdanak kaste. Obrazovanjeje stekao u čuvenoj Nemačkoj školi u Barseloni; na kraju krajeva, njegovotac je tokom rata bio germanofil, a njegov deda beše pokrio troškovepostavljanja Vagnerovih dela u Liseuu. Zaokružio je to sjajno obrazovanjeu Engleskoj. Njegov mentalitet, njegov način sagledavanja i razumevanjasveta bili su pak kopija očevog načina; genetsko pitanje. Po nekimdrugim pitanjima njih dvojica se nikad nisu slagali. Žauma Bru je mrzeooca, tog gadnog starca koji se raspada na drugom spratu kuće. Obećao jeda će preuzeti očevo poslovanje, ali o njegovim ludostima nije hteo ni dačuje.

Žauma Bru je posmatrao grad i shvatao da je još njegov, kao i joščetvorice drugih; tako je oduvek bilo i tako će i nadalje biti. Kao što jetako i sa Njujorkom, Londonom ili Parizom: i oni pripadaju četvorici njih.Barem se to nije promenilo u svetu.

Žauma Bru je i te kako promućuran, dok uporedo sa legalnimposlovima održava i porodičnu tradiciju. Pad Istoka bio je kao znakproviđenja. Bru je svežim mesom snabdevao ne samo burdelje uBarseloni i na celoj sredozemnoj obali, nego je imao filijale u glavnimevropskim gradovima. Robovlasnička prošlost njegovih predaka sasvim selepo uklopila sa ruskim mafijašima sa kojima je obavljao veoma uspešnetransakcije. Globalizacija njegovih poslova je svršena stvar: Kineskinje,Tajlanđanke, Burmanke i Japanke takođe su prošle kroz njegove bordele.Ali, možda usled porodične tradicije, trgovina crnkinjama je deo posla kojiga ispunjava najvećim zadovoljstvom. Međutim, crnkinje su visokodefektan materijal, preko polovine njih stiže sa sidom i to je vrlo štetnoza tu delatnost. Treba odbaciti tako problematičan materijal.

- Zadrži moje Poljakinje i ostavi crnkinje. Moje cure su čiste, mlade i,ako ih nateraš, mogu da budu prilično nestašne. Svideće ti se - govoriomu je Jurij, jedan od njegovih ortaka.

- Meni se sviđaju crnkinje.- OK. Ali polovinu treba pokopati, ukloniti ih s puta; pune su govana.

Bru, nema problema, ja ću to, za to i jesu prijatelji. Ali gubiš pare.- Imam ih dovoljno. Osim toga, čemu služe pare, ako ne za poneki hir?- Pa jeste, znam da si slab na crnkinje i na Azijatkinje.- Ne, na Azijatkinje nisam. Samo na Japanke - razjasnio je.- Baš si čudan, Kataloncu jedan. Vi ste Katalonci inače čudni - rekao

mu je. - Zašto baš Japanke?- Porodična tradicija. Neki moji preci bili su misionari u Japanu.- Oduvek ste imali i tu humanu crtu - našalio se Japanac.- Nemoj da se smeješ, Jurij. Ne potičem iz porodice stepskih divljaka

koja se odaje kanibalizmu jer nema šta da jede. Moja porodica je istorija,imamo načela, i oduvek verujemo u Boga.

- Daj, Bru, ne zajebavaj!- Mi smo gospoda... „De porcs i de senyors se n'ha de venir de mena.“- Šta?- Nema veze, ionako ne bi razumeo.- OK. Ali šta da radim sa crnkinjama?- Isto što i inače, do novog naloga. Imam ideju.Ideja nije bila nova, reč je o vaspostavljanju porodične tradicije. Kako

mu to nije ranije palo na pamet? Onda je stvorio farme. Imao je tri u

Africi i jednu u Marezmi. Ne treba više. Kupovali bi devojčice i dečake uranom dobu; oni zdravi bili bi nekoliko godina hranjeni i paženi, njima bičak bilo pruženo osnovno obrazovanje i učenje jezika zemlje u kojoj ćeraditi. Njihovo plasiranje na tržištu može da traje između pet i desetgodina; pet za najmlađe, koji se koriste u porno industriji i u „specijalnim“filmovima ime im je snuffmovies, mada se on nije mnogo razumevao ukinematografiju - za koje se plaća brdo para. Najsrećniji ipak stupaju naposao po tajnim burdeljima.

Neki parovi se odvajaju „za priplod“, kako je Bru voleo da kaže. Ta sedeca kasnije komercijalizuju. Ali njegovo poslovanje kavom, tj.katalonskim šampanjcem, pokazalo mu je da se i strpljivo čekanje isplati.Ni sa defektnom decom koja ne prolaze lekarski pregled ne mora da budena gubitku: tržište ljudskim organima je odličan posao, a Jurij je u tompogledu pravi ekspert, koji mu uvek nudi dobru cenu.

Tako su se odvijali njegovi poslovi kad je Žauma Bru izašao na terasu.Posmatrao je grad. I dalje je njegov i još četvorice drugara, kao i uvek. Utakvim je razmišljanjima bio kad je ona izašla, svukla se i skočila u bazenkoji zauzima dobar deo terase. Bru priđe ivici. Ona se približila roneći,izronila je kao žuta sirena i poljubila Brua.

- Zdravo, šefe - rekla je Taimacu.- Nisam ja tvoj šef. Ti si sama svoja šefovica i možeš to da ostaviš kad

god hoćeš.- Ni u bunilu! Fondacija je pola mog života.- Mislio sam da sam ja tvoj život.- Ti si druga polovina.- Prestar sam za tebe. Znam da me voliš zbog mojih novaca.Taimacu je bila izuzetne mačije lepote. Izgledala je kao da joj je

jedva dvađeset godina. U svakom slučaju, Bru je bio skoro dvaput stariji.- Ne davi. Moj ujak ima više novca od tebe. Tebe volim jer si dobar,

zabavan, kulturan, zgodan, elegantan...- U redu, u redu.- Osim toga, vlasnik si Fondacije koja je za mene san snova.Taimacu je direktorka Fondacije prijatelja secesije, koju je osnovalo i

koje finansira preduzeće Bru nekretnine A.D, jedno od vodećih u tomsektoru, sa filijalama u Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i drugim zemljamaIstočne Evrope. Žauma Bru beše kupio secesionističku zgradu u ulici Bruk,između ulica Prunevsa i Maljorka, kao buduće sedište Fondacije.

Taimacu nije ama baš ništa znala o njegovim pravim poslovima, kaoni o poslovima svoga ujaka Jukija. Odmalena je živela pod staklenimzvonom. Istoričarka je umetnosti, stručnjak za katalonsku secesiju koja je

u Kataloniji poznata i kao modernizam. Prvi put je doputovala uKataloniju kad joj je bilo deset godina, kada su ujak i ujna kupili kuću uKadakesu koju im je Bru prodao. Taimacu je verovala da prijateljstvonjenog ujaka i Brua potiče iz tog doba. Ona i ujna i ujak provodili su triletnja meseca u toj kući u Kadakesu. Ponekad bi Bru svratio kao gost.Ona se zaljubila u njega. Pre dve godine je došla u Barselonu da preuzmeFondaciju. Ujak nije imao primedbi, mada nije ništa znao o tajnoj veziizmeđu svoje sestričine i katalonskog mafijaša. Njena druga ljubav je bilasama Barselona; bila je očarana gradom. Imala je prelep udoban stan učetvrti Grasija, u tom bučnom i veselom delu grada prepunom kafića kojijoj se toliko sviđaju jer u njima uvek ima toliko zanimljivih i duhovitihljudi, blizu bioskopa „Verdi“, gde je povremeno mogla da gleda i neki filmiz svoje zemlje. Taimacu je slobodna, srećna, ima posao koji voli i živi ugradu u kojem se izdižu zdanja onoga koga je ona smatrala najboljimneimarom svih vremena. Njena strast prema Bruu samo raste. Za nju jetaj zreli i privlačan muškarac bio dobrotvor i najštosniji lik na svetu.Zaista je zaljubljena. Za Taimacu on predstavlja polet katalonskogpreduzetništva i ljubav imućnog građanstva prema umetnosti. Ljudidostojni divljenja. Društvo preduzimljivih, obrazovanih i filantropskinastrojenih kneževa koje se, prema njoj, ulančuje u japanski načinshvatanja života. Ti stavovi su veoma uveseljavali Brua.

Najaviše mu Jurijev dolazak.- Neka sačeka - naložio je Bru. - Hoćemo li ručati zajedno? - upitao je

devojku.- Ne mogu, već sam se dogovorila sa drugaricom.- S kojom? - upitao je i odmah se pokajao. Znao je da ona ne voli da

je iko preslišava. Ali Bru nije pitao iz tog razloga. Jednostavno je voleo dazna sve.

- Sa Marijom, Marijom Hivelj. Nedavno sam je upoznala i baš smo sesprijateljile; izvodi neke radove za Fondaciju. Ne znaš je.

Taimacu je grešila; i te kako je poznaje. Ovako ili onako, Bru je znaosve ili gotovo sve o onima koji rade za njega.

- Malo me hvata trema; još malo, pa će biti velika noć. Fondacijaprijatelja modernizma samo što nije svečano otvorena.

- Ništa ne brini, sve će biti u redu.- Odoh ja - rekla je ona i poljubila ga.Potom je uveden Jurij.-Kao što sam ti već rekao, potrebna mi je jedna usluga.

23.Ušao je bojažljivo, odenuo crnu tuniku i uputio se prema oltaru gde ga

je Asmodeo čekao. Čovek je sagnuo glavu pred svojim gospodarom uznak podređenosti i strahopoštovanja.

- Šta hoćeš? Čim si zatražio ovaj susret treba da je nešto veomaozbiljno!

- I jeste - usplahireno je odgovorio i dodao: - Bitru ga je baš preterao.Ne sviđa mi se taj tip. Vi već znate da mi se ne sviđa, gospodaru. To jepsihopata koji se opija krvlju. Oni odozgo žele da istražujem. U staračkomdomu stvar može da se sredi, ali u parohiji, ovo sa popom... Stvarno jepreterao.

Asmodeo mu je dao znak da skine kapuljaču. Mortimer ga je poslušao,ali i dalje nije smeo da ga gleda. Ona maska je ostavljala veliki utisak nanjega.

- Otac Honas je bio jedan od njih. Znaš već kako to ide. Treba imisprazniti utrobu, povaditi sve... Oduvek se tako radilo. Oni to isto radenama, trebalo bi već da znaš.

- Vade nam utrobu? - upitao je, užasnut. Kad se priključio sekti nijeračunao s tim. Iz dana svoje inicijacije naročito se sećao maske i prstenaza crnim petougaonim kamenom koji mu je Asmodeo pružio na celivanje.

- Ubijaju nas, idiote. Kad im se ukaže prilika da skenjaju nekog odnaših, uopšte se ne dvoume.

- Ipak, nije isto, nije to isto - ustvrdio je lakej.Asmodeo nije želeo da se upusti u raspravu o različitim načinima

umiranja sa podređenima, samo je dodao:- Lepo su nas nasamarili ubacujući agenta u našu organizaciju i mi

smo naseli... Ne sme da bude samilosti.- Da, ali ovo može da naškodi misiji; ono što je važno jeste krajnji cilj,

a za sada, mi nemamo ništa - rekao je bez smelosti da podigne glas.- Znam da ćeš umeti sve da središ. Imam poverenja u tebe, mnogo se

popravljaš i svakako ćeš napredovati...- Ipak, psihopata mi je gadno zabiberio stvar... Do mile volje se

naigrao sa Honasom, ali kad je lepo otišao, popa je još bio živ.- Nemoguće!- Pravo čudo, što reče Noges, onaj agent koji radi sa mnom...- Ne razumem. Bitru nije trapav, ima klikere i najbolji je matador...

Izgleda da ga je priroda obdarila tom veštinom, nikad ranije...- Kad vam kažem, ostavio ga je živog. Nakratko, ali živog... A ima i još

nešto...- Još nešto? Nemoj da okolišaš...- Kad smo stigli tamo, svetlo je bilo upaljeno...- Svetlo, upaljeno? Zaista nemoguće. Bitru nikad ne radi pri upaljenom

svetlu, on to ne podnosi, tada ne bi ni mogao da radi... Osim toga, to jebilo obredno smaknuće; mrak mu je bio potreban. Jesi li siguran?

- Najsigurniji.- U tom slučaju...- Stvar se komplikuje... Ima indicija da je, po svemu sudeći, još neko

bio na mestu zločina.- Možda je naš kasapin prekardašio, to me ne zabrinjava... Mada, uvek

deluje sam. Ne razumem, sve je bilo besprekorno utanačeno... Nije mijasno... Živ, a svetlo upaljeno? Stigao si i...?

- Da... -prekinuo ga je, shvatajući istog časa da je trebalo da sačekada njegov gospodar i gospodin dovrši rečenicu. Razjasnio je: - Polasataposle smaknuća, a prema planu. - Zastao je za trenutak, a ondanastavio: - U tom intervalu neko je došao tamo i... kad je odlazio otuda,ostavio je upaljeno svetlo. Mada ja mislim da je to previd ovog kretena.

- Nije, Bitru mrzi svetlo... Jeste, voli krv, ali tim pre nikad ne bizaboravio svetlo... Još je neko bio tamo, možda svega koji minut pretebe... Misliš li da je nešto video?...

- Ne znam. Moram iznova da pregledam snimke. Popa se vukao popodu, imao je ispruženu ruku. Možda je nešto i zapisao... Nešto što jevelika lokva krvi posle prekrila. U stvari, kad sam pogledao infracrvenefotografije, video sam samo neke čudne znakove, dosta nejasne.Prepoznao sam ono što bi moglo da bude znak, a i neke brojke ispod. Ali,već sam vam rekao, moram natenane da ih proučim. Za to će mi bitipotrebno nekoliko časova.

- Misliš li da nas je odao?- I ta mogućnost postoji...- Ako je tako, onda je Bitruova greška veoma ozbiljna. Nije smeo da

ode a da prethodno ne proveri da li je mrtav. Prosto neverovatno.Verujem da i tu ima načina da se stvar popravi.

- Za sada, slabi su izgledi da se uspostavi veza između starčeve smrti ismrti njegovog ispovednika. Ne mogu ni ja sve da držim pod kontrolom.Već znate u kakvim uslovima radimo. Ako se još neko udubi u ovu priču,na kraju će možda ipak sve povezati, a onda će se nama crno pisati.

- Dakle, ti misliš da je još neko bio tamo, u parohiji San Kristobala,

posle Bitrua?- Bojim se da ste u pravu - rekao je šapatom.- Matematičar je bistriji nego što sam mislio.Nastala je tišina. Mortimer je znao da Asmodeo prati sve unukine

korake...- Dobro obavljaš svoj posao, bićeš nagrađen za to.- U domu je postavljao pitanja a upravnik mu je rekao da je starac tog

jutra poslednji put razgovarao sa ocem Honasom, ispovednikom. Akohoćete da ga smaknemo, neće biti teško... Imamo njegove otiske - rekaoje u nastojanju da oraspoloži šefa.

- Ne, za sada nam to ne odgovara; ipak, treba pojačati pritisak. Inače,posle svega što je video, mora da je prilično isprepadan. Matematičarsamo što nije zakročio u sasvim drugačiji svet, a mislim da nijepripremljen za to rekao je kao da ga poznaje, i nastavio: - A šta tipredlažeš?

- Moraću da dajem objašnjenja, imamo tragove matematičara koji gamogu povezati sa smrću oca Honasa.

- Ubedljiv si, nema šta... Znaćeš već kako da dobiješ u vremenu. Ali,za sada nam ne odgovara da ona i matematičar budu uvučeni. Zapravo,mislim da će nam oni biti od velike koristi, s tim što moramo da ih držimopod prismotrom. A čim ostvarimo svoj cilj, ubićemo i nju i njega.

- Učiniću sve što bude do mene, u to nemojte ni da sumnjate. Što setiče Bitrua, dajte mu malo voljno... Neka se taj levak do daljnjeg nemeša, inače će sve da upropasti. Neka barem na nekoliko dana budepovučen iz opticaja... Već smo imali posla na pretek kad je poslao dadevojku prate ona dva debila koja su pripucala u ulici Balmes.

- Ima li još nešto? - upitao je.- Ima, gospodine. Znamo da su njih dvoje bili u Sagrada Familiji.

Jedan od naših ih je pratio; otišli su pravo na istočnu kapiju, i tu su nekovreme razgledali pročelje Hristovog rođenja. Kao da su nešto tražili.

- Pročelje Hristovog rođenja?- Tako je, gospodine. Što? Šta ima u tome?U razgovoru je nastao tajac. Asmodeo je sačekao nekoliko trenutaka;

kroz njegovu glavu su prolazile slike, davni razgovori, pretpostavke...- Ništa... Jedino što je taj deo hrama projektovao, ali i za života

dovršio, isti arhitekt. Šta su potom uradili?- Potom su prišli fasadi i... nećete mi verovati...- Reci već jednom.- Nešto su našli u...- Šta? Gde?

- U jednoj kornjači, gospodine. U jednoj od onih kornjača što podupirustubove hrama.

- Kornjača! - povikao je Asmodeo i dodao: - Odbrojavanje je počelo!- Kako rekoste?- Božje delo je završeno za šest dana; sedmog se Bog odmarao.- Gospodine, zar šestica nije sveti broj Jevreja?- Simbolizuje šest pravaca u prostoru. Gaudi je po celoj Barseloni

posejao četvorokrake krstove na krovu maltene svake zgrade... prostornekrstove koji su pokazivali svih šest pravaca. Nastanak šestog dana jegranično vreme za ostvarenje proročanstva.

- Ništa vas ja ne razumem, šefe.- Nije ni bitno, ionako sam govorio za sebe. Osim toga, nemoj mi

govoriti šefe.- Oprostite, maestro Asmodeo. U kornjači je bila jedna kutija.- Da, sa sveskom unutra.- Sa sveskom? Otkud znate?- To je jedino priznanje koje je Bitru uspeo da izvuče od Honasa. To

mu je priznao dok ga je mučio. Nešto smo o tome i pre toga znali i sami.Znali smo da starac ima svesku u kojoj nešto beleži, neke crteže kojepreslikava, nekakve šeme starih isposnica, kapitele, proračuna svodova,strukture katedrala...

-To je sve što je starac ostavio iza sebe? Jednu svesku?- Da. Ali, treba da budeš u njegovoj koži... On zna da mu se um

muti... Zna da poseduju neku tajnu; zna da ju je sačuvao; da verovatnoviše neće znati gde... ne seća se više gde, niti šta treba s njom da uradi...Otuda sveska...

- I zato su ga sad ukebali?- Imali smo informaciju da mu je prilikom poslednjeg susreta sa

unukom bilo znatno bolje. Kao da je čekao da se nešto đesi kako bi muse mozak deblokirao. Nismo mogli da ga eliminišemo, jer je on bio jedinisvedok, jedini koji je mogao da nas odvede do tajne. Ali, nije bilo tako.Uvereni smo da je unuka novi čuvar.

- A sada treba da dođemo do sveske, je l’te?Zašto to objašnjavati podređenom? Nije odgovorio na pitanje, a

podređeni je shvatio ili protumačio njegovo ćutanje tako što je samrekao:

- Da, shvatam. Treba doći do sveske, ali pre svega treba puštati dodaljnjeg unuku, jer će ona sve doznati, a onda će nama propevati.

- Ne trči pred rudu... Ja ću ti lično već reći što treba, kad bude vreme.To je trka protiv časovnika. Treba dobiti u vremenu.

Asmodeo je naglo ućutao. Bio je uveren da je starčeva unuka Marija,uz Migelovu pomoć, jedina koja može sve da poveže. Njihovo je samo daprate taj par i da stupe u dejstvo u pravom trenutku.

- Slobodan si.Mortimer klimnu glavom i izađe.

24.Migel je ostavio kola u podzemnoj garaži. Kad je izašao na ulicu,

zastao je za trenutak ispred izloga Kase del Libro i izloga knjižareHajmes, na nekoliko metara, ali to je uradio po inerciji, nije gledao uknjige. Onda je prešao ulicu Paseđ da Grasija i pošao nadole. Imao jedogovor sa Marijom i Taimacu da ručaju u „Ka Karmagi“; čekale su ga najednoj terasi, ili restoranskom delu ulice na otvorenom, na Paseđ daGrasiji. Nije znao da li da joj ispriča istinu; očito, ne bi to bio najpogodnijitrenutak, pred Taimacu. Osim toga, nije imao vremena da ostane snjima. Mora da bude sam, da misli, da ispita. Da li treba policiji da kažeda je bio na mestu zločina? Da raspolaže nekim dokazima koji bi mogli dajoj budu od koristi? Ali, čime zapravo raspolaže? Nekim brojkama,nekakvim oblicima iscrtanim krvlju? Pobogu! 0 čemu je reč?

Nastavio je da ide ulicom Paseđ da Grasija dok ih nije ugledao najednoj terasi tačno ispred Kaze Batljo.

Pokušao je da deluje smireno. Poljubio je Mariju, pozdravio se sTaimacu i seo pored njih. Naručio je pivo, one su već ispijale sokove.

- Marija mi je sve ispričala - rekla je Taimacu.- Žalostan udes - dodao je Migel.Primetio je da Marija nije mogla da prikrije bol na licu. Tragična

dedina smrt i svi događaji koji su je propratili kao da su je doslovcepritiskali na toj stolici. Htela je da otkaže sastanak sa Taimacu, ali nijeuspela da je nađe. Provela je dobar deo prepodneva u domu, sa svimpapirima oko sahrane, i bila je vidno utučena.

- Kako je bilo sa ocem Honasom? - upitala ga je Marija setnogpogleda.

- Dobro. U stvari, ništa, samo je došao da ga ispoveda.Marija je uvidela da on ne želi da govori o tome pa su promenili temu.

Migel im je tada saopštio da neće moći da ostane s njima jer mora dazavrši neke poslove, ali da mogu da se nađu posle toga.

- Ostaću s vama samo nakratko - zaključio je on.- Pre nego što si stigao, nas dve smo razgovarale o Gaudiju. Marija mi

je ispričala da je njen deda bio veliki poznavalac njegovog dela i da tiupravo proučavaš vezu između Gaudija i fraktalne geometrije.

Osetio se kao da ga je neko polio kofom hladne vode.- Da, rekla sam Taimacu da radiš na tome.

- Do čega si došao? Koja je tvoja teza? - upitala je Taimacu.Migel je morao brzo da misli.- Pa... u stvari... još ne znam. To je samo ideja, čak ni to. Slutnja

zasnovana na primeni prirodnog načela rasta grana na drveću za koje bise reklo da ga je Gaudi pretočio na stubove Sagrada Familije... a i namodulovanje, na ređanje nizova, na ponavljanje oblika, prevashodnohelikoidalnih i parabolodalnih, u različitim razmerima. Ali zapravo nemamjoš ništa, tek sam počeo.

- Dobro, kada budeš malo više razradio svoju polaznu postavku, volelabih da je čujem - rekla je Taimacu.

- Zašto ste vi Japanci tako opčinjeni Gaudijem? - upitao je Migel dapromeni temu, a i zato što ga stvarno zapanjuje količina Japanaca koji izgodine u godinu dolaze u Barselonu da razgledaju dela graditelja izReusa.

- Naša kultura je veoma povezana sa zen učenjem... Svaka ljudskadelatnost, ma kako jednostavno izgledala, jeste put ka undo, tj.savršenstvu. Za nas Gaudi kao da je dosegao satori, prosvetljenje, što ćereći da je napustio tehniku kako bi se okrenuo stvaralaštvu. Učitelji zenauče da prst može da ti koristi da pokažeš mesec, ali kad si već pronašaomesec, više ne gledaš u prst. Gaudi je izgradio kuće, zgrade, izgradio jeprste da bi nam pokazao zvezde, nebo, duh... Ali mi i dalje gledamo prst.Možda zbog tog razloga, osim ostalog, posle Gaudija nijedan arhitekt nijenastavio njegovim putem.

- Tvoja teorija je zaista zanimljiva, možda čak i preduboka zazapadnjaka... Ovde je sve površno... Ali zar ne misliš da je Gaudi biojedinstven...

- Molim te, nemoj da mi se podsmevaš...- Izvini, Taimacu, nisam ti se podsmevao. Ja verujem u Gaudija,

njegova zdanja su pre svega odraz prirode, na neki način podsećaju nastene, na drvorede... Mene podsećaju na vaše kuće, na vaše bašte... Anaročito na stvaranje intimne atmosfere, polutama ogromnog drveća,svetlotamno.

- U pravu si. Gaudi je razumeo i prihvatio veliku važnost koju našakultura pridaje umetnosti prirode a takođe i nekim delatnostima koje sena Zapadu smatraju niževrednim umetnostima, više nekakvimveštinama... A upravo obrnuto, u Japanu je to prava umetnost, sa velikimslovom... Umetnost aranžiranja cveća, ikebana, na primer, ili bonsai.Duga tradicija našeg lutkarskog pozorišta, ili pozorišta maski... Gaudi jeuvek improvizovao u hodu, dok je radio sa zidarima, pomoćnimarhitektama, crtačima a, naročito, sa zanatlijama, kovačima,

kamenorescima, modelarima. Makar se tome smejao, u mojoj kulturizanatlije se poštuju kao pravi umetnici, oni teže savršenstvu u svomradu; nama je takav pogled na umetnost sasvim blizak, ovaj pogled načesto anonimno zanatstvo. I Gaudi jeto znao...

- Možda zato što je Gaudi bio sin kazandžije? Ipak, malo meiznenađuje ta predstava koju u Japanu imate o umetnosti, tamo i odnajneverovatnijih stvari pravite umetnost...

- Opet mi se podsmevaš, Migele.- Tek sam počeo da prikupljam podatke o Gaudiju, već sam rekao,

treba da prikupim što veću dokumentaciju kako bih mogao da razradimsvoju teoriju, pa me sve zanima, posle ću već napraviti selekciju... Znamda je evoluirao, u nekom trenutku svog života bio je oduševljenarhitektom Viole-le-Dikom, centralnom figurom preporoda gotike, aliGaudi ga je prevazišao, smatrao je čak da su neka arhitektonska rešenjagotike nalik na štake. Pitanje prirodnog osvetljenja bilo je od ključnogznačaja za njega. Zato je izmenio kriptu Sagrada Familije kada je 1883.definitivno preuzeo projekat, menjajući prvobitni Viljarov plan.

- Vidim da si se baš udubio u maestrov rad - rekla je Taimacu.- Nemoj misliti. Ogromna je Gaudijeva složenost... Nemoj praviti šale

na moj račun... Sad se ti meni podsmevaš.Marija ništa ne reče, ali je bila istinski iznenađena Migelovim žarom.

Ona je oduvek mislila da mu se Gaudi uopšte ne dopada. Da prezirearhitekturu jer je to umetnost u službi moći.

Ali Migel je nastavio i ne primećujući utisak koji ostavlja na njih dve.- Mislim da je to naprosto jedna estetska komponenta, ništa drugo.

Gaudi polazi od neogotičke umetnosti koja je kao stil preovladavala u todoba. Kao što ti je svakako poznato, Viljar je postavio projekat SagradaFamilije kao katedrale siromašnih, sa jednim potpuno konvencionalnimneogotičkim pristupom. Gaudi prevazilazi taj stil i ide znatno dalje. Nekisu ga kritikovali; neki su ga omalovažavali, optuživali ga da se zanosieklektičnom arhitekturom, da je to što radi haotična fuzija svakojakihstilova. Jeste Gaudi na neki način pošao od neogotičke umetnosti, ali i odmavarske, mudeharske, umetnosti, i mnoga njegova zdanja odišuromantikom, što se neposredno nadovezuje na prirodu.

- Jeste, tako je, predajem se pred tvojim procenama, Migele. Alinemoj misliti da je reč samo o estetskom pitanju. Gaudi je bio vrlopobožan, naročito pred kraj života, a njegova arhitektura nam ukazuje nanjegovu duhovnost. Pri tom ne mislim samo na hrišćansku simboliku kojuprimenjuje, pa čak ni na hermetičnu simboliku, ne, nikako... Mi govorimoo samom zdanju u celini... On je gradio žive zgrade, njegova arhitektura

je organska, živa je.- Da, čini mi se da sam ovo već negde čuo... Stari alhemičari takođe

su smatrali da su kamenje i metali koje su talili u svojim pećima žive,organske stvari.

Nastavili su tako da razgovaraju o nizu vidova Gaudijevog dela i onjegovom liku, ali Marija ih nije pratila, nije mogla da prestane da mislina dedu. Da li je stvarno potpuno izgubio razum, jer se i to dešava? A štaako je istina? U redu, možda i nije vitez, ali ako mu je Gaudi poverio nekutajnu na čuvanje, šta onda? Koja bi to tajna mogla da bude tako važnada bi Gaudi bio ubijen, a osamdeset godina kasnije i, verovatno, deda?Ko je to u stanju da čeka osamdeset godina? „Nemaputeva“, rekao je on,„Izgubljeni smo u šumi.“ A treba ubiti Zver koja vreba kod Trećih vrata, tosu poslednje reči koje joj deda beše uputio...

- Marija? - upitala je Taimacu.- Oprostite, nešto sam odlutala.- Marija, Taimacu je iznela zbilja neobičnu činjenicu: u Japanu se ne

gleda blagonaklono na iskrenost, jezik uvek mora nešto da prikrije,naravno, suptilno. Japancima strahovito smeta zapadnjačko preobiljeiskrenosti... To smatraju agresivnim, čak i nepristojnim. Možda im se zatotoliko sviđa Gaudi. Njegova zdanja natovarena simbolima, sa izgledomstena, drveća...

Taimacu ga prekide.- To je odraz prirode... To je vrludavi arhitektonski rečnik, ništa

pravolinijsko, preovladava krivulja, u prirodi nema pravih linija. Svakapojedinost je nabijena značenjem, možda i skrivenim, čak je primenjivaoi mnoštvo ponekad nedokučivih ezoteričnih simbola. Mislim ipak da nijesamo do estetike. To nije upravni govor... Treba ga protumačiti. Trebapročitati kamen, ciglu, tzv. trencadis, slomljene pločice, deliće stakla...Umetnost tananog nagoveštavanja, govorenja ništa ne rekavši... to jezen. Gaudi je umeo da unutra sakrije pravu tajnu kako bi je svakootkrivao, kako bi otkrio sopstvenu duhovnost... Njegova arhitektura,njegova bogata simbolika, jeste jedan do, put do prosvetljenja. Gaudinam priča jednu priču, ali na svom jeziku on nam nikad ne obelodanjujekraj, tajnu... Nudi nam voće da bismo mi otkrili njegov ukus, njegovuteksturu... Kakvog bi smisla imalo za Gaudija da nam ponudi većzagrizeno voće...? To je put zena, nagoveštavanje... Reč koja ništa nekazuje ali sadrži sve, i to krajnje istančano. Prst koji pokazuje zvezde. Mismo ti koji treba da ih posmatramo. Kao i kod ikebana, umeća slaganjarezanog cvećaprema japanskom simboličnom govoru cveća, ili kodbonsaija, ali ja mislim da je Gaudijeva arhitektura još bliža suisekiju.

Marija se tu pretrgla; upitnim pogledom okrenula se prema prijateljicia ona joj je odgovorila:

- Reč suiseki dolazi od san-sui-kej-jo-seki, što znači planina, voda,predeo, osećaj...

- Šta je suiseki?- To je umetnost kamenja... inoči suiseki, umetnost koju je priroda

stvorila... Veoma je stara, potiče iz Kine, nastala je oko 2.000 godina prenove ere, u Japan je stigla oko petog veka i ubrzo je stekla velikupopularnost.

- Da... - slabašno je potvrdio Migel, koji je pokušavao da se priseti. -Video sam nekoliko izložbi, to je sitno kamenje, kao minijaturni pejzaži.

- To je umetnost suisekija, kamen koji opisuje predeo ili vaseljenu.Prirodni kamen koji priziva kompletan predeo. Jedan svemir.

- Je li to kao umetnost bonsaija? - upitala je Marija.Taimacu joj je odgovorila:- Na neki način, jeste... Bonsai reprodukuje drvo u malom, i ono je

živo... Suiseki je kao minijaturni predeo. Mali kamen predstavlja modelprostranog predela u vrlo svedenim razmerama... Ali suiseki je i umetnostrazličita od bonsaija, kudikamo je složenija i dublja i, kao što upravorekoh, veoma je povezana sa zenom, sa čajnom ceremonijom, sa sodom.Suiseki je kamen koji živi usled vodene struje; u vezi je sa jednom veomanašom postavkom: sa usklađivanjem vaskolikog sveta, to je vabi-sabi.Gaudijeva zdanja, a posebno park Guelj, zaista su suiseki. A njegovačuvena La Pedrera, na primer, vrlo jasno dočarava ovo o čemu govorim...Zaista je fascinantno zamisliti zgradu kao kamen, kao suiseki, umetnostkoju je priroda stvorila, kao malo ogledalo na kojem se odražava živipredeo: za nas to ima izuzetno sugestivnu moć.

Taimacu je zaista bila i učena i potkovana i, dok ju je slušao, Migeloseti da ona u njemu ostavlja snažan utisak. Bilo je dubine i lepote usvemu što je govorila, ali je bilo i nečeg skrivenog, kao i u vezi sa onompričom koju im je ispričao Huan Hivelj, a u koju su se oni upleli kao upaukovu mrežu. Ubiti Zver Trećih vrata, potražiti tajnu, to je bila porukaMarijinog dede, a Marija je izabranica. Na sve to, smrt paroha crkve SanKristobala, oca Honasa... Šta je Honas znao? Šta je ostavio napisano izasebe? Kako je znao da će on doći? Jer, za koga je Honas, nego za Mariju,inače napisao tajanstvenu poruku koju sada treba da odgonetaju? Svemu je prolazilo svešću kao kometa preko nebeskog svoda, kao zvezdakoja putuje svemirom. Uznemiravajući sled prizora. Crkva San Kristobala;San Kristobal, sveti Hristifor, zaštitnik putnika. Zašto mu tako nešto padana pamet?

Taimacu ga vrati u razgovor, udaljavajući ga od njegovih razmišljanja.- Pogledajte, na primer, gde se to nalazimo - rekla je Taimacu

pokazujući na Kazu Batljo.Svi upreše pogled prema zgradi preko puta.- Dok je Gaudi radio na toj kući, svi su je savremenici nazivali Kućom

kostiju, kosturnicom; izgleda kao kućica izbajke... kao iz...- Ivice i Marice? - predložila je Marija.- Da, to! Obratite pažnju na delove od livenog gvožđa koji liče na

maske, ja bih čak rekla... japanske...- Jeste, Taimacu, u pravu si: to je estetika koja me veoma podseća na

onu lutkarsku predstavu na koju si me odvela... Ljubavnici samoubice izSonezakija... Prelepo predanje.

- U Japanu ima mnogo stilova pozorišta maski i lutaka. Ta predstavaSonezaki Šinhu izvodi se na način poznat kao bunraku, to je jedan odnajlepših u Japanu. Lutke su impozantne i svaku pokreće troje ljudi, uzto, tu je i narator gidaju-buši, kao i muzičar koji svira trožičani lautšamisen... Meni se on najviše sviđa, a naročito ovo delo, koje je napisaoMinzaemon Čikamacu iz 17, ili XVIII veka. Smatraju ga japanskimŠekspirom... Ljubavnici samoubice iz Sonezakijaje prva priča u ključunaroda Seva-mono.

Marija se prisetila legende o tim ljubavnicima koju joj je prvo Taimacuispričala, da bi je posle zajedno gledale u pozorištu. Glavni junaci suTokubej, šegrt u jednoj prodavnici soje u Osaki, i Ohacu, prostitutka izSonezakija... Njihova ljubav je nemoguća. Ohacu tuguje u Tenmaji, u kućizakazanih poseta. Tokubej, koristeći mrak, ide po nju i u ponoć izlazezajedno, držeći se za ruke, dok ih niko ne vidi. Pred zoru se ubiju u šumiTnehima i samo je gavran na grani jednog drveta svedok samoubistva. Utamnom pogledu gavrana, kao na crnom ogledalu, preslikava se prizorsamoubistva. Marija je u svom pamćenju zadržala mračni i krvožednipogled tog gavrana.

- Mene te maske uvek pomalo plaše - rekla je Marija.- Zašto? - upitao je Migel.- Sećate li se pesme „Maske zla“?- Da, to je Breht, Bertlolt Breht - rekla je Marija.Marija poče da kazuje:

Na mome zidu visi japanski drvorezmaska zlog demona, prevučena zlatnim lakom.Saosećajno gledamnabrekle vene na čelu, slutim

koliki je to napor, biti zao.

Taimacu reče kroz smeh:- Mislim da preteruješ, ja nikad nisam uspostavila takvu sličnost

između ovih pretpostavljenih obrazina i Brehtove pesme.- Pa, znam da postoji tzv. vremenska distanca... samo kažem da me

podsećaju na pesmu.Taimacu nije želela previše da se udalji od teme, iako je volela da

priča o scenskim umetnostima, o pozorištu, o plesu njene zemlje, o tomplesu i o toj zemlji tako bogatoj raznolikostima. S druge strane, volela je iBrehtovo delo, no ipak je preusmerila razgovor.

- Zanimljiva je priča kuće Batljo jer je reč o jednoj reformi. Kuća jeveć postojala, nju je kupio industrijalac Hose Batljo. Bila je tonezanimljiva kuća i utoliko je njeno preuređenje 1904. naručeno odGaudija. On je izveo niz dramatičnih izmena, tako da na kraju njegovozdanje više nije imalo nikakve veze sa prvobitnom kućom. Fasadaprizemlja i prvog sprata praktično je potpuno nova, od kamena izMonžujika; ako obratite pažnju, videćete da je ustalasanost površinepostignuta udarcima pijuka, potom je takvo lomljenje pločica primenjenona desetine komada bojenog stakla i polihromne keramike.

- Da, rezultat je nestvaran, izgleda kao ogledalo... rekla je Marija.- Ideja je bila da jutarnje sunce, padajući iskosa na fasadu, istakne

polihromiju stakala. Izgleda da je Gaudi, stojeći nasred ulice Paseđ deGrasija, radnicima govorio koje boje treba da uzmu iz korpi u kojima su tikomadi bili, kako bi ih postavili onako kako im je on govorio.

Migel i Marija su građevinu videli hiljadu puta, ali svaki put bi biliiznova zadivljeni njome jer mi stvari i ljude uvek više cenimo što više onjima znamo.

- A gornja figura? Figura na zatalasanom krovu?- Zmaj? Zmaj bez glave i repa, koji se završava na valjkastoj kuli? On

je izrađen od velikih komada keramike različitog oblika; to su loptaste,poluvaljkaste pločice; boje im se menjaju.

- Pod dejstvom svetlosti?- Pod dejstvom svetlosti, naravno, ali i zbog samih boja tih keramičkih

pločica i njihovih kombinacija. - Taimacu je napravila pauzu i potomdodala: - Zanimljivo je i to što se na Gaudijevoj katedri čuva snimakgospodina Batljoa na kojem on objašnjava da je sva građa dizanaobičnim čekrkom, a da su skele bile drvene pričvršćene konopcima.Upotrebljeni materijal su bile cigle, kamen i krečnjački malter.

- Da li bi se moglo porazgovarati s nekim sa te Gaudijeve katedre?

- Je l’ to zbog tvoga rada na Gaudiju i fraktalnoj geometriji?- Da - slagao je Migel.- Bi, naravno. Kada?- Ne znam... što pre.Taimacu je izvadila mobilni iz tašne, udaljila se nekoliko metara i

okrenula jedan broj. Razgovor je bio tako kratak da Migel nije stigao dabilo šta kaže Mariji o najnovijim događajima.

- Sutra po podne u pet, da li ti odgovara?- Savršeno - rekao je Migel koji nikako da se čudom načudi brzini

Taimacuine intervencije.- Onda dogovoreno. Gospodin Konesa nas je pozvao u svoj kabinet.

Možemo sve troje da pođemo.

25.Pošto se rastao od Marije i Taimacu, Migel se zatvorio u svom

kabinetu na fakultetu, ispred kompjutera, rešen da nešto izvuče iz porukešto ju je otac Honas zapisao sopstvenom krvlju pre nego što ga je svirepoubio ne zna se ko niti zbog čega. Počeo je da traži preko internetainformacije o sektama, masonima, tajnim društvima, satanističkimgrupama. Njegova znanja iz simbologije nisu bila prevelika, ali šestar jejedna od alatki arhitekata, graditelja i preduzimača; stoga ga je doveo uvezu sa masonerijom, u kojoj je šestar simbol prvorazrednog značaja.

Našao je različite verzije šestara, mada je većina informacija naglasakstavljala na činjenici da šestar kao takav označava svetlost umeća isavršenstva. Pojavio mu se i Solomonov hram i ime njegovog graditeljaHirama, koji je sobom poneo tajnu što izvire iz svetlosti šestara, što ćereći, ljudskog savršenstva. Tako je to sa internetom: prava pometnja;polazi se od jednog podatka a onda, tako tragati za informacijama,pretražujući različite veb-sajtove, čovek može potpuno da se izgubiti namreži ukoliko nije oprezan, ili, što je još gore, može da naiđe nainformacije bez posebne vrednosti ili nedovoljno različite u odnosu naostale.

Migel nije zaboravio ni da tačno iznad šestara otac Honas beše ispisaoslovo beta grčkog alfabeta... „Šta li znači to slovo?“, zapitao se pomalonestrpljivo. Migel je imao oskudna znanja o masoneriji, znao je otprilikeisto što i velika većina nas, jer do tog trenutka to je bilo nešto izvannjegovih delatnosti i zanimanja. Natenane je pročitao jednu od definicijakoju je našao na mreži i koja mu se učinila najpouzdanijom:

Slobodni zidari ili masonerija je vrsta organizacije koja se definišekao filosofsko i filantropsko bratstvo čijije cilj izgradnja uslova zamaterijalno i moralno poboljšanje kako čovekovog bića, tako iljudskog društva, a čijaje osnovna struktura loža. Masonske ložeobično su razvrstane okojedne strukture višeg reda, koja se nazivavelikom ložom ili velikim Orijentom.

Nastavio je da čita i da hvata beleške pročišćavajući i sažimajućiinformacije.

Masoni imaju znatan simbolički tovar koji potiče upravo od

graditeljstva i njegovih osnovnih alatki. Pored šestara, tu su još ivisak,uglomer, dleto, čekić, kamenorezačka kecelja, merdevine sa devetstepenika koji simbolizuju devet stupnjeva uspenja. Unutar masonerijepostoji bezbroj učenja i obreda koji se mogu i znatno razlikovati izmeđusebe, iako im je svima zajednički cilj čovekoljublje, shvaćeno kaopojedinačno i zajedničko usavršavanje. Tu su i čuvene krilatice iz dobaFrancuske revolucije: jednakost, bratstvo, sloboda. U stvari, upravo počevod tih načela nastaje masonerija u obliku u kojem je danas poznajemo,mada sami masoni traže svoje korene u prošlosti, u zidarskim esnafima imeđu graditeljskim majstorima gotičkih katedrala. Obred inicijacije iliuvođenja, stupnjevi šegrta, kalfe i majstora, takođe se pojavljuju gotovou svim doktrinama. Sve lože za simbol imaju šestar, a on se skoro uvekprikazuje ukršten sa uglomerom, tako što obrazuje neku vrstu Davidovezvezde. Šestar se nikad ne pojavljuje sam... Zašto? pitao se Migel. Dok jepretraživao po toj nepreglednoj gomili podataka, Migela je još neštoiznenadilo: svim masonskim doktrinama je zajedničko i izuzetnopoštovanje prema velikom graditelju svemira. Kada govore o tomvrhovnom arhitekti, i kada prizivaju njegovo ime na svojim obredima,masoni, koriste akronim GADU... GADU... Gaudi... čudnapodudarnost,pomislio je; ima sličnosti, ali to još ništa ne znači.

Posle nekog vremena osetio se obeshrabrenim, iscrpljenim. Toliko imasajtova na mreži... Ulazio je u njih i izlazio a da nije naišao ni na kakavtrag. Prepuštao se tom osećanju koje, svakako, ima brodolomnik,ophrvan tolikim informacijama u bespuću. Zamor, dosađa, zbunjenost, apovremeno i malo iznenađenje, neki kuriozitet. Tema je bila preobimnada bi mogao da je pretraži za nekoliko časova. Bili su hiljadu i jednavarijanta, sekta, kategorija, stupanj, pravilo, obred. Činilo mu se dajeposredi jedan nepristupačan svet u koji se nije lako probiti i još ga jeteže bilo dokučiti, obavijen aurom tajanstva koji ga čini gotovonedostupnim neupućenima, svima onima koji nisu već u njemu. Čini seipak kao da masonsko poreklo nastaje ukrštanjem nekoliko klasičnihmitova. Hram kralja Solomona, graditelji katedrala, a pre njih, graditeljipiramida. Ali, tu su i templari, i rozenkrojceri... Neverovatni amalgam kojije samo uvećavao zbrku, dvosmislenost. I opet nije imao ništa. Za sada,nacrtani šestar mogao bi da ukaže na neku masonsku ložu. Ali imajući uvidu informaciju kojom raspolaže, ubice ne bi mogle da budu masoni.Kako bi sekta posvećena sveopštem bratimljenju mogla da počini onakvozverstvo kao što je počinjeno nad ocem Honasom? Ne, ti koji su takonešto uradili mora da su grdno skrenuli sa izvornog puta. Ako i jesumasoni, to će pre biti devijacija neke lože, govorio je sebi, to je skretanje

neke mračne lože koja nema ničega zajedničkog sa klasičnommasonerijom, ali koja koristi njene simbole. Ili da nju kompromituje, ili iznekog drugog razloga. Da li je to sve u vezi sa onom sektom koja je,kako beše rekao Marijin deda, svojevremeno stupila u vezu s Gaudijem?

Migel se usređsredio na brojeve l<oje je otac Honas zapisao...118..22. Da to nije neki telefonski broj? Teško je utvrditi... Ispred je biojoš jedan znak, izgleda kao broj pet, ali je veći, možda je i to nekisimbol... Neko slovo?...

I dalje nije ničim posebnim raspolagao, ali je zato bio zbunjen ipomalo zatečen. Ipak, bez dvoumljenja je potražio na mreži to čime jeipak raspolagao. Ukucao je loža, 118...22.1 stao da čeka ishod. Ništa,osim ponovne zbrke. Potom je pokušao dodajući brojkama i reči:kabalistički, hermetični, ezoterični broj... Izlazile su mu besmislenestranice, dobijao je i neke postotke, ponekad i na drugim jezicima.Ostatak vremena je proveo iščitavajući knjige koje je podigao izfakultetske biblioteke kako bi pravio svoje beleške o Gaudijevom životu injegovom delu.

Posle višečasovnog rada sustigao ga je umor. Pogledao je na sat.Vreme beše proteklo u jednom dahu.

Isključio je kompjuter. Treba da se nađe s Marijom. Ne bi baš da jeostavi samu.

Treba li da joj ispriča sve o smrti oca Honasa večeras, kad je onaionako potresena? Šta se to zapravo dešava? Šta li to ima u toj paklenojkutiji? Šta to znači da je trka počela?

Mora da razmisli pre nego što se sutra sretne sa Konesom.

26.- Godinama smo čuvali svoju tajnu dok ne dođe veliki dan na koji smo

tako dugo čekali. Veliki dan je veoma blizu. Ona je promućurna, samo jepitanje vremena kad će sebi postaviti prava pitanja i na njih dati tačanodgovor.

- Moramo izbliza da je nadziremo.- Ne može ništa da joj se desi.- Njen deda je bio jedan od naših pa je opet izgubio tajnu.- Greška je u tome što je nije sa nama podelio u pravom trenutku.- On je bio izabranik. Niko nije mogao da pretpostavi da će s

vremenom sve zaboraviti.- Dobro, šta je tu je. Ali slutim da smo sada veoma blizu.- Da, ali naši neprijatelji su mnogobrojni i vrlo moćni.- Oduvek smo imali moćne neprijatelje. Ljudi konzole, mračna sekta.

Ali posle toliko vekova, i mi smo tu. Opstali smo.- Jesmo, ali, kako?- Na jedini mogući način, prilagođavajući se raznim razdobljima,

skrivajući se u tišini vremena.- Mi smo tek senka onoga što smo bili.- Ali i dalje služimo istog gospodara. I dalje služimo Hristu. To je

nešto što su mnogi već zaboravili. Imamo moć. Ali je mi nećemo dabismo se njome okoristili, slično sveštenstvu, mafiji, bankarima ilipolitičarima, nego da bismo nastavili svoj posao, a pre svega da bismoslužili Hristu.

- Ne smemo smetnuti s uma da je svet stecište odmeravanja: Dobroprotiv Zla. Večita borba. A granica je obeležena izuzetno tankom linijom,sličnom oštrici noža. Srećom, nismo pali u iskušenje da skliznemo nastranu tame. Druga braća su, posle tolikog vremena, to učinila. Mi ne. Misledimo pravila našeg Gospoda. Branimo puteve hodočasnika, svih onihkoji se otiskuju stazom dobra, naš zaštitnik sveti Hristifor nas čuva, on jeHristovnosilac, on nas nadahnjuje, uvek nam izlazi u susret... Mi smostene, čvrste i tvrde, prelazimo reku života s detetom u naručju, mi smohramovi otporni na iskušenja, ustajemo u odbranu poniženih i onih kojesu nevernici povredili.

- Sada nevernici nastanjuju naše zemlje.- Jeste, zlo nas okružuje. Izdali su nas gospodari kojima smo

vekovima verno služili.- Hoćeš da kažeš je papa ateista?- Kažem da bi u najboljem slučaju voleo da veruje u Boga.- Malo je onih koji služe Gospodu.- Zato moramo da vaspostavimo red. Ne samo da je čovek prestao da

veruje u Boga, što je neoprostivi greh, nego čovek više ni u sebe neveruje. A to je već u suprotnosti sa Božjim delom. Sa njegovim velikimdelom.

- Mi smo poslednji vitezovi. Isklesani smo u kamenu. Neki drugi ćezauzeti naše mesto. Ali stene, za onoga koji ume da ih čita, zauvek ćečuvati sećanje na nas.

- Sada treba da se pomolimo za dušu našeg brata Honasa. Otkrili suga i svirepo ubili čupajući mu utrobu, vadeći mu oči... Obredno ubistvo,kao u drevna vremena. To je Bitru. Ostavio je svoj pečat, svoju okrutnost.Honas je bio spreman da izdrži sve. Celog života je bio uzoran vitez, odannašoj stvari i po cenu neizdrživih bolova koje je on ipak izdržao, izdržao jegnusno mučenje kojem ga je podvrgao anđeo tame. Honas je znao da ćeumreti i sačuvao je svoj poslednji dah da bi sastavio jednu poruku,poslednju koju je napisao, siguran sam u to... Arhanđeo je bio tamo,uveren da je našao poruku, ali ne ume da je protumači; moramo da mupomognemo.

- Hoćeš da kažeš da je prevario Bitrua, da se napravio kao da je većmrtav?

- Tako je, srce mu više nije kucalo, utroba mu je povađena, više nijeni disao, ali sačuvao je poslednji dah pred kapijom smrti da nas upozori...On je poslednji razgovarao sa Huanom Hiveljom. Sada moramo danađemo svedoka, mi možemo da odgonetnemo poruku, moramo dadelujemo pre nego šta ga Mortimer nađe.

- Svedok?- Da, Marijin verenik. Ime mu je Migel i matematičar je. Moramo da

ga štitimo, možda još nije trenutak da se oglasimo. Asmodeo će pokušatida iz njega po svaku cenu izvuče celu informaciju... Konzola će krenuti uakciju. Ali mi moramo da budemo obazrivi, treba oprezno da seoglašavamo. Ne znamo da li će nam poverovati, on je racionalan čovek,po prirodi sumnjičav. Ali moramo to da uradimo. On to još ne zna, alipreko njega deluje čuvar, arhandeo.

- Onda...- Treba da ga pustimo. Ako je onaj koga čekamo, nastaviće napred na

svoju ruku, pokušaće da dođe do kraja a onda... onda ćemo mi stupiti udejstvo.

- Da, nebo nam ga je poslalo. Bliži se dan.- Upravo tako. Bliži se dan. Ali je ostalo vrlo malo vremena.- Dan zveri ili dan siromaha... Gaudi je sagradio žrtveni hram za to...

to je Hram siromašnih, Sagrada Familija.- Proročanstvo se ostvaruje... „Kako na nebu tako i na zemlji.“ Pečati

će biti istrgnuti, moramo biti pripravni. Sekta mraka će biti tamo.Suočićemo se sa Asmodeom i njegovim kompanjonima, naša je borba doistrebljenja. Ako oni pobede, carstvo tame će ovladati svetom, ništa nijeizvesno, ali ljudski rod može da utone u mrak. Kad više nikoga ne budebilo samilosnog, kad ne ostane nijedan nedužni, kad više niko ne budebio spreman da se odrekne sveta i da prigrli materijalnu oskudicu kako bidosegao duhovno bogatstvo, tada će sve već biti izgubljeno... I anđeouništenja vatrom će razneti novi Vavilon... Barselonu.

- Tako dugo čekanje... Sve mi je veoma neobično, pomaloneobjašnjivo. Ovo je bila Obećana zemlja, vrt Hesperida. Naš velikimajstor Ramon Ljulj ukazao nam je na pravi trenutak za ostvarenjevelikog dela. Sve je bilo spremno, varvarska legenda je prešla uhrišćanstvo preko Vagnerove muzike.

- Nijedna greška se nije potkrala. Ovo jeste zemlja mestra Huana...Veliko delo je započeto buđenjem, renašensom... Ali oni su iskrsli izpomrčine, isprečili se...

- Da, Asmodeo... I delo nije moglo da bude dovršeno, pa suBarselona, i vrt Hesperida, i obećana zemlja postali pakao, osovina zla...Raspuštene su sile pakla. Rat, smrt, jad... svetinja je ostala skrivenaosamdeset godina, u sećanju, u zaboravu jednog čoveka... Moramo dapomognemo novom nosiocu proročanstva; nije mu ostalo mnogovremena.

- Moramo neizostavno da se svi okupimo. Ti ćeš pokrivati Migela i, akobude potrebno, obelodanićeš mu sledeći korak.

Plan je zacrtan i svi ga oni znaju, konjunkcija društvenih snaga ulila seu duhovnu struju, Hristov nosilac prelazi reku istorije i svetinja koju jepapa odbacio, isto kao i imami i mnogi drugi sveštenici, godinamaskrivana ispod velike planine, pod zaštitom Crne bogorodice, predata jenovom arhitekti siromašnih na Dan slave... I otpoče tada tajno uvođenjeu vrhovnu umetnosti... Za života je poslužila svim gospodarima zemlje ipakla da bi završila svoje dane prelazeći reku siromašnih, poput svetogHristifora. Samo je ona znala tačno mesto dela... Sve izgleda jasno, kaoprolećni dan...

27.Ramon Konesa ih je primio popodne narednog dana u svojoj

kancelariji u ulici Maljorka na uglu sa ulicom Pau Klaris. Bila je to tipičnazgrada iz doba ensanča, dakle proširenja grada; bila je to zgrada visokihtavanica, čiju su prvobitnu unutrašnju konstrukciju, sa velikimuvažavanjem, sačuvali Konesa i njegovi saradnici u porojektantskombirou.

Konesi je nekih pedesetak godina, ali izgleda kao da mu nije nitrideset pet. U elegantnom odelu Gonsala Komelje izgleda kao teniserkoji se povukao iz aktivnog igranja. Glas mu je odmeren, pokreti smireni ividi se da mu u životu dobro ide. Čovek koji se bavi onim što voli i o čemugovori sa strašću. Jedan je od najistaknutijih članova Gaudijeve katedre ipasionirani poklonik arhitekture genija iz Reusa čiji je život i delo držao umalom prstu.

Srdačno je pozdravio troje posetilaca, ponudio im je da sednu i upitaoda li bi nešto popili; sve troje su odbili tu ponudu.

- Taimacu mi je rekla da vas zanima maestrovo delo sa stanovištafraktalne geometrije... To je vrlo zanimljiva i vrlo sveža tema, mislim daje to bio francuski matematičar poljskog porekla...

- Jeste, Mandelbrot, on je to definisao 1975. godine, jednu geometrijukoja izučava nepravilne oblike, one koji se dešavaju u prirodi, oblake,predela, lišće... Ima primenu i na stvarima, na oblicima koji sebeskonačno ponavljaju pri različitim razmerama, a svi polaze od istematrice.

- Gaudi je sebe definisao pre svega kao geometra i u njegovom delupriroda je i te kako prisutna; možda postoji izvesni paralelizam između tefraktalne geometrije i Gaudijeve organske arhitekture, ne znam...

- Pa, postoje dve vrste fraktala: matematički i prirodni... Mislim da jeGaudi koristio oba modela u nizu svojih dela. Stubovi u obliku drveta,helikoidalni oblici... spirale.

- Veoma zanimljivo, novo polje istraživanja...- Da. Ipak, voleo bih da steknem sažetu ali celovitu predstavu o

maestru, pre nego što uđem u materiju.- Ne znam da li ću vam biti od pomoći, ali ću odgovoriti na sva vaša

pitanja. Šta želite da saznate?Migel nije znao odakle da počne. Htede da odgovori da ga sve

zanima, ali bi to bio previše neprecizan odgovor u vezi s nekim za koga sepretpostavlja da je došao ovamo sa konkretnim pitanjima i, uopšte, saupitnikom kojeg inače nije imao.

Konesa kao da je to shvatio. Kao da shvata da je iznenadna posetazatekla matematičara pomalo nespremnog, iako je on taj koji je zatražioprijem kod njega. Ne časeći ni časa, Konesa je počeo da iznosi Gaudijeveosnovne biografske podatke: koreni, obrazovanje, prvi projekti.

Migel je slušao pažljivo.Konesa je zaokružio taj prvi deo izlaganja rekavši:- Gaudi je bio jednostavan čovek, voleo je svoju rodnu grudu i svoj

jezik. Nije bio sledbenik teorijskih postavki; sagledavao je stvarnost stvarinekonvencionalno bez profesionalnog zastranjivanja.

- Voleo bih da nešto kažete o njegovim prvim radovima.- Kod Gaudija je primetna ne samo izuzetno zanimljiva evolucija, već i

nadmoćna i inovativna. Nakon početničkih radova razvio se u pravcuistočnjačkog uticaja. U to doba imao je trideset godina, već je biopročitao Voltera Pejtera i Džona Raskina. Iako su druge arhitekte togadoba, kao Ljuis Dumanek i Muntaner nadahnuće crpeli iz nemačkearhitekture koja je bila u modi posle francuskopruskog rata, Gaudi jepotražio u arhitekturi egzotiku Indije, Persije i Japana...

- Mislite li na Kapričo de Komiljas?- I na imanje i palatu Guelj.- Ne zaboravljajući pri tom kuću Vinsans - oglasila se Taimacu.- Dakako - uzvratio je Konesa. - Veličanstvena je upotreba gledosane

keramike kod tih istočnjačkih oblika, kao i paraboličnog luka kodvodopada u bašti.

- A nije zanemario ni unutrašnje uređenje - dodala je Taimacu.-Tačno. Gaudi je dizajnirao nameštaj, upotrebio je papje-maše za

unutrašnju dekoraciju. Imao je, kao u slučaju palate Guelj, i dobresaradnike, kao što su to bili slikari Alehandro de Riker ili Aleho Klapes, iarhitekta Kamilo Olivares.

- Da li se u tom trenutku pojavjuje Huan Marturelj Munteljs? - upitalaje Taimacu.

- Da, arhitekt Marturelj je imao pedeset godina i bio je izuzetnopobožan čovek, veliki prijatelj Gaudija kome je posle postao i pokrovitelj.On je povezao Gaudija sa porodicom Guelj i sa Komiljasovima, i onda gaje i preporučio za radove na Sagrada Familiji. Huan Marturelj je gradiocrkve i manastire; divio se arhitekti Viole-le-Diku, velikom poznavaocugotičke umetnosti. Gaudi, koji je radio sa Martureljom na nekim odnjegovih dela, od njega je naučio sve o neogotici, koja je tada prosto

harala. Gaudi nije osećao nikakvo posebno divljenje prema renesansnimarhitektama, koje je smatrao pukim dekoraterima. Nasuprot tome, tvrdioje da je gotika najstrukturalniji od svih arhitektonskih stilova. Premda jeisto tako mislio da je gotička umetnost nesavršena, da je samo polovičnorešena. Sam Gaudi je izjavio da je dokaz da gotičkim delima manjkaplastičnost taj što ta dela proizvode veće uzbuđenje kad su oštećena,prekrivena bršljanom i obasjana mesečinom... Neću da vas zamaramnabrajajući koja je sva dela tada uradio, svakako ih znate...

Taimacu je kao pravi znalac podsetila na dekoraciju u školi časnihsestara u San Andreu del Palomar i u Taragoni, na projekat kapele zaparohijsku crkvu San Feliks de Alelja i na izmene koje je uneo u završnimradovima na školi časnih sestara Sante Terese u četvrti San Žarvasi, napalati biskupa Astorge i na Kazi de los Botines.

-... Voleo bih ipak da pomenem - nastavio je Konesa- Beljasguard, na brdu Koljseroli. Tu je bila srednjovekovna kuća

kralja Martina poznatog kao kralj „E1 Humano“. Njegov sekretar i velikipesnik Bernart Metća je tom mestu i nadenuo ime, na španskom BeljaVista, u značenju lep pogled: Beljasgurad. U sećanje na poslednjeg kraljakatalonske dinastije, Gaudi jeprojektovao jedno delo nadahnutokatalonskom gotikom iz petnaestog veka i tim delom je postavio sasvimnova i veoma smela strukturalna rešenja. Ako budete čitali Baseguduvidećete kako je Gaudi, kome su jednostavno naručili stambenu kućuokrenutu na četiri strane sveta, pretvorio tu jednostavnu narudžbinu uodavanje počasti, u pravi omaž kralju. Gaudi je obnovio ruševne zidine,skrenuo je put groblja u San Žarvasi jer je podelio imanje na pola isagradio vijadukt pored Belenovog potoka, te je sagradio zamak koji je,kao što vam već rekao, nadahnut oblicima građanske gotike, koristećilučne prozore, bifore i rozete, kao i kulu sa zašiljenim tornjem sačetvorokrakim krstom i zupčastim pojasom. A sad prelazimo na periodkoji vas najviše zanima.

- Njegovo organsko delo... -potvrdio je Migel.- Fraktalno, kako izgleda da vi volite to da nazovete.- Najkreativniji Gaudijev period - podvukla je Taimacu.- Ali i niza neuspelih projekata. Hoću da kažem, nisu imali srećan

ishod.- Prava šteta. Pretpostavljam da mislite na misionarska naselja u

Tangeru i na hotel koji je projektovao za Njujork.- Misionarska naselja u Tangeru? - upitao je Migel sa živim

zanimanjem, ne obazirući se na drugi projekat.- Bila je to narudžbina markiza od Komiljasa - razjasnila je Taimacu.

- Skrećem vam pažnju na to da preskačemo čitavu jednu etapu -rekao je Konesa.

- Ne mari, vratićemo se na nju - odgovorio je Migel sa jednakimzanimanjem.

Konesa je odlučio da udovolji Migelovoj radoznalosti.- Markiz mu je 1892. naručio projekat jedne zgrade u okviru Katoličkih

franjevačkih misionara u Tangeru; kompleks je obuhvatao crkvu, bolnicu iškolu. Gaudi je završio projekat za godinu dana ali su franjevačkisveštenici pomislili da je suviše kočoperan. Nije im se dopala ni ideja dacentralna kula bude visoka šezdeset metara.

- Nije im se dopala kula?- Mislim da nije bilo samo to. Možda se franjevcima nisu dopala

arhitektonska rešenja.- Koja vrsta rešenja?- Genijalna! Kosi zidovi, prozori u obliku hiperbole a kule u obliku

paraboloida, međutim, kao što rekoh, to nije sagrađeno. Gaudija jeveoma pogodilo to što nije mogao da radi misionarsko naselje.

- Šteta, stvarno. Izgubljen projekat.- Nije.- Nije? - upitao je sa sve većim zanimanjem.- Počev od 1903. Gaudi je premestio tu ideju na kule pročelja

Hristovog rođenja na Sagrada Familiji.- To je prirodno - rekla je Taimacu.- Ipak, to ne umanjuje neobičnost slučaja - dodao je Migel. - A šta je

bilo sa drugim projektom, sa njujorškim hotelom? - upitao je Migeliznova.

- Jeste, 1908. posetila su ga dva severnoamerička preduzetnika kojisu mu naručili projekat hotela. Posredi je bila zgrada od gotovo tristametara visine. Hotel je imao lančani profil kako bi se postigla savršenaravnoteža građevine.

- A zašto ovaj drugi projekat nije ostvaren?- Ne zna se tačno. Izgleda da se 1909. Gaudi razboleo. U svakom

slučaju, oba projekta su bila od suštinskog značaja za konačnouobličavanje žrtvenog hrama Sagrada Familije. Kako otmenost kula uTangeru, tako i monumentalnost njujorškog projekta podstakle suGaudija prilikom izrade završnih maketa projekta Sagrada Familije.Pročistio je svoje studije o površinama uređenim u obliku hiperbola ilihiperboličkih paraboloida, kao i vitke oblike stubova centralnog brodahrama.

- Maločas ste rekli da idemo ispred događaja.

- Jeste. Pre ovih projekata Gaudi je shvatio da u prirodi neprevladavaju estetske, već funkcionalne pobude. Gaudi ulazi u period kojinazivamo prirodnjačkim a čiji je izvor posmatranje biljaka, životinja,planina. Shvatio je da u prirodi ne postoji prava linija niti savršena ravan,već ogromna raznolikost zaobljenih oblika.

- Hoćete da kažete da nije projektovao na ravnom? upitao je Migel.- Hoću da kažem da se odmah usmerio na treću dimenziju, uz pomoć

maketa i modela.- Kaza Batljo - rekla je Marija, koja sad pokazuje da zna koliko i

Konesa, mada je ćutala tokom većeg dela razgovora.U Migelovoj pratnji provela je skoro celo prepodne u mrtvačnici.- I Kaza Mila - dodao je Konesa.- Prema vašem mišljenju, bio bi to vrhunac njegovog prirodnjačkog

perioda.- No, dobro, prema mom mišljenju, ali i po mišljenju najvećih

stručnjaka. Primer prvog bili bi organski oblici glazirane keramike, dok biprimer drugog bio taj grebenasti oblik: to je oblik mora, ali i valovitogkatalonskog kopna. To možemo da proverimo i na staklima katedrale naMaljorci i kod Hristovog vaskrsenja na planini Munsarat - Park Guelj jedobar primer tog naturalizma koji ste pomenuli - rekao je Migel.

- Tačno, i ako mi dozvolite digresiju, to je vreme kad je musen SintoVardage napisao „Atlantidu“, pesmu koju je posvetio markizu odKomiljasa koji je, kao što verovatno znate, bio Gueljov tast. Ali vračajućise na park, tu je on prilagodio oblik ulica i staza topografiji terena iprojektovao je vijadukte kako ne bi menjao prvobitnu konfiguraciju tla, teje gradio upotrebljavajući kamen sa lica mesta, ne upropašćujući ga, većje iskoristio ostake jedne jame; iz nje je izvukao raznobojne stene koje jerazmestio po celom parku. Kao što već rekoh, polazio je od strasnogzanimanja za prirodu, u kojoj nema linije ni ravni.

- To nije baš svojstveno arhitektama, naviklim na šestar i na uglomer- ustvrdila je Taimacu.

- Ali on nije poticao iz porodice arhitekata, već kazandžija i livacabakra. Njegov otac je imao radionicu na sadašnjem trgu Prim da Reus,tačno na uglu gde se sad nalazi poslovnica jedne banke. Njegov dedaFransisko takođe je bio kazandžija u Rijudomsu, na četiri kilometra odReusa. Arhitekta Huan Baseguda zastupa stanovište da je u radioniciGaudi kao dete, pred prizorom helikoidalnih oblika serpentina i krivinakazana, došao do prostornog koncepta arhitekture; da je zato oduvek biokadar da zamišlja u tri dimenzije a ne na način na koji uče studentiarhitekture, preko dva plana, uz pomoć nacrtne geometrije i perspektive.

I ne hvaleći se time, Gaudi je oduvek smatrao da je od Boga primio darda stvar vidi i zamisli u prostoru.

- Hoćete li da kažete da njegov način rada nema nikakve veze saonim što je uobičajeno u arhitekturi? - upitao ga je Migel.

- Pa, vidite, od priramida do Jeo Ming Pejevog novog ulaza u dvorištuLuvra, arhitekte su oduvek radili na isti način: uz pomoć šestara iuglomera projektuju dvodimenzionalne oblike, a uz pravilne poliedre,kocku, tetraedar, oktaedar, ikosaedar i tako dalje, prelaze na trećudimenziju. Ali Gaudi je na osnovu zapažanja došao do toga da tihpravilnih oblika u prirodi nema, ili da su veoma retki.

- Doveo je u pitanje sakralizaciju koju je Platon predložio u Timaju ikoja se poistovećuje sa četiri elementa: vatrom, vodom, vazduhom izemljom - rekla je Taimacu.

- I sa kvintesencijom. Vidim da ste pročitali Basegudine članke.- Kao i radove Garsije Gabaroa, prvog španskog arhitekte koji je

doktorsku tezu posvetio Gaudiju, sa naglaskom na izučavanje prirodnihoblika. Ali vi to objašnjavate bolje od mene; nastavite, molim vas.

- Kakve je oblike video u prirodi?- Shodno Basegudi - rekao je Konesa smešeći se Taimacu - Gaudi je

mogao da se uveri da nema boljeg stuba od stabla, ili kostiju ljudskogkostura. Ili da nijedna kupola nije ravna savršenstvu čovekove lobanje, teda treba posmatrati planine da bi se postigla ravnoteža građevine.

- Jednostavno - rekla je Marija.- Da, jednostavno. Sve što je jednostavno je genijalno... Ali ga prvo

treba videti, a potom treba biti vešt da se takve konstrukcije izvedu nagradilištu. Želeo bih nešto da vam pokažem.

Iz jedne koverte Konesa je izvukao neke fotografije i počeo da ih ređadve po dve na stolu.

- Pogledajte ovo.Onda im je pokazao fotografiju Sagrada Familije i fotografiju jedne

biljke.- Reč je o žednjaku, biljci sedum acre, koja raste u okolini Reusa.Taimacu i Marija su još ranije imale priliku da vide te fotografije. Ali

Migel je bio istinski zaprepašćen. Izgled Sagrada Familije i oblika te biljkebio je kao preslikan.

Konesa je nastavio sa čitavim nizom fotografija.Na jednoj se vidi maketa kapije Nebeske slave, istovetne onoj do

sebe: fotografiji jedne pećine u Nerhi, u pokrajini Malaga.Sledeći par fotografija pokazivao je s jedne strane crtež crkve Kolonije

Guelj, a s druge vrha Mon Blana, opet zapanjujuće sličnosti.

Zatim je sledila fotografija dimnjaka Kaze Mila, čiji je oblik isti kao ikod školjke. Jedna šuma Taragonskog polja može da se presadi namaketu stubova Sagrada Familije.

Konesa je nastavio da vadi fotografije koje su pokazivale zaistagenijalne analogije između radova arhitekte iz Reusa i prirodnih oblika.Migel i dve devojke osećali su kako njihovo uzbuđenje raste pred timslikama i Konesinim objašnjenjima.

- Kao što vidite, ovi prirodni oblici ostali su skriveni za oči arhitekata,sledbenika euklidovske geometrije. Ali ne i za Gaudija, koji je otkrio nahiljade takvih oblika u sva tri carstva prirode i primenio ih u svojojarhitekturi. Ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da je bio veoma osetljivi da je gajio veliko poštovanje prema narodnom neimarstvu, nezaboravimo da potiče i Taragonskog polja. Setite se na primer katalonskevinogradarske kućice koja je savršeno uklopljena u svoje okruženje.

- Ukratko, vi tvrdite da Gaudijeva rešenja liče, pored ostalog, nageološke, botaničke i zoološke oblike.

- To nije nikakva tajna. S time se ceo svet slaže. Njegova svojevrsnageometrija polazi od botanike, geologije ili anatomije. On uočava kakozakon zemljine teže i priroda iscrtavaju paraboloidne i ulančane profile nališću, na granama i na krošnjama drveća. Helikoidalna su stablaeukaliptusa i nekih puzavica. Krin je helikoidalan a bedrena kost jehiperboloidalna... ali, ne znam, možda vas zamaram, možda ne uspevamda budem jasan?

Možda Migel nije razumevao sve pojmove, ali je shvatao suštinskismisao. Genijalna Gaudijeva ideja: da koristi te oblike kako bi svojimgrađevinama podario veću čvrstinu i konstruktivnu otpornost. Ali uza svuveličinu takve ideje, samo je vrh ledenog brega, mislio je Migel. Hteo jeda zna zašto.

- Zašto?Pitanje je iznenadilo Konesu, ali je dokučio duboki smisao koji je

podstakao matematičara da postavi tako jednostavno pitanje.- Da bi nastavio Božje delo - odgovorio je Konesa bez oklevanja.- Da li je Gaudi bio mason?Migel je prenaglio; možda će uvaženi stručnjak promeniti mišljenje

koje je do tada imao o njemu. Ali već je postavio pitanje.- Da li bi mason upotrebio običan kanap da projektuje svoje

građevine? Da li bi mason odbacio uglomer i šestar, dva od tri masonskasvetla? Ne mogu da zamislim Gaudija kao sledbenika tajnog društva čijiBog šestarom postavlja granice vaseljene. Ne, mislim da nije bio mason.Gaudi je zapravo bio sveštenik arhitekture u kojoj je sledio božanske

zakone vraćajući svoj pogled na veliko Božje delo: na prirodu. On pravivodoskoke, ptičija gnezda, mravinjake, stalaktite, planine, drveće, stene,biljke, i pretvara ih u kule, kupole, stubove, kolonade, razne spodobe.Gaudi je govorio da je originalnost u tome da se čovek vrati korenima ida je lepota blesak istine. A za njega je istina bila otelovljena u SinuGospodnjem.

- Da se nije njegovo delo ravnalo prema nekom skrivenom naumu?- Ne znam šta bi za vas bio skriveni naum. Pretpostavljam da pesnici,

pisci i ostali stvaraoci stalno tragaju za idejama koje smatrajutranscendentalnim i koje su okosnica njihovog dela. Gaudi je, kako ja toshvatam, išao za sublimacijom duha. On zapravo gradi Božju kuću.

- Govorite o Sagrada Familiji?- O hramu iskupljenja Sagrada Familije. Ne zaboravite, „iskupljenje“.

To je hram okajanja greha čemu je posvetio pola svog života. Ne, Gaudinije bio mason; nije bio nikakav srednjovekovni zidar. Gaudi je verovao učovekovo spasenje u Hristu i osećao je istinsku odanost premaBogorodici. Na frizu Pedrere može da se pročita molitva Devici Marijiprema Angelusu, to jest „Andelu Božjem“. 3

- Ave gratia plena Dominus tecum - kazala je Taimcau.Konesa je potvrdno klimnuo glavom.- Čak je bilo zamišljeno da na pročelju bude predstavljena Bogorodica

sa Hristom u pratnji svetih arhangela Mihaila i Gavrila - dovršio jedomaćin.

- A ipak to nije urađeno?- Odliven je u gipsani otisak kompozicije u prirodnoj veličini, ali zbog

događaja Tragične nedelje gospodin Mila se nije usudio da postavi tajvajarski skup. No, to i nije bitno. Bitno je istaći da je Gaudi bio dubokopobožan čovek koji je poslednje dane posvetio radu i koji je kao isposnikživeo unutar hrama. Živeo je samo za njega.

- Recite nam nešto o nastanku hrama.- Prvi kamen je postavljen 1882. godine na dan svetog Josifa. Zamisao

je iskrsla kad je Prvi vatikanski koncil svetog Josifa proglasio zaštitnikomcele crkve. Knjižar Hose Marija Bokabelja osnovao je Društvo privrženihsvetom Josifu. Cilj tog udruženja bio je primena socijalne doktrineKatoličke crkve na katalonske radnike. Bokabelja je otkupio današnjiekvivalent jednog bloka barselonskog ensanča u četvrti San Martija daPruvansalsa, u nameri da se tamo podigne hram iskupljenja greha.Arhitekt Viljar je za hram poklonio svoj projekat. Potom, usled nizaokolnosti, Viljar se povukao i Gaudi je 1883. počeo da radi na tomprojektu. Gaudiju se Viljarovprojekat nije dopadao, ali nije imao načina

da promeni glavnu osu crkve. Kao što sam vam rekao, Gaudi je na njojradio četrdeset tri godine. Više od pola svog života. Dovršio je opštumaketu hrama, dovršio je pročelje Rođenja i tačno je razjasnio simbolikusvih elemenata koji treba da se nađu u hramu.

- Dobar deo te simbolike ne nalazi se samo u Sagrada Familiji, misliteli da je ona na tragu nečeg...?

- Nečeg tajnovitog? - upitao je Konesa sa dozom ironije u glasu.Migel nije odgovorio, nije hteo da se o njemu stekne utisak da je

nešto što on zapravo nije. On je matematičar, i upravo iz tog razloga,jednostavno nije hteo da odbaci nijednu mogućnost, ma koliko delovalaneprimereno.

- Svašta je o njemu napisano. Među stvarima koje sam čitao, naravnobez ikakve autorove merodavnosti, jeste i ta da je Gaudi bio alhemičar upotrazi za kamenom mudrosti, kao i da je u mladosti bio levičar,antiklerikalac.

- Ali, da se vratimo simbolima.- Kako ja to vidim, oni koji nisu u vezi sa hrišćanskim motivima tu su

radi dekoracije.- Da možda ne kriju neku poruku?- U to se ne razumem.- Šta je tačno u vezi s gljivom amanita muscaria?- Mislite, u vezi sa svim tim pričama o tome da je Gaudi kao pod

dejstvom halucinogenih muhara?- Da.- Zaboga! Koje su to gluposti! Da li ste obratili pažnju na kuću Kalvet?- Šta bi tu trebalo da zapazim?- Mnoštvo gljiva na njenom pročelju, na primer. On je to uradio da

ugodi poručiocu, gospodinu Kalvetu, koji je inače bio mikolog. Kao štovidite, stvarnost je znatno jednostavnija i on demantuje tu i mnoge drugekoještarije koje su o njemu napisane.

- A zmija? - upitala je Taimacu.- Koja zmija?- Glava zmije koja je u parku Guelj napravljena od keramičkih pločica

iz Valensije.- Verovatno je reč o Nehuštanu, „zmiji od mjedi“ koju je Mojsije nosio

na svom pastirskom štapu.- A mistična ruža? - iznova je upitala Taimacu.Taimacu je znala simboličku vrednost svega što je navodila, ali je

želela da čuje Konesino mišljenje a, naročito, da Migel može da čuje takovrsnog stručnjaka.

- To je simbol Marijinog devičanstva, a Marija je, kao što znamo,kraljica neba i majka Isusa Hrista. Nalazi se u kući Mila - La Pedreri.

- Lavirint? - nastavila je ona.- Kod srednjovekovnih katedrala ti lavirini su poznati kao Chemins de

Jerusalem, kao putevi za Jerusalim, i shvatani su kao zamena zahodočašće u Svetu zemlju kad bi ih ih vernik prevaljivao na kolenima dokse moli. Lavirint u katedrali u Šartru ima dvanaest metara prečnika ipređeni put iznosi dvesta metara.

- Salamander?- Salamander ili daždevnjak je izlazeće sunce pravde, to je naš

Gospod Isus Hristos. Simbol smrti i potonjeg vaskrsenja.- A kornjača?- Prema svetom Ambroziju, od njenog oklopa može da se napravi

muzički instrument sa sedam žica koji svojom umetnošću uveseljavajusrce. Predstavlja smirenu snagu i potragu za zaštitom od svakog spoljnjegneprijatelja. Figure kamenih kornjača kakve su, na primer, one napročelju Rođenja, a koje drže sav teret na svojim leđima, jemčestabilnost kosmosa. Ima ih dve, jedna je kopnena, druga morska.

- I pelikan je predstavljen u Sagrada Familiji. To je u alhemiji vrstaretorte čiji oblik pođseća na pelikana a, uz to, to je prikaz kamenamudrosti koji, kada se potopi u tečno olovo, topi se i nestaje da bipogodovao pretvaranje olova u zlato.

- Zato su pripadnici rozenkrojcera nazivani vitezovima pelikana - rekaoje Migel.

- Može i tako, ali ja više volim da ostanem pri onome što njegovu slikupovezuje uz Hristovu žrtvu. Srednjovekovni Bestijarium ili Zverinjakkomentariše jednu zaboravljenu liturgijsku pesmu: Pie pelicane, JesuDomine. U značenju, „Milostivi pelikane, Isuse Gospode“. Tu se kaže daje odlika te životinje ta što ne unosi više hrane nego što joj je neophodnoda bi opstala u životu, „slično isposniku, koji jede jedino hleb i ne živi dabi jeo, već jede da bi živeo“. Zar vas to ne podseća na poslednjuGaudijevu etapu, kada maestro nije izlazio iz radionice kako bi dovršiosvoje veliko delo?

Svi su načas ućutali, zamišljeni nad ovim Konesinim rečima. AliTaimacu ubrzo nastavi.

- A duga?- Da, nju imamo na fasadi kuće Visans. Gaudijeva ideja je bila da mlaz

vode u mermernom bazenu prilikom pada na eliptičnu mrežnjačuobrazuje, poput paučine, zatalasane površine koje se, kad na njih padnezalazeće sunce, razlažu na dugine boje.

- Da, to je tehničko objašnjenje i rešenje, ali...- U Knjizi postanja 9, 11 nailazimo na znak Boga da od tog trenutka

nadalje više neće biti potopa da zatre zemlju. To je božanski simbolblagorodne sadržine. I Svetski sudija na koncu vremena često seprikazuje kako sedi na dugi. U srednjem veku, u okviru hrišćanskesimbolike, tri glavne dugine boje objašnjavane su tako što je plavaoznačavala potop, crvena požar sveta, a zelena novu zemlju. Sedam bojaoličavaju sedam svetih otajstava i sedam darova Svetoga duha a, uz to,simbolizuju Bogorodicu, koja izmiruje nebo sa zemljom.

Kao i dve devojke, Migel je bio zadivljen Konesinom erudicijom.Sedamboja, sedam vitezova, pomislio je; neobična podudarnost.

- A broj šest? - upitao je Migel.- Veoma zanimljiv broj u Gaudijevoj simbolici. Kod Jevreja to je broj

Boga. Sveti Ambrozije ga je smatrao simbolom savršene harmonije; trebaimati na umu da je Bog stvorio svet za šest dana i da, naravno, tu je išest pravaca prostora: gore, dole, sever, jug, istok i zapad.

- Što nas opet vraća na Gaudijeve prostorne krstove - uzvratio jeMigel.

Taimacu je nastavila sa pitanjima:- Šuma?- Svakako veoma rasprostranjen simbol. U predanjima i u bajkama

nastanjena je zagonetnim, pretećim i opasnim stvorenjima: vešticama,zmajevima, đavolima, džinovima, patuljcima, vilenjacima, lavovima,medvedima. To su simbolički elementi koji personifikuju opasnosti skojima se suočava adolescent prilikom inicijacije, tj. uvođenja u zrelodoba; tada mlado biće obično polaže ispit zrelosti i, ukoliko želi da sepreobrati, da se preobrazi, podvrgava se pristupnom obredu. Svetlost,koja se često pojavljuje u bajkama, i to tako što se probija kroz stabla,označava nadu. A šta je pa drugo hram? Svetlost koja osvetljava putanjumeđu senkama, koja podstiče da se gleda uvis radi preobraćanja ipreobraženja.

- Krst?- Nalazi se na mnogim Gaudijevim delima. Sa hrišćanskog stanovišta,

to je simbol Hristovog raspeća. To je najuniverzalniji simbol i ne svodi sesamo na hrišćanstvo. Prvobitno je predstavljao orijentaciju u prostoru,između gore i dole, desno i levo. Predstavlja četvorno načelo, ali i principdovršrnosti, uostalom kao i broj pet. U mnogim kulturama vaseljena jepredstavljena u obliku krsta. Na taj način je predstavljen i biblijski raj, sačetiri reke koje iz njega izviru. Mislim da je u Gaudijevom delu toočigledno: predstavlja patnju, smrt i nadu u Hristovo vaskrsenje.

- A broj trideset tri?Konesa je bio kratak i nepokolebljiv u odgovoru kojije dao:- Hristove godine, naravno. Ali i broj spevova u Božanstvenoj

komediji, kao i broj stepenika „mistične lestvice“.Taimacu se spremala da pita za simboliku lestvica, ali je postavila

pitanje koje je već neko vreme imala na umu.- Kazan za destilaciju?Konesa se slatko nasmejao.- Oprostite -- izvinio se Konesa - stvar je u tome što je to element za

kojim su neki posegli da bi govorili o Gaudiju kao o alhemičaru.Ostavljajući takve besmislice po strani, taj kazan je u stvari simbol pećiza taljenje i peći za hleb. Jung je smatrao da, upaljena, ona predstavljaživotnu energiju u vidu vatre a da, ugašena, zbog svog udubljenog oblika,predstavlja materinstvo. Ako se pak vratimo dečijim bajkama, Ivica iMarica, na primer...

Pomen te bajke je pojačao Marijinu pažnju.-... u peći u kojoj sagoreva veštica koja je htela da pojede Ivicu

predstavlja lomaču koja pročišćava jer uništava zlo, i onda više ne ostajeni traga od njegove zemaljske materije. Ako se vratimo Bibliji, u knjiziproroka Danila kaže nam se kako samo Božji izabranici mogu da odolevatri kao ona tri mladića koje Nabukondonosor baca na lomaču zbog togašto nisu hteli da se poklone idolu. Gaudiju, a prema mom skromnommišljenju, peć ili kazan za destilaciju predstavlja odavanje počasti svomporeklu, svom ocu i svom dedi, kazandžijama. Nema tu više ništa.

- A zašto je onda uklonjen sa stepeništa parka Guelja, da bi se na tomesto stavilo kosmičko jaje? Kao što i sami znate, u alhemiji „filozofskojaje“ je pramaterija koja će kasnije postati kamen mudraca...

- Ili kamen mudrosti - presekao je Konesa.- Upravo tako.- Nije mi poznato zašto je uklonjen, ali Gaudijeva simbolika je

drugačija. Gaudi nije bio alhemičar - dovršio je i nasmejao se, nekakoumirujuće po sve.

- Ipak, šta je sa uskršnjim jajetom, simbolom proleća? - upitao jeMigel.

- Moglo bi da bude predstavljanje samog Uskrsa. Ali ja mislim, imajućikao i uvek u vidu čvrsta Gaudijeva verska uverenja, da predstavlja Hrista,shodno hrišćanskom poređenju, kada iz groba vaskrsava kao što pileizlazi iz jajeta. Njegova bela ljuska simbolizuje njegovu čistotu i njegovosavršenstvo. Ništa magijsko ili pak u vezi sa ezoterijom - zaključio jeKonesa.

- Zar vam se hrišćanstvo ne čini dovoljno magijskim ili ezoteričnim? -upitao je Migel.

Taj komentar je zasmetao Mariji. Ona veruje.- To zavisi od uverenja svakog od nas, a ja se sada neću u to upuštati.

Neću sad da sumnjam u elektricitet samo zato što sam nesposoban da gavidim - rekao je Konesa, povređen u svojoj katoličkoj veri.

- Izvinite, nije mi namera bila...- Znam, ne morate da se izvinjavate.Taimacu se iznova vratila na pitanja, ne bi li preusmerila razgovor.- A šta je sa stepeništima? Prepuno ih je svako Gaudijevo delo.- Kao i kod svih ostalih arhitekata - potvrdio je Konesa.- Ali mene zanimaju Gaudijeva. Kod masona mistične lestvice, sa dva

puta po sedam stepenika, jesu simbol tridesetog stepena unutar, dakažemo, organizacije.

- Da, i svaki stepenik je jedna od sedam slobodnih veština srednjegveka.

Gramatika, retorika, logika, aritmetika, geometrija, muzika iastronomija, preslišao se u sebi Migel dok je istovremeno pratio razgovor.Opet sedmica, pomislio je.

- A i pravda, dobrota, skromnost, vernost, radinost, odgovornost ivelikodušnost - dodala je Taimacu.

- Jeste, ali Gaudi nije bio mason - ponovio je Konesa.- Unutar hrišćanstva, a to je ono u šta je Gaudi verovao i nikad neću

prestati to i da ponavljam, lestvice su simbol spajanja neba i zemlje.Sećate li se Jakovljeve vizije?

- Da, i to je iz Postanja. Jakov je usnio san u kojem je video lestvicekojima su se penjali i spuštali nebeski anđeli - dovršila je Marija.

- U redu, s tim što ja mislim da one predstavljaju Hristovo uspenje.- Sa gušterom, to jest zmajem na početku? - upitao je Migel misleći na

park Guelj.- Pa, ako ćemo tako da pričamo, lestvice koje vi pominjete mogle bi

da budu one koje vode ka askezi, čiji je prvi stepenik zmaj greha kojegtreba zgaziti. Tako idemo dalje u okviru hrišćanske simbolike.

Ta tvrdnja se svima troma učinila blistavom. Konesa je nastavio:- Ali ja i dalje verujem da lestvice slede vizantijsko tumačenje po

kojem se Devica Marija naziva „Stepenicama neba“, po kojima se, prekoIsusa Hrista, Bog spustio do ljudi, kako bi im omogućio da se uspnu nanebo.

- Vi ste neoborivi - uzviknuo je Migel.- A Zver Trećih vrata? - upitala je Marija ne dajući arhitekti ni da

predahne.Konesa se dvoumio. Ponovio je rečenicu u sebi.- Samo čas... da. Mislite na zmaja. Opet na zmaja, draga moja.- Na zmaja ili guštera iz parka Guelj?- Ne, nego na onoga na Gueljovom imanju. Gaudijev mecena je

otkupio trideset hektara između Las Kortsa i Sarijaa. Prvobitno su bila dvaimanja: Kan Feliu i Kan Kužas da la Rijera. Jedno imanje je izdeljeno namanje parcele kad je Eusebio Guelj preminuo. Jedan deo su vrtovi ipalata Pedralbes, u vlasništvo Kraljevske kuće: druge parcele je kupiouniverzitet radi izgradnje Studentskog grada; u tim paviljonima smo mi,ova katedra. Elem, Gaudi je probio troja vrata kroz zidine, i jedna suispred kapije groblja Las Kortsa. Druga su srušena kad je izgrađenFarmaceutski fakultet, iako su kasnije obnovljena. Treća vrata su glavna,kod šetališta Manuela Hirone i tamo je, kao što znate, zmaj.

- Okovani zmaj - rekao je Migel.- Privezan za stub od cigala na čijem je vrhu pomorandžino drvo od

antimona.- Kakvo je značenje toga?- To je Ladon, zmaj koji čuva zlatne plodove u vrtu Hesperida.Vrt Hesperida, grad Barselona. Zmaj koji ga čuva, pomislili su

istovremeno Marija i Migel, su se saučesnički i pogledali.- Mogli bismo tako u nedogled - produžio je Konesa.- Ali, po meni, tu nema ničeg ezoteričnog; nema kod Gaudija

skrivenog ili tajanstvenog. On nije bio ni mason, ni alhemičar, ni templarni rozenkrojcer ni karbonar. Sve je to dobro za neki roman, ali istina jebitno drugačija. Slikar i arhitekt Žuzep Fransesk Rafols govorio je da jeGaudija teško razumeti ako se on posmatra izvan vere.

- Uostalom, kao i pisac Žuzep Pla, koji je izučio Gaudijeve ključneoblike, taj beskrajni svet čudesa, u svetlosti simbolike katoličke liturgije,ali koji je tome pristupio sledeći njegove zemaljske korene, pretvarajućisimboličke apstrakcije u ostvarene simbole, to jest u stvarne znakove -rekla je Taimacu.

- Gaudi je bio Mediteranac i čovek i Taragonskog polja, njegovasimbolika nema nikakve veze sa ezoterijom - zaključio je Konesa.

Marija se uključila u razgovor, iako je tokom njega uglavnom ćutala.- Moj deda je bio veliki poštovalac Gaudijevog dela i on mi je ispričao

da su požari uništili deo maestrovog legata.- Tako je. To se desilo u toku Građanskog rata. Gaudi je sastavio

oporuku u kancelariji beležnika Ramona Kantoa. Ona je izgubljena 1936.zajedno sa celokupnom arhivom beležnika.

- Onda kako znamo da je sastavio oporuku? - upitao je Migel.- Tako što se u Notarskoj školi Barselone, ali i u Generalnoj direkciji

arhiva i notarskih poslova u Madridu čuvaju kartice o tom testamentu.- Ali bilo je još požara - rekla je Marija.- Da. Gaudijeva arhiva, isto kao i njegov radni sto, izgoreli su u požaru

koji je 1936. izbio u Sagrada Familiji.- Zar vam se ne čini da je premnogo požara?- Pa, treba imati u vidu da se to dešavalo u toku Građanskog rata,

kada je izgorelo mnogo crkava. Kripta Sagrada Familije je opljačkana izapaljena već 19. jula, sutradan po izbijanju Građanskog rata, i to jeuradila grupa ostrašćenih. Oskvrnuta je grobnica knjižara Bokabelje i istobi se desilo sa Gaudijevim grobom da se tome nije isprečio njegov starisaradnik Rikardo Opiso. Nekoliko meseci kasnije policija je otvorilaGaudijev grob, mislila je da se u njemu krije oružje. Kada su januara1939. trupe generala Franka ušle u grad, grob je privremeno zaklopljen.Krajem te godine trajno je zatvoren, pošto je zvanično potvrđeno da je unjemu Gaudijev leš.

- Baš i nije neka vesela priča!- Kao što nisu ni mnoge druge koje su se desile u toku rata. Prava

šteta. Njegov studio u Sagrada Familiji nalazio se pored sveštenikovekuće, iznad bakalnice. Bio je izdeljen na tri dela: na crtačku sobu, naradnu sobu i na foto-laboratoriju. Tavanice su bile prekrivene gipsanimkalupima vajarskih radova u hramu. Zamislite koja je divota nestala uvatrenoj stihiji.

- A kako i to znamo?- Izgleda da je u laboratoriji bilo jedno zenitno svetlo i sklop od četiri

ogledala koja su Gaudiju omogućavala da fotografske snimke posmatrasa pet različitih položaja: sa prednje strane, kao i sa svih ostalih koje seodražavaju na ogledalima. Već sam rekao, bio je genije koji je svojugenijalnost podupirao krajnje jednostavnim rešenjima.

- Pa zar vam nije čudno što je sve to nestalo? - upitao je Migel.- Bio je rat. Vi mislite da je posredi neka zavera? Da su u pitanju

veoma moćni neprijatelji koji su bili ljubomorni na njegovu genijalnost?- Ne bi trebalo ništa da odbacujemo.- Dragi moj prijatelju, Gaudi nije mogao da ima neprijatelje. Gaudi je

bio sveti čovek. Živeo je sa ocem i jednom nećakom na raznim adresamai u parku Guelj, dok njih dvoje nisu umrli. Onda, godinu dana pre smrti,preselio se u Sagrada Familiju, čijem se projektovanju bio posvetio telomi dušom, poput monaha ili isposnika... Neki kažu da je živeo s jednimdetetom. Jedino je izvesno da su ga doktor Santalo i vajar Ljurens

Matamala povremeno obilazili, nedeljom. Kao što sam vam rekao, usvojoj radionici je živeo krajnje skromno, sasvim jednostavno; hranu muje spremala žena vratara hrama. Ne, Gaudi nije imao neprijatelje. Jedinošto su zaslepljenost i razularena glupost jednog neljudskog rata uništileznatan deo njegove zaostavštine.

28.- Hoćete li mi sad reći šta se zapravo dešava? - upitala je Taimacu

pošto su izašli iz kabineta Ramona Konese. Imala je utisak da njenodvoje prijatelja nisu bili iskreni prema njoj.

Marija i Migel su se zgledali. Marija je potvrdno klimnula glavom.- Svakako - rekao je Migel. - Ali ne ovde. Suviše se toga dogodilo.- Idemo kod mene - rekla je Marija.Taimacu je naizmenično gledala čas jedno, čas drugo. Nije mogla ni

da zamisli to što će joj uskoro biti obelodanjeno.- Taimacu, još si u prilici da izbegneš da budeš upletena u ovo - rekao

je Migel.- Nestrpljiva sam da otkrijem o čemu se radi, zar nismo prijatelji? -

uzvratila je obraćajući se Mariji i tražeći njenu podršku.Marija nije odgovorila.- Osim toga, ja sam ekspert za ovaj period i zaljubljenik u Gaudija...

kao i svi Japanci - zaključila je kroz smešak.- To što mi znamo nije za doktorsku disertaciju - rekla je Marija.- Onda ćemo napisati dobar roman - odgovorila je Japanka u šali.- Građa kojom za sad raspolažemo više je za ludake, Taimacu.

Zapravo, mislim da bi trebalo da odem do policije. Tvoj roman je takonestvaran da... eto, iziskivao bi od čitaoca mnogo lakovernosti.

Taimacu nije htela da se upusti u raspravu o teoriji romana ili onastanku bestselera; nije to bila njena tema, ali je ipak imala jasnuargumentaciju.

- Jedino što ovime uspevaš da postigneš, Migele, jeste da umirem odradoznalosti. Molim te, zar ne bih i ja mogla da budem upoznata satemom?

Onda je Migel počeo da priča, sve do ubistva oca Honasa.- Ubistvo? Opa! Pa ovo zaista postaje zanimljivo! uzviknula je

Taimacu.- Ubistvo, i to svirepo. Idemo kući... Prvo hoću da ti pokažem nešto -

rekao je Migel.Zastali su nasred ulice, Taimacu nije mogla da prikrije svoju

znatiželju...- Pre nego što je izdahnuo, otac Honas je svojom krvlju ovo zapisao

na podu.

Migel je izvadio papir koji je kopirao u kolima... Marija se tadauznemirila. Drhtala je, kao i dan ranije, kada je to prvi put videla. On juje umirio. Taimacu je upitala:

- Šta je?Oklevajući, Marija joj je kazala:- Dan pred svoju smrt, deda mi je pomenuo oca Honasa... Rekao je da

on treba nešto da mi kaže...- Onda... to što je na papiru...- Da, to bi bila ta poruka - prekinuo je Migel. - Mi nismo uspeli da je

odgonetnemo.Japanka je pažljivo gledala dok je ponavljala:- Grčko slovo beta... Šestar i neki znak razlomljen jednim brojem,

118... 22... Nemam predstavu, ali...Nastavili su da hodaju dok su je upoznavali sa ostatkom događaja.Marija je bila istinski uplašena. Smrt oca Honasa potvrđuje njen

predosećaj da je i njen deda ubijen. Njen siroti deda. Ona je izabrana, ane zna zašto. Ali zato zna da ovo sve znači smrtna pretnja i da joj ostajemalo vremena.

- Nemoj se plašiti, zajedno smo - rekla je Taimacu.- Jesmo, pred ubicama koji po svemu sudeći neće oklevati da me

ubiju. Neću u to da te uvlačim.- Već sam uvučena - odgovorila je Taimacu.Migel ništa nije rekao. Ponudio je svoju ruku Mariji i ona ju je snažno

stegla dok su nastavili da hodaju.Kad su stigli kući odmah su prešli u radnu sobu i na stolu su joj, pod

lampom, pokazali kutiju koju su našli u unutrašnjosti kornjače.- A ne znamo kako da je otvorimo - rekla je Marija.- Nećemo na silu to da pokušavamo - dodao je Migel.- Mogli bismo da pokvarimo to što je u njoj - upotpunila je Marija.Taimacu je uzela kutiju i nežno provukla prste preko reljefnih brojeva.- Šta je deda rekao kad ste mu pokazali kutiju?- Ništa, već je bio potpuno izgubljen.- U stvari, ponavljao je jednu te istu rečenicu - rekao je Migel.- Koju rečenicu?- „Učiteljeva smrt“, „smrt učitelja“ - dodala je Marija.Taimacu se zamislila držeći kutiju u rukama. Prošlo je svega nekoliko

sekundi dok njene oči nisu odjednom zablistale a onda je, opet nežno,kažiprstom desne ruke pritisnula četiri broja.

Kutija se otvorila.Iznenađenje se odražavalo i na Migelovom i na Marijinom licu.

- Kako si uspela? - upitali su je u isti glas.- Pa... to je osnovno. On vam je to i rekao: učiteljeva smrt. Jedan,

devet, dva, šest: 1926, godina kad je Gaudi ubijen - rekla je Taimacu uzslavodobitni osmeh dok je Mariji predavala kutiju.

Ne bi se moglo reći da su se razočarali, ali ta obična plava sveska sadva do tri tabaka od po trideset i dve stranice bar na početku nijeodgovarala očekivanjima koja su oni gajili. Ni medaljon na kožnoj vrpcinije mnogo obećavao. Nije bio ni preterano star; bio je veličine metalnognovčića od dva evra, s jednim slovom; na jednoj strani bilo je slovomalfa, a na drugoj, izgravirana ptica.

Ništa drugo nije bilo u kutiji od kedrovine.- Izgleda da se tvoj deda bavio kopiranjem minijatura iz

srednjovekovnih knjiga...- Ipak mora da ima neki smisao. Šta još?- Neki poduži tekstovi; neki i s datumom. Deluju kao uspomene. I

kratke rečenice, slične aforizmima... poneka je na latinskom - rekao jebrzo prelistavajući svesku.

- Zašto je ne pročitamo? - upitala je Taimacu.Marija je briznula u plač. Satima se trudila da ostane mirna, ali u tom

trenutku više nije mogla da se uzdrži.Migel ju je zagrlio.- Hoćeš malo da se odmoriš?- Ne, dobro mi je. Hoću i ja da znam šta piše u beležnici - rekla je

brišući suze nadlanicom. - Dobro sam ponovila je.Potreseni, uzbuđeni i ispunjeni novim iščekivanjima pripremili su se da

pređu na čitanje beležnice. Kako budu odmicali u tom čitanju, tako će udrugoj beležnici zapisivati napomene.

Drhtavim rukama Marija je otvorila prvu stranici te krenula naglas dačita:

DnevnikNa kraju svog grešnog života, dok prekriven sedom kosom i

iznemogao kao i svet čekam da se izgubim u provaliji bez dna svogapamćenja koje se sve više povlači, te polazeći tako od ono malo svetlostikoja me još vodi, u ovoj sobi svog voljenog doma gde me ovo trošno iobolelo telo još drži, želim da u ovoj beležnici ostavim pisani trag ozapanjujućim i užasnim događajima kojima mi se zalomilo da

prisustvujem u detinjstvu (s ciljem da se spreči dolazak Antihrista i unameri da se u tebi, mila moja, ostvari proročanstvo koje mi jenajavljeno).

Neka mi Gospod podari milost da pružim verodostojnosvedočanstvo o događajima koji su se zbili u gradu čije je ime nemogućeprećutati pod plaštom milosrđa: Barseloni.

Da bi se bolje razumeli događaji kojima sam i sam bio svedok,možda nije na odmet prisetiti se onoga što se tih decenija dešavalo,onako kako sam ja to tada shvatio dok sam sve doživljavao i posmatrao,te onako kako se sada sećam, obogaćeno onim što sam naknadno slušaoo tome, ukoliko mi pamćenje dozvoli da povežem toliko i tako već zbrkanedogađaje.

Govoriću o svom učitelju, kome je Bog svakako već oprostiopovremene izlive intelektualne nadmenosti, a i zato što je u moje vrememladima bilo svojstveno da budu privučeni starijim i mudrijim čovekomkoji mi je predao svoju tajnu da bih je ja čuvao za tebe i time pomogaoda bude ostvareno proročanstvo koje je povereno članovima našeporodice. Pod šifrom pišem one delove za koje računam da ćeš ti umetida odgonetneš kako bi ispunila misiju na još veću slavu našeg GospodaIsusa Hrista i zasluženu nagradu onih ubožnika kojima je ona inačepreko potrebna.

Stigao sam u Barselonu u vrlo burnom trenutku. Za jedne,Barselona je tada bila pakao; za druge, privatni posed. Tri godine premog dolaska Primo de Rivera, generalni kapetan Katalonije, sebe jeproglasio načelnikom nekakve vojne uprave koju je kralj Španijeprihvatio ne trepnuvši. Konzervativci u Barseloni bili su opredeljeni za

ono što su oni nazivali „redom i mirom” Njih je generalova ideja držala,zbog toga su se i zalagali za to vojno izjašnjavanje, i ne samo to: oni suga i podržali aktivno učestvujući u njegovoj pripremi. Primo de Rivera jelako pronašao zajednički jezik sa njima i obečao im dovoljnu regionalnuautonomiju, pod njegovim nadzorom, kao i pod nadzorom njegovih vojnika,kako bi pripadnici tog konzervativnog staleža mogli i dalje da posluju ida zadrže svoje posede. Katalonski konzervativci poverovali su mu iznajproverenijih razloga. U Madridu ništa pošteniji nisu bili u pogleduustavnog sistema; vlada je znala za zaveru, ali ništa nije preduzela daje predupredi. Konzervativci cele Španije su je zapravo priželjkivali; onisu je i skovali i sve dali od sebe kako bi uspela, tako što su se izmeđusebe o tome čak i dogovorili. Barselona je postala pozornica na kojoj jePrimo de Rivera objavio proglašenje. General je uz to uživao bezuslovnupodršku generala Sanhurha, drugog čoveka u vojsci Aragona, kao igenerala Milansa del Boska, koji je bio načelnik Doma vojske kraljaAlfonsa Trinaestog. Još nije imao potvrdu ostalih glavnih kapetanija, alije bio uveren da kad se jednom desi puč, a imajući na umu pomoć koja jedotle prikupljena, kao i sve one koji su ga iz pozadine bodrili, i ta ćepotvrda uslediti. Kao što je i usledila.

Sa time se ipak nije složila radnička klasa. Vojni udar je biouperen protiv radnog naroda, protiv naroda uopšte. No, koga narodzanima? Narod je nered; ti koji treba da dovedu svet u sklad kako binarod bio u redu, upravo ti su naslepo udarali na sve redom. Međuprvacima koji su se takvom poretku usprotivili bio je i Salvador Segi,koga su zvali Šećerkom. On je jedini shvatio šta se sve sprema. Uz to,on je smislio plan generalnog štrajka ako se stvarno desi vojni udar a,

osim toga, pokušao je da pokrene razne pregovore kako bi se učinio krajterorizmu Nacionalne konfederacije rada. Segi je znao da i jedni i drugijedino mogu da postignu da radnička klasa zadugo ne digne iznovaglavu, i da se društvene tekovine tako odlože u nedogled. Šećernimomak je ubijen jednog martovskog popodneva dok je sa prijateljemšetao ulicom Santa Rafaela. Neki plaćeni ubica pogodio ga je u potiljakdok su drugi kompanjoni pucali naokolo kako bi pokrili bekstvoplaćenika. Pet meseci kasnije usledilo je vojno izjašnjavanje. General jeu Barseloni obnarodovao manifest u kojem kaže da će, s obzirom napotrebu da se spase otadžbina kojoj preti opasnost od političkihprofesionalaca, u Madridu obrazovati privremenu vojnu upravu, koja ćebiti na snazi dok se vode ne vrate u svoje korito, dok zemlja ne izađe iztog opšteg nereda koji je pretio da je raskomada.

U pet u zoru nekog dana sredine septembra, iz Generalnekapetanije pošao je konjički odred Montese sa zadatkom da po ulicama itrgovima grada Barselone u službeni zapisnik unesu sve one kojipriznaju ratno stanje, te i da civilno rukovodstvo katalonskih pokrajinaBarselone, Ljeide, Zirone i Taragone povere odgovarujućim vojnimnačelnicima. Oni će već znati da izdaju precizne naredbe. Valjesa iPužalsa, predsednika Poslaničkog doma, intervjuisalo je nekolikonovinara kako bi on izneo svoje mišljenje o nastaloj situaciji. Predsednikje odgovorio:

- Mi prihvatamo Ustav i ustavnu vlast, tako da ćemo joj biti odani.U ćetiri, u zoru, ljudi su već razgrabili novine koje su tek objavile

izjavu generalnog kapetana. Tog jutra rasprodata su sva izdanja. Aligrad je izgledao kao i inače; kao i pre te vesti. Vojne vlasti su samo kod

Telegrafa, Telefona, Odbora za finansije i drugih zvaničnih centarapostavile svoj nadzor.

Tog i narednih dana general je i dalje obečavao da će bdeti nadjavnim redom, obećavajući isto tako da će razna ministarstva i drugeinstitucije normalno funkcionisati, samo da se potpuno spreči stranačkiupliv. Držao se parole „mir, mir i samo mir”, sve zato da obezbedi red idobrobit nacije.

Posle je raspustio Kortes, tj. Skupštinu, i onda je u celoj zemljiproglasio ratno stanje i ukinuo javne slobode. Nije mu mnogo trebalo -možda mesec dana - da raspusti i ukine opštinske uprave, te daozvaniči regulativu po kojoj se na centralnom i pokrajinskom nivouuspostavlja nov način organizovanja. Ukinuo je mogućnost učestvovanjana konkursima za razna radna mesta u administraciji. Socijalni mir,jedno od njegovih velikih obećanja katalonskim konzervativcima, zaistaje brzo usledio. Spasli su se jedino katolički sindikati i Slobodansindikat; ostali sindikalci su teško nagrabusili. Štaviše, sve njihovećelije su zabranjene, isto kao i mogućnost bilo kakvog organizovanja,tako da su se sindikalne vođe vratile u ilegalu, dok su neki drugi otišliu izgnanstvo.

Primo de Rivera nije ispunio obećanja data konzervativnimnacionalistima u Kataloniji, a u vezi sa regionalnom autonomijom.Međutim, ti nacionalisti, pre svega zabrinuti za interese svoje klase, asve u iščekivanju boljih vremena, nisu se ni posle toga usprotiviligeneralu koji ne ispunjava obećanja.

Stigao sam u Barselonu jedne zimske noći, pošto me je učiteljpokupio u Rijudomsu, a iz Reusa krenuli vozom, dok nas je na

barselonskoj stanici već čekao fijaker.Tako sam stigao do Začarane kuće u parku Guelj, gde je živeo moj

učitelj. Ubrzo posle toga preselili smo se u radionicu u kojoj je radio, užrtvenom hramu Sagrada Familije.

Barselona je u to vreme prolazila kroz velike preobražaje u svojojurbanoj strukturi povodom Svetske izložbe koja je trebalo da se održitri godine kasnije. Glavne akcije odnosile su se na Gotičku četvrt, nabrdo Tibidabo, na Monžujik, na Zoološki vrt i na Sagrada Familiju,monumentalni arhitektonski projekt na kojem je moj učitelj već godinamaradio.

Kasnije sam saznao da su učitelj i moj deda zajedno išli u školu,da ih je vezivalo veliko prijateljstvo i da me je zbog toga, kao i zbog nizaizuzetno bitnih stvari koje sam naknadno ispitao i saznao, deda ipoverio Antoniju Gaudiju.

Život u radionici bio je bolji nego što sam ja zamišljao kada samnapustio svoje selo. Gaudi se ophodio prema meni kao da sam mu unuk.Poslao me je u školu, a kada bih se ja otuda vratio, video bih ga kakoradi sve do odlaska na misu. Ja bih večerao s vratarom i njegovomženom dok se on ne vrati, a onda bi on nastavio da radi i puštao me daostanem pored njega dok mi je objašnjavao šta radi. Ponekad bi popovratku uzeo da čita Veu da Katalunia i sa mnom se osvrnuo na vesti.

Sada se upravo sećam nekih neobičnih vesti, kao i njegovih osvrtau vezi s njima.

- Vidi, ovde piše da je jedan Škotlanđanin izmislio radio koji sevidi.

Reč je bila o naučniku Džonu Bardu koji je u Kraljevskoj instituciji

upravo predstavio aparat koji prenosi slike na daljinu. Čudnovata je tobila naprava koja je preko jedne cevi pretvarala električne impulse uslike koje su se projektovala na ekranu slepljene uz cev.

Učitelj je voleo da prati tehničke inovacije kroz štampu.- Sinko, za dvadeset godina ćemo se stvoriti na Mesecu - rekao

mi je drugom prilikom.- Na Mesecu? Kako to, učitelju?- Ovde kaže da je izvesni Robert Godart sa svoje farme pored

kuće u nekom naselju Masačusetsa lansirao u prostor raketu koja radina tečno gorivo.

- Pa ćemo otiči na Mesec?- Dobro, ne odmah, to je pitanje vremena, Huanito. Ali pazi šta sam

ti rekao: za dvadesetak godina svi odosmo na Mesec!

Jedne karnevalske noći učitelj je primio neobičnog posetioca.Gaudi je upravo crtao na velikom listu biljnog papira pričvrščenog

za drveni stalak u visini njegovih očiju. Crtao je olovkom i povremeno seudaljavao da bi posmatrao celinu. Ja sam bio pored njega, on se biovratio sa mise i, pošto smo večerali zajedno, vratio se crtanju. Ja samga posmatrao u tišini.

- Šta sad radite, učitelju?- Vreme je za spavanje, Huanito.- Volim da gledam dok crtate, deda.Gaudi se nasmejao. Tu i tamo bi mi izletela ta reč a njemu je bilo

drago.- Vrlo je lepo, šta je to?- Crtam sve što treba da ide na pročelje Hristovog stradanja

Sagrada Familije.Namestio sam se s njegove leve strane, nekoliko metara iza njega,

i seo na hoklicu, u nameri da mu uopšte ne smetam.Onda je učitelj prestao da crta pa je potražio neki drugi crtež među

fasciklama i ostalim papirima. Postavio ga je preko onoga koji je tekradio i rekao mi:

- Ovaj će hram biti delo više naraštaja, sine. Ali ja sam u obavezida postavim smernice kako bi bio dovršen onako kako sam zamislio.Neče biti potrebno da hram bude gotov da bi bilo ono što treba da bude.

-Na šta mislite, učitelju?- Ovaj hram je kraj puta. To je Biblija za narod i najavljuje dolazak

Novog Jerusalima. Hristos je potreban siromašnima i proročanstvo morada se ostvari.

-Ne razumem, učitelju.- Živimo u burnim vremenima pa je vreme da se to promeni; vreme

je da se vratimo kuči. Sve je u zvezdama. Naš Gospod čeka.Učitelj je govorio kao za sebe.- Čovek se, mali moj, kreče u jednom dvodimenzionalnom svetu, dok

se anđeli kreču u trodimenzionalnom. Vreme je da se ljudskoj patnjiučini kraj. Hodi, priđi bliže.

Prišao sam učitelju onako kako mi je rekao i onda mi je kazao,pokazujuči mi crtež:

- Na ovom listu je sadržano celokupno učenje, plan SagradaFamilije.

Crtež je predstavljao, onako kako je počeo da mi objašnjava,simboliku hrama. Bila je to sinoptička slika koja nije zauzimala ceo list.

Učitelj je počeo da nabraja sve što je nacrtao:Tri vida Svete Trojice i njihova veza sa tri teološke vrline i prve tri

zapovesti.Sedam svetih otajstava i njihova veza sa sedam molbi Očenaša.Sedam dana stvaranja sveta.Sedam zapovesti zakona muza.Sedam darova Svetoga duha.Sedam osnovnih vrlina.Sedam smrtnih grehova.Sedam dela Milosrđa.- Sedam puta sedam? - rekao sam.Učitelj se nasmešio i video sam kako su mu plave oči zablistale.

Očigledno sam bio shvatio nešto čije mi je značenje još izmicalo.Odlično se sećam toga dana. Bili smo sami u radionici. U daljini su

se začula zvona i ta zvonjava mi je malo odvukla pažnju. Kao i uvek, uglavi sam izbrojao satove. Ne znam šta se tačno desilo. Tek, izgubiosam račun kad je odjeknuo poslednji otkucaj. Onda sam pogledao uučitelja. Iznenadio me je njegov stav. Bio je podigao glavu i širom otvoriooči. Taman sam hteo da ga upitam šta se dešava, kad mi je on brzimpokretom prsta dao znak da čutim. U izrazu uzbune na njegovom licuvideo sam da nam preti neka opasnost, da nam je pretila več u samojprostoriji. Nikad ranije ga nisam takvog video. Prelamanje poslednjezvonjave još je titralo u vazduhu, a iz nekog mesta u blizini je počelo daraste neko disanje. Bio sam na oprezu. Pomislio sam da je mačka,možda i pas, koji je unutra ostao zatvoren. Posle sam shvatio da todahtanje ima nečeg ljudskog, ali i životinjskog. Dopiralo je iz tamnog

dela radionice gde su slagani kipovi i gipsani kalupi. Učitelj jeneprirodno piljio u tom pravcu. Bio je kao oduzet. Moje oči pošle su ka tomtamnom delu i zaustavile se na nekoj silueti. Prilično uznemiren, tamosam otkrio tamni profil kipa koji ranije nije bio tamo, bio sam u touveren. Ponovo sam pogledao učitelja i njegova nepomičnost, izraznjegovih očiju, veoma su me iznenadili i zbunili. Osetio sam strah. Štase dešava?

Ne znam da li je to bila moja uobrazilja, ali kada sam ponovopogledao tamnu siluetu u pozadini, osetio sam kao da me obavija njenohladno prisustvo, osetio sam kako njen dah prodire u moje telo, kako seširi svud po njemu, kao neka nevidljiva i vrlo gusta magla. Uzdrhtaosam. Nisam mogao da se pokrenem. Učitelj je bio tamo, no, meni seučinilo kao da je i on neki beživotni kip. Nisam mogao ništa da učinim.Bio sam tako sam i tako bespomoćan da je celo moje biće osetilovrtoglavicu. Preda mnom se otvarala nesaglediva provalija. Moje žile ičitavo moje telo su se ledili; onda sam pomislio da ta neuhvatljiva stvarnije od ovoga sveta. Od te pomisli počeo sam da se tresem. Mogao samrazgovetno da čujem njen šištavi hropac, stvar me je kao šapatomdozivala po imenu. Ja sam se u sebi borio da ode, da isključim taj glaskoji me je privlačio, a istovremeno mi bio mučan... Sečam se da je to biloprvi put da sam osetio da gotovo mogu da žvačem taj besmisleni ičudnovati nemir koji rečima ne mogu ni da opišem. Strah od mraka iličak od smrti nije bio ništa u poređenju sa osećanjem panike prednepoznatim kakav sam u tom trenutku iskusio. Odzvanjanje poslednjegotkucaja, njegov metalni odjek, kao da se zgrušao u vazduhu, gubio setako sporo da je mene povlaćio ka pomrćini. Užas pred nečim

natprirođnim što se nalazilo tamo, u radionici, do te mere mi je pritiskalogrudi da sam isprekidano disao. Plakao sam čutke, bilo mi je dobovalo uglavi, hteo dam da vičem, da pobegnem trčeči, međutim, shvatio sam dasam i ja jedan kip.

Tada je crna silueta, čije je lice bilo pokriveno maskom, načinilakorak napred. Njegov bat mi je u ušima odzvonio kao đžinovski bubanj.Nastavio je da ide napred.

Učiteljev iskidani glas me je trgao iz panike, iz osećanjanapuštenosti.

-Napolje! - povikao je i odmah potom izgovorio neke reči na latinskomkoje nisam uspeo da razumem.

Silueta je zastala.- Hodi, Huanito, sakrij se iza mene, brzo - rekao mi je učitelj vičući

sav van sebe.Još ne znam kako sam uspeo, ali sam reagovao, nisam imao snage

da poskočim, pa čak ni korak da napravim tako da sam se sručio napod, vukao sam se njime, i ruke i noge su mi bile ukočene. Stao sam izaučitelja kako sam znao i umeo, tačno ispod jednog stola prepunogplanova.

Nisam razumeo šta su govorili, ali sam ubeđen da se tada vodilaugasna bitka. Obe prilike na nogama, jedna pred drugom, razmenjivalesu pokude i kletve na nekom čudnom jeziku. Bile su kao udarci mačem uprazno. Učiteljev glas je počeo da se uobličava kroz molitvu dok se činiloda čovek s maskom počinje da se krivi od bola. Sećam se da sam moraoda zaklopim uši od njegovog jezivog urlanja. Maska mu se ugarila,blesak je bio tako snažan da sam morao da skrenem pogled. Ne znamkoliko je trajala borba, znam samo da je taj osećaj gušenja iznenada

prestao i zvuk poslednjeg zvona izgubio se zauvek.Celo mi se telo treslo, nisam mogao da se savladam... Tankim

glasom, posle velikog napora, upitao sam:- Jeste li dobro, ućitelju?Učitelj je bio iznuren, kao da je naglo ostario mnogo godina, bio je

pogrbljen, opuštenih ruku, dahtao je... Nisam se usudio da izađem izsvog skrovišta, gledao sam na sve strane. Posle dugog iščekivanja,kada mu se disanje smirilo, obratio mi se:

- Otišao je...Neće se vraćati. Plan mora da se ostvari. Nemamomnogo vremena.

Učitelj je tad seo. Žmurio je, duboko je disao. Onda sam jednimskokom izašao i šćućurio se među njegovim nogama, od pretrpljenogstraha sam se rasplakao...

- Sve je prošlo, Huanito... Ne boj se. Obećavam ti da se nećevratiti...

- Učitelju, učitelju... On, on me je zvao po imenu...Nisam mogaoništa da uradim. šta je to bilo, učitelju?

- Mali moj Huanito, moraš biti jak... Vrlo brzo ćeš naučiti kako dase braniš...

- Učitelju, ja, ja... Mnogo se plašim. Taj čovek i nije čovek, to nešto,znam...

- Imaj poverenja u mene... Jednog dana češ ga ti savladati... I utome češ uspeti.

- Ali, učitelju, to nije čovek, to je, toje... Zašto krije lice?- To je najmanje važno. Znam mu ja lice. Zlo uvek ima isto lice... to

nemoj nikad da zaboraviš. Ja sam ga isklesao u kamenu. Pogledaj! -

rekao mi je i pokazao mi jednu fotografiju.Bila je to skulptura postavljena na jednoj od konzola kod kapije

Hristovog rođenja Sagrada Familije. „Čovekovo iskušenje”; čovek, komeđavo predaje Orsinijevu bombu. Učitelj je mnogo voleo tu skulpturu, kao i„Ženino iskušenje”. Na Parisku izložbu 1910. poneo je dva gipsanamodela koja su izložena u Gran Paleu.

-Jednog dana je taj čovek došao i rekao mi da je on slika zla zakojom tragam; da je on uzor. Tada nije nosio masku i na početku ganisam prepoznao. Posle sam saznao da je to on. Mogao sam tada da gaubijem, ali sam se osečao starim i umornim. Taj čovek me godinamaproganja, stalno me izaziva. Pokušava na sve načine da me omete udovršavanju dela. A tog dana se čak drznuo da stane ispred mene daga fotografišem... posle onolikih godina.

Ja sam znao za tu učiteljevu sklonost. Ta sklonost me jeužasavala i nikad nisam želeo u tome da ga pratim. Gaudi je u svojojfoto-laboratoriji izrađivao slike svakojakih ljudi kako bi mu oneposlužile kao osnova za kipove svetaca, anđela, evanđelista ili proroka.Čak je posečivao direktora porodilišta i mrtvačnice u potrazi za modelomumiruče dece, ljudi na samrti i leševa. Ponekad bi se pak okrenuoljudima koje je poznavao da bi mu bili model. Kralj David je u stvarizidar koji se zvao Ramon Artigas.

Nisam više ništa rekao. Pustio sam da se učitelj smiri i da miispriča šta se zapravo dešava samo ako on tako poželi.

Tako je i bilo.

- Hoću nešto da ti ispričam i to ču ti ispričati kao da si odrastao,jer znam da češ me razumeti - započeo je učitelj. - Tvoj deda i ja smo

zajedno studirali u arhitektonskoj školi. Bili smo veoma mladi, bilo namje osamnaest godina i Barselona nasje opčinila. Na predavanjima smose sprijateljili sa jednim nimalo briljantnim studentom. Zvao se LuisSekejra i njegov je otac bio veliki čovek, kako sam kasnije proverio, i nijezaslužio da ima takvog sina. Njegova majka je bila ćerka izdavača kojije, u pokušaju da se dodvori diktaturi kako bi politićki napredovao,potpuno zanemario posao i na kraju je bankrotirao. Srećom po njega,Primo đe Rivera mu je pomogao. Pokrenuo je štampariju iz koje jepornografski materijal stizao u sve zatvore Španije. Ali to je sadadruga priča, Huanito. Sekejra je bio razbarušeni vrtirep, zapravoženskaroš, ali nama je pričao kako se sa još nekim drugarima sastajeu jednom podrumu sedam vrata radi učešća u nekakvim obredimainicijacije. Tvoj deda i ja smo bili pomalo smotani, imali smo neke idejekoje sada ne bih mogao da podržim, ali smo bili željni toga da vidimo,upoznamo, iskusimo. Jednog dana nas je ubedio da pođemo s njim. Otišlismo na đva-tri sastanka i učestvovali u nekim obredima koji su nam napočetku izgledali bezazleno. Kako smo nastavili da idemo, tako nam je -tvom dedi i meni - međutim, sve jasnije postajalo da su svi ti tipovi podkapuljačama zapravo umobolni. Jedne noči, poslednje jer posle smoprestali da idemo, ne smem ni da ti kažem šta smo sve videli, jer bih tesamo prestravio. U to doba je u Barseloni bilo šesnaest masonskih ložapri sedam viših vlasti. Mnogi umetnici i intelektualci bili su povezani satim tajnim društvima. Luis Sekejra nije pripadao nijednom od njih. Nijebio mason. On je pripadao jednom satanističkom društvu. Isprva nismoto znali; tek kad smo bili unutra shvatili smo kuda vodi sve to ludilo.Bila je to Konzola, ali su njeni članovi voleli i da ih nazivaju vitezovima

Judine brače. Iznad oltara gde su održavali svoje obrede, pored crnogšestara i crnog uglomera postavljenih naopako, bili su izgraviraniinicijali HIG... Kao što možeš i sam da zaključiš, to su inicijali našegGospoda Isusa Hrista, ispisanih unatrag. Rekao sam ti, to je bilasatanistička sekta, jedno odstupanje koje se odmetnulo na tamnustranu. Ubice koje su skrnavile, ubijale, podmetale atentate,učestvovale su u obredima koje ne mogu da ti pomenem kako se ne biuplašio, prizivali su demone i obožavali su đavola i idola po imenuBafomet. Pitaš se šta smo tamo tražili. Rekao sam ti i to, isprva nismoništa znali o tome... barem ja nisam znao; mislio sam da je to tajnodruštvo kakvih je u gradu bilo na hiljade, ali čiji je smisao bio u tome darazumeju svet kako bi spoznali Boga, te da su smatrali da se ukupnapriroda ukazuje preko postepenih otkrovenja koja mogu da nas odvedudo Biča nad Bičima. Kao što vidiš, nikakve veze s mestom na koje smozalutali. Kada nam se Luis Sekejra obratio, tvog dedu je najvišezanimalo šta se to tamo kuva. Uistinu, on me je i odvukao na te prvesastanke. Tek sam mnogo kasnije shvatio dedino zanimanje. Tvoj dedaje bio ubačen spolja. Vreme je prošlo i mi više nismo govorili o tome. AliSekejra nam nije oprostio to što smo napustili njegovu organizaciju. U todoba sam imao utisak da me uhode. Znatno kasnije tvoj deda i japristupili smo Izletničkom centru. Posećivali smo razna mesta Katalonijevođeni strašću prema arhitekturi. Pisali smo izveštaje, konsultovali se,iznosili projekte restauracije; takav je slučaj sa crkvom San Estebana uGranuljesu. Obišli smo mnoga mesta i jedne noči, na Munsaratu, sve mije ispričao. Tvoj deda je bio vitez, jedan od Stabala Morije: sedmoricevitezova koji su uzeli ime po planini na kojoj je Solomon podigao hram,

ovekovečuju se kroz vekove i zaduženi su da ćuvaju najveću tajnuhrišćanstva. Znam da ti neće biti lako da mi poveruješ, a možda i nečebiti tako teško, upravo zato što si još dete, a mašta, radoznalost ipustolovina deo su tvog sveta. Da, Huane, deda ti je bio vitez. Već je tobio kad smo se upoznali, kada smo hteli da pristupimo Ljudima konzole.Ta sekta je kroz vekove imala za cilj da spreči ostvarenje plana Morije.Zato je tvoj deda zašao među njih, kao uhoda. Kažem ti, sve mi je toispričao one noči na Munsaratu. Onda je počeo da mi priča o sedmoricivitezova čuvara tajne. I ja sam im se pridružio. Predali su mi tajnu i svremenom sam postao njihov veliki majstor. Od tada se čitavo moje delo,sve što sam uradio u ovom gradu, drži jednog plana. Znam da, kaoMojsije, neču stupiti u Obečanu zemlju. Ali sve je pripremljeno da seproročanstvo obistini. Poput Krstitelja, treba da ti predam svedoka ikroz mnogo godina, kao što je i zapisano, jedan od tvojih potomaka, komečeš nadenuti ime Marija, zatvoriče krug.

To je ono što mi je učitelj Gaudi obelodanio posle one neobičneposete.

Potom smo u tišini izašli iz radionice. Noč je bila hladna i prošlismo gradskim ulicama ne progovarajuči ni reč sve dok nismo stigli u LaPedreru.

Tada, uzimajući za svedoke kamene ratnike na krovu, AntoniGaudi me je proglasio vitezom Morije.

Ja sam bio izabran za čuvanje tajne do dana kad ču je tebipredati. Tih dana ujutro bismo šetali naizgled bez cilja. On je bacaomrvice hleba a ja sam morao da prepoznam simbole na tačno određenimmestima.

Kada je moj učitelj ubijen, vitezovi su me sakrili, obučili me, podelilisa mnom svoje tajne i, s vremenom, i ja sam postao njihov veliki majstor.Vođa sedmorice izabranih za čuvanje tajne. Tajne koja je bila sa mnom,koju sam ja sakrio i za koju me oni nisu nikad pitali. Njihova je misijabila, kao što sam ti rekao, da me čuvaju, jer su tako čuvali tajnu i jemčiliostvarenje proročanstva.

Samo sam jednom rešio da izađem na svetlost dana. Več je biloprošlo deset dugih godina i nemili događaji koji su se tada zbili nagnalisu me da preuzmem rizik. Moji drugovi su hteli da me odvrate. Ali jabih ih sve proburazio svojim mačem da su pokušali da me spreče.

Bitru i njegova fajta spalili su zaostavštinu mog učitelja ioskrnavili njegov grob. Moja krv je tražila osvetu.

Njihova organizacija je prosta: šef dobija ime Asmodeo i posilnogakoga zovu Bitru, on je prestolonaslednik. Kada Bitru biva unapređen, onpostaje novi Asmođeo dok drugi dolazi na mesto starog Bitrua. Njihovaimena su stara koliko i svet, pripadaju dvojici najgorih demona u paklu.Preko svojih gnusnih delatnosti uspevaju da imaju jedno jedino lice iponekad bivaju pobrkana. Lice zla, to im je najveće htenje. Kažu da jeMeduza bila majka prvog Asmodea.

Znali smo da se neki Ljudi konzole sastaju na jednom mestuParalela, kod „El Paradisa”. Mjuzikli, kako su ih tada nazivali, već sugodinama bili u modi. Tamo su dolazili raznorazni ljudi kako bi dalioduška svakoj vrsti poroka. Neki su više puta zatvarani po naloguvlasti. Čuveni su bili „Bataklan”, „Rojal Konsert”, „Pompeja” i „KonsertApolo”.

Uputio sam se ka „El Paradisu” kad sam mogao da prođem kao

đete noći i magle. Morao sam da ga nađem. Bitru je nakon tolikih godinapostao novi Asmodeo. Negov prethođnik, Luis Sekejra, umro je nedugopre toga, pomraćenog uma usled sifilisa, pa je princ tame preuzeonjegovo ime i vodstvo nad Ljudima konzole.

Ušao sam tamo tražeći svog protivnika, pretvarajući se, naravno,ali su mi oči bile kao kod pomahnitalog vuka. „El Paradis” je bio prepunnočnih dama, bumbara, impresarija, tatinih devojčica kojima je dosadnou životu, tabadžija, činovnika, protuva i vucibatina. Ali, tamo je bio i on,za jednim stolom pored bine, u društvu četiri prostitutke i dvojiceortaka. Nije mi bilo teško da ga prepoznam. Pošao sam ka njemu kao dame je uhvatio amok, ali on me je ugledao kad sam več bio blizu njega.Isprva se iznenadio, posle mislim da je i on mene prepoznao i oči su muzasijale od mržnje. Stavio je ruku u džep, izvadio pištolj i nanišanio.Nisam mu dao vremena ni za šta drugo. Potrčao sam ka njemu kaohitronogi Ahil i isukao mač dok sam se bacao na njega. Prvim udarcemsam mu odsekao ruku i ona je tupo pala na sto dokje pištolj okidao;metak je prošao kroz srce jedne od prostitutki iz njegovog društva.Drugim udarcem sam mu glavu rastavio od tela koje je svom težinompalo na sto, gde se zakotrljalo pored čaša i zaustavilo pored jedne bocešampanjca. Muzika je zamukla, a tišina je bila grobna. Video sam kakonjegovo telo pada unazad na stolicu i onda sam mu zario sečivo u srce.

Svi su gledali u Asmodeovu glavu pored boce, užasnuti. Onda sedesilo nešto što me i danas potresa kad se toga setim: njegove usne suizgovorile jednu reč, „mama”. I oči su mu se zauvek sklopile.

Odlučno sam izašao odatle koristeči opšti strah, izašao sam negledajuči ni levo ni desno i onda nestao u noći. Ta smrt ništa nije

vredela. Drugi je zauzeo njegovo mesto.Ako si stigla dovde, mila moja, to je zato što si odgonetnula

zagonetku i zato što si pronašla ovu svesku.

Tvrd odozgo,tvrd odozdo,

lice zmijea noge drvene.

Sečaš li se kako si kao mala volela zagonetke?

Idem iz čelije u čeliju ali nisam u zatvoru.

Ta ti je bila omiljena.Može se desiti da ova sveska dospe u ruke Ljudi konzole i zbog

toga moram da budem oprezan.Uzdam se, međutim, u to da ćeš već znati da rešiš jednostavne

zagonetke u njoj, da češ otkriti tajnu i da češ shvatiti šta treba s njomda uradiš da bi se proročanstvo obistinilo.

To je nešto što, mila moja mala, takođe treba za sebe da otkriješ.Tako je zapisano.

Ali pre toga arhanđeo mora da se obnovi. Mora da veruje u tebeda bi se plan ostvario.

Morate da ubijete Zver Trečih vrata da biste mogli da se obnovite.To je prvi korak. U njemu je i mapa... tamo je blago... ali nedostaje jedandeo.

Tajna je u tebi od dana tvog rođenja. Kao i sve, mi smo decazvezda.

Seti se Očenaša... Kako na nebu tako i na zemlji.Godine 1126. u Svetoj zemlji je počelo odbrojavanje kad je

pronađena svetinja.Godine 1926. Gaudi mi ju je predao pre nego što če biti ubijen.Godine 2006. ja je predajem tebi, Marija, da bi se proročanstvo

obistinilo. Čitaj srcem a ne razumom i nači ćeš istinu kod poslednjihvrata koja se zatvaraju za mnom.

Do tog mesta Marija beše čitala naglas. Migel i Taimacu su hvatalibeleške dok su slušali. Migelu, naviklom na rešavanje matematičkihproblema, pažnju su privukla dva datuma u beležnici: godine Gaudijevesmrt 1926, i godine 1126, kada je shodno Dnevniku otpočeloodbrojavanje. Osam stotinu godina razdvaja ta dva datuma, a osamdesetod Gaudijeve smrti do tog trenutka. Prema tome, moguća je izvesnaveza, jedna prosta progresija: osam pomnoženo sa sto i osampomnoženo sa deset.

Marija je okrenula list i ponovo privukla Taimacuinu i Migelovu pažnju.- Evo ih!Bili su na kraju pasusa koji upravo beše pročitala, u kojem su tekstovi

izgledali kao zagonetke. Svaka je započinjala jednim slovom grčkeazbuke krupno ispisnim na samom početku.

- Moj deda je voleo zagonetke, ali ove... Ne sećam ih se.Marija ih je pokazala Migelu i Taimacu i sve troje su pročitali:

AlfaMeđu palmama i karanfilima okreće se sunce đuše.

BetaŽivot mu daje svetlost, iako nije stonoga, da bi podložio peć noći

koja obasjava plodove vrta Hesperida.

Gama

Treba da izraćunaš broj merdevine bez stepenika da bi mogla davidiš znak koji sadrže sve ćetiri strane.

DeltaTvoja mati je voda, tvoj otac vatra. Ti nisi brod nego putuješ kroz

vreme utonula u temelje jednog novog grada koji ratnici posmatraju.

IpsilonNi vatre svetog Elma ne mogu da osvetle tvoje oći izgubljene u

pomrćini.

ZetaMudra je ludost i, makar je videla, nećeš je naći iznad ćempresa.

EtaKod prvog slova ovog doma mudraci su videli krst i srce svetlosti

Neokaljane Marije.„Moraš da se igraš, Marija, kao kad si bila dete. Nije ostalo mnogo

vremena. Iskoristi svoju prednost.“Nadalje je sveska bila pravi haos crteža, skica, rečenica, čudnovatih,

nemogućih geometrijskih šema. Izgledalo je kao da tu više nema ikakvogreda. Čak je bilo napomena i crteža jednih preko drugih. Marija jenasumce okrenula nekoliko stranica, potištena, sluteći da iza takvogpisanja stoji demencija i očajanje njenog dede. Nije mogla da nastavi, očisu joj se napunile suzama pa je otišla u kuhinju.

- Hoćete li nešto da popijete?Migel i Taimacu su zaćutali. Poštovali su njen bol i sačekali njen

povratak. Marija se vratila nekoliko minuta kasnije.- Dobro sam - rekla pred nežnim Migelovim pogledom. - Da

nastavimo?Oči su joj bile crvene i sjajne; držala je čašu vode u ruci.Nastavili su da prelistaju svesku. Pred kraj je bila kopija neke

srednjovekovne minijature ili ikone na kojoj se pojavljuje monah sapsećim licem, kao i jedno ime, Marmitae, a ispod toga nepotpuni natpis:će te štiti na p...“. Posle je bila nečitka brljotina, mrlja mastila koji jeautor iskoristio da nacrta izdanak dveju glava.

Taimacu je bila očarana kopijom minijature.- Monah sa psećim licem... Ne razumem, mislim da u egipatskoj

mitologiji Anubis, bog mrtvih, takođe ima pseću glavu, ali ne znam sadtačno, morala bih da proverim - rekla je.

- Ipak, izgleda kao neki redovnik - odgovorio je Migel, zagolican timdetaljem.

- Šta ste pronašli - upitala je Marija koja beše propustila poslednjeotkriće.

- To je jedna srednjovekovna minijatura, je l’ vidiš? Ali ova rečenica jenedovršena: „M... će te štititi na p...“. Mislim da nam tvoj deda neštoporučuje. To M... siguran sam da misli na tebe. Da li prepoznaješ crtež?

- Ne... Mada je to pravoslavni krst, mislim da se zove Lorenski krst,kao i krst Karavake, to je ono što me čudi. Ipak, u srednjem vekuminijature su bile veoma rasprostranjene, prikazi čudovišta... Drevnabožanstva, tu se čak javlja izvesni sinkretizam u kojem se stapaju starapaganska verovanja i maglovita predanja s hrišćanskim mitovima.

- Potražićemo preko interneta... Možda naiđemo na nekoiznenađenje... - odlučno je ustvrdio Migel.

Ubrzo su nešto i pronašli... Pretražujući po internetu došli su dostranice na kojoj se pojavljuje monah sa psećom glavom koji simbolizujesvetog Hristifora, zaštitnika putnika i vozača. Po svemu sudeći, upravoslavnoj grčkoj ikonografiji sveti Hristifor potiče iz plemena divova iličudovišta iz Afrike koje se zvalo marmitae. Takve slike su poznate kaokinokefala.

Marija se nečega prisetila...- Da... Sad se sećam da sam legendu pročitala kod Fulkanelija, pre

dosta godina... Čekaj da se setim... Reč je o veoma popularnom mitu usrednjem veku, u doba izgradnji katedrala. Moj deda se veoma divioalhemičaru Fulkaneliju. Stalno ga je pominjao. Dok sam bila sasvimmlada, naterao me je da pročitam Misteriju katedrala.

- I šta legenda kaže o tom svecu? - upitao je Migel.- Kažem, ta priča je bila veoma rasprostranjena u srednjem veku,

naročito za vreme izgradnje katedrala. Mašta i stvarnost se mešaju. Menise više dopada sam mit. Izgleda da se odnosi na mladiča džinovskihrazmera iz Kane koji je hteo da služi najmoćnijem kralju na svetu. Poštoje već neko vreme bio u toj službi, jednog dana je naišao na đavola i

upitao ga je ko je. Đavo mu je odgovorio da on služi Sotoni, princu tame,najmoćnijem od svih. Onda se mladić stavi u njegovu službu, jer jeSotona bio znatno moćniji od kralja kome je služio. Đavo i zgodni džinpošli su tako drumom i na jednoj okuci su pronašli jedan krst. Đavopobeže u trku jer se uplašio krsta. Tada se sveti Hristifor, videvši da seđavo plaši krsta, stavio u Božju službu, jer je Bog očigledno bio moćniji iod đavola. Pade ničice pred krstom i zamoli Boga da mu kaže kako bimogao da mu služi. Bog mu reče da se veoma blizu nalazi reka i da ćesvojim stasom i svojom snagom biti od velike koristi putnicima namernimda pređu tu reku. Od tog dana sveti Hristifor je počeo da služi Bogu, bioje nosač, na svojim ramenima je prenosio sve putnike i tako su prelazilireku. Jednog data neko malo dete mu zatraži da ga prebaci na druguobalu. Sveti Hristifor ga stavi na ramena i kad su bili na sredini matice,težina tog deteta se tako uvećala da džin nije mogao ni da se pomeri...„Ko si ti, kad si toliko težak?“ „Ja sam mali Isus“, odgovori mu, i tog trenaje sveti Hristifor uspeo da izađe iz vode, pa je onda kleknuo pred sinomGospodnjim... To je legenda koju sam pročitala u Misteriji katedrala.

Marija je držala svesku u rukama, okretala je stranice jednu zadrugom a ništa nije videla sem gomile škrabotina, slova čudnih azbuka,nesređenih poteza...

Migel ode po Fulkanijevu Misteriju katedrala, zaturenu u nekoj polici.Hteo je da je pročita, za slučaj da nešto pronađe, a nije znao ni štazapravo traži. U suštini, sve mu je delovalo sumanuto.

Taimacu se oprostila od njih, bila je umorna, a dan otvaranjaFondacija biće svakako zgusnut. Uz to, posle toga mora u Pariz povodomputujuće izložbe za koju je zatražena njena stručna pomoć. Ali pre negošto je pošla svojoj kući zatražila je od Marije dozvolu da iz beležniceskenira nekoliko stranica koje su privukle njenu pažnju, tako da je poredone sa kinokefalom iskopirala još neke, jednu od njih naprosto zato što juje crtež na njoj podsetio na Fudžijamu, najveću planinu u njenoj zemlji,iako se pri dnu stranice pominje planina Hermon - na severu Izraela iKesareje Filipove, jednog mesta u toj oblasti - a uz to je tamo bila izagonetna rečenica, za koju je rekla da će pokušati na miru da je reši usvojoj radnoj sobi: „U podnožju Hermona, u Kesariji Filipovoj. Treće ŽivoBiće Nebeskog Obožavanja... 16, 18“.

Izvukla je dva kompleta kopija i jedan je predala drugarici.- Nikad se ne zna - rekla je.

29.Čim je stigla kući, Taimacu je otišla u radnu sobu. Raširila je

fotokopije dnevnika Marijinog dede, kao i zapis čudne poruke koju jeMigel našao u parohiji oca Honasa.

Taimacu nije mogla da zaspi. Sve joj se to činilo tako neverovatnimda zapravo nije ni htela da se preda spavanju. U svojim rukama i samadrži jednu misteriju. Možda čak i veliku tajnu stvaralaštva onog stvaraocakome se najviše divi: Antoniju Gaudiju. Ko bi i mogao zaspati s takvombombom u rukama?

Bacila se na pažljivo proučavanje tih papira kad, utom, zazvonitelefon.

- Ja sam, Jasunari - šturo reče njen sagovornik čim je Taimacu podiglaslušalicu.

- Jasu! - rekla je, iznenađena, ali zadovoljna. Mahinalno je pogledalana sat. Bilo je baš kasno. Kako to da je tad zove? - Je li se nešto desilo?

- Moram da te vidim.- Sada?- Sada.- Gde si?- Pred tvojim vratima.- Pred vratima?... A šta ćeš tu?...Jasu ne odgovori.- Penji se.Timacu je taman stigla da skloni sve papire u fioku pre nego što je

zazvonio interfon. Otvorila je.Jasu nije bio preterano srdačan kad je ušao. Nju je iznenadilo takvo

držanje rodaka. I više nego rođacima, oduvek su jedno drugo smatralibratom i sestrom. On je njoj bio stariji brat koji ju je kao malu uvek štitio.Podsetila ga je na to.

- O tome i jeste reč - rekao je Jasu. - Želim da te i dalje štitim.Isprva je Taimacu oklevala. Od čega da je štiti? Nije moguće da Jasu

išta zna o tome u šta se uplela. Ne, to nije moguće. Sačekala je da onobjasni.

- Moj otac je veoma zabrinut za tebe; izlaziš sa čovekom koji jedvaput stariji od tebe... i koji je Zapadnjak.

- Za ime sveta, Jasu, baš si me bio uplašio! - uzviknula je Taimacu,

uvidevši da velika tajna nje i njenih prijatelja nema nikakve veze srazgovorom koji će sada uslediti.

- I treba da se plašiš; taj čovek ti ne odgovara.- Da ga poznaješ ne bi tako mislio.Jasu se ugrize za jezik. I te kako ga poznaje. Ali neće sada da se

upušta u raspravu. On je došao da joj naredi da ga ostavi. I tačka.Taimacu mora da se povinuje mišljenju starijih.

- Jasu, svet se promenio. Nismo u Japanu. Osim toga, ponavljam ti, daga poznaješ ne bi tako mislio.

- Otac mi je veoma razočaran. Svarno, Taimacu, ne odgovara ti. Recimi makar da ćeš o tome razmisliti.

„Zaljubljena sam, Jasu; zaista zaljubljena“, to je ono što je htela damu kaže. Ipak se nije usudila.

- Dobro, razmisliću.- Hoćeš li zaista?- Razmisliću.- Uvek si me vukla za nos kad si bila mala.- Ali si ti to znao pa si se stavljao na moju stranu.- Ovoga puta ne, Taimacu. Ovoga puta ne mogu da budem na tvojoj

strani. Suviše te volim za tako nešto.- Sad me stvarno malo plašiš.- Čovek koga si odabrala nije dobar. Ne zaslužuje te, Taimacu. Veruj

mi.- Možeš li bar još nešto da mi kažeš?- Ne mogu. Osim da mi veruješ, kao što si mi uvek verovala.

ZVER TREĆIH VRATAPeti deo

30.- Bitru, neću da pravim pitanje od tvojih metoda. Sad će naši

neprijatelji imati razloga da nas se još i više boje. Ali si počinio greškekoje sebi ne smemo da dopustimo - rekao je Asmodeo.

Bitruu je bilo neugodno; ta on je princ, onaj koji će ga naslediti. Ali jeznao da šef ne trpi greške. Glas mu je bio nekako pećinski a do grla mu jedopro kao sa dna nekog bunara.

- Greške?- Ostavio si ga živog.Ta tvrdnja je učinila da Bitrua oblije hladan znoj.- Nemoguće!- Bitru, ne viči! Treba da si pokoran, tako smo te naučili. I da činiš čast

svom imenu. Drugi su ga poneli pre tebe i pružili su velike usluge. Jednogdana ti ćeš zauzeti moje mesto i primiti prsten.

Bitru je zaćutao i pognuo glavu.- Sveštenik je bio još živ kad si ti otišao. Ne treba nikad da

potcenjuješ svoje žrtve. Znaš da su jake, pripremljene za bol, mučenje ismrt.

Da, Bitru je sve to znao. Ali on je dobro obavio posao. Obavio je obredonako kako ga je naučio.

- To nije moguće. Bio je mrtav. Mrtav - ponavljao je.- Nije, Bitru. Bio je živ. Osim toga, svetlo je ostalo upaljeno; neko je

bio tamo posle tebe.- Kako znate sve to?- Mortimer - sažeto je odgovorio.Bitru je mrzeo tog čoveka, nije mogao da smisli tog policajca.- Kad je tamo stigao, svetlo je bilo upaljeno, a našao je i tragove da

je neko bio tamo posle tebe. Sad mi reci: nisi ništa primetio? Dobrorazmisli.

- Dobro sam obavio svoj posao - rekao je Bitru.- Naravno, znamo kako ga ti obavljaš. Zato se sada i čudimo. Uvereni

smo da se popa vukao po podu i da je ostavio neku poruku ispisanusopstvenom krvlju. Samo ne znamo šta je zapisao i da li je uljez to stigaoda uoči.

- A ko je on?- Devojčin momak.

- Arhanđeo?- Da, mada on to još ne zna. A verovatno neće znati da protumači ni

smisao poruke. Ali mi ćemo im pomoći.- Pomoći?- Oni će pronaći nešto što pripada nama. Kada se to desi, stupićemo u

dejstvo. Treba da ih pustimo da ispitaju, ali moramo da budemo stalnobudni i da ih ne izgubimo iz vida.

- Dobro, ja ću ih držati na oku.- Ne, Bitru; ti treba da se sabereš. Za tebe imam nešto drugo. Sada

treba da se povučeš u mračnu komoru, da meditiraš, da isprazniš svojudušu i da se pomoliš.

- To sam već uradio u mraku. Onako kako nalaže obred.- Svakako, sinko, ne sumnjam. Ali sada treba da se povučeš. Mortimer

će se pobrinuti za matematičara.Bitru je shvatio da je razgovor završen pa je poljubio prsten i povukao

se iz prostorije.Asmodeo je ostao sam. Mora da misli. Daće im vremena da ispitaju

onu svesku. Ali, on je hoće; mora da bude njegova. Tako će imati dveekipe na istraživačkom zadatku: svoju i neprijateljsku.

U prošlosti je počinjeno mnogo grešaka. Štaviše, u jednom trenutku jeizneto mišljenje da ukoliko ne dođu do tajne, vatra treba da uništi sve.Tako su i postupili.

Asmodeo je poslednji u dugom nizu i on je taj koji će uspeti u onomeza šta se vekovima bore.

Sada su uzburkana vremena, teško dolaze do novih pristalica... a dane budu sve sami diletanti, nekakvi psihopati, bogataši koji se dosađuju,ili obične ubice. Zločin i teror su u redu, ali to nije sve. Konzola oduvekdeluje držeći se jasne ideje. Nisu oni obične ubice. Asmodeo oseća damoć zla gubi tlo pod nogama. Kada su ubice pristrasne, kada zlo ne slediveliku ideju, sve je uzalud. Banalnost zla... dno dna! Kakva vremena,pomisli Asmodeo. Ne, to je borba protiv Božje prevlasti, u korist paklenoggneva. Ostalo su beznačajni zločini.

A on nije ceo svoj život uložio u to da bude sitan kriminalac, već dastekne slavno lice zla i da uspostavi svoje carstvo na zemlji.

Prisetio se šta mu je ispričao prethodnik.Slavna prošlost. Onda kada su nastupili Bitruovi dani, dani najboljeg

od svih, koji je završio tako što mu se glava otkotrljala na stolu nekejazbine Paralela.

Goreli su manastiri Barselone. Sveštenici, kaluderice i fratripogubljivani su odlukom prekih sudova, ukoliko bi ih uopšte i bilo.

Sveštenstvo je palo u nemilost. A oni su već devetnaestog jula hiljadudevetsto trideset šeste, koristeći dogadaje tog nacionalnog divljaštvakoje je nagoveštavalo da će potrajati, odlučili da obesvete, opljačkaju ispale kriptu Sagrada Familije. Bitru je bio glavni na čelu razularenesvetine.

Oskvrnuli su grob knjižara Bokabelje i samog Gaudija. Ništa nisu unjemu pronašli. Znali su da je tajnu sakrilo dete, ali nije bilo na odmet dase baci pogled među starčeve ostatke. Zatim je Bitru spalio svemaestrove planove, makete i projekte.

Pre vojne pobune praćeno je mnogo tragova. Prokleto dete nestalo jebez traga.

Ljudi konzole su se svrstali na stranu pobunjene vojske, ali njen udarje pretrpeo poraz u gradu. Morali su da sačekaju ulazak generala Frankau Barselonu kako bi iznova upali u hram. Ali i taj prokleti general, koji jeiza sebe ostavio milion mrtvih, smatrao je sebe katolikom pa je naredioda se Gaudijev mrtvački sanduk privremeno zaklopi. Onda je odlučio dase kovčeg i trajno zatvori, pošto su rukovodilac radova u hramu, izvesniKintana, kao i neki koji su poznavali Gaudija, potvrdili da je to zaistanjegov leš.

Onda se pojavilo dete željno osvete. U međuvremenu je izrastao umladića koji je prošao kroz obuku vitezova čuvara; postao je jedan odnjih. Potražio je Asmodea. Ubio ga je. Onda je opet nestao i godinama seništa o njemu nije znalo.

Pronašli su ga mnogo kasnije. Ljudi konzole ne miruju. Motrili su nanjega. Ništa ne bi vredelo da su ga oteli i podvrgli mučenju da bi muiščupali tajnu. On je bio obučen za bol i ništa iz njega ne bi izvukli.Sačekali su.

Ali, suviše su dugo čekali.Dete je postao starac čija je glava odlutala u ko zna kakve svetove.

Jedina nada je, sada, njegova unuka.Ona će im predati tajnu.I ne znajući, Marija će raditi za njih.

31.Marija je išla iza kovčega i mislila je na mnogo stvari u isto vreme.

Sećala se da ju je kao devojčicu deda vodio na izlete i da su uvek radiliisto. Menjali su se mesta, predeli i gradovi, ali zgrade, spomenici, pa isama mesta, uvek su pričali istu priču. Sada, prilikom ove poslednješetnje sa Migelom, dva dedina poznanika iz doma, za nju nepoznata, paupravnik doma, one dve bolničarke... Taimacu još nije bila stigla pa jepomislila da je zauzeta oko priprema za svečano otvaranje Fondacije.

Kola su sporo prolazila ulicama groblja Monžujika, dok je ona i daljerazmišljala, prisećala se. Kao da na toj poslednjoj šetnji s dedom želi daprizove sve uspomene koje je uz njega vezuju, i dobre i teške trenutke,sve je istovremeno pohrlilo u njenu svest, stotinu hiljada zgoda, prilika,razgovora, tiskalo se u njenom umu, guralo se da odaju dedi poslednjupočast.

Jednog prolećnog prepodneva posetili su Munsarat. Dan je bio blistav,boja neba je bila jarkoplava, povetarac se probijao među drvećem Sveteplanine, kako je deda voleo da je naziva, blizu krsta svetog Mihaila navrhu planine. Popeli su se žičarom. Ona je s mukom pratila dedu postazama oko severnog dela groblja... Medu pukotinama na kamenjuiščupali su jednu travku, u narodu poznatu kao arnika. Tog dana joj jededa govorio o Gaudiju, neke neobične stvari joj je rekao o skrivenombasnoslovnom blagu, pa i na Munsaratu. U stvari, ispodplanine. Čudno.Zašto se toga baš sad seća? Jedan zaboravljeni razgovor, iz vremena kadje bila dete, a koji je sad iskrsao dok ide iza pogrebnih kola koja su se utom trenutku zaustavila u jednoj od ulica. Marija se trgnu kad je ugledalaotvorenu nišu na zidu, bila je poslednja u tom redu, sve ostale su bilezazidane, sa uvelim, izgužvanim cvećem, portretima, krstovima,epitafima... Migel joj je blago stegao mišicu, došao je čas da se kažezbogom, to je poslednji ispraćaj.

Htela je da plače, ali nije mogla. Bio je to čudan osećaj, kao da jojdeda iz kovčega šalje neku energiju koja poprima glas, i kao da taj glas unjenom sećanju vaspostavlja onaj izlet na Munsarat, kada su razgovaralio Gaudiju a, isto tako, i o smrti. Sada se tačno seća dedinih reči. Napunilaje bila devet godina i u tom trenutku ništa joj nije bilo jasno. Ceo život jebio pred njom, čak je mislila da deda i ona neće nikad umreti, možda je izato zaboravila na reči koje joj se sada vraćaju... „Marija, u mermeru

poslednjih vrata koja se budu zatvorila za mnom naći ćeš mapuzvezdanog puta.“ Da, to su upravo bile njegove reči! Ništa ona tada nijerazumela. Deda ju je već bio navikao na svoje zagonetke, na dečjepitalice i pogađanja. Ali ponekad je na isti način govorio i o stvarima kojenije mogla da razume. Marija se u ovom času ćutke pitala: „Kako jemoguće da je ovo sećanje, da je taj prizor u meni sada tako živ, a da samna njega bila potpuno zaboravila? Šta se to desilo?“

Htela je da ispriča Migelu, da mu iznese svoja sećanja, on bi svakakonašao neki putokaz, neku poruku u celoj ovoj priči koju upravoproživljavaju. Progoni, smrti, tajna... „Tajna“... vrzmalo joj se u glavi inije mogla da plače, mora da sačeka da se zatvore poslednja vrata da bidokučila značenje.

Dva radnika pogrebnog zavoda unela su kovčeg u nišu uz Migelovupomoć. Potom su podigli mermernu ploču s poda i postavili su je ispred.Zatvorili su nišu. Ta radnja je potrajala nekoliko minuta, posle čega su seradnici povukli. Marija je stajala malo po strani, podigla je glavu i videlaMigela s neobičnim izrazom lica. Upravo je čitao natpis na ploči... „Porukana poslednjim vratima“, pomislila je Marija. Svi iz malobrojne skupineupravo su čitali natpis. Marija je tog časa shvatila: deda joj šaljeposlednju poruku sa groba; znala je da je u njoj po prilici delić kojinedostaje u slagalici.

Videmus nunc per speculum in aenigmate:tunc autem facie ad faciem. Nunc scio ex parte:tunc autem cognoscam sicut et cognitus sum.

Sveti Pavle, I Korinćanima poslanica, 13, 12

- To je epitaf koji je on izabrao - objasnio je upravnik doma.- Hvala - rekla je Marija uz blago klimanje glave.Marija je pažljivo pročitala epitaf, bio je to deo jedne od dveju

poslanica svetog Pavla Korinćanima. Migel ju je zapisao na jednom listupapira. Najzad se zaplakala, suze su joj potekle niz obraze. Migel joj jeobgrlio ramena. Svi su joj izrazili saučešće i učtivo se pozdravili. Njihdvoje su još neko vreme stajali ispred zatvorene grobnice. Kad se smirila,Marija mu je došapnula na uvo:

- Mislim da nam deda šalje poslednju poruku.- I ja mislim da je ovo neki putokaz.Ona je nastavila da govori sasvim tiho:- Mogu da je prevedem... Jer sad gledamo kao pomoću ogledala - u

zagonetki, a onda ćemo licem u lice;... Lice... Lice Boga...

- Ogledalo, Marija, taj simbol se ponavlja... Kako na nebu tako i nazemlji. Odsjaj... More; voda je ogromno ogledalo neba...

- A vatra...- Vatra?- Da, Migele, vatra je ogledalo zvezda...- Dvojnost... Voda i vatra... More i zvezde. Nebo i zemlja... Kamen i

vazduh. Nulaijedan... Binarni sistem. Čitav naš svet, civilizacija, logikanauke, sve se zasniva na tom modelu... Otvoreno i zatvoreno, nula ijedan... Beskonačne serije, lanci od nula i jedinica. Kombinatorika... Ovimrečnikom možemo da opišemo svet. To je jezik računara.

- Otvorena i zatvorena vrata... Za mog dedu zatvaraju se poslednjavrata. On nam, međutim, otvara sledeća.

Posle ovih reči usledila je poduža tišina. Ona je razmišljala o rečeniciugraviranoj na nadgrobnoj ploči... U ogledalu, kao u zagonetki... Božjelice bez ijedne maske... prava istina^. Maska služi za sakrivanje lica...Svet je beskrajni odsjaj ogledala... To je zagonetka... Beskonačnost jemaska sveta.

Jutro je neumoljivo odmicalo. Bili su sami i Migel joj je dao znak dapođu.

- Idi po kola, Migele, sačekaj me kod ulaza, želela bih da ostanemnasamo...

- U redu, nemoj dugo...Marija je ostala sama. Žagor saobraćaja na priobalnom putu koji je

kružio u podnožju brega stizao je gore kao žamor mnoštva promuklihglasova. Duboko je udahnula i pošto je tiho ponovila rečenicu podigao seblagi povetarac. Migel beše otišao još pre nekoliko minuta. Ona seosvrnula oko sebe. Niša je nakraju jedne od ulica, ispred nje se ulicaračva sa nizovima grobova koji su izgledali svi isti. Nikoga nije bilo.

Dedi beše nešto obećala, ali nije uspela da ispuni obećanje. Bila jesama i zaplakala je svom tugom koju je potiskivala otkad je u domuvidela beživotno dedino telo. Prepustila se plaču dok joj se pogled nijesasvim zamutio a uspomene je, jedna za drugom, terale u još neutešnijiplač.

- Žao mi je, deda; znam da sam ti obećala da neću plakati dok nezavršim to što ni ne znam šta je... oprosti mi - rekla je brišući suze.

Povetarac je bio kao isprekidani šapat samrtnika. Bio je kao agonijanekog odjeka koji je prodirao u tišinu grobova. Marija je prosto mogla daopipa pustošni mir koji je nastao posle poslednjeg disanja samogvazduha i upravo tog časa oseti uznemirenost. Na kraju desne ulice, odmesta njenog račvanja, pored groba koji je izvirivao ispod mnogo uvelog

cveča, učinilo joj se da prepoznaje nešto. Možda je to bio samo nekiodsjaj, blesak svetlosti koja se razlivala na groblju brda Monžujik,Jevrejskog brda iznad mora. Marija je krenula napred i zastala u sredini,na mestu gde se nalazio kip anđela sa poređanim klupicama oko njega.Pogledala je na jednu i na drugu stranu, istovetne ulice gubile su se usvim pravcima. Izgledalo je kao lavirint grobova. Produžila je jednom odleja, prešla još jednu ulicu i tog časa joj se učinilo da je krajičkom okauhvatila neki nagli pokret. Zastala je, uznemirena, malo okrenula glavu ividela... Bila je to venecijanska maska, bila je sigurna u to, maska ju jeposmatrala stojeći na kraju ulice, na drugoj strani.

Osetila je užasan strah i smesta se dala u trk; skretala je desno,skretala je levo, srce joj je sumanuto udaralo u grudima. Nije znala kudada se uputi, beše izgubila pravac, orijentaciju. Znala je da je Migel čeka ukolima kod ulaza i povikala je:

- Migele!Ali njen glas se utopio među svim tim ulicama u zvuku njenih

sopstvenih koraka i morski povetarac koji se u tom trenutku podigao, asada nije ličio na disanja nekoga na samrti, na uvo joj je šaputao... „Trči,Marija! Trči, Marija!“

Okrenula se i videla masku iza sebe; okretno se kretala i delovalo jekao da poznaje tajnu tog lavirinta. Čekala je na nju na još jednojraskrsnici ispred nje. Igrala se s njom. Čekala ju je kod svakog skretanja.Marija je jedva đisala, bila je veoma uplašena, bežala je, a da nije znalakuda, a kad bi pomislila da je izmakla opasnosti i podigla pogled, opet biugledala ravnodušnu masku kako je posmatra mirno naslonjena na nekinadgrobni spomenik, na još jednom kraju ulice. Kao beskrajni odrazjednog istog izopačenog lica koje ju je mučilo, koje ju je među grobovimaproganjalo bez predaje.

Dok je trčala pokušavala je sebe da ubedi u to da je taj prizornestvaran, da je to proizvod njene uobrazilje, da ona samu sebe plaši.Onda, dok bi nastavila da trči, bacila bi pogled na fotografije pokojnika ičinilo joj se da i tamo vidi maske. Mora da se obuzda, ako se bude takoizbezumila skončaće iscrpljena, prestravljena, izgubljena u tomogromnom lavirintu grobova. Pokušala je da misli. Ne sme da se izgubi.Sada trči sa određenim ciljem, svakako u očajanju, ali s ciljem. Prilikomskretanja iza jednog ugla nabasala je na nekoga...

-Taimacu... To si ti?Bila je ona. Nakon razgovora s rođakom ostala je dugo budna, a posle

se uspavala.- Marija, šta je? Zakasnila sam, žao mi je. Ali Migel te čeka kod ulaza,

on mi je rekao da si još ovde. Ali, zašto si tako uzrujana...? Smiri se malo!Zažmurila je, počela je da diše duboko... Pogledala je naokolo,

nalazila se tačno ispred dedinog groba, a tamo je bila i njena prijateljica.- Žao mi je, Taimacu... Baš sam se uznemirila. Pomislila sam da me

neko juri pa sam se dala u trk. Izgleda nemoguće, prosto kao ludost, alija sam se izgubila. Ne znam šta mi se desilo; videla sam čoveka savenecijanskom karnevalskom maskom. Sigurna sam u to, bio je ovde ipratio me je... Izgubila sam se.

- Smiri se, sve je već prošlo... Hajdemo, Migel nas čeka u kolima. Je liti bolje?

- Jeste... - rekla je osvrćući se na sve strane.Pošla je držeći Taimacu pod ruku. Neki auto je zatrubio.-To je Migel...- Da, idemo.Napustile su groblje. Migel je nestrpljivo stajao pored automobila.- Šta se desilo?- Ništa. Jesi li možda video nekoga da ulazi ili izlazi dok sam ja bila

unutra?- Ne. Zašto pitaš?Taimacu preduhitri odgovor:- Čini joj se da je videla nekoga sa karnevalskom maskom... Izgubila

se među grobovima...

32.Migel je ostavio veoma preplašenu Mariju ispred njenog ulaza; ipak,

mora da se odmori posle sahrane i da malo bude sama. On je zatoodlučio da ode u Biblioteku Katalunje. Svratiće kasnije.

Kad je stigao u biblioteku, pokušao je da se usredsredi. Šta traži tamoi kakvu informaciju očekuje? Izvukao je beleške koje beše zapisao u vezisa dedinom sveskom. Natenane je pročitao zagonetke. Očigledno, taj deoće morati da prepusti Mariji, ona je stručnjak za to.

No, ako je deda tvrdio da je vitez jednog reda starijeg i od templara,najbolje će biti da potraži informacije o tom viteškom redu: ko su njegovičlanovi, kada je osnovan, koja su pravila reda a, naročito, kakvi su mitovii predanja koja o njemu kruže, pomislio je.

Premda podataka o vojnim redovima ima napretek, nije bilo ni retka ovitezovima Morije.

Nije hteo da gubi vreme sa onom vrstom senzacionalističkih knjigaslabe istorijske verodostojnosti. On je ipak naučnik. Od svega što jepročitao, ponovo se vratio na razdoblje krstaških ratova.

Vratio se nazad i pregledao je svoju beležnicu. Na jednom listu, poslečitanja dedine beležnice, zapisao je tri datuma: 1126,1926. i 2006, kao ipodatak da je trkapočela u Svetoj zemlji. Kasnije se prisetio da je danpred smrt deđa rekao Mariji da trku mora da otpočne kornjača. Kornjača?

Trka? Uzeo je olovku i zapisao: Zenon. Zenonovparadoks. Bio je tonagoveštaj koji kao da mu je vodio ruku. Onda se zapitao kakav bismisao imalo povezivanje tog sleda godina koje se u dedinoj beležnicipojavljuju kao Zenonov paradoks... Još jednom se prisetio Marijinih reči:„Deda mi je rekao da trku če otpočeti kornjača, da je ostalo malo dana.“Ni to nije bilo nešto, u stvari, to nije ništa. Ali, trka i kornjača su odvelematematičara do najslavnijeg paradoksa u istoriji: do trke u kojoj su senadmetali najbrži čovek na svetu, Ahil, i kornjača, najsporija životinja. Danije deda hteo da Mariji ukaže na neki putokaz? Sve je bilo takobesmisleno da nije mogla da se isključi nijedna mogućnost, ma kakoudaljena bila. Ni u šta nije bio siguran, nego je tek instinktivno, neznajući kamo želi da stigne, počeo da traži.

Zenon Elejac, predsokratovski filozof, sledbenik Parmenidove škole,bio je čuven po svojim aporijama - paradoksima. Njima je hteo da pokažeda nas čula varaju i da se istina jedino nalazi u razumu. Migel je dobro

poznavao paradoks o streli koja miruje i nikad ne stiže na metu, onaj orelativnosti kretanja, takozvani stadion, ili onaj sa Ahilom i kornjačom,koji je i najpoznatiji. Svi Zenonovi paradoksi vrteli su se oko iste ideje:nešto što je u pokretu nikad ne može stići do cilja jer u prostoru miunedogled možemo da pravimo beskrajne potpodele. Reč je ogeometrijskoj seriji koja se progresivno umanjuje. Za rešenje togproblema nude se dve pristupa: matematičko i fizičko. U protoku istorijefilozofi i matematičari došli su do mnoštva objašnjenja za taj paradoks, igotovo sva su se odnosila na zbir beskonačnih sa konačnim ishodom.Beskonačan, ili tačnije, beskonačni niz i konvergencija čine koncept zakoji se u Staroj Grčkoj nije znalo. Migela je u tom trenutku više zanimalaprimena fizičkog modela.

Migelov um se pokrenuo. Polazak je smešten u godini 1126. a cilj ugodini 2006. Ukupno 800 godina. Ahil, koji trči deset puta više odprotivnika, daje mu prednost.

Ahil se postavlja kod polazišta, što će reći u tački 1126, a kornjača kodtačke 1926, što znači da ima 800 bodova prednosti. Počinje trka. Obojekreću istovremeno. Kada kornjača napreduje 80 i stiže na mesto 2006,Ahil je na tački 1926, napredovao je deset puta, dakle 800. Narednikornjačin korak, držeći se sleda serije, bio bi tačka 8... U Zenonovomparadoksu nastavile bi se potpodele prostora, to jest, kad bi Ahil stigaodo tačke 8, kornjača bi bila u tački 0,8, a kada bi Ahil stigao do 0,8,kornjača bi bila kod 0,08... i tako smanjujući se u beskonačnost. U tome ijeste paradoks: Ahil je nikad ne sustiže jer se uvek nalazi u prethodnojpotpodeli. Zenonjezaustaviovreme. U svetu kornjače i Ahila postajao jesamo beskonačan prostor. U tome je greška. Pa ipak, Migel je nastavio saempirijskim, odnosno fizičkim rešenjem. U stvarnom svetu, kada je neštou pokretu, u tom kretanju učestvuju dve koordinate: prostor, ali i vreme,te, prema tome, Ahil, koji trči deset puta brže od kornjače, uvek će jesustići.

Migel je zamišljao trkače koji se kreću u skokovima, tada je znao daće Ahil sustići kornjaču kada ona načini treći skok, a sad su upravo u tomtrenutku... onda se prisetio još jednog važnog podatka: Marijin deda bešerekao da je ostalo malo dana. ... I nastavio je da računa. Broj sleda je800, 80, 8... Prema tome... Pre devetog dana Ahil će nas sustići. Našakornjača je počela da trči 7. juna u šest ujutro, kad smo pronašli kutiju sabeležnicom i medaljonom u njoj. Već je prošlo tri dana otkako je kornjačapočela trku u Sagrada Familiji: prvi dan je bio sreda 7, drugi četvrtak, 8, adanas je petak 9... Za pet dana! To je granično vreme. Ali, granično zašta?

Bilo je kasno i Migel je pogledao oko sebe; ostalo je malo sveta,svega troje čitalaca. Za to vreme dosta ljudi beše prošlo kroz biblioteku.Dolazili su, ostajali neko vreme i odlazili. Primetio je da je jedan od njihproveo maltene isto toliko vremena kao i on u čitaonici. Očigledno nekisveštenik, jer je nosio mantiju, mada Migel nije mogao da odredi da li jefranjevac ili sveštenik nekog drugog reda. Nije bio previše upućen u to.Čovek je već zašao u ozbiljne godine, mada Migel nije mogao da odredini njegovu starost. Odlučio je dapođe.

Izišao je na ulicu i rešio malo da šeta da razbistri glavu, kasnije ćeuzeti taksi da se nađe s Marijom. Iako je imao nedoumica, hteo je da jojipak predoči do čega je došao. Do odnosa, do brojčane progresije između1126, 1926 i 2006, to jest 800, 80, 8... Bila bi to previše neobičnaslučajnost... Možda ima i neki smisao? Osam dana vremena? Ništa munije jasno. Pri tom, da, dedu su ubili jednog osmog, u četvrtak. Znao jeda možda to i nema značenja, ali je svejedno želeo da sve to ispričaMariji.

Išao je ulicom Ospital. Ulica je bila veoma živa a prodavnice su jošbile otvorene i sa dosta prometa, ali on je već shvatio da ga prate. Onajredovnik iz biblioteke. Pokušao je da se kreće vijugavom putanjom bezcilja, ali i monah je tako krenuo za njim. Kad je stigao do trga SanAgustin, kod raskrsnice sa Herusalenom, zastao je na uglu ulice. Ulica jebila prazna. Sačekao je stežući pesnice, pokušavajući da se smiri. Ako sunjegove pretpostavke tačne i ako je čovek naoružan, crno mu se piše.Bila je greška što se uopšte zaustavio. Najbolje bi bilo da je produžioprema Ramblama, uzeo taksi i otišao odande naglim skretanjem izanekog ugla. Ali Migel je želeo da zna i ta želja je bila jača od straha kojije počeo da oseća.

Njegov progonitelj nije imao vremena da reaguje: kada je i čovekzamakao iza ugla, Migel se bacio na njega i oborio ga na pod.

- Ko ste vi? Zašto me pratite?- Došao sam da vam pomognem. Verujte mi. Molim vas.Migel mu nije dao da ustane, čvrsto ga je držao.- Zašto bih vam verovao?- Zato što sam bio prijatelj oca Honasa. Zato što mogu da pomognem

u dešifrovanju poruke i zato što se nalazite u velikoj opasnosti.Migel je popustio pritisak i to je bio trenutak koji je oboreni čovek

iskoristio da izvrne uloge.- Kako na nebu tako i na zemlji? - upitao je Migel prisećajući se

rečenice koja mu Marija beše rekla.- Ono što je gore istovetno je onome što je dole - rekao je starac

pokazujući mu jedan medaljon. Na poleđini je bilo izgravirano jednoslovo.

- To je slovo beta - rekao je Migel.Medaljon je bio isti kao onaj što je kod Marije.- Svaki od nas ima medaljon sa drugačijim slovom. Sedam medaljona.- Ona ima slovo alfa.- Tačno. Ona je sada alfa. No, nemamo vremena, a ja moram mnogo

toga da vam objasnim. Znali smo da je Huan Hivelj, Marijin deda, ocuHonasu otkrio deo plana pod zakletvom ispovesti.

- Koji deo plana?- Jedna poruka koju samo mi možemo da dešifrujemo, a koju ona

mora da otkrije. Slova, simboli, možda neki odlomak Svetog pisma.Znamo da ste bili tamo pre nego što je stigla policija.

Migel je oklevao.-Marmitae, sveti Hristifor... štitiće te u...- Otkud vi to znate? - presekao je Migel sećajući se rečenice iz

beležnice i srednjovekovne minijature kaluđera sa psećom glavom.Shvatio je da mora da veruje tom čoveku. Previše je bilo podudarnosti.

Obojica su ustala.- Bio sam tamo. Video sam šta je otac Honas zapisao. Svojom krvlju

je nacrtao slovo beta, veliki šestar i neke brojeve: 118, 22, mada je prebrojeva bio još neki znak.

- Jeste li sigurni?- Potpuno. Slovo beta gore, dole veliki šestar, a unutra ovi brojevi.- Tim redom ispisana poruka znači jedno, ali ako se red preokrene,

ona ima drugo značenje. - Starac je zastao.- Mislim da vam je Honas otkrio gde je tajna.- Gde? Kakva je? Šta treba da uradimo s njom? Koliko nam je

vremena ostalo?- Da počnemo od vašeg poslednjeg pitanja. Sve mora da se ostvari

tog savršenog dana; u početku beše reč, savršen broj. To ćete naći naprvim stranicama Postanja, kad je sve i počelo. Maestro je mnoge svojezgrade krunisao brojem koji treba umeti protumačiti. Mislim da ćete galako naći: vi ste matematičar. Ali to treba sami da postignete, ja ne moguviše da vam kažem o... Uostalom, i ne znam šta bih vam rekao. Samo daće trku početi kornjača...

- Da li vam je poznat Zenonov paradoks? Onaj sa Ahilom i kornjačom?Mislim da se u dedinoj beležnici...

- Jeste... Starom Huanu Hivelju su se dopadali rebusi, zagonetke, igrete vrste... Ali, nemojte se previše obazirati na to, nemojte se uplesti u

brojeve. Vi jednostavno treba da shvatite poruku... da proniknete usuštinu. Imajte na umu da možda postoji i lažan putokaz. Šta akokornjačina prednost nije ni u vremenu ni u prostoru...

- Ne razumem... Šta tačno hoćete da kažete?- Hoću da kažem da Ahil neće nikad sustići kornjaču dok ona bude

dovoljno vešta i uspe da napravi novu potpodelu prostora... Da se izgubiu beskonačnosti. Razumete li? Morate da uhvatite ideju.

- Dovesti Ahila na kornjačin teren? Igrati na sopstvenom terenu?...Beskonačnost?

-Tačno, dragiprijatelju... Na to je mislio Huan Hivelj. I brojevi moguda nas nasamare, da nas opsedaju, mogu da učine da izgubimo razum,perspektivu, globalnu ideju, duboki smisao; brojevi mogu da postanuzamka, i to najgora - čovek je ućutao.

Migelove misli kretale su se vrtoglavom brzinom. Čitav haos brojevarojio se u njegovoj glavi. Jedna progresija, 800, 80, 8... Ali, kako da uđe ubeskonačnost? To je nemoguće! Sve te misli dobovale su mu u glavi,pravi začarani krug, zatvoren krug, zatvor iz kojeg nikako da se izbavi.Migel, navikao da barata brojevima, konkretnim granicama koje se mogudefinisati, zna za beskonačnost koja se primenjuje u matematici. Ali sadne može da izbegne utisak zbunjenosti i nemira koji mu sam taj pojamstvara. Jednom je čak pomislio da bi to moglo da bude kao tačka na lupi,način prevare, granica dokle razum seže, a dalje... šta ima dalje? Ništa.Beskonačnost. I šta je u stvarnosti? U tom trenutku, očajan, pomislio jena Mariju, video njeno nasmejano lice. Lepo se razumeju, njih dvoje susavršen par. Svako živi svoj život, slobodni su, neće da se obavezuju.Onda mu je kroz glavu proletela jedna misao: upitao se da li je zaistavoli? Koliko je kadar da je voli? Beskrajno? Kako se neko može voleti dobeskonačnosti? Dalje od života i smrti? Migel nikad ranije nije sebipostavljao takva pitanja. Od tog časa uznemirenosti i neizvesnosti koji bidoživeo kada je uvodio pojam beskonačnosti u matematičke probleme,sada kada ga uvodi u osećanja i primenjuje ga na život, podišla ga jejeza, osećao se kao na rubu provalije, znao je da može da načini jošjedan korak, da ode dalje, ali to je ujedno bio raskid sa svim njegovimšemama. Srce mu je snažno lupalo. Tada se setio, a da ne zna ni kako nizašto, razgovora sa Ramonom Konesom. Na ekranu svog uma munjevitovide Mariju, a potom i savršen broj. Broj stvaranja. Broj života, kada jesve i počelo. To je trajalo jedan časak.

- Slušajte, vratite se sebi... Nemamo mnogo vremena, mislim da nasprate. Sada da se usredsredimo na poruku oca Honasa - nastavio jemonah. - Beta je mesto i šestar, tačno mesto gde je skrivena, a treći red

potvrđuje da je reč o svetinji.Migel nije ništa shvatao.- U beležnici ćete naći još poruka; morate da otkrijete simbole i da ih

dovedete u red.- Slova da sredimo?- Da.- Ali, ne znamo tu simboliku... te zagonetke.- Izlažete se velikoj opasnosti. Konzola će se boriti svim snagama da

spreči da se ona reši. Njihov simbol je izokrenuti pentagram.Migel se sve više gubio. Onda mu je starac otkrio:- Slovo beta odgovara parku Guelj. Tamo ćete naći šestar, a u njemu

se krije...Nije mogao da nastavi. Neznanac se presavio i Migel ga je zadržao u

padu.- Šta vam je? - upitao je Migel dok ga je pridržavao.Starac se ipak srušio na pod.Onda je video kako krv ističe iz njegovih grudi. Isticala je iz rupe od

metka, ali on ne beše čuo nikakav pucanj. Pogledao je prema početkuulice; pokušao je da se pridigne, ali opet nikoga nije video. Onda seneznanac uhvatio za njegovu košulju, dok je drugom rukom pritiskao ranuna grudima.

- Nemamo... vremena - rekao je isprekidano. - Sve mora da se ostvaritog dana, savršeni broj.

Neznanac je otežano disao na usta, bio je obliven krvlju. Dohvatio jeMigelovu ruku, čineći poslednji napor, i šapatom mu kazao:

- Mer... ak, Mer... ak.- Šta ste rekli?Neznanac nije mogao ništa više da izusti. Bio je mrtav.Migel na trenutak nije znao šta da radi. Čučnuo je pored starčevog

beživotnog tela. Nije bio užas to što je tada osetio, već je imao osećajpotpune nestvarnosti; osećanje da nije moguće da se to upravo dešava.Tada je začuo zvuk nekih koraka, neki smeh. Dvoje mladih, zagrljeni,šaleći se, ušli su u tu ulicu.

Zastali su, nisu mogli da veruju u to što vide. Jedan tip leži u krvi, adrugi, obliven znojem i oduzet od straha, čuči pored njega.

Migel je potražio medaljon koji je monah imao oko vrata i tako tražećivideo je da ispod svešteničke odore, na košulji ima otisnuto nešto što jeizgledalo kao deo drveta. Uzeo je medaljom i otkinuo ga. Sasvimmahinalno je uzeo ruke pokojnika i prekrstio mu ih preko grudi. Kad je touradio začuo je neki metalni zvuk. Ustao je i pobegao u pravcu ulice

Karmen.

33.Marija je odlučila da prošeta, i to dugo, pre nego što ode kući. Bio joj

je potreban svež vazduh, otvoren prostor i, pre svega, mnogo ljudi.Možda tako neće smeti ništa da joj urade. Lutala je besciljno BulevaromRosa a onda je ušla u jedan kafić da joj vreme brže prođe - nije htela damisli. Ali preplavljivale su je uspomene i mutile joj pogled. Njen dedanikad nikome nije naudio. Seća ga se kao dobroćudnog, blagog,ljubaznog čoveka. Međutim, ubili su ga. Treba da se vrati, Migel samo štonije stigao. Nije ga videla još od jutrošnje sahrane.

Doći će po nju posle biblioteke.Vrata kuće bila su otvorena. Sa strahom je ušla.- Migele? - pozva.Niko nije odgovorio.Sve je bilo ispreturano. Neko je tu bio pre nje i sve joj pretumbao.Uprkos tišini, osećala je nečije prisustvo. Ne, nije Migel, pomislila je.

Ušla je u hodnik kratkim i sporim koracima da se smiri i otme tomnesvakidašnjem osećanju koje ju je postepeno obuzimalo.

Potom je, iza leđa, čula sasvim neznatan zvuk, kao neko pucketanje.„O, Bože! Oni su tu!“, reče u sebi sa osećajem neopisive zebnje. Ali

nije mogla da se zaustavi, njena radoznalost bila je jača od teskobe kojuje osećala pa je nastavila dalje. U tom trenutku ulazna vrata su počelaveoma sporo da se zatvaraju a ispred njih je iskrsnula maskirana prilika ucrnom.

- Sveska - naredio joj je nepoznati pružajući joj ruku u rukavici.Pošla je unatrag, polako, dok joj se maskirani preteći približavao.- Daj mi svesku - ponovila je senka.Marija se tresla od straha; progutala je pljuvačku i odgovorila:- U trpezariji je, na stolu...Maskirani izvuče iz štapa veliko i oštro metalno sečivo. Nije joj

verovao. Već je sve pregledao u tom delu stana.- Okreni se polako i hodaj prema trpezariji. Ja ću biti iza tebe, pokušaš

li nešto, neću oklevati da te ubijem... Ako mi predaš svesku, ništa ti seneće desiti.

Marija je mislila da će umreti, bila je uverena da taj krvnik imasvejedno da je ubije, sa beležnicom ili bez nje. Osetila je njegovo disanjeiza svojih leđa. Išli su hodnikom kad su začuli zvuk brave na ulaznim

vratima.- Budi mirna - šapnuo joj je maskirani.Sve se odigralo veoma brzo. Migel je otvorio vrata. Marija je ispustila

krik užasa da ga upozori; bio je to jezivi krik.On je odmah shvatio šta se zbiva i brzo je reagovao. Iz držača

kišobrana na ulazu uzeo je jedan kišobran i suprotstavio se protivniku dokje ona potrčala na kraj prostorije i počela da gađa neznanca svime što bijoj dopalo ruke.

Borba je bila zbrkana i na kraju se maskirani iskrao prema ulaznimvratima pod kišom svakakvih predmeta i uboda protivnika, izašao je naodmorište i žurno pobegao niz stepenište. Migel je pokušao da ga stigne.

Kad je stigao do kapije, senka je već bila nestala.- Jesi li dobro? - upitao je Migel grleći Mariju kad se vratio.Marija je briznula u plač. Držao ju je u zagrljaju, puštajući je da iskali

svoju muku.- Tražio je beležnicu.Migel nije odgovorio. Kako da joj sada kaže da su ubili još jednog?- Razbili su igru rebusa - rekla je pokazujući mu slomljenu kutiju i

njene delove razbacane po podu, kao i sve figure sa simbolima. Neke sujoš bile pričvršćene za ploču. Jedna od drvenih nogu takode jeprepolovljena. Marija je uzela jednu od ćelija, onu koja je odgovaralakornjači, koja je bila rasparana sred premetačine... Kao mala osećala jeposebnu naklonost prema tom simbolu. To je njen deda znao, zato joj jedao ključ. Onda se setila zagonetke i uzviknula:

- Ima, Migele!... Ima dve kornjače... Deda mi je rekao... Lice zmije inoge drvene... Lice zmije je bilo u Sagrada Familiji. I ti si video lice zmijeu kamenoj kutiji koja je bila u kornjači... A sad imamo...

- Drvene noge?- Da... Ploča ove igre ima četiri drvene noge... Ovo je druga

kornjača... Noge drvene!Marija se zagledala u mali kvadrat dok se prisećala: „Tvrd odozgo,

tvrd odozdo.“ Okrenula ga je:- Pogledaj! Ovde je poruka druge kornjače!Bio je to dedin rukopis, prepoznala ga je, i naglas pročitala što je

deda bio napisao ispod: „Bistra devojka, Marija... Pravu igru moraš dapotražiš u Začaranoj kući“.

Migel je bio zbunjen. To je bila igra između Marije i njenog dede,jedna partija koja traje dalje od života i od smrti. U srcima ljudi postojijedna matematika koja nije uslovljena čistim razumom... Marija jestiskala taj mali kvadrat među rukama. Mora da sredi misli, da opet bude

mala devojčica, da povrati uspomene, snove, duge šetnje s dedom.Posle nekoliko minuta ćutanja, odlučno je rekla:- Mislim da bi trebalo da posetimo zmaja.- Da, ali pre toga moram nešto da ti kažem o Zenonu i kornjači, kao i

o onome što se desilo kad sam izašao iz biblioteke - rekao je Migel.Onda joj je ispričao o smrti poslednjeg viteza; pokazao joj je

medaljon. Priča se očigledno usložnjava tim novim ubistvom i najnovijimotkrićima. Migel je pokušao da se smiri i da smiri Mariju.

- Ne smemo da budemo uzrujani - rekao je Migel.Morao je da se usredsredi i da podeli svoje zaključke sa Marijom.- Mislim da znam koliko imamo tačno dana za ostvarenje

proročanstva. Odbrojavanje je počelo od kornjače, u sredu 7. juna, kadaje kutija otvorena. Seti se dedinih reči: trku je počela kornjača, malo jedana ostalo.

- Da, sećam se.- Elem, u biblioteci sam bio prilično izgubljen. Nisam znao šta da

tražim, ni gde... Posle, dok sam pregledao ono što sam zapisao dok si tičitala svesku, uočio sam ove datume: 1126, 1926 i...

-2006?- Tačno, jedna progresija: 800, 80, a naredna će biti...- Osam?- Tako je.- To znači da imamo još osam dana?- Ne. Ovako. Ja sam se zainatio oko Zenonovog paradoksa. Kornjača

ima prednost i Ahil ne može da je stigne...- Sad kad to kažeš... Sećam se, deda je voleo sve takve igre...

Ponekad mi je govorio o njima, ali sam javiše volela igre pogađanja...- Kad sam izašao iz biblioteke, pre nego što su ga ubili, monah mi je

dao putokaz koji me je naveo da mislim na tebe, na našu vezu...Migel se rasejano zagledao u nju. Marija ga je naterala da se povrati:- Putokaz?- Da... Pomenuo mi je savršen broj.- Savršen broj?... Molim te, Migele, znaš da ja i matematika...- Broj je savršen ako je zbir njegovih delitelja (osim samog broja)

jednak tom broju.. Euklid je otkrio formulu kako se dolazi do savršenihbrojeva. U staroj Grčkoj znali su samo za četiri takva broja; danas ih jepoznato trideset i devet. Tačnije, poslednji je otkrio Majkl Kameron 2001,s tim što bi mu bio potreban papir duži od deset hiljada metara da gaispiše. To su čudnovati brojevi; nazivaju ih i Marsenovim samodeljivimbrojevima, u čast franjevačkog sveštenika koji je razradio neke teorije o

brojevima...- Izvini što te prekidam. Ništa ja tu ne razumem.- Izvini ti, Marija. Prvi savršeni broj je šest! Postanje... svet je stvoren

za šest dana; sedmog se Bog odmarao. Seti se šta nam je Konesa rekao.Gaudi je gotovo sva svoja zdanja krunisao prostornim krstom u...

- U šest smerova - rekla je Marija.- Da. Mislim da je granica šest dana, otkad je u Sagrada Familiji

počela trka sa kornjačom... Prošlo je tri dana i ostalo nam je svega joštoliko. Do šest ujutro u utorak, trinaestog, moramo da pronađemo.

- Ali, šta?- To tek treba da doznamo. Najvažnije, kao što su me naučili u nauci,

nisu odgovori, već kvalitet pitanja. Šta tražimo? Gde se to nalazi? Štatreba da uradimo kad to nađemo? Zašto? A nemamo mnogo vremena. Alimonah će mi dati odgovor... Ako budemo zajedno...

Migel je hteo da kaže: „Ako se budemo voleli bez ograničenja,besl<onačno...“, ali je zaćutao. Marija ga je gledala blistavih očiju i tačnoje naslutila šta znači njegovo ćutanje. Ali, Migel treba da načini korak, ida se baci u ponor beskonačnosti. Pokušao je da prikrije to što je upravoosećao i samo je dodao:

- Mislim da ako budemo zajedno... Ahil neće stići kornjaču.- Idemo do zmaja - rekla je Marija.

34.Noć se spuštala na La Pedreru. Tamo su se vitezovi okupili.Zgrada je sva tajanstvena; to je jedno od poslednjih građanskih

zdanja koja je Gaudi napravio. U to doba maestro je već imao bogatoiskustvo i uživao veliki ugled. Godinama je isprobavao nove forme imaterijale i razvio svoju neslućenu maštu, a timu je priključio i svogpomoćnika Žuzepa Mariju Pužola i druge arhitekte, koje je puštao da radepo svom nahođenju i dopuštao im da svoju maštu stope s tajnommatematikom struktura. Neki su ga optuživali kao eklektičara,preopterećenog prirodnim barokom i preobiljem biljnih motiva, ali nemasumnje da njegovo delo, rasuto po celoj Barseloni, vrhuni katedralomsiromašnih, dakle Sagrada Familijom. Čitava jedna alegorija.

Pored toga što je proširio i produbio tehnička i arhitektonska pitanja,Gaudi je pročistio svoj simbolički rečnik. To je rečnik koji ima sopstveniunutrašnji smisao, jedno jedino tumačenje, koje onome ko ume da čita nio čemu drugome ne govori već o tajnoj misiji. Da li je tamo, u La Pedreri,bio nadahnut Ovidijevim Metamorfozama, s obzirom na to da su tri slike uholu kao mogući motiv imale upravo to delo? Ovidijevo delo kao da je jošponajprisutnije na ustalasanoj fasadi zgrade, u igri dnevnog svetla kojestrukturu preobražava u živu kožu, u površinu mora u oluji, u podvodnisvet, u niz oblaka koji se izdižu nad horizontom... Gaudi je došao donajviše tačke svog iskustva kad mu je postalo jasno da svetlo treba daodigra suštinsku ulogu, kakvu inače igra u životu i njegovomumnožavanju u neprekidnoj meni prirode. To saznanje je posle preneo naunutrašnjost Sagrada Familije.

„Život je san“, mislio je Gaudi na tragu Kalderona kome se tolikodivio, i zato je došao do zaključka da bi terasa bila idealni scenario zaizvođenje njegovih sopstvenih verskih jednočinki i druga dramska dela ilidela religiozne sadržine. „Sve se preobražava, ono što liči na jednu stvarsasvim je druga... kamen je kost, zid stub, stub je obojen... Život je san.“Ali, uz to, terasa te organske zgrade, u kojoj je život dočaranneprekidnom promenom svetlosti i oblika, treba da bude mesto sastankaSedmorice vitezova Morije, onih što bdiju nas stvarnošću kako bi seostvario plan višeg reda.

A dramsko delo pobožnog sadržaja, onako kako ga je on zamislio,dakle kao auto sakramental, sada se nalazi na krovu optočenom

dimnjacima: to su ti ratnici, ti večito budni vitezovi, okrenuti velikomdelu. Oni su vrh strele koji ukazuje na sazvežđe Lava, na Sunce. Nasvetlost ili prosvetljenje.

Tek, tamo su se sad okupili vitezovi Morije. Sad ih je još samo četvoroostalo. Znaju da su poslednji i da će zauvek nestati, ali da pre toga trebai život da polože ako bude potrebno. Red samo što se nije ugasio, ali toje zato što će tajna uskoro biti obelodanjena, a proročanstvo mora da seispuni...

Učesnici sastanka su se držali vekovnog protokola, niko ne namećesvoje stavove, tu su da porazgovaraju i jedni druge saslušaju. U tokuproteklih dana život su izgubili brat Huan, brat Honas i brat David. Triviteza su ćutke čekala Kristobala.

Jedan džin crne kovrdžave brade pojavio se iza ogromne figure kojagleda na Paseđ da Grasija, a na čelu nosi krst koji se sve vreme okreće,što je znamen bratstva hleba i uzvišene metamorfoze.

Dok se Kristobal priključivao skupini, sestra Magdalena je rekla:- Mislim da bismo morali da im pomognemo, da im otkrijemo plan,

korake koje treba da načine... Sve bi bilo mnogo jednostavnije... Ljudikonzole vrebaju i znaju koliko i mi.

- Ne možemo to da uradimo - prekinuo je Kristobal.- Marija mora sama da otkrije put... Taj je put zapisan u njoj. Mi treba

samo da je štitimo. Ona mora da otkrije istinu bez ičije pomoći. Našamisija nije otkrivanje, već bdenje.

Brat Joakin, koji je bio pored jednog od kamenih ratnika na krovu LaPedrere, uzeo je reč:

-To je tačno... U pravujebrat Kristobal. Mislim da je brat Honas otišaopredaleko.

- Ne, i to je bio deo plana - rekao je Kristobal.Hoakin je pristupio za nekoliko koraka i postavio se u sredini. Visok je

i tanak, blag povetarac pripija tamnu odoru uz njegovo telo.- Braćo, jednodušnost treba da bude pravilo među nama... U vreme

maestra zatražili smo intervenciju Sapinijere; u nju je imao punopoverenje. Braćo, setite se puta sazdanog od sto pedeset kuglicabrojanice... Maestro ga je napravio u lavirintu. Treba da se pomolimo, dasačekamo bolja vremena, neka dotle tajna ostane gde je... Radi našebezbednosti, radi bezbednosti sveta...

Joakin beše pokrenuo kontroverznu temu među sedmoricom vitezovačuvara. Svi znaju da je Sapinijera šifrovano ime tajnog društva. To imeglasi Soladitium Pianum i odnosi se na organizaciju malobrojnog članstvakoju je osnovao papa Pije X, pontifeks koji se svim raspoloživim

sredstvima suprotstavio opasnoj najezdi masonskih loža i drugih tajnihdruštava u Evropi početkom minulog veka. Sveti Otac je monsinjoraBožea zadužio za organizovanje Sapinijere, složenog špijunskog iobaveštajnog reda podređenog Vatikanu, čija je najbolja tekovina bilanjihov sistem uzajamnog saobraćanja tajnim šiframa. Delovali su u okviruraznih misija, ubacujući se u lože i tajne organizacije da bi ih ometali,predupredili, sprečili ih u njihovom delovanju. U tu svrhu su širili i lažneinformacije. Maestro je osećao istinsko poštovanje prema Piju X pa je usvojoj kući u parku Guelj, u spavaćoj sobi, držao sliku Svetog Oca.

Možda pod uticajem Sapinijere, ili usled njene neposredneintervencije, tek, maestro je preuzeo svoju sudbinu. Opasnost je vrebala,svetinja mora da ostane skrivena: to je bio argument Sapinijere. To je, ustvari, bila ideja koja se, posle osamdeset godina, opet razmatrala, tu, naterasi La Pedrere.

Brat Sebastijan, zamenik biskupa u barselonskoj episkopiji, osetio jehladno, veoma hladno probadanje u grudima. Istorija se ponavlja:Vatikan, moć Rima; opet se ustaljena priča, kao i uvek, bori zaodržavanje moći nad onima koji prostodušno veruju u nekakav viši sklad,već kad su za života samo prostodušni, te time i robovi. Nova Crkva bimogla da označi kraj nadmoći takve istorije. Štaviše, nova Država Božjamože da stavi tačku na papski sistem stvoren od spletki i prećutkivanja...radi zemaljske vlasti i prevlasti. Prava vera biće uvek u nama, dok će sezvanična Crkva svim silama boriti za to da suštinska tajna ostane zauvekskrivena. Jer to je tajna koja, ako se obelodani, može i te kako da ugroziveru onih najdobronamernijih; može, time, da ugrozi i sopstvenikontinuitet, pa čak i stabilnost večnog Rima. Kroz njegov um načas suproleteli zastrašujući rafali. Um mu je načinio skok u vremenu pa se takosetio operacije „Leteće ribe“, (Exocoetidae), dakle prodaje „egzoset“raketa argentinskoj diktaturi za vreme Foklandskog rata. Argentinskadiktatura je operaciju izvela preko kompanije „Belatriks“ sa sedištem uPanami, u vlasništvu Vatikanske banke i njene finansijske mreže.Korupcija, veze s mafijom, pranje novca. Podrška Somozinoj diktaturi uNikaragvi i Divalijeu na Haitiju. Sve je to dobro znao, a zna i otkad potiče.Godina 1945. Organizacija: Vatikanski koridor. Cilj: izvođenje operacije„Manastir“, sa zadatkom da se omogući bekstvo istaknutim članovimanaci-partije u južnoameričke zemlje. Među njima, Hansu Fišbuku, SS-generalu; Adolfu Ajhmanu, najodgovornijem za tzv. „konačno rešenje“ usmislu istrebljenja miliona Jevreja, kao i Jozefu Mengeleu, lekaru izAušvica...

Godinama kasnije lozinka je i dalje bila jasna: osujećivanje bilo kakve

pomisli na obnovu same Crkve. Sapinijera je, uz pomoć CIA, pokrenulabespoštedni rat protiv teologije oslobođenja, ne oklevajući čak ni kad jepočela da proganja i kleveta Leonarda Bofa, svoga prijatelja i nadu Crkvemeđu razbaštinjenima diljem planete.

Brat Sebastijan se naježio sećajući se svega toga; treba da spreči daVatikan, preko bilo kakve tajne organizacije, ima ikakvog upliva u plankoji je zacrtao maestro. No, najgore od svega bilo je to što je brat Hoakinizričito pomenuo Sapinijeru. Do koje je mere najtajnija organizacijaVatikana, po zadatku internih pitanja, pustila pipke i na ovu stvar?

- Ne... Protivim se njenom učešću. Vatikan ne može da bude mirođijau svakoj čorbi. Štaviše, uveren sam da je Rim došao do kraja. Tim pre ćese tamo grčevito držati vlasti... Pokušaće na svaki način da Crkvesiromašnih nikada i ne bude... Svi mi dobro znamo kakav je njihov stav uodnosu na obnovu. Imamo primer upravo kod teologije oslobođenja...

- To je još jedna jeres... Brate Sebastijane, mislim da me nisirazumeo... Ako je ovo tvoje mišljenje, pitam se šta uopšte radiš unutarCrkve, zauzimajući u njoj čak veoma visoki položaj?

- Hoakine... Molim te... Pa valjda ničega i nema izvan Crkve... Tek ćeunutar nje procvetati nova nada, jedna obnova...

- A šta ako to propadne? Hoćemo li Crkvu ugroziti, sa svim onim što unjoj valja i što ne valja? Ne branim postupke Rima; bilo je tu svakako igrešaka... To stoji. Ali iz grešaka smo se i naučili. Osnovno je da nada uHrista opstojava. Ako tajna dopadne u ruke Konzole, mi smo gotovi; tonam je valjda jasno...Zbog toga i kažem da bi tajna morala da ostaneskrivena, do boljih vremena. Mi, Morije, treba da i dalje budemo budni,dok ne nastupe ta vremena.

- Ta vremena nikad neće nastupiti... Ta nada o kojoj se govori nećenikad biti ostvarena... Rim za to uopšte i ne mari. Brate Hoakine, i ti todobro znaš. Vatikan nije spreman za obnovu, smatra da bi tada izgubiomoć. Premnogo je vremena proteklo otkad smo mi, mnogi hrišćani,izgubili veru u Vatikan. Vlast sve izjeda...

-To je jeres, brate Sebastijane! -ponovio je još jednom.Sebastijan se zamislio a potom je izgovorio nekoliko maestrovih

rečenica, koje su, srećom, svi prepoznali:- Spasenje čovečanstva leži u Hristu i njegovoj slavi; u njegovom

stradanju zarad spasenja; spasenje leži u pobedi, odnosno u Hristovoj„gloriji“. Hasta la victoria siempre. Hram siromašnih ima dva pročelja:Rođenja i Stradanja ili Pasije. Ova nova Crkva zasniva se na Otkrivenju,tamo gde piše: Crkva je gusto drvo pod kojim potoci teku... Srećni su onikoji peru svoju odeću da steknu pravo da budu deo drveta života, i da

uđu na vrata u grad.. A napolju su psi i vračari i i krvnici i idolopoklonici isvaki koji ljubi i čini laž... Veruje li brat Hoakin da će Vatikan stupiti unovi Božji grad kako bi još jednom preuzeo dizgine vlasti?

- Ispod temelja Crkve nalazi se...- Hristos je ugaoni kamen, onaj kamen što su ga neimari odbacili -

presekao je Sebastijan.Rasprava između Sebastijana i Hoakina se zahuktava... Svi je pomno

prate. Na neki način, i jedan i drugi su u pravu. Magdalena se ipaksvrstava na Sebastijanovu stranu. Sapinijerinu intervenciju nije smatralaneophodnom. Kristobal i dalje ćuti. On sluša različita mišljenja. Napokonje rekao:

- Mi ćemo i nadalje da štitimo. Štićemo izabranicu. Svuda ćemo jepratiti i pomoći joj. Plan mora da se ostvari. Ne smemo da izneverimomaestra. Tako je zapisano. Trka je počela pre osam stotinu godina, asada je ostalo svega tri dana.

Sastanak se time završio. Od tog trenutka svako je znao šta treba daučini.

35.- Nogese, šta imamo?- Još jednu lešinu, šefe.- To već znam - rekao je Mortimer besno grickajući lilihip.- Pogodili su ga s leđa. Devetka... po svoj prilici, sa prigušivačem.Mortimer nije odgovorio.Noges je prišao lešu i razvezao čvor kojim je bila privezana

pokojnikova odora.- Razumete li se u popove, šefe?- Ne.- Izgleda kao neka vrsta franjevca, mada se čiča možda spremao za

karneval. Sve je vrlo čudno, šefe. Mislite li da ovaj sada ima neke veze sasveštenikom iz crkve San Kristobal?

Noges je do kraja razgrnuo mrtvačevu odeću dok je odgovarao napitanje a ujedno i postavljao novo.

- Nemam pojma, Nogese. Ima li neki dokument?- Ništa, šefe.Kad je odeća razgrnuta, na košulji koja se pojavila odozdo videla se

velika otisnuta slika kedra.-To je crtež, kao i oni templarski krstovi i sve ono što su starinski

vitezovi nosili, šefe... Znam to preko onog svog H. H. Benitesa. Ipak, štato sve znači, šefe?

- Znači da u načelu imamo nekoga ko baš voli da ubija popove ifranjevačke kaluđere uopšte.

- Nose li franjevci mačeve? - upitao je Noges pošto je otkrio mač kojije monah nosio ispod mantije.

- Da se ispita par koji je otkrio leš.- Već sam to obavio, šefe, dok ste vi bili na putu ovamo. Izgleda da je

neki čovek bio pored mrtvaca.- Jesu li vam ga opisali?- Da, već znate; momak one devojke čiji je deda umro u staračkom

domu.Mortimer je prišao lešu i počeo da ga istražuje.- Tražite li nešto, šefe?Noges je video kako Mortimer ispituje pokojnikov vrat.- Jeste, šefe. Nešto je nosio oko vrata. To su mu iščupali. Verovatno

medaljon, a na osnovu tragova na vratu, reklo bi se da je visio o priličnodebelom lancu.

Mortimer nije uspeo da prikrije izraz razočaranja koji nije promakaoNogesu.

- Trebalo bi da obavimo informativni razgovor sa matematičarem injegovom curom. Možda je reč samo o podudarnosti, ali...

- Da, treba da porazgovaramo s njima. Ali ne još - rekao je Mortimer.odsečno.

36.Odlučili su da uzmu taksi. Posle dvadesetak minuta videli su zeleno

svetlo i on je podigao ruku. Ušli su u vozilo. Migel je rekao vozaču:- Do paviljona Gueljovog imanja... U Pedralbesu...Marija je ćutala. Imala je nekakvu slutnju; možda je samo

podudarnost u pitanju, ali taksista je mnogo, zaista je mnogo ličio naonog dugajliju u autobusu koji se u pravom trenutku isprečio ispreddvojice nasilnika što su ih posle pucnjavom Jurili po ulici Balmes. Taksistaje maltene dodirivao tavanicu. Veoma je visok, pravi grmalj. Lice mu ješiroko, brada crna, kosa razbarušena. Ali njegov pogled je čist, i on sesmeši čitavim licem. Sa retrovizora je visila figurica koju su Migel i Marijaodmah prepoznali. Figura svetog Hristifora. Taksista je to primetio pa jerekao:

- To je naš sveti zaštitnik... Šteta što je papa ukinuo njegov praznik.Mi vozači ga ipak i dalje poštujemo; čak imamo jedno udruženje, jednobratstvo.

- Zaista? - upitno je odgovorio Migel.- Da, veoma staro... Osnovano je pre više od pet stotina godina...- Kad su se gradile katedrale?- Da, naravno... Ali sa nekih katedrala je uklonjena slika sveca. U

Seviljskoj još stoji, kao i na Santijagovom putu...Činilo se da je taksista raspoložen za priču; činilo se, bez daljnjeg, da

je raspoložen da ih podučava. Neka ga: oni su ga pustili; slušali su ga.- Duga je to tradicija... sa ovolikim brojem svakodnevnih udesa ne

znam kako je papa došao na to da svetom Hristiforu ukine praznik -ponovio je taksista. - Stvarno ne razumem... U stvari, da, razumljivo je...

Taksista je zaćutao, i dalje se smešio, bilo je kao da iza te nedovršenerečenice ostavlja odškrinuta vrata. Migel se suzdržao, ali je Marijazagrizla mamac, htela je da ode dalje...

- Kako to mislite?- Ma, ništa... Samo onako sam rekao... Ne bih da vas zamaram...- Ne, taman posla, samo vi nastavite...- Mi u bratstvu priređujemo niz kulturnih programa, uvek naučimo

nešto novo, idemo na izlete, dolaze nam predavači. Veoma nas zanimajusrednjovekovne legende vezane uz našeg zaštitnika... Pre neki dan, naprimer, predavač, inače istoričar, govorio nam je o Santijagovom putu, jer

izgleda da hodočasnici osećaju veliko poštovanje prema našem svecu.Predavač nam je rekao da su to sve simboli... da je put, hodočašće,prevaljivanje tog Santijagovog puta čin obnove. Da, tako je rekao... da jeto kao umiranje i ponovno rođenje... Kao ubijanje zmaja... Zamislite! Kobi to rekao? Toliko smo puta videli kako sveti Đorđe ili arhanđel Mihailoubijaju aždaju, a ispostavlja se da je to sve jedan simbol, da je sve isto.Doduše, takve priče danas samo još malo koga zanimaju. Kad čoveknaiđe na ljude poput vas, to je ravno čudu, pri čemu ja živim u taksiju,da, može i tako da se kaže... Kroz moje vozilo prođe mnogo sveta, aligotovo nikoga ne zanimaju ovakve priče; prebrzo se živi... niko se neusuđuje da ubije aždaju... Ha, ha, ha! Baš sam se napričao gluposti,oprostite, molim vas... Nadam se ipak da vam nisam bio dosadan? -upitao je taksista.

- Ne, nikako... - rekla je Marija stežući Migelovu ruku.- Eto, već smo stigli... Ovde je...- Da li biste mogli da nas pričekate?- Takve stranke volim, kao što ste vas dvoje. Neću da vam naplatim

čekanje...Onda je taksista iz kasete izvadio posetnicu i dodao:- Evo, uzmite, ako vam drugi put zatrebaju moje usluge, samo me

pozovite. - Migel je uzeo posetnicu. - Idite, sačekaću vas.Izašli su iz vozila parkiranog na uglu Manuela Hirone i polako su pošli

prema ogradi Gueljovog imanja koje je bilo na nekoliko metara. Prešli suulicu. Nikoga nije bilo; bilo je veoma kasno. Migel se okrenuo, taksi je idalje bio parkiran pored pločnika.

- Na šta misliš? - upitao je Mariju.- Na taksistu, ta to je onaj isti čovek iz autobusa.- Ma, šta kažeš?- Kad ti kažem... To je on... U autobusu je čitao neku knjigu o Gaudiju

i namerno se isprečio ispred jednog od Ljudi konzole da bih ja imalavremena da iskačem.

- Idemo prema Trećim vratima, da ne gubimo vreme, Zmaj nas čeka -rekao je Migel.

Nekoliko časaka su zadivljeno posmatrali velelepnu gvozdenu ogradu:tamo je bio zmaj Ladon sa razjapljenim čeljustima, u tako pretećemstavu da je izgledalo kao da je živ. „Došao sam da te ubijem“, govorio jeu sebi Migel, „ali, kako? Šta treba da uradim? Kako da ubijem ovogvozdeno čudovište? Šta se očekuje od mene?“ Sve je u njemu ključalo,sve je bilo dobrano uzavrelo. Marija ga je posmatrala. Znala je šta se sveu njemu lomi. Mora da veruje; da bi ubio aždaju, mora da veruje. Mora

da razume da ono što se zapravo traži od njega jeste da veruje u nju, i toverom, bespogovornom. Mora da veruje čak i u dobru staru ljubav.

Preobražaj; obred prolaska. Proći kroz nevericu, obnoviti se, biti drugi;gledati novim očima. Biti ljubavlju obnovljen. Ništa drugo. To je sve štonjen saputnik treba da razume; ništa manje, ništa više. Posle svega štose desilo, kako može uopšte još da sumnja. Oko njega ljudi umiru, on jeuvučen u priču koja je, uprkos svemu, možda i puka ludost. Da li je? Ništanije izvesno, pomislio je Migel.

Migel je podigao pogled ka zvezdama; za trenutak je posmatraozvezdano nebo. Uprkos svetlosnoj zgusnutosti barselonskog neba, naziraoje večernjaču na severu, a Velikog i Malog medveda kako se primičuzmajevom sazvežđu. „Još jedan zmaj“, pomislio je Migel, „na nebu. Onošto je gore istovetno je onome što je dole. Ubiti zmaja, ponovo se roditi...Šta se dešava? Zašto drhtim?“ Okrenuo se prema Mariji i pogledao je;ona je plakala. Niz obraze su joj se nečujno slivale suze.

- Šta je?- Kako ne shvataš? To je dedina poruka... To je početak, ako

započinjemo put moramo ponovo da se rodimo, moramo da verujemo...Znam da je to za tebe veoma teško, ali tako je, ne možemo dalje ako pretoga ne...

- Zmaj natkriljuje vrata...- Da, put Ivice i Marice... Staza koja se gubi u šumi... Shvataš?- Molim te, Marija... Ne znam šta da mislim. Sve ovo je... ne znam šta

treba da radim. Šta to krije zmaj? Tvoj deda je nešto zapisao preko jednekarte; preko polovine karte kojoj nedostaje druga polovina, jer je ona utebi. Šta ja treba da radim?

Migel je rukama prešao preko zmajevog obrisa i tako opipao lance,zastrašujuće čeljusti, zašiljene kugle vezane za lance. Pokušavao je dautisne tu sliku u svoj um.

- Odluka je tvoja. Ti si sam ispred svoga zmaja, zar ne shvataš?...Ničeg drugog nema... Nikakva misterija... ne treba da u zmaja zariješsvoj mač.

- Već treba da ga zarijem u sebe, je l’ to?- Ja sam odlučila, nastavljam dalje. Kao Vergilije, možeš da ostaneš

pred vratima... ili da poveruješ.Onda mu je sve postalo jasno. On je voli. Voli Mariju kao što nije ni

mogao da zamisli. Ne može da je napusti, da je ostavi samu. On je voli.- Ti veruješ u mene?- Ja tebe volim.Osetio se veoma malim ali, ujedno, i veoma velikim, tamo, pod

zvezdama, pred tim čudovištem koje mu poručuje: našao si ljubav svogživota, zar češ sad da je ostaviš?

On je tako racionalan, tako skeptičan, strahovao je od lomljenjaoklopa. Ali tu je ona. Ona.

Pogledao je zmaja, svog zmaja, zakucao je svoje oči u one čeljusti irekao:

- Volim te. S tobom sam i uvek ću biti... ako ti to želiš.Marija je videla njegovo lice, potpuno izmenjeno.Oboje su se stopili u dugom zagrljaju, u beskrajnom poljupcu. Zmaj

čuva ovaj novi vrt Hesperida.Bili su sami. Kao Ivica i Marica. Ali su znali da zajedno treba da

pronađu šumsku stazu.Čak nisu ni primetili da je taksista upalio motor i da se veoma sporo

udaljavao.Migel je dalje bio u njenom zagrljaju, a u isto vreme je gledao u

zmaja preko Marijinog ramena. Sve dok mu se ta slika nije urezala upamćenje.

GAMAŠesti deo

37.U nedelju popodne počele su da pristižu zvanice u sedište Fondacije.Zgradu, smeštenu u ulici Bruk, beše projektovao nepoznati arhitekta.

Verovatno datira iz 1901, ali datum se nije pouzdano znao. Lepa je toporodična zgrada simetrične kompozicije sa središnjim ulazom. Ulaz jeprostran, a zidovi su ukrašeni istočnjačkim geometrijskim crtežima. Hol,sa šarama na beloj podlozi, još je čuvao prvobitnu ploču sa zvoncima.Balkoni su od kovanog gvožđa a fasada je ukrašena cvetnimkompozicijama sa neobičnim ptičijim oblicima na vrhu te inače ne previšeupadljive zgrade koja ipak ima svoju draž i svoje zanimljivosti.

Po basnaslovnoj ceni Bru je od firme za prodaju motocikala u njojkupio celo prizemlje i tri stana na prvom spratu, s namerom da to budesedište Fondacije kojom rukovodi Taimacu, njegova štićenica.

Marija i Migel su stigli kad je gradonačelnik završavao govor. Uprizemlju je postavljena mala bina a oko nje dugi stolovi.

Svi gradski uglednici došli su na otvaranje. Migel i Marija ostali sublizu ulaza i odande su čuli obraćanje savetnika za kulturu i Taimacu.

Onda je počelo slavlje, zaliveno najboljim pićima Bruovih podruma.Taimacu je blistala izlazeći u susret poznanicima. Isto kao i Bru koji,

kao dobar pokrovitelj umetnosti, nije zanemarivao ni goste iz svetaprivrede i finansija.

Marija je pokušala da priđe Taimacu dok se Migel probijao krozzvanice kako bi se dokopao dveju čaša šampanjca.

- Da li se lepo provodiš?Migel se okrenuo. Alvaro Kliment mu je, nasmejan, ispružio ruku.- Alvaro! Posle toliko vremena! - uzviknuo je ugledavši druga iz

mladosti koga je pre neki dan video na televiziji.Srdačno su se pozdravili. Alvaro Kliment je stari drug s fakulteta koji

je na prvoj godini napustio matematiku i prešao na istoriju. Bavio seporodičnim poslom, vodio je malu knjižaru u ulici Frašuras gde je Migelproveo mnogo prijatnih trenutaka kopajući po policama. Alvara su uvekpozivali kao sagovornika u televizijske emisije senzacionalističkog tipa naezoterijske teme i o nerešenim misterijama.

- Eto vidiš, a sada slušamo političare o ciljevima Fondacije, o važnostimodernizma, o institucionalnoj podršci privatnoj inicijativi na polju kulturei sve tako. Koliko je vremena prošlo?

- Deset godina?- Najmanje toliko. Ti si isti. Malo sam pratio tvoj rad. Dakle, kad će ti

dati Nobelovu nagradu? - našalio se.- Alvaro, mislim da si pronašao algoritam za zaustavljanje vremena.- Kako zamišljaš da mogu da zaustavim strelu vremena pre nego što

bude odapet luk? Pre bih govorio o algoritmu belog luka. Mada se uposlednje vreme držim formule oraha...

- Vidim da nastavljaš sa svojim programima ishrane...- Veruj mi, Migele, treba da izbaciš pasulj iz svog jelovnika... Pitagora

ga beše zabranio. Polje s pasuljem je pakao matematičara...- I dalje si na ezoterijskim temama, onako obuzet misterijama

istorije? Ponekad te viđam na televiziji.- Knjižara dobro ide i to mi omogućava da se bavim temama koje

volim. Postao sam ti pravi autoritet. Imaš li neku obavezu posle ovoga?Mogao bi da svratiš u knjižaru, da se tamo ispričamo pa da odemo navečeru...

- Nisam sam. Ovde sam sa... - hteo je da kaže sa jednomprijateljicom, ali se zaustavio.

- Sa devojkom?... E, to jeste novina. Ko bi rekao? Moj omiljenimatematičar i bivši državni prvak u mačevanju, zaljubljen.

- Pa, nismo dugo zajedno. Ali da. Zaljubljen sam - potvrdio je Migel.- Pa to je fantastično! Je li ona u blizini?- Dođi da ti je predstavim.Pošli su do Marije koja je bila sa Taimacu i još nekoliko saradnika

Fondacije. Marija se udaljila od te skupine.Migel ih je predstavio.Marija ga je prepoznala, i ona ga je viđala na televiziji.- Televizija je čudo jedno. Svi te prepoznaju.Knjižar je pokazao zanimanje za Mariju.- To je dobra kombinacija, matematičar i istoričarka umetnosti. Radite

li zajedno na nekoj temi?To pitanje ih je iznenadilo.- Pa, moglo bi se reći.Migel mu je tada ukratko izložio svoju teoriju o fraktalnoj geometriji i

nekim delima katalonskog modernizma.- Obrađujete nekog konkretnog graditelja?- Gaudija.- Neobičan lik, veoma neobičan... i enigmatičan. Pravi pravcijati

mason.- Gaudi nije bio mason - uzviknula je Marija možda i sa previše žara.

Alvaru Klimentu to nije promaklo.- Dobro, ne kažem da je bio veliki majstor, ali, koliko mi je poznato,

njegove veze sa masonerijom su dokazane. Radio je sa braćom Žuzepomi Eduardom Fontsereom, deklarisanim masonima. Uz to, često je obilaziomanastir u Publetu, gde se nalazi ili se bar nalazio grob izvesnog Vartona,ubogog siromaha pošto je završio u potpunom krahu služeći kralju FelipeuV u jednom puku u Ljeidi.

- I šta to dokazuje? - upitala je Marija.- Dobro, to su samo neki podaci, ali mogu da vam pribavim još neke.

Na primer, pisac Luis Karandelj smatra da je park Guelj projektovan kaomasonski grad, kao neka vrsta lože koju je finansirao njegov mecena -rekao je knjižar.

- Huan Baseguda, arhitekt i direktor Kraljevske katedre Gaudi, smatra,međutim, upravo suprotno. Iako je Gaudi u mladosti delio idealesocijalizma, katolička vera koju je celog života negovao potpuno ga jeudaljila od masonerije. Uz to, Baseguda tvrdi da bi se njegovo ime, da jestvarno bio mason, našlo na spisku neke od desetina i desetina ložakakvih je bilo u Barseloni - odgovorila je Marija.

- Dobro, svi znamo da prilikom pristupanja loži svako bira simboličkoime.

U tom trenutku pridružila im se Taimacu.- Ne volim da prekidam, ali potrebna si mi - rekla je Mariji.Marija se izvinila, pozdravila se sa Alvarom i udaljila se s Taimacu.Dvojica prijatelja su ostali sami.-Tačno je, Migele, ti si se zaljubio. Desilo se čudo. Ti, neosvojiva

tvrđava, momak koga jedino zanima račun i teoreme, najzad si pao uAfroditino naručje.

- Nemoj mi se podsmevati.- Ne podsmevam ti se, radujem se. Osim toga, devojka je veoma

zgodna i izgleda da zna šta hoće. Ozbiljno, zašto posle ne biste došli uknjižaru? Sada moram da krenem, ali možemo da se dogovorimo zadevet. Samo me zovni. Ja ću biti tamo; može se reći da ja, praktično,živim u knjižari.

Migel nije ništa obećao, ali je rekao da će se dogovoriti s Marijom.- Ovo ovde neće trajati još dugo - reko je Alvaro.Migel je ostao sam i potražio Mariju. Ugledao ju je u grupi od petoro

ljudi među kojima je bila i Taimacu. Odlučio je da još ne priđe. Otkrio jeda voli da je posmatra. Marija je blistala. Da, zaljubljen je u nju, ne možeto da porekne. Čak je i njegov drug to primetio. Čudan je tip, ali milo muje što ga je sreo posle toliko vremena. Poznavali su se još iz srednje

škole, i neko vreme su bili nerazdvojni. Imali su isti krug prijatelja i čestosu zajedno išli u bioskop ili izlazili na neka druga mesta, a često su i učilizajedno. Alvaro je bio pasionirani čitalac i okrenuo se temama koje njeganisu privlačile; knjižara njegovog oca bila je dobro snabdevena takvimknjigama, jer su imale dobru prođu. Kasnije, kad je Alvaro napustiomatematiku, ispustio ga je iz vida. Svega se toga prisećao ne skidajućioči s Marije. Zmaj. Da, zmaj. Ali, šta se uistinu desilo? I sve i ništa. I samprimećuje da više nije isti. Zmaj ga je probudio. Šta je stvarno osećaoprema Mariji do tog trenutka? Puku privlačnost? Među njima je vladaoodnos dvoje odraslih koji se nipošto ne bi odrekli svoje samostalnosti.Bila mu je draga, lepo mu je bilo s njom, jedva je čekao da je vidi, ali niječak ni uzeo na razmatranje mogućnost da žive zajedno, a još manje dase obavezuje na nešto dublje. Tako bi nastavili dok se neko od njih neumori i ne okonča vezu, ili bi nastavili da se viđaju, da vode ljubav,zabavljajući se zajedno. Ali ništa više. Neka promena mogla bi lako sveda prekine, bilo premeštaj na drugi univerzitet, bilo neka stipendija, iliako bi ona rešila da iz profesionalnih razloga ode negde drugde. Do togtrenutka sve je bilo jasno. Ali sada se sve promenilo. Sada ne može daživi bez nje. Sada mu je razumljiva ona krilatica: vera je poverenje, neznanje. Pred zmajem mu se desila slatka smrt. Sada treba da proživinovo stanje uz sposobnost menjanja. A novina je Marija. Marija jeprestala da bude zgodno rešenje da bi postala njegovo jedinstvo, njegovasloboda i njegov predeo, čista duša. Sada više ne ide ka ništavilu.

Sa drugog kraja prostorije i Marija je njega posmatrala. Bili su sami.Oko njih nikoga i ničega nije bilo. Shvatili su da oboje osećaju isto jednoprema drugom.

38.- Misliš li da možemo da se uzdamo u njega? - upitala je Marija.- Mislim da može da nam pomogne. Predložio je da svratimo u

knjižaru.- Ali, da li se možemo uzdati u njega?- Prijatelj mi je. Poznajem ga odavno i veliki je stručnjak za sekte i

ezoteriju. Rekao sam ti, ima antikvarnu knjižaru. Provodi život zatvoren unjoj.

- I pojavljujući se na televiziji.- Da - rekao je kao da traži opravdanje - ali mislim da je to čovek koji

nam je potreban da rešimo zagonetke tvoga dede... mada nećemo ništapreduzimati ako ne želiš.

- Jesi li mu već nešto ispričao?- Nisam... a nije ni potrebno da mu ispričamo sve; samo ono što je

nužno.Marija je ćutala. Otišli su sa slavlja i sada su hodali uz ulicu Bruk

prema Dijagonali. Skrenuli su ulevo, ulicom Provensa.- Jesu li ti kola blizu?- Jesu, na uglu kod Paseđa da Grasije, iznad La Pedrere.Izgledalo je kao da Marija razmišlja dok tako idu u tišini. Nije joj

sasvim jasno u čemu im taj knjižar može pomoći. Čvrsto je stiskala torbu.Od provale maskiranog u stan nije smela da ostavlja dnevnik kod kuće.Tu je ključ, među pitalicama, beleškama i crtežima. U onoj nepreglednojšumi reči.

- Marija, bio sam svedok dva ubistva i verovatno ni smrt tvog dedenije bila nikakav nesrećan slučaj.

- Znam ja to. Uverena sam da su ga ubili.- I ja sam uveren. Nego, čudi me da me posle svega policija još nije

pozvala na razgovor. Mislim da će me uskoro uhapsiti.- Uhapsiti?- Kako i ne bi! Mojih tragova ima posvuda. Jedan par me je video

pored... viteza Morije. Jeste, Marija, neće im dugo trebati da sve povežu.Ako već nisu. A šta mogu ja da im kažem?

- Ne možemo ništa da im kažemo. Moramo da nađemo...- Šta da nađemo?- ... to što je deda sakrio. To pitanje moramo mi da rešimo.

- Kad bismo barem znali šta tražimo!- A potom, i šta treba posle da uradimo - dodala je Marija.- Mislim da ćemo već znati šta treba dalje da radimo kada to

pronađemo.- Da li je potrebno da pokažemo svesku?- Kome?- Tvom prijatelju, naravno.- Mislim da treba da mu damo određenu informaciju, ali ništa više.- A zločini?- U načelu, samo u vezi sa ocem Honasom, ali moramo da mu

pokažemo medaljone.- A dedina priča?- To moramo da mu ispričamo... kako inače da nam pomogne?- U redu.Stigli su do ulaza u parking i spustili se niz bočno stepenište. Na kraju

je bio naplatni automat. Migel je ubacio karticu i uzeo izlaznu kartu. Prošlisu kroz pristupna vrata i nastavili da hodaju tom podzemnom prostorijomne bi li uočili vozilo. Svetlost je bila prigušena. Nikoga više nije bilo. Bilisu sami i Marija je osetila strah; nagonski se uhvatila za Migelovu mišicu.

- Štaje?- Bojim se.- Zašto da te lažem, i mene je strah.Imali su osećanje da ih neko prati. Zastali su i osvrnuli se oko sebe.

Nikoga nije bilo. Automobil su ugledali pri dnu. Ubrzali su korak. Kad subili na svega nekoliko metara, iznenada su ih u magnovenju zaslepilifarovi nekog vozila. Sve se odigralo munjevitom brzinom. Neko je izašaoiz kola parkiranih iza njih. Bio je naoružan. Oboje su zastali, ne znajućišta da učine. Iz automobila čiji su im farovi i dalje bleštali pravo u očiizašao je drugi čovek. I on je bio naoružan.

- Stoj ili pucamo.Gurnuli su ih preko haube nekog automobila.- Mirni! Ne okrećite se! Onda vam se neće desiti ništa.Poslušali su.Jedan od nasilnika počeo je da ih udara.- Šta hoćete? Nemojte da je povredite! - povikao je Migel.- Umukni!Migel je primetio da obojica imaju istočnjački naglasak.- Gde je sveska? Znamo da je s vama - rekao je drugi batinaš.Nisu odgovorili. Migel je osetio strahovit bol s desne strane. Zadali su

mu takav udarac da je za trenutak ostao bez daha.

- Kod mene je! Nemojte ga udarati! - rekla je Marija podižući torbu neokrećući se i ne odižući glavu sa haube.

Grubo su joj istrgli torbu. Čula je kako su stvari iz torbe poispadale napod. Prilikom udarca, mobilnom telefonu je ispala baterija.

- Na kolena! - povikao je jedan od batinaša.Poslušali su. Batinaši su bili svemoćni u tom času.Migel je pomislio kako je s njima dvoma gotovo. Te protuve će im

prosvirati mozak ne trepnuvši. Čim dođu do beležnice.- Evo je! - rekao je jedan od njih, pošto se sagnuo da pokupi svesku s

poda.U tome ipak nije uspeo.Migel je iz blizine začuo zvuk koji mu je bio toliko blizak; začuo je fijuk

mača kroz vazduh.Potom i bolan krik i udar tela o tlo. Začulo se i nekoliko pucnjeva.Migel je podigao Mariju i pogurao je između dva parkirana vozila.- Ne miči se!- Šta se dešava?Migel joj je podigao glavu. Jedan od dvojice koji su ih napali ležao je u

lokvi krvi na tlu, glave rastavljene od tela. Instinktivno se sagnuo kad ječuo novu pucnjavu. Neko naoružan mačem saterivao je u mat-pozicijudvojicu razbijača sa Istoka. Nije se usuđivao da podigne glavu. Mogao jeda čuje kako neko trči dok psuje na nepoznatom jeziku. Potom zvukpokretanja motora i kola koja su punom brzinom prošla ispred njih.

Čuo je nekoga kako trči prema izlazu iz parkinga.- Šta se desilo?- Mislim da nam je neko pritekao u pomoć; jednog je sredio. Drugi je

pobegao, a taj neko je nestao. Video sam ga kako trči prema izlazu. Kakoje uspeo da umakne mecima, a da ga ne pogode?

- Mrtav je - rekla je Marija, misleći na kriminalca na podu.- I te kako. Ali mi smo ostali bez beležnice tvoga dede. Njegov ortak

ju je odneo.- Hteli su da nas ubiju - rekla je ona, ne mogavši da prikrije strah i

uznemirenost.- To bez daljnjeg. Ubili bi nas ovde kao zečeve. Da nije bilo našeg

tajanstvenog prijatelja...- Jedan od sedmorice vitezova?- Neko ko barata mačem kao olimpijski prvak.- Izađimo odavde - rekla je Marija.- Moraćemo da pozovemo policiju.- Hajde da izađemo, molim te. Nikakvo zvanje policije. Pođimo pre

nego što nas neko vidi.Ušli su u kola i u tišini napustili parking.- Sve je veoma čudno. Ovi tipovi nisu Konzole.- Hoćeš da kažeš da ima još upletenih?- Rekao bih da ovu dvojicu nisu unajmili ljudi Konzole, oni su sebi

dovoljni.- Šta ćemo sad?- Prvo ćemo da popijemo jednu jaku kafu, a onda ćemo kod mog

prijatelja. Ništa drugo mi ne pada na pamet. Jedino znam da nam jeostalo svega dva dana. Dva dana, a mi još ne znamo šta tražimo! Svasreća, Taimacu nam je izradila fotokopiju beležnice.

- Strašno se plašim - ponovila je Marija.-I ja, ija.Ali nije mogao da joj kaže da se plaši za nju, ne sme da joj poveća

nemir. Migel je bio uveren da Marijino spasenje zavisi od ostvarivanjaproročanstva, a da je za to ostalo vrlo malo vremena.

39.Žauma Bru i Taimacu nisu sačekali da ode i poslednji gost da bi

napustili Fondaciju. Vratili su se u kuću magnata ustreptali od neodložneželje. Želeli su da vode ljubav. Bru nije nikad ranije video Taimacu takoozarenu. Otvaranje je bilo potpun uspeh i ona je sad bila sva ushićena iispunjena. On se divio njenoj životnoj radosti, njenoj strasti za životom ižarkoj želji da uživa u punoći svakog trena. Taimacu je uvek tako srećnada ne može to da prikrije sve i da hoće. Za nju, svet je bio najbolji odmogućih svetova. Dobro je svet sazdan. Jedino ne bi da ga ona ičimporemeti ili upropasti. Ona uspeva da iz svoje okoline odagna svaki bol,bilo koju neprijatnost. Nije došla na svet zato da pati, već da ga slisti zadoručak svojim radom i svojim trudom. Svet je bio prepun mogućnosti ine može da razume kako se neki stalno žale na njega i na sve redom. Zarje moguće da zaista ništa ne sluti u vezi s poslovima svoga ujaka? Pa čaki u vezi s onima koje on vodi? Ona naprosto nije bila kadra da pojmimutne radnje. Ali, Bru nije samo mutan lik; on je profesionalnipokvarenjak. U tome je pak on uživao. Taimacu je bila njegovasuprotnost i, možda upravo zbog toga, ludo se u nju zaljubio. Zaljubio seu četrnaestogodišnju devojčicu dok je skupljala školjke po plažiKadakesa. Od onda je prošlo dosta vremena. A on, koji je u odnosu nasve žene u svom životu osećao rušilačko nestrpljenje, tu je ipak sačekao.Sačekao je da njegova Japančica poraste. U tišini je sačekao, i sam kaoneki školarac; čekao je tako što je povremeno svraćao do njenog ujaka,samo da bi je video.

Isprva, kad je shvatio da je voli, ljutio se na sebe. Ne sme sebi dadozvoli takvu slabost. Ionako može da ima svaku i sve žene i da ih posleodbaci. To ga je i rasrdilo, to što neće da ona bude njegova, pa ni da ještiti, da bude njen prijatelj: nije hteo čak ni da je voli. Šta onda hoće odte proklete Japanke? Tako se on tada pitao. To što je osećao bilo jeporažavajuće za njega. Samo su mu dve reči navirale u vezi s tim:neizbežno i bezuslovno.

Uglavnom, poludeo je za njom, ili je barem tako hteo da to sebirastumači, ali se zbog tog ludila koje i nema tumačenje nije osetiomučenikom niti bespomoćnim. Naprotiv, sa osećanjem olakšanja jer ga jeto zapanjujuće ludilo održavalo u životu kao požar koji se hrani vetrom,prepustio se lirskom raspoloženju koje dotle nije ni slutio, a sa osećanjem

miline izvan stvarnosti prepustio se i Taimacu kao savršenstvu kakvogmuzičkog dela koje je neki genije napisao, a koje izvodi virtuoz.

On, već napola truo ali koji se na to nije žalio, vide kako ga tadevojčica gleda kao što ga niko nije dotle gledao. Ona ga je gledala kaoda u njemu vidi plemenito biće. Naravno da zna kako stvari stoje: onnikad nije bio niti će ikada biti plemenit. Ali prepoznavanje takvebezazlenosti u nečijem pogledu potpuno ga je na kraju razoružalo. I onavoli njega.

Od tog trenutka ne bi prošao nijedan dan a da ga nešto ne podseti damora da misli na nju, kao što je inače na nju sve vreme i mislio, i takodvanaest godina. Nije žurio. Za prozaična pitanja imao je sve ostale. Onaje bila druga priča. A sada su, najzad, bili zajedno.

Kod kuće, kad su stigli, predali su se ljubavnom zanosu bez ikakvihprenagljivanja, već opušteni, sa umećem grnčara. Ona ga je tomenaučila. Umeće ljubavi je umeće sporosti i raspoznavanja. Ni blage veze siskustvima iz njegovih javnjaka; ništa ni blizu onoga s crnkinjama kojemaltene nasmrt izudara pošto se prethodno zadovolji. Sa Taimacu jeotkrio drugačiji način vođenja ljubavi i osetio se razoružanim. Ljubili suse, milovali, uzajamno se otkrivali u plesu na postelji uz nežnododirivanje - Bru je čak žalio trenutak same penetracije. Po prvi putpotpuno spokojstvo bez ograničenja zamenjivalo je životinjskuneodložnost. Osećao je da bi mogao sve da napusti i da je, kao školorac,zapita da li bi pošla s njim na pusto ostrvo. Spreman je bio da izgovarastvari o kojima nikad ranije nije razmišljao; gomilu gluposti bez ikakvogsmisla; bio je gotov da joj na primer kaže da je ludo voli, da je on, inače,kriminalac i zlikovac, ali da je spreman da sve to ostavi te da s njom živigde god ona poželi, vo vjeki vjekov; da mu je dovoljno da je gleda, da jevidi nasmejanu, da je pomiluje po kosi, da čuje njen glas, da bude porednje, stalno, stalno, stalno. Nešto od toga joj je jednom valjda i rekao,iako se tada osetio kao potpuna budala. Ali, bilo mu je svejeđno. Ona jesvet, a on je spreman da ga obiđe, ako mu ona ostavi prostora.

- E, jesi lud, Žauma - rekla bi mu tada Taimacu, nasmejana dok ga jegrlila.

Da, lud je. Ali ako je to slatko ludilo ljubav, spreman je da da sve štoima da se ona nikad ne završila. Taimacu je besmrtnost.

- Moram da idem - rekla je Taimacu.- Zar već?- Posao me čeka.- Posao? Kakav posao? Zar nije veoma kasno?- Na čemu smo? Da li je prerano, ili opet prekasno?

Bru se nasmešio.- Idi ako treba, posao ćeš ionako svakako završiti.- Volim te.- A ja tebe ne.- Ne?- Ja tebe ljubim.Taimacu se oblačila dok on nije prestajao da je, zadovoljan, gleda.

Onda je ona ušla u kupatilo.Potom je zazvonio telefon. Jurij. Čeka.- Imaš li je? - upitao je.- Imam. Ali je jedan od mojih riknuo.- Pet minuta. Sačekaj me.I spustio je slušalicu.Šta ga briga što je tamo overen neki j... Rus?

40.Na kraju su odlučili da Alvaru ispričaju sve što im se dotle dogodilo,

Migel je verovao da će njegov drug umeti da im ukaže na neki putokaz.Ionako ništa nemaju; ništa ne znaju; nikud nisu odmakli. U stvari, jedinosu otkrili da je trku otpočela kornjača, i da im je od tog časa preostalošest dana da zaokruže nekakav plan, nekakvo proročanstvo. Od tih šestdana već je četiri prošlo i ostaju im svega još dva. Zaista im se žuri.Vreme ističe, za dva dana. Ne mogu to vreme da gube. Posle događajana parkingu više nemaju izbora i ne mogu da biraju šta da se ispriča; štane. Sve su izgubili, i svesku i igru. Srećom, imaju kopiju koju im jenapravila Taimacu.

U knjižaru su stigli još pre pola sata. Knjižara je bila smeštena namalom prostoru u ulici koja se Mariji učinila kratkom i senovitom, dakle uulici Frašusa; ušli su onamo iz San Pera Mes Baša pošto su kola parkiralina Viji Lajetani.

Stražnji deo knjižare bio je, međutim, znatno veći. Tamo je Alvarodržao svoje svetilište. Prostorija je inače bila bez ijednog prozora. Svačetiri zida bila su prekrivena drvenim policama pretrpanim knjigama, odkojih su mnogima bile istrgnute stranice, a sve zajedno bile suraspoređene maltene kao da su pretrpele brodolom. Vrata pri dnu, nasuprotnoj strani od izlaza iz lokala, izbijala su na uzani hodnik koji je opetizbijao na nekakav umivaonik i jedan sobičak, opet bez prozora. Taprostorija je zapravo bila neka vrsta skladišta. Tamo je knjižar imao svojradni sto od pocrnelog drveta, prepun antikvarnih knjiga, rukopisa, starihmapa, pergamenata i svitaka koji su boga molili da ne završe na podu.Računar je stajao sa strane, a u nešto raskrčenijem kutku ulubljeni globussa metalnim alkama koje s opisivale putanju pet planeta. Pored radnogstola stajala je sofa sklona padu, stočić sa požutelim časopisima,plastičnim čašama, ostacima hrane i ispražnjenim kesicama čipsa. U uglufrižider i mala polica na zidu koja je nekako uspevala da se izbori stežinom mikrotalasne pećnice, kao i mali uređaj za kafu.

- Izvinite zbog nereda... ali može se reći da ja zapravo živim ovde.Alvaro je pokupio čaše, prazne boce i ostatke hrane. Otvorio je frižider

i izvadio nekoliko piva. Pošto sve troje nije moglo da stane na sofu,knjižar je otišao u radnju po stolicu na rasklapanje.

Marija je u nekom trenutku opširnog objašnjenja osetila

uznemirenost, ali Migel je imao poverenja u svog prijatelja. Bilo je većkasno kad je Alvaro uzeo reč, pošto su prethodno pomenuti Gaudi,templari, čuvari Morije, masoni i čitav niz stvari koje su i sami pokušavalida povežu dok su slušali o njima. Izgledalo je kao da je Alvaro dobroupućen u Gaudijeve veze s nekim tajanstvenim likovima iz svoga doba.Među pojedinostima koje je Alvaro izložio oboje su posebnu pažnjuobratili na nesvakidašnji susret kojem je Gaudi prisustvovao na nekommestu u Oksitaniji. Onamo je stigao preko Izletničkog centra, a s njim jebio veliki pesnik Žuan Maragalj, njegovprijatelj. Izletničkom centru,osnovanom krajem XIX veka, pripadale su živopisne ličnosti toga doba,kao što su Ljuis Domenek i Muntaner, Fransisko Ferer i Gvardija, AnselmoLorenso i Eliseo Raklus, geograf, anarhista i slobodni zidar.

- Fulkaneli, poslednji alhemičar - svakako ste čuli za njega - bio je višeputa u Barseloni. Kao što pretpostavljam da znate, njegovo pravo ime jeŽan-Žilijen Šampanj; rodio se u maloj seoskoj zajednici na nekihdvadesetak kilometara severno od Pariza, u Vilije le Belu. U Parizu jeumro 1932. godine u najvećoj bedi. Kako rekoh, u Barselonu je došao uviše navrata, ali ga Gaudi nije upoznao u gradu, nego preko zajedničkogprijatelja, arhitekte Viole-le-Dika. Susret se odigrao u Oksitaniji. Gaudi jedo smrti čuvao radove Viole-le-Dika, koji je, kao što znate, radio narekonstrukciji gotičkih katedrala. Neizmerno mu se divio. Fulkaneli je biou prisnim prijateljskim odnosima i sa njime a i sa Gaudijem. Nemamnikakve nedoumice da su sva trojica bili majstori ar gota.

- Ar got? - upitao je Migel.- Da, oni su dobro poznavali taj izgubljeni jezik... Alhemičar Fulkaneli

je odgonetnuo jezik isklesan u kamenu... Gaudi je hteo da ode dalje i toih je razdvojilo, upravo kada je počinjao da posvećuje svoj život SagradaFamiliji.

Pošto se činilo da se rasplinjava, pre nego što je prijatelj nastavio,Migel ga je bez okolišanja upitao:

- Sve je to lepo i krasno. Ali, šta mi tražimo? Šta misliš da je Gaudidao njenom dedi?... Pod pretpostavkom da imaš neku predstavu o tome.Nije nam ostalo mnogo vremena.

Alvaro je zaćutao. U sobi je bilo malo svetlosti. Stona lampa najednom kraju, antikvarni komad sa isprepletanom zmijom, jednimkaducejem. Mariji nije promakao ni taj ni mnogi drugi detalji u tojneobičnoj sobi.

Alvaro je i dalje ćutao. Polako, kao da započinje neki obred, ustao je,otvorio frižider, video je znatiželjno lice svog prijatelja Migela i njegovedevojke Marije u iščekivanju nekog odgovora... Svaki put kad bi vlasnik

knjižare otvarao frižider da izvadi još piva, svetlo bi ih načas zaslepilo...Uzeo je tri limenke i onda se naglo okrenuo. Sad se široko osmehivao,njegove oči su iskrile. Zatvorio je frižider pokretom glave, i dok su njihdvoje još bilo zaslepljeni usled kratkotrajnog bleska iz frižidera,značajnim glasom je rekao:

- Omfalos... Nemam nikakve nedoumice.- Šta?- Ugaoni kamen, Pupak sveta. To je ono što je Gaudi predao tvom

deđi. Zašto? Pojma nemam.- Možeš li, ipak, da nam to malo bliže objasniš? - upitao je Migel.- Kamen je u mnogim kulturama simbol božanske moći.- Jeste, koristimo ga za pravljenje oruđa i alatki, baš i ne vidim šta je

tu božansko - rekao je Migel zbunjeno.- Kamen je prva faza ljudske kulture. Ali ja ti nešto drugo govorim.

Zidanje verskih građevinavelikimkamenim blokovima, poput menhira,dolmena, sa kamenim krugovima i prosečenim avenijama od kamenihblokova, potiče još od nekih 6.000 godina pre Hrista. Na drevnom Istokukamen je bio znak božanskog prisustva i njemu su prinošene takozvanežrtve ljevanice.

- Krv?- I ulje... Kamen je postao oltar, Betel ili Božja kuća.- Dobro, ne sumnjam u tvoje znanje... Ali to je čisto mitsko

razmišljanje, to su mentalne konstrukcije koje ljudi...- Dopuštaš mi da nastavim - oštro ga je prekinuo knjižar.Migel je podigao glavu i Alvaro je sporim glasom nastavio izlaganje...- U Izlasku, Drugoj knjizi Mojsijevoj, 20, 25, kaže: „Ako li mi načiniš

oltar od kamena, nemoj načiniti od tesanoga, jer ako povučeš po njemugvožđem, oskvrnićeš ga“.

- U redu, sada znamo nastanak oltara. Ali, šta mi tražimo?- Ne budi nestrpljiv.- Pusti Alvara da nastavi s kamenjem, pretpostavljam da hoće nekud

da nas povede - rekla je Marija, zaista poneta svim onim što im je Alvarogovorio.

- Malo strpljenja, dragi moj. Ono što hoću da ti kažem jeste da jekamen konstanta u ljudskoj istoriji, u svim kulturama, i da će namnjegova simbolika i njeno tumačenje pružiti ključ koji tražimo. Drugo jepitanje kako i gde. Ali, kao što sam rekao, osim u nadgrobnimspomenicima, kamen ima ulogu i u starim ceremonijama krunisanja, naprimer u vidu prestola. Na Tari, na staroirskom Teamhair - Taur, brdu uIrskoj, nalazi se „kamen“ sudbine. Tu su bila i dva kamena tako blizu

jedan drugom da ruka nije mogla proći između njih. Ali ako bi ta dvakamena prihvatila izabranog budućeg kralja, onda su se pred njimrazdvajali i puštali ga da prođe svojim kočijama. Legenda o kraljuArturu... mač Ekskalibur poboden u kamen... Neki preistorijski dolmeni uBretanji bili su, kako se verovalo, nabijeni energijom, pa bi nerotkinje,sedeći na njima, poprimile snagu začeća iz kostiju majke zemlje. Toplotatog kamenja simbolizuje životnu energiju koja omogućava stvaranjeporoda. Ukratko, u nekim kulturama kamenu je pripisivano svojstvoskladištenja snage zemlje i smatralo se da on može da je prenese udodiru s ljudima. Sad ćemo malo da sažmemo vremeplov. Dolazimo doslobodnog zidarstva, u čijoj simbolici „grubi kamen“ koji još nije stekaooblik predstavlja stupanj šegrta. Ali cilj je tesani kamen koji se tačnouklapa u veliko zdanje Hrama čovečanstva. Ta simbolika potiče još odsrednjovekovnih katedrala, u kojima je obrada kamena bila odprvorazrednog značaja. Majstor kamenorezac često je ostavljao svoj znakkod spoja na svodu. U svetu alhemije lapis philosophorum tzv. kamenmudraca, ili mudrosti, simbol je krajnjeg cilja drevnog nastojanja da se uzpomoć tog kamena neplemeniti metal pretvori u zlato.

- Ali to nije ono što tražimo.- Nije. Nije to bila velika Gaudijeva tajna.Knjižar je zastao.- Proročište u Delfima je najvažnije svetilište antičkog sveta i ono se

nalazi na mestu koje se još od pamtiveka smatra svetim.- Da, bilo je posvećeno Apolonu koji je oličavao ideju večne mladosti,

lepote, harmonije i ravnoteže. Njegovo najrasprostranjenije ime bilo jeSvetlonosni Feb - uskliknula je Marija.

- Odlično, vidim da si dosta verzirana u grčkoj mitologiji. Dakle, uDelfima se nalazio Omfalos, predstavljen pupčanim kamenom koji je biosredište sveta.

- Pod stražom strašne zveri.- To je piton, zmija, odakle i potiče Pitijino ime. Pitija je bila vrhovna

sveštenica sibila i delfijska proročica. Da bi se toga domogao Apolon jemorao da svojim zlatnim strelama ubije pitona. - Knjižar je načinio pauzu.- Vi ćete morati da savladate čudovište da biste postigli svoj cilj.

- Omfalos - ponovio je Migel.- Da, ali onaj koji odgovara našoj tradiciji...- Sad te ne razumem... I u našoj tradiciji ima...?- Ima, Migele... Piše u Jevanđelju po Mateju... Konkretno, u glavi 16, u

18. versetu... Tu je sažeto sve što je Crkva kao institucija... To jepoglavlje posvećeno pripremi Hristovog stradanja, pasije, kada Isus

svojim učenicima otkriva koja će biti njihova misija na zemlji. Isus jesvoje učenike upitao, sećate se, „Ko sam ja?“. Neki odgovoriše da je onprorok; samo je Simon, Jonin sin, tačno odgovorio... Sve se to desilo uKesariji Filipovoj, u podnožju planine Hermon...

- Jeste, sad se sećam jedne stranice koju nam je Taimacufotokopirala... Bila je neka rečenica u kojoj se nešto kaže o planiniHermon, o Kesariji Filipovoj...

- To je vulkanski predeo... Na severu današnjeg Izraela...- Ali, šta se tamo desilo? Šta kaže Jevanđelje?Alvaro promeni izraz lica.- Petar je bio jedini učenik koji je Isusu kazao: „Ti si Hristos, Sin Boga

živoga.“ Isus njemu onda reče: „A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovomkamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati.“

- Hristos je Petru predao kamen da sazida Crkvu? Izvini, Alvaro, alimislim da to Crkva u stvari shvata simbolički...

- Reči i još reči... Vladaju umećem govora... prikrivaju, zaklanju izavela... Ali reč krije kamen, tamo se čuva tajna. To je jedna od enigmikoju je Fulkaneli otkrio u svom delu... Treba ubiti reč da bi se otkrilaistina. Crkva kao institucija pospešila je, ili dopustila, da kruže mnogimitovi, legende o svetom Gralu, o Hristovim svetinjama, o čavlima, oSvetom pokrovu... kada bismo sakupili sve drvene delove krsta na koji jeHristos razapet, a koji su rasuti po katedralama, crkvama, isposnicamagde se čuvaju relikvije i predmeti dubokog poštovanja, verovatno bismomogli da napravimo čitavu kuću... Longinovo koplje... Bezbroj svetinjasvetaca i anđela kojima se ljudi klanjaju takođe se ljubomorno čuvaju,pokazuju se na povorkama... Vatikan se ne suprotstavlja tome, ondozvoljava sve ove manifestacije koje bi se čak mogle smatratipaganskim... Zauzvrat, kroz vekove umeo je da sačuva svoju pravu tajnu,iz koje izvire čitava njegova moć... Kamen, iz njega izvire prava moć, širise po celoj Evropi, grana se, raste... Hramovi, svetilišta, isposnice...Katedrale... Najveća tajna hrišćanstva jeste ona koja nam je najbliža,pred očima, ali ona je sačuvana, prekrivena rečima... Ko bi mogao i dapomisli da...?

- Da jedan običan kamen... - rekla je Marija začuđeno, upadajući u rečAlvaru, no on je odmah nastavio dalje:

- Jeste, koji je sam Isus dotakao svojim rukama... Na tom kamenusazidaću svoju Crkvu... I tako je i bilo... To je centar sveta.

Knjižar je promenio ton glasa. Marija je primetila nešto neobično kodnjega kad je rekao:

- Temelj naše vere i kulture Zapada. Sveti kamen. Rimska vlast se

potrudila da sačuva Hristovu tajnu, tajnu koja je zapisana u Jevanđelju,jasnim i preciznim rečima, bez dvosmislenosti, bezparabola... Nisu,međutim, umeli da je vide pa je Petar sazidao Crkvu na pogrešnimtemeljima i u hrišćansku veru posejaše mržnju i krv. Da je svetinja izbilana svetlost dana i da je greška ustanovljena, Crkva ne bi vladala... Dvehiljade godine vlasti na zemlji. Nijedna država, nijedno carstvo, akoizuzmemo Egipat, nije se tako dugo održalo. Pri tom, danas nema vojsku,još manje nuklearno naoružanje... Samo putem reči, iz jednog sićušnoggrada, Vatikan uspeva da se razgrana po celom svetu... Znali su dasakriju tajnu koja nam je svima pred očima, koju možemo da dotaknemorukama. Reč je veo... I u Meki, središtu svih velikih religija sveta, tačnona severoistočnom uglu Ćabe, smešten je čuveni crni kamen, još jedanpogrešan kamen koji je svet polio krvlju. Ortodoksna verzija kaže da suga Ibrahim i njegov sin Ismail postavili u Meki posle potopa; ima,međutim, i onih koji kažu da ga je neka sufistička sekta postavila namestu gde mu se sada svi muslimani klanjaju.

- Alvaro, stvarno mislim da je sve to izuzetno zanimljivo, ali, opet, i toje još jedna legenda... No, neka bude i tačno. To onda znači da je onajkamen u Kesariji Filipovoj, u podnožju svete planine Hermon, skriven...Onda bi trebalo tom kamenu što ga je Isus dotakao kada je apostolimaotkrio koja treba da bude njihova misija na zemlji, da pripišemo posebnasvojstva...

- Natprirodna? A šta je natprirodno? Ono što nauka, razum,matematika, proračun... još nisu otkrili? - rekao je Alvaro pomalo jetko.

-To je jedno objašnjenje... To je ono što imamo.- Da, da... Sud inkvizicije je mnogo znao o tome... i Galilej je to

znao... Poduži je spisak učenjaka spaljenih na lomači. Ali, objašnjenje, dakažemo mitološko objašnjenje, u stvari ništa ne znači. Pitanje glasi šta jeza nas natprirodno. Zar nije sam svet, priroda, zar nije život, put tajnikoje tek treba otkriti, zar nije i to sve natprirodno... To je paradoks...Zapravo, šta mi znamo? Misliš li da ima neki smisao ako se matematičkipredskaže smak sveta? Prema uglednim naučnicima i astronomima,unutar broja dignutog na stepen konkretnih godina koje se moguizračunati, svemir će nestati... Uslediće entropija, savršena ravnoteža...Neće biti nijednog nebeskog tela, ni planeta ni zvezda... ništa... ničega...Svemir pretvoren u beskonačnu supu protona... Misliš li, Migele, da to imanekakvog smisla? Ja mislim da nema. Štaviše, mislim da je put kaništavilu, rastvaranje, najnatprirodnija stvar koje se u poslednje vremenaučnici drže kao dokazane i proučene činjenice.

Migel nije hteo da raspravlja sa Alvarom kao neki drveni advokat.

Njegov prijatelj je nastavio:- Prema drevnom predanju kamen iz Kesarije Filipove pao je u

zaborav, odbačen je sa omalovažavanjem. Petar je sazidao HristovuCrkvu na simboličnom kamenu. Veliki graditelji svih religija prešli supreko pravog kamena i tako je on dugo ostao zaturen. Dok ga čuvari kojisu išli za njim i tražili ga nisu najzad i našli...

- Stabla Morije - šapnula je Marija.- Tako je.Alvaro je ustao i, pogleda izgubljenog na nekoj neodređenoj tački na

tavanici, okrenut njima dvoma leđima, rekao je:- Sedmorica vitezova Morije, nekadašnji čuvari Solomonovog hrama,

bili su prisutni kad je Isus Nazarećanin napravio skandal i poizbacivaotrgovce i menjače iz hrama. Morije su pošli za njim i on im je otkrioproročanstvo, konačno razaranje Solomonovog hrama i...

- Zidanje nove Crkve... - prekinuo ga je Migel.- Tačno. Pravi Hristov plan... Isus je u Kesariji Filipovoj svojim

učenicima otkrio koja je njihova misija. Petru je predao svetinju. Rekaomu je, uzmi, vidiš, na tom kamenu ću sazidati svoju crkvu. Isus je znaoda Simon, onaj što je bio plahovit i jedini među njima rekao da je Isusmesija, u tom trenutku velike napetosti nije mogao da razume pravuporuku. To je bio jednostavan svet, to su bili ribari, još nisu bili primili darDuha Svetog. Nisu shvatili da kamen uopšte može da bude važan. Da imje dao dragi kamen, ili neko oružje... ali običan kamen. Isus je uvekgovorio u parabolama, iznosio je primere, pa je Petar pomislio da su rečikoje učitelj izgovara samo jedan simbol. Pomislio je da mu Isus govori opotrebi da se sagradi crkva čvrsta kao stena, ali nikad nije pomislio da jeonaj kamen u njegovim rukama bio sama energija.

- Onda znači da kamen...- Mislim da si uhvatio suštinu, Migele. Kako bi u tom trenutku znali da

njihov voljeni učitelj Petru predaje ugaoni kamen? Kako su mogli dazamisle da je taj najobičniji kamen pravo blago, temelj, osnov novoghrama?

Tada se umešala i Marija:- Da razjasnimo... Hoćete da kažete da nijedan apostol, da čak ni

Petar nije razumeo Isusa Hrista?Alvaro ju je pogledao sa blagom ironijom u osmehu.-To je ono što kaže predanje. Kamen je ostao tamo u Kesariji

Filipovoj. Isus je to znao. Znao je da ti jednostavni ljudi, njegovi učenici,još nisu spremni, još ne mogu da razumeju poruku sadržanu u običnomkamenu; za njih je Mesija bio moć, za njih je on bio sve... Hristos je znao

da će ti ljudi proneti svetom njegovu poruku, da će svet pripremiti zapravi dolazak, koji će se zbiti izgradnjom pravog hrama... Dve hiljadegodina posle žrtve na krstu. Oni, njegovi učenici, pa i sam Petar, vukli suna svojim leđima taj veliki teret, možda je to bio preveliki zahtev za njih,možda svet još nije bio spreman...

- A čuvari Morija? Šta se desilo s njima? - upitao je Migel.Alvaro se naglo okrenuo prema njemu:- Oni, da. Legendarna Stabla Morije... oni su potražili mesto...

Vekovima su ga tražili. Znali su da moraju da budu pripravni, da održeupaljenim plamen koji gori preko hiljadu godina. Isus im je izložio plan,oni su znali kada će naći tajnu... Kada vojske krsta uđu u Jerusalim...

- U doba krstaških ratova... - rekla je Marija veomaiznenađena.-Tako je. Čak se pominje jedan datum... 1126. Jedan sufi, jedan

asketa ga je našao, možda putem božanskog otkrovenja, tek, kaže se daga je jedan anđeo poveo do tačnog mesta i da mu je vatrenim mačempokazao kamen. Sufi ga je čuvao do dolaska Morije... Potom se kaže daje kamen prenet u Evropu, čak se veruje da su u nekom trenutkuvitezovima Morije pomogli i templari... Ali su vitezovi s krstom na grudimanestali... Svetinja je ostala zaboravljena na nekom mestu na juguKatalonije. Naposletku, kamen je prenet na svetu planinu Munsarat...Gaudi ga je našao, ili, bolje reći, predat mu je kad je započeo gradnjuhrama... Gaudi jepostao jedan odvitezova Morije iz prošlog veka. Njegovzadatak je bio da kamen postavi na nekom mestu nove Crkve... Ključsvoda? Niko to ne zna... To je kamen koji je Gaudi pre smrti predao tvomdedi. To, dragi moji prijatelji, vi tražite. Gde je tvoj deda sakrio kamen?

Alvaro je svoje prodorne oči uperio prema Mariji; oči su mu zasijalekao žeravice kad je ona postavila pitanje:

- Htela bih da ti verujem, ali... Sve mi je tako besmisleno...Hrišćanstvo, Rim, širenje jevanđelja, moć... Sve to na temeljima ničega...Carstvo koje počiva na ništavilu? Ratovi, smrti, nesreća, vekoviuzajamnog klanja među verama. Među hrišćanima, muslimanima iJevrejima... Moć ljudi, iskvarenost... To nije mogla da bude, to ne možeda bude prava Hristova Crkva, njegova poruka ljubavi i skromnosti...Kako se može ubiti na hiljade ljudi i žena u ime Boga koji propovedaljubav, mir, razumevanje? rekla je Marija poneta srcem. Ali Alvaro ju jeprekinuo.

- Znam da ti zvuči i suviše fantastično... Znam. Možda i više od toga,ali među muslimanima, a islam, zna se, spada u religije sa najviševernika na svetu, takođe ima naučnika, žena i muškaraca zdravograzuma, koji razmišljaju manje-više kao i hrišćani, ima mudrih, pametnih

ljudi, nesklonih praznoverju... A oni obožavaju jedan kamen, Ćabu, simbolmoći, središte islamskog sveta... Pravilo je čak da ga vernik makarjednom obiđe na hodočašću... Areč je o kamenu... Legenda? Misterija?Izmišljotine, uobrazilja...? To prepuštam vama, vi ste me pitali i ja samvam prosto izneo ono što znam... Ali od svih izgubljenih svetinjahrišćanstva, možda je upravo ta najsuvislija, najrazumnija. A ima i jošnešto...

Nastala je napeta tišina. Onda je knjižar rekao:- Neki kažu da je to Sveti Gral, drugi veruju da je tamo pravo

jevanđelje koje je napisao Hristos... Svi isto traže... Moć. Verovatno imaljudi spremnih da ubiju da bi se dokopali tog kamena.

41.Starac, koji zajedno sa krevetom nema ni četrdeset kilograma iako

prikopčan na mali milion aparata, pažljivo ga je saslušao. Tokom čitanja,povremeno bi se iz starčevog grla oteo škripavi jecaj. Tada bi se ŽaumaBru zaustavio, ali starac bi mu davao znak da nastavi. Bru je dovršiočitanje beležnice.

Usledila je duga tišina koju je ipak starac prekinuo.- Moraš da je predaš Asmodeu, on će već znati šta će s njom.- To je njegov bajni kamen, zar ne, oče?- Zlo i naopako! U kakvom mi to svetu živimo! Omladina više neće

ništa da uči pa i da nauči, slepci vode druge slepce i stropoštavaju ih nizprovalije, ptice se usuču i pre nego što polete, a...

- Oče, pustite sad citate, ta i ja sam čitao Ime ruže.Živi leš, čije je lice ulivalo strah pošto je izgledalo kao da ima sve

godine ovoga sveta, najmanje, pokušao je da se uspravi.- Ostao sam u životu samo da bih video kako moj neprijatelj napušta

ovaj svet. I da budem siguran da se njegov plan neće ostvariti. A sad smotako blizu...

- Da li je to vredno novca?- Novac, novac! Zar te ničemu nisam naučio?- Da, oče, svemu. Čak sam poslove naučio da vodim bolje od vas.- Nisam te ja naučio vođenju poslova! Naučio sam te jednoj filozofiji

koju si ti odbaco! Mogao si da postaneš moj naslednik.- Već jesam: ja sam vaš naslednik.- Ne, nisi ti moj naslednik. Nisi hteo da budeš novi Asmodeo, moj

pravi naslednik.- Gluposti, oče! Zar ste stvarno pomislili da ću gubiti vreme oko te

blesave sekte? Dovoljno već činim što izđržavam tu šašavu bandu koja jegodinama bila pod vašom komandom. Svet se promenio.

- Svet se uopšte nije promenio, budalo jedna. Osim što danas ni u štane veruje, osim u još veće gluposti. To je večita borba između svetlosti imraka. A ti si zloća bez traga moralnih načela. Nisi uopšte shvatio da zlo,kao suprotnost, jeste filozofija, način da se svet sagleda, način da se onpromeni. Jer ionako ne valja. Mi smo tu da bismo opovrgli protivnika.Činio sam zlo jer mi je to u prirodi, a ti zato što od toga imaš koristi.Promašio sam kao otac jer nisam uspeo da uobličim tvoje biće; nisam

uspeo da te naučim sagledavanju svetlosti iz mraka.- Oprostite, oče, ali to su puka naklapanja. Moram vam inače reći da

ja radim što mi je volja, kad me je volja i kako mi je volja. Mogu dauzmem i oduzmem bilo čiji život, i da sa njime uradim što god mi seprohte. Čak mogu da zavijem u crno gomilu ljudi, samo ako mi se takoprohte. Oče, moćan sam, vrlo sam moćan. Mogao bih ovu zemlju dakupim dvadeset pet puta, i još bi mi para preteklo da otkupim ostatakkontinenta. Nemojte sad vi meni tu s nekim đavoljim pričama! Đavo samja! Mogu da izađem na megdan bilo kom čoveku, ako ima u tome razlike,i nečastivom!

- Ma, to je isto i Odisej uradio. Pa mu je bilo potrebno mnogo godinada se vrati kući.

- Bog ne postoji, kao ni to neko zverče koje vi obožavate. Šta biste,oče, hteli? Da nataknem kapuljaču kao i sve ove vaše budaletine?

Starac nije odgovorio. Sa sinom je već o tome bezuspešno razgovaraobezbroj puta. Sin je odbio da mu bude naslednik. On je morao da izaberedrugog Asmodea među ćlanovima Konzole. Takav promašaj kao oca nećenikad moći sebi da oprosti.

- Zašto onda nisi pristao da me smeste u bolnicu?- Ovde imate sve što vam je potrebno. Ceo jedan sprat samo za vas,

sa svim lekarima i potpunom uslugom. Makar i kao senka senke, vi ste,oče, hteli i dalje da živite. To sam vam i omogućio: da budete i dalje uživotu.

- Jeste. Redovno me obilaziš. Zašto?- Hteo sam da čujem kako se trune.Starac se nasmejao.- Vidim da nije sve izgubljeno. Biće nešto odtebe. Pravi si kučkin sin.- Kao i vi, dragi oče.- Idi sad. Idi, i predaj svesku Asmodeu.- Mogao bih i da je prodam.- Nećeš valjda!Sprave su pojačale pištanje i starčevo lice se skupilo. Bru se slatko

nasmejao; pogodio mu je slabu tačku. Otac mu se prevrnuo medučaršavima, njegov izraz je ispoljavao slepu mržnju, zajedno sa osećanjempotpune nemoći što je u tom umirućem telu, i što ne može sina dazadavi.

- Mislim da će Vatikan to dobro platiti.- Nećeš, valjda, tako nešto!- Neću, oče, naravno da neću. Vama sam obećao da ću naći svesku, a

ja uvek ispunjavam obećanja.

42.Žauma Bru je sačekao. Asmođeo samo što nije stigao. Već je bilo

veoma kasno ali je posluzi rekao da očekuje jednu posetu i da je uvedučim stigne. Pustio je disk da bi čekanje bilo prijatnije, seo je na omiljenufotelju pošto je sebi nasuo konjak i namestio bežične slušalice.

Nije mogao da prestane da misli na starca koji živi na gornjem spratu,okružen čitavom armijom lekara i bolničarki samo za sebe. Kako možetoliko dugo da izdrži? Ne poznaje nikoga sa tolikim brojem oboljenja itako žalosno fizički propalim. Ali ga uopšte nije žalio. Duboko ga jemrzeo, zato ga drži u blizini. Još kao dete ga se plašio. S vremenom muje izgled lica postao tako jeziv da bi se i sam Dorijan Grej prestravio. Alisad ga se ne plaši. Ne više.

Bru se setio da ga je jednom i voleo. No njegov otac ne prihvatanikakav znak nežnosti ili privrženosti. Uvek ga je grubo terao od sebe.Tako nešto je za slabiće. Muškarac ne sme nikoga da voli, jedino sebesamog. Postupao je s njim kao sa psom kojeg je počeo da zove Bitru. Pasje prestao da se umiljava.

Isto se desilo i s majkom, koja je poludela i završila u ludnici. Nikadnije dozvolio da je poseti.

- Ona je luda, a ludaci ne pripadaju našem svetu. Zaboravi je, tinemaš majku.

Ali, ipak je imao majku i ponekad bi je obišao. Tajno. Ona ga,međutim, više nije prepoznavala. Bilo mu je dvadeset godina kada jeumrla, već zaboravljena, u sobi natopljenoj alkoholnim isparenjem.

- Sahranite je - rekao je otac kad su ga preko telefona izvestili o smrti.Odmah je spustio slušalicu. Nije mu dozvolio da ode na sahranu.

Isto tako, nije uspeo da stekne prijatelja.- Prijatelji nas oslabljuju. Moramo da saslušamo njihove probleme, da

im se nađemo, da provodimo vreme zajedno, da im čestitamo, da impošaljemo neki poklon kad dobiju decu, da čujemo njihovo političkoopredeljenje. Dovoljno je imati saradnike ili ljude koji služe.

Za vreme studija u Londonu primao je novac, ništa više. Otac ganijednom nije zvao, a kamoli posetio. Pošto je diplomirao i vratio se kući,njegovog oca nije bilo u njoj. Kad je ušao u svoju sobu, zatekao je u njojdve prostitutke i ceduljicu. „Lepo se provedi.“

To je i uradio. Nije bio spreman da protivreči ocu.

Ali otac je bio u pravu. Taj spartanski život na kraju ga je ojačao.Kada mu je otac pomenuo da je na čelu neke čudne organizacije kojavekovima traga za najvećom svetinjom hrišćanstva i da su suprotstavljenisedmorici vitezova koji se takođe ovekovečuju kroz vreme, nije odoleo pase grohotom smejao ocu pred očima. Otac se razbesneo, ali je već bioostario i nije mogao protiv sina. Sina uopšte nije zanimala čitava tasmejurija. Sasvim mu je bilo svejedno da li je Gaudi bio vitez Morije ilikošarkaš. Ne veruje ni u Boga ni u đavola. Dovoljno ima godina da bigubio vreme oko paranormalnih pojava.

Mislio je na sve to kad je otvorio oči i video ga pred sobom. Bru skideslušalice.

- Kako si ušao?Maskirani nije odgovorio na njegovo pitanje.- Nije trebalo da radiš na svoju ruku - rekao je.- Šta se krije iza te maske? Smešan si ovako. Skini je, ionako smo

sami. Voleo bih da ti makar jednom vidim lice, mada slutim da nije baškao u Adonisa.

- Malo poštovanja, moliću. Nije trebalo da radiš na svoju ruku -ponovio je.

- Ma, ko tebe plaća? Da se ne zavaravamo. Ti meni duguješ, osimostalog, i poštovanje. Ja te finansiram, tebe i tu tvoju družinu udarenih umozak. Morao sam ja da se pobrinem za tu svesku jer su ti tvoji totalninesposobjakovići.

- Šta znaš o beležnici?Bru ga nije udostojio odgovora.- A tvoja Japančica? Šta ona zna o beležnici?- Nemoj u to da je uplićeš. Osim toga, ona nije moja Japančica. Samo

pažljivo, jesi li me razumeo. Nemoj da je uplićeš, inače ću ti iščupati tutvoju pokvarenu dušu pa ću je baciti psima.

Bru je ustao i uzeo svesku koju beše ostavio na polici.- Na ti.Maskirani ju je uzeo.- Idi do moga oca, čeka te - rekao mu je s prezirom koji nije ni

pokušao da prikrije.Maskirani se spremao da pođe.- Idi internim liftom. Neću da te osoblje vidi. Pomisliće da u kući ima

utvara. Da, i drugi put kucaj pre nego što uđeš kod mene.Nema drugog puta, pomislio je maskirani dok se udaljavao. Došlo je

vreme osvete.

43.Taimacu je već neko vreme pokušavala da sastavlja delove slagalice.

Usredsredena u radnoj sobi svog nevelikog stana, povremeno je ustajalada potraži neku knjigu sa polica. Na stolu su bile fotokopije rukopisa iračunar sa nekoliko otvorenih stranica interneta.

Otkad se rastala od svojih prijatelja, i pošto je pažljivo pročitalafotokopije, jedna ideja, još neodređena, nastajala je u njenoj glavi.Taimacu je pokušavala da je uobliči; na tim stranicama i crtežima nalazise ključ za kojim tragaju. Ideja je počela da raste u njoj od one noći kadse rastala od prijatelja, nakon posete rođaka.

Zamišljena, prisetila se broja i simbola što ih otac Honas beše ispisaosvojom krvlju pre smrti. Migel je time bio opsednut. Tačno se sećarazgovora. Ispred prve brojke bio je neki veći znak... Migel misli da je topetica. Razabirao se samo donji, vijugavi deo. Taimacu se usredsredi nato pitanje... „Petica? Ne, verujem da Migel greši... Može da bude nekiznak, možda jedno slovo... Slovo slično broju pet, eto. Veliko slovo...?Izokrenuto latinično c? Kakavbi bio smisao? Ne, ne ide; Migel je baš biosiguran, slovo ili znak sa početka nastavlja se nagore, uvija se... - Ondaje ispred broja stavila drugi znak, najvijugavije slovo latiničnog pisma,slovo S.-S 118.22... Da, može biti. Da vidimo šta će gugl reći...“

U prvom pokušaju nije ništa našla, samo stranice svakakvih statistika,propisa, kataloga... Za trenutak je stala da razmisli. „Moram da stavimneku drugu referencu... Otac Honas umire i upisuje S 118.22 unutarizokrenutog velikog v... Pokušaću sa Honas S 118.22.“

Taimacu se malo trgla kad je videla podatke koji su se pojavili naekranu... među njima i jedna biblijska stranica sa linkovima sa Honasom,ali je tu bilo nešto što ju je iznenadilo: „Pa da ’Psalam’... Psalam 118.22“.Ukucala je to i onda joj se pojavio tekst koji je tražila: „Kamen kojiodbaciše zidari, posta glava od ugla“. Sad je bila veoma uzbuđena i usebi se pitala zašto je otac Honas pred smrt naveo psalam 118.22. Šta jehteo da kaže? To i nema neki smisao. Nastavila je da pretražuje namreži, razne napomene u vezi s tim psalmom, rečenice koje je izdvajala iprepisivala u posebnom folderu. Dobijala je gomilu informacija ali jemorala da vrši odabir; haos preobilja može da je proguta. Nekeinformacije su se odnosile na Dela apostolska, druge na Poslanice svetogPetra i svetog Pavla, pa na samog Isusa, koji i pominje psalam... Posle

dosta vremena provedenog u pretragama, u nastojanju da se ne izgubisred toliko podataka, na sajtu jedne katoličke organizacije naišla je nasledeće objašnjenje:

Simbolika stene nije bio samo igra reči sa Petrovim imenom, negopotiče iz tradicije Starog zaveta, pa čak i pre njega. Kod Is. 28.16čitamo: „Zato ovako veli Gospod: ja mećem u Sionu kamen, kamenizabran, kamen od ugla, skupocen, temelj tvrd.“

Od tog trenutka u glavi joj je nastala nova slutnja, možda čak ihipoteza. Ali još nije mogla da se smatra pobednicom. Potražila je međufotokopijama crtež jedne planine. Dobro je se seća jer je u prvomtrenutku pomislila da je to možda vulkan Fudžijama. Mada, u stvari,najviša i najpoznatija planina Japana nema nikakve sličnosti sa planinomHermon, koji je bio na crtežu. Marijin deda beše nešto napisao na tomcrtežu. Evo, pronašla je! Pronašla je taj zapis. Jeste, crtež, a ispod njegazagonetna rečenica koju beše napisao: „U podnožju Hermona, u KesarijiFilipovoj... Treće živo biće nebeskog obožavanja... 16,18“.

Sada je potražila enciklopediju Espasa-Kalpe da prikupi informacije oplanini Hermon... To je najviša planina Palestine. U stvari, vulkan kao iFudžijama, pomislila je, pa zato i beše privukao njenu pažnju. Premamišljenju geologa, to je najstarija stena u Kani, gde izvire reka Jordan. 'Biblija govori o tom mestu kao o nebeskom mestu uspenja i zato i imaposebno značenje, mistični karakter za sve tri monoteističke religije,dakle za Jevreje, za muslimane i za hrišćane. A Kesarija Filipova jeupravo mesto u podnožju te planine... Za sada je već uspostavila jednuvezu, tako da je nastavila da istražuje... „Da vidimo sad šta znači onotreće živo biće nebeskog obožavanja“. Od tog časa Taimacu je dobila naubrzanju konsultujući razne rečnike i svoj primerak Biblije, ali posle nekogvremena odustala je od takvog načina pa se vratila internetu. Ukucala je„nebesko obožavanje“ i ubrzo joj se pojavilo nekoliko stranica OtkrovenjaJovanovog. Nebesko obožavanje tačno se pojavljuje u četvrtoj glavi.Pročitala ju je u tišini od početka, i kad je stigla do 7. verseta našla jeono što je tražila:

4. 7:1 prvo živo biće beše kao lav, a drugo živo biće kao junac,treće pak živo biće imaše lice kao lice čoveka, i četvrto živo biće bešekao orao koji leti.

Posle toga joj nije bilo teško da shvati da ta četiri živa bića, povezana

sa simbolom, uistinu predstavljaju četiri jevanđelista. Prvo živo biće, lav,jeste Marko; drugo, tele, jeste Luka; četvrto, orao, jeste Jovan, a trećeživo biće, čovek, jeste Matej. Taimacu je bila zadovoljna kao devojčica narođendanskom slavlju: uspela je da odgonetne starčevu rečenicu. Sad jeveć znala da je čovek, treće živo biće nebeskog obožavanja, jevanđelistasveti Matej, još samo da ga poveže sa planinom Hermon, sa KesarijomFilipovom i sa ona dva broja, 16 i 18, na kraju rečenice.

Taimacu je jasno videla: sveti Matej, 16, 18. To je jevanđelski navod:sveti Matej, 16,18. Potražila je u Novom zavetu glavu šesnaest i počelada je čita; nakon 13. stiha srce joj je poskočilo:

16. 13: I kada Isus dođe u okolinu Kesarije Filipove, pitaše svojeučenike govoreći: šta kažu ljudi, ko je Sin čovečiji?

16. 14: Oni rekoše: jedni - da je Jovan Krstitelj, drugi - da je Ilija,a treći - da je Jeremija ili jedan od proroka.

16. 15: Reče im: a šta vi kažete, ko sam ja?16. 16: Odgovori Simon Petar i reče: ti si Hristos, Sin Boga živoga.16. 17: A Isus odgovori i reče mu: blažen si, Simone, sine Jonin,

jer ti to ne otkri telo i krv, nego Otac moj koji je na nebesima.16. 18: A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovom kamenu sazidaću

crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati.16. 19: I daću ti ključeve carstva nebeskoga, i sve što svežeš na

zemlji biće svezano na nebu, i što razrešiš na zemlji biće razrešenona nebu.

Pa da! Jona, na španskom Honas! Sat na računaru je pokazivao tri poponoći. Taimacu ne zna koliko sati već sedi tražeći, ali je najzad to inašla. Još jednom je pregledala sve beleške, psalam 118.22, kamen kojisu zidari odbacili... Isaijine navode: „Ja mećem u Sionu kamen, kamenizabran, kamen od ugla, skupocen, temelj tvrd.“ Planina Hermon, kodKesarije Filipove, treće živo biće, sveti Matej... sve vodi ka... „Jednomkamenu!“, uzviknula je Taimacu u tišini svoje radne sobe. Uz to, već jeproverila: ostali jevanđelisti ne pominju taj događaj. Jedini sveti Matejpominje Kesariju Filipovu. Kamen! „Gaudi je dao neki kamen Marijinomdedi. To je ključ, to je tajna... Da, možda je to stena koju je Isus dotakaokad je rekao, Petre, na ovoj steni sazidaću Crkvu svoju... Stena koju jelično dotakao Isus iz Galileje, Sin Boga živoga kada je najavio stvaranjeCrkve! Neverovatno... Običankamen, stvaranje Crkve!

Tog trenutka je zastala, nije mogla da se obuzda, njen mozak je išaodalje; mora da nastavi... Kroz glavu su joj proletale, mešale se mnoge

stvari, mislila je na suiseki, na tu japansku umetnost... Kakavli je tajkamičak? Odlomak života, prava divota među divotama... Gaudi ga jeimao i njime je mislio da kruniše svoje delo. Ključ svoda jednog čitavogživota posvećenog mističnom neimarstvu čiji će vrhunac biti komadićkamena koji su velike monoteističke religije odbacile... A ko su odbačenina ovome svetu? Pa, stradalnici, razbaštinjeni, siromašni, oni koji ništanemaju... Da, Gaudi je nameravao da ga negde ugradi... Hram... „Znam!Sigurna sam da znam! Pa gde bi drugde i moglo... Ali, on je umro, aMarijin deda ga je posle sakrio...“

Taimacu, iako nije bila katolikinja, savršeno je poznavala simbole iistoriju hrišćanske umetnosti, njene građevine. Zaista je bilaprezadovoljna. Otkrila je tajnu i u to nije sumnjala, znala je da je to odnajveće važnosti za Migela i Mariju; sada već mogu da znaju šta traže.Bez odlaganja je otvorila elektronsku poštu da pošalje poruku Mariji.Prilikom ukucavanja lozinke, „hipostil“, sustigao ju je neki predosećaj...Setila se parka Guelj. Ona, kao vrhunski stručnjak za katalonskimodernizam, odlično ga je poznavala, pa je utoliko za svoj imejl iodabrala lozinku koja se odnosi na hipostilsku dvoranu parka Guelja, to jeona dvorana sa osamdeset šest dorskih stubova koji podupiru veliki trgograđen velikim vijugavim zmajem. Taimacu se setila i velike hipostilskedvorane Ramzesa II koju je išla da vidi sa Bruom. Posle piramida, to jenajveličanstvenija i najspektakularnija struktura egipatske arhitekture.Onda joj je postalo jasno da je Gaudi, hrišćanin mističnog pozvanja, naneki način uveo tu egipatsku tekovinu u svoje delo, makar simbolično...Sagrada Familija je hram otvoren za narod. S druge strane, tu je jošjedan arhitektonski kompleks koji čitavom svojom simbolikom tačnoodgovara hramu svedenom samo na posvećene... Park Guelj. Dokaz togaje kolonada hipostilske dvorane koja podupire terasu, dokaz je i zmaj,velika klupa koja, ukrug, kao da prati zmajev oblik. U hramovimazatvorenim za običan svet, stari Egipćani su uvek gradili jednu hipostilskudvoranu čiju tavanicu podupiru stubovi. To je bila prolazna dvorana kojaprethodi svetom mestu u koji su imali pristupa samo faraon i ponekisveštenik.

Kroz glavu su joj proletele slike parka Guelj, kao i podaci, knjige,pročitana dokumenta... Iznenada je podigla glavu: Šestar... u parku jebilo i rekonstrukcija... Čini mi se da se sećam da je na glavnomstepeništu bio jedan šestar. Jeste... ali je kasnije uklonjen. To su istouradili i sa kosmičkim jajetom, kojim su zamenili cev kazana za destilacijuna kraju širokog stepeništa... Šestar... „Otac Honas je u svojoj poruciiscrtao šestar iznad psalma 118... Dakle, kamen je u parku Guelj, na

mestu gde je ranije bio...“ Sa velikim uzbuđenjem napisala je nazapočetom imejlu Mariji:

Reč je o kamenu, nema sumnje. Ključ je u Jevanđelju po Mateju,16,18. Honas je iscrtao šestar iznad psalma 118,22... On je u parkuGuelj. Tačnije, bio je, kod glavnog stepeništa... Posle su usledilerazne izmene...

Odjednom ju je podišla jeza. U njen stan, u sobu, beše ušaoMaskirani. Sad je bio iza nje. Taimacu je osećala njegov dah.

- Ne pomeraj nijedan prst.Pod pretnjom takvog glasa, Taimacu nije uspela da dovrši rečenicu,

mada je najvažnije već bilo napisano, a to je bila informacija potrebnaMariji i Migelu.

Asmodeo joj se lagano približio.Taimacu je i dalje držala ruke na tastaturi. Bila je zaista uplašena...

Nije mogla više da piše. Na ekranu je treptao kursor. Pošto je nekakosmogla hrabrosti, ipak je pomerila jedan prst i pritisla slanje. Uspela je dapošalje poruku. Ali su se na ekranu videle njene reči. Kako ih ne bimaskirani video, iščupala je gajtan i kompjuter se ugasio. U tom trenutkuštap ju je udario po ruci i razbio tastaturu. Drugi udarac štapom pogodioju je u glavu i ona je izgubila ravnotežu, ali ne i svest, pa je tako uspelada čuje reči tog odvratnog stvorenja.

- Prokleta japanska drolja! Ali, ne mari... Pre ili posle će se otkriti...Sve je zacrtano.

Osetila je bol kad ju je precizno udario po kolenima i čak je čula kakojoj se kosti lome. Potom ju je udario po laktovima i počeo da je vuče zakosu. Stenjala je od bola, htela je da vikne ali nije mogla. Još jedanudarac, ovoga puta po ramenu blizu vrata, i, tada se onesvestila.

Kad se probudila vrtelo joj se u glavi i osećala je bol u udovima; biloje kao da joj po rukama i nogama gamižu staklene zmije koje cepaju svanjena tkiva... Bila je privezana za stolicu u modernističkom stilu koju jojBru beše poklonio. Po Gaudijevom nacrtu, pravi dragulj. Ništa nije moglada vidi, lampa sa njenog stola bila je usmerena prema njenim očima...Čula je glas koji joj šapuće na uvo:

- Sad ćeš da budeš dobra devojčica... Reći ćeš mi šta znače ove linijepreko mape Barselone... Ovi krugovi... Reći ćeš mi gde je kamen.

Taimacu je pogledala svoje ruke i užas joj je presekao dah. Na ručnimzglobovima je imala pobodena četiri kočića, nekakve metalne žice, kojesu joj preko čitavog tela stizale do ramena. Žice su bile povezane za kabl

električne struje, kao i za bateriju koju ona nije mogla da vidi...Spustila je glavu: i po nogama su joj bili još neki kablovi. Pokušala je

da se svega toga oslobodi i povikala je iz sve snage, obuzeta jezivimstrahom. Udarac pesnicom posred lica učini kraj njenom vikanju. Potomje osetila električno pražnjenje koje nije dugo potrajalo, ali je bilo takojako po celom njenom telu, da je ostala bez glasa.

- Za ime sveta, šta mi to radite? Molim vas... ja ništa ne znam...Taimacu je tu neutešno zaridala. Maskirani joj je najnežnije obrisao

suze, i to besprekorno belom maramicom natopljenom mirisompomorandžinog cveta.

- Bičeš sad dobra devojčica... Samo da mi kažeš šta ti sve znaš... Ništaviše... Ako mi ne odgovoriš, moraću ponovo da pritisnem prekidačić kojidržim u ruci, onda će struja opet da prođe kroz tvoje noge, kroz tvojeruke, ispod tvoje kože... Ne, nije to visoki napon... Sakloni me Bože...Nikako... struja će ući u tvoje telo i ona će ti sporo, veoma sporo, spržitiunutrašnja tkiva, mišiće, hrskavicu, krvne sudove, kapilare, sve... Sve, dousijanja... Jesi li shvatila? Kćeri moja, sagorećeš iznutra, živu ću teispeći... ali od toga ipak nećeš izdahnuti. Samo ćeš se poprilično mučiti.Tu sam ti dobar... Osetićeš vatru u sebi... Neki koji su takvo iskustvonekako i preživeli kažu da je to najgori bol koje ljudsko biće može dapodnese, a da ne izgubi svest. Naravno, dete moje, sve zavisi i odizdržljivosti svesti.

- Molim vas... ništa ja ne znam... Neću ovako da umrem! Molim vas!Taimacu nije htela da ponovo doživi to golicanje, taj unutrašnji

mravinjak koji joj se širio po rukama i nogama, kao kad utrnu i još gore:bol je samo rastao, ali ga je ona još izdržavala.

Međutim, maskirami je iznova pritisnuo prekidač. Posle nekolikočasaka, Taimacu je vrisnula od bola i gneva, potom očajanja... Mučnina,povraćanje, a i taj nepodnošljivi bol... Grčenje. Trzaji. Taimacu jepomislila da je živu proždiru milioni insekata.

Maskirani joj je blago obrisao usne, govoreći joj:- Svakako znaš: princip ovog malog izuma je veoma prost. Treba

samo da se pogodi što veći broj nervnih završetaka, pa da se onda ponjima izazovu oluje, bez milosti... To ti je kao golema zubobolja počitavom telu... Bezbroj otrovnih igala probija ti kožu... Zar se već neosećaš kao leš u raspadanju?... Gomila crva te izjeda iznutra. Priznaj.

- Vi ste ludi.- Svakako. Moguće. Tek, to i nije tema. Kćeri moja, tebi ništa nije

jasno. Hoću da za života iskusiš kako će izgledati raspadanje tvogsopstvenog tela. Bol koji će ti pričiniti crvi dok te budu proždirali, to ćeš

da osetiš. Moj prijatelj, doktor Mengele, lekar u Aušvicu, izumeo je ovuspravu, a takođe i njen čudesni koncept... Najvažnija je uvek ideja. On jetu ideju primenio na stotinama jevrejske dečice, čak i na onoj deci kojasu pupčanom vrpcom još bila vezana za majku. Zar ne deliš mojemišljenje da je ovo naprosto genijalno? Njegov lekarski tim izvodio je opitistovremeno sa majkom i sa novorođenčetom. Doktor Mengele jesmatrao da je to najuzvišeniji trenutak čitave zamisli... Rađanje i smrt sedodiruju, to je ista stvar... Početak i kraj. Reč je o preokretanju biološkogvremena, o hodu unazad. Od smrti do rođenja... Razumeš? Ti si većpovelička da bi se pretvorila u bebu, međutim, opit će te mentalno vratitiu prošlost, možda ćemo čak uspeti da stignemo do utrobe tvoje mame.Videćemo!

- Vi ste potpuno ludi! - uprkos stravičnim bolovima Taimacu nijemogla stvarno da poveruje da joj se sve to zaista događa. - Molim vas...Sve ću vam reći, sve... Hoćete mene? Učiniću što želite. Ali, molim vas,prestanite... Zar nemate nimalo milosti? Ubijte me već jednom akohoćete! - Taimacu je bila odlučna kad je izgovorila poslednju rečenicu.

Maskirani ju je pogledao u oči.- Nije mi stalo do tvog tela, već do tvoje duše... Ući ću u tvoj duh... To

je ishod eksperimenta prema Mengeleovim beleškama... U svakomslučaju, to je kudikamo zanimljivija sveska od one koju vi pokušavate dadešifrujete... Sve ćeš mi ispričati, zar ne?

- Da, hoću, sve što znam, kunem se... Ništa nije važno, ubijte me...ali, nemojte opet, molim vas...

- Onda budi dobra devojčica i reci mi ono što želim da znam. Gde je?- Ne znam... kad vam kažem... Verujte mi. Ali znam o čemu je reč.- I ja to znam, glupačo! Sada hoću da znam gde je starac sakrio

prokleti kamen!- Znam da je u parku Guelj, i ako mi date malo vremena možda ću

uspeti da otkrijem tačno gde.- Ti više nemaš vremena. Tvoji prijatelji će to uraditi za tebe.- Ne mogu da izdržim - preklinjala je Taimacu.- Znam, kćeri moja, znam... U tome i jeste stvar.Tako su prošla tri beskrajna sata neizrecivog mučenja.Vapaji, molbe, povraćanje, milovanja. Ali je bilo i kratkotrajnih

predaha tokom kojih su razgovarali, i njoj se tad činilo kao da je uspelada ga umilostivi. Puko priviđenje. Ti intervali su bili sastavni deo zla kojeje maskirani nosio u sebi, njegove izopačenosti i njegove igre. Uživao je.

- Nema smisla da mi ovo radite.- Ima, više nego što možeš i da pretpostaviš.

U najmanje očekivanom trenutku nastupio bi čas novog bola i novepatnje.

- Budi spokojna, ništa ne brini, znam da mnogo patiš... Sad će manjeda traje, videćeš. Prodirem u tebe, lepojko... Upravo ide mojapenetracija.

Postupak je uvek isti. A ona se svaki put sve više i fizički i psihičkigubila. Zapomagala je i jecala kao malo dete. Maskirani bi pritisnuodugme a onda bi joj obrisao znoj sa čela, nežno bi joj se obraćao.Povremeno se Taimacu činilo da su to dva različita čoveka, jedan dobar,veoma dobar, a drugi zao, neizrecivo zao. Taimacu je već buncala.

Stupnjevi poniženja i iživljavanja u rečima maskiranog i u načinunjegovog postupanja bili su naprosto ispod praga bilo kakve ljudskosti.Bol joj je oduzimao udove. Više nije mogla ni da viče i njen glas je sporoumirao, kao i njeno telo. Ali je i dalje govorila, odgovarala je na svakakvapitanja i spremala se za novi talas bola.

U magnovenju bi se setila svoje zemlje, videla bi Fudžijamu i planinuHermon, dve prozračne planine stopile bi se jedna preko druge. Poželelaje da je samuraj i da raspori sebi utrobu, da izvrši harakiri. Taimacu višenije imala snage da pruža bilo kakav otpor, maskirani je bio strpljiv,pokreti su mu bili spori, sve je mirno izvodio, čak joj je gladio kosu,obraz...

- Hajde, još malo. Odlično sve radiš... Ti si hrabra devojčica. Skoro ću ida svršim, kad bi samo znala kako mi je lepo... Zar ne osećaš kako ulazimu tebe sada kada si već kao bebica?

- Poludeli ste sasvim. - A nije znala da li to izgovara glasno ili za sebe.Mučenje se nastavilo.Na kraju, kad je već svitalo, maskirani je brutalno iščupao žice koje joj

beše uvukao u telo. Ona više nije osećala nikakav bol. Primetila je da žiceizlaze iz ruku i nogu i odahnu. Disala je kao da hrče. Ali sve je najzadprošlo, pomislila je.

- Prava šteta... Sada nema nazad, kćeri moja... Znam da si mi reklaistinu. Uveren sam u to... Hoćeš da počnemo ispočetka?

Taimacu je odrečno pokrenula glavu, u očima su joj se videle samobeonjače. Nije mogla da govori, samo je ispuštala samrtne izdisaje.Maskirani ju je pomilovao i poljubio u čelo blago ga pritiskajući metalnimusnama maske. Njoj je pogled bio izgubljen, oči poluzatvorene, dahtalaje... Kapi krvi su polako padale sa njenih ručnih i nožnih zglobova.Maskirani je prilježno obrisao kapi svojom maramicom.

- Žao mi je; unutrašnja oštećenja i opekotine su tako ozbiljni da tebinema više spasa... Umrećeš, kćeri moja, pa ćeš se odmoriti... No, poljubi

moj prsten, to će te okrepiti, a posle otpij malo... Sada si puna mene.Bezvoljno je otvorila usta, otečena i pomodrela. Čovek sa

venecijanskom maskom silovito joj je ugurao bocu u grlo, pre nego što jeona stigla da zatvori usta. Potom, kad se flaša ispraznila, on ju je izvadioiz njenih usta i u njih stavio belu maramicu natopljenu istom tečnošću...Bio je to alkohol od pomorandžinog cveta.

- Mirna, to je samo kratko... Treba zaokružiti predstavu.Upaljačem je zapalio maramu i udaljio se.Plavičasti plamen je izbio iz njenih usta. Grudni koš i trbuh su nekoliko

časaka bubnjali. Ali ispod Taimacuine kože boja se naglo promenila.Upravo su joj goreli unutrašnji organi, grlo... Bol je bio nepodnošljiv,vatra se širila u njoj tokom nekoliko neizdržljivih trenutaka, ona je budnatrpela do iscrpljenja. Maskirani čovek je pogledao kroz prozor, svetlostdana je brzo rasla, voleo bi da je održi u životu do kraja, možda bi topotrajalo još jedan sat. Ali mora da pođe; podigao je štap i njimeprecizno udario Taimacu po ključnoj kosti. Izgubila je svest uz nekizagrobni krik.

Ali nije umrla, iako se više neće probuditi.

44.- Ne osećam se dobro.- Marija, ne možemo sad da stanemo. Ovo je važno, ne smemo to da

smetnemo s uma. Savršeno dobro znaš da sam ja skeptičan, da mi jedugo trebalo da se odlučim, ali sad ne možemo da stanemo - rekao jeMigel i ostavio komplet fotokopija beležnice na sto.

Migel se praktično preselio kod Marije. Nije hteo da je ostavi samu nitren.

- Previše ljudi je nastradalo, moj deda, otac Honas... Osim toga,uvukla sam u ovo one koje najviše volim na svetu, možda je i Taimacu uopasnosti zbog mene. To ne bih nikad sebi oprostila. A ne mogu da seotmem utisku da tapkamo u mestu... Priča iz beležnice, zagonetke...Ništa ne znamo. Kao da se za sve to vreme nismo ni pomakli. Potpunosam smetena, mislim da smo zakoračili u lavirint i da sad ne umemo iznjega da izađemo, niko ne može, ni deda...

- Ne. Nije tako. Sad znamo šta tražimo. Kamen. Samo da saznamogde se nalazi. Zaboravila si jednu stvar, Marija... Seti se rečenice izbeležnice... „Čitaj srcem, ne razumom, pa ćeš istinu naći na poslednjimvratima koja se zatvaraju za mnom.“ Epitaf na grobu tvog dede. Mislimda je tamo ključ svega.

- Jer sad gledamo kao pomoću ogledala - u zagonetki...- Jeste, Marija... Uhvaćeni smo u odrazu ogledala, to i jeste najgori

lavirint, beskonačnost. Molim te, saslušaj me... Stvari mi postaju svejasnije. Tvoj deda nije mogao otvoreno da govori, morao je da krijetajnu. I on je to razumeo posmatrajući delo svog učitelja Gaudija. Sve jeto i suviše veliko, premnogo ljudi želi da stvar propadne.

- Ne razumem, Migele....- Nemam ni ja odgovore. Ali mislim da je ključ za izlazak iz lavirinta,

ključ zagonetke u tebi... samo ti, Marija, možeš da ga nađeš. Moramo damislimo, da nađemo neki put.

- Put zvezda.- Kako si rekla?- U beležnici se često pominju zvezde. One iscrtavaju sve puteve. Ivica

i Marica su se vratili kući, kao i stari moreplovci, jer su otkrili da je svakazvezda ključ nekih vrata... Jer pravo blago je put... Od zvezda dolazimo ika zvezdama idemo... Šta si se zamislio?

- Razmišljam o svemu. Čekaj sekund... Kao što znamo, Gaudi je usvojim strukturama koristio paraboloidni hiperbolički luk, luk koji arhitektiretko koriste jer ga smatraju antiestetskim... Međutim, Albert Ajnštajn jeu svojoj teoriji relativiteta vasioni dao oblik hiperboličnog paraboloida. Uzto, kod Gaudija, u njegovom načinu rada, u njegovim maketama... takođepostoji veza između onoga što je gore i onoga što je dole. Gaudi je praviomodele na maketama po principu žičare.

- Reč za žičaru je u mnogim jezicima izvedena prema latinskoj osnovifuniculum, a mislim da to znači uže, konopac. Maketa napravljena odkonopaca. Jeste, nešto od toga nam je i Konesa objasnio.

- Takva maketa - nastavio je on - jeste Gaudijev doprinos za sistemizračunavanja uravnoteženih struktura. Tako su drevni narodi otkriligeometriju, matematiku...

- Jednim konopcem.- Tako je, Marija. Gaudi je za oba kraja vezivao konopac za tavanicu,

on je tako lebdeo u vazduhu; onda bi tu kačio tegove, to predstavljaopterećenje. Intenzitet i smer tovara koji deluju na konopac uspostavljajujednu krivulju, takođe na principu žičare, to je paraboloid koji imasopstvenu jednačinu. Znamo da je Gaudi, pošto bi utvrdio složenuravnotežu opterećenja na maketi od konopca, prelazio na paus kako bi jojdao zapreminu. Znamo i da je pravio fotografije, da bi ih okrenuonaopako i da je time dolazio do projekcije, jedne ili više slika zgrade kojuželi da sagradi. Ništa prostije, naizgled. Ali Gaudi je pre svega naučio izposmatranja prirode, jer nije reč o spoljašnjem obliku već o unutrašnjojstrukturi. U prirodi, u genetskom kodu svih živih bića postoji model rastazasnovan na paraboloidnom luku... Kod životinja, kostiju, hrskavica,mišića, i kod biljaka, kod njihovih drvenastih vlakana; kod ćelija svih živihbića koja obrazuju složeni sistem u kojem sile, te žive strukture,uspostavljaju dinamičku ravnotežu. To je korenito drugačija ravnoteža odravnoteže vage, koja je statična. Priroda, u stalnim menama, ipak morada stoji, ona stalno traži svoje težište. Sva živa bića izgrađuju svojuorgansku arhitekturu sa tom unutrašnjim matricom u kojoj se stapajugeometrija, fizika, mehanika... Sve je osnovano, sve je racionalno, ničeganema ni manje ni više nego što treba da ga bude, svaki deo ima svojsmisao... Gaudi je to naučio i primenio stečeno znanje, a to je internaarhitektura života, to je bio njegov geometrijski model u kojem seprožimaju estetika i statika, njegovi arhitektonski oblici su odraz,ogledalo prirode. Možda je puka slučajnost, ali u tom globalnom konceptuarhitekture, čak i u njegovom neobičnom načinu rada, javlja se jednanesvakidašnja simetrija...

- Kamo si naumio?- Odraz, uvek odraz. Arhitektura koja je u svakom trenutku zamišljena

kao ogromno ogledalo stvaranja sveta, stvarnosti... Čak i na maketama.Kako na nebu tako i na zemlji...

- Ono što je gore istovetno je onome što je dole. Simetrija ogledala?Jer sad gledamo kao pomoću ogledala - u zagonetki... Poslanica svetogPavla Korinćanima.

- Biće da sve ima neki smisao. Arhitektura, shvaćena kao uzvišenaumetnost, kao ljudski odraz, kao gradnja ogledala božanskog. Mislim da tije deda u epitafu dao poslednji odgovor, odgovor koji je u tebi, Marija...Osim toga, tvoje ime. Jesi li znala da tvoje ime znači „Ogledalo neba“?

Migel je imao neko predosećanje. Bila je samo slutnja, neodredenporiv u toj noći bez mesečine. Letnja oluja je prouzrokovala prekid strujeu nekim delovima grada, naročito među uličnim svetiljkama. Kvar ćeubrzo biti otklonjen, tako su barem izjavile vlasti. Barselona bez uličnogsvetla potpuno je drugačiji grad, čak se i sa Paseđa da Grasije moževideti znatno više zvezda nego drugim noćima...

- Marija, idemo u Monžujik... Moram nešto da pogledam. Ništa nemogu da ti kažem. Idemo.

Ona je pošla za njim, seli su u kola i ubrzo su se parkirali na jednojzaravni, Barselona im je bila pod nogama, sa malo svetla, samo pokućama i zgradama, ulične svetiljke su bile u mraku, to je bilo dovoljnoda pogledaju zvezdano nebo kao što ga nikad ranije nisu videli.

Nisu izašli iz kola, pogledali su se, voleli su se, od nekog vremenapokušavaju da izađu iz lavirinta a ništa ne nalaze. Osećali su seizgubljenim, imali su samo jedno drugo. Zagrlili su se. Marija je bilaočajna, ali joj je Migelovo prisustvo prenosilo neki neobjašnjiv osećaj.Poželela je da vodi ljubav s njim kao nikad dotle. Migel ju je nežnopoljubio u usta.

Svukli su se u automobilu i njihova tela su uzdrhtala u uzajamnomstapanju, treperili su kao kad dvoje ljubavnika prvi put vode ljubav. Ljubilisu se ne misleći ni na šta drugo. Sve je stalo, čak je i to zvezdano nebonad Barselonom delovalo kao uhvaćeno u nekoj vremenskoj laguni.Munja ljubavnog vrhunca ostavila ih je iznurene. Marija se prislonila naMigelove grudi. On joj je milovao gola leđa. Dok je posmatrao zvezdemislio je na mnogo toga u isto vreme. Prikovao je pogled na jednu tačkuna nebeskom svodu, bilo je to sazvežđe Velikog medveda, tačno iznadgrada. To je bilo sazvežđe Zmaja, čuvara vrta Hesperida. Onog zmaja štoga je preobrazio jedne noći slične ovoj. Zatvorio je oči, ali su u njegovojmašti sijale svetlucave tačke Kola, zvezda koje čine sazvežđe Velikog

medveda. Naslonio je glavu na devojčin vrat. Polako je otvorio oči.Marijina leđa, bela kao sneg, odudarala su od mraka noći. Migel ih jeobišao pogledom, pratio je skupine pegica kojima su bila posuta. One istepegice koje je na njenom telu otkrio onog dana kad je shvatio da je volicelim bićem. Odjednom se trgao, malo se odmakao da bolje osmotri leđa.Marija je primetila promenu.

- Šta je, Migele?- Marija, pege na tvojim leđima...- Šta je s njima? Jeste, imam pegice, kao mala bila sam još pegavija,

već sam ti rekla...- Ne mogu da verujem.- Pa, ipak mi reci.- To je Veliki medved, tu, na tvojim leđima. Pegice se podudaraju sa

sazvežđem.. Natvojoj koži... Pogledaj nebo.Marija se uspravila i pogledala kroz vetrobransko staklo: Veliki

medved je bio tačno iznad grada.- Prosto neverovatno... Nije moguće...- Šta to?- To si ti, Marija, u tebi je ključ... Sad sam sve razumeo. Na tvojim

leđima je iscrtana zvezdana mapa, Veliki medved. Tvoj deda je to znao.On ti je to i rekao, ali nismo umeli da odgonetnemo njegove reči.

- Možda je to ipak samo slučajnost... Ali, kakve to veze inače imasa...?

- Kako na zemlji, tako i na nebu. Jer sad gledamo kao pomoćuogledala-... Shvataš? Hajdemo napolje, hoćunešto da proverim, pa akobudem u pravu, moći ćemo da izađemo iz lavirinta...

- Ali, nisam obučena!- Onda se nečim ogrni!Oboje su se obukli. Migel je na vetrobranu raširio mapu Barselone i po

njoj zaokruživao najznačajnija Gaudijeva đela. Potom je krugove povezaopravim linijama.

- Zaista neverovatno!... Glavna Gaudijeva dela u Barseloni obrazujusazvežđe koje tačno odgovara Velikom medvedu... Pogledaj nebo, Marija,tačno kao ogromno ogledalo. Kako na nebu tako i na zemlji.

- Ali...- Sad je ipak sve jasnije. Treba samo još jednu stvar da proverimo.

Seti se reči onog čoveka. Bio je jedan od sedmorice vitezova, nosio jemedaljon sa slovom beta, on je dešifrovao poruku oca Honasa, sećaš lise?

- Merak... beše li to izgovorio pred smrt?

- Da... Imarri predosećaj, ako je to ime povezano sa Velikimmedvedom, više neću biti u nedoumici. Mislim da ćemo moći da rešimosvih sedam pitalica iz beležnice tvog dede.

Marija je bila zbunjena. Migelove oči se pak zacakliše.- Moramo odmah kući.Ušli su u kola i bez reči su se vratili u okviru dozvoljene brzine.

Petnaestak minuta kasnije bili su pred kompjuterom. Nedugo posle toga,već je imao to što je tražio.

- Eureka!Marija je bila pored njega pa je izgovorila:- Dubhe, Merak, Fad, Megrez, Aliot, Mizar/Alkor, Alkaid... Nazivi

zvezda Veliko gmedveda. Uz to, sazvežđa se ređaju prema grčkomalfabetu...

- Merak... Merak, što odgovara slovu beta.- Ipak ne razumem...- Kad sam izašao iz biblioteke, monah mi je govorio o ocu Honasu i

pomogao mi je oko dešifrovanja poruke. Kad su pucali u njega, s leđa...- Da...- Umro mi je na rukama, izgovarajući tu reč... Merak. Zar nije prosto

da prostije ne može biti? Merak je jedna od zvezda Velikog medveda... Asvaka zvezda je povezana sa po jednim slovom grčke azbuke, kao i sa pojednim od sedmorice vitezova: alfa, beta, gama, delta, ipsilon, zeta ieta... Da li ti to nešto kazuje?

- Misliš na zagonetke iz beležnice? Jeste, njih je sedam, a tako se izovu...

- To ne može biti puka slučajnost, Marija. Ne bih rekao. Veliki medvedje u tebi, ti si odraz neba. Gaudi je u Barseloni gradio prateći sazvežđeVelikog medveda, tog istog kojeg imaš na leđima... To sazvežđe u kojemsvaka zvezda ima svoje ime...

- I po jedno slovo grčke azbuke... Ukupno, sedam. Mislim da sekonačno sve uklapa. Sada stvarno prepoznajem dedu. Uverena sam daonih sedam pitalica odgovara svaka po jednoj od sedam zvezda... Ali?

- Polovina karte, sećaš se? - rekla je Marija- Da, druga polovina je bila kod zmaja. Tako je pisalo u beležnici.Migel ode do polica.- Šta tražiš?Nije odgovorio. Bila je to Gaudijeva monografija. Tamo je potražio

sliku zmaja na Gueljovom imanju, i onda mu se sve razjasnilo.-Zabogamiloga! Svejeinačebilojasno da jasnije biti ne može! Zmaj

nam je sve rekao! - govorio je Migel, vidno uzbuđen, dok je crvenom

olovkom povlačio linije na fotografiji sa zmajem.- Šta je jasno da ne može biti jasnije?- Položaj zmaja kod trećih vrata isti je kao i položaj zvezda u sazvežđu

Zmaja i Herkula. Njegov rep opisuje Velikog medveda i ukazuje napoložaj zvezda preko zašiljenih kugla - rekao je pokazujući joj crtež.

- Stvarno! - uzviknula je ona sa iznenađenjem koje nije mogla daprikrije.

- A ti si deo koji nedostaje mapi: ti si Veliki medved. Pogledaj.Onda je ponovo uzeo zvezdanu mapu i kartu Barselone na kojoj je

iscrtao sazvežđe.- Kako na nebu tako i na zemlji. Ono što je gore istovetno je onome

što je dole... Jer sad gledamo kao pomoću ogledala. Ta dva ključa se upotpunosti podudaraju. Ne može jasnije da bude... Zvezda Dubhe je alfa,Merak je beta, Fad gama, Megrez delta... Ovo su kola a tri vola koja jevuku su Aliot, što odgovara slovu ipsilon. Mizar/Akor je zeta, a poslednja,Alkaid, jeste eta...

Migel je uzeo kartu grada sa zgradama koje je Gaudi sagradio, a kojeje on obeležio crvenim krugom, i počeo je da u svaki krug beleži zvezduVelikog medveda koja mu sleduje, slovima grčkog alfabeta.

Odjednom je Marija sve shvatila.- Zaista je neverpvatno. Kaza Visans je alfa; park Guelj je beta;

Sagrad^-Familija gama, La Pedrera delta...Migel je nastavio:- Ipsilon, Kaza Batljo; zeta, Kaza Kalvet, i eta, Gueljova palata...- Sedam slova grčkog alfabeta odgovaraju po jednoj zvezdi Velikog

medveda i po jednom Gaudijevom delu...- Mislim da smo našli način da rešimo rebus...- A ostao nam je samo još jedan dan!

Želeli su da zovu Taimacu da joj sve ispričaju. Našli su smisao, vezu, imožda će sad moći da reše sedam zagonetki iz beležnice. Već je biloveoma kasno pa su odlučili da je ne uznemiravaju u to doba; sutra morada otputuje u Pariz prvim avionom; zvaće je ujutro. Iako su znali da ćeTaimacu biti odsutna nekoliko dana, pretpostavljali su da će seobradovati kad čuje šta su otkrili; uz to, njeno ogromno znanje oGaudijevom delu biće im od velike pomoći, ako se ispostavi da je tačnosve što je Migelu i Mariji prolazilo kroz glavu...

Marija ode po fotokopije koje im je njena prijateljica privremenonapravila. Potražila je stranicu sa zagonetkama, skenirala je iodštampala. Pored svakog slova zapisala je naziv odgovarajuće

građevine.

Alfa. Kaza VisensMeđu palmama i karanfilima okreće se sunce duše.

Beta. Park GueljŽivot mu daje svetlost, iako nije stonoga, da bi podložio peć noći koja

obasjava plodove vrta Hesperida.

Gama. Sagrada FamilijaTreba da izračunaš broj lestvi bez stepenika da bi mogla da vidiš znak

koji sadrže sve četiri strane.

Delta. La PedreraTvoja mati je voda, tvoj otac vatra. Ti nisi brod nego putuješ kroz

vreme usađena u temelje jednog novog grada koji posmatraju ratnici.

Ipsilon. Kaza BatljoNi vatre svetog Elma ne mogu da osvetle tvoje oči izgubljene u

pomrčini.

Zeta. Kaza KalvetMudra je ludost i, makar je videla, nećeš je naći iznad čempresa.

Eta. Gueljova palataKod prvog slova ovog doma čarobnjaci su videli krst i srce svetlosti

Prečiste Bogorodice.

- Posao je pred nama. Moramo u obilazak Barselone, da pogradevinama tražimo zvezde koje obrazuju Velikog medveda - to jeodgovor na zagonetke.

- Ali prvo moramo da razmislimo, da potražimo informaciju ozgradama.

- A ne smemo da gubimo vreme.

45.Već je svitalo a oni su još razmišljali o zagonetkama. Migel je

pogledao na svoj sat. Bilo je šest ujutro. Dvadeset četiri sata. Toliko imje vremena preostalo.

Ali, kakav je smisao obilaska? Zašto ih deda primorava da idu odgrađevine do građevine? Hoće li ih tako odvesti do kamena? Bilo je jasnoda moraju da pođu, već su se previše zadržali oko fotokopija i zagonetki.

- Moramo da krenemo - rekao je Migel pošto je napravio fotokopijustranice sa zagonetkama i stavio je u džep.

Marija nije odgovorila.Migel se okrenuo prema njoj. Bila je zaspala za stolom a da on nije ni

primetio.Kad se, malo kasnije, spremao da je probudi, zazvonio je mobilni

telefon.- Ovde Alvaro. Morate da svratite u knjižaru. Važno je.- Sada?- Sada.- O čemu je reč?- Ne mogu preko telefona. Istraživao sam i mislim da imam nešto.- U redu, za sat vremena.- Za pola sata, i nemoj kasniti.Alvaro Kliment završi razgovor. Migel je pogledao na sat. Bilo je devet

i četvrt. Ostalo im je manje od dvadeset četiri sata.Probudio je Mariju ljubeći je u vrat i lagano joj masirajući leđa.- Moramo da podemo. Zvao je Alvaro. Izgleda da ima nešto važno da

nam kaže.Na ulazu su ćekala policijska kola. Mortimer hoće da ih vidi na stanici

u Viji Lajetani, saopštio im je agent. Migel htede da protestuje, ali jenajbolje bilo da se ipak otarasi policajca pa da se potom što pre nađe saAlvarom.

- Moraćete mnogo toga da mi objasnite - rekao je Mortimer pošto ih jepozvao u jednu kancelariju na prvom spratu.

- Ne znam odakle da počnem - rekao je Migel.- Od početka - rekao je Mortimer nimalo šaljivo.Noges je u tišini posmatrao celu scenu.Saslušanje je bilo dugo i dosadno. Marija i Migel su se dobro držali.

Nisu imali poverenja u tog policajca. Osim toga, šta da mu i kažu? Pričaje bila takva da će, pre negoli u zatvoru, završiti u ludnici.

- Vi znate da je skrivanje dokaza u policijskoj istrazi težak prekršaj? -rekao je Mortimer posle pola sata neprekidnog ispitivanja.

- Rekli smo vam već da ništa ne znamo. Ne znamo ni kakve vezeimamo sa ovom pričom. Ne znamo čak ni kakvajeto priča.

- S obzirom na to da ništa ne znate, zaista je zanimljivo kako to da sezateknete ama baš svuda gde je počinjen zločin. Nemojte vi meni pričatibajke, nego, brzo, da čujem šta znate!

- Ne mislite valjda da sam ja učestvovao u svim tim zločinima?- Ne. Mislimo da vi znate nešto što može da baci svetlo na njih, da

možete da nam pomognete u istražnom postupku, i ne razumem zašto tone činite - umešao se Noges znatno ljubaznijim tonom nego njegov šef.

- Mog dedu su ubili, a vi ste ti koji morate da utvrdite ko je to uradio -rekla je Marija.

- Da, znam da je to naš posao. Ali nama biste i taj posaopojednostavili kad ništa ne biste tajili, kad biste nam pomogli dauspostavimo vezu među svim tim zločinima. Odakle vam ideja da je vašdeda ubijen?

- Nije mogao da izvrši samoubistvo. U to sam sigurna.Pitanja su postavljana i dalje. Ali su oni ostali pri svom iskazu.- Znate li da možemo da vas uhapsimo i sa ovim što imamo? - rekao

je Mortimer Migelu.Migel nije odgovorio.- Možete da odete - rekao je Mortimer nimalo prijateljski.Kad su izašli iz kancelarije, Noges je otvorio fasciklu na stolu.- Čisti su, šefe. Dva, što kažu, poštena građanina. Ispitali smo njihove

račune, pratili smo ih. Ništa izvan normale. Ne pripadaju nikakvoj sektiniti političkoj stranci. Novac troše kao i sav svet, glasaju za levicu,otplaćuju kredite. Držimo ih pod kontrolom. Njihove reference su sjajne.Znate već, ona je istoričarka umetnosti a on ugledni matematičar nafakultetu. Pravi klikeraš. Možda dobije i Nobela. Nikakav nezamisliviporok. Poslednji film koji su uzeli iz video-kluba bio je „Žil i Džim“.

- Šta je to?- Stari francuski film. 0 ljubavi.Noges je nastavio da pregleda fasciklu. Mortimer je iz prikrajka gledao

prokletu marku prstena koji je Noges skidao dok bi radio. Morao je sebida prizna da sumnja koja ga izjeda nije ništa do mala opsednutost,utvara koja bi se raspršila čim bi ga gledao ili čuo kako govori.

- Tu je i jedan zanimljiv podatak. Matematičar je u mladosti bio

šampion Španije u mačevanju.- Mačevanje?- Tako je, šefe.- Drugim rečima, to su besprekorni građani koji plaćaju porez i uredno

primaju platu.- Tako je, potpuno su normalni, šefe.- Onda nam se loše piše; i dalje ništa nemamo.Mortimer je izašao iz prostorije a Noges je ostao sam da pročita

predmet do kraja. Očigledno je to bio najčudniji slučaj koji mu se ikadazalomio. U šta se upustilo to dvoje golubova? Ako misle da se igrajudetektiva, neće se lepo provesti. Tu je neka mačka u džaku, pomislio jeNoges. Morao bi da pregleda dokumentaciju o satanističkim sektama.Poslednji leš nađen na parkingu prilično ga zbunjuje. Šta će još iUkrajinac u svemu ovome? Jer, jasno je da je to ista priča. A nije obračunmeđu bandama sa Istoka. Drugačije se ti razračunavaju među sobom, neseku glave jedni drugima mačem. Utom ponovo uđe šef.

- Imamo još dva.- Još dva? Lepo nas jutro očekuje, šefe!- Neki tip koji je živ spaljen u jednoj knjižari, i neka Japanka.- Isto živa spaljena?- Da, ali iznutra.- Kuda ćemo prvo?- Ti u knjižaru, ja kod Japanke.

46.Bru nije mogao da poveruje u to što mu je policija saopštila preko

telefona. Kad je stigao kod Taimacu, ona više nije bila kod kuće; kolahitne pomoći su je već bila prebacila u bolnicu Del Mar.

On je sam seo za volan. Kola je uparkirao pored mora. Predstavio sekao devojčin pretpostavljeni i prijatelj i poveli su ga do obdukcione sale.Kad ju je ugledao, poželeo je da umre. Taimacu je bila kao zgnječenilokvanj na stolu za seciranje. Prepoznao ju je. Uložio je neviđeni napor damu ne grunu suze i ne sruši se pred svim tim ljudima. Bru nije plakao jošod ranog detinjstva. Nije zaplakao ni kad mu je mati umrla. Mržnja kojuje u tom trenutku osetio prema ocu bila je jača od sveg bola koji je osetiokad je saznao za majčinu smrt. Hulja mu nije dozvolio ni da je obiđe.

Izašao je iz bolnice i došao do Morskog šetališta na plaži Barsalunete.Želeo je da se baci u more. Da se baci i pliva i samo pliva, dok ga umorne savlada. A onda u njemu da se utopi, dok više ne bi osećao nikakavbol. Ali prvo mora da obavi neke stvari. Ovo će mu skupo platiti. Sve će ihzbrisati s lica zemlje.

Kad je prišao kolima video je kako se približava devojčin ujak. Stvarisa Fumikom ostaviće za kasnije. Neće se protiviti. Sad mu ništa nijeostalo.

47.Policijski kordon je zatvarao ulaz u ulicu Frešuras iz San Pere Mes

Baše. Vatrogasna kola su posao privodila kraju u ulici. Sve je obavijaogusti crni dim.

Migel i Marija su prišli do žute trake. Jedan policajac ih je zaustavio.- Šta se desilo? - upitao je Migel.- Izgorela je jedna knjižara.- Je li nekoga bilo unutra?- Knjižar. Molim vas, odbijte; nisam ovlašćen da pružam bilo kakve

informacije.- Pa mi ga znamo, mi smo prijatelji tog knjižara.- Bili ste, jer je po svoj prilici mrtav. Kola hitne pomoći odnela su

njegov leš.Udaljili su se od trake. Migel je pogledao u daljinu. Ućinilo mu se da

prepoznaje Mortimerovog pomoćnika među policajcima i vatrogascimakoji su se sjatili ispred ulaza u zgradu.

- Moramo brzo odavde. Ne smemo da dozvolimo da nas Noges vidi -rekao je Migel.

- Ubili su ga.- To je očigledno, nije to slučajni požar. Kad me je jutros pozvao već

je bio veoma nervozan. Nešto je bio otkrio pa je hteo da nam to prenese.- I šta ćemo sad?- Da odemo. Imamo mnogo posla... pre nego što ubiju i nas.

48.Najavili su mu posetu i Bru naredi da ih uvedu. Očekivao ih je. Znao je

da neće dugo čekati da dođu i zatraže da im položi račune. Ne mari. Čakje to i priželjkivao. Ipak, samo je Jasunari ušao, druga dvojica Japanacaostala su da čekaju napolje.

Jasunari i Bru su se pogledali, ali bez mržnje. Dok je išao premaBruovoj kući, Jasunari je zamislio hiljadu i jedno mučenje. Ali njegov otacje bio izričit: Bru mora da umre dostojanstveno, onako kako je toTaimacu bilo uskraćeno. Zbog nje će tako postupiti. Jasunari se nijeslagao s tim; zbog njega i otac pati. Ali kada je uhvatio pogled togslomljenog čoveka, shvatio je da se ogrešio o njega. Bru je voleoTaimacu. Više i nije bio na ovome svetu i samo je želeo ako je to ikakomoguće da se na onom svetu sastane sa Taimacu.

- Vreme je - rekao je Janusari nudeći mu samurajski mač.- Znam, ali mi je potrebno deset minuta. Ne brini, neću pobeći.Japanac se zamislio.- Samo deset minuta, Jasu. Ako mi ih ne odobriš, biću prinuđen da te

ubijem. I nemoj sumnjati uopšte da ću onda to i uraditi. Deset minuta -ponovio je. - Posle možeš sa mnom šta god hoćeš.

- Dobro, sačekaću.Bru izađe iz radne sobe.

Bru je naredio bolničarki da napusti sobu. Ona je ostavila na foteljuknjigu koju je dotle čitala bolesniku i izađe.

- Mora da imaš nešto jako važno da mi kažeš kad dolaziš u ovo doba iprekidaš moje čitanje - rekao je živi leš jedva čujnim glasom.

Bru nije mogao a da ne baci pogled na korice knjige. Tom zlikovcu suupravo čitali svetog Jovana od Krsta.

Bože, ako u meni milina,u toj nadi da ću te videti,a vidim da mi se možeš oteti,još me snažniji bol obuzima;živeći užas od praznina,i čekajući kao što čekam,ja umirem što još bivam.

Pošto je izgovorio stihove, oronuli starac rekao je palacajući jezikom:- Odlična pesma. Niko nije govorio o našem Bogu kao on o svom.- Ja nemam Boga.- Jesi li došao da mi pričaš o teologiji? - rugao se starac. Bru bi mu u

tom trenutku golim rukama iščupao srce.- Zašto si naredio da je ubiju? Šta ti je ona uradila? I to, onako... -

Slomio mu se glas i nije mogao da nastavi.- Onako, svirepo? Ne, nisam ja to naredio, ali mi se zamisao veoma

dopala.- Zašto?- Zašto! Nema zašto. Ili možda ima. Ti si slabić, sine. Ništa nisi naučio.- Voleo sam je.Starac ga je pogledao s mržnjom i gađenjem.- To je razlog. Zar nisi uvideo da te ljubav pretvara u roba?... Šta si

hteo?... Da podeliš s njom ostatak života? Zar je to ono čemu sam teučio?

- Ti... ti... - Bru nije znao kako da nastavi. - Ti me ničemu nisi naučio!Ti nikad nisi hteo sina, već životinju sa zverskim srcem.

- Varaš se. Oduvek sam stremio tvom duhovnom napretku. Svako odnas ima dušu, a tvoja pripada paklu. Da si uopšte shvatio kakvu milinupruža zlo; to beskrajno blaženstvo, ta unutrašnja vatra koja te stalnoiznutra žeže... Avaj! Ti zaista ne možeš sve da razumeš... jer si u osnovidobar. Čak i kad ti je mati umrla a ja ti pružio priliku, opet nisi bio kadarda to uradiš, da raskineš okove, da se spustiš do pakla.

Ta nakaza je ubila dve žene koje je najviše voleo. Naravno da Bru nemože da razume. To čudovište, ta ogavna beštija ne može da budenjegov otac. Ono što ga zapravo boli jeste to što ne može hiljadu puta daubije takvu zver. To može samo jednom. Napokon jednom! Svet jesmrdljiv i nepravedan. Divlja jarost je rasla u njemu i onda je osetiouragan koji ga je nagonio da razbije u paramparčad sve aparate što su uživotu još održavali tog demona zla, da iščupa sve cevčice koji takvomgmazu ponora omogućuju da i dalje živi. Bruovbes se umnožavao;podigao bi jednu spravu i razbio bi je o drugu. Pretvorio se u tajfun koji jeraznosio sve pred sobom dok je urlao:

- Idi zbogom, sa svojim Bogom! Odlazi u pakao, proklet da si senkamaunazad, i sedni levo od Sotone!

Pre nego što je umro, starac se oglasio rikanjem koje nije bilo odovoga sveta. Jezivi, siloviti arlauk u kojem su se stapali bol i vrhunskozadovoljstvo dok mu je lice poprimalo izraz dubokog spokoja. Poslednji

trzaji protresali su mu telo, a onda je duh predao gospodaru podzemnogsveta.

U sobu su uletele tri bolničarke, uzbunjene galamom. Ostale suskamenjene na vratima. Bru je demolirao celu sobu, a pacijent jebeživotno ležao, sa jednom od pomoćnih alatki zabodenom u grudi.

- Napolje! Napolje! - povikao je Bru.Iz lica mu je izbijala vatra i taj povik sa nalogom da izađu, da odu,

zazvučao je neprimereno, potpuno neprikladno. Bolničarke su serazbežale pred sinom izobličenim od bola.

Sav znojav i sa izgledom prebijenog vuka, Bru je izašao u hodnik.Ruke su mu bile isečene i raskrvavljene. Ušao je u lift i spustio se do svogsprata.

Sluga je ustuknuo kad ga je video kako u takvom stanju, izgubljenogpogleda, ide prema svojoj radnoj sobi.

Japanac ga je čekao stojeći, u istom položaju u kojem je bio kad ga jeBru zamolio da mu da deset minuta. Bru ga i ne pogleda. Podigao jeslušalicu i okrenuo jedan broj.

- Sve ih pobij, Jurij! Sve! Znaš već gde se sastaju. Nije bitna cena;platiću ti dvaput više nego što mi kažeš. Ubij ih kao skotine!

Spustio je slušalicu.Onda se stropoštao u fotelju i oborio glavu preko ruku na stolu.- Taimcau! Taimacu! - dozivao je.Kad je podigao glavu, očiju zamućenih od plača, kao kroz zamagljeno

ogledalo video je Jasunarija pred sobom, sa mačem u ruci.- Vreme je - rekao je Jasunari nudeći mu mač.- Jeste, vreme je.Bru je otvorio glavnu fioku radnog stola.- Mi to ovako radimo.Zavukao je desnu ruku u fioku, izvadio pištolj, prislonio ga na

slepoočnicu i pucao sebi u glavu.

49.Noges je pomislio kako ima dana kad je bolje da se čovek pokrije

jorganom preko glave i uopšte ne izađe iz kuće. Jedna Japanka ubijena,jedan knjižar ugljenisan, a sada još i mešana salata pucnjave na trguPalasija.

Stigli su na lice mesta četiri minuta pošto su dobili poziv iz policijskeuprave. Tri agenta su pošla s njima. Kad su izašli iz automobila, ptice većbehu odletele. Tokom vožnje pokušao je da lokalizuje šefa prekomobilnog. Gde li se to šef zagubio, pomislio je Noges. Nije ga videootkako je otišao na uviđaj Japankinog ubistva.

Prodavci i gazde gurali su se ispred tezgi bazara, isto kao i gomilaradoznalaca koje su morali da rasteraju kako bi sebi prokrčili put.

- Šefe, ja sam vas pozvao - rekao je Pakistanac samo što ga jeugledao.

Bio je to mlad čovek, krezub, obučen u tamno, a na zapadnjački način.On je bio vlasnik prodavnice uređaja za domaćinstvo čija polovina,pomislio je Noges, potiče od okolne gamadi što po okolini pljačka turiste.Ali Noges nije zato došao.

- Golema pucnjava, šefe; golema... Radnja mi je bila puna; onda,bum, bum - uporno je ponavljao pokazujući na ulaz u radnju izmeđuubogog pansiona i prodavnice raznoraznih drangulija. - Onda su istrčali,šefe. Mnogo njih. Šest, osam...

- Na čemu smo? Šest ili osam?- Osam, bilo ih je tačno toliko - rekao je neko drugi.- Isparili su kolima, dvoja kola, evo, ovde su bila parkirana - nastavio

je Pakistanac pokazujuči na lančanu ogradu koja opasuje Nautičku školupreko puta ulice.

Noges i policajci ušli su u zgradu vadeći oružje. Ispod lifta su bila nekaotvorena vrata. Pošto su prošli njima, spustili su se niz zakrvavljenostepenište koje je na kraju izbijalo u podrum zgrade.

- Policija! - povikao je Noges.To mu je najviše prijalo. Ponekad je pomišljao da je postao policajac

samo da bi mogao tu reč da izgovara, kao na filmu.Niko nije odgovorio.Na kraju stepeništa našli su se u nekoj vrsti velikog vinskog podruma,

bar što se tiče broja hodnika i okuka. Krenuli su napred pokrivajući jedni

druge dok nisu stigli do prilično prostrane prostorije. Pri dnu, uprkosmraku, Noges je razabrao nešto što mu je ličilo na oltar; imao ješestougaoni oblik i bio je od crnog mermera. Izvadili su baterijske lampe,ali pre nego što je upalio svoju, njegova desna noga nagazila je na neštomekano. Uperio je upaljenu bateriju na to. Na podu, u lokvi krvi ležao jeleš nekoga obučenog u plašt sa kukuljicom. Jedan od policajaca potražioje prekidač. Kad je prostorija osvetljena, Noges i njegovi ljudi bili suzaprepašćeni onim što su videli. Više od đesetine leševa u prostoriji, i sviovereni metkom.

- Baš su preterali!- Ovo podseća na Kuma, šefe - rekao je jedan od policajaca.Noges nije odgovorio. Nastavio je dalje, pazeći kuda gazi, dok je

navlačio rukavice. Sunce mu kalajisano, šta li se tu tek dogodilo?- Da niste ništa takli dok ne dođu kolege iz sudske medicine - naredio

je Noges.- Šefe, ovaj kao da je Rus.Policajac beše registrovao jedini leš koji je bio u tamnom odelu na dva

reda. Držao je tašnu u rukama i on je potražio šta je u njoj.- Ukrajinac - ponosno je potvrdio policajac dok je Nogesu dodavao

nađena dokumenta.- Svi su mrtvi - rekao je drugi policajac.- Sve unesite u zapisnik i odmah napolje. Da ništa niste dirali!Policajci su se rasporedili po podrumu i počeli sve da istražuju. Noges

se nije pomerao s mesta. Izbrojao je leševe: ukupno sedamnaest,računajući tu i Ukrajinca.

- Jebote! - uzviknuo je Noges, potpuno izbezumljen.- Šta bi Tarantino napravio od ovoga!- Nikog više nema, šefe. Ali bi trebalo da pogledate ovo. Tu unutra je

neka vrsta metalne sprave za mučenje koja visi s tavanice, a ispod toga,kip od kojeg vam se odmah gaće napune.

- Kao neki idol - razjasnio je drugi policajac.- Sačekajte me napolju - naredio je Noges.Kad je ostao sam, odlučio je da pregleda celu prostoriju. Kretao se

među leševima tražeći neki trag. Neki putokaz. Stvar je inače bila jasna:tu se sastajala družina opsednutih koji obožavaju đavola ili kučku koja ihje donela na svet, svejedno, da bi se onda posvetili satanističkimobredima. Nasred veselja, očigledno su Ukrajinci upali i sve ih poubijali.Na mnogim leševima prostrelna rana je bila otvorena na leđima, i ti suležali potrbuške. Kad su braća Ukrajinci banuli i počeli da pucaju,zakukuljeni su se po svemu sudeći rastrčali na sve strane. Ništa im to nije

pomoglo. Samo je jedan od napadača pao, pogođen mecima koji su muprošli kroz grudi. Ostali su se razbežali po obavljenom poslu. Noges ipaknije mogao da dokuči razlog takvog pokolja.

Onda je video na podu, odmah pored oltara, štapić lilihipa. Sagao se,izvadio hemijsku i njome odvojio štapić. Potom je štapić pažljivo stavio udžep.

Zatim je izvadio svoj mobilni telefon i okrenuo jedan broj. Sačekao je.Protekao je svega tren dok se nije začula muzika iz Siti-lajfa. Bila mu jeinače poznata, na stranu što se čula sasvim izbliza. Noges je pogledaonalevo i prošao dalje među leševima. Siti-lajf se čuo iz sve veće blizine.Noges je obišao i četvrti leš.

- Bog te tvoj! - uzviknuo je Noges, koji nije mogao da veruje u ono štoje gledao svojim očima.

50.Migel i Marija su izašli iz metroa kod Fontane. Još jedan ubijeni: ubili

su Alvara; verovatno će i njih pokušati da ubiju, pomislili su dok su se utrku penjali prema ulici Major de Grasija, ka trgu Trilja. Skrenuli su levo,uputili se ulicom Karolinas i došli do broja 18. Sagledali su lepotu zgrade ipre nego što su do nje stigli. Šteta što je tako zabačena, u toj uličici,pomislio je Migel. Prešli su na drugu stranu ulice da je bolje vide.

Kaza Visens je prvo zdanje koje je Graudi sagradio. To je bila zgradamavarskog nadahnuća - tačnije, nadahnuća mudeharske umetnosti -smeštena u Grasiji, dakle u četvrti koja je nekada bila odvojena odBarselone. Cela fasada je prekrivena ukrasnom keramikom. Horizontaleprizemlja i prvog sprata odudaraju od terase, ukrašene uspravnimlinijama.

Prvo što je privuklo njihov pogled bila je ograda, kovina sa motivomautohtonih palmi u nizu, čiji je zajednički nazivfulles de margallo... Lišćemlade palme.

- Palme... Migele, upravo smo pronašli palme...- Alfa: „Među palmama i karanfilima okreće se sunce duše“ -

izdeklamovao je Migel.- Sad moramo da potražimo karanfile.U isto vreme, Migel je držao na oku obe strane ulice. „Kao Indijanci

su: vide nas ali se sami ne vide“, pomislio je.- Štaje?- Tu su negde, uveren sam.- Ali nam neće ništa... dok ne nađemo to što i oni traže.- U to već i nisam tako uveren - odgovorio je sa neskrivenom zebnjom

u glasu. - Ako nas sad ubiju, trka je gotova i onda su oni pobedili - dodaoje.

- Ali onda neće imati to što već vekovima traže.- Možda si u pravu, ali, ne smemo da se opustimo.Migel ju je ipak uzdrmao.Ponovo su prešli ulicu; primakli se zgradi; razgledali fasadu izbliza.U prvobitnom projektu, zgrada je imala i poveću baštu koja se

prostirala do avenije Prinsipe de Asurijas, a i velelepni vodoskok, vrt ipaviljon na uglu...

- Mislim da je kod parka Guelj deo baštenske ograde koju su uklonili

prilikom nekih naknadnih radova. Ako ćemo pravo, sadašnji izgled zgradeuopšte ne odgovara Gaudijevim nacrtima - rekla je Marija, i daljezagledana u fasadu. - Nadajmo se da sa reformama nisu prebrisalitragove - dovršila je misao.

Svih pet čula bilo im je širom otvoreno, oboje su bili uzbuđeni iusredsređeni na zgradu pred kojom su se nalazili. Tražili su karanfile, anisu našli nijedan. Migel je rešio da pogleda u beleške koje je zapisaoprethodne noći. Tu beše zapisao da na terasi gde je izgrađena KazaVisens raslo cveće čije je ime clavells de moro, dakle mavarski, zapravoindijski karanfil; kadifica, tek; cvet, žute boje. Gaudi je zamislio da timcvećem ukrasi fasadu...

- Tu su! Tu su cvetovi, Marija! To je ovo žuto cveće na keramičkimpločicama... kadifica... Cveće koje je ovde raslo pre zidanja zgrade -rekao je pošto je prepoznao cvet.

Marija je rekla:- Deda je voleo igre reči. Ponekad mi nije bilo lako da ga pratim.- Prema tome... okreće li se sunce duše?- Mislim da mi ova i nije tako teška... Ova pitalica je laka... Okretanje:

suncokret... suncokret.- To! Mogao bi to da bude suncokret duše!- U Gaudijevoj simbolici suncokret mora da je povezan s dušom.Nastavili su da traže. Koja je logika takve potrage, pomislio je Migel.

Iznenadio ga je gušter, ili mali zmaj, koji je iskovan na jednom odprozora: zmaj je delovao kao da treba da zaplaši prolaznike na pločniku.Kapija, s leve strane, bila je otvorena, a pri dnu su stajala neka kola.Marija je ušla. Tu je bilo velikih palmi; preovladavala je senka. Tu morada je nadstrešnica, rekla je u sebi Marija. Srce joj je snažno tuklo,osećala je kako joj raste uzbuđenje... iako još nisu našli suncokrete.Marija je podigla pogled i na tren je ostala nepomična.

- Migele, Migele...- Molim?Ona je i dalje gledala nagore.- Suncokreti!Među bezazlenim katalonskom porukama, tipa „Kuvarice, manje zbori,

da ti ručak ne zagori“; ali koje ovde glase Sol solet, vinem a veure, Oh, lasombra de l'istiu i de la llar lofosch, visca lofosch de l’amor, što će naprimer reći „Sunce, sunašće, dođi u moje mestašce“, tačno iznad tenadstrešnice naslonjene na kuću, prema unutrašnjem delu gde se nekadpo prilici nalazio i vrt, bila je i keramika u reljefu.

- Suncokreti! Prikaz duše - rekao je Migel pobedonosno.

- Znači, sad imamo alfu... Prvu zvezdu sazvežđa Velikog medveda.Suncokret. Idemo sad u park Guelj, do zvezde bete.

Iz istih stopa vratili su se na stanicu podzemne železnice Fontana; jošjedna stanica zelenom linijom, i metro će ih odvesti do Lesepsa. Vagon jebio pun i Marija se privila uz njega, ne bi li se dodatno odvojila od ostalihputnika. U Kazi Visens Migel ju je ipak uzdrmao. U takvim okolnostima,bez po muke neko bi mogao da ih sredi brzim bodežima... zbrka... vratase otvaraju a ubica izlazi iz voza potpuno nekažnjen, dok njihovabeživotna tela oblivena krvlju leže na podu. Svetla su se na trenutakpogasila i Marija je kriknula.

- Šta je sad to? - upitao je Migel sa primetnim olakšanjem čim su se uvagonu ponovo upalila svetla, uprkos ispitivačkim pogledima putnika iznjegove neposredne blizine.

- Ništa! To nije ništa! Smiri se!- Ti se smiri, mila moja - rekao je on dok ju je grlio, dok je pokušavao

da je smiri ne ispuštajući iz vida sve koji su bili oko njih.Izašli su iz metroa i prevalili nekoliko ulica dok nisu stigli do ulice Olot,

ispred jednog parka.Stali su ispred ulazne kapije, pored koje su bila dva paviljona, pri

čemu je jedan prvobitno bio namenjen kućepazitelju, dok je drugi, onajlevo, čija je zapremina izgledala kao da je u pokretu, očigledno biozamišljen kao čekaonica. Iznad njega je duga igla od sedamnaest metarakoja se završava karakterističnim ravnokrakim krstom arhitekte. Prednjima se otvarao park Guelj sa svojim trgovima, stazama, vijaduktima,mostovima, stepeništima i špiljama.

Marija se prisetila:- Zvezda Merak... Zagonetka kaže:

Beta.Život mu daje svetlost, iako nije stonoga, da podloži peć noći koja

obasjava plodove vrta Hesperida.

Prošli su preko kružne leje sa strane glavnih vrata i uputili se kaogromnom dvokrakom stepeništu koje je vodilo prema grčkom pozorištu.U tom trenutku sunce se pojavilo iza čitavog sloja oblaka.

- Jesi li dobro?- Jesam. Idemo dalje.Pošto su se popeli glavnim stepeništem, jednoglasno su izgovorili:- Salamander? Daždevnjak...Migel je zastao ispred spektakularnog gmizavca napravljenog od

komadića raznobojnih keramičkih pločica i rekao:- Za alhemičare je simbol vatre, a osim toga... Tamo gore je bila cev

sa kazanom, tačnije, alhemičarska peć u kojoj se ostvaruje veliko delo,kamen mudrosti... „da bi se zapalila peć noći koja osvetljava plodove vrtaHesperida“ - odrecitovao je i dodao: - Marija, mora da je salamander.

- Da, ali se nešto ne uklapa do kraja... Ne znam tačno šta, ali moramoda tražimo dalje. Nešto mi se vrzma po glavi... Kao da je ovo previše...kako da kažem... previše lako. Osim toga, tamo piše: „Život mu dajesvetlost iako nije stonoga“.

Tražili su još neko vreme. Što se tiče prostranstva, nalazili su se prednajambicioznijim Gaudijevim delom i, u svakom slučaju, najznačajnijimsvetovnim ostvarenjem; to je bio čitav jedan urbani kompleks, grad-vrt,zaštićen ogradom kojom je opasan, a tu su bila i dva neobična paviljonakod ulaza, onako kako su se u to vreme gradili u Engleskoj. Bio je tocelovit zahvat na površini od dvadeset hektara.

- Simbolika parka zaista je fascinantna... Gaudi je prvobitnoprojektovao sedam vrata, kao u mitskom gradu Tebi. Ali, na kraju je tajprojekat urbanog življenja propao. Samo je Gaudi živeo ovde... Dvadesetgodina... - prisetio se Migel, iako je i ona znala sve to.

- Deda i ja smo hiljadu puta bili ovde kad sam bila mala. Kako sammogla da znam da je on živeo ovde sa svojim učiteljem?... Kao da me jecelog svog života pripremao za ovaj trenutak.

Bili su veoma blizu Ružičaste kule, tamo gde je Gaudi živeo od 1906.do 1925, dakle do godinu dana pre smrti. Kad je jedanaestogodišnji HuanHivelj sa učiteljem stigao iz Rijudomsa, i sam se smestio tamo, proveo jenekoliko meseci u toj kući dok se nisu preselili u radionicu SagradaFamilije. Nije Gaudi sagradio Ružićastu kulu, već njegov pomoćnikFransesk Berenger, u nameri da napravi tipsku stambenu jedinicu u tomnesvakidašnjem naselju, u gradu-vrtu parka Guelj. Ime potiče odmaestrove odanosti Devici Ruze, odnosno Ružičnjaka. Kuću je 1963.otkupilo Društvo prijatelja Gaudija, koje ju je posle preuredilo kaoGaudijevu kuću-muzej, sa nameštajem i crtežima jedinstvenog neimara.

Marija je rekla:- Ivica i Marica se oslobađaju, uspevaju da spale vešticu u kuhinji i

vraćaju se kući sa velikim blagom...To joj se i dalje motalo po glavi.- Idemo, čeka nas još mnogo posla - rekao je Migel.Iako, kao što ona reče, nešto se nekako nije uklapalo, odlučili su da

prihvate kao pravilan prvi odgovor: za sada drugi simbol, onaj kojiodgovara zvezdi beti i parku Guelj, jeste salamander.

Kad su se spremali da odu, nebo se razvedrilo, sunčevi zraci sada suneposredno padali na keramičke delove koji su odjednom zableštali.Marija se okrenula, podigla je glavu i odozdo se zagledala u velikuzmijoliku klupu na gornjoj terasi, zagledala se u ljuspastu krestuvijugavog zmaja. Prelamanje svetlosti stvorio je optički efekat i zatrenutak se njoj učinilo da se zmaj pomera. Migel je bio nekoliko korakaispred nje pa ju je dozvao:

- Marija, idemo... Šta je?- Sačekaj sekund, Migele, mislim da smo pogrešili...Svetlost beše oživela zmaja čije su skrame pravljene neobičnim

Gaudijevim „trankadisom“. Uz to, Marija je uočila još nešto. Zmaj senalazi iznad hipostilne dvorane, iznad dorskog hrama parka, a dvoranaima osamdeset šest dorskih stubova, i mada je na prvobitnom projektubilo sto stubova, dvorana je svejedno bila zamišljena kao tržnica grada-vrta. Marija se nasmejala i uzviknula:

- Deda nije mogao to tako da mi uprosti! Uvek je govorio da nam jeistina ponekad tako blizu očiju da nismo ni kadri da je vidimo! Simbolbete nije salamander, Migele...

- Nego?- Zmaj. Ognjeni zmaj... Pogledaj, je l’ vidiš? - rekla je pokazujući na

veliku klupu i nastavila: - Obrati pažnju na svetlost, na sunčeve zrake.Svetlost mu daje život. Uz to, nije stonoga, iako ga podupire osamdesetšest stubova.

- Ognjeni zmaj nije stonoga, ima...- Osamdeset i šest nogu - dovršila je Marija.

51.Pešice su prešli deonicu do sledeće zvezde, Game, koja odgovara

Sagrada Familiji. Pošli su ulicom San Žuzepa Da La Muntanja i skrenulikod Travesere Dal Dalta i Mara Da Deua Da Munsarata dok nisu stigli doKartahene, onda su nastavili u pravcu mora i tako stigli do Gaudijeveavenije. Deonica nije uopšte bila kratka, ali od uzbudenja to nisu niosetili. Sudarali su se s ljudima na svakom koraku. Ali tu je bio hram, nakraju avenije.

Rebus je glasio:

GamaTreba da izračunaš broj merdevine bez stepenika da bi mogla da

vidiš znak koji sadrže sve četiri strane.

Pomislili su da nema potrebe da uđu u hram. Do sada su sve rebuserešili izvan građevina. Sagrada Familija neće biti izuzetak, pomislili su.Ostatak prepodneva proveli su razgledajući i zagledajući se u svaki kutakpročelja, međutim, ništa nisu našli. Dok je on i dalje tražio i pretraživao,Marija je odlučila da pozove Taimacu. Možda prijateljica može da joj daneke ključne odgovore o značenju tog obilaska, o toj trci protiv časovnika,uz stalni osećaj da ih neko posmatra izbliza. Njena pomoć joj je bilapotrebna.

Pokušala je nekoliko puta, ali stalno se uključivala automatskasekretarica.

- Čudno što ne odgovara. Da joj se nije nešto desilo?- Taimacu je sada već u Parizu. Pretpostavljam da će nas ona pozvati

čim se smesti u hotelu, ne brini. Sada treba da se usredsredimo kakobismo našli stepenište bez stepenika, znak kojeg obuhvataju sve četiristrane.

Marija se složila i, posle nekoliko časaka, zatresla je glavom i izvilaobrve.

- Šta se dešava?- Ništa, ali znak kojeg sve četiri strane obuhvataju...Migel ju je razumeo a da ona nije morala da nastavi, pa je tada

uzviknuo:- Tačno...! Znak obuhvaćen sa četiri strane je znak unutar

četvorougaonika.- Kvadrat?- Da, a može da bude i romb, pravougaonik, trapez, trapezoid. Ali više

mi se sviđa kvadrat, a znam gde se jedan nalazi...Prošli su kroz naos Sagrada Familije i stali tačno kod kapije Hristovog

stradanja na Zapadnom pročelju prema ulici Sardenje. Skulpture su delosavremenog vajara Žuzepa Marije Subiraka, ali Gaudi pred smrt bešepostavio plan i simboliku koju treba da sadrži.

Na zapadnom pročelju su predstavljene Hristove muke i golgota. Imatroje ulaznih vrata sa predvorjem sa šest stubova i četiri zvonika.Posvećeno je teologalnim vrlinama. Sve Subirakove skulpture su oštrih,tvrdih, ogoljenih geometrijskih oblika. Marija je uzela Migela za ruku.Bojala se, srce joj je snažno lupalo. Ubrzo su stajali pred glavnomkapijom. Na gornjempragu je simbol četiri elementa, dva trougla spojenabazom. Romb... Zagledali su se u njega. Ali to nije bio romb, to su dvatrougla spojena bazom, još jedan jasan primer simetrije ogledala. Sadesne strane, dve skupine skulptura predstavljaju prizore golgote,razapetog Hrista; gore, pri donjem delu, grupa rasplakanih žena, levo,čovek koji vuče nešto što liči na neobičan krst, mada odozdo izgleda kaouglomer. Pod njim, a okrenut prema glavnom ulazu, četvrtasti stub ukosoizdeljen na devedeset stepeni, sa vidljivim lavirintom...

Marija se postavila ispred grede kod glavnog ulaza dok je Migelgledao na sve strane... Ona je imala jednu slutnju i o njoj je razmišljalarazmatrajući je iz svih uglova, onda je u sebi rekla: „Ako je ono goreistovetno onome dole, zar ne bi moglo da bude da je ono levo istovetnoonome desno?“.

- Tako na istoku kako na zapadu...Migel se približio:- Ovde imamo magični kvadrat. Video sam čuvenu Direrovu graviru

nazvanu „Melanholija“, na njoj se takođe pojavljuje magični kvadrat... Unjemu su brojevi... Palindrom, zbir uspravnih i vodoravnih brojeva uvek jetrideset četiri...

Kvadrat je na zidu.- Da, ali kod ovoga zbir je uvek trideset tri... Sleva nadesno, odozdo

nadole. Ukršteno, razumeš?- To je ono što je obuhvaćeno sa sve četiri strane! To je stepenište

bez stepenika!... Moraš da sabiraš broj.- Već sam sabrao, trideset tri - ponovio je Migel i dodao: - Ali, reč je o

znaku, čekaj... pa koji je simbol Hrista koji je razapet na krstu kad mu jebilo trideset tri godine?

- Stradanje ili golgota... Krst!- Karakteristični Gaudijev ravnokraki krst koji krasi gotovo sve njegove

građevine. Ovaj kvadrat sadrži krst u četiri pravca... I u svakom od njihzbir je trideset tri.

- Prostorni krst.- Tačno. Marija, mislim da već imamo i treći simbol.Već su imali suncokret, zmaja i prostorni krst, koji odgovaraju

zvezdama alfa, beta i gama. Još četiri rebusa, pa će rešiti celu igru.Moraju da požure. Premda ih ne mogu videti, znaju da Ljudi konzole

vrebaju. Malo im je časova ostalo.

52.Bili su veoma blizu zvezdi Delta, tj. Kazi Mila, poznatijoj kao La

Pedrera. Marija je ponovo okrenula Taimacuin broj, ali se sa mobilnognjene prijateljice i dalje niko nije javljao. Migel je pokušao da je umiridok su išli dalje. Ne smeju da stanu.

- Imala je posla u Parizu, možda je let kasnio pa još nije stigla u hotel.Uostalom, ti je bolje poznaješ. Potpuno se predaje poslu. U stanju je dase isključi iz sveta.

Migela je odjednom obuzeo osećaj nelagode. Ona je to primetila.- Šta ti je?- Ništa.- Mene ne možeš da prevariš.Odlučio je da joj ispriča.- Jesi li primetila da smo rešili tri zagonetke usred bela dana, bez

posebnih teškoća?...Marija se osvrnula oko sebe. Nigde sumnjivih.- Posmatraju nas, Marija, siguran sam.- Ali će sačekati da mi rešimo i poslednji rebus i da nađemo kamen.

Tek će nas onda ubiti.- Dobro, do sada nisu ni mogli. A ja neću dozvoliti da ti se išta desi.- Migele, to su ubice, naoružani su.- Da sad ne mislimo na to; tako smo blizu... Treba da se usredsredimo

na sledeću zagonetku.- La Pedrera, delta.DeltaTvoja mati je voda, tvoj otac vatra. Ti nisi brod nego putuješ kroz

vreme utonula u temelje jednog novog grada koji ratnici posmatraju.

- Mislim da već znam šta je - rekla je Marija pošto je dovršila sendvič,to je bio ceo njen ručak.

- Već si rešila ovaj rebus? - upitao je on, zapanjen.- Ne znam još izvesno. Ključ je u tome da nađemo neku vezu sa

zgradom. U ovom slučaju cela zgrada se odnosi na jedan jedini simbol.Sećaš se razgovora sa Taimacu o umetnostima u Japanu?

- Da, bonsai, ikebana, lutkarsko pozorište... ali ne uspevam da vidim...da nađem neki odgovor.

- Ne gubi strpljenje, ne bih da te požurujem. Da bismo tražili, moralibismo da posmatramo La Pedreru izbliza.

Zgrada, koju su iz njenog stana toliko noći gledali svu osvetljenu, sadaje bila prepuna turista koji nisu prestajali da škljocaju. Oboje su proučilizgradu ponavljajući zagonetku po sećanju, dok Marija nije rekla:

- Mislim da Taimacuine reči imaju smisla.- Na šta misliš? Ne razumem.- Na suiseki...- Na umetnost kamena?- Tako je! Seti se, ona nam je to rekla. Zar ne uviđaš. To je jedan

kamen! Zgrada čiji su zidovi od neobrađenog kamena, a njen oblikvijugav. Njeno ime...

- Da, da, može da bude jedan greben, ili neka stena... Naravno...- A sada te pitam: šta može da bude zakopano u temeljima jednog

grada?- Kamen?... Prvi kamen.- Jeste, Migele. Jedan kamen...- Pa da, a oni ratnici na krovu, oni gledaju u...- U Sagrada Familiju. U novi grad.-To je neobrađeni kamen... Jedan suiseki. Kamen na kojem alhemičari

ostvaruju svoje delo.- Imamo, znači, i četvrti simbol...- Kola Velikog medveda se upotpunjuju: suncokret, zmaj, prostorni

krst i kamen.Nastavili su brzim hodom kroz Paseđ da Grasija do ipsilona, kod broja

43.Marija se sručila na ulicu.- Jesi li dobro?- Jesam. Samo sam se spotakla. Idemo dalje.Kaza Batljo, tačno pored Kaze Amatljer, sa lepom stepenastom

fasadom flamanskog nadahnuća koju je sazidao Žuzep Pud i Kadafalkzajedno obrazuju jednu od najlepših celina u gradu; kad ih čovek vidi,ima utisak da je na nekom drugom svetu. Migel je izvadio papirić ipročitao:

Ipsilon.Ni vatre svetog Elma ne mogu da osvetle tvoje oči izgubljene u

pomrčini.

Marija je izdelila pročelje i predvorje prvog sprata na segmente, u

nastojanju da se upravo udalji od celine. Savila je obe ruke oko desnogoka kako bi ograničila vidno polje. On ju je radoznalo posmatrao. Voleo bida je mogao da ponudi neki odgovor, ali nema sumnje da je stručnjak zapitalice bila njegova voljena. Nečega se prisetio kad je opet pomislio naTaimacu: delo samoubica iz Sonezakija; mislio je na oči gavrana, crne isjajne, u kojima se urezao užasan prizor samoubistva.

- Šta bi moglo da bude? - upitao je Migel.Ona je očigledno već naslućivala odgovor. Tajna je u povezivanju

zagonetke sa odgovarajućom zgradom. Sada joj je bilo jasno, to je bilotu, pred njenim očima, na fasadi. Ali je želela da proveri i da se uveri, paje upitala Migela.

- Vatre svetog Elma... Gde se one pojavljuju?- Pored ostalog i na grobljima. To se fosfor iz kostiju, lobanja, kao

izmaglica izđiže nad grobovima...- Ova kuća je u narodu bila poznata i kao Kuća kostiju ili Kosturnica,

sećaš se? To nam je Taimacu objasnila... - rekla je Marija i dodala: -Dobro, sad već imamo i vatre svetog Elma.

- Kosti - rekao je Migel zamišljenog izraza.- Vatra koja ne može da osvetli oči izgubljene u pomrčini... - nastavila

je ona ne bi li ipak bio on bio taj koji pogađa odgovor što ga je ona većimala.

- Tamne oči, možda?- Lice praznih očiju... Šta je to?- Mrtvac, lobanja?- Pogledaj pročelje pa ćeš videti...- Ne mogu da se koncentrišem, Marija, blokiran sam, reci šta imaš na

umu.- Seti se razgovora s Taimacu, govorili smo o lutkarskom pozorištu u

Japanu...- Balkoni, balkoni... Pa da! To su maske! Pa to je tako očigledno... Ceo

svet to zna.- Vatre svetog Elma ne uspevaju da osvetle oči maske. Nema te vatre

koja može da ih osvetli, jer očiju i nema. Samo pomrčina...- Ti si to već znala, priznaj.- Htela sam da proverim. Imamo još jedno rešenje: masku.

53.Zeta.

Mudra je ludost i, makar je videla, nećeš je naći iznad čempresa.

Pročitali su zagonetku kad su stigli u Kazu Kalvet, u ulici Kaspe. Bilo jepet po podne. Imaju još trinaest sati, ali još nemaju ništa, pomislio jeMigel. Ipak ne treba da posustanu, nego treba da se usredsrede nazgradu.

Nekada je pripadala gospodinu Kalvetu, bogatom industrijalcu tekstilai aktivisti Katalonske solidarnosti koji je s Gaudijem delio njegovu ljubavprema zavičaju i jeziku.

Marija je pogledala čempres iznad glavnog ulaza.- Znaš, kad sam prvi put pročitala tu zagonetku, pomislila sam na

čempres u Sagrada Familiji...- I ja isto. Pomislio sam na trem Milosti na jednoj od kapija pročelja

Hristovog rođenja, dekorisan belim golubovima koji su inače simbolčistote. Čempres je simbol gostoprimstva, a zbog načina na koji se izdižeprema nebu, i, takođe, simbolizuje duhovno uspenje. Koren mu raste naisti način: pravo prema srcu zemlje; to je i simbol podzemnog sveta,otuda veza s grobljima. Ali do ključa za rešenje ove i svih zagonetki doćićemo kad na zgradi nađemo to nešto što ukazuje na zvezdu.

- Pogledaj iznad čempresa, kovanu ogradu: pečurke. Migele, to supečurke.

- U pravu si. Izgleda da je gospodin Kalvet bio veliki poklonik pečurakai njihovog sakupljanja. Uostalom, to je u Kataloniji tradicija... Možda jemislio na to? Pa da, pečurke rastu u šumi, ispod drveća. Zbog togazagonetka i kaže da „makar je videla, nećeš je naći iznad čempresa“.

- Možda bi i mogla da bude neka gljiva, jedna pečurka... Ali,najreprezentativnija kod Gaudija je amanita muscaria.

- Nje ima i na zgradi kod ulaza u park Guelj - potvrdio je on i nastavio:- Neki čak tvrde da je i jeo muharu. U to doba, mnogi umetnicimodernizma su je okusili. Imali su halucinacije...

- To je deo legende. Seti se šta nam je rekao Konesa. Međutim,zagonetka...

- Marija, mislim da je sve jasno; treba samo da proverimo jednu stvar.- Koju?

- Zanima me na šta se odnosi...- Mudra ludost?- Prihvatimo zasad da je muhara tačan odgovor. To je gljiva iz dečijih

bajki, u kojoj žive patuljci i vilenjaci... To je i gljiva umobolnika...Uostalom, u Kataloniji je poznata i kao ou defoll, nešto kao „jaje ludaka“.Ova gljiva nastaje u obliku jajeta narandžaste boje, kao i njena sestraamanita cesarea, koja spada u jestive pečurke, izvrsnog ukusa; zato jebila omiljena hrana cezara, a njeno ime na katalonskom je ou de reig,„kraljevsko jaje“.

- Nisam znala da si toliki stručnjak za gljive.- U stvari, moj otac je bio pravi stručnjak; ja sam samo išao s njim.

Bilo je kasno kad su stigli do poslednjeg zdanja Velikog medveda: toje Gueljova palata, koja odgovara slovu ipsilon. Gaudi ju je sagradio zasvog mecenu Euzebija Guelja i Basigalupija. Osim što ju je zamislio kaodom svoga dobrotvora i njegove porodice, zamislio ju je i kao mestoodržavanja najznačajnijih društvenih događaja, književnih večeri ikulturnih susreta koji su Guelju bili po volji. Gaudi je grofu podneo nizpredloga za fasadu, a katalonski magnat je odabrao onaj predlog koji se iGaudiju najviše dopadao. U prizemlju i u mezaninu, pročelje je obloženomermerom; iznad toga je od maltera. Dva parabolična luka savršenesimetrije čine glavni ulaz u palatu.

Pročitali su zagonetku:

EtaKod prvog slova ovog doma mudraci su videli krst i srce svetlosti

Prečiste Bogorodice.

- Ovo je možda najteži rebus, najhermetičniji - rekao je Migel.- Da, ali mora da ima neke veze sa zgradom.Oboje su stajali ispod katalonskog grba, sa orlićem na vrhu. Bio je to

nesvakidašnji grb. Izgleda da je u trenutku kad su ga postavljali Gaudiupitao nekog prolaznika kako izgleda, i da je ovaj odgovorio - nikako.Tada je maestro i ođlučio da ga tamo ostavi.

Migel je prišao dvama vratima glavne kapije. Pažljivo je posmatraoslova rešetke. Jedno „E“ iznad jednih, i jedno „G“ iznad drugih vrata.

- Marija, tu su nam inicijali Euzebija Guelja. Prvo slovo ovog zdanja jeE... Mudri magi su videli krst, srce svetlosti Prečiste Bogorodice. A ja bihrekao da je to E od same zvezde, na španskom estrella... Rekao bih da seodnosi na petokraku zvezdu repaticu za kojom su išla tri mudraca da se

poklone tek rođenom Isusu.- Ima još jedna mogućnost. Prvo slovo ovog zdanja moglo bi se

odnositi jednostavno na palatu, dakle na „P“.Marija je nastavila glasno da razmišlja:- Muđraci su videli krst i srce svetlosti... Zvezda tri mudraca... A gde

žive ti magi, gde su ta tri kralja; gde kraljevi žive?- U palati... u Gueljovoj palati.- Mislim da ako pretpostavimo da je to „P“ od palate, treba da

pronađemo vezu između zvezde repatice koju su sledila sveta tri kralja -mudraca, Gašpar, Melkior i Baltazar, i prvog slova ovog zdanja, što će rećislovo „P“, kao paterfamilias, od oca, od palate.

Migel se iznenada dosetio nečega:- Marija, mislim da je osnovni simbol hrišćanstva Hristov monogram,

taj hristogram, kao onaj koji je car Konstantin prvi dao da mu se izvezena barjaku, inače njega su graditelji otiskivali na glavnoj potpornoj grediisposnica, crkava, hramova. Latinično slovo „P“ je u srcu hostije, prilikompričešća; ono je i u srcu nafore, što je isto što i hostija, s tim što jehostija od beskavsnog, a nafora, zapravo anafora, od hleba s kvascem.Tek, tu je ono „otac“; ima i jedno ukršteno latinično slovo „X“, kojesimbolizuje sina, a sa jedne strane je alfa, dok je s druge omega...Početak i kraj... Sve je sadržano u tom simbolu. To jedno „E“ jeste inicijalEuzebijevog imena... Nije od „estrelja“... već od pričesne hostije, dakle odeuharistije...

- Da: euharistija, prikazana Hristovim anagramom na hostiji. Krug.Stvarno bi to moglo da bude to. Taj simbol. Na stranu to što je krugženski znak...

Marija je ipak imala svoje nedoumice. Slutila je, još jednom, da dedanije mogao to tek tako da joj predoči. Setila se da je on imao običaj da,dok je ona bila mala, izvede malu prevaru kod zagonetki. Voleo je daposeje neku malu sumnju. To je bilo tipično za njega; to, da te navede daipak sve preispitaš. Znala je ona za to.

Iako su u tome proveli ceo dan, bili su rešili sve zagonetke bez većihnevolja. A to je ono što ju je upravo navodilo da posumnja. To se neuklapa u dedinu ličnost. Sa svoje strane, Migel je i dalje povezivao,razmišljao, tražio...

- Gaudi je koristio slova, inicijale, kao simbole... „G“ od Gaudi, ili još ipre, od Guelj, nalazi se na raznim mestima u okviru njegovog dela...

- Kao i „P“, ali ne od „palata“... nego od „park“, park Guelj.- Na ulazu. Pogledaj, tu mi je...Migel je izvadio Gaudijev vodič, sa amblematskim zgradama

znamenitog graditelja. Potražio je park Guelj, i tamo je to i bilo. Onda jenačas zanemeo.

Ipak je prozborio:-Vidi... Inicijal parka, slovo „P“.I stvarno, unutra je bila petokraka zvezda, zvezda maga, sveta tri

kralja - mudraca, uz to i, sred srca svetlosti, jedan crni pentagon, to jestizokrenuti pentagon. Kad je Marija to pogledala, rekla je:

- Migele, mudraci su videli srce svetlosti, srce petokrake zvezde...- To je u stvari pentagram, poznat još i kao pentalfa... Nastaje od

pentagona koji je u njemu, dok istovremeno u sebi obrazuje još jedanpentagon... Proces je beskrajan, to je upravo geometrijski fraktal.Moramo da proverimo da li je takav pentagon u vezi s Devicom Marijom;moramo da se konsultujemo. Mada ja već sad imam utisak dapentagram, više nego li na simboliku oko Device Marije, pre svegaasocira na satanističke kultove. I to nije sve, mislim da je Crkvademonizovala taj simbol... Marija, imamo dve mogućnosti, a možda i tri:euharistiju, pentagon ili petokraku zvezdu... Petokraku ili pentagram.

- Ne... Samo ih je dve... Srce zvezde; tamo je i pentagon... Ili pakeuharistija. To je ta mala zamka koju je deda uneo u sedmu zagonetku.

54.Vratili su se kući. Potreban im je bio predah, a, naročito posle čitavog

dana provedenog u rešavanju rebusa od jedne zgrade do druge; imali supotrebu da razmisle. Marija je ponovo okrenula Taimacu. Sad je već bilastvarno zabrinuta. Već je bilo veoma kasno, a njen mobilni je i daljezvonio u prazno. Migel je iskoristio to vreme da i preko interneta potražipodatke o pentagramu, a nešto od toga i pribeleži.

- Marija, slušaj šta sam našao:

Postoji veza između zlatnog preseka u obliku petokrake,paganskog simbola kojije kasnije katolička Crkva usvojila radipredstavljanja Device Marije, kao što ga jepreuzeo i Leonardo daVinči, da bi u njemu ucrtao čoveka na osnovu proračuna i presekaslavnog arhitekte Vitruvija iz starog Rima.

- ... A na drugom sajtu, o engleskoj književnosti, na kojem dat i osvrtna srednjovekovni ciklus pesama posvećenih kralju Arturu, među kojimaje i ona pod naslovom Ser Gavejn i Zeleni vitez, u vezi sa pentagonompiše:

To je petokraka zvezda koja može da se iscrta ne podižući perosa hartije. Ovafigura, koju Englezi nazivaju - kako nas pesnikizveštava - beskonačnim čvorom (jasnog ezoteričnog značenja)smatra se Solomonovim simbolom. Sadržipet godina, petčula,petprstiju (u smislu spretnosti), pet Hristovih rana, petradosti Device(Gavejnje s unutrašnje strane štita nosio sliku Kraljice neba) i petviteških vrlina (prijemčivost, uvažavanje i nežnostprema nemočnijim;umerenost, učtivost i saosečajnost i inače). Prema tome, broj pet je,kao neparan broj, broj savršenstva. Pentagonje, uz to,figura kojamože da se upiše u kružnicu, koja sa svoje strane još jednompredstavlja zaokruženo, zatvoreno nebo.

Pošto je to pročitao, Migel je rekao:- Gospo, zbrka Vam je poslužena... Krug, zvezda, pentagon... Šta biste

da naručite?- Izvini, nisam te slušala. Sad sam već uznemirena zbog Taimacu. Ceo

dan je zovem, a ona nikako da odgovori. Trebalo bi da skoknemo do nje,do Fondacije, nisam pametna... Možda da pitamo Brua, njenogposlodavca.

- U jedanaest uveče? - upitao je Migel.- Da, samo da isključim kompjuter pa idemo.- Sačekaj, ipak da pogledam svoju elektronsku poštu. Hoću da joj

pošaljem poruku. Možda je negde izgubila mobilni telefon...Marija je otvorila poštu i tu našla novu poruku. Taimacu. Pogledala je

vreme slanja: tri iza ponoći. Od onda je prošlo dvadeset časova..- Hodi da ti pokažem.Zajedno su pročitali na ekranu:

Reč je o kamenu, nema sumnje. Ključ je u Jevanđelju po Mateju,16, IS. Honas je iscrtao šestar iznad psalma 118,22... On je u parkuGuelj. Tačnije, bio je, kod glavnog stepeništa... Posle su usledilerazne izmene...

55.Kad su napustili zgradu u kojoj je stanovala Taimacu, otišli su pravo u

bolnicu Del Mar. Jedna susetka im je ukratko ispričala šta se sve dogodilopošto su dotle njih dvoje bezuspešno pritiskivali dugme na interfonu:„Jutros su je odveli ambulantnim kolima“, reče, „šta da vam kažem,sirotica se baš namučila i u smrti. A bila je tako pažljiva komšinica... Dačovek umre takvom smrću.“

Očaj joj i dah obezboji dok su taksijem išli u bolnicu. Marija je lebdelakao u noćnoj mori. Nikako da poveruje; nikako da prihvati da joj jedrugarica ubijena. A kako i da ne bude? Ta ne bi bila prva žrtva onihkrvnika. Počeli su od njenog dede i neće se zaustaviti dok ne dođu dokamena; dok ne dođu do njih dvoje.

- Ubiće i tebe i mene - rekla je Marija. - Čim nađemo kamen, ubiće inas.

Migel nije odgovorio. Osećao se bespomoćnim ali, ujedno, bio jedovoljno van sebe. Mogao je da se nosi sa svim tim ubicama. Ne, nije onspreman da umre. On je spreman da pobedi.

Kad su stigli u bolnicu, raspitali su se, i tamo dobili potvrdu o tome štase desilo.

Marija je briznula u očajnički plač. Zar i nju, Taimacu? Migel ju jezaštitnički zagrlio.

- Sedi... Sedi, ovo je predaleko otišlo... Moraš da budeš jaka, ljubavi.- Migele, to je sve zbog mene... Znala sam... Šta li su joj uradili?- Sad moramo da odemo. I odavde. Idemo - rekao je.Na kraju hodnika upravo je ugledao njemu poznato lice. Ugledao je

Nogesa, Mortimerovu desnu ruku. Nešto je razgovarao s nekim radnikombolnice.

- Marija, moramo brzo da odemo odavde - ponovio je on, pokazujućina Nogesa.

Ali se ona nije pomerala.- Ne mogu - izustila je.- Možeš. Moraš. Ti to možeš. Ako sad ne idemo do kraja, ni ovo do

sada neće imati smisla. Misliš li da bi Taimacu volela da sad odustanemo,kad je ona sve od sebe dala, pa i samu sebe, da bismo konačno bili takoblizu?

-Ali... Nje više nema... Mrtva je...

- Mi još nismo, iako ni mi ništa ne možemo. Ipak, ako sadaodustanemo, biće da je Taimacu izgubila bitku, isto kao tvoj deda; kaosvi mi... A mi se ne borimo; ne bijemo bitke... Mi se samo zalažemo...Seti se šta ti je deda rekao: nema plakanja; samo dalje... Pošto znamoda su nam protivnici nemilosrdni, dodatno ćemo se s njima suočiti. Pretoga ipak moramo da završimo započeto. Na posao!

Noges je video kako izlaze iz bolnice, ali nikakav pokret nije načinioda ih zaustavi; samo je izvadio mobilni.

Njih dvoje su odlučili da se vrate kući, da o svemu još jednomrazmisle, ako budu u stanju, pa da vide koji im naredni korak valjapreduzeti. Tako su stigli i do taksi stanice ispred bolnice.

Pratila su ih druga kola.

56.Popeli su se u stan, ali nisu upalili svetlo. Znali su da je opasnost

blizu. Onda je ona duboko udahnula, pokušavala je da se povrati dok suse vraćali, da odnekud izvuče snagu; Migel je u pravu, treba da idu dokraja. Upustili su se u trku protiv časovnika i ne ostaje im mnogovremena. Sada znaju da treba da odu u park Guelj. Taimacu je potvrdilaknjižarevu slutnju. Možda je i on, pre nego što su ga ubili, došao do istogzaključka. Tajna je tamo, u kuhinji Začarane kuće čeka ih igra.

Popili su jaku kafu, noć će biti duga. Migel je pogledao kroz prozor.- Tu su... Video sam ih.Marija je odmah upitala:- Tu su?- Sada ne mogu da ih vidim, ali očigledno čuvaju ulaz.- Imaš li broj taksiste?... Onog što nas je odvezao do zmaja na

Gueljovom imanju... Sećaš se, dao nam je svoj telefon pre nego što jeotišao...

Migel nije shvatao kakav je Marijin plan. Svakako će morati da iziđuna ulicu. Ona je kazala:

- Znam da će nam taksista pomoći.- Kako znaš? Sad već sumnjam u sve i u svakoga.- Znam, Migele: on je jedan od sedmorice vitezova, uverena sam u to.- U redu.- Objasni mu situaciju. On će znati šta treba.- Kako možeš da budeš tako sigurna? Kako ću taksisti da ispričam sve

ovo?- Znam da moramo u njega da se uzdamo.Migel je obavio razgovor preko mobilnog, nije uspeo da odredi da li je

to bio isti taksista. Nije mu rekao da ih proganjaju već samo da im jehitno potreban taksi. Još mu je rekao da ih čeka na pločniku sa upaljenimžmigavcima, da će oni odmah sići. Taksista nije ništa pitao. Samo jerekao da će stići za pola sata.

- Pola sata? - zbunjeno je uzviknuo Migel: to mu je izgledalo kaočitava večnost.

Taksista je sačekao nekoliko časaka a onda rekao:- Kako na nebu tako i na zemlji.- Šta se dešava? - upitala je Marija.

Migel ju je pogledao i nastavio telefonski razgovor:- Ono što je gore istovetno je onome što je dole.Ona je odmah shvatila. Bila je u pravu: bio je njihov saveznik, jedan

od sedmorice vitezova Morije.- U pravu si bila, on je naš. Biće tu za pola sata...- Moramo da se vratimo u park Guelj, sada znamo gde da tražimo, a

imamo i zagonetke.- Pre toga ćemo se zaustaviti kod Sagrada Familije. Ključ je u Sagrada

Familiji. Osim što je to zbornik svih inovacija koje je razvijao u svomsvetovnom graditeljstvu, Gaudi je hram pretvorio u knjigu...

- Koju treba čitati srcem.- Prosto neverovatno. Sad počinjem da razumem. Prostorni krstovi

koje je Gaudi postavio na većini svojih zdanja. Ravnokraki krst kojipokazuje na šest pravaca u prostoru...

- Prostor, zvezde...- Tačno, Marija. Gaudi je preko grada sazidao jedan ogroman hram.

Hram zvezda, jednu... vasionsku platformu. Ali, za šta? Šta treba dauradimo sa kamenom?... Ključ svega je u Sagrada Familiji. U hramusiromašnih; u kamenoj knjizi, kao što su to radili i graditelji gotičkihkatedrala...

Migel je otvorio prenosivi računar dok joj je govorio:- Zvezda Fad, kojoj odgovara slovo gama, odnosi se na Sagrada

Familiju.- Migele, mislim da ovde imamo nešto...- Može biti... Zvezda Fad, povezana sa Megrezom, pokazuje pravac

Lava; zvezda Regulus u srcu Lava...- Znak Hrista Spasitelja... Kralj, Regulus, sunce...- Lav: tamo gde se ostvaruje vrhunsko delo. Kosmička sila... električna

energija. Sin sunca, Spasitelj. U jezgru svakog semena ima nešto sunca ito nazivamo životom, jer život dolazi od sunca... od hristoničke snage.Reč Hristos đolazi iz grčkog i ne znači samo miropomazan, nego isvetlost. Spasitelj je svetlosna snaga koja nas u nama iskupljuje, spasavai uzvisuje kada se povezuje sa središnjim suncem, sa ocem...

- Dovoljno je, Marija... Još ne razumem šta treba da uradimo skamenom...

- ... Da ga postavimo na nekom mestu Sagrada Familije, u ravni sazvezdom Megrez koja pokazuje Lava, Sunce... Hrista, Kralja, Spasitelja.

- Negde u hramu - nastavio je Migel - treba da ima nešto, neki simbolkoji će nam pokazati tačno mesto. Mislim da je i Gijom od Pariza, majstorgraditelj Bogorodičine crkve, takođe, izabrao jedno naročito mesto da

sakrije kamen mudrosti.- Migele, mi treba da nađemo kamen iz Kesarije Filipove. Kamen koji

je sam Hristos dotakao svojim rukama. Ugaoni kamen koji su graditeljiodbacili i koji treba da posluži... za šta?

- Ne znam, ali uskoro ćemo saznati... Katedrala siromašnih, SagradaFamilija. Sve će se uklopiti, uveren sam. Ali nam je ostalo svega pet sati.Noćas treba da se desi, ili će nas Ahil sustići pa ćemo izgubiti trku.

Marija je slušala, a u isto vreme je pretraživala na kompjuteru...- Migele, stvarno je zapanjujuće... I egipatske piramide su podignute

sledeći isti raspored; Megrez, Fad; u pravcu Lava... To je linija kojarazdvaja kosmički meridijan. Nebeski svod.

Jedna kola su stala ispred kuće, Migel je pogledao na sat, prošlo jetačno četvrt sata. Sva četiri žmigavca su upaljena a kola su stala sa dvabočna točka na pločniku.

- Idemo, već je tu...Istrčali su kroz ulazna vrata ne gledajući ni levo ni desno. Taksista je

otvorio vrata i odmah dao pun gas.- Do Sagrada Familije... mada pretpostavljam da vi to već znate.Na retrovizoru Marija je videla lice taksiste: smešio se. Da, to je onaj

isti koji joj je pomogao u autobusu, a, po prilici, i onaj koji ih je spasaona parkingu, kada im je ukradena sveska.

Migel ga je upitao:- Možete li da nam pomognete? Odgonetnuli smo veliki deo enigme,

imamo simbole, ali još ne znamo tačno gde je tajna... Mora da je nanekom mestu stepeništa u parku Guelj, gde je ranije bio šestar.

- Ne verujem da vam tu mogu biti od naročite pomoći... Ali ću vasštititi do kraja, to je moja misija. U parku Guelj izvršene su raznerekonstrukcije.

Migel se obratio Mariji:- U Sagrada Familiji postoji jedan lavirint, zar ne?- Da, u pročelju stradanja... Tačno ispred magičnog kvadrata, tamo

gde smo otkrili simbol game, ravnokraki krst.- Gaudi je tačno znao šta radi. Izgradio je lavirint simbola, neku vrstu

haosa, iluzije, kao neku psihedeličnu halucinaciju. Zato je gljivommuharom ukrasio zgrade na ulazu u park. On je znao da će mnogi doćitamo u potrazi za kamenom. Ali samo kod tebe, na tvom telu, zapisan jeključ za odgonetanje lavirinta. Ne smemo smetnuti s uma rečenicu izOčenaša, zlatno pravilo alhemičara...

- Ne razumem te potpuno.- Moramo da se penjemo. Da gledamo zvezde. I mi smo se vrteli

ukrug, izgubljeni u halucinaciji, to je obmana uma, čula, sve je to isto,stvarnost je samo odsjaj. Sada već znamo da, ako želimo da vidimoistinu, da se izdignemo iznad iluzije stvarnosti, moramo da se uspnemo,moramo da stignemo na viši stepen svesti kako bismo umakli zamkamarazuma, čula, same iluzije. To je ogledalo enigmi, kao kod Borhesa... A japitam: šta koristimo za penjanje?

- Merdevine?-Tačno... Jedan od masonskih simbola. Ali i jedan od hrišćanskih

simbola koji je Gaudi koristio.- Na pročelju Hristovog stradanja postoji stepenište.- Da, stepenište kojim se pristupa lavirintu... Ali Sagrada Familija je

samo knjiga uputstava... U stvari, treba da potražimo Merak. Dakle, betu:park Guelj.

- U parku Guelj ima više stepeništa.- Jeste... Tu je glavno, ali ima ih još... Može da bude bilo koje od njih.

Naša potraga se ipak sužava. Na tremu stradanja Hristovog, pasije, trebada nađemo koje je to stepenište... na koju je stranu okrenuto. Moramonešto da nađemo, neki znak, neki trag koji će nas odvesti do pravogstepeništa. Idemo, ne gubimo vreme...

- Sačekajte.Oboje su nestrpljivo čekali; znali su da će im biti od velike pomoći bilo

šta što im bude rekao jedan od vitezova Morije. Već su bili sasvim blizuSagrada Familije. Taksista im je rekao:

- Takođe treba da znate da naši neprijatelji odavno drže park Gueljpod svojom kontrolom... Mi smo oduvek znali da je to lavirint. To jetačno, Migele, ali oni su tamo tražili godinama. Prilikom rekonstrukcijecev kazana za destilaciju koju maestro beše postavio na vrhu stepeništazamenjena je kosmičkim jajetom. I šestar je izbrisan.

- Onda i oni to znaju! Dešifrovali su poruku oca Honasa!- Asmodeo je veoma prepreden, inače svi znaju mnogo toga, ni u

koga nemaju poverenje, on je od Taimacu izvukao sve informacije prenego što ju je ubio... Mislim da vas dvoje treba da se uzdate u sebe akoveć imate simbole.

- Seti se zagonetke u vezi s gamom... sa Sagrada Familijom: „Trebada izračunaš broj merdevina bez stepenika da bi mogla da vidiš znakkojeg sadrže sve četiri strane“.

- Trideset tri... Trideset tri stepenika. Skalina u parku Guelj.Širom otvorenih očiju, Migel je rekao:- Da se vratimo u park, mora da je tamo.Jedno crno vozilo ih je pratilo. Oni su bili i suviše uzbuđeni da bi to

primetili.Ubrzo su stigli. Popeli su se preko zida. Taksista im je pomogao i

rekao im da će ih čekati. Kad su bili unutra, Migel je rekao:- Marija, mislim da su i oni ovde. Moramo brzo.Uputili su se ka glavnom ulazu i, držeći se za ruku, počeli da se penju

stepeništem brojeći stepenike. Srce im je sve snažnije lupalo. Mnogoprizora im je proletelo kroz glavu... Salamander, vatra, zmaj... Imali suutisak da penjanje nije samo fizičko, već i duhovno. Stigli su do kraja i uisti glas, tiho, oboje su rekli:

- Trideset tri stepenika...Ispred njih je bila cev, zapravo, kazan ili peć alhemičara, ista peć koju

Gaudi beše preneo, možda sa rozete Bogorodične crkve. Sada je sve biloveoma drugačije, pošli su pravim stopama. Međutim, i dalje se nešto nijeuklapalo. Simboli, zagonetke... Sve se to Migelu vrzmalo po glavi.

- Sačekaj sekund... Magični kvadrat je stepenište bez stepenika inalazi se tačno ispred lavirinta. To su dva ogledala koja jedno drugomvraćaju odraz, najgori mogući lavirint. - Onda je učinio jedan pokretglavom i ustvrdio:

- Tajna nije ovde! To je još jedan lažni putokaz tvog dede; otac Honasje to znao pa je umro; žrtvovao se za to...

- Pa kuda ćemo?- Idemo u kuću u kojoj je Gaudi živeo.U tom trenutku su se začuli prigušeni zvukovi u okolini. Oni su se

nečujno sagli i videli neke senke kako brzo promiču. Migel je izbrojao dvapratioca, za koja mu se učini da imaju pištolj, i još jednog, koji kao da ihje vodio dok su se polako penjali skalinom. Oni su se sakrili na drugomkraku račvastog stepeništa, priljubljeni uz peć. Ubice su bile s drugestrane; kad ih više nisu čuli, polako i nečujno su sišli, a kad su bili upodnožju stepeništa skrenuli su desno, ostavljajući trg iza sebe, i pošli suu pravcu Začarane kuće. Stigli su tamo za nekoliko minuta. Sve je bilo umraku. Obišli su kuću. Migel je tražio način kako da uđe u nju. Marija ječučala pored vrata dok je on i dalje tražio. Marija je dotakla ulazna vrata,i začudo, ona su se otvorila.

- Migele... - prošaptala je.- Šta je? Sačekaj, mislim da ću morati da razbijem staklo.Ona je pošla do njega i rekla:- Ne moraš... vrata su otvorena...- Otvorena? Idemo, onda... Ali, ko li je ostavio otvorena vrata?

Moramo da budemo oprezni... Mislim da oni znaju koliko i mi, i imamutisak da nas posmatraju.

Ušli su u kuću, sagnuti, dok su slušali kako se neki glasovi udaljavajuotuda... Migel je znao da je kuhinja na prvom spratu, na prostoru kojisada služi kao skladište iza male prostorije na ulazu. Na kraju se naziraodimnjak, trebalo da bi da to bude Gaudijeva kuhinja.

Sve su pretražili i popeli se na gornje spratove, ali ništa nisu našli.Naposletku su sišli u podrum, gde je prvobitno bila ostava. I ta vrata subila otvorena; Migel je zverao na sve strane, kao kakav davnašnjiputujući prodavac.

Bilo je kartonskih i drvenih kutija sa jednim konopcem. Poneki ormani, na kraju, blizu malog prozora, rešetka za ventilaciju koja je, po prilici,bila u visini tla a preko koje su bili poređani još neki manji ormani.... Zrakmesečine ude kroz mali prozor i obasja mali komad nameštaja tamneboje sa četiri noge, Migel ga je osvetlio svojom baterijskom lampom.

- Marija, to je šporet!...Ona je polako prišla. Bio je to stari šporet na ugalj, ništa posebno nije

bilo na njemu - model iz doba kad je Gaudi proveo onih dvadeset godinau toj kući. Verovatno ga je novi vlasnik odložio ovamo... Ništa na njemunije privlačilo pažnju. Kod prednjeg dela vratašca za loženje uglja, sastrane mala peć, a odozgo dva poklopca, takođe gvozdena.

- Ovde nema ništa - rekao je Migel razočarano.Marija je ćutala, mislila je na mnogo toga u isto vreme, dok je Migel

uporno ispitivao šporet, osvetljavajući ga izbliza, ali i dalje ništa nijeuspevao da nađe. Ona je, međutim, premotavala bajku: Ivica i Marica;spaljivanje veštice; zmaj. Znala je da ne slede lažan trag, da ne greše.

- Sačekaj malo... Mislim da znam gde je igra.Otvorila je svoju torbu i izvadila ogledalce koje je uvek nosila, zajedno

sa karminom.- Hoću da proverim.Oboje su stajali ispred šporeta i Marija je postavila ogledalce ispod

njega, okrenuto nagore.Migel je uperio baterijsku lampu nadole.U prvom trenutku nisu videli ništa posebno, dole je bio kao neki reljef.

Migel je čučnuo; jednom rukom je držao baterijsku lampu, drugom jeopipavao reljef...

- Neverovatno!... Marija, tu je!... Igra je tačno ispod šporeta!...- Znala sam! - uzviknula je ona slavodobitno.Inkrustirana odozdo, tamo se nalazila ploča sa reljefnim poljima koja

treba pritiskivati pravilnim redosledom.- Ništa nije slučajno! Simetrija ogledala. Sve se uklapa. Ono što je

gore istovetno je onome što je dole. - Migel ju je zagrlio i dodao: - No,

sad treba da se igraš...- Znam...Marija se sagla dok joj je on osvetljavao lampom. Papirnatim

maramicama pažljivo su prebrisali neke od simbola na toj ploči sašezdeset četiri polja. Na svakom od njih, po jedan od Gaudijevih simbola.

Ona je bila spokojna kada je pritisnula prvo polje: suncokret. Polje jelagano popustilo, bila je pogodila. Migel je rekao:

- Gledaj, na ovom uglu je zmaj.- Polako, moramo da budemo sigurni, možda ih ima više, pored

salamandera... Ne smemo da pogrešimo; imamo samo jednu priliku.Mora da bude ognjeni zmaj, sa plamenom koji suklja iz čeljusti; ne smeda buđe drugi.

I zaista, bilo je više od jednog zmaja, a bili su tu i salamander, isklupčana zmija sa krilima, druga koja jede svoj rep, Uroboros. Najzad su,blizu suncokreta, pronašli zmaja koji bljuje vatru kroz razjapljene čeljusti.To je ognjeni zmaj koga su tražili. Marija je pritisnula, i simbol jepopustio za jedan centimetar.

Sa narednim simbolom nije bilo muke, odmah je pronašla četvorokrakikrst. Malo više vremena joj je trebalo da pronađe neobrađeni kamen...Potom je pritisnula masku i muharu. Sve se uklapalo; polja su laganopopuštala.

Nedostajao je još samo jedan simbol da igra bude zaokružena. Migelju je osvetljavao lampom. Pronašli su oba simbola, euharistiju, to jesthostiju sa izgraviranim monogramom, i jedan pentagon. Polja su bilajedno pored drugog. Marija je oklevala, ali je morala da se odluči zajedno od njih.

- Uzdaj se u sebe.- Migele, moram malo da razmislim... Mislim da mogu da rešim ovu

novu dedinu zamku... Zamisli da neko otkrije zagonetke, kao mi... Oni sunam sinoć ukrali beležnicu...

Bistriji su nego što mi mislimo te su prema tome možda i oni rešilizagonetke, ali kod poslednje...

- Našli su se pred dva moguća odgovora... Hristov monogram ilipentagon; mogu samo jedan da odaberu, inače im sve propada.

- Ipak, mogli su i da pogode. A to je bio najlakši način da se sve izgubii da Gaudijev plan propadne.

- Ali ko će sve da baci kroz prozor kad je već tako blizu? Ne, i oni sumorali da nastave... ili da nam dopuste da mi to uradimo za njih. Oni sunas pustili, Marija. A sada će nas ubiti, čim nađemo poslednji ključ... jeroni znaju, i to već vekovima, šta treba da se uradi sa kamenom.

- Tačno, Migele, stavi se na njihovo mesto: pentagon je simbol kojioni koriste u svojim obredima... To je prostor na podu koji omeđuju krvljuda bi prizvali Sotonu... Nasuprot tome, Hristov monogram je osnovnisimbol hrišćanstva... To je euharistija... Hristova poruka je cela u njoj...

- Oni bi odbacili sopstveni simbol; izabrali bi monogram, Hristovmonogram, bez sumnje, euharistiju, to mi je logičnije...

- Ne, Migele, njima se desilo što i meni sada... Oklevali su... jednagreška, i ko zna šta se može dogoditi. Misija je i suviše važna. Samojedna greška, i neće nas biti da o njoj pripovedamo. Tako mora da sečuva tajna. Stavljamo glavu u torbu, Migele.

- Oklevanje?- To i jeste svrha poslednje enigme... Zato i jesmo ovde, Migele.U tom trenutku on je sve shvatio i sav se stresao...Ugasio je baterijsku lampu i šapnuo joj:- Vrata su bila otvorena, suviše smo lako ušli.- Jeste, oni su bili ovde pre nas. Tražili su ali nisu ništa našli. Ipak,

sada imaju beležnicu, već su rešili zagonetke, ali kod poslednjezagonetke, sumnja ih je sprečila da nastave, nisu hteli da sve stave najednu kartu jer znaju da imaju samo jednu jedinu priliku. U pravu si...

- Oni čekaju da mi... Da ti...- Da... Upravo tako.- Oni su napolju i čekaju.- Mi moramo da im završimo posao.Migel je osetio vibriranje u džepu: Izvadio je mobilni telefon i rekao:-To jetaksista...Migel je odgovorio:- Mi smo u Ružičastoj kuli i verovatno motre na nas; uhvatiće nas kad

izađemo i tada će nas ubiti... Treba nam pomoć... U redu... Ne, još ne...Za koji minut. Kad uđete u kuću, ako vas rie spreče, znate u kojojprostoriji vas čekamo...

- Šta ti je rekao?- Pomoći će nam da izađemo odavde.- Kako?- On će nas štititi. Na putu je ovamo.- Misliš da je jedan od njih?- Ne znam, Marija; ne znam da li treba da se uzdamo u bilo koga osim

u sebe same. Ali sad je kucnuo čas, moraš da se odlučiš za jedan od dvasimbola.

Nije mogao da se uzdrži, zagrlio ju je.- Hoću da znaš da...

- Znam - rekla je ona, lica najednom ozarenog.On ju je grlio, nežno je milovao.- Ne, ne znaš. Hoću da znaš da te volim. Volim te kao nikad nikoga.

Mnogo si propatila i...- I ti - prekinula ga je ljubeći ga.Migel nije mogao da se zaustavi, bio je potpuno preobražen i obuzet

ushićenjem.- Samo što nismo uspeli! Uspećemo zajedno! Posle tolikih lomova,

tolikog napora, konačno smo na pragu da uspemo.- Ali će nas ubiti.- Ne, neće! Zajedno možemo sve! Marija, veruj mi, vidim sebe kako

starim pored tebe. Ja to vidim, Marija!... Mogu to da vidim!-Ti si lud!- Jesam, lud sam! Lud za tobom, ljubavi! Ali, ja to mogu da vidim...

Imaćemo dvoje dece... ne, troje! Studiraće muziku i zvaće se Olga, Pol,Feran, Andreu, Anhel.

- To je već petoro! Za Boga miloga! Pa ti si mi potpuno poludeo!- Uspećemo, Marija! Ja to znam... A sada, nazad na igru.Odvojili su se. Marija je prstom pokazivala na monogram, ali je

oklevala; potom je pokazala na pentagon, ali se nije usuđivala...- Moraš da se odlučiš, ne možemo dalje da čekamo. A ja ti u ovome

ne mogu pomoći... Moraš ti. Hajde, ti to i možeš.Najzad, dok se sva tresla a grlo joj se sušilo, sklopila je oči i odabrala

pentagon, simbol mračnih; to je bio njihov simbol, i zato su se i dvoumili.Migel je zaustavio disanje, slepo je verovao u nju makar se i najgore

desilo i zauvek se izgubila tajna: on je voli kao nikad nikoga.Polje je popustilo; onda su začuli neznatnu metalnu škripu, kao da je

proradio unutrašnji mehanizam šporeta. Iznenada, u donjem delušporeta, ivica se otvorila uz malo jaču škripu... i kao na feder otvorila seneka vrsta sanduka. Migel je osvetlio njegovu unutrašnjost... Tamo je uplatnenoj vrećici, bila tajna. Marija je zavukla ruku i izvadila je.

Na samom šporetu razmotala je platno i oboje su videli kamen. Ništana njemu nije bilo natprirodno. Bio je to običan kamen crnkaste boje;izgledao je kao komad meteorita, ali nije to bio. Znali su da je to kamenkoji je Hristos dotakao u Kesariji Filipovoj, onaj koji je on predao Petru,svom učeniku, kad mu je rekao. „Petre, na ovom kamenu sazidaću Crkvusvoju.“

Posmatrali su nekoliko časaka. Potom su na platnu razabrali nekesimbole, onda su ga okrenuli i Migel ga je osvetlio baterijskom lampom...Tu je bio Veliki medved, svaka zvezda je imala po jedno slovo grčkog

alfabeta... Ali slovo gama, koje odgovara Sagrada Familiji, bilo je znatnoveće, a iznad njega je bio i simbol koji su oni odmah prepoznali:

- Pelikan. Poruka je jasna: kamen mora da bude položen kod pelikanau Sagrada Familiji... - rekao je Migel.

- Pelikan, simbol Hrista i rozenkrojcera... Raskrvavljena ruža! Tamotreba da stavimo kamen: u hramu siromašnih.

U donjem delu platna bila je i jedna rečenica, odlomak koji su njihdvoje takođe prepoznali, a koji je bio deo Pavlove poslanice Korinćanima:

Videmus nunc per speculum in aenigmate: tunc autem facie adfaciem. Nunc scio ex parte: tunc autem cognoscam sicut et cognitussum.

- Jer sad gledamo kao pomoću ogledala - u zagonetki, a onda ćemolicem u lice - Marija je prevela i uzviknula:

- Dedin epitaf!- Da, Marija, mislim da je Gaudi primio ovu istu poruku i da ju je

protumačio. Zato je i podigao veliki hram: po nebeskom obličju!- Zašto?Migel nije imao vremena da joj odgovori, začuli su neki zvuk. Neko je

ušao u kuću. Migel je ugasio lampu. Marija je zamotala relikviju istimplatnom u kome se nalazila, čvrsto je stisnula pesnicom i tiho upitala:

- Da li je to taksista?- Ne znam... Nadajmo se da jeste, on jedini može da nam pomogne

da izvučemo živu glavu. Ne možemo ni u koga da se uzdamo, ali ako jeneko od Konzola, taj će pravo ovamo... Našem prijatelju nisam rekao ukojoj smo prostoriji. Razumeš?

- Pustili su nas da udemo da bismo im razrešili nedoumicu - prisetilase Marija iznova.

- Ako je to čuvar koji nas štiti, čekaće nas na vratima.Sačekali su nekoliko časaka. Potom se Migel nečujno popeo sam.

Video je nečiju siluetu pored vrata kako čeka. Šapatom je rekao:- Kako na zemlji tako na nebu.Čovek je odgovorio:- Ono što je gore istovetno je onome što je dole...- Treba da je zaštitimo - rekao je Migel.- Vrlo dobro. Sve mere opreza su nedovoljne, zlo vreba... Dok se sve

ne ostvari, ona je u velikoj opasnosti.Bio je to zaista taksista, visok i snažan, ali nije uspeo dobro da mu

zagleda lice, oko vrata je nosio medaljon koji je pokazao Migelu.

- Ipsilon.- To je moj simbol... Oni su svuda naokolo, ja sam uspeo da se

uvučem tako da me ne vide... Ali sada nas je troje. Biće nam teže da seiskrademo... Znaš li kuda treba da odemo?

Čovek je pogledao Migela, a on mu je odgovorio protivpitanjem:- Kako ćemo izaći?- Ostala braća će stići svakog časa. Štitiće nas dok budemo pokušavali

da se izvučemo.- Koliko ih ima?- Pet - rekao je bez oklevanja i dodao: - Znamo šta treba da uradimo,

pripremljeni smo. Na znak jednog od mojih drugova mi ćemo pobeći.- Dogovoreno - rekao je Migel udaljavajući se.- Kuda ćeš?- Po svoju devojku, da joj izložim plan.- Nemojte se zadržavati.Migel je ponovo sišao osvetljavajući pod baterijskom lampom. Ušao je

tamo gde ga Marija čekala je. Držao je lampu u ruci i načas,usmeravajući svetlo na jednu pa na drugu stranu, učinilo mu se da vidinešto čudno, neki odsjaj. Marija je bila ispred njega, i ona je to istovidela.

- Migele, iza vrata...On se okrenuo i osvetlio zid iza vrata. Tamo se nalazio veliki oval

visok metar i po, izgledao je kao metalno ogledalo pričvršćeno za zid; naivici je bilo nešto napisano, izgravirano. I Mariju je iznenadio taj predmet,ne seća se da ga je videla ranije. Ćutke su pročitali:

Videmus nunc per speculum in aenigmate: tunc autem facie adfaciem. Nunc scio ex parte: tunc autem cognoscam sicut et cognitussum.

- Dedin epitaf, Migele! To su poslednja vrata. To je ista rečenica kao ina platnu kojim je kamen umotan...

- Da... To pre nije bio ovde. Može biti da se pojavilo kad je igra kodšporeta pokrenula još neki mehanizam...

Čuli su korake, neko je silazio. Migel je uhvatio Mariju pod ruku.- Taksista?- Nije to on. Ovo je bio neko od njih. Prvo mi je pokazao medaljon i to

me je zbunilo, pomislio sam da bi stvarno mogao da bude naš saveznik.Ali kada sam ga upitao koliko će nam njih priteći u pomoć, sve mi je bilojasno.

- Šta ti je odgovorio?- Da će ih doći petorica. A to je nemoguće. Ima sedam vitezova, i

računajući njega, ostalo ih je svega četvoro. Konzola je likvidirala ostale,i tvog dedu među njima.

- Šta ćemo sad?- Da sledimo uputstva tvog dede pre nego što nas se taj tip dočepa.

Ovo je izlaz, kao u Alisi u zemlji čuda - rekao je pokazujući ispred sebe.Pritisnuo je ovalno ogledalo od metala i ono se otvorilo. Čim su njih

dvoje prošli, ono se opet zatvorilo uz veliku škripu. Više nije bilo prolaza:vrata su bila zapečaćena. Baterijskom lampom osvetlio je put i videosilazno stepenište... Marija je bila veoma uplašena. Sišli su... Začuliudaljene glasove, tupe udarce o metal.

Tunel iskopan u podrumu bio je širok dva metra, koliko je bio i visok;uperili su snop svetlosti ispred sebe i videli da skreće nadesno.

- Poruka sa platna koje obmotava kamen, Marija... Kad se otvorilaigra, sanduk šporeta, čuo sam neki čudan zvuk, ali smo bili zaneti suvišeigrom...

- Gaudi je sve isplanirao...- Tačno tako... Ovo je tajni izlaz. Čim se mali sanduk otvorio, u pogon

je pušten mehanizam poslednjih vrata. I tvoj deda ti je to rekao, Marija...Ovo su poslednja vrata. Sve postaje suvislo.

57.Ko je mogao da pretpostavi da se u jednom podrumu parka Guelj

nalazi kripta? Da li ju je Gaudi sagradio? Možda je bila prirodna, možda jeveć bila tamo? To pitanje ostaje bez odgovora. Očigledno je, inače, da jeGaudiju i njegovom pokrovitelju Euzebiju Guelju bilo veoma stalo da kupetaj plac. Na šestougaonom mozaiku kod ulaza u park, kojeg danasvišenema, bilo je ispisano jedno mesto ijedan datum: Reus, 1898... Tajisti natpis, uz šampanjske čaše, nalazi se i u Gueljovoj palati.

Kupovina tog rustičnog imanja, na brdu okrenutom moru blizuTibidaba, čije je ime bilo Kan Muntar dal Dalt, a koje je bilo u vlasništvuSalvadora Samaa, markiza od Marijanaoa, obavljena je u hotelu„Londres“ u Reusu. Gaudi i Euzebio Guelj bili su zaista očarani. Radovi natom gradu-vrtu započeli su 1900. godine. Od samog početka arhitekt seusprotivio ravnanju brda, poštovao je prirodno okruženje, uklopio se unjega.

Migel se svega toga prisećao dok je bacao snop svetla na ogromnefosile koji ukrašavaju veliku kriptu. Oboje su se pitali da li su to vajarskadela ili delo prirode, ali ishod je bio jednako zapanjujući i divotomzadivljujući. Kosturi protoistorijskih životinja podupiru školjke, a iznjihovih žlebova vise stalaktiti; neka vrsta serpentina koje se završavajupetokrakim cvetovima, kao zvezdama... Sve je skamenjeno, ali u bojamarazličitih nijansi koje se uklapaju u celinu. Tačno u sredini teveličanstvene dvorane ogroman kornjačin oklop obrazuje neku vrstukapele. Njih dvoje su prošli ispod nje i osvetlili tavanicu. Tu su stali kaoukopani: videli su kako se sa unutrašnje strane oklopa širi bezbrojprovidnih žila kojima teče voda. Pogledali su sa strane, i stvarno jekapalo. Tada su primetili da je i pod ukrašen gomilom okamenjenih ribakoje kao da su obrazovale mozaik. Pošto su izašli ispod oklopa, prenuo ihje zvuk vode. Dah im je zastao od nestvarne lepote... Sa tavanice te novegalerije visio je kostur nekog čudnovatog, velelepnog stvorenjasklopljenih krila, nalik na mumiju. Voda je padala s tavanice stvarajućioko njega male slapove koji su ga činili fantazmagoričnim jer je izgledalokao da se pomera i kao da ima sopstveni život. Ispod toga, jezercesrebrne vode usled dejstva okolnih stena odražavalo je tu skulpturu ili toprepotopsko biće sa tavanice. Pomislili su da je to džinovski šišmiš. Gaudije znao da uklopi slepe miševe među ornamente ponekog svog zdanja.

Marija se setila onog na vetrokazu Gueljove palate, ispod krsta, čime jepredstavio Hristovu moć nad zlom i pomrčinom. Ali ovo stvorenje bilo jeneki izobličeni spoj. Migela je to podsetilo na jednu od Gaudijevihobrnutih maketa od kanapa i tegova koju maestro beše osmislio zaGueljovu kriptu...

Nisu mogli da se zadržavaju, treba da ispune misiju; vreme ističe.Imaju manje od dva sata. Prošli su još nekim galerijama sa svakojakimoblicima fosilizovanih životinja po zidovima, podu i tavanici, pri čemu suse ti oblici savršeno uklapali u sve te prirodne lagume, obrazujući takoprostorne celine, galerije ili barokne građevine koje su se skladnoprožimale sa raskošnim drvećem od kamena koje je pružalo granje posvodovima pećine; sve to, uz mnoštvo detalja najrazličitijeg lišća, biljaka,egzotičnog voća i okamenjenih ptica. Neke druge jame obrazovala sunemoguća stepeništa kao mermer uglačanih kostiju. Kapiteli, zidni ikrovni venci, armature od kostura izumrlih vrsta čine velike paraboloidekoji kao galerije nadsvođuju visoke zidove. Nizovi nakrivljenih stubova,svodovi ukrašeni tamnim kristalima. U drugim delovima jame veliki fosilikoji su visili s tavanice bili su isprepleteni tako da obrazuju prašumulijana, kao da kameno korenje goleme šume. U jednoj od galerija imali suutisak da su u utrobi kakve morske nemani. Bezbroj životinja, školjki, ribai drugih stvorova bilo je otisnuto u podu, na tavanici i bočnim zidovima,stvarajući tako džinovski mozaik. Migel je sve to osvetljavao svojomslabašnom lampom, što je još pojačavalo osećanje sićušnosti. Osećanjasu im i inače bila uzburkana pred tim čudesnim spletovima, dok su, naprimer, posmatrali još jednu vajarsku celinu pričvršćenu uz zid koja sevodoravno prelamala po jami i tako stvarala hirovite oblike životinja,stilizovanih kostura, izduženih kao igle, koji kao da su lebdeli u praznomprostoru. Pećina se odjednom sužavala i onda su pošli nekom vrstomprolaza koji su činili izuzetno visoki bočni zidovi, tako da im se činilo da ćepasti, a ipak su čvrsto stajali u ravnoteži koja se protivila svim fizičkimzakonima. Bilo je to arhitektonsko delo izuzetne lepote, zapravosvetilište, katedrala u samoj utrobi života. Sada više nisu imalinedoumica: to je delo prevazilazilo ljudske moći. Čak ni stvaralačkasnaga jednog Gaudija, najboljeg graditelja svih vremena, ne može seuporediti sa radom koji je sama priroda tu ostvarila. To je mesto,očigledno, bilo nalazište fosila. Bilo je to svetilište u kome je, po prilici,Gaudi opčinjeno posmatrao svoju veliku učiteljicu prirodu.

Dok je išla po toj pećini i razgledala neobične fosilne oblike pozidovima, Marija se setila Hesiodove kosmogonije, setila se legendepočetka, Geje, majke Zemlje koja je rođila Urana a onda se s njime

spojila da bi bili stvoreni Kiklopi i Titani, među njima i neukrotivi Hronos,Vreme. Hronos je pak ocu odsekao genitalije kosom koju beše napravilanjegova majka, Zemlja Geja. Ta pećina kojom prolaze možda je pupakživota, Omfalos, sama utroba živog sveta, mesto gde je s neba paloUranovo seme, novi život koji je oplodio svet, jer evolucija mora danastavi svoj tok. Hronos je bio još jedan tiranin koji je tamanio svu svojui Reinu decu. Ali je Rea, kada je rodila Zevsa, da bi ga spasla smrtiHronosu podmetnula kamen zamotan u pelene... Zevs je potom ubio ocai tako okončao tiraniju. Zevs je početak sveta... Bog koji je gromovima imunjama vladao Olimpom. Marija se prisetila da je Zevs izmakao sigurnojsmrti zahvaljujući jednom kamenu...

Dok su prolazili pećinom Migel nije razmišljao o grčkim mitovima i ostvaranju sveta. Naprotiv, to nestvarno mesto za njega je bilo kao nekiLavkraftov san, setio se lektire iz rane mladosti, deonice iz knjige, zanjega jedne od najupečatljivijih koje je ikada pročitao: U planinamaludila. Vraćao mu se prizor nekog podzemnog mesta, prostranog skladištaškoljki i kostiju, nepoznata prašuma džinovskih paprati, gljiva izmezozoika, skamenjenih šuma palmi, tercijernih palmi iskrivenosemenjača, izumrlihvrsta izkrede, eocena, silura, ordovicijuma...Otvorena vrata ka tajnama zemlje i minulim razdobljima.

Na kraju tog prolaza koji se sve više sužavao ugledali su u zidu ovalniotvor. Uputili su se onamo. Migel je uperio svoju baterijsku lampu: bilo jeto iskrivljeno kružno stepenište koje se pelo naviše. Peli su se njime doknisu stigli do jedne potpuno okrugle crne komore. Baterija se polakotrošila, ali lampa je još bacala dovoljno svetla da bi se razabrao diskprečnika jednog metra koji kao da je bio uzrezan na zidu, sa metalnomalkom po sredini.

- Marija, mislim da je ovo izlaz: pridrži mi lampu.Pokušao je da povuče alku ali nikako nije u tome uspevao. U jednom

pokušaju osetio je, međutim, da alka može da se pomeri na jednu stranu.Pritisnuo je svom snagom i kameni disk se takođe pomerio na tu stranu.

- Idemo...Držeći baterijsku lampi u ruci, Marija je prva izašla; za njom je pošao

Migel. Izbili su u kanalizacioni hodnik koji nije bio mnogo visok, ali su ipakmogli da hodaju uspravljeni. Usmeravali su svetlo na sve strane.

- Moramo da nađemo izlaz.Ni dva koraka nisu napravili, kad ih je iznenadio zvuk iza leđa. Kružni

otvor, kroz koji upravo behu prošli hermetički se zatvorio i ostao potpunozakamufliran u zidu.

Išli su tako dok nisu našli merdevine od zarđalog gvožđa.

- Ovuda... - rekao je Migel.Izbili su na ulicu kroz šaht koji je tačno izlazio na uglu jedne uličice na

Traveseri Dal Dalta. Nisu imali predstavu o vremenu provedenom u timpodzemnim galerijama, ali kad su pogledali na sat ustanovili su da im jeostalo manje od šezdeset minuta dok ne počne da sviće i da se ostvarujeproročanstvo.

58.- Moramo da idemo u gamu, u Sagrada Familiju - rekla je ona vagajući

kamen u ruci.Saobraćaj u to doba je redak. Pošli su prema Sagrada Familiji u

pravcu mora. Povremeno bi zastali da provere da ih neko ne prati. Bila jeto iscrpljujuća trka u kojoj su preteće senke izbijale iza svakog ugla no,napokon, ipak su stigli u katedralu siromašnih.

Bili su potpuno iznureni.Migel je nežno poljubio Mariju i rekao:- Sada ja ne mogu da te pratim... Ti treba sama da ostvariš

proročanstvo. Potraži pelikana; on će ti pokazati mesto gde treba stavitikamen...

- Pelikan?- Da, Marija, dok smo bežali postalo mi je jasno: pogled gavrana na

Bogorodičnoj crkvi pokazivao je mesto gde je njen graditelj Gijom odPariza sakrio kamen mudrosti... U alhemiji gavran označava iskvarenost;čovekovu iskvarenost, jer traži taj kamen zbog pohlepe. Nasuprot tome,pelikan je ptica rozenkrojcera... To je ptica koja sebi otvara srce,obrazujući tako ružu, samo da bi prehranila svoje mlade, zar ne shvataš?To je simbol svetog Isusovog srca!... Srce Lava, spasitelja!... Tamo trebada staviš kamen koji su graditelji odbacili, mada se još ne zna zašto. Alimoraš to da uradiš, a više i nemamo vremena; samo što nije osvanulo.

Nikoga nije bilo u okolini. Migel joj je pomogao da preskoči spoljnuogradu; on je ostao napolju a ona se uputila prema portalu Hristovogrođenja. Opipala je rukom vrata - bila su otvorena. Napolju, na ulici, utom času se začula škripa točkova nekih kola. Začuli su se i povici i ona seuplašila za Migela. Srce je htelo da joj iskoči iz grudi. Prošla je kroz hramdržeći kamen u ruci. Bila je veoma uplašena i rastrojena, ali neka ju jesila vukla napred. Učinilo joj se da čuje glasove, neku vrstu veoma tihogali i veoma dubokog pojanja. Pogledala je tavanicu: kroz apsidu seružičasta svetlost zore uvlačila kroz vitraže i širila se po celom hramuobrazujući sled iščezavajućih stubova... Začarana šuma. Osetila je nekuvrstu vrtoglavice, čvrsto je stezala kamen. Mora da nađe pelikana.

Hodala je kroz šumu kao kroz zemlju senki u potrazi za svetlom, doknije pala ničice.

- Bože, ne mogu više...! Ne mogu više!

Iznenada, iza nje joj jedan duboki glas reče:- Marija, već si stigla, ne očajavaj. Čekao sam te. Ti si izabrana...Marija je za trenutak oklevala. Taj glas ju je osvojio i ona u sebi reče:

„Najzad“; onda se okrenula i videla priliku. Bio je to čovek u iznošenojsivoj mantiji, pokrivene glave i ruku skrivenih u širokim rukavima. Prilikase sporo uputila prema njoj. U daljini se začulo neko graktanje i to ju jeuplašilo.

- Ne boj se, Marija. Ovde si na bezbednom, niko ti ništa ne može.Prilika zaklonjena kukuljicom stala je ispred nje i izvadila ruke iz

rukava. Zrak svetlosti, ili možda prvi odsjaj jutra koje se rađalo, obasjaoje njegove ruke u visini srca kao u obliku ruže.

- Poveli smo te dovde da bi ispunila delo... Šta misliš, ko ti je otvoriovrata?

Marija je čula spoljnu buku koja je unutra stizala već prigušena, isećala se Migelovih reči: ruža i krst, raskrvavljeno pelikanovo srce,Hristov simbol. Tamo treba da stavi kamen!

- Pogledaj moje ruke.Marija je polako prišla. Bila je umorna, strahovito umorna, ali je bila

uverena da upravo tamo treba da položi ugaoni kamen. Onda je narukama videla mrlje crvene kao krv, dok su napola rašireni prsti delovalikao da obrazuju crvenu ružu...

- To je otvorena ruža u grudima; ona koju tražiš i gde treba da ostaviškamen.

Marija više nije oklevala, sporim koracima je išla prema monahu. Alijedan glas, jedan urlik, odjednom se prolomio hramom rastućom silinom injegov odjek se sudarao sa šumskim stubovima. Zakukuljeni podižeglavu. Tada mu je Marija uhvatila pogled i stresla se. U crnim očima togčoveka koji je okrvavljenim rukama obrazovao ružu ugledala jeužasavajući prizor. Pristizala joj je u pomoć njena prijateljica Taimacu: utom trenutku se naime setila one tužne legenđe koju im je Taimacuispričala o ljubavnicima iz Sonezakija što se gube u šumi i sa prvimsvetlima novog dana izvršavaju samoubistvo, dok je samo jedan gavransvedok njihove smrti te u njegovom pogledu ostaje odražena taposlednja slika užasa.

U crnom pogledu monaha, Marija je videla svoju i Migelovu smrt. Bioje to jeziv trenutak. Njih dvoje su bili ljubavnici izgubljeni u šumi.

Shvatila je da je taj monah - gavran. Znala je da je taj čovek tu da jeubio. Osetila je strahovit bol u grudima, nije mogla da diše, međutim, usebi je čula Migelov glas, glas dragog dede, a i glas prijateljice Taimacukoja joj je i pokrenula sećanje na legendu kojom je sada razotkrila

gavrana, pticu iskvarenosti... „Marija, imaj vere... Trči.“Povici su bili sve bliži. Bila je ubeđena da joj to Migel pristiže u pomoć.

Odazvala se i ustuknula jedan korak. Monah je od besa skinuo kukuljicu.Pogleda pomućenog od strave, Mariji se učini da ga prepoznaje: to je biočovekkonzola. Izgovarao je reči na nekom čudnovatom jeziku i graktaokao gavran dok je isukivao veliki mač. Potrčala je što je brže mogla isakrila se iza jednog stuba, bila je u stravičnom strahu. Monah je nečujnoposkočio, kretao se kao mačka, spretno, oprezno. Jednim skokom već jebio iza nje. Ništa ne govoreći, sa zloslutnom grimasom osmeha na licu,podigao je mač... Marija to nije ni opazila, i dalje šćućurena, sa kamenomu ruci i srcem u petama. Od panike se tresla, znojila i preznojavala,pokušavala je da se sakrije od tog krvoloka koji joj beše nestao sa vidika.Instinktivno se okrenula i tada je videla monahove oči podlivene krvlju,videla je njegovo neprirodno lice i izraz mržnje dok je povlačio dršku svogštapa i vadio metalno sečivo kojim je zavitlao nad njenom glavom. Jedanmač se isprečio putanji tog sečiva. Ona se pomakla u stranu i tada jeprepoznala taksistu. To je bio onaj džin, njen zaštitnik, na njegovoj odeći,na grudima, bila je velika crvena ruža... svojim mačem on je zaustaviosmrtonosni udarac kojim bi joj glava bila odrubljena.

Dva mačevaoca su se borila na život i smrt, zveket metala odjekivaoje na sve strane, skakali su čas tamo čas ovamo, vođeni nekomneuhvatljivom silom.

- Prokleti uljezu! Prvo ću morati da svršim s tobom, pa ću onda da jojsečem glavu.

- Dugo sam čekao, Asmodeo. Ali tvoj kraj se bliži.- Vaš plan se nikad neće ostvariti. Promenio si gospodara i to će te

skupo koštati.- Izabrao sam jedinog Gospoda koji je dostojan toga da mu se služi. A

sada je njegov dolazak blizu.- Ali zato sam ja tu, da to sprečim.Njihovi mačevi su plesali u vazduhu, sekli su dah, kamen je prštao od

njihovih nasumičnih udaraca i na sve strane se čula gromovita buka.Poskakujući sve vreme, pokušavali su jedan drugom da zadaju udarac.Šćućurena iza stuba, Marija je posmatrala taj dvoboj na kraju kojeg ćejedan od dvojice protivnika dušu predati Bogu ili pak đavolu. Znala je daod toga zavisi i njen život.

Asmodeo je uspeo da zada precizan udarac taksisti u rame. Krv jepotekla iz posekotine, džin je morao da drži mač obema rukama i to jesada činio samo da bi zaustavio silovite udarce svog neprijatelja. Čovek-konzola se cerekao kao hijena, udarcima mača saterivao je protivnika

prema stubu iza kojeg je Marija drhtala od straha. Kad su već bili bizu,džin nije uspeo da izdrži poslednji udarac, poslednji napad svogneprijateja.

Bio je razoružan. Kleknuo je i pogledao Mariju kao da je moli zaoproštaj zbog poraza, onda se prekrstio. Čovek konzola mu je jednimudarcem odrubio glavu dok je urlao od radosti.

Ona je zgranuta plakala dok joj se taj sotonin sledbenik približavaovičući:

- Droljo...! Droljo...! Hajde i ti sa đavolom.Stavio je vrh mača sasvim blizu njenih grudi i kazao:- Zariću ti ga do dna, do dna srca, posle ću uništiti zauvek kamen.

Omfalos!Njegov grohot odjeknuo je po celom hramu sred šume od stubova.Asmodeo je video kako Migel dotrčava prema njima s drugog kraja

naosa.- Pusti je! - vikao je.Bilo je prekasno.- Ja sam ti ostavio sva vrata otvorena da bi ti obavila posao. Odavno

sam mogao da te ubijem, kao tvog dedu ili tvoju prijateljicu Taimacu...Ali ti si mi sve pokazala, ti... A sad ću svršiti s tobom. Došlo je vreme moggospodara, umri!

Čovek konzola snažno je zario vrh mača. Marija je pala nazad i kamenkoji je dotle čvrsto stiskala otkotrljao se po podu. Krv je potekla u vidutankih mlazeva iz grudi, kao velika ruža, ruža krst...

- Marija! Marija! - vikao je Migel koji je sada bio na svega nekolikometara.

- Pa dobro, sad ću i s tobom da završim.Migel je obema rukama pokupio mač monaha kome je Asmodeo

posekao glavu. Ispunjavao ga je nazadrživ bes, ali je znao da mora da seobuzda. Bes nije dobar pratilac ako zaista želi da izađe na kraj sa tomhuljom. On jeste dobar mačevalac, ali taj mač je suviše težak da bi njimerukovao uobičajenom spretnošću... Ugledao je Mariju, plakalo mu se, onaje bila nepokretna, sklopljenih očiju, rana na grudima joj je krvarila.Bojao se najgoreg. Okrenuo se prema svom protivniku i onda ga jeprepoznao:

-Ti! To si ti!Migel je prepoznao Alvara, iako je izraz njegovog lica bio tako jeziv da

je izgledao kao preslikani kip čoveka sa orsinijevom bombom u ruci. Tajludak bio je Alvaro Kliment; njegov drug iz mladosti; knjižar. Ipak nijemoguće, Alvaro je nastradao u požaru koji je zahvatio knjižaru.

Kao da je čitao misli koje su brzo proletale kroz glavu njegovognekadašnjeg prijatelja, Alvaro Kliment je rekao:

- U mojoj knjižari su našli ugljenisanog Bitrua, to je bila poslednjamisija koju je obavio za nas.

- Ma kakve veze imaš ti sa svim tim? Nikad ne bih u tebe posumnjao...- Zar još ne shvataš? Služim svog Gospodara kao oni svog - rekao je

pokazujući na Kristobala. - Ti si oduvek bio nevera, ti si lud za naukom.Ali ja sam otkrio da postoji nešto još nadmoćnije što pokreće svet: užas!Ne mogu da umrem, prijatelju, moram da završim posao koji mi jepoverio moj gospodar. A to je da se plan ne ostvari, da se prokleti kamenrazbije, i da jednom za svagda satremo vitezove Morije koji su vekovimačekali na svoj trenutak, na ostvarenje svog proročanstva: drugi Hristovdolazak na zemlju. Mene su izabrali da sprečim taj dolazak i da pripremimnovo kraljevstvo mog Gospoda! To je svet zasnovan na užasu, na panici;to je neizvestan, proizvoljan, razulareni svet. Svet po meri đavola.

Asmodeo je ispustio grohot koji je zvučao kao krik pomahnitale zveri;onda mu je dozvolio, pokretom mača, da priđe Mariji.

- Možeš da joj priđeš. Pošto tebe ubijem, odseći ću joj glavu pa ću jeponeti kao trofej.

- Ne, nećeš! Prvo ću ja tebe ubiti! - rekao je klečeći pored nje,uzimajući je u naručje i prislanjajući je na svoje grudi.

Asmodeo se podrugljivo nasmejao.- Bio sam strpljiv; vi ste me doveli dovde. Ja ne bih stigao tako

daleko. Mogao sam više puta da vas ubijem, ali ja sam vam prokrčio putjer ste radili za mene. Pokazao si se veoma visprenim rešavajući Zenonovparadoks. Ali Ahil je stigao: sustigao sam te!

Asmodeo je nastavio da govori, ali ga Migel nije slušao. Pogledao jeraskrvavljene grudi svoje voljene, kao velika crvena ruža; milovao ju jedok joj je raskopčavao košulju. Na grudima je ugledao krvlju umrljanmedaljon sa slovom alfa i jednim udubljenjem u sredini. „Alfa će ti spastiživot“, prisetio se. Onda joj je prislonio dva prsta na vratnu žilu iustanovio da nije mrtva: srce joj je kucalo. Medaljom njenog dede joj jespasao život. Pokušao je da prikrije svoju radost: Ahil još nije stigaokornjaču. Marija se sprema da pristupi beskonačnom prostoru i vremenu.

Asmodeo se polako približavao sa pretećim sečivom dok je i daljepričao. U tom času ona je otvorila oči i Migel je privi na svoje grudi vičući:

- Mrtva je! Ti si je ubio!- Jesam, dragi prijatelju, obično nikad nijedan udarac ne mogu da

promašim, a najgore je to što još ne znaš za šta i čemu služi kamen.- Ne znam, ali zato ćeš mi ti to reći, zar ne?

- Reći ću ti, ionako ćeš umreti, a zaslužuješ da znaš šta vam je bio cilj.Već znaš poreklo kamena, ali ne znaš njegovu svrhu. Gaudi je godinamapravio kartu barselonskog neba i jedan hram: katedralu siromašnih,Sagrada Familiju. Bokabelja, knjižar koji je kupio plac za hram, znao je zato, isto kao i Guelj, njegov prokleti mecena. Gaudi je napravio zvezdanumapu da bi ona iznova vodila Spasitelja, da pospeši drugi Hristov dolazakna zemlju. Tome služi kamen koji treba da se postavi na određenommestu Sagrada Familije, i da se u tom trenutku rodi novi Spasitelj.Ponovo će Reč postati meso, a za trideset tri godine, kada SagradaFamilia bude gotova, on će ući u novi Jerusalim, u Barselonu, i Hristovokraljevstvo će izmeniti lice zemlje...

Migel nije mogao da poveruje u to što je svojim ušima čuo. Ipak, sveje počinjalo da se uklapa...

- Moraš da mi veruješ. Tako je zapisano. Gaudi, čovek levičarskeprošlosti koga smo i masoni i mi bezuspešno zvali u svoje redove,podigao je spomenik svojoj veri. Šta misliš, šta označava PročeljeRođenja sa svoja troja vrata: Verom, Nadom i Milošću,? Njima će proćisiromašni i ljudi dobre volje. Gaudi je to ostavio i napismeno, a mi smo toveć znali. On je to i potvrdio: Gaudi je napisao da je spasenječovečanstva u Hristovom rođenju i u njegovom stradanju. Zato hram iima dva pročelja koje su tome i posvećena. - Asmodeo je napravio pauzu,a kada je odlučio da nastavi, njegov glas je zvučao pobedonosno. -Godinama smo se borili da sprečimo Hristov povratak. Templari su toznali, ali, uz Papinu pomoć, mi smo ih uništili; i katari su to znali, pa smo injih uništili; i ovi sledbenici teologije oslobođenja to znaju, ali i njima jeugled ukaljan. Godinama se ja, sada Asmodeo, inače Azmodej,ovekovečujem u vremenu služeći silama zla i radeći protiv Stabala Morije,onih sedam vitezova koji treba da kriju tajnu i da bdiju kako bi seproročanstvo ostvarilo. Pa, ako nisi znao, poslednji takav vitez, Marija,tvoja Marija, nosi isto ime kao ona u kojoj se Bog odrazio i umnožio prekoHrista. Zar ti to ništa ne govori? Marija: Ogledalo neba. Zar se ukupnavaseljena ne smatra odrazom božanske suštine? Pa lepo, ali ja sam onajkoji je određen da slomi to ogledalo i da uspostavi novo kraljevstvo:kraljevstvo Tamnog ogledala, onog koji se odnosi na nesreću i na smrt.Ja sam ubio tvog Boga tako što sam sprečio da se vrati, da bih otvoriovrata svom Bogu!

Migel je pogledao u šumu stubova u kojoj su se nalazili i izgovorio jeodlomak Otkrivenja koji je imao među svojim beleškama:

- Crkva je razgranato drvo pod kojim potoci teku.- Jeste... i mi smo na njemu: u katedrali siromašnih... Ti se sad ipak

spremi da umreš.Besno je nasrnuo napred ne bi li i nju i njega proburazio. Migel je

predvideo tu reakciju pa je odgurnuo Mariju u stranu govoreći joj:- Probudi se... Potrči... Ostvari svoju sudbinu, Marija...Migel je uspeo da izbegne udarac mačem. Asmodeo je tresnuo mačem

o pod, udarac metala o kamen zagrmeo je već i odjekom. Bio je vansebe; gledao je Mariju i Migela, na suprotnim stranama od sebe, i nijeznao na koga pre da se ustremi. Za to vreme ona je pokupila kamen iotrčala, dok je Migel sebe isturao između njih vitlajući mačem koji jepripadao Kristobalu.

Unezverena, dok je trčala kroz šumu stubova, Marija je osećala bol ugrudima. Mora da pronađe pelikana koji je prvobitno trebalo da bude kodtrema Rođenja, ali koji ju je sad čekao u zaboravljenom hodniku muzejaSagrada Familije.

Za to vreme Migel je skočio napred držeći mač obema rukama te takouspeo da Asmodea rani u nadlanicu, gotovo u visini levog ramena rukekojom je držao mač. Bilo je to dovoljno da maču skrene putanju.Obnevideo od besa i sumanuto urlajući, Asmodeo je odgurnuo Migela kaoranjena zver. Pokušao je da predupredi napad svog protivnikazadržavajući njegov mač obema rukama.

Marija beše nestala, ali je Asmodeo znao gde bi mogla da bude, pa jepotrčao za njom. Još malo, pa će sve biti gotovo. Vreme stiže svom kraju.Još su se neki glasovi začuli u hramu.

- Stoj! Policija!Bio je to Noges, koji je počeo da ih juri među stubovima.Marija beše prešla mali drveni most i sada je brzo išla po unutrašnjosti

muzeja sred maketa, starih fotografija, planova i crteža koji pokazuju sveradove što su prethodili samoj izgradnji hrama. Čula je glasove koji su bilisve bliži. I tada ga je videla, sa svoje leve strane, videla ga je predsobom, raširenih krila. Od pelikana ju je odvajalo svega nekoliko metara ijedna plava traka privezana za dve metalne šipke. Ona je prošla kroztraku, izvadila kamen iz vrećice i prišla ispružene ruke.

U tom času se i Asmodeo stvorio. Migel ga je pratio. Marija jeprimakla kamen srcu pelikana i, upravo u tom trenutku, zrak je ušao krozvitraže hrama; zrak zlatne svetlosti koja je smesta obasjala pticu, a kojaje ujedno pokazivala mesto gde treba da bude stavljen kamen koji sugraditelji bili odbacili.

- Ne! - očajnički je zaurlao Asmodeo, isprečivši se između pelikana iMarije.

Svetlost ga je probila kao užareni mač. Krik koji je usledio bio je

zagrobni. Bio je to krik koji se iz pomrčine izdizao nad tornjevima SagradaFamilije. Tresak propraćen krkljanjem i zverskim graktanjem orio se pocelom iako još usnulom gradu, a Asmodeovo telo se razgradilo dok senije pretvorilo u gomilicu crnkastog praha koji je povetarac razneo pomuzeju dok se nije sasvim raspršio.

Noges je stajao pored Migela; nepomično, obojica upravo behuprisustvovali Asmodeovom kraju.

Marija je klečala na kolenima i obema rukama je dizala kamen premasvetlosti, prema grudima pelikana. Zlatna svetlost ju je okupala. Potpunoju je obavila i, pred zaprepašćenim očima Migela i inspektora Nogesa,Marija se srušila obavijena tom svetlošću.

- Da li je mrtva? - upitao je Noges.- Ne znam - rekao je Migel, grleći svoju najdražu i uzimajući je u

naručje. Ona je bila sve...Odavno, zaista odavno nije zaplakao, nije se sećao kad mu se to

poslednji put desilo. Sada se, međutim, iz petnih žila upinjao da zaustavinavali suza. U trenu su mu kroz glavu proletele njene slike, prizoriposlednjih dana. On nije vernik, pa ipak, to što je proteklih dana proživeos Marijom otvorilo mu je vrata prema nečemu što još nije uspevao dadokuči... Sve bi inače dao, pa i sopstveni život, ali sada je imao snage jošsamo da joj posmatra lice, koje kao da se ipak smešilo... Voli je dobezumlja i ta snaga, taj osećaj koji niče iz najdubljeg dela njegovog bića,istisnuo mu je suzu nadanja koja je pala tačno na Marijine usne. Bilo je točudo.

Alfa, beta, gama, delta, ipsilon i zeta zasijali su istovremeno. Jednasvetlost koja je razgrnula oblake obasjala je u noći svih sedam zdanja. Snajviše tačke grada neki iznenađeni sugrađani koji su izašli napolje moglisu da vide dva istovetna sazvežđa. Jedno od njih je bilo nad sredozemnimlicem Barselone, čije kamenje nebu pokazuje put povratka.

Migel sa Marijom u naručju i Noges, izašli su iz hrama. Zlatnaprozračnost zaslepljivala ih je i dalje. Izašli su kroz kapiju RođenjaHristovog preko puta svetlosti do Gaudijeve avenije. Otuda su bacilipogled na hram. Cela Sagrada Familijabila jeveliki, zlatni, plamen;oglasila su se njena zvona i nisu prestajala da zvone. Nikad ranije nebehu čuli takav zvuk. Ljudi su počeli da izlaze na balkone, na prozore, naulicu. Začas se avenija Gaudi pretvorila u mravinjak ljudi koji nisu mogličudom da se načude.

- Šta je sad ovo? - zaprepašćeno je pitao Noges.

Šta je mogao da mu kaže? Istinu?Sa telom svoje voljene u naručju, nasred avenije Gaudi, zastao je

okrenut osvetljenom hramu. Tom hramu, podignutom po nebeskomobličiju, po njegovoj slici i prilici. Katedrali niščih.

Potom je pogledao Marijino lice. Bilo je to lice device.

59.Afrika, 2006.

„Jedne noći zaustaviće se Kola neba na vrhu brda Fad i iz njih će izaćiZvezdana putnica. Ona će doneti svetlost da osvetli kolibu u kojoj se deterađa.“ To predanje, oživljavano dahom reči starih, ponavljalo se s kolenana koleno. Glad tokom poslednjih godina, međutim, suše i pošasti, kao isida, desetkovali su mesno stanovništvo. Malo je onih je koji slušajuokupljeni oko ognjišta, ili oko svetlosti sred naselja. Kržljava deca, žene imuškarci koji ne dožive ni četrdeset godina. Ni tračka nade na njihovimlicima, ni znaka beznađa ili nemoći: ništa. Njihova lica ne pokazuju ništa,jer ništa i nemaju, jedino ih predanje održava u životu.

Svake noći prepričavaju isto predanje, pokazuju nebo. Najmanji ostajuu njega zagledani širom otvorenih očiju i, gotovo ne dišući, nekolikočasaka u tišini čekaju dugo iščekivano čudo. Ali Kola godinamanastavljaju svojim putem i udaljavaju se dok ne nestanu na nebu. Neki sumislili da je to samo priča, baklja pamćenja jednog naroda koju sunjegovi pripadnici i njihovi preci održali upaljenom. Kola su se ipakzaustavila kod brda Fad, na stenovitom vrhu izjedenom vetrom.

Te noći trenuci ćutanja bili su kao večnost. Nešto se dogodilo. Stari suustali ne prestajući da gledaju u zvezde.

Nisu mogli da poveruju svojim očima. Došaptavali su se između sebe.Žene su zapevale i zaplesale oko vatre. Nisu imale nikakvu sumnju,ostale zvezde i dalje su se kretale na nebeskom svodu. Ali Kola tu su.Kucnuo je čas. Neobično uzbuđenje ozarilo je sva lica. Najmladi potrčaše,napustiše naručja svojih majki, iziđoše izvan naselja, krenuše u potraguza putnicom. Proročanstvo će se ostvariti.

Jedan od staraca tiho je upitao da li su tu svi, da li je neko odsutan.Rekoše mu da se te noći jedna žena sprema da rodi. Tada starac podižesvoj štap i utiša galamu. Dve žene pomažu porodilji. One uvek pomažupri donošenju novog života na svet. Starac je izdao tačna uputstva. Četirimuškarca, najbolja inače, potrčaše u sva četiri pravca da obnarodujučudo. Jedan od njih će obavestiti i tri oca iz obližnje misije.

Dečija graja se samo uvećavala, isto kao i grčevi porodilje. Tada je izdaljine ugledaše: bila je to Zvezdana putnica: bela žena koja najavljujeproročanstvo. U rukama nosi odlomak zvezde. Deca je opkoliše,

razdragana u svojoj ogoljenoj bezazlenosti. Starci stupiše napred i svojimštapovima pokazaše na kolibu. Svi su čekali napolju, sedeći ispred kolibe.

Bela žena uđe. Uđe Zvezdana žena. Starice je i ne pogledaše, jer subile i previše zauzete oko žene koja se upravo tad beše porodila.Zvezdana putnica odiže sa zemlje malu ploču i tamo položi kamen,postavljajući ga što dublje u zemlju dok je u istom času prvi zrak svetlostiobasjao tu svetsku zabit. Prvi detetovplač izazvao je nezadrživu radostmeđu ostalim seljanima koji su čekali napolju. Oglasiše se bubnjevi. Za tridana i za tri noći neće stati.

Novorođenče, obmotano čistim platnom, položene je na ploču. Potomga je majka podojila. Ona, ta bela žena, bila je tamo, na nogama.Posmatrala je dete, i sama u čudu. Tek kad su ušla trojica očeva misije,ona se osvestila. Jedan od njih je govorio njenim jezikom pa ju je upitaoko je.

- Dolazim izdaleka i zvezde su me dovele dovde, do naselja.- Vi dolazite iz žara jednog predanja nadanja. Znamo za vas već

vekovima - odgovori jedan od otaca čije je ime Baltazar.Drugi među belim očevima priđe džipu i otuda donese nekoliko

darova.- Ovo vam je od misije - rekoše majci.- Za dete, naravno - dodadoše.- Vi možete s nama, ako tako želite. Vi ste svoj posao obavili - reče

otac Baltazar.- Jeste. Vreme je da se vratim kući - odgovori Zvezdana putnica.Proročanstvo se ispunilo. To dete, rođeno u srcu Afrike, u siromašnom

naselju zaboravljenom od sveta, u podnožju brda Fad, u oblasti kažnjenojglađu i bedom jednog dana, za trideset tri godine, ući će u katedralusiromašnih i izmeniće svet.

60.Barselona, 2006.

Marija je otvorila oči. Migel ju je posmatrao. Časovima ju je većposmatrao.

- Ljubavi, uspela si.

Izrazi zahvalnostiNa prvom mestu želimo svoju zahvalnost da izrazimo Ramonu Konesi

iz Agencije Karmen Balseljs, jer je od početka verovao u ovu priču.Bez daljnjeg zahvaljujemo se i svojim suprugama, koje su bile

prepuštene samoći dok smo nas dvojica radili na njoj.Zahvalni smo i svojoj deci, u želji da shvate, kao i Alber Kami, da

ljudska bića ipak daju više povoda za divljenje nego za prezrenje.Kao i Rakel Hisbert, našoj urednici, a i Antoniju Kintanilji.Isto tako, i sledećim autorima i medijima koji su, svojim delima i

prilozima, ovu priču i učinili mogućom, a njihova imena su:Kunzol Balseljs, Žuan Baseguda Nunelj, Hans Biderman, Horhe Luis

Borhes, Bertoldt Breht, Hose Kalvo Pojato, Fransesk Kandel, Žuzep MarijaKarandelj, Ćavi Sasinos, sveti Jovan od Krsta, Diccionario de Historia deEspana u izdanju „Reviste de Oksidente“, Umberto Eko, Karlos Flores,Fulkaneli, Gustavo Garsija Gabaro, braća Grim, Šavije Guelj, Hesiod,Homer, Horacije, Lovkraft, Ernesto Mila, Hauard Filips, Oriol Pi daKabanjas, Isidra Pud-Buada, Havijer Sijera, Juničiro Tanisalci, ManuelTunjon de Lara, „La Vanguardija“, Oskar Vajld.

Zahvalnost prevodiocaI Prevodilac je pun zahvalnosti. Pun zahvalnosti, pre svega

okolnostima koji od njega čine most. Most među ljudima, počev odrazumevanja. Možda Prevodilac i ne zna nijedan jezik do kraja; moždatim više oseča svaku reč; voli i sve tišine u njoj. U ovom slučaju,Prevodilac ipak zna i katalonski, a i način razmišljanja, ne samoovdašenjeg čitateljstva, već i domaćih izdavača.

Zato svoj rad na mostogradnji neće dodatno da poskupljuje jošjednom kesicom kikirikija koju bi zauzvrat dobio otvaranjem beskrajnihfusnota - ionako bi one samo opterećivale roman. Roman je, inače, natragu dobitne kombinacije Da Vinčijevog koda Dena Brauna. S tim što natemu Gaudija ovoga puta nije bilo plagijata. Autori su se samo izmeđusebe posvađali kad su ih velike pare snašle nakon knjige koja je i u SADsa velikim uspehom prevedena, a sama knjiga u vezi s tamo nekimzanesenjakom koji, kao i naš Tesla, samo zvezde izvan zastava doslednosledi.

Tek, Prevodilac se nakon rada obavljenog u roku koji se od njega većočekuje zdravo za gotovo, iako svakog dana u svakom pogledu sve više iviše probija Ginisove rekorde, a za sve manje već pominjane kesice,zahvaljuje upravo izdavaču koji ga je postavio pred ovakav izazov.

I šta sad da kažem, osim da je sad već svanulo, ali da mi se pre toganije ni spavalo. Jer, trebalo je možda upravo na današnji dan prevod izavršiti. Neka zvezda na nebu će već znati zašto.

U međuvremenu, svi mi možemo i preko gugla - umesto fusnota - dadođemo, ne samo do gljive ili pečurke koja se u narodu zove muhara; pačak ne ni do tačnih imena i naziva čija transkripcija s jedne strane trebada se povinuje Matičinim pravilima po kojima ono je odomaćeno što seodomaćilo (makar i preko drugih romanskih jezika, pre svega francuskog,dok domaća hispanistika još nije postojala, i to na univerzitetskomstupnju) dok s druge strane tek u padežu ono sve što je pravilno izvedenomože ponekad da zvuči dodatno rogobatno, pri čemu se uvek iznovarešava pitanje kada i dokle uopšte prevoditi značenje pojedinih imena ilinaziva: svi mi zapravo možemo, povodom romana koji budi dodatnuradoznalost u vezi sa minulim vremenima sopstvenog đetinjstva, da već ijednim klikom na tekuću elektroniku vidimo i pečurke u kojima su patuljicinekad živeli, i zamkove stvarnih maštovnjaka za opštu budućnost.

Dovoljno je kliknuti, dakle, na Gaudija; na njegova dela; na nekepojave iz neposredne prirode koje se, kao okosnica njegovoggraditeljstva, i na nebu - pa i u svima nama - ipak dešavaju na zajedničkuradost.

Utoliko je Prevodilac i autorima knjige zahvalan, na povodu za novimsaznanjima. Zahvalan je na primeru iz knjige, kad niko nikad ne odlazi naspavanje, bar dok ne istera do kraja svoj san.

Možda će posle svega i Prevodilac konačno blaženo da zaspi.Pre toga želi i on da zahvali.Mami, tati i deci. Potom prijateljima i drugim rečnicima. Kao i

lektorima, naročito kad i sami znaju svoj zvezdani posao.

A sad, pošto jutro već sviće kroz moj prozor nad Svetosavskimhramom, ja bih još i čitaocima da izrazim zahvalnost. Na njih jePrevodilac posebno mislio upravo dok je iz jezika u jezik pretakao naziveulica, parkova, zgrada. Mislio je na to kako će te uzane uličice, te čudesneparkove i te nezaobilazne zgrade moći da pronađu i putujući krozstvarnost.

PS: Prevodilac dodatno zahvaljuje kolegama Đuri Daničiću i drEmilijanu M. Čarniću na prevodima Starog i Novog zaveta čije je pojedinedeonice preuzeo, bez obzira na to što se te deonice već i između sebenegde razlikuju, iako naše Biblijsko društvo stoji iza oba prevodioca.Zahvaljuje im sa najvećim mogućim poštovanjem, pa čak i bez obzira nato što Očenaš i kod jednog i kod drugog glasi suprotno od reči španskogizvornika. Sve je inače prevod prevoda...

Silvija Monros-Stojaković

Beleška o piscimaAndreu Karansa je pisac i novinar. Sarađuje sa „La Vanguardiom“ i sa

drugim štampanim i elektronskim medijima. Napisao je pet knjiga, i zasvaku od njih je dobio ugledne nagrade.

Esteban Martin je pisac i izdavač. Godine 2001. osnovao je izdavačkukuću Littera Books. Sarađuje s publikacijama za popularizaciju istorije ipored redovnog pisanja za niz novina i časopisa, čest je gost radioprograma iz kulture.

Gaudijev ključ je njihov prvi zajednički roman i prava za njega su većtražili brojni izdavači iz SAD, Nemačke, Koreje, Poljske, Holandije...

1 Katalonski naziv za renesansu, izgovara se renešensa (Prim.prev.)2 Huan je španska verzija hebrejskog imena Yohanan, u srpkom

Jovan, dakle, misli se na Jovana Krstitelja. (Prim.ur.)3 „Anđeo Gospodnji“ ili Angelus je pobožna vežba zvonjenja i molitve

koja omogućuje slušateljima i moliteljima da se sećaju utelovljenja triputa dnevno. (Prim. prev.)