Imajuci u vidu stanje na terenu vezano za tumacenje i sprovodjenje Ustavom, Zakonom i zakonskim propisima Srbije grantovanih prava vlaske zajednice, Skupstina Foruma za kulturu Vlaha je na svojoj sednici 20. marta 2011. godine usvojila dokument pod nazivom

DEKLARACIJA ZA AFIRMATIVNO ANGAZOVANJE INSTITUCIJA SISTEMA SRBIJE NA RAZVOJU VLASKE ZAJEDNICE

Ustavni polozaj nacionalnih manjina u Republici Srbiji podrzan odgovarajucim zakonodavstvom stvara utisak da su sva pitanja koja se uobicajeno smestaju u sintagmu „pozitivna diskriminacija manjina“ dobro i konacno resena. Medjutim, to se nikako ne moze primeniti i na vlasku zajednicu prepoznatu, kao sto je poznato, u ozbiljnom manjinskom statusu tek 2002. godine.

Takvom nasledju doprinelo je polaziste u tretmanu manjina iz vremena pre 2000. godine gde za vlasku manjinu u navedenom kontekstu nije bilo prostora. Dobra volja prema njoj posle Drugog svetskog rata je brzo splasnula. Komunisticki rezim je, zahvaljujuci clanovima partije iz vlaskih redova, napustio pomenuto nastojanje dobre volje i prihvatio je mimikriju partijskih ambicioznih clanova iz redova vlaske zajednice na ukidanju Vlaha. Takvi pojedinci su cak pokusali da im ukinu unutrasnje samosvojno ime (Rum’nji), koje se prevodi na srpski sa Vlasi, uvodeci za Vlahe ime sa ruznim znacenjem na njihovom jeziku (Vlasi). Na tim tragovima je proces isao dalje i dobio je smisao posebnog partijskog politickog stava, neprimerenog proklamovanoj manjinskoj ravnopravnosti svih postojecih manjina. Jednostavno - sto je vazilo za druge, za Vlahe je bilo neprimenjivo. Nije bilo patriotski.

Vise nije bilo mesta za dalji razvoj rudimentarnih pocetaka emancipacije Vlaha. Emisije preko radio- Zajecara utihnule su 1953. godine, dok se prvi list na vlaskom „Nasa rec“ (Vorba noastrã) ugasio mnogo ranije.

Vlasima je ulivano u glavu da nije dobro biti Vlah, da Vlasi i vlaski jezik ne postoje, tj. polako im se implementirao kompleks manje vrednosti. Rezultat tog mentalnog pritiska, koji nije bio samo mentalni, najdrasticnije se pokazao na popisu 1961. Tada je broj Vlaha spao na samo 1339. To je neodrziv podatak ako je na prvom posleratnom popisu utvrdjen broj od preko 94.000, a procenjivano je u radovima dr. Dragoljuba Petrovica da ih je bilo u istocnoj Srbiji i drugde oko 220.000.

Zato, kada se govori o manjinama u Srbiji posle 2000. godine, polazna pozicija Vlaha je bila bez ranije stecanih prava na koja su se pozivale sve druge postojece manjinske zajednice. U vreme vladajuæih rezima pre promena 2000. godine, smisao takvom ukidanju davali su Drzava, Akademija, Crkva. Posle promena 2000. godine taj cvor nije odvezan u potpunosti, niti je stara praksa napustena.

Danas se u praksi ostvarivanja prava vlaske zajednice prepoznaju dva odnosa:

-Drzava se poziva na Ustav i Zakon i tvrdi da je sve u najboljem redu, ali pritom ne kontrolise sta se desava na terenu i kako se postuje Ustav i zakonski propisi o pozitivnoj manjinskoj diskriminaciji.

-U vecini od 18 opstina u kojima postoji starosedelacka vlaska manjina jos ne postoje adekvatne promene prema vlaskoj zajednici. Njihovom uvodjenju i primeni postavljaju se razlicite prepreke. Ispada da lokalne vlasti nemaju obavezu da postuju ustavna i zakonska resenja

pozitivne diskriminacije manjina. Zato se od institucija sistema nase zemlje s pravom ocekuje:

1. Da identifikuju stvarnu situaciju na terenu i kontrolisu sprovodjenje zakona i postovanje Ustava u odnosu na realizaciju prava vlaske zajednice.

2. Da zaustave populisticku propagandu o tzv. "rumunizaciji" kojom se forsira izolacija vlaske zajednice i njeno tavorenje u status quo poziciji u pogledu ostvarivanja manjinskih prava. Takodje, nastojanja i zagovaranja, bilo da dolaze spolja ili iznura, o navodno jedinom mogucem nacinu ostvarivanja vlaskih manjinskih prava kroz proces "re-romanizacije", jer to bi sigurno dovelo do konacnog nestanka vlaskog entiteta.

3. Da prekinu licitiranje o vlaskom jeziku i da pomognu da se i definicijski implementira njegov dvojni naziv, na vlaskom i na srpskom, onako kako to odgovara bilingvistickoj tradiciji istocne Srbije.

4. Da pokrenu, intenziviraju, oroce i kontrolisu kako se ostvaruju prava koriscenja vlaskog jezika u medijima masovnog komuniciranja, javnosti, skolstvu.

5. Da podrze realizaciju u praksi Platforme za resavanje vlaskog pitanja u skladu sa definicijama i terminologijom tog dokumenta vlaske zajednice.

6. Da omoguce javno iskazivanje stava SPC da je preduzela mere da se u bogosluzenju u vlaskim mestima vrsi bogosluzenje i na vlaskom jeziku, tj. na bilo kom od tri postojeca vlaska narecja. 7. Da se ukupan pristup prema ocuvanju vlaske etnicke posebnosti definise kao AGENDAO OCUVANJU I RAZVOJU VLASKOG ENTITETA U SRBIJI.

Mora da se naglasi da su nabrojani koraci neophodno iskazivanje dobre volje prema vlaskoj zajednici. Time se stavlja do znanja svima koji se tome iz politickih ili drugih razloga opiru da time krse Ustav i Zakon u Srbiji. Samo tako moze da se stane u kraj navedenoj losoj praksi.

Izglasavanje ove Deklaracije je pratilo uverenje Skupstine Foruma za kulturu Vlaha da ce se o tome u nasoj zemlji i u inostranstvu medju dijasporicnim Vlasima potvrditi neophodnost trazenih aktivnosti institucija sistema, kao i da ce takvu potrebu razumeti i postovati svi politicki faktori u Srbiji. Na kraju, ovaj korak se cini u uverenju i ubedjenju da je moguce da se postojeca problematika resi u zemlji a ne obracanjem evropskim institucijama koje svakako imaju odgovarajuci neophodan kapacitet za takvo angazovanje.

SKUPSTINA FORUMA ZA KULTURU VLAHA Dragomir Dragic, predsednik Foruma za kulturu Vlaha, s.r., na osnovu izglasanog ovlascenja Skupstine

PLATFORMA – TREMINOLOGIJA – OBAVEZUJUCE DEFINICIJE

Postovani prijatelji i clanovi vlaske zajednice,

Pred vama je predlog moguce Platforme za rad na poboljsavanju polozaja vlaske zajednice. Napisan je u ocekivanju da treba da se prestane sa unutrasnjim neproduktivnim vlaskim sukobima, cak uz pozivanje na rezultate uspesnih/neuspesnih izbora, na koje su i dobitnici i gubitnici izasli samo sa novim prilozima za stare svadje.

Proizvoljnosti u tumacenjima mora da ustupe mesto jasnim i obavezujucim definicijama, tj. preciznoj terminologiji, kao kljucnim sintagmama i recima u javnom nastupu, zastupanju, raspravama o Vlasima i bilo kojoj drugoj vrsti komuniciranja o vlaskoj zajednici.

Obavezujuce definicije vise ne ostavljaju prostor za bilo koje proizvoljno tumacenje vlaskog pitanja, kao i tumacenja potreba i usmeravanja resenja zasnovnim na Ustavu i zakonima Srbije i postojanju drustvenog i politickog konsenzusa o opstoj kulturnoj klimi pozitivne diskriminacije prema manjinskim zajednicama u Srbiji.

OBAVEZUJUCE DEFINICIJE,TERMINOLOGIJA

- kljucne reci, kodovi, javna i pravna terminologija u bavljenju temama ostvarivanja vlaske kulturne autonomije

1. VLASI - ETNICKI ENTITET U ISTOCNOJ SRBIJI

Ime i znacenje:

- na srpskom: Vlah, Vlasi; Vlahinja, Vlahinje; vlaski jezik, vlaski;- na vlaskom „APHI (AFI)“ transkripcija: Rumân, Rumâñ; Rumânã, Rumâñe; ¾imba rumâneascã; rumîñe(a)sc()e NAPOMENA:

Druga imena, definicije, nove kovanice, tj. terminologija ne mogu se primenjivati ni u usmenom ni u pismenom saobracaju – javnom, kulturnom i pravnom.

2. RUMUNI – SAVREMENI NAROD RUMUNIJE I SAVREMENA RUMUNSKA NACIONALNA MANJINA KOJA JE STEKLA I PRIHVATILA TAKAV STATUS VAN RUMUNIJE

Ime savremenih Rumuna:

– na srpskom: Rumun, Rumuni, rumunski jezik, – na knjizevnom rumunskom: Român, Români; Româncã, Românce; limba românã, româna;NAPOMENA 1:

Ni sa jednim od ovih oblika ne mogu se zameniti ili identifikovati ustavna i popisna svojstva vlaske zajednice navedena u tacki (1), tj. navedeni vazeci tradicionalni sinonimski nazivi koji opisuju pripadnost vlaskoj zajednici na srpskomi vlaskom jeziku u istocnoj Srbiji. To mora da vazi i za medjudrzavne ugovore o manjinskim odnosima izmedju Srbije i Rumunije i dr. i kada se u takvim dokumentima dvojezicno navode imena vlaske zajednice i njenih clanova. Uvek to mora da bude samo u varijanti sa terena istocne Srbije kada se to odnosi na Vlahe iz istocne Srbije.

Român, Români; Româncã, Românce su nacionalne oznake savremenih Rumuna izvedene knjiski iz novostvorenog imena România 1862. godine. Njime su obuhvacene i osobenosti koje nisu svojstvene niti se mogu pripisivati i Vlasima u

danasnje vreme.

NAPOMENA 2:

Navedena imena Vlaha iz tacke (1) su izbacena iz javne upotrebe u savremnoj Rumuniji u teznji da se pri ujedinjenju 1859/62. Tadasnji Munteni u Vlaskoj i Moldovljani u Moldaviji unificiraju imenom Român, Români, limba românã. Normativno je tada prekinuta svaka veza sa starim nacionalnim imenom Rumân i toj ranijoj srednjovekovnoj do post-Moderne zajednickoj etnickoj paralelnoj oznaci severno i juzno od Dunava (podunavlje, Rodopi, Epir, Pind, Istra). Dat joj je smisao „srednjevekovni tehnicki termin”.

Veoma brzo iza toga (1864/66.) zapocelo je komuniciranje s kojim je krenulo rumunsko unilateralno nametanje novog normativnog imena ne samo za Rumune u Rumuniji vec i u odnosu na samoodredjivanje Vlaha na celom Balkanu, tj. juzno od Dunava.

To je cinjeno bez vlaske saglasnosti, uz javno iskazanu teznju i u danasnje vreme da popisna ustavna vlaska nacionalna manjina u Srbiji bude preimenovana u rumunsku nacionalnu manjinu. To je za vlasku zajednicu ostalo neprihvatljivo. Iz te cinjenice rodila se ideja na Letnjem Univeriztetu „Izvor Muresa“ (Universitatea de varã „Izvorul Muresului“) da se ugradi u odgovarajuci predog jednog rumunskog zakona naznaka izricitog uvazavanja vlaskih naziva i njihove definicijske vrednosti u originalu sa balkanskih prostora, ukljucujuci i sa terena istocne Srbije. To je svojevremeno definisano kao „Amandman Baseskua“ na zakon o „dijasporicnim“ Rumunima i njihovim potomcima.

3. AMANDMAN BASESKU

To je bio prigovor predsednika Rumunije na predlog Zakona o „dijasporicnim Rumunima” koji je bio podnet Parlamentu Rumunije. Cilj je bio da se svima onima koji su na bilo koji nacin povezani sa Rumunijom, bilo poreklom ili slicnoscu ili bliskoscu jezika i tradicija, podrze u akcijama ocuvanja njihovog identiteta. Intervencija prema Parlamentu je sadzavala i originalna spoljna i unutrasnja imena koje takve zajednice juzno od Dunava imaju u svojim domicilnim zemljama. To je bio novi i positiva impuls za saradnju vlaskih zajednica sa oficijelnim institucijama Rumunije.

NAPOMENA: Prema poznatim akcijama koje su se desile u novembru 2010. godine na ovim prostorima, uz najavu odustajanja od podrske Srbije u nekim kljucnim opredeljenjima koja se izglasavaju u PSSE u vezi sa pristupom Srbije Evropskoj zajednici, sto se pravda neadekvatnim resenjima „vlaskog pitanja” pretvarajuci ga anahronicno u „rumunsko pitanje juzno od Dunava”, utisak je da je Rumunija odustala od AMANDMANA BASESKUA.

Vlaska zajednica u istocnoj Srbiji, odustajanje ili menjanje smisla te ranije pozdravljene inicijative, uz rumunsko javno i normativno negiranje imena Vlaha i njihove autenticnosti na prostoru istocne Srbije, moze da razume kao prekid oficijelnih odnosa sa vlaskom zajednicom. To je nezeljeni ali nametnuti tok stvari za koji vlaska strana ne moze da prihvati odgovornost.

4. MEDJUDRZAVNI SPORAZUM O RECIPROCNOJ ZASTITI NACIONALNIH MANJINA U SRJ I RUMUNIJI

Ovaj dokument uglavnom se na rumunskoj strani tumaci do danasnjih dana jednostrano i na njemu rumunska strana izgleda temelji svoje diplomatski gledano prilicno sporne inicijative o lakom svojatanju Vlaha bez uvazavanja vlaskog stava o tome.

NAPOMENA: Dokument je parafiran 04/05. novembra 2002. godine izmedju SRJ i Rumunije. Uradjen je bez konsultacija sa autenticnim predstavnicima vlaske zajednice. Kada je to obnarodovano u Pancevu 05. novembra 2002. godine na susretu sa rumunskim predsednikom Jonom Ilijeskuom, tadasnji lider vojvodjanskih Rumuna, koji je bio neka vrsta moderatora tog skupa, nije dopustio da vlaski predstavnici kazu sta o tome misle. Takav pokusaj nije dao rezultate ni na potonjem susretu rumunske i vlaske strane u Temisvaru (rumunsku stranu su zastupali ambasador u Beogradu Glavan i rumunski drzavni sekretar u Odeljenju za prekogranicne Rumune - Korleceanu). Bez konsultovanja sa Vlasima, tom skupu je prisustvovala i delegacija vojvodjanskih Rumuna i njihov lider – moderator pomenutog skupa u Pancevu - koja je nastavila da namece svoj stav kao stav Vlaha istocne Srbije.

5. VLASI-RUMUNI, RUMUNI-VLASI, SRBI-VLASI, VLASI-SRBI

Takve popisne kategorije ne postoje u Srbiji i predstavljaju knjiske spekulativne kategorije koja remete emancipaciju i razvoj vlaske zajednice, sa teznjom da je prekinu, zaustave i izoluju od istorijske istine i nasledja. To su sintagme pomocu kojih se zamislja ubrzavanje asimilacije Vlaha u skladu sa tezama severno ili juzno od Dunava.

NAPOMENA: Pripadnici i/ili zagovornici ovakvih „Vlaha“ ni po koju cenu ne mogu da budu zastupnici vlaške zajednice u ostvarivanju njenih prava. Treba znati da je srpska varijanta starija, a rumunska je iz vremena istrazivanja prostora juzno od Dunava istrazivaca Emila Konstantineskua, izmedju dva svetska rata. Ona je bila napustena, pa je dvehiljaditih godina ponovo aktualizovana na jednom skupu u Temisvaru kao ponuda popisnog izjasnjavanja Vlaha i Rumuna u Srbiji. Bila je iza toga ostro kritikovana i odbacena od strane vojvodjanskih Rumuna na jednom velikom skupu njihovih intelektualaca i pripadnika, koji je odrzan u selu Coctei/Kustilj kod Vrsca.

Stalno treba imati u vidu da je rezultat popisa stanovnistva 2002. bio: Vlaha/Vlahinja – 40.054; govornika i /govornica vlaskog maternjeg jezika 54.726.

To skrece paznju na nacin kako se vrsio popis u proslosti kada je etnicko/nacionalno izjasnjavanje Vlaha bilo potisnuto, ali je i tada ostala svest o jezickoj pripadnosti vlaskom maternjem jeziku. Takva svest dala je na popisu 1991. godine Srba alterofona (!) sa vlaskim maternjim jezikom preko 101.000 hiljada. To je javni podatak objavljen posle popisa u tadasnjoj „Borbi“.

Organ kulturne autonomije vlaske zajednice svoj legalitet i legitimitet moze da crpi samo iz popisnog rezultata pripadnika vlaskoj zajednici pod popisnom kategorijom VLASI. U sadasnjem slucaju to je broj od 40.054. Samo je to tema u eventualnim kontaktima sa EU.

6. VLASKI JEZIK U ISTOCNOJ SRBIJI I NJEGOVA LINGVISTICKA PRIPADNOST

Vlaski jezik istocne Srbije predstavlja lingvisticku celovitost izmedju Dunava, Morave do granice sa Bugarskom i nastavlja se i u vidinskoj bugarskoj oblasti. To su jedan subdijalekt (sa dva narecja koje neguju brdski i pribrezni Vlasi, pokriveni knjiskom nazivom UNGURJANI) i ravnicarsko krajinsko narecje, pokriveni knjiskom nazivom CARANI. Dakle ukupno tri narecja.

Lingvisticki se ovaj idiom nesporno klasifikuje kao LINGUA DACO-ROMANAE SIVE VALACHICAE (1780.). To je i veza koju ima sa rumunskim narodnim jezikom, ali koja se oslanja samo na zajednicko nasledje kroz istorijski etnogenetski proces poznat kao „romanizacija”, kojom je iznedrena evropska narodnosna grupa sa opstim nazivom VLASI. To znaci da se ne odnosi i na nadgradnju takvog zajednickog vlaškog jezika (pra-rumunski, rumunski narodni govor seljaka i pastira), poznatu kao obogacivanje kroz pozajmice iz romanickih razvijenih jezika lingvistickim normativnim procesom nazvanog „reromanizacija”, kojim je uoblicen, sinteticki nadgradjen i knjiski i drzavnoinstitucionalno normiran savremeni rumunski jezik, koji se sa tim novim karakteristikama udaljio od vlaskog svakodnevnog istorijskog narodnog govornog idioma. Prema tome, sadasnji vlaski jezik definicijski moze da se smesti u evropsku kategorizaciju definisanu Platformom o manjinskim i regionalnim jezicima, tj. da se podrazumeva: VLASKI JEZIK JE REGIONALNI MANJINSKI JEZIK U ISTOCNOJ SRBIJI. Takav vlaski predlog je dostavljen pri ratifikaciji pomenute Platforme u skupstini Drzavne zajednice SCG, ali tadasnji politicki faktori su prevideli takvu potrebu. O tome je zastupana ista vlaska teza prema PSSE vezano za rasprave povodom Interpelacije Kubreakova, moldavskog evropskog parlamentarca, odnosno Rezolucije koju je predlozio povodom toga u PSSE izvestilac sa terena, evropski parlamentarac Jürgen Hermann. Reagovanje i reakcije u pisanom obracanju sa obrazlozenjima poslao je na engleskom jeziku FKV, najstarija NVO medju Vlasima, na oko 500 e-mail adresa clanova PSSE.

7. OCUVANJE VLASKOG JEZIKA KAO REGIONALNOG JEZIKA

To je obaveza o kojoj brine Vlaski nacionalni savet na racionalan a ne na populisticki nacin te s obzirom da je rec o veoma slozenom pitanju. Objektivno, isti nema dovoljno kapaciteta da sam ovo resava, pa je potrebno da u pitanje vlaskog jezika ukljuci, pored naucnih subjekata, sve one iz vlaskog korpusa koji su dokazani poznavaoci ove materije.

NAPOMENA: Ko na osnovu vlaskog uci ili hoce da nauci i normirani savremeni rumunski jezik nastao „re-romanizacijom”, to je privatno pitanje takvog Vlaha ili ne-Vlaha. Time se istice beslovesnost nastojanja pojedinih clanova VNS sa stavljanjem prepreka pozivanjem na neobjasnjenu opasnost od „rumunizacije”. Jer takve teze u ovom organu i u javnosti ne aktualizuju mnogo vecu opasnost. Od „srbizacije”, „anglo-saksonizacije” itd.!

U narednih dve godine pomenuta ukupna jezicka prepoznatljivost mora da udje u skolski sistem u vlaskoj zajednici. Ovo je jedna od kapitalnih tema za dalje preciziranje pozicije vlaske zajednice u Srbiji, ali i potencijalna tema za dodatni monitoring iz EU.

S obziromna specificnosti polozaja vlaske zajednice do 2000. godine, koja nema stecena prava iz vremena veoma siroke ravnopravnosti ostalih manjinskih zajednica u Jugoslavijama posle Drugog svetskog rata, to je temeljni razlog zasto Vlada Srbije

treba da aktualizuje svoju Agendu o Vlasima u kontekstu ubrzavanja primene pozitivne diskriminacije u ostvarivanju vlaskih prava u Srbiji

8. VLASKA JEZICKA ZBILJA Stagnantna situacija u razvoju vlaskog jezika jos iz vremena Moderne pa do danas odvojila ga je od razvojnog intenzivnog puta osavremenjenog, normiranog modernog rumunskog jezika.

To vlaski jezik izdvaja iz poznatog pozitivnog nasledja koje su bastinile druge manjinske zajedice vezano za bezrezervnu podrsku u razvoju u vreme pre 2000. godine. Mozda je blizak primer samo srednjovekovni pavlikijanski bugarski jezik bugarskih katolika u Srbiji i Rumuniji i, donekle, pitanja romskog jezika.

9. „VLASKO PISMO” Mora se saobraziti praksi romanickih jezika.

NAPOMENA: Pokusaji da se nametne Vlasima „norma” pisanja u cirilicnoj tradiciji, kada postoje najmanje dve u latinicnoj aplikaciji koje su sadrzane u prilagodjenom „APHI (AFI)” internacionalnom pisanju proverenom za vlaski jezik, predstavljaju smisljeni anahronizam i/ili voluntarizam koji se svodi na izolacionisticki projekat namenjen Vlasima. Ali i takva prelazna resenja su i moguca i prihvatljiva. Resenje dobrog znakovnog sistema za pisanje na vlaskom postoji u praksi koja traje vec 70 godina. Od ratnih godina Drugog svetskog rata do danas. To je cirilicni znakovni sistem koji je dodatno poboljsao svojim intervencijama gospodin Paun ES Durlic. Rec je o tradiciji lista na vlaskom Ворба ноастрă koji je izlazio na vlaskom, kao i nastavku objavljivanja vlaskih tekstova u vrlo cenjenom casopisu za kulturu „Razvitak”, koji izlazi i u danasnje vreme u Zajecaru.

10. NORMIRANJE VLASKOG JEZIKA Ovo je vrlo aktuelna tema u nastupima Vlaskog nacionalnog saveta. Medjutim, ona je potpuno definicijski nezaokruzena pa je treba hitno objasniti delu zainteresovane vlaske i druge javnosti.

NAPOMENA: Ne postoji norma vlaskog jezika niti je moguc ishod u nekom ad hoc pristupu brzog normiranja po nekom bilo kakvom modelu! Sa predstavnicima Saveta Evrope (Komitet ministara, SE) vezano za manjinska pitanja, 10. oktobra 2005. godine diskutovan je i pisani odgovor Vlade Srbije prema ovom visokom organu vezano za procenu sa EU strane da su Vlasi u istocnoj Srbiji jezicki prikraceni za javnu upotrebu svog jezika. Skupu u Hotelu „Metropol” predsedavao je gospodin RasimLjajic/Vlada dr Djuric. Sa evropske strane troclana delegacija imala je generalnog sekretara (Anti Korkeakivi) i predsednika i jednog clana Odbora SE za manjine u jugoistocnoj Evropi. Tema je bila odgovor na primedbe koje je trebalo otkloniti pre rasprave o prihvatanja Drzavnog izvestaja SRJ/SRCG (bio je podnet SE 16. oktobra 2002. godine). Nasa, srbijanska oficijelna strana je pomenutu prikracenost objasnila nedostatkom „norme vlaskog jezika”. No to moze kao rasprava da traje do vecnosti! Prema tome, tema „vlaske jezicke norme” nije bilo kakav diskurs koji se moze svesti na dogovore i beskonacna odlaganja. Cak sa beskonacnim ponavljanjem glasanja pro et contra! Jasno je da je nemoguce da se od tri narecja relativno malog broja govornika, bez iskustva u konzumiranju pisane reci na materne jeziku, dodje do norme. Jezicki gledano, toj kvalifikaciji „norme” najblizi je krajinski govor u njegovoj formi i sadrzaju.

Zasto? Zato sto je bez brojnih alteracija (diftongizacija, palatizacija), pa u neku ruku predstavlja „original” zajednickog jezika. Medjutim, treba da se zna da je to narodni muntensko-oltenski govor ili njemu veoma slican, tj. rudimentarni rumunski narodni govor („oraca i pastira”) iz susedstva (Mala Vlaska ili Oltenija). A to je temelj knjizevnog rumunskog govora. Cak je, prvo rumunsko svetovno delo Maksima Mokse, pisano tim jezikom 1620. godine. Nije daleko od toga ni potonja Biblija iz 1688. godine. Takva istina nece goditi populistima i onima koji vec dugo pricaju ili promovisu pricu o opasnosti od „rumunizacije”. Ne pomaze ni pozivanje na Kelte, zatim na Tribale (koji su se jos u drugom veku pre nove ere izgubili i nisu docekali pocetak romanizacije Balkana – detalji se mogu proveriti kod prof dr Srejovica u njegovom delu „Iliri i Tracani”). Dakle, i ovaj zbunjujuci pojam mora da se objasni ili da se ta retorika napusti kada je u pitanju jezicka vlaska i druga problematika.

Ukoliko je neko razmisljao o makedono-vlaskom kao opstoj vlaskoj „normi”, njega nece razumeti nijedan srbijanski Vlah. Ali je njihova latinicna abeceda sasvim moguce resenje za koriscenje u pisanju. Po svemu se taj jezik, inace, krece ka klasifikaciji jos jednog romanskog/romanickog jezika u familiji od 10 (sa galicijskim 11), tako da ce se familija uvecati na 11 (12) romanickih jezika. Evo himne na armanskom (makedonovlaskom):

PARINTEASCA DIMANDARE - IMNUL ARMANILOR

Parinteasca Dimandare Na sprigiura cu foc mare Frati di muma si di-un tata, Noi, Armani di eta toata. Di sum plocile di murminta Striga-a nostri buni parinta: “Blestem mari s-aiba-n casa Cari di limba-a lui s-alasa. Cari-si lasa limba-a lui S-lu-arda pira-a focului, Si s-dirina viu pri loc, Sa-li si friga limba-n foc. El an vatra-li parinteasca Fumealia s-nu-si hariseasca; Di fumeli curuni s-nu base Nic an leagan si nu-nfase. Cari fudze di-a lui muma Si di parinteasca-li numa, Fuga-li doara-a Domnului Si dulteamea-a somnului!

Eventualni proces stvarnog „normiranja” po nacinu zapisivanja moze da se smesti u kategoriju etimoloskog ujednacavanja ortografskog zapisivanja. To znaci da se sa glasovima „c” ici do „originala”, a on je palatalizovani „t” ispred „e” i „i”, tako isto su glasovi „s” i „z” palatalizacije ispred „e” i „i” glasova „c"i „dj” i sl. Kada se to adekvatno primeni, u sva tri postojeca vlaska govora ista rec moze da se „normativno” zapisuje istim brojem istih grafema (ortografskih znakova), dok se dodatnim dijakritickim znacima regulise izgovor. To je ono sto se moze nazvati „ortografska i morfoloska korespondencija”. Tu bi moglo da se koriste iskustva koja postoje sa aplikacijom „AFI” znakovnog sistema.

Van toga nema „normiranja vlaskog” pa o tome treba da se organizuje i sprovede ozbiljno savetovanje. Na primer, u septembru 2011. godine.

11. „APHI (AFI)” Sistem dijalektalnog zapisivanja kao internacionalni znakovni sistem, koji zato objedinjava i ortografska resenja iz srpskog, poljskog, norveskog, turskog, italijanskog, rumunskog, armanskog/cincarskog itd. To je dobar instrument pisanja na vlaskom i nije nikakav projekat „rumunizacije”niti „srbizacije”.

12. LINGVISTICKI ATLAS VLASKIH GOVORA IZMEDJU MORAVE, DUNAVA I TIMOKA Rezultat zavrsenog jos 2007. godine svestranog dijalektalnog lingvistickog istrazivanja vlaskog idioma na navedenom prostoru, u 64 vlaskih naselja i dva gradska naselja (Majdanpek i Zajecar).

13. VLASKA IZDAVACKA DELATNOST To bi bio novi pristup prevazilazenju vlaske iliteratnosti (analfabetizma, nepismenosti) za pisani vlaski jezik i istorijsko pisanje na vlaskom kroz vlasku izdavacku delatnost subvencioniranu iz zemlje i/ili romanickih evropskih zemalja, EU i drugih.

Podrazumevaju se: – Leksikon vlaskog jezika – Uporedna gramatika vlaskog jezika – Godisnji narodni kalendar vlaskih tradicija – Prirucnik za ucenje vlaskog jezika (model moze da bude takva knjiga za ucenje makedono-vlaskog, tj. armanskog/cincarskog jezika, autorke Matilde Karadziu-Marioceanu, univerzitetskog profesora, doktora lingvistike i akademika) – Fototipska izdanja PALIJE IZ ORASTIJE (1582.), MOKSINOG HRONOGAFA (1620.), DELOVA IZ SERBANOVE BIBLIJE (1688.i sl.) – Pokretanje jedne REVIJE za vlaski jezik i tradiciju – Izdavanje knjiga domacih istrazivaca i autora koji proucavaju vlasko nasledje ili stvaraju na vlaskom.

14. VLASKI KULTURNO-PROSVETNI CENTAR Rec je o kulturno-prosvetnim centrima i/ili sekcijama pri postojecim opstinskim centrima za kulturu, koji bi se bavili i delatnostima integrisanja i realizacije vlaske emancipacije i promocije.

15. VLASKI MEDIJI Realizacija savremene medijske delatnost uz obezbedjivanje medjunarodne podrske (S.E.E.M.O, Bec/Wien), tj. savremenog koriscenja radia, TV i drugih elektronskih medija organizovanjem Vlaske agencije za stampu, radio i film za nivo vlaskog etnickog prepoznavanja i kulturoloskih potreba. 16. AGENDA O DODATNOJ PODRSCI VLASIMA U SRBIJI Rezultat pozitivnog odziva Vlade Republike Srbije vezano za sirenje mogucnosti vlaske emancipacije na lokalnom, regionalnom i republickom planu i monitoringa Vlade nad aplikacijom manjinskih prava vlaske zajednice.

17. „VLASKA KUCA” Jedan zaokruzeni ambijentalni sistem i vise njegovih opstinskih replika kao muzeja i/ili sekcja postojecih muzeja, za vlaske tradicije i pamcenje kao imperativno resenje organizovanja, cuvanja i prezentacije vlaske materijalne i duhovne kulture.

18. ANGAZOVANJE EU NA PITANJIMA OSTVARIVANJA VLASKIH PRAVA

EU organi posveceni Vlasima kao CILJNA KONTROLA - MONITORING desavnja u ostvarivanju ili kocenju primene pozitivne diskriminacija prema vlaskoj zajednici. Takodje, sa sistemom dodatne podrske u prevazilazenju loseg nasledja iz proslosti, pre 2000. godine.

19. ZNACAJNI DATUMI VLASKE NACIONALNE VERTIKALE Takva odredjenja moglo bi se kandidovati za vlasku nacionalnu svetsku/evropsku/balkansku/regionalnu proslavu:

-Anticko slavljenje PARILIA, 21. aprila svake godine - pastirska slava pastira (Ramnes – iz kojih su nastali Latini; pada u oci cinjenica da se nomadski Vlasi, Farseroti, interno nazivaju skoro istim imenom - Rrãmãń , osnivaca Rima posvecena boginji PARES, ustanovljena u dalekoj proslosti (758-728. pre Hrista). U danasnje vreme to se skoro u dan poklapa sa proslavom kod Vlaha istocne Srbije vezano za prvu muzu (premlaz) ovaca i obred NĂPROOR (22. april po julijanskom kalendaru, sveti Januarije po pravoslavnom kalendaru). To je ustvari pocetak pastirske nove godine, jedan dan pre Djurdjevdana.

-11. juli , tj. datum kada je imperator Caracalla izjednacio sve slobodne gradjane Rimske Imperije proglasenjem njihove jednakosti sa prestiznom pripadnoscu gradjanima Rima. To je Constitutio Antoniana 212.godine po kome je svaki takav (novi fiskalni obveznik, slobodni gradjanin Imperije) mogao da koristi prestizno ime: CIVIS ROMANUS SUM ! – Gradjanin sam RIMA ! Naravno - sa pravima i obavezama koje je u to vreme podrazumevalo takvo plemenito ime. Svi samosvojni nazivi Vlaha na Balkanu (podunavlje, Istra, istorijska Makedonija – Pind, Epir itd.), ali i u Svajcarskoj (Reto-Romani) u osnovi imaju ime koje je hipostaza (izvedeni naziv) od ROMANUS (pripadnost Rimskoj Imperiji). Ima osnova da se ova godina proslavlja kao dan kada je pocelo radjanje direktnih pra-pra-predaka danasnjih Vlaha, na nasim i na svim drugim prostorima Evrope. Dogodine (2012.) je od tada 1800 godina.

-Dan koji se kao dokaz navodi da je Balkan bio vec romanizovan i da je taj neolatinski idiom bio jezik balkanske populacije i vojnika koji su se suprostavili Avarima. Rec je o uzviku „torna, torna, fratre”, koje je zabelezio Theofilact Samocatta (560- 640.) povodom jednog dogadjaja u ratu protiv Avara 587. godine nove ere. Tacan datum treba naknadno utvrditi dodatnim istrazivanjem.

Zakljucno sa rednim brojem 19. Skupstina FKV 23. marta 2011