УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ

ЈЕДИНИЦЕ ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ

ДИПЛОМСКИ РАД

Ментор: Студент:

Београд, 2014. година

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ

ЈЕДИНИЦЕ ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ

ДИПЛОМСКИ РАД

Ментор: Студент:

Др Владимир Јаковљевић Радмила Николић

Београд, 2014. Година

САДРЖАЈ

УВОД...........................................................................................................................1

1.Организација система цивилне заштите...........................................................2

1.1. Циљеви и функције цивилне заштите............................................................2

1.2. Елементи организације цивилне заштите......................................................3

2.Јединице цивилне заштите..................................................................................6

2.1.Врсте јединица цивилне заштите.....................................................................6

2.1.1.Специјализоване јединице.........................................................................7

2.1.2.Врсте специјализованих јединица...........................................................10

2.1.3. Јединице опште намене...........................................................................19

2.2.Попуна и материјално опремање...................................................................21

3.Обучавање и оспособљавање припадника цивилне заштите......................25

ЗАКЉУЧАК..............................................................................................................31

ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................32

Увод

Цивилна заштита је организован систем чија је основна делатност заштита,

спасавање иотклањање последица елементарних непогода, техничко-технолошких

несрећа и других већих опасности које могу угрозити становништво,материјална и

културна добра и животну средину у миру и ванредном и ратном стању.1

Она, према међународним стандардима, представља организован одговор државе на

опасности које угрожавају становништво, материјална добра и животну средину,

дакле, она је ствар политичке одговорности. Као таква она је неотуђива од извршне

власти Републике Србије. Цивилна заштита је најшири облик организовања,

планирања и учешћа становништва у хуманитарним активностима и задацима

заштите и спасавања.

Цивилна заштита се планира, организује и оспособљава у складу са проценом

угрожености и повредивости од елементарних непогода, техничко-технолошких

несрећа и других незгода у миру и рату. С обзиром на све потенцијалне опасности

неопходно је да се на свим нивоима створи и развија концепт и организација цивилне

заштите док је водећа институција у овој области Сектор за ванредне ситуације МУП-

а.

Да би овај систем обавио своју основну функцију неопходно је да се гради на

превентиви, ефикасном руковођењу у кризној ситуацији као и руковођењу у

послекризном периоду.

Република Србија координира активностима разних државних органа и служби

надлежних за спречавање катастрофа и умањење његових последица придржавајући

се принципа: да мере заштите морају бити усаглашене са могућностима и средствима

која су на располагању; да руковођење координира један орган који за то има јавно

овлашћење (служба цивилне заштите); цивилна заштита је орган који руководи

вишеструким, вишеслојним и разноврсним мерама и активностима.

1Јаковљевић В., Цивилна заштита у републици Србији, Факултет безбедности, Београд, 2011, стр.405

1.Организација система цивилне заштите

По својој улози, месту и организованости цивилна заштита је најважнија и основна

компонента система заштите и спасавања.2

Као део овог система цивилна заштита се извршава заједничким активностима

грађана, органа локалне власти, државних органа управе, других организација,

предузећа и правних лица.

Функционише у миру, где је првенствено усмерена на превенцију, спремност и

заштиту, у ванредним ситуацијама и у ратном стању где је усмерена на спасавање,

помоћ и опоравак настрадалих и угрожених.

1.1. Циљеви и функције цивилне заштите

Општи циљ цивилне заштите представља осигурање свакодневне безбедности

живота, имовине и околине,уз спровођење ефикасне превенције, успешног одговора и

рехабилитације.

Главни циљеви система цивилне заштите јесу:

да ограничи, што је могуће више, делокруг и последице било какве несреће

која се може догодити, природног или техничко-технолошког карактера, од

опасности вођења борбених дејстава и последица тих дејстава;

да обезбеди брз одговор, реаговање у сарадњи са осталим чиниоцима,

координирајући њихове напоре и смањујући утицај несрећа(појава и процеса)

што је могуће више, односно ,,да се избегну људске жртве и минимизују

материјалне и еколошке штете“;

2Јаковљевић В., Цивилна заштита у републици Србији, Факултет безбедности, Београд, 2011,стр 93

стварање нове културе у области цивилне заштите, чија основа није само

планирање и деловање у ванредним ситуацијама, већ и истицање значаја мера

превенције и смањења ризика. То значи да државни органи, органи локалне

самоуправе, предузећа и друга правна лица и грађани морају цивилну заштиту

прихватити као своју потребу и одговорност, а не само као законску обавезу.

Функције цивилне заштите су:

заштита, која обухвата све превентивне активности усмерене на спречавање

несрећа и ограничење њихових последица;

помоћ, која укључује све мере оријентисане на смањење последица несрећа,

тежишно операције спасавања људи и материјалних добара;

рехабилитација, што представља све мере и активности које се предузимају

ради успостављања неопходних услова за живот грађана на пострадалим

подручјима.3

1.2. Елементи организације цивилне заштите

Елементи система цивилне заштите су на међународном плану прописани

одговарајућом Женевском конвенцијом а на националном Законом о ванредним

ситуацијама и другим пратећим подзаконским актима.

Функционални и институционални елементи су:

лична и узајамна заштита грађана,

мере заштите и спасавања,

јединице цивилне заштите,

штабови за ванредне ситуације и повереници цивилне заштите,

служба осматрања и обавештавања,

колективни обавезници цивилне заштите односно предузећа, службе,

организације и установе које обављају делатности значајне за заштиту

становништва, материјалних добара и животне средине.4

3Јаковљевић В., Цивилна заштита у републици Србији, Факултет безбедности, Београд, 2011,стр.934Јаковљевић В., Цивилна заштита у републици Србији, Факултет безбедности, Београд, 2011.стр101

Лична, узајамна и колективна заштита чини најмасовнији облик учешћа

грађана у цивилној заштити и обухвата њихову обуку за самозаштиту, мере и

поступке превентивне заштите, прву помоћ, самопомоћ, збрињавање и друге

хитне интервенције у заштити и спасавању људи и материјалних добара;

Други битан елемент су мере заштите и спасавања које се предузимају ради

заштите и спасавања људи, материјалних и културних добара;

Јединице цивилне заштите се образују, опремају и оспособљавају као

интервентне мобилне и територијалне снаге специјализоване за вршење

оперативних задатака у заштити и спасавању. Општине и градске заједнице, за

случај да постојећа предузећа, организације и службе опремљене и

оспособљене за заштиту и спасавање не обезбеђују остваривање потребног

обима и квалитета функције заштите и спасавања, образују општинске и

градске јединице цивилне заштите, у складу са проценом угрожености и

повредљивости и проценом сопствених потреба и могућности за заштиту и

спасавање. Предузећа и друге организације образују јединице цивилне

заштите у складу са прописаном формацијом и проценом угрожености и

повредљивости од природних, техничко-технолошких и других већих

опасности и несрећа;5

Штабови за ванредне ситуације су оперетивно-стручни органи који врше

координацију активности осталих учесника при реализацији задатака заштите

и спасавања на територији своје одговорности. Они се образују:

на ниивоу Републике Србије-Републички штаб за ванредне ситуације,

на нивоу аутономне покрајине-покрајински штаб за ванредне ситуације,

на нивоу округа-Окружни штаб за ванредне ситуације,

на нивоу градских заједница-Општински штаб за ванредне ситуације.

Повереници цивилне заштите су органи који се постављају у предузећима и

другим организацијама(поставља их директор или други руководни орган) и у

деловима насељених места(поставља их општински штаб за ванредне

ситуације) ради руковођења припремама за личну и узајамну заштиту,

усмеравање припрема за извршење задатака и руковођења непосредним

акцијама заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.

5Јаковљевић В., Цивилна заштита у републици Србији, Факултет безбедности, Београд, 2011,стр.101

Службу осматрања и обавештавања чине:

центри за обавештавање,

осматрачке станице,

јединице за узбуњивање.

Организацијом ове службе обезбеђује се праћење и откривање свих врста

опасности које могу угрозити становништво, материјална и културна добра,

ради обавештавања и узбуњивања али и предузимања мера заштите и

спасавања;

Колективни обавезници цивилне заштите, односно предузећа, организације и

службе опремљене и оспособљене за заштиту и спасавање, подељени су у три

подгрупе:

Подгрупу А чине предузећа: комунално-стамбена, грађевинска, путна,

саобраћајно-транспортна, туристичко-угоститељска, трговинска,

прехрамбена,занатска, пољопривредна, водопривредна, електропривредна, за

узгој и експлоатацију шума, здравствено-социјална, задружна, информативно-

пропагандна, образовно-културна и друга;

Подгрупу Б чине спортске и друштвене организације: ваздухопловни,

планинарски савези, савези за зимске спортове, друштва за подводну

активност, Црвени крст, ватрогасни савези(добровољна ватрогасна друштва),

друге хуманитарне и невладине организације;

Подгрупу В чине организације и службе као сто су: ветеринарске, хидролошке,

геолошке, сеизмолошке, организације за заштиту на раду, заводи за

дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију итд.

2.Јединице цивилне заштите

Јединице цивилне заштите образују се, опремају и оспособљавају као оперативне

снаге за заштиту и спасавање људи, материјалних и културних и других добара.Оне

егзистирају од 1969. године, када су први пут промовисане у Закону о народној

одбрани. Образују се у складу са Проценом угрожености за Републику Србију,

јединице локалне самоуправе,привредна друштва и друга правна лица.Њихово

деловање је везано за случај непосредне ратне опасности или за време акција на

заштити и спасавању од елементарних непогода и других већих опасности у миру.

2.1.Врсте јединица цивилне заштите

Јединице цивилне заштите образују се као:

специјализоване јединице,

јединице опште намене.

Специјализоване јединице попуњавају се запосленим лицима надлежне службе,

војним обавезницима и обавезницима цивилне заштите а јединице опште намене

чини привремени састав од добровољаца и радно способног становништва за

извршавање једноставнијих пословазаштите и спасавања.

Са припадницима специјализованих јединица цивилне заштите које су намењене за

обављање високостручних задатака на подручју Републике Србије или за помоћ

другим државамазакључује се уговор о активној резерви.Она представља обучени

резервни састав цивилне заштите који се ангажује за попуну јединица ради

извршавања задатака у одређеном периоду.

Припадници активне резерве се ангажују на задацима одржавања оперативне и

функционалне способности, обучавања, ангажовања на задацима цивилне заштите у

складу са закљученим уговором. Планским обучавањем и одржавањем у кондицији

припадника активне резерве обезбеђује се виши степен оспособљености у односу на

остале припаднике резервног састава цивилне заштите.

Уговор о служби у цивилној заштити закључује се на основујавно расписаног огласа.

Појединачни типски уговор закључује руководилац надлежне службе. Припаднику

цивилне заштите који је по основу уговора о активној резерви позван ради

извршавања задатака цивилне заштите мирује радни однос за време извршавања

задатака, а дужан је да се врати на посао одмах по престанку ангажовања на задацима

цивилне заштите. Командире јединица цивилне заштите, које формира и организује

надлежна служба, поставља на ту дужност и разрешава руководилац надлежне

службе. Ближе прописе о организовању припадника јединица цивилне заштите

доноси Влада.6

2.1.1.Специјализоване јединице

Специјализоване јединице се могу организовати као основне, као мешовите или као

здружени састав. Основне специјализоване јединице се организују за заштиту и

спасавање у специфичним областима у складу са законом. Мешовите

специјализоване јединице организују се као привремени састав од припадника

различитих основних специјализованих јединица. Здружени састави

специјализованих јединица формирају се за обављање обимних и сложених задатака а

њега чине две или више мешовитих специјализованих јединица.

Унутрашњу организацију специјализованих јединица могу да чине чете, водови,

одељења, тимови и екипе.7

Специјализоване јединице се образују посебним актом којиза територију Републике

Србије, односно за подручје управних округа доноси руководилац надлежне службе,

а за привредна друштва и друга правна лица која представљају потенцијални извор

угрожавања шире територије доноси надлежни орган привредног друштва или другог

правног лица по прибављеном мишљењу надлежне службе.

У акту се утврђује:

6Јаковљевић В., Цивилна заштита у републици Србији, Факултет безбедности, Београд, 2011.стр.3307Правилник о организацији и начину употребе специјализованих јединца цивилне заштите, члан 3

врста, број и величина јединице,

подручје на коме ће се употребљавати,

мобилизација-активирање,

мобилизацијско место и збориште.

начин попуне људством и материјално-техничким средствима,

обучавање и оспособљавање,

финансирање.

обавезе надлежне службе и њених подручних организационих јединица.

За потребе руковођења здруженим саставима и мешовитим специјализованим

јединицама формирају се заједничке команде.8

Личном и материјалном формацијом за специјализоване јединице и команде утврђује

се:

унутрашња организација,

број, стручна спрема, војно-стручна специјалност и потребна стручна

оспособљеност припадника цивилне заштите,

врста и количина опреме и других материјално-техничких средстава.

Ближе прописе о организацији и начину употребе специјализованих јединица

цивилне заштите доноси министар унутрашњих послова.

Специјализоване јединице које формира Сектор за ванредне ситуације:

ниво Републике,

ниво Управа за ванредне ситуације,

ниво окружних одељења за ванредне ситуације.

Специјализоване јединице на нивоу Републике Србије:

специјализоване јединице цивилне заштите за спасавање на води и под водом

49,

8Правилник о организацији и начину употребе специјализованих јединца цивилне заштите, члан 6

специјализоване јединице цивилне заштите за спасавање на неприступачним

теренима 25,

специјализоване јединице цивилне заштите за спасавање из рушевина и

екстремно урбано спасавање 26,

специјализоване јединице цивилне заштите за збрињавање (логистичку

подршку) 67,

специјализоване јединице цивилне заштите за откривање и уништавање НУС-а

9.

План употребе специјализованих јединица је један од докумената из ,,Плана употребе

снага и средстава заштите и спасавања“, који се израђује за потребе брзог, ефикасног

руковођења и командовања штабова за ванредне ситуације, команди мешовитих и

здружених јединица и адекватног ангажовања јединица цивилне заштите и других

снага заштите и спасавања, као и за потребе команди и командира основних јединица

специјализованих јединица цивилне заштите или одређених

деловајединица,одељења,тимова и група(које формирају јединице локалне

самоуправе или привредни субјекти), у циљу што успешнијег маневра и сарадње у

ванредним ситуацијама на терену, односно угроженој зони(области-рејону) од

елементарних непогода и других несрећа.

С обзиром да ове снаге нису стациониране већ се морају правовремено подићи на

оперативни ниво за употребу ,,Планом мобилизације-активирање снага заштите и

спасавања“ оне захтевају додатне припреме.

У ,,Плану приправности-спремности за деловање у ванредним ситуацијама“

мобилизација и ангажовање јединица цивилне заштите се мора планирати како би се

јединице цивилне заштите довеле у стање готовости и спремности за извршење

задатака.

План употребе јединица цивилне заштите треба да садржи решење и адекватне

одговоре на вероватне највише степене ризика за очекиване опасности. Употреба

јединица се планира етапно и по одређеној динамици. У складу са могућим и

очекиваним развојем ситуације припрема се наређење за употребу јединица цивилне

заштите. Наређење доносе надлежни штабови за ванредне ситуације или руководства

привредних субјеката. Планом су утврђене све евиденције и базе података о

јединицама и другим снагама. Неопходно је утврдити комуникацију између јединица

цивилне заштите, команде и штабова за ванредне ситуације а они ће све активности

које предузимају евидентирати у радним свескама. Неопходно је и организовати

контролно заштитну службу (КЗС) како би се спречио улаз грађана и других снага у

поручје где се изводе активности јединица цивилне заштите. Људство се мора

плански ангажовати а морају се обезбедити и све неопходне мере безбедности и

заштите на раду.

У плановима се налазе стандардне базе податакао снагама заштите и спасавања

потребне за рад штабова за ванредне ситуације. План употребе основних

специјализованих јединица цивилне заштите примењује се када надлежни орган није

у могућности да својим редовним службама организује адекватну заштиту и

спасавање и када је интензитет опасности велики. Специјализоване јединице

употребљавају се по наредби Штаба за ванредне ситуације и начелника сектора за

ванредне ситуације.

2.1.2.Врсте специјализованих јединица.

Врсту и број специјализованих јединица цивилне заштите утврђује надлежна служба,

на основу Процене угрожености Републике Србије, у скалду са Законом о ванредним

ситуацијама и другим прописима и општим актима.

Поред наведених јединица, надлежна служба, у складу са Проценом угрожености

Републике Србије, потребама и могућностима, може образовати и друге врсте

специјализованих јединица и органа. Ближе прописе о организацији и начину

употребе специјализованих јединица доноси министар.9

На следећој страни налази се шема која се односи на поделу специјализованих

јединица цивилне заштите Републике Србије.

9Закон о ванредним ситацијама

КОМАНДА

СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИХ ЈЕДИНИЦА

ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ

206

ШТАБ ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ

СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ

ЈЕДИНИЦЕ ЦЗ:

4.743 11.857 СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕЈЕДИНИЦ

Е ЦЗ:7.114

ЗА СПАСАВАЊЕ ОД ПОЖАРА

749

ЗА ОСМАТРАЊЕ

1.429

ЗА СПАСАВАЊЕ НА ВОДИ И ПОД

ВОДОМ312

ЗА УЗБУЊИВАЊЕ

5.265

СПАСАВАЊЕ НА НЕПРИСТУПАЧНИМ

ТЕРЕНИМА35

ЗА TEЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

420

ЗА ПРУЖАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ

518

ЗА ОТКРИВАЊЕ ИУНИШТАВАЊЕ

НУС-А36

ЗА РХБ- ЗАШТИТУ

702

ЗА СПАСАВАЊЕ ИЗ РУШЕВИНЕ

1.252

ЗБРИЊАВАЊЕ

933

Јединице за заштиту од пожара

Предузимају активности за заштиту становништва и материјалних добара од

пожара. Основни задаци ових јединица су гашење и локализовање пожара,

спасавање људи и имовине из запаљених објеката, спечавање ширења пожара,

снабдевање водом за гашење, спровођење свих превентивних мера заштите од

пожара. Ове јединице могу бити ангажоване и на спасавању људи из

оштећених објеката, за деконтаминацију објеката и земљишта, могу

учествовати и у заштити од поплава као и у другим активностима у заштити и

спасавању. Јединице за заштиту од пожара организују се у одељења, водове,

чете, батаљоне и ватрогасне бригаде, а њихова организација и састав зависе од

средине у којој се формирају. Код избора људства мора се имати у виду да је

посао који се обавља веома напоран и да обавезници морају бити физички

способни и не старији од 40 година живота. Што се тиче опреме користе се

постојећа средства и техника мирнодопских ватрогасних јединица, па затим и

опрема из пописа, док се преостали део обезбеђује развојним планом општине.

Слика 1. Пример специјализованих јединица за заштиту од пожара

Јединице за спасавање на води и под водом

Намењене су за обављање послова и задатака намењеним за спасавање на

рекама и језерима. Њихови основни задаци су извиђање водених површина,

проналажење и спасавање утопљеника и животиња, пружање прве помоћи

повређеним и поплављенима, обављање превоза људи, животиња и

материјалних добара преко река и језера, спровођење одбрамбених мера за

заштиту од поплава, снабдевање потопљеног становништва свим неопходним

намирницама и средствима. Ове јединице се образују у општинама и

градовима на обалама река и језера. Оне користе пловна средства и другу

опрему за речни саобраћај од одговарајућих предузећа, приватних власника и

привредних друштава. Организацијско-формацијски облици могу бити

специјалне групе (нпр. састављене од ронилаца).

Слика 2. Пример специјализованих јединица за спасавање на води и под водом

Јединице за спасавање на неприступачним теренима

Представљају јединице које се ангажују на спасавању људи од несрећа на

планинама, из снежних лавина, јама, пећима и сличних места. Оне врше

потрагу за изгубљеним људима, учествују у трагању за несталим

ваздухопловима, организују транспорт људи са неприступачних терена,

обављају спасавање на високим објектима, у тунелима и цевима и другим

неприступачним местима.

Слика 3. Пример специјализованих јединица за спасавање са неприсупачних терена

Јединице за пружање прве помоћи

Њихов основни задатак је пружање прве медицинске помоћи повређенима.

Поред овог, задатак ових јединица је и транспорт повређених, формирање

покретних прихватних места за збрињавање повређених, када је могуће и

вршење едукације за пружање самопомоћи, спровођење хигијенско-

епидемиолошких мера, вршење деконтаминације повређених и оболелих,

учествовање у асанацији терена, контрола хране и воде и вршење

идентификације погинулих лица. Ове јединице се формирају од обавезника

цивилне заштите, чланова Црвеног крста а треба настојати да један део чине

кадрови из области здравства. Једице за пружање прве помоћи су покретне и

организоване у екипе, одељења, вод. Број ових јединица формира се на основу

процене угрожености и повредивости територије града или општине. Сваки

припадник се опрема комплетом за личну заштиту, торбицама за пружање

прве помоћи, а свако одељење се обезбеђује и другом потребном опремом.

Слика 4. Пример специјализованих јединица за пружање прве помоћи

Јединице за откривање и уништавање НУС-а

Ово су јединице за обављање послова претраживања терена и проналажење,

дезактивирање или уништавање НУС-а. Ове јединице се ангажују и за рушење

оштећених објеката, минирање леда и насипа и друге задатке према својим

стручним могућностима. Дакле, лица у овим јединицама су школована и

посебно обучена за обављање својих задатака и према томе располажу и

користепосебне алате и уређаје.

Слика 5. Пример специјализованих јединица за откривање и уништавање НУС-а

Јединице за РХБ заштиту

Обављају задатке извиђања, дозиметријске контроле, лабораторијске анализе,

деконтаминације људи, материјално-техничких средстава, опреме, објеката.

Утврђују степен РХБ опасности, обележавају угрожене просторе, узимају

узорке на угроженом простору, учествују у заштити и спасавању при

хаваријама и акцидентима РХБ порекла, учествују и у гашењу мањих пожара,

дезинфекцији, дезинсекцији и дератизацији, асанацији и друго.

Јединице за РХБ заштиту се деле на:

јединице за РХБ извиђање и дозиометријску контролу (откривају и утврђују

опасности од РХБ средстава),

јединице за РХБ деконтаминацију (спроводе деконтаминацију људских и

материјално-техничких средстава).

Опремање ових јединица врши се расположивом опремом и техником

комуналних и других сродних предузећа. Оне се опремају личним комплетом

за заштиту од ратних дејстава и специјалном опремом за РХБ извиђање

(детектори), дозиометријску контролу (читачи личних односно пуњачи

командних дозиметара) и РХБ деконтаминацију (цистерне, пумпе, прскалице и

друго). За реализацију РХБ заштите треба користити сва расположива средства

којима располажу предузећа и друге установе.

Слика 6. Пример специјализованих јединица за РХБ заштиту

Јединице за спасавање из рушевина

Оне обављају послове на откривању, проналажењу и спасавању свих који су

затрпани и угрожени у различитим врстама рушевина. Учествују у

рашчишћавању рушевина,на деконтаминацији земљишта и објеката као и у

асанацији терена и другим задацима у складу са својим могућностима.

Јединице за спасавање из рушевина могу имати следеће специјалности:

за спасавање из рушевина-извлачење затрпаних људи,

за спасавање са висина,

специјалност геофониста-проналажење дубоко затрпаних људи уз коришћење

специјалних средстава (геофона).10

Оне се најчешће формирају у саставу грађевинских, рударских и сродних

предузећа. Сваки припадник опрема се комплетом за личну заштиту а ове

јединице користе разноврсне апарате и опрему која им помаже у обављању

њихових задатака.

Слика 7. Пример специјализованих јединица за спасавање из рушевина

10Јаковљевић В., Цивилна заштита у републици Србији, Факултет безбедности, Београд, 2011.стр.335

Јединице за збрињавање

Оне се образују са задатком да привремено изврше збрињавање угрожених,

настрадалих, избеглих и евакуисаних лица. Ангажоване су на решавању

привременог смештаја, за допремање и дистрибуцију хране и воде, одеће и

свега што је неопходно за нормалан живот.

Слика 8. Пример специјализованих јединица за збрињавање

Јединице за осматрање

Употребљавају се за осматрање, прикупљање података и праћење стања у

случају шумских пожара, РХБ контаминације, поплава, за осматрање

ваздушног простора и друго.

Јединице за узбуњивање

Активирају се по добијању сигнала из надлежног оперативног центра 112 за

укључивање јавних сирена у случају елементарних непогода и других несрећа.

Користе се за основно одржавање и оправке уређаја и средстава система за

јавно узбуњивање.

Јединице за телекомуникације

У циљу ефикасног управљања, координације, руковођења, осматрања и

узбуњивања ове јединице се користе за реализацију општих и посебних

телекомуникација између надлежних оперативних центара 112, штабова за

ванредне ситуације и специјализоване јединице цивилне заштите, као и

посебних телекомуникација између специјализованих јединица цивилне

заштите и у оквиру њих.

2.1.3. Јединице опште намене

Јединице опште намене формирају се у мањим привременим формацијским

саставима. Нивои формирања ових јединица су:

ниво локалне самоуправе- за целу територију локалне самоуправе, за насеља,

за месне заједнице, за блокове зграда,

ниво привредних друштава и других правних лица- за седиште привредних

друштава, за организационе делове ван седишта.

Слика 9. Волонтери ангажовани на припреми врећа с песком за ојачавање насипа приликом поплава које су задесиле Србију 2006. године.

Јединице локалне самоуправе својом одлуком одређују састав, величину и бројност

јединица за своју територију. Јединице локалне самоуправе финансирају

организовање, опремање и обучавање:

Штабова за ванредне ситуације,

Повереника и заменика повереника,

трошкове ангажовања оспособљених правних лица у складу са уговором за

извршавање задатака заштите и спасавања,

изградњу система за узбуњивање на својој територији,

набавку, одржавање, смештај, чување и осигурање опреме и средстава за

потребе цивилне заштите,

додела признања, награда и ангажовање на заштити и спасавању.

У ове јединице могу се распоредити и здравствено способни мушкарци и жене који

нису војни обавезници, а старости су од 16-60 година (мушкарци), односно 16-55

година(жене). Ове обавезе се ослобађају труднице, мајке, самохрани очеви и стараоци

малолетника млађих од 15 година.

Начин попуне ових јединица:

радно способно становништво,

добровољци.

Задаци јединица цивилне заштите опште намене:

извиђање, осматрање и јављање о врсти и обиму опасности и насталим

последицама,

помоћ у рашчишћавању рушевина и објеката и спасавање затрпаних,

помоћ надлежним службама у спречавању поплава,

помоћ у рашчишћавању путева и улица затрпаних снежним наносима,

збрињавање становништва и стоке из погођених подручја,

локализација и гашење мањих пожара,

указивање прве помоћи,

одржавање реда,

помоћ у асанацији терена.

Слика 10. Ангажовање волонтерa на пословима чишћења улица од великих снежних наноса током трајања ванредне ситуације 2012. године

2.2.Попуна и материјално опремање

Специјализоване јединице цивилне заштите попуњавају се по територијалном

принципу, а изузетно и по екстериторијалном принципу. Припадници цивилне

заштите не могу да буду распоређени на друге послове одбране без претходног

мишљења надлежне службе. Сви грађани распоређени у јединице цивилне заштите

дужни су да се одазову позиву надлежне службе за учествовање у акцијама заштите и

спасавања.

Статус јединица цивилне заштите имају и јединице Црвеног крста Србије, Горске

службе спасавања Србије и јединице добровољних ватрогасних друштава. Средства и

опрема са којима се ове јединице снабдевају обезбеђује надлежни државни орган,

орган јединица локалне самоуправе, привредна друштва и друга правна лица у складу

са предвиђеним бројем припадника и количином материјалних средстава. За

спровођење заштите и спасавања у ванредним ситуацијама могу се образовати, у

складу са посебним законом, материјалне резерве. Надлежни орган води и евиденцију

о припадницима цивилне заштите.

Средства и опрема обезбеђују се :

набавком,

изузимањем материјалних средстава и опреме из пописа, у складу са посебним

законом,

донацијом и из осталих извора.11

Приликом извршавања задатака заштите и спасавања, припадници штабова за

ванредне ситуације, припадници јединица цивилне заштите, повериници и заменици

повереника носе униформу са ознаком цивилне заштите.

Врсте униформе су: основни комплет број 1, основни комплет број 2 и допунски

делови одеће. Униформа је иста за мушкарце и жене.12

Делови основних комплета су: летња капа, зимска капа, јакна са термоулошком на

скидање, кошуља дугих рукава, панталоне, дукс, полудубоке ципеле,синтетички

каиш, флуоросцентни прслук, гумене чизме, дводелно кишно одело са торбицом,

радни комбинезон, мајица.

Основна боја униформе је тамно плава, а припадник цивилне заштите задужује

униформу приликом именовања. Припаднику цивилне заштите који се упућује у

међународне мисије додељују се два основна комплета број 1 и допунски делови

одеће. Приликом првог задужења отвара се лични картон задужења припадника

цивилне заштите. Униформа се обележава општим и посебним ознакама цивилне

заштите.

Опште ознаке су: основни знак припадника цивилне заштите Републике Србије,

ознака на капи, застава Републике Србије и натпис ,,цивилна заштита“ на леђима

појединих горњих делова одеће.

Посебне ознаке су: ознаке припадности, функције и дужности у штабовима и

јединицама, ознаке специјалности припадника цивилне заштите.

Основни знак цивилне заштите Републике Србије је једнакостранични троугао, плаве

боје, смештен у наранџастом кругу, пречника 70mm. У средини троугла налази се

црвени штит са четири оцила. Оконаранџастог круга је прстен плаве боје, ширине

15mm. На горњој страни прстена стоји натпис ,,РЕПУБЛИКА СРБИЈА“, а на доњој

11Јаковљевић В., Цивилна заштита у републици Србији, Факултет безбедности, Београд, 2011.стр.33712Правилник о униформи и ознакама цивилне заштите, ознакама функција и специјалности и личној карти припадника цивилне заштите члан 2

натпис ,,ЦИВИЛНА ЗАШТИТА“. Слова су беле боје, величине 8mm. На левој и

десној страни налази се застава Републике Србије, димензија 15х12 mm.13

Основни знак носи се на десном рукаву униформе.

Слика 9. Основни знак цивилне заштите Републике Србије

Ознаке припадности у јединицама цивилне заштите носе командант и заменик

команданта одреда, командир и заменик командира чете, командир и заменик

командира вода, командир одељења и вођа тима у виду:

три хоризонталне траке, димензија 50х10 mm- за одред,

две хоризонталне траке, димензија 50х10 mm- за чету,

једне хоризонталне траке, димензија 50х10 mm и једне хоризонталне

траке, димензија 50х5 mm- за вод,

једне хоризонталне траке, димензија 50х10 mm- за одељење,

једне хоризонталне траке, димензија 50х5 mm- за тим.

Ознаке функције и дужности у јединицама цивилне заштите носе се у виду:

две звездице- за команданта одреда, командира чете, командира вода,

командира одељења и вођу тима;

једне звездице- за заменика команданта одреда, заменика командира чете

и заменика командира.

13Правилник о униформи и ознакама цивилне заштите, ознакама функција и специјалности и личној карти припадника цивилне заштите члан 21

Ознака специјалности припадника цивилне заштите је у виду једнакостраничног

троугла, плаве боје, смештеног у кругу пречника 60 mm, на подлози наранџасте

боје.

У средини троугла налази се знак специјалности, и то за припаднике:

јединица заштите од пожара- стилизовани пламен црвене боје,

јединица за спасавање на води и под водом- стилизовани чамац са

веслачем,

јединица за спасавање на неприступачним теренима- стилизован

планински врх,

јединица за пружање прве помоћи- знак црвеног крста,

јединица на пословима откривања и уништавања НУС-а- стилизована

авио бомба,

јединица на пословима РХБ заштите- стилизована детелина,

јединица за спасавање из рушевина- стилизовани зупчаник са котурачом,

јединица на пословима осматрања- стилизовани двоглед,

јединица на пословима узбуњивања- стилизована сирена,

центара 112- стилизоване муње са натписом 112,

јединица на пословима збрињавања- стилизовани шатор,

јединица за телекомуникације- стилизоване укрштене муње,

јединица за откривање дубоко затрпаних- стилизована глава пса.

Ознака специјалности припадника цивилне заштите носи се у висини груди са

леве стране, пришивена, причвршћена чичак траком или одштампана у сито

штампи.14

Припадници цивилне заштите добијају легитимацију цивилне заштите, односно

личну карту, чији је изглед усаглашен Допунским протоколом (ПротоколI) уз

Женевске конвенције од 12.августа 1949. године. Лична карта има рок важења

од 5 година и издаје је министарство.

14Правилник о униформи и ознакама цивилне заштите, ознакама функција и специјалности и личној карти припадника цивилне заштите члан 28

3.Обучавање и оспособљавање припадника цивилне заштите

За остваривање ефикасности система цивилне заштите неопходно је

конституисати одговарајући систем обучавања и оспособљавања.

У области личне и колективне заштите грађани стичу потребна знања у току

основног и средњег образовања, док се обучавање и оспособљавање припадника

цивилне заштите врши кроз курсеве, семинаре, тренинге, вежбе и пробне

мобилизације.

Курс је вид обуке којим се ови припадници оспособљавају за извршавање

задатака специјализованих јединица цивилне заштите. Курс за припаднике

цивилне заштите изводи се по групама од тридесет полазника а састоји се од

теоријског и практичног дела. У случају обуке целе јединице курс се изводи у

складу са формацијом јединице. Након завршетка курса врши се провера знања.

Семинар је вид обуке којим се ови припадници оспособљавају за извршавање

специфичних дужности у специјализованим јединицама цивилне заштите.

Тренинг се организује ради обнове и увежбавања стечених знања и вештина

специјалних јединица цивилне заштите.Тренинзи се изводе сваке године, а могу

се организовати и ванредно.

Вежбе се организују у циљу увежбавања јединица као целине и провере њихове

оспособљености за извршавање наменских задатака и увежбавање садејства са

другим снагама и субјектима заштите и спасавања. Представљају обавезну и

неопходну методу обучавања у оквиру система цивилне заштите и изводе се

најмање једном у петогодишњем циклусу. Оне су начин презентације цивилне

заштите кроз практичан рад на јавним местима. Њихов садржај треба да

обухвати све активности које ће припадници цивилне заштите реализовати у

условима ванредних ситуација.

Вежбе се деле на:

јавне вежбе,

вежбе у кругу привредних субјеката, индустријског објекта, у кругу

школе и слично.

Пробне мобилизације се организују у циљу увежбавања радњи и поступака

предвиђених планом мобилизације и изводе се по утврђеном плану-уз

одговарајуће претходне припреме, а изузетно, и без претходних припрема-по

нарађењу руководиоца надлежне службе. И оне се, као и вежбе, организују

једном у петогодишњем циклусу.

За реализацију семинара, тренинга, вежби и пробних мобилизација израђује се

посебан елаборат, који одобрава руководилац надлежне службе.

Елаборат за реализацију обуке кроз семинар или тренинг садржи следеће

документа:

Решење за организовање семинара и тренинга;

План реализације обуке, који садржи следеће делове, и то:

опште и специфичне циљеве обуке,

наставне теме и наставна питања у вези са којима се врши обучавање,

број часова (теоријска и практична обука),

место и време извођења обуке,

списак извођача обуке,

списак полазника обуке и др.,

мере безбедности и здравља на раду,

преглед наставних средстава за извођење обуке,

преглед потребних финансијских средстава за извођење обуке.

Евалуација и анализа изведене обуке.

Елаборат за реализацију вежбе садржи следећа документа:

Решење за извођење вежбе;

План реализације вежбе, који садржи, следеће делове, и то:

план припрема за вежбу,

наставне теме и наставна питања у вези са којима се врши обучавање,

сценарио вежбе (листу главних догађаја и сцена),

план извођења вежбе,

преглед руководства вежбе, тима за контролу извођења вежбе,

преглед учесника у вежби,

план размештаја учесника вежбе,

план информисања јавности о вежби,

план мера безбедности и здравља на раду,

план телекомуникационо-информационог обезбеђења,

план логистичке подршке вежбе,

план финансијског обезбеђења;

Евалуација и анализа вежбе.

Елаборат за реализацију пробне мобилизације садржи следећа документа:

Решење за извођење пробне мобилизације;

План реализације пробне мобилизације, који садржи следеће делове, и то:

план припрема за пробну мобилизацију,

наставне теме и наставна питања у вези са којима се врши обучавање,

план извођења пробне мобилизације,

преглед руководства пробне мобилизације, тима за контролу извођења

пробне мобилизације,

преглед учесника у пробној мобилизацији,

план размештаја учесника,

план информисања јавности,

план мера безбедности и здравља на раду,

план телекомуникационо-информационог обезбеђења,

план логистичке подршке,

план финансијског обезбеђења;

Евалуација и анализа пробне мобилизације.

Извештај о реализованој обуци у складу са одобреним елаборатом подноси се у

року од 15 дана од дана завршене обуке.15

Ако је специјализована јединица цивилне заштите ангажована на спровођењу

мера и задатака цивилне заштите током године, не позива се на планирану обуку

15Правилнк о обучавању, наставним плановима и програмима и нормативима наставних средстава и опреме за обучавање припадника цивилне заштите члан 8

осим ако је током ангажовања исказана неспремност ових јединица.

Сви видови обуке специјализованих јединица цивилне заштите и овлашћених и

оспособљених правних лица за заштиту и спасавање у Републици Србији врше

се на основу годишњег плана обучавања који садржи основне елементе и

носиоце планирања и израду елабората, организацију руковођења и реализацију

задатака у току обуке. Овај план израђује Национални тренинг центар за

заштиту и спасавање, који образује надлежна служба. Припадници цивилне

заштите могу се обучавати и у иностранству, као и што се страни држављани

могу обучавати код нас.

Надлежни органи јединица локалне самоуправе планирају обучавање

повереника, заменика повереника, јединица опште намене и оспособљених

правних лица од значаја за локалну самоуправу, а привредна друштва и друга

правна лица обучавају повереника и јединице цивилне заштите које образују.

Обучавање грађана и јединица циивилне заштите у пружању прве помоћи врши

Црвени крст Србије.

Професионално-стручни кадар у цивилној заштити оспособљава се у средњим,

вишим школама, на Факултету безбедности и у војним и другим школама.

Стално оспособљавање овог кадра спроводи се у оквиру оспособљавања

руководећег кадра цивилне заштите кога чине старешине јединица цивилне

заштите, припадници штабова и повереници цивилне заштите. Осим задатака

везаних за руковођење, старешине јединица цивилне заштите оспособљавају

припаднике својих јединица.

Припадници штабова за ванредне ситуације оспособљавају се на различите

начине. За команданте и начелнике штабова и друге штабне органе организују се

курсеви, семинари, саветовања; а оперативни рад усавршава се путем штабних

тренинга, штабних вежби, вежби провере као и припремама и извођењем вежби

јединица на свим нивоима.

Извођачи едукације су квалификовани стручњаци, који на основу наставних

планова и програма едукују учеснике цивилне заштите. Они морају бити

стручно оспособљени и морају поседовати педагошко-психолошка и

дидактичко-методичка сазнања. Обучавање и усавршавање кадрова у цивилној

заштити спроводи се у две глобалне етапе, тј. у форми основног ипримењеног

оспособљавања и усавршавања.

Припадници јединица опште намене цивилне заштите оспособљавају се у свим

дисциплинама цивилне заштите, а обавезници специјализованих јединица

цивилне заштите оспособљавају се за задатке који су им опредељени врстом и

наменом јединица цивилне заштите. Оспособљавање припадника јединица

цивилне заштите треба да спроводи старешински кадар ових колективних

састава.

Оспособљавање грађана за личну и узајамну заштиту може бити делотворно

само ако се остварује од најмлађег узраста, у породици, кроз школско васпитање

и образовање. Пожељно би било да се ово оспособљавање у школама остварује

путем засебног наставног предмета, а неопходно је да се остварује у средини у

којој деца, млади и одрасли грађани живе и делују.

Наставни планови за обуку припадника цивилне заштите јесу:

Наставни план за обуку команди јединица за заштиту и спасавање;

Наставни план за обуку специјализованих јединица за заштиту од пожара;

Наставни план за обуку специјализованих јединица за спасавање на води и

под водом;

Наставни план курса за обуку специјализованих јединица за спасавање на

неприступачним теренима;

Наставни план курса за обуку специјализованих јединица за пружање прве

помоћи;

Наставни план за обуку специјализованих јединица за откривање и

уништавање неексплодираних убојних средстава (јединица за НУС);

Наставни план за обуку специјализованих јединица за радиолошко-

хемијско-билошку заштиту (јединица за РХБ заштиту);

Наставни план за обуку специјализованих јединица за спасавање из

рушевина;

Наставни план за обуку специјализованих јединица за осматрање;

Наставни план за обуку специјализованих јединица за узбуњивање;

Наставни план за обуку специјализованих јединица за телекомуникације;

Наставни план за обуку специјализованих јединица за збрињавање;

Наставни план за обуку повереника цивилне заштите.16

Закључак

16Правилнк о обучавању, наставним плановима и програмима и нормативима наставних средстава и опреме за обучавање припадника цивилне заштите члан 10

Јединице цивилне заштите представљају један од елемената организације

цивилне заштите, који се опрема и оспособљава за заштиту и спасавање људи,

материјалних, културних и других добара, од ратних разарања, елементарних

непогода, техничко-технолошких и других већих опасности у муру и рату.

У њихов састав улазе и специјално обучени припадници, као и добровољци и радно

способно становништво.

Оне представљају посебно организоване снаге које се образују, опремају и

оспособљавају за извршавање задатака цивилне заштите.

Без њих, свакако да, овај систем не би могао да функционише.

Потенцијалне опасности које доносе ванредне ситуације, са којима се суочавају

држава и становништво, захтевају да се на свим нивоима створи и развија концепт и

организација цивилне заштите који се темеље на државном уређењу Републике

Србије.

ЛИТЕРАТУРА

1. Јаковљевић В., Цивилна заштита у Републици Србији, Факултет безбедности,

Београд, 2011. године.

2. Закон о ванредним ситуацијама.

3. План употребе специјализованих јединица цивилне заштите.

4.Правилник о организацији и начину употребе специјализованих јединица цивилне

заштите.

5. Правилник о униформи и ознакама цивилне заштите, ознакама функција и

специјалности и личној карти припадника цивилне заштите.

6. Правилник о обучавању, наставним плановима и програмима и нормативима

наставних средстава и опреме за обучавање припадника цивилне заштите.