Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u predmetu kojim su se kasnije bavili; na primer, Mocartov otac bio je pijanista. Laslov plan bio je da tako napravi svog egrta koji nee ii u kolu koja od dece pravi samo mediokritete, nego e dobijati posebno obrazovanje kod kue. Upoznao je nastavnicu stranih jezika, Klaru, i izneo joj svoj plan o stvaranju genija; plan je Klaru oduevio i nije im trebalo mnogo vremena da se venaju i otponu svoj eksperiment.

Laslovo i Klarino prvo dete bila je uana, danas poznata kao prva ena koja je titulu velemajstora aha dobila na uobiajen nain. Za to je bila zasluna Laslova obuka. uana je sa samo etiri godine ugledala ahovsku tablu i poelela da naui da igra. Iako se ahom bavio samo amaterski, otac je nauio uanu osnovama igre. Videvi da se njegova mezimica zagrejala za ah, nastavio je sa intenzivnom obukom i posle samo 4 meseca odveo ju je u ahovski klub u Budimpeti. Kada je mala uana sela na drugi kraj table i poela da pobeuje, izgovori su se gomilali. Vidite, ah je tada bio jo manje enska igra nego to je sada, tako da su svi poraeni mukarci u klubu bili bolesni, mamurni ili u svaama sa svojim suprugama. uana se zbog toga alila da nikada nije pobedila zdravog mukarca.ah je bio savrena aktivnost za Laslove i Klarine planove jer je postignue u njemu moglo vrlo lako da se meri tokom vremena i zahtevao je veliki intelektualni napor. Nije bilo bitno to je put do uspeha bio otean zbog pola njegove erke pol ne utie na uinak, ba kao ni uroeni talenat. Obuka je postajala sve intenzivnija, pa je uana ve sa etiri godine osvojila svoj prvi turnir, a sa 12 postala je prvakinja svetskog turnira za devojice ispod 16 godina. Sa 15 godina postala je prvakinja meu ahistkinjama i ostala je u top 3 skoro 23 godine.Titulu velemajstora osvojila je u januaru 1991. i tako postala prva ena velemajstor aha koja je titulu osvojila kroz turnir, a ne specijalnom odlukom Svetske ahovske federacije. Ipak, injenica je da je titulu mogla osvojiti i mnogo ranije. Stavovi njenog oca o tome da ene mogu da postignu sve to i mukarci nisu nailazili na odobravanje ahovske zajednice, pa je uana mnogo vremena provela borei se protiv birokratije kada joj Federacija nije dodelila dodatnih 100 poena koje su dobile sve ahistkinje osim nje. Pitate se: zato ih nije dobila? Igrala je uglavnom protiv mukaraca, pa je to prosto bilo nemogue.Dok je uana osvajala turnire, Klara i Laslo dobili su jo dve erke koje su prolazile kroz obuku. itale su obilje knjiga o ahu i uile kombinacije napamet, ba kao i uana koja je sa 10 godina znala oko 100000 kombinacija. To im je pomoglo da ah igraju intuitivno, pa im nije bilo potrebno da razmiljaju pre svakog poteza. Srednja erka, Sofija, sa samo 14 godina osvojila je turnir u Rimu, na kom je uestvovalo nekoliko poznatih velemajstora. Ona ima titule meunarodnog majstora i enskog velemajstora, a danas se bavi poduavanjem aha u Izraelu.Najmlaa sestra Judit smatra se najboljom ahistkinjom svih vremena (verovatno jer je tata Laslo imao mnogo vremena za vebanje pre nego to se ona rodila). Titulu velemajstora Judit je osvojila sa 15 godina, iste godine kad i uana, i tako je postala najmlai velemajstor aha na svetu, prestigavi Fiera.

Evo ako vas ne mrzi itajte, experiment koji pobija genetiku (Platonovsku) predodreenost kao iskljuivu. Ovo je apropo teze da se ovek raa glup, prosean, genijalan...Genije se ne raa, nego stvara, smatrao je Laslo Polgar. Bio je u pravu, ako je suditi po njegovom potomstvu trima erkama, vrhunskim ahistkinjama. itajui o raznim vunderkindovima, ovaj maarski psiholog je ustanovio da su svi oni rano proli strunu obuku u pr