Download pdf - KNJIGA 2 -1 Q6Novo o mre`astim podwa~ama - 1 1 - S A V R E M E N I P R I N C I P I VAROU)cfft P ^ E L A R E W 2 M R E @ A S T E P O D W A ^ E K onstrukcija mre`astih podwa~a je …

SSAAAAVVVVRRRREEMMMMEENNNNIIII

PPPPRRRRIIIINNNNCCCCIIIIPPPPIIIIPPPP^̂̂̂EEEELLLLAAAARRRREEEEWWWWAAAA

2222

UUrreeddnniiiikk::eess!!!!nnffee.... RRRRooddooqquubb @@iiiivvaaddiiiinnoovviiii}}

Izdava~es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

18210 @itkovac, ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12telefoni: (018) 84-67-34 (064) 14-14-184

F.nbjm;!spepmkvc{ @@ quu/zv

Urednikes!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Kompjuterska obrada teksta i dizajnes!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Priprema za {tampues!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Pomo} u pripremi za {tampuMilan Terzi}

Prevod sa nema~koges!nfe. Teodora Bo`o

Prevod sa engleskog, ruskog i makedonskog es!nfe/ Rodoqub @ivadinovi}

IlustratorAleksandar Stani{i}

Urednik:es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

S A V R E M E N IP R I N C I P I

P ^ E L A R E W A2.deo

I Z B O R P R I K A Z A P R E V O D AN A J B O Q I H ^ L A N A K A I Z

P ^ E L A R S K E N A U K E I P R A K S EP O S L E D W I H G O D I N A

S A K O M E N T A R I M A

@ i t k o v a c , 2 0 0 1 .

S A D R @ A JS A D R @ A J

MRE@ASTE PODWAÊ - DDA....................................................................11Lfo!Ipbsf

U ovom ~lanku moète pro~itati puno detaqnih ikorisnih informacija o dokazanim prednostima i man-

ama mreàstih podwa~a, kako u borbi protiv varoe,tako i u ostalim segmentima savremenog p~elarewa

ISTINA O PRISILNIM MATICAMA..............................................19A.A. Gunjakin

Prisilne matice dobijene u bezmati~nom dru{tvu ibez kontrole se obi~no progla{avaju nekvalitetnima.To i jeste ta~no! Me|utim, postoji krajwe jednostavan

na~in dobijawa izuzetnih, ~ak vrhunskih prisilnihmatica. A.A.Gunjakin }e Vam ve} objasniti kako!

KONTROLA ZALETAWA PÊLA............................................................17Tufwf!Ubcfs

Evo i nekoliko saveta iz prakse kako efikasnospre~iti zaletawe p~ela jednostavnim apitehni~kim

zahvatima. Sva re{ewa su u skladu sa savremenimtrendom u p~elarstvu - {to jeftinijom proizvodwom

ZALETAWE PÊLA......................................................................................15Sphfs!B/!Npstf

Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice nije nimalo naivan,redak ili bezazlen problem, kako se to obi~no smatra.

Ovde moète pro~itati sve o zaletawu p~ela iz perajednog od svetski poznatih nau~nika i p~elara

AMERIKANCI OPET PRONALAZE AMERIKU..............................14Ministarstvo poqoprivrede SAD-a

Ministarstvo poqoprivrede SAD-a je nedavno izvani~no predloìlo uvo|ewe mreàste podwa~e u

{iru upotrebu. Interesantni su razlozi za tako ne{to

[TA KA@E LEBEDEV.................................................................................21Vje~eslav Ivanov Lebedev

Lebedev nas iznena|uje po ko zna koji put. Detaqnoopisuje postupak p~ela pri odgajawu i odabiru najboqe

matice. Tako demantuje sve tvrdwe koje su ukazivalena to da matica koja prva iza|e iz mati~waka ubija sve

ostale u drugim mati~wacima. To je, kako kaèLebedev, duboka zabluda, jer u praksi sve proti~e

sasvim druga~ije. Kako? Pro~itajte sami!

IZVITOPERENI STATUS PÊLIWEG ZDRAVQA.......................39Tufwf!Ubcfs

Sasvim novi pogledi na p~eliwe bolesti, naro~ito naameri~ku kugu. [to pre usvojimo ove principe, pre}emo se ukqu~iti u savremene trendove p~elarstva

OSNOVE UZGOJA PÊLA OTPORNIH NA VAROU.........................35Gsjfesjdi!Svuuofs

Profesor Svuuofs detaqno obja{wava mogu}nosti iosnove uzgoja p~ela otpornih na varou. Vredi ga

saslu{ati i promeniti svoje razmi{qawe

SAVREMENO ROJEWE................................................................................28êdomir Jovanovi}

Obavezno pro~itajte dati ~lanak neosporne prakti~nevrednosti. Ako budete rojili na ovaj na~in, otvori}e

Vam se sasvim nove perspektive p~elarewa. Urednik jesiguran da }ete autoru ~lanka biti ve~no zahvalni

EFIKASNO ^̂UVAWE PRAZNOG SA]A..............................................27Jovan Miti}

Pogledajte kako se moè ~uvati rezervno prazno sa}ena jedan krajwe jednostavan na~in, koji je primewivaoautorov otac daleke 1942. godine, {to moète videti

na fotografiji, ali i mnogo godina ranije

NOVE METODE ZA POVE]AWE MASE MATICA I TRUTOVA......25

Epibrasinolid kao prirodna supstanca pokazuje i evi-dentne prednosti ako se nalazi u ishrani larvi matica

i trutova, jer omogu}uje dobijawe istih sa mnogoboqim morfolo{kim osobinama

PÊLE BIRAJU NAJBOQU MATICU...................................................22Milan ]irovi}

Autor obja{wava kako je priroda re{ila odabirnajboqe matice, prepu{taju}i p~elama da puste

maticu samo iz mati~wakakoji one smatraju najkvalitetnijim

EPIBRASINOLID II RAZVI]E DRU[TAVA...................................23

Iz ovog napisa moète saznati sve o realnojprednosti prirodne hrane u odnosu na ve{ta~ku.

Priroda je obogatila nektar vi{e nego korisnimmaterijama za p~eliwu zajednicu

L.I. Bojcenyk, S.V. Antimirov

L.I. Bojcenyk, N.V. Malinovskij

UTICAJ ORGANSKIH KISELINA I ETERI^NIH UQA NAUKUS MEDA.....................................................................................................42

Tufgbo!Cphebopw-!Wfsfob!Ljmdifonboo-!Vstvmb!Cvimfs-!Qfufs!Gmvsj-Qjfssf!Mbwbodiz

Le~ewe p~ela organskim kiselinama i eteri~nimuqima moè negativno da uti~e na ukus meda, ako ne

po{tujemo uputstva o primeni leka. Stru~waciFederalnog istraìva~kog instituta za p~elarstvo iz

Libefilda u [vajcarskoj pi{u o tome detaqno

DETEKCIJA VAROE....................................................................................46Sphfs!B/!Npstf

Autor opisuje najpogodnije na~ine za utvr|ivawezaraènosti dru{tava varoom. Zbog nepoznavawa ovihmetoda p~ele ~esto tretiramo uzalud i tro{imo novac

KISELINE NISU BAUK - LLEÊWE VAROE BEZ ZAGA\EWAMEDA..................................................................................................................50

Aleksandar Mihajlovski

Autor iznosi nema~ke metode tretirawa protiv varoepomo}u mravqe, oksalne i mle~ne kiseline, koje je

video obilaze}i Institut za p~elarstvo u Nema~koj

OPTIMALNI ROK JESEWEG PRIHRAWIVAWA...........................53V.I. Lebedev, V.P. Lebedeva, M.P. Solovova

Najnovije istraìvawe o prihrawivawu p~ela autoridetaqno prikazuju ~itaocima. Utvrdili su optimalne

rokove prihrane koji ne iscrpquju p~ele

SVE METODE DODAVAWA MATICA...................................................57U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo

Ovaj ~lanak zapo~iwe seriju izvanrednih napisa ododavawu matica. Svo iskustvo velikana p~elarstva iz

protekla dva veka preto~eno je u tekst velikeprakti~ne vrednosti. U~ite se na tu|im gre{kama!

DODAVAWE NEOPLO\ENIH MATICA.............................................61U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo

I neoplo|ene matice se ~esto moraju dodati nekomdru{tvu. Izgleda jednostavno, ali da li je ba{ tako?

Iskustva drugih nam svakako mogu pomo}i

DIREKTNE METODE DODAVAWA MATICA....................................63U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo

Sve efikasne direktne metode dodavawa matica iuobi~ajene nedoumice p~elara u vezi sa wihovom pri-

menom, detaqno su opisane u ovom ~lanku. Naro~ito jeinteresantna Siminsova kombinovana metoda

INDIREKTNE METODE DODAVAWA MATICA..............................68U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo

Prosto je neverovatan utisak koji ovaj serijal ostavqana ~itaoca. Kada pro~itate kakve su nedoumice imali

velikani svetskog p~elarstva proteklih decenija,su{tina problema dodavawa matica Vam postaje sasvim

jasna i neshvatqivo jednostavna

TRANSPORTNI KAVEZI I OSTALE INDIREKTNE METODEDODAVAWAMATICA.................................................................................72

Vekovi su pro{li od konstrukcije prvog kaveza zamatice do danas, kada se ta~no zna kakve zahteve treba

da zadovoqava svaki dobar kavez, koji preferira dastekne glas najuspe{nijeg

OSNOVNI PRINCIPI DODAVAWA MATICA..............................76U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo

Su{tina uspe{nog dodavawa matica je zasnovana naosobenostima p~eliwe zajednice, na wenim

biolo{kim porivima, koje treba poznavati iefikasno ih zaobi}i ili iskoristiti za svoje

potrebe shodno svom znawu. Zna~i, opet do izraàjadolazi {iroko znawe p~elara,

od biologije do prakse

PÊLARSKA PRIÂ ZA PÊLARSKU DU[U..................................82Milan Mati}

Profesionalni p~elar Milan Mati} iz [apcanesebi~no je podelio sa nama svoje znawe i iskustvo,

kroz jedan poeti~an ~lanak pun qubavi prema p~elama.Pa`qivim i{~itavawem ovog ~lanka moè se mnogo

toga nau~iti. Uvek je najjeftinije ukrasti tu|eiskustvo, naro~ito ako se to ~ini uz dozvolu autora

Novo o mreàstim podwa~ama - 1 1 -

SSAAVVRR

EEMMEENN

II

PPRRIINN

CCIIPPII

PP^̂EELL

AARREEWW

AA

22

MRE@ASTE PODWAÊ

Konstrukcija mreàstihpodwa~a je veoma jednos-tavna. ^vrst ram dimenzijako{nice koji je prepokriven mreòmzamewuje standardnu podwa~u. Ovapodwa~a omogu}uje sitnim otpacima ivaroi da ispadnu van ko{nice, ali ispre~ava invaziju neèqenih organizama.Iznad mreè je neophodan otvor za prolaz

p~ela. Budu}i da mreà

omogu}uje ppoovvee}}aannuu vveenn-ttiillaacciijjuu ko{nice,

dovoqan je samomali ulaz/leto za

p~ele, ~ime serr ee dd uu kk uu jj eemm oo gg uu }} nn oo ss ttpp oo jj aa vv eeggrraabbee`̀ii. Nap o d u n e m aotpadaka, tei m a m n o g ommaawwee sskkrroovvii-tt ii hh mm ee ss tt aappooggooddnniihh zzaa

vv oo ss kk oo vv oo ggmm oo qq cc aa . O s i m

ako nemate takvezime kakve su na

Aqaski, tokom hlad-n i h p e r i o d a n e m a

potrebe za brigom pri kori{}ewu ovihpodwa~a. Potrebno je samo da postojidebela izolacija dobrog kvaliteta od min-imum 5 dn izme|u poklopne daske i pok-lopca ko{nice, ~ime se u hladnimpodru~jima redukuje kondenzacija vlage napoklopnoj dasci (Radi se o principu dadebqina gorwe izolacije, ra~unaju}i idebqinu poklopne daske, prelazi debqinuzida ko{nice, ~ime se onemogu}ava danajhladniji deo ko{nice, gde po zakonimafizike treba da se vr{i kondenzacijavodene pare, bude prostor neposrednoispod poklopne daske, kao i sama poklop-na daska - primedba urednika).

Naravno da se moè veoma lakopodmetnuti uloàk ispod mreè, zautvr|ivawe stawa zaraènosti varoom,ako je to potrebno.

Helmut Horn zapo~iwe svoj~lanak ~iwenicom da je stawe dru{tava ufazi zimovawa, kriti~no za wihov razvoju prole}e. Na prezimqavawe uti~e mnogofaktora, u koje ulaze obezbe|ivawe odgo-varaju}e lokacije p~eliwaka, ranoprihrawivawe naro~ito slabijih zajedni-ca, velike rezerve hrane (med i polen),za{tita od mi{eva i drugih {teto~ina idovoqna ventilacija. Na posledwi fak-tor moè u velikoj meri da se uti~e grad-wom posebnih podwa~a. Citirajmo gospod-ina Horna: „^̂aakk ssee ii ddaannaass uu pp~~eellaarrsskkiimm

Autor:Lfo!Ipbsf

)cfft@lfomjb/foub/ofu*

DAPred Vama se nalazijedno razmi{qawe autora,otelotvoreno u pismu upu}enompoznatom Tomu Sanfordu. Tekst je zas-novan najve}im delom na ~lanku HelmutaHorna: „Ispitivawe prezimqavawa p~eliwihdru{tava sa mreàstim i zatvorenim podwa~ama“(objavqen u BEJ[-u novembra 1987. i Cff!Dsbgu-u jula 1990.godine).

Nacrte i druge detaqne informacijeo mreàstim podwa~ama na}i }ete u

kwizi: „MRE@ASTE PODWAÊ ZAVAROU“, (Wbsspb!Nfti!Gmppst), ~iji je

izdava~ Opsuifso!Cff!Cpplt-!VojufeLjohepn

„Primenamreàstihpodwa~a imavi{e prednosti.Uz wu moèmokoristiti {irokspektar neotrovnihsredstava koja neubijaju varou ve} jesamo omamquju zaizvesno vreme. Varoapada kroz mreù ivi{e nije u kontak-tu sa p~elom da bise opet popela nawu.“

AleksandarMihajlovski,

urednikMelitagore

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora 10-11/1999.

kkrruuggoovviimmaa iizznnoossii mmii{{qqeewweeddaa nnaa ddoobbrroo pprreezziimmqqaavvaawwee

ddrruu{{ttaavvaa uu vveelliikkoojj mmeerrii uuttii~~eeuuttooppqqaavvaawwee,, ttjj.. iizzoollaacciijjaa pprroottiivvhhllaaddnnoo}}ee ttookkoomm zziimmee“.

Takva navika, duboko ukorewenakod p~elara, da se dru{tva

utopqavaju tokom neaktivnog hladnogperioda, ne moè se lako promeniti. Zbogtakvog stava, suàvaju se i leta, ~ime se~esto onemogu}ava dovoqan priliv sveègvazduha do p~ela. Opasnosti od slabe ven-tilacije su mawe tokom hladnog zimskogperioda jer su p~ele ~vrsto zaklubqene,pa zbog minimalne fizi~ke aktivnostiimaju mawe potrebe za kiseonikom. Ali,moè do}i do ozbiqnih problema naprole}e, u vreme prvih pro~isnih izleta,kada mrtve p~ele, ~ak i pri niskom ste-penu mortaliteta, mogu da naru{e venti-laciju zatvarawem leta svojim telima. Ispitivawa da dru{tva sa slabom venti-lacijom tokom letwe nektarske pa{epokazuju nenormalno pona{awe, upore|ewu sa dru{tvima koja imaju adek-vatnu ventilaciju, uticala su na to dagospodin Horn zameni klasi~ne podwa~emreàstim na velikom broju eksperimen-talnih ko{nica. Brzo je video da sepona{awe p~ela promenilo posle samonekoliko minuta. Dok su dru{tva saklasi~nim podwa~ama bila upo{qenanapornim ventilirawem ko{nice, zajed-nice sa mreàstim podwa~ama su nor-malno sakupqalenektar.

SS tt uu dd ii jj aagospodina Horna seodnosi na dve grupe odpo 6 dru{tava, gde jesvaka bila opremqenai klasi~nim imreàstim podwa~ama.IIssttrraa`̀iivvaawwee jjee ttrraajjaallooppeett ggooddiinnaa.

Rezultati supokazali:

1) DDrruu{{ttvvaa uukkoo{{nniiccaammaa ssaa mmrree`̀aassttiimmppooddwwaa~~aammaa ssuu rraanniijjeepprreekkiiddaallaa ssaa ooddggaajjaawweemm lleeggllaa uu jjeesseenn, odonih sa klasi~nim podwa~ama;

2) DDrruu{{ttvvaa uu kkoo{{nniiccaammaa ssaammrree`̀aassttiimm ppooddwwaa~~aammaa ssuu ssaa ooddggaajjaawweemmlleeggllaa uu pprroollee}}ee ppoo~~iiwwaallaa kkaassnniijjee oddru{tava sa klasi~nim podwa~ama.

Ovi zakqu~ci koreliraju sammaawwiimm zziimmsskkiimm gguubbiicciimmaa kod zajednica samreàstim podwa~ama. Sve ovo rezultujetime da takve p~ele neguju samo malukoli~inu legla u kriti~nim trenucima,{to omogu}uje mawi stres i duì ìvot.RRaannii jjeesseewwii pprreekkiidd lleeggllaa sspprree~~aavvaaddrruu{{ttvvoo ddaa hhrraannii lleegglloo ddoo kkaassnnoo uu jjeesseenn,,{{ttoo iinnaa~~ee ddaajjee iissccrrppqqeennee pp~~eellee ssaa kkrraa}}iimm`̀iivvoottoomm.

Prerani po~etak gajewa legla uprole}e izaziva reaktivirawe `lezdizimskih p~ela i prisiqava ih na poja~anuaktivnost da bi se odràla neophodnatemperatura u gnezdu za odgajawe legla.Ovo pak prisiqava p~ele na ranijesakupqa~ke aktivnosti, i naro~ito akopreovladavaju nenakloweni vremenskiuslovi, sve vodi u te{ke prerane gubitkeizletnica.

Po re~ima gospodina Horna,takva dru{tva ostaju „ggoollaa“, {to rezultu-je velikim povr{inama legla, sa malostarih p~ela. Ovakvi uslovi postaju veomava`ni u podru~jima sa promenqivim vre-menom gde je uobi~ajena mogu}nost pojavehladnih, posle dugih toplih perioda. Zbogsveukupnog slabqewa dru{tva usled pre-

ranog odgajawa legla,endemska bolest noze-moza moè lako dapostane akutna. Iprouzrokova~i drugihbolesti mogu da nane-su ozbiqne {tete.

PPoodd oodd `̀ii~~aanneemmrree`̀ee ggaarraannttuujjee kkoonn-ssttaannttnnuu cciirrkkuullaacciijjuuvvaazzdduuhhaa,, ppaa ttoopplliinnaannaassttaallaa ddiirreekkttnniimmddeejjssttvvoomm ssuunn~~eevviihhzzrraakkaa nnaa zziiddoovveekkoo{{nniiccee,, nnee}}ee ddaarreezzuullttuujjee pprreerraann-

iimm ppoo~~eettkkoomm ggaajjeewwaa lleeggllaa. Najranijeodgajawe legla kre}e tek onda kada otopliu duìm vremenskim periodima.Blagodare}i enormnom kapacitetu zale-

- 1 2 - Savremeni principi p~elarewa 2

15% MAWE

VAROE SA

MRE@ASTOM

PODWAÔM

Prema ispitivawim

a Xefa

Petisa iz SAD-a, upo

trebom

mreàstih podwa~a

se broj

varoa u zajednicama

smawu-

je za 15% tokom akti

vne

sezone. Time se redu

kuje broj

tretirawa hemikali

jama!

gawa kvalitetnih matica, i velikom brojup~ela iza{lih iz zime, deficit legla uodnosu na dru{tva sa klasi~nimpodwa~ama, brzo se kompenzuje, u veomakratkom periodu, a zatim i prema{ujestawe u takvim dru{tvima.

Zbog toga, ova dru{tva su sposob-na da iskoriste i rane nektarske pa{e naoptimalan na~in.

Dru{tva koja prez-imqavaju sa mreàstimpodwa~ama, prema Hornu,nude jo{ jednu prednostkada se uporede sa zajedni-cama koje zimuju na klasi~nimpodwa~ama. ZZbboogg kkoonnssttaannttnnee cciirrkkuullaacciijjeevvaazzdduuhhaa sskkoorroo ddaa nnee ddoollaazzii ddoo kkoonnddeennzzaaccii-jjee vvooddeennee ppaarree. Tako se ne formira bu|.

Ventilacija je tako|e va`na zaonemogu}avawe rasta mikroorganizma upodru~jima gde dominira velika toplota ivlaga.

P~elarewe sa mreàstimpodwa~ama ima i letwih prednosti. Takvapodwa~a zamewuje mreù za selidbu, kojase obi~no postavqa na ulaz ko{nice.TTookkoomm sseelliiddbbee,, nneemmaa ppoottrreebbee zzaa ddooppuunn-sskkoomm vveennttiillaacciijjoomm, jer je razmena vazduhapodwa~om sasvim dovoqna.

îwenica da dru{tva samreàstim podwa~ama ranije u jesen

prekidaju sa gajewem legla, nudi novemogu}nosti u borbi protiv varoe.Eksperimenti gospodina Horna su pokaza-li da moè da se izazove kompletanprekid legla duìm prihrawivawem kon-centrovanim {e}ernim sirupom u jesen.Ovo rezultuje mawom koli~inom leglakoje je parazitirano varoom preko zime.

Na prole}e se nudesli~ni pozitivni efek-ti. Odloèno prole}no

odgajawe legla ogleda seu gubitku maweg broja

dragocenih zimskih p~ela, adru{tva kasnije imaju boqe izvore

polena. Eksploatisawem ovog prirodnogunosa polena p~elar moè efektivnije dazapo~ne sa ve{ta~kom nektarskom pa{om,prihrawuju}i {e}ernim sirupom, ~ime seohrabruje ranije odgajawe trutova. Zbogve}e privla~nosti trutovskog legla zavarou, i istovremene mawe dostupnostiradili~kog legla, mnogo varoe bivazarobqeno u trutovskom leglu, i rano seodstrawuje iz dru{tva, po~etkom sezone.

DDoobbrraa ssttrraatteeggiijjaa zzaa mmaakk-ssiimmiizziirraawwee oovvoogg eeffeekkttaa jjeessttee ddaa ssee jjoo{{pprreetthhooddnnee jjeesseennii uu ggnneezzddoo uummeettnnee rraamm ssaattrruuttoovvsskkiimm }}eelliijjaammaa.

Kori{}ewe podwa~e sa ì~anommreòm, po gospodinu Hornu, ima jedan

Novo o mreàstim podwa~ama - 1 3 -

Za

dodatne info

rmacije

o mreàstim

podwa~ama

moète konsu

ltovati i

~asopis P~elar

Foto: Ivan Brndu{i}, Bor Matica sa svitom

PPPPrraavviillnnaa uuppppoottrreebbaammrree`̀aassttiihh ppppooddwwwwaa~~aa pppprriijjaapppp~~eellaammaa

M i n i s t a r s t v op o q o p r i v r e d e

SAD-a je promovisalo novo (zar?)pomo}no sredstvo za p~elare. îni se da jedovoqno jednostavna wegova izrada,kori{}ewe i primena u bilo ~ijem siste-mu p~elarewa. O ~emu se radi? (O ne~emveoma korisnom - primedba urednika)

Prosta modifikacija podwa~e jetestirana kao nehemijski metod za kon-trolu varoe. Metalnom mreòm jezamewen ve}i deo klasi~nepodwa~e, ~ime se omogu}uje davaroa pada kroz mreù bezmogu}nosti da se ponovovrati u p~eliwu zajednicu.

U trideset dru{tavanije izvr{en nikakav hemijs-ki tretman. Zajednice su pod-eqene u tri grupe opremqenesa mreàstim podwa~ama, lep-qivim ulo{cima i klasi~nimpodwa~ama. Mese~no je utvr|ivanopadawe varoe.

Otkriveno je za pribli`no 1144%%(u mesecu junu) i 2288 %% (u mesecu julu) mawepadawe varoe prilikom kontrolnih tre-tirawa BBqqjjttuubboo trakama, kod dve modi-fikovane podwa~e u odnosu na normalnupodwa~u.

IIppaakk,, uu sseepptteemmbbrruu,, uu ssvvee ttrrii ggrruuppeezzaajjeeddnniiccaa,, ppooppuullaacciijjaa vvaarrooee jjee ddoossttiiggllaa{{tteettaann nniivvoo! Tako su mmooddiiffiikkoovvaannee

nedostatak. PPoottrroo{{wwaa hhrraannee jjee vvee}}aa zzaa 1100-1155%%. Razlog ovome jeste pove}anogubqewe toplote preko mreè. Ipak, ipored pove}ane potro{we hrane i visokogstepena metabolizma, Hornove zajednicep~ela nisu trpele negativne efekte. [toje jo{ indikativnije, pprreezziimmqqaavvaallee ssuummnnooggoo uussppee{{nniijjee nneeggoo ddrruu{{ttvvaa ssaakkllaassii~~nniimm ppooddwwaa~~aammaa. Razlog za ovo Hornnalazi u razli~itim obrascima odgajawalegla tokom zimskog perioda, gde dru{tvasa klasi~nim podwa~ama mogu da odgajaju

leglo i tokom pasivnog perioda tj. mnogokasnije u jesen, dok zajednice samreàstim podwa~ama uu`̀iivvaajjuu bbllaaggooddeettiipprroodduu`̀eennoogg ppeerriiooddaa bbeezz lleeggllaa!

Iako je za mnoge p~elare kodì~anih podwa~a fokus preba~en naizuzetno laku kontrolu varoe, rad gospod-ina Horna je vaàn jer nagla{ava dop-unske aspekte rada sa dru{tvima koji moguda budu deo integralnog postupka za kon-trolu {teto~ina (varoe) u saglasnosti sadrugim p~elarevim intervencijama.


ppooddwwaa~~ee usporile stepen rasta populacijevaroe, ali ssaammee zzaa sseebbee, one nniissuu bbiilleeddoovvooqqnnee! Kao {to je re~eno, proces invaz-ije varoe je ispitivan kontrolom sa letvi-cama BBqqjjttuubboo-a u tri dru{tva, i u avgustu iseptembru je zabeleèno padawe od preko100 varoa u periodu od tri dana.

Ovaj nivo prisutnosti varoe jesigurno doprineo slabqewu dru{tava.Modifikovana podwa~a koja varoi

omogu}ava da padne kroz mreù, ali ne ida se ponovo prihvati za p~elu se

pokazala korisnom uistraìvawima o tome kako

usporiti razmnoàvawevaroe, i predlaè se kaolaka kontrola stawa udru{tvima.

Dodatno je utvr|eno da jeu dru{tvima sa mreàstom

podwa~om bilo zznnaa~~aajjnnoo vvii{{eezzaattvvoorreennoogg lleeggllaa u pore|ewu sa

dru{tvima na normalnim podwa~ama,{to je jo{ jedna korist od upotrebeovakvih modifikovanih podwa~a.

Upotrebom zamreènih podwa~azajedno sa gajewem p~ela tolerantnijih navarou, dimqewem neotrovnim sredstvima,zapra{ivawem i upotrebom drugih kon-trolnih sredstava, bi trebalo da seobezbedi integralniji pristup kontrolivaroe, ~ime se moè redukovati brojneophodnih hemijskih tretmana.

AAMMEERRIKANCI OPETIKANCI OPETPRONALAZEPRONALAZE AMAMEERRIIKKUUO, zar se i to moè?

Objavqeno uBnfsjdbo!Cff

Kpvsobm-u za maj1999. godine.

Akoli~no ispitujete

padawe varoe, znajte ito da varoe i same umiru, anajve}e padawe se zapaà uavgustu i septembru, kada

po~ev od 29. nedeqe u godiniizumiru starije jedinke(Sjuufs!X. i Svuuofs!Gs.) -

(primedba uredni-ka)

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 7-8/1999.

pojavu, i ona se ipak doga|a, potrebno jepreduzeti mere predostro`nosti daredukujemo zaletawe matica u tihoj smeni,ma koliko se retko to doga|alo.

Posetio sam nekoliko odgajiva~amatica koji koriste nukleuse za oplodwu.Nukleusi/oplodwaci su mala dru{tva odkojih svako ima oko hiqadu p~ela. Jednomsam bio na p~eliwaku za oplodwu maticagde je oko 2000 ovakvih nukleusa bilopostavqeno na rastojawu od jednog metra.

Kada sam primetio da tu mora dapostoji veliko zaletawe matica, odgaji-va~ se saglasio.

Ali, da su nukleusi bili na rasto-jawu od dva metra jedan od drugog, p~eli-wak bi pokrivao ~etiri puta ve}upovr{inu zemqi{ta, i on je smatrao da bikretawe p~eliwakom bilo predugo i da bise tro{ilo mnogo vremena, pa je on napo~etku pprriihhvvaattiioo ooddrree||eennee gguubbiittkkee.

Sa druge strane mi je saop{tenoda postoji p~elar koji zamewuje matice usvojim dru{tvima (ne nukleusima)mati~wacima. On svoje ko{nice postavqana rastojawe jedna od druge od dva metra nakraju velikog poqa. Wegovi ciqevi susvojevrsni, te on ne èli da ima zaletawematica tj. gubitke matica. Podaci koje jetaj p~elar prikupio pokazuju da postojivveelliikkoo zzaalleettaawwee mmaattiiccaa koje izle}u naoplodwu onda kkaaddaa ssuu ddrruu{{ttvvaa nnaa ppaalleettaa-mmaa nnaa kkoojjiimmaa iimmaa mmeessttaa zzaa ~~eettiirrii kkoo{{nniicceetj. nukleusa (zna~i, treba izbegavatipostavqawe ko{nica po ~etiri u redu).

Nedavno sam pro~itao rad ozaletawu p~ela u tu|e ko{nice,koji je bio veoma lo{e koncipi-ran i nedokumentovan. Istaknuto je i dazaletawe p~ela moè da dovede do smawe-wa prinosa.

Ne raspolaèm podacima koji biovoj posledwoj tvrdwi direktno i{li uprilog, ali mi je pomenuti rad dao ideju daje vreme da se ova tema razradi, te da se ipregledaju ~iwenice.

Ovaj ~lanak }e Vam pokazati dazbog izvesnih razloga treba redukovatizaletawe p~ela.

NNEEEE KKKK IIII OOOO DDDD RRRRAAAAZZZZLLLLOOOOGGGGAAAA ZZZZ AAAA

SSSSPPPPRRRREEEE^̂̂̂AAAAVVVVAAAAWWWWEEEEZZZZAAAALLLLEEEETTTTAAAAWWWWAAAA

Jedan od ja~ih razloga je svakakouussppoorraavvaawwee iillii sspprree~~aavvaawwee {{iirreewwaabboolleessttii. Ovakva tvrdwa poti~e odistraìvawa p~elarskih inspektora kojikonstantno pi{u i govore mi da jezzaalleettaawwee pp~~eellaa nnaajjuuoobbii~~aajjeenniijjii nnaa~~iinnkkoojjiimm ssee {{iirrii aammeerrii~~kkaa kkuuggaa.

Ispitivano je i zakqu~eno da jenajve}a verovatno}a pojavqivawaameri~ke kuge upravo u dru{tvima koja senalaze pored ve} zaraènih zajednica.

Drugi razlog za suzbijawezaletawa p~ela jeste taj {to postojimogu}nost da matice iz dru{tava u kojimase odigrava tiha smena mogu da zalutaju ususednu ko{nicu prilikom vra}awa saoplodwe.

Stepen pojave tihe smene zavisiod sistema p~elarewa koji se primewuje.Po{to niko ne moè da elimini{e wenu

Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice - 1 5 -

Autor ~lanka:

SSSSPHFSSPHFSS B/!!NB/!!NPSSTFPSSTFDDPSOFMMPSOFMM VVOJWFSTJUZOJWFSTJUZ

3241!!D3241!!DPNTUPDLPNTUPDL IIBMMBMM

OZ!25964-!VTBOZ!25964-!VTB

(umro 11.maja 2000.)

ZZZZAAAALLEEEETTAAWWWWEEEEPPPP

^̂̂̂ EE LL AAAA

NIMALON A I V A NPROBLEM!

Objavqeno u , jun 1999.

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 10-11/1999.

DDAAAA LLLL IIII ZZZZAAAALLLLEEEETTTTAAAAWWWWEEEE SSSSMMMMAAAAWWWWUUUUJJJJEEEE

PPPPRRRROOOOIIIIZZZZVVVVOOOODDDDWWWWUUUU MMMM EEEE DDDD AAAA

U p~elarskoj literaturi se poovom pitawu moè na}i mnogo razmatrawai razmi{qawa, ali ne i podataka kojikonkretno dokazuju da zaletawe p~elasmawuje ili pove}ava ukupan prinosjednog p~eliwaka.

P~elari su primetili da ako suko{nice pore|ane u jednom redu, bi}emnogo zaletawa p~ela u ko{nice na obakraja reda, i te zajednice }e proizvestimnogo meda. Kada su dru{tva pore|ana udva reda, postoji tendencija zaletawap~ela iz drugog reda uzajednice prvog reda.Postoji rad koji je citi-rao DD//SS// SSjjccccbbooeett 1934.godine u svojoj kwizi iz1 9 5 3 . s a n a s l o v o m :„PPoonnaa{{aawwee ii ssoocciijjaallnnii`̀iivvoott mmeeddoonnoossnnee pp~~eellee“koji isti~e da p~ele ~e{}eule}u u ko{nice koje su obo-jene tamnijim bojama i datakve ko{nice proizveduvi{e meda. Ipak, nijedna odovih informacija ne zna~ida }e ukupna proizvodwajednog p~eliwaka bitismawena zbog zaletawap~ela.

Komercijalnip~elari sa kojima samgovorio o zaletawu p~elasu, sleù}i ramenima, poru~ivali da ih nebrine takva pojava, sve dok p~ele nose medi to u jednu od wihovih ko{nica!

IIMMMM AAAA LLLL IIII BBBB OOOO RRRR BBBB EEEE IIII ZZZZ MMMM EEEE \\\\ UUUU

PPPP ^̂̂̂EEEE LLLL AAAA PPPPRRRRIIIILLLLIIIIKKKKOOOOMMMMZZZZAAAALLLLEEEETTTTAAAAWWWWAAAA

Nema sumwe da p~ele mogu da raz-likuju ~lanove svoje zajednice od onih izdrugih dru{tava. Jer, ovog prole}a sam~ak ispitivao i prikupqao podatke oborbi izme|u p~ela iz dva dru{tva koja sutrebala da se izroje, a èlela su dazaposednu istu ko{nicu-mamac (pogleda-jte prvi deo ove kwige - primedba uredni-ka). Poznato je da skoro i nema borbeizme|u p~ela prilikom zaletawa kada je u

toku dobra nektarska ili polenska pa{a.Ali, zato postoji ozbiqna borba pri-likom su{e. Ipak, tada je i sam let p~elaredukovan, pa i borbi ima mawe.

KKAAAA KKKK OOOO SSSSMMMMAAAAWWWWIIIITTTTIIII

ZZZZAAAALLLLEEEETTTTAAAAWWWWEEEE

Postoji nekoliko izvanrednihstudija na ovu temu, naro~ito od sada ve}penzionisanih, doktora Xon Fria izEngleske i Kemeron Xeja iz Kanade. Onisu zakqu~ili da se moè puno togau~initi na suzbijawu zaletawa p~ela.Dru{tva moète da razmaknete jedno od

drugog na ve}e rasto-jawe, da ko{nicebojite raznim bojama

ili da na wima crtateraznovrsne oblike, da

izbegavate postavqawedru{tava u pravim

redovima, da zasaditedrve}e ili konstrui{etedruga obele`ja na p~eli-waku. Prvo istraìvawe o tomekako p~ele vide razli~iteboje je uradio eess!!LLbbssmm!!SSjjuuuuffsswwppoo!! GGssjjttddii. Preporu~ujemsvakom p~elaru da pro~ita

wegovo delo: GGoovvoorr pplleessaaii oorriijjeennttaacciijjaa pp~~eellaa,

koje je izdato 1967.(C f m l o b q ! Q s f t t -Ibswbse! VojwfstjuzQsftt). On je sa svojim

studentima otkrio da p~ele razlikujusamo, ve} poznate, ~etiri boje, a jedna odwih je i za nas nevidqiva, ultra-qubi~asta. Medonosne p~ele ne videcrveni kraj spektra, tj. vide ga kao crnuboju. Zato je bojewe medi{ta, poklopaca ipodwa~a jedan od na~ina suzbijawazaletawa p~ela, {to nije ni preteranoskupo niti komplikovano.

Isti autor je ispitivao i oblikekoje p~ele mogu da vide i razlikuju.Otkrio je da p~ele, recimo, ne mogu daprave razliku izme|u potpuno obojenogkruga pre~nika 5 dn i kvadrata sa pre-sekom od 5 dn. Ali, zato razlikuju punuliniju i krug.


U PRIRODI NEMA ZALETAWA

KONTROLA ZALETAWAJedna zalutala p~ela bi po definicijibila p~ela iz jedne ko{nice kojaulazi u drugu i ìvi u woj kao da jewena. Ova pojava postaje problem kada jemasovna i kada se konstantno ponavqa.

Postoje odre|ene situacije up~elarewu, bilo hobista bilo profesion-alnih p~elara, kada je neophodno reduko-vati zaletawe p~ela na minimum, a ako jemogu}e i izbe}i ga u potpunosti. Dvesituacije su naj~e{}e. Recimo, èlite daodaberete maticu koja }e bitirodona~elnik za proizvodwu matica, ièlite da sve p~ele u wenom dru{tvu buduwene (kako bi postignuti rezultati teko{nice bili realni, tj. poticali upravood te matice - primedba urednika). U dru-goj situaciji vi proizvodite matice, tako{to mati~wake sme{tate u oplodwake, izkojih matice izle}u na oplodwu, i vi nar-avno èlite da se one vrate u oplodwak izkog su i izletele.

Slaèm se da mnogo puta nijeva`no da li p~ele zalete u susednuko{nicu ili ne, ako vas interesuje samoukupan rezultat, kao {to je koli~ina medakoja }e se na kraju sezone na}i u va{imburadima, ili prihod od iznajmqivawa iodno{ewa p~ela na opra{ivawe izvesnihbiqnih kultura.

Ovaj ~lanak }e se pozabavitionim {to vi moète da promenite uokolini ko{nica ~ime bi steobeshrabrili, eliminisali ili samoredukovali zaletawe matica i p~ela.

P~ele imaju sposobnost da vide irazlikuju pojedine boje i oblike. Ali ihone ne vide kao {to to ~inimo mi, jer se

na{e i wihove o~i zna~ajno razlikuju, alito nije ni va`no za razmatrawe problema.Va`na je poenta koje treba da se podseti-mo i o kojoj treba da razmi{qamo, darazne boje proizvode razli~ite efekte nazaletawe p~ela, kao {to to ~ine irazli~iti oblici.

KKOOOO JJJJ AAAA SSSS UUUU RRRR EEEE [[[[ EEEE WWWW AAAA

PPPPRRRROOOOBBBBLLLLEEEEMMMMAAAA

Danas je moderno postavqatip~ele na mesta lako dostupna za kamione idruga vozila, mesta daleko od qudi, ap~eliwa dru{tva se ~esto postavqaju buk-valno jedno preko drugog ili zalepqenajedno za drugo. To je dobro za p~elare, alii uàsno za p~ele koje se trude da prona|usvoju ko{nicu.

Stari na~in da se izbegne masovnozaletawe p~ela jeste postavqawe p~eli-waka na izolovano mesto gusto obraslo`bunovima i sitnim rastiwem, sa ve}imme|usobnim rastojawem dru{tava i sanadom da do zaletawa ne}e do}i. To jemetod dr Farara koji je bio prili~nouspe{an, ali je problem nastajao kada suradnici trebali da prenose raznu opremuna rukama i da iznose te{ka medi{ta punameda. To je bilo u redu jer je Farar imaoekipu sna`nih mladih qudi koji su sve toradili za male nadnice, ili ~ak bez nad-nica. Naravno, ovaj metod iskqu~uje mnogequde koji bi vam mogli biti od pomo}i,ali nisu fizi~ki dorasli tako napornomposlu.

Danas je va`no iskoristiti pred-nosti mehani~ke opreme, {to zahtevaravan teren i dru{tva koja su bliè jedna

Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice - 1 7 -

Autor:-Tufwf!!Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enikaprofesora D/M/Gbssbs-a, pisac najzapaènijih ~lanaka uBnfsjdbo!!Cff!!Kpvsobm-u-^lanak je objavqen u Bnfsjddbo!!Cff!!Kpvvsobmm-u januara 1996.

PÊLA

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 5/1998.

drugima. Ono {to nam je u takvoj situaci-ji krajwe potrebno jeste u praksi primen-qivo istraìvawe o metodama kojima}emo spre~iti zaletawe p~ela i matica.

Pitawe je kako znati da mojep~ele ne zale}u iz dru{tva A u dru{tvo B.Postoji vi{e metoda koje mogu dati odgov-or. Ako vam je po voqi da na va{em p~eli-waku gajite ùteitalijanske p~ele,p o s t a v i t e j e d n odru{tvo krawskihp~ela tamnije boje itraìte tamne p~eleu zajednicama itali-janki i obrnuto. Akoipak èlite da vamsve p~ele budu isteboje, moète izves-t a n b r o j d aobeleìte nekomb o j o m , p a d a i haktivno traìte udrugim ko{nicama.

Da bi brzoobeleìli mnogop~ela moète daupotrebite sprej/auto lak u boji, pa dabrzo wime prelazite po povr{ini sa}a ip~elama koje se nalaze na wemu. Ovajmetod je prvobitno upotrebio eessCCvvee!! DDbbmmff iz Ebebou'Tpot-Jod/ premnogo godina, kada je obeleàvaotrutove jedne genetske linije prenego {to ih je pu{tao da lete izkaveza van ko{nice. Ovakvoobeleàvawe je brzo i ekono-mi~no i ubrzo }ete znati situaci-ju na svom p~eliwaku.

N i j e l a k z a d a t a kspre~iti zaletawe p~ela. Ako vamje to krajwe bitno, mora}ete daizolujete dru{tvo uz neki grm, naudaqenosti od najmawe 1,5-2 metraod najbliè zajednice. Vrlo jeefektivno i ono {to sam samprimewivao a to je da se ispredulaza u ko{nicu postave svo-jevrsne prepreke preko kojih }e p~elemorati da prelaze, a koje }e bitirazli~itih boja i oblika. Veoma je prak-ti~no i nije skupo, koristiti stare palete

koje }e se uspraviti ispred ko{nice i~ije }e daske biti obojene raznim bojama.

U posledwih 15 godina bio sam umogu}nosti da sakupim palete koliko mije trebalo i koliko sam god èleo. Kadasam ìveo u Vekavilu u Kaliforniji,lokalni list je svakog jutra ogla{avao dase mogu nabaviti besplatne palete, koje su

ve} upotrebqavane. To subile dobre, ~vrste paletekoje su dugo trajale.

Siguran sam da jezaletawe p~ela genetskiodre|eno i da je razli~itokod raznih rasa i sojevap~ela. Ovo je isticano odstrane mnogo autora, alinigde nisam na{ao konkre-tan dokumentovan dokaz.

Zato, ako ste ukqu~eni uprogram odgajawa matica gdeprvo vr{ite selekcijurodona~elnice po nekimkarakteristikama kao {to jeproizvodwa meda ili dobroprezimqavawe, morate bitiaappssoolluuttnnoo ssiigguurrnnii ddaa ssuu ssvvee

pp~~eellee uu ddoottii~~nnoomm ddrruu{{ttvvuu ppoorreekklloomm ooddmmaattiiccee iizz iissttoogg ddrruu{{ttvvaa,, aa ddaa nniissuu ttuuddoossppeellee nnee`̀eeqqeenniimm zzaalleettaawweemm,, ii ttaakkoo

ddrruu{{ttvvoo uu~~iinniilleepprroodduukkttiivvnniijjiimmnneeggoo {{ttoo jjeessttee.

Sa drugestrane, ako kodv a { i h p ~ e l atestirate reci-mo, higijenskop o n a { a w e ,zaletawe p~elane predstavqaveliki problem,zato {to izlet-n i c e n i s uz n a ~ a j n ou k q u ~ e n e u~i{}ewe ramo-va.


Razli~iti oblici za boquorijentaciju p~ela, ispre~avawe zaletawa !

OPRISILNIM MATICAMA

Prisilne matice ne moraju da budu lo{e - 1 9 -

ISTINA

P rraakkssaa je pokazala da prisilnematice, izvedene pod adekvatnomkontrolom p~elara u jakom p~eli-wem dru{tvu za vreme glavne pa{e, nisulo{ije od matica izvedenih presa|ivawemlarvi kao i od rojevih matica.

Stav da su one drugostepenogkvaliteta je zasnovan na rezultatimaistra`ivawa ssvvaakkoojjaakkiihh prisilnih mati-ca, izvedenih bez ikakve kontrole nakonodstrawewa matice, ne vode}i ra~una oja~ini p~eliweg dru{tva a ~esto ne i ooptimalnom vremenu tokom sezone.

U takvim uslovima p~ele izvodematice od starijih larvi, te one nemajuzadovoqavaju}u nosivost. U prirodnimuslovima, p~ele same biraju larve, pritombiraju}i najboqe.

Po pravilu, prisilne maticeizvedene u bezmati~nom dru{tvu i bezkontrole, se upore|uju sa maticama dobi-jenim ve{ta~kim putem, koje ~ak, saglasnotehnici proizvodwe, podle`u kontroli iodstrawivawu nekvalitetnih mati~wakai matica od strane p~elara. Sasvim je nor-malno da je rezultat takvog pore|ewa na{tetu prvih matica!

[[TTTT AAAA NNNN AAAA MMMM GGGG OOOO VVVV OOOO RRRR EEEE

IIIISSSSTTTTRRRRAAAA@@@@IIIIVVVVAAAAWWWWAAAA

Jo{ je P.M. Komarov (1955)oslawaju}i se na odre|ena ispitivawapokazao da pri aktivnim intervencijama ikontroli, p~elari mogu sami da dobijuvisokokvalitetne prisilne matice.

U drugim zemqama izvo|eweprisilnih matica i wihovo kori{}ewespada u uobi~ajene metode gajewa p~ela.Radovi G.F.Taranova i H.K.Nikadambaeva

iz 1980. i 1981. godine potvr|uju da ~ak ibez intervencije p~elara, p~eliwedru{tvo bez matice u prisustvu leglarazli~ite starosti, ve}inu mati~waka(67%) }e izvla~iti nad larvama starostiizme|u 0,5 i 1 dan. AAkkoo iimm ssee ddaa mmoogguu}}nnoossttiizzbboorraa,, pp~~eellee uuvveekk bbiirraajjuu nnaajjbbooqquu mmaattiiccuuiizzvveeddeennuu oodd mmllaaddee llaarrvvee! Matice odgajeneod starijih larvi se redovno odstrawuju(„P~elovodstvo“ br.10/1982).

U ciqu dobijawa krupnihmati~waka izvu~enih nad mladim larvama,p~elar mora da odstrani mati~wakeizgra|ene nad starijim larvama (ukolikose takvi ipak pojave). Pri tom, odgajawematica predstavqa isto tako kontrolisanproces.

Upore|ewe prisilnih maticadobijenih Kemerovskim metodom sa mati-cama dobijenim ve{ta~kim putem i izrojevih mati~waka, koje je obavioV.G.Ka{kovski (1984), uubbeeddqqiivvoo jjee ppookkaazzaa-lloo pprreeddnnoosstt pprriissiillnniihh nnaadd vvee{{ttaa~~kkiipprrooiizzvveeddeenniimm mmaattiiccaammaa,, kkaaoo ii wwiihhoovvuupprriibbllii`̀nnuu ssllii~~nnoosstt ssaa rroojjeevviimm mmaattiiccaammaa.

(Kemerovska metoda nosi ime poKemerovskoj oblasti u Rusiji, i pred-stavqa na~in p~elarewa gde je jedna odmera odvajawe matice u nukleus napo~etku glavne pa{e, u ciqu dovo|ewadru{tva u takvo stawe da jednog trenutkau wemu nema legla, te je olak{ano treti-rawe protiv varoe posle pa{e. Tamo sma-traju da se tako pove}ava i prinos, {to jekontroverzno, te da se veliki broj mladihp~ela, po{to nemaju leglo koje bi gajile,preorijenti{e na u~e{}e u sakupqawu ipreradi nektara, kao i odgajawe prisil-nih matica - primedba urednika).

Autor: A.A. GunjakinObjavqeno u ruskom ~asopisu P~elovodstvo broj 7/1991. godine

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 2/1998.

Budu}i da potreba za maticamakod p~elara amatera nije velika, uveo samneke izmene u Kemerovski metod za odga-jawe matica, usmerene ka izjedna~avawukvaliteta izvedenih matica na ra~unbroja odgajenih mati~waka. PoKemerovskom metodu p~ele odgajajutrideset do pedeset mati~waka u jakomp~eliwem dru{tvu.

Koriste}i izmewen metoddemarirawa sa odvajawem matice od leglau gorwem telu (pogledajte prvi deo ovekwige koji je iza{ao iz {tampe septembra2000.godine), uspelo mi je da umawim brojmati~waka na samo pet do {est. Sve seodvija u prisustvu matice, i pri tom p~eleizvla~e mati~wake nad pa`qivo odabran-im larvama. To su prakti~no sve najmla|elarve. Ovaj na~in odgajawa prisilnih mat-ica se koristi i u drugim zemqama(A.Malaju,1979.). O visokom kvalitetumatica dobijenih ovim na~inom svedo~ekako doma}i (ruski), tako i strani autori(V. Kriàn; E. Makovi~, 1986. ; P.P.Cibuqski, 1975. ; G.D.Elfimov, 1985.). Gradwa mati~waka uprisustvu stare mat-ice ima slede}e pred-nosti : matice seizleù po~etkom junau vreme cvetawa vo}a ibagrema (u uslovimadela Rusije - primedbaurednika), kada pridobrom unosu mogudovesti dru{tvo domaksimalnog razvoja;mogu}a je kontroladvokratnom selekci-jom mati~waka, kada sujo{ otvoreni , nap o ~ e t k u , p r e m astarosti larvi ikoli~ini mle~a, azatim i kada suzatvoreni, prema formi i veli~ini. Naovaj na~in prakti~no se iskqu~ujeizvo|ewe nekvalitetnih matica!

Kod izloènog na~ina, kao i kodve{ta~kog odgajawa matica, wihovkvalitet zavisi od p~elara, a ne od

slu~aja. Bez obzira na mali broj dobijenihmatica (~etiri - pet - {est), za amaterskip~eliwak od pet do deset dru{tava ovametoda je primenqiva. Pruà mogu}nostda se i p~elar po~etnik bavi svojevrsnimodgajawem matica na svom p~eliwaku, teda ima, ~esto preko potrebnu, rezervu mat-ica.

RREEEEZZZZUUUULLLLTTTTAAAATTTTIIII DDDDOOOOBBBBIIIIJJJJEEEENNNNIIII OOOO DDDD

OOOODDDDGGGGAAAAJJJJEEEENNNNIIIIHHHH MMMM AAAATTTT IIII CCCC AAAA

Za osobine i kvalitet ovakvihmatica nave{}u samo jedan primer iz mogli~nog iskustva. Ko{nice se kod mene sas-toje iz ~etiri tela. U svakom telu ima po12 LR ramova sa debqinom satono{e od 10mm. Tako u ko{nici ima 48 ramova sa ukup-nom povr{inom sa}a jednakom kao kod 50standardnih ramova istog tipa. Prisilnematice stvaraju zajednice koje na jesennapune gorwa dva tela medom, a poslevrcawa se te{ko sme{taju u preostala dvatela, na 24 rama. Rojewa prakti~no nema.Istovremeno, u istom regionu, p~elari

koji koriste rojeve matice iuobi~ajenu tehniku p~elare-wa, dobijaju ne vi{e od 18-20kg meda.

Postoji jo{ jedan argu-ment pprroottiivv kori{}ewaprisilnih matica, a to jesmawewe produktivnostiodgajiva~ke zajednice za vremewihovog gajewa. Ovo moèbiti ta~no kod sredweruskerase p~ela, ali samo kada zale-gawe mlade matice pada uvreme slabog prinosa ili nek-tara uop{te nema u prirodi.Karpatske i wima bliskep~ele krawske rase, izvode}iprisilne matice, ne umawujuintenzitet sakupqawa nek-tara (V.Kriàn, 1976), doksredweruske p~ele u uslovimad o b r o g p r i n o s a p r i

odstrawewu stare matice i tokom po~etkazalegawa mlade, jo{ i uve}avaju prinosnektara (P.P. Cibuqski, 1975; V.G.Ka{kovski, 1984). U to vreme dru{tvoradi dva puta efektivnije, {to je potvrdi-la i moja dosada{wa praksa.


Matica proviri iz mati~wakakada je spremna da iz wega iza|e, ali jep~ele ne pu{taju. Tek kada zakqu~e koja jematica najboqa, pp~~eellee je izvode iz

mati~waka, a zatim da ne bi bilonikakve borbe, lliikkvviiddiirraajjuu oossttaallee.

[to se ti~e rojevih mati-ca, p~elari sveta kaù da sunajboqeg kvaliteta, zato {to sep~ele roje kada su jake. Kadadru{tvo dolazi u rojevi nagon,odnos p~ela i legla je 10:1.Takvo stawe normalno nikada ne

biva u dru{tvu, jer postoji velikarezerva besposlenih p~ela. One se

roje kada u prirodi postoji odgovara-ju}a pa{a, pa je nivo ishrane na maksi-

malnom nivou. Rojeve matice p~ele neguju od jaje-

ta. Zna~i matica jaje polaè u mati~wak.Masa tog jajeta je maksimalna, a upravommaassaa ppoolloo`̀eennoogg jjaajjeettaa ooddrree||uujjee kkvvaalliitteettbbuudduu}}ee mmaattiiccee. Zato ne sumwajte u te mat-ice, mada se p~elari spore da li ih trebakoristiti. U ~emu je problem? Matice suodli~ne, a mi èlimo da vr{imo selekci-ju protiv sklonosti ka rojewu. Pokazanoje da su te matice zaista odli~nogkvaliteta. Sem toga, ~iwenica je i da samep~ele tog dru{tva mogu da ocene kvalitetmatice.

Ako se po{tuje nau~ni postupakve{ta~kog odgajawa matica, wihovkvalitet moè ddaa ssee pprriibbllii`̀ii kkvvaalliitteettuurroojjeevviihh mmaattiiccaa.

U mnogim uxbenicima pi{e i dasu prinudne - prisilne matice lo{egkvaliteta. Na to pitawe ne treba takoodgovarati. Me|u prisilnim maticamasigurno je veliki broj lo{eg kvaliteta,ali su nau~nici dokazali da mmoo`̀eemmoo ddaakkoorriissttiimmoo mmaattiiccuu kkoojjuu ssuu pp~~eellee iizzaabbrraalleei pustile izmati~waka,dok }e sveostale, p~elesame likvidi-rati!“

Prisilne matice ne moraju da budu lo{e - 2 1 -

Na predavawu u Ni{u 17. i 18. marta1999.godine, qspg/! es! Vje~eslavIvanov Lebedev je odgovaraju}i napitawa posetioca izrekao i slede}ihnekoliko re~enica, koje }e nampomo}i u analizi na{eg razma-trawa o maticama:

„Nau~nici su dokazalida kada p~ele uzgajaju matice zasebe, dobiju se kako kvalitetne,tako i matice osredweg i lo{egkvaliteta. P~ele su sposobne daocene kvalitet matice, i postojeeksperimenti koji to dokazuju. Udru{tva se umesto odstrawene mat-ice dodaju tri: dobra, lo{a i maticaosredweg kvaliteta. P~ele }e uvek bezgre{ke odabrati najboqu.

@elim da Vam kaèm da mnogiautori u literaturi navode savr{enopogre{ne podatke. DDaajjuu ppooggrree{{nnuu sslliikkuukkaaddaa kkaa`̀uu ddaa pprrvvaa mmaattiiccaa kkoojjaa iizzaa||ee iizzmmaattii~~wwaakkaa uubbiijjaa ssvvee oossttaallee uu ddrruuggiimmmmaattii~~wwaacciimmaa. To je duboka ZABLUDA. Upraksi to proti~e druga~ije. Dru{tvu jepotrebna jedna matica, a ono odneguje zasebe pet, deset, petnaest itd. Sa pozicije~oveka ta neracionalnost nema svrhe. Nato da toliki broj mati~waka sluìp~elama kako bi odabrale najboqu je prviukazao profesor Soèqnik. Poku{a}u daVas ubedim da prva matica koja iza|e neubija sve ostale! Kako proti~e taj proces?

[ta kkaè LLebedev

P~ele znaju kako da odgaje

dobrumaticu

wanog Nikadambajeva. On je naime opitomutvrdio da prvog dana iz prisilnihmati~waka izlazi najve}i broj maticaodgajenih na najmla|im larvama, a znatnomawi broj matica iz mati~waka zasno-vanih na starijim larvama; iz mati~wakazasnovanih na najstarijim larvama (3,5 i 4dana), prvog dana nije iza{la ni jedna mat-ica. Dakle, od svih matica iza{lih prvogdana, velika ve}ina (84,3%) poti~e odlarvi èqene starosti - do jednog dana.

-Drugo, p~ele hraniteqice su ustawu da procene vaqanost lutki umati~wacima, {to p~elar nije u stawu dau~ini, pa i kad bi neka lo{a maticastasala da iza|e iz mati~waka, one jojizlazak ne bi dozvolile. U tom pogledup~ele su skoro nepogre{ivi selekcionarijer dozvoqavaju izlazak samo kvalitetnimmaticama. Dakle, ako se p~elama prepustida same odaberu neku od prisilnih matica,one }e po pravilu, odabrati najboqu. To jeposebno va`no ako je p~eliwe dru{tvo ukojem su odgajani mati~waci slabo, jer seu wemu nalazi veoma mali broj dobrihmati~waka, pa bi svaka gre{ka pri izborumatice bila kobna. Okupqawem okomati~waka p~ele ukazuju p~elaru koji suod wih najboqi: oko najkvalitetnijihmati~waka uvek je najvi{e p~ela.

P~ele su tako|e u stawu danaprave razliku izme|u ve} izvedenihdobrih i lo{ih matica. Ako se maticerazli~itog kvaliteta zatvore u kaveze, aotvori kaveza zatvore voskom, i u voskunapravi 4-5 malih rupa, p~ele }e datiprednost najboqim maticama i teì}e daih oslobode progrizaju}i vosak ipro{iruju}i rupice; tamo gde su maticelo{e, p~ele }e odbiti da ih hrane, a rupena vosku }e zatvarati. P~ele prepoznajukvalitet matica na ovaj na~in, kakoprisilnih, tako i matica odgajenih nadruge na~ine.

OOvvii mmeehhaanniizzmmii ddaajjuu rreezzuullttaatteessaammoo aakkoo ssee pp~~eellaarr nnee uummee{{aa...


Bilo bi logi~no o~ekivati da seprva matica pojavi iz mati~wakazasnovanog na najstarijoj larvi.Posle izlaska takve, sigurno lo{e mat-ice, svi ostali mati~waci bi}eporu{eni. Na sre}u, priroda se pobrinulada tako ne bude, aktiviraju}i dva ventilasigurnosti.

- Prvo, ukoliko su larve na kojimasu zasnovani mati~waci starije, utolikose uslovi wihovog razvoja (u pogleduishrane) udaqavaju od uslova predvi|enihza dobru maticu, a pribliàvaju uslovimaza obi~nu p~elu radilicu. Zbog toga se ivreme razvoja takve jedinke pove}ava; ovovreme za p~elu radilicu iznosi prose~no21 dan. Svaki taj produètak razvoja nijeveliki (mawi je od jednog dana), ali jedovoqan da obezbedi dru{tvo da u ve}inislu~ajeva prvo iza|u matice koje su odga-jene na mla|im larvama, a takve maticekao {to znamo, su kvalitetnije.

U prilog ovoj na{oj konstatacijiidu eksperimentalni rezultati ve} pomi-

Starostlarvi, 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0dana

Broj izle-ènih 68,6 15,7 7,8 2,0 0 5,9 0 0

maticau %

Autor:es Milan ]irovi}

profesor Ma{inskogfakulteta u Kragujevcu

-Izvorni tek

st

obavezno pro

~itajte

u celini!

^lanakje prenet iz

~asopisa P~elar7 i 8 iz 1997.

godine

PP~~eelleebbiirraajjuunnaajjbbooqquummaattiiccuu

Rentabilnost p~eliwaka je odre|enap r o d u k t i v n o { } u p ~ e l i w i hdru{tava, koja sa svoje strane zavisiod wihove ja~ine. Zato je veoma va`no dase zimom oslabela dru{tva, u prole}ebrzo razvijaju. To je mogu}e samo onda kadamatica intenzivno zaleè jaja, ~emudoprinosi podraàvaju}a pa{a. Ako wenema iz bilo kog razloga, nosivost maticese naglo smawuje. Da do ove pojave ne bido{lo, p~elari su prinu|eni da vr{estimulativno prihrawivawe dru{tava{e}ernim sirupom. Ali za razliku od nek-tara, on ne sadrì kompleks fiziolo{kiaktivnih supstanci, neophodnih p~elama.Jedno od wih je i brasinosteroid, jedinisteroidni hormon biqaka, koji se unajve}im koncentracijama nalazi u gener-ativnim delovima biqaka. Znaju}i sveovo, odlu~ili smo da u {e}erni sirupdodamo nedostaju}i hormon, tj. sintetizo-vani epibrasinolid. Re{ili smo dadokaèmo da wegovo dodavawe sirupu ne

deluje nepovoqno na p~ele. Sa tim ciqemsmo pratili uuttiiccaajj eeppiibbrraassiinnoolliiddaa nnaapprroodduu`̀eewwee `̀iivvoottaa pp~~eellaa u prihrawivan-im zajednicama.

Izolovali smo jednodnevne p~elekarpatske rase. Kontrolna grupa je dobi-jala {e}erni sirup (1:1), a eksperimental-noj smo u sirup dodavali 0,2 mg hormona najedan litar sirupa. Rezultati izvedenogeksperimenta su prikazani na slici.

Svakog dana smo u obe grupe pre-brojavali uginule p~ele. Posledwe p~eleu kontrolnoj grupi su uginule ve} {{eessttooggdana eksperimenta (i sama ova ~iwenicanam ve} mnogo govori o {e}ernom sirupu -primedba urednika). Posledwe p~ele izeksperimentalne grupe su doìveleddvvaannaaeessttii dan. Prema tome, p~ele sa epi-brasinolidom u prihrani su ìvele dvaputa duè nego p~ele u kontrolnoj grupi.Rezultati izvedenog eksperimenta su namdozvolili da primenimo preparat nap~eliwaku u vreme provo|ewa jesewe

Nektar je ipak najboqa hrana za p~ele - 2 3 -PR

IROD

AOST

AJEN

AJBO

QIP^

ELAR EEPPIIBBRRAASSIINNOOLLIIDD

IIII RRRRAAAAZZZZVVVVIIII]]]]EEEE DDDDRRRRUUUU[[[[TTTTAAAAVVVVAAAAP~ela na kadifi, foto: Ivan Brndu{i}, BorAutori:

L.I. Boycenyk, S.V. AntimirovMSHA, kafedra p~elovodstva127550, Moskva, ul. Pase~naq, d. 3

^lanak je objavqen u ruskom ~asopisuPÊLOVODSTVO br. 8 za 2000. godinu


stimulativne prihrane p~eliwihdru{tava.

U maju (radi se o klimatskimuslovima u delu Rusije - primedba uredni-ka) smo sa tog p~eliwaka pripremili dvegrupe paketnih rojeva (po sedam u svakoj),ravnopravnih po snazi (4ulice), sa dovoqno hrane i samladim plodnim maticamakarpatske rase. Dru{tva su sedobro razvijala. Mi smopo~eli da ih prihrawujemokada je prestala pa{a,{e}ernim sirupom (1:1), sa 1,5litara na jedno dru{tvo.Eksperimentalna grupa je opetdobijala i 0,2 mg epibrasino-lida na litar sirupa. Takvuprihranu smo izveli tri putasa razmakom izme|u tretmanaod pet dana u ciqu stimulacijezalegawa matice.

Koli~inu legla smoodre|ivali pomo}u ramova,unutar kojih je bila razapeta ìca,~ine}i mreù od 5h5 cm (25 cm2), kojapovr{ina pokriva 100 }elija sa}a saleglom. (Detaqnije o ovakvom na~inu bro-jawa zaleènih }elija moète pro~itatina 88.-oj i 89.-oj strani u prvom delu ovekwige, koji je iza{ao iz {tampe septem-bra 2000. godine - primedba urednika).Brojali smo samo poklopqeno leglo.

Rezultati ispitivawa pokazuju daje posle stimulativne prihrane, nosivostmatice u kontroli ostala na nivou od 1000ja ja dnevno. U eksperimentalnimd r u { t v i m an o s i v o s t s euve}ala 1,7 puta idostigla 1600 jajadnevno.

Po~etkomjuna u eksperimen-talnoj grupi sezapaàla jo{ ve}a nosivost matica upore|ewu sa kontrolom. Sredinom jula,{to odgovara po~etku glavne pa{e uMoskovskoj oblasti, u eksperimentalnojgrupi je nosivost matica bila prose~no2000 jaja dnevno, naspram 1500 u kontrol-noj grupi.

Tako|e treba re}i i da prihranaepibrasinolidom dru{tva nije u~inilaagresivnijim, nije im pove}ala rojqivost(procenat izrojenih dru{tava je u obegrupe bio pribli`no jednak).

Zna~i, prihrana p~ela {e}ernim

sirupom sa epibrasinolidom produùjeìvot p~ela dva puta u odnosu na kon-trolu; tako|e zna~ajno pove}ava nosivostmatica. U praksi, ostvarewe ovoga bidovelo do mogu}nosti dobijawa ranihpaketnih rojeva, jakih dru{tava za glavnupa{u, sposobnih za efektivnoopra{ivawe entomofilnih biqaka.Veoma je prakti~no uvoditi epibrasinol-id u prihranu p~ela koje se koriste zaopra{ivawe kultura u zatvorenom pros-toru (staklenici), gde prema objektivnimuslovima (visoka vla`nost, temperatura

itd.) one mogu da sebrzo razviju ubrzanimzalegawem matice.

Treba re}i da jeepibrasinolid hor-m o n b i q a k a . Uprirodnim uslovimaon zajedno sa nek-

tarom obavezno dospeva u organizamp~ela. Zato primena wegovog sinteti~koganaloga (epibrasinolida) u gore ukazanojkoncentraciji i ne moè negativno uti-cati na ìvotne aktivnosti p~eliwezajednice, tim pre {to taj hormon nedospeva u proizvode p~elarewa.

Dani eksperimentaDinamika ugiwavawa p~ela: 1-kontrola ; 2-eksperimentalna grupa

Ugi

nule

jedi

nke

1

2

Datum brojawa koli~ine leglaGrupa

KontrolaOpitue!1-:6>3-5

Koli~ina poklopqenog legla u eksperimental-nim (opitnim) i kontrolnim dru{tvima

(broj kvadrata 5h5 cm)

Za boqi kvalitet matica - 2 5 -

Uprethodnom ~lanku su objavqenaistraìvawa, posve}ena uticajuprihrane p~eliwih dru{tava{e}ernim sirupom sa dodatkom epibrasi-nolida, na duìnu ìvota p~ela radilicai nosivost matice. Veoma je va`no iustanoviti dejstvo pomenutog preparatana razvoj matica i trutova, po{to nijeiskqu~ena mogu}nost negativnog dejstvapovi{enih koncentracija ovog biqnoghormona na wihovo polno sazrevawe, {tobi moglo da dovede do pada snage p~eliwihzajednica, a mogu}e i do wihovog uginu}a.

Za ovo istraìvawe smo odabralidve p~eliwe zajednice, sli~ne po svemu.M a t i c e s m o o d g a j a l i m e t o d o mpresa|ivawa larvi. Eksperiment jeizvo|en sredinom juna, u vreme konstantnenadraàjne pa{e.

I kontrolno i eksperimentalnodru{tvo su u prole}e tri puta dobijali{e}erni sirup, samo {to smo eksperimen-talnoj zajednici u sirup dodavali epi-brasinolid (i kod odgajiva~kog i kodmaterinskog dru{tva) u koncentraciji od0,2 nh0m (u koli~ini od po 1,5 litara podru{tvu takvog sirupa).

U kontroli smo za presa|ivawebirali larve iz dru{tava koja nisu pri-mala hormon, a za eksperiment, izdru{tava kojima smo ga davali. Svakomdru{tvu smo dali 45 larvi za odgajawematica.

Procenat prijema larvi i u kon-trolnim i u eksperimentalnim dru{tvimaje bio pribli`no jednak: kod prvih 69%, akod drugih 71%. Epibrasinolid jezna~ajno uticao na masu matica. Masa neo-plo|enih matica u kontrolnoj grupi je uproseku iznosila 157,2 nh, a u eksperi-mentalnoj 184,2 nh (ue=2,65), {to je za 17%

NNOOVVEE MMEETTOODDEEZZAA PPOOVVEE]]AAWWEEMMAASSEE MMAATTIICCAA

II TTRRUUTTOOVVAAAutori:L.I. Bojcenyk, N.V. MalinovskijMoskovskaq sel|skohozqjstvennaq akademiq,kafedra p~elovodstva127550, Moskva, ul. Pase~naq, d. 3

^lanak j e ob javqen u ruskom~asopisu PÊLOVODSTVO

br. 1 za 2001. godinu


vi{e nego u kontroli. Kao {to je poznato,masa neoplo|enih matica stoji u jasnojkorelaciji sa wihovom budu}om nosi-vo{}u, a to je privredno najzna~ajnijipokazateq vrednosti matica.

Ponovno presa|ivawe smo obav-ili u drugoj dekadi jula, ali sada ubespa{nom periodu. Sve smo radili poistovetnoj {emi kao i u prvom eksperi-mentu. Kriterijumi za odabir odgaji-va~kog dru{tva su tako|e bili istovetnikao i u prvom delu opita.

U tako postavqenom drugomeksperimentu kontrolna dru{tva su prih-vatila za odgajawe samo dve larve od 45ponu|enih, a eksperimentalna 14 larvi, tj.

31%. Prose~na masa matica je i u ovomeksperimentu odgovarala rezultatima izprvog opita, tj. u oglednim dru{tvima jebila zna~ajno ve}a nego u kontrolnim.

Radi provere uticaja epibrasino-lida na kvalitet trutova, iz kontrolnih ieksperimentalnih zajednica smo radiutvr|ivawa wihove mase, hvatali po 100trutova.

Prose~na masa trutova u eksperi-mentalnoj grupi je bila ve}a za 7,7 nh negou kontrolnoj (ue=6,4).

Zna~i, rezultati istraìvawapokazuju da prihrawivawe {e}ernimsirupom sa dodatkom epibrasinolidaodgajiva~kih i materinskih dru{tava,uve}ava procenat prijema larvi ubespa{nom periodu, i statisti~ki

zna~ajno pove}ava masu matica i trutova.Preparat daje ovu efikasnost kada seprimewuje u dozi od 0,2 nh0m! sa 1,5-1,6litara po zajednici u 6-7 porcija.

Posebno treba naglasiti da jeepibrasinolid biqni hormon rasta, kojise u ve}im koli~inama nalazi u cvetnomprahu i nektaru. Prema tome, prihraw-ivawem {e}ernim sirupom mi dru{tvimane obezbe|ujemo i ovaj hormon, wimaneophodan za normalan razvoj. Iz nave-denih ~iwenica sledi da dodavawe hor-mona zajednicama p~ela ne samo dakoristi wihovom razvoju, ve} i su{tinskipozitivno uti~e na privredno zna~ajnepokazateqe.

Budu}e prou~avawe uticajabiqnih hormona na ìvot p~ela sigurno}e omogu}iti razradu novih na~ina radakojima }emo uticati na doga|awa uko{nici, {to }e se na kraju pretvoriti ubrì razvoj na{e delatnosti - p~elarewa.(Ostaje nam, naravno, samo da se nadamo da}e nauka zajedno sa p~elarima tu ipakbiti umerena, te da }e se {to mawe upli-tati u ìvot p~ela. Ovakva saznawa sukorisna pre svega zbog dokazivawap~elarima da je priroda nezamenqiva, teda je tokom vekova p~elama obezbedila sve{to im je potrebno. Svaka na{a interven-cija da zamenimo bilo {ta {to je prirod-no, kakvom ve{ta~kom tvorevinom, uvek jeu istoriji, u krajwem, propadala - primed-ba urednika).

ûvawe praznog sa}a - 2 7 -

sa}a, koji danas retko koji p~elarprimewuje. Fotosi su na~iweni na p~eli-waku Jovana Miti}a iz Ni{a, a jednafotografija poti~e sa p~eliwaka wegov-

og oca, i ura|ena je daleke1942. godine. O ~emu se radi?

Nastavci sa praznimsa}em se re|aju jedan prekodrugog, a ispod i iznad wih sepostavqa ì~ana mreà, koja{titi od mi{eva i delimi~novo{tanih moqaca. Takva„prazna“ ko{nica se postavqana promajnom mestu, pa i nap~eliwaku. Upravo je jakacirkulacija vazduha ta, koja nedozvoqava razvoj vo{tanihmoqaca cele sezone ~uvawa.

Uverite se sami-probajte!

@alosna je ~iwenica kakonepovratno nestaju saznawa do kojih sedo{lo pre mnogo godina. Fotografijeilustruju najboqi na~in ~uvawa praznog

EEFFIIIIKKKKAAAASSNNOO^̂UUVVAAAAWWEEPPRRAAAAZZNNOOGG

SSAAAA]]AAAA

P~eliwak Jovanovogoca, „Bukovica“, uTemskoj kod Pirota,1942. godine.

nastavci sa praznim sa}em

SSSSrrrreeee}}}}nnnniiii qqqquuuuddddiiii

Jovan

Jovanovotac

nnnnaaaassssttttaaaavvvvcccciiiissssaaaa pppprrrraaaazzzznnnniiiimmmm ssssaaaa}}}}eeeemmmm

nnnnaaaassssttttaaaavvvvcccciiii ssssaaaapppprrrraaaazzzznnnniiiimmmm

ssssaaaa}}}}eeeemmmm

NNaa pp~~eelliiwwaakkuuJJoovvaannaa MMiittii}}aaiizz NNii{{aatteell.. ((001188)) 664499--448877

BBBBEEEEZZZZ HHHHEEEEMMMMIIIIKKKKAAAALLLLIIIIJJJJAAAABBBBEEEEZZZZ MMMMOOOOQQQQAAAACCCCAAAA

BBBBEEEEZZZZ MMMMAAAALLLLTTTTRRRREEEETTTTIIIIRRRRAAAAWWWWAAAA


SAVREMENOROJEWE

Autor: êdomir Jovanovi}ul. Belopalana~ka br. 618000 NI[

Telefon:(018) 59 - 00 - 75

P~eliwa dru{tva se u prirodirazmnoàvaju iskqu~ivo rojewem.Rojewe je vegetativna podelajednog organizma, odnosno jednog p~eli-weg dru{tva. Roj je savr{eni po~etak kojiu sebi nosi sve {to je potrebno novojp~eliwoj zajednici, osim sa}a, hrane ilegla. Roj napu{ta maj~ino dru{tvo kojebi eventualno moglo da bude i bolesno, igradi novo sa}e. Isto tako, kada opstanakp~eliweg dru{tva bude ugroèn odparazita - varoe ili drugih opasnosti,dru{tvo napu{ta svoje stani{te, sa}e,hranu i leglo, usput izvr{i delimi~nostresawe varoe sa sebe i gradi novo gnez-do.

IIzz oovvooggaa vviiddiimmoo ddaa jjee pprriirrooddnnoorroojjeewwee ssaavvrr{{eennii lleekk zzaa pp~~eelliiwwee ddrruu{{ttvvoo,,jjeerr eelliimmiinnii{{ee nneeggaattiivvnnee ffaakkttoorree iizzssttaarroogg ggnneezzddaa kkaaoo {{ttoo ssuu bboolleessttii,, ppaarraazzii-ttii ii ddrruuggee ooppaassnnoossttii.

P~elar mora da izvede zakqu~akiz ovakvog pona{awa p~ela, te da ga ugra-di u svoju tehniku p~elarewa.

P~elarska literatura je veomaprecizno opisala prirodno rojewe, pa sedetaqima ovde ne}emo baviti. Me|utim,opisano je i vi{e na~ina ve{ta~kog roje-wa, koje p~elari primewuju u praksi, akoji su u suprotnosti sa vekovnim prirod-n i m r o j e w e m p ~ e l i w i hdru{tava!

RROOOO JJJJ EEEE WWWW EEEE UUUU UUUUSSSSLLLLOOOOVVVVIIIIMMMMAAAA VVVV AAAA RRRR OOOO EEEE

IIII KKKKRRRREEEE^̂̂̂NNNNOOOOGGGG LLLL EEEE GGGG LLLL AAAA ((((iiiizzzzvvvvoooodddd iiiizzzz pppprrrreeeeddddaaaavvvvaaaawwwwaaaa

qqssppgg //eess LLLLeeeebbbbeeeeddddeeeevvvvaaaa ,,,, 9999 .... iiii 11110000 .... mmmmaaaarrrrttttaaaa 1111999999996666 ....ggggooooddddiiiinnnneeee uuuu BBBBeeeeooooggggrrrraaaadddduuuu))))

(Bele{ke autora)Pre po~etka rojewa odabrati jaka

p~eliwa dru{tva, jer se samo ona mogurojiti, i odlu~iti se na vreme da li }eterojeve formirati sa oplo|enom ili neop-lo|enom maticom ili mati~wakom.Najboqe je formirati roj sa mesnomoplo|enom maticom. Ne treba dozvolitida p~ele u takcim uslovima same uzgajajuprisilne matice jer su lo{eg kvalitetapa ih p~eliwa dru{tva sama mewaju u 60-70% slu~ajeva. Najboqe je kupiti matice~iste rase. Zadràvawe matice u kavezu 10dana, smawuje nosivost za 70%.

Vreme formirawa rojeva moènastupiti u tre}oj fazi razvoja p~eliwihzajednica. To je period nezapo{qenihp~ela, samo ako je dru{tvo dostiglo 2,5 kgp~ela ili preko 10,5 ulica p~ela DBko{nice. Ako se rojewe izvr{i ranije,uspori}e se razvoj dru{tva. Vreme formi-rawa rojeva za boqe iskori{}ewe glavnepa{e, zavisi od nastupawa glavne pa{e.Vr{i se 40-50 dana pre pa{e ako sekoristi neoplo|ena matica, a 2-3 nedeqe u

slu~aju kori{}ewa oplo|enematice. Ova

revolucionarna tehnika rojewa }e, po uredniku,dovesti do preporoda na{eg p~elarstva, wenim kori{}ewem u skladusa ostalim savremenim principima p~elarewa. Urednik je vi{e nego

siguran da }e p~elari Srbije autoru teksta biti zahvalni ve~no.

Savremeno rojewe - 2 9 -

U uslovima varoe i kre~nog leglarojevi se formiraju bez legla. Za{to?Zato {to se varoe nalaze 85% uzatvorenom leglu, a uzro~nik kre~noglegla se mahom nalazi na sa}u. Ostalevaroe se nalaze na p~elama koje }emo istogdana istretirati i sve varoe oboriti.Zatim, roj formiramo sa mladomoplo|enom maticom ~ime postièmoprednost u odnosu na prirodni roj prvenacgde izlazi stara matica (ili mlada neop-lo|ena) ili roj drugenac. Treba ostavitijedan ram sa otvorenim leglom da pokupizaostale varoe pa kada leglo budezatvoreno (12. dan) taj ram izvadimo.

PPOOOOSSSSTTTTUUUUPPPPAAAAKKKK RRRR OOOO JJJJ EEEE WWWW AAAA KKKK OOOO DDDD DDDD BBBB

KKKKOOOO[[[[NNNNIIIICCCCEEEE pppprrrraaaakkkkssssaaaa aaaauuuuttttoooorrrraaaa

Ovaj postupak se uglavnomkoristi posle bagremove pa{e, tj. u vremekada zajednice i tako naj~e{}e rojimo.

U ve~erwim satima odabrano jakop~eliwe dru{tvo dobro nadimiti isa~ekati da se p~ele nasi{u meda. Ako uko{nici nema zna~ajnijih zaliha meda,takvo dru{tvo istoga dana prihraniti sa2 litra sirupa. Zatim, skinuti nastavke samedom (ako ih ima). Maticu uni{titi iliizdvojiti, pa sve p~ele sa ramova stresti uprazno plodi{te, koje se nalazi na istommestu gde se dru{tvo i ranije nalazilo. To

plodi{te moè biti sasvim novo i dezin-fikovano ({to je boqe), ali i ono isto ukom su p~ele obitavale pre stresawa

p~ela. Za vreme stresawa vr{iti treti-rawe prskawem protiv varoe, ili na dowustranu poklopca zaka~iti dve fluvali-natne letvice. (Tako|e se moèupotrebiti i Apitol - primedba uredni-ka). Ramove sa medom i leglom bez p~elarasporediti u druge ko{nice, a nastavkesa medom odneti na vrcawe. Zatim, stavitipoklopac i krov. P~ele }e se nahvatatiispod poklopca i formirati obliksli~an kao u prirodnom rojewu. Posle 24~asa (sutradan uve~e)na leto jednostavnop u s t i t i m l a d uoplo|enu maticustaru 15-20 dana ilije dodati u kavezukoji je zatvorenvoskom, na ramu saotvorenim leglom, a ostali prostorispuniti ramovima sa satnim osnovama.Ako se matica slobodno pusti, posle 12sati (sutradan ujutru), podi}i poklopac sarojem, odstraniti trake protiv varoe, pa uplodi{te pore|ati satne osnove, a zatimpolako roj koji sedrì na poklopnojdasci stresti prekoramova, pa poklopi-ti plodi{te. Na pok-lopcu gde se uhvatioroj }emo najverovat-nije na}i 2-3 malanovoizgra|ena satasa nekoliko jaja.Drugog dana poubacivawu satnihFF

oott

oo:: RR

oodd

ooqq

uubb

@@ii

vvaa

ddii

nnoo

vvii

}}

FFoottoo::RRooddooqquubb @@iivvaaddiinnoovvii}}


osnova po~eti sa prihrawivawem sirupom1:1 da bi p~ele {to brè gradile sa}e, akonema dovoqno nektara u prirodi.

Tokom izgradwe sa}a p~elartreba da vodi ra~una da gnezdo ne budeblokirano, tj. da p~ele ne ostanu bez neiz-gra|enih satnih osnova, te da vi{e nemajugde da lu~e vosak i grade sa}e. Tada se radideblokade oduzimaju izgra|eni ramovi, adodaju satne osnove. Za 10-12 dana takvodru{tvo }e izgraditi 10-15 ramova, a mat-ica zalegnuti 6-8 ({to zavisi oddeblokade).

Kada se postigne ovaj nivo razvo-ja, treba izvr{iti umnoàvawe odnosnove{ta~ko rojewe prostom deobom na dvadela. U jednom delu ostaje matica a drugomu kavezu dodajemo pripremqenu mladuoplo|enu maticu staru 15-20 dana. Maticudodajemo delu koji se odnosi sadotada{weg mesta. Na starom mestu ostajematica sa svim izletnicama i uglavnomotvorenim leglom. Pro{irivawe vr{imododavawem satnih osnova i uvek sipamosirup za brzu izgradwu sa}a. Za slede}ih10-15 dana, {to zavisi od unosa ideblokade, ko{nica }e biti puna novoiz-gra|enih ramova i p~ela bez varoe.

DDDDrrrruuuuggggiiii pppprrrriiiimmmmeeeerrrr:Ako se p~ele nalaze negde na pa{i

van stacionarnog p~eliwaka, a èlimo daformiramo izvestan broj rojeva, iznajja~ih dru{tava u prazan nastavakistresamo p~ele sa ramova otvorenog

legla i odvozimo na stacionarni p~eli-wak. Ako raspolaèmo takvim uslovima,moèmo ih 24 ~asa dràti u podrumu.Daqi postupak je isti.

ZZZZaaaakkkkqqqquuuu~~~~aaaakkkk:1) Ovim postupkom smo se

zna~ajno pribliìli prirodnom rojewu iaktivirali biolo{ki impuls (nagon)p~ela, tako da dru{tvo 5-7 puta brègradi sa}e, sakupqa hranu i uspe{no odga-ja leglo.

2) Dobili smo dva roja a od wih }eveoma brzo stasati dva p~eliwa dru{tvao~i{}ena od varoe, sa oplo|enim mladimmaticama, koje po~iwu odmah intenzivnoda zaleù.

3) Dobili smo ~isto mlado sa}e,zdravo leglo i ~ist med. P~ele smo treti-rali u trenutku kada u ko{nici nije biloni sa}a ni meda, te nema zaga|ewa novoiz-gra|enih ramova. Skoro dve godine nemapotrebe za bilo kakvim tretirawima.(Pri intenzivnim selidbama, ovaj periodse skra}uje na oko godinu dana {to se ti~evaroe - primedba urednika). Sam Lebedevkaè: Svake dve godine mewati sa}e.

(Ovde se zaista javqa izvanrednamogu}nost zamene sa}a svake dve godine,{to umnogome umawuje razvoj bolesti iparazita, a p~elama pove}ava produk-tivnost za par desetina procenata ili ivi{e, zavisno od uslova i znawa p~elara.Radi se o slede}em. Moè se svake godinepolovina dru{tava na p~eliwaku na ovajna~in stresti u prazne ko{nice, a svoleglo iz wih prebaciti na drugu polovinuko{nica, koje }emo sa toliko legla seli-ti na neku od narednih pa{a. Detaqnije otome }e urednik ve} op{irnije pisati -primedba urednika).

PPOOOOSSSSTTTTUUUUPPPPAAAAKKKK RRRR OOOO JJJJ EEEE WWWW AAAA

FFFFAAAARRRRAAAARRRROOOOVVVVOOOOMMMM IIII LLLL IIII LLLL RRRRKKKKOOOO[[[[NNNNIIIICCCCOOOOMMMM

P~ele treba istresti u dva praznanastavka (LR ili FARAR). Daqi postupakje isti, samo treba voditi ra~una o blagov-remenoj deblokadi nastavaka. Vaditiizgra|ene ramove (jer p~ele brzo grade), ivr{iti delokaciju - gore poklopqenoleglo, a dole otvoreno.

slo

bod

na

mat

ica

Istako{nica,koja ostaje sasvojommaticomna istommestu

Novaizrojena

ko{nica,na novom

mestu i sa novommaticom

u kavezu

mat

ica

u k

avez

u


Kada p~ele izgradeoba nastavka i dobijemo 8-9ramova legla, vr{imo rojewedeobom, s tim {to jedan nas-tavak sa maticom ostaje,kojem dodajemo odozgo nas-tavak sa satnim osnovama. Usredini novododatog nas-tavka stavqamo ram sazatvorenim leglom.

Drugi nastavak sap~elama i vi{e zatvorenimleglom pomeramo na novomesto i stavqamo napodwa~u. Dodajemo u kavezumladu maticu na ramuotvorenog legla a odozgo nas-tavak sa satnim osnovama ili izgra|enimramovima koje smo dobili vr{ewemdeblokade. P~ele }e maticu veoma lakoprimiti, jer su u tom nastavku sada samomla|e p~ele, po{to su se izletnicevratile na staro mesto.

Ako rojeve formiramo od p~elana pa{i, onda p~ele stresamo u jedan LRili FARAR nastavak. Kada one izgrade tajnastavak sa}em, pro{irujemo gadodavawem drugog nastavka.

RROOOO JJJJ EEEE WWWW EEEE KKKK OOOO JJJJ EEEE PPPPOOOOVVVVEEEE]]]]AAAAVVVVAAAAPPPPRRRROOOODDDDUUUUKKKKTTTTIIIIVVVVNNNNOOOOSSSSTTTT 6666 0000 -- 7777 0000 %%%%PPPP RRRR IIII PPPPOOOOTTTTPPPPUUUUNNNNOOOOMMMM OOOO DDDD VVVV AAAA--

JJJJ AAAA WWWW UUUU LLLLEEEEGGGGLLLLAAAA -- PPPPOOOO LLLLEEEEBBBBEEEEDDDDEEEEVVVVUUUU

Prvi minimalni uslov za uspe{norojewe je 2,5 kg p~ela odnosno 10,5 ulicap~ela u DB ko{nici. Tridana pre realizacije ovogna~ina rojewa iznad odabra-nog dru{tva stavqamo drugikorpus, u kome je sa}e dobroza zalegawe, da bi p~eleizvr{ile polirawe. Akos a } e n e b u d e o v a k opripremqeno, smawi}e sezalegawe jaja za 70%. Posletri dana skidamo taj nas-tavak, a u wega prebacimosvo zatvoreno leglo osimjednog rama na kome je mati-c a . N a m e s t o u z e t o gzatvorenog legla u dowi kor-

pus stavqamo ramove sa poliranim sa}em.Zatim stavqamo mati~nu re{etku, pa kor-pus sa leglom i p~elama. Gore }e pre}ionoliko p~ela koliko je potrebno da negu-ju leglo. To je prakti~no vi{ak p~ela izdoweg nastavka. Kroz jedan dan uklawamore{etku i zamewujemo je pregradnom - pok-lopnom daskom, a kroz 24 ~asa dodajemomaticu gorwem telu i otvaramo leto.

Na taj na~in smo formirali rojod doweg dru{tva. Sve p~ele u dowemdru{tvu tretiramo. Preostale varoe }eu}i u ram sa otvorenim leglom kojeg }emokroz 12 dana izvaditi i pretopiti.

Kako postupati sa gorwimdru{tvom? Tretirawe izvr{iti desetogdana ako smo dodali oplo|enu maticu, advadesetprvog ako smo dodali neoplo|enu.Prazan prostor ispuniti izgra|enim

PPRROOFFEESSOORRII LLEEBBEEDDEEVV II KKRRIIVVCCOOVVSSAA AAUUTTOORROOMM

NNAA PP^̂EELLIIWWAAKKUU AAUUTTOORRAA


sa}em ili satnim osnovama i stimulisatirazvoj. êtiri do pet dana pre pa{e ovadva dru{tva spajamo ako nisu narasla na2,5 kg uz uklawawe stare matice.

Ako dowe dru{tvo naraste na 4 kga gorwe na 2 kg, Snelgrovom daskom gor-wem dru{tvu oduzimamo izletnice jer jeroj angaòvan na negovawu legla, te muizletnice nisu potrebne (Ova konstataci-ja je krajwe diskutabilna, kao {to je kra-jwe diskutabilan dvomati~ni na~inp~elarewa, i sve je vi{e dokaza koji mu neidu u prilog. Ali, svako treba shodno svo-jim mogu}nostima, vremenu i uloènomradu da odabere na~in p~elarewa koji munajvi{e odgovara - primedba urednika).

PPOOOOSSSSTTTTUUUUPPPPAAAAKKKK RRRR OOOO JJJJ EEEE WWWW AAAA

FFFFAAAARRRRAAAARRRROOOOVVVVOOOOMMMMKKKKOOOO[[[[NNNNIIIICCCCOOOOMMMM UUUU

TTTTEEEEHHHHNNNNIIIICCCCIIII PPPP^̂̂̂EEEELLLLAAAARRRREEEEWWWWAAAA AAAAUUUU TTTT OOOO RRRR AAAASSSS AAAA CCCC IIII QQQQ EEEE MMMM PPPPOOOOVVVVEEEE]]]]AAAAWWWWAAAA

PPPPRRRROOOODDDDUUUUKKKKTTTTIIIIVVVVNNNNOOOOSSSSTTTTIIII

Zazimqujem dvojna dru{tva (petafaza razvoja dru{tava). Dowe, u tri kor-pusa (ili dva), gorwe na 6-10 ramova, retkona 12 ramova. U wemu ~uvam maticu za

rojewe prilikom oduzimawa vi{kamladih p~ela iz doweg dru{tva. Dru{tvaostanu u takvom stawu i u prvoj fazirazvoja dru{tava (skica 1).

Oko 5. marta,kada po~iwe drugafaza razvoja (inten-zivni rast), prvi kor-pus skidam kako bihuspostavio boqu regu-laciju mikro klime,jer su no}i hladne, izbog lak{e manipu-lacije nastavcima.Dva korpusa su dovoq-na za jednu maticu.Sa}e iz skinutog kor-pusa ide na topqewe(skica 2).

Kada dowedru{tvo oba korpusanapuni p~elama il e g l o m , v r { i m orojewe tako {to ceokorpus sa zatvorenimleglom i p~elama,paze}i da ne prenese-mo maticu, uzimamo istavqamo na gorwedru{tvo. Izletnicese vra}aju dole. Za 10dana iza}i }e sve p~ele iz zatvorenoglegla a matica }e taj prostor ubrzanoz a l e g a t i . D o w e mdru{tvu dodajemon o v i k o r p u s s ai z g r a | e n i mradili~kim sa}emili satnim osnovama(skica 3).

D o w edru{tvo, ko je se„ i z r o j i l o “ , r a d iintenzivno da bipostiglo svoj opti-mum u razvoju. Roj( g o r w e d r u { t v o )k o j e m j e d o d a t ozatvoreno leglo sap~elama, radi inten-

LLLLEEEEBBBBEEEEDDDDEEEEVVVV KKKKOOOOMMMMEEEENNNNTTTTAAAARRRRIIII[[[[EEEESSSSIIIISSSSTTTTEEEEMMMM RRRRAAAADDDDAAAA AAAAUUUUTTTTOOOORRRRAAAA

Skica 1

Skica 2

Skica 3


zivno da bi postiglo svoj optimum u razvo-ju od 5-6 kg p~ela.

Za 10 dana (oko 15. aprila) vr{imdelokaciju i pro{irivawe dowegdru{tva, tako {to na drugi korpusstavqam mati~nu re{etku, pa prazan kor-pus sa medom i sa}em. Gorwem dru{tvuizvr{im delokaciju i Snelgrovom daskomoduzmem izletnice (skica 4).

Za 5-6 dana medninastavak }e biti pun,pa ako ima pa{e,stavqamo i drugi nas-tavak.

Oko 1. maja vrcammedne nastavke (iliih ostavqam za avgustm e s e c ) i p a k u j e mdru{tvo za seobu naprvu bagremovu pa{u,t a k o { t o g o r w umaticu i otvorenol e g l o s k l a w a m iformiram roj (skica5).

Dowe dru{tvo i svozatvoreno leglo paku-jem u ~etiri korpusa i selim na pa{u(skica 6).

Po dolasku nai z a b r a n o m e s t ostavqam tri praznamedna nastavka kojep~ele odmah zaposeda-ju (skica 7).

Po zavr{etkupa{e, oko 1. avgustasvodim dru{tvo natri nastavka . Odnovih rojeva formi-ram dvojna dru{tva,poja~avam slabijad r u { t v a i l i p a kf o r m i r a m n o v adru{tva. Tada mewammatice, na jedan odklasi~nih na~ina.

KKRRRR AAAA TTTT AAAA KKKK

ZZZZAAAAKKKKQQQQUUUU^̂̂̂AAAAKKKK

Istresawem p~ela simulirao samprirodno rojewe i dodao odabranuoplo|enu maticu.

U tre}oj fazi razvoja, pojavomvi{ka mladih p~ela vr{io sam rojewe uzdodavawe matice tako da sam produ`iointenzivni razvoj do pa{e.

U pa{i sam vr{io spajawe i takodobio preko 100% ve}i prinos.

II SS KK UU SS TT VV OO II ZZPP RR AA KK SS EE

Jedan p~elarprilikom rojewa stre-sawem p~ela ramove samedom nije podelioostalim ko{nicama iliodneo na vrcawe, ve} ih jeu dva polunastavkastavio na ko{nicu, ina~esedmu u istom redu, sanamerom da ih po rojewuvrati te da p~ele dobijuvelike zalihe hrane zarazvoj (o~igledno nijeshvatio su{tinu ovem e t o d e - p r i m e d b aurednika). Kada je posle24+12 ~asova oti{ao daubaci satne osnove ,zatekao je samo mali roj,a ve}ina p~ela je nestala.Pozvao me je telefonomoptu`uju}i me da sam gapogre{no nau~io. Rekaosam mu da i ja ne znam gdesu p~ele, te da stavi samop a r s a t n i h o s n o v a .Kasnije je do{ao do mene.Tokom razgovora su tele-fonom javili da mu se nap~eliwaku pojavio roj.Oti{ao je da ga uhvati. Ali, „roj“ se uhvatio sazadwe strane ona dva polunastavka sa medom izrojene ko{nice. Sve mu je bilo jasno, pozvao meje telefonom i izvinio se, sa pitawem {ta daradi daqe. Rekao sam mu da rojenu ko{nicuispuni satnim osnovama, prinese je roju i da gapolako prebaci u ko{nicu. Kasnije se sve odvi-jalo kako treba.

Sli~ne stvari su se de{avale i unovim i novoofarbanim ko{nicama, pa je boqep~ele prvo stresti u staru ko{nicu, a kada sedobije leglo, prebaciti ih u novu.

Skica 4

Skica 7

Skica 6

Skica 5


Uvek je bilo te{ko prihvatitinovine, naro~ito ako ne poznajemouzroke koji su ih izazvali, i qudekoji su ih osmislili. êdomir Jovanovi}iz Ni{a, autor pomenute tehnike rojewa,je zaista stvorio ne{to ide-alno. Sloìv{i delovemozaika u skladnu celinu,do{ao je do tehnike rojewazasnovane, pre svega, na idejiLebedeva, ali i sopstvenojideji i shvatawu da starosa}e za novi roj predstavqabalast mogu}e pojavebolesti, i odràvawa popu-lacije varoe.

Na predavawu uNi{u, 25. januara 2001.godine, autor je izloìo ovutehniku rojewa. Pitawa kojasu mu postavqana posle predavawa ukazi-vala su na nerazumevawe su{tine princi-pa koji ovo rojewe ~ine krajwe avangard-nim.

Nave{}emo re~i Lebedeva iKrivcova iz wihove kwige koju je nedavnoobjavio SPOS, „Tehnologija proizvodwep~eliwih proizvoda“. Evo {ta oni tamopi{u:

„Staro sa}e u gnezdu je izvorrasprostrawenih infekcionih i preno-sivih bolesti. U zaraènom sa}u sporeameri~ke truleì ostaju virulentnetokom 35 godina, dok spore uzro~nikanozematoze ostaju ìvotno aktivne u sa}uod 1,5 - 2 godine.

Pri obolewu legla, }elije sa}a suispuwene milionima i milijardama sporarazli~itih uzro~nika bolesti. Sa ostaci-ma zaraze (trule`, askosferoza) p~ele se,po pravilu, ne mogu izboriti, pa sa}epostaje opasno po wihovo zdravqe.

Staro sa}e je osnovni uzro~nik{irewa askosferoze(kre~nog legla).Dru{tva sa prete`notamnim sa}em 77 ppuuttaa

~~ee{{}}ee oobboolleevvaajjuu oodd aasskkoossffeerroozzee negodru{tva sa svetlim sa}em.

Pri mnogim bolestima, anaro~ito pri askosferozi, dru{tvo nemoè ozdraviti samo kori{}ewem lekova,

a bez maksimalnog (~itajteppoottppuunnoogg - primedba uredni-ka) uklawawa zaraènogmaterijala iz gnezda; ~ak ipri najuspe{nijem le~ewuuvek se prime}uju recidivibolesti. Udaqavawem iz gnez-da inficiranog materijalap~ele prelaze na ~isto dezin-fikovano sa}e i gnezdo seintenzivno obnavqa.

P~eliwi vosak godinamagomila i toksine, kao {to sute{ki metali i pesticidi;oni imaju negativan uticaj na

p~ele i kvalitet proizvoda. Sveè izgra|eno sa}e ima samo

neznatne koli~ine radioizotopa ceziju-ma, dok ga staro sa}e sadrì u maksimalnojdozi zaga|enosti.

P~elari uvek moraju imati naumu, da je blagovremena zamena starog sa}amladim sa}em osnova gajewa jakih i zdrav-ih p~eliwih dru{tava.

Kod }elija mladog sa}a iisshhrraannaallaarrvvii jjee nnaa vvii{{eemm nniivvoouu, {to omogu}uje dase razviju krupnije i ìvotno sposobnijep~ele. Kori{}ewe mladog kvalitetnogsa}a sniàva gubitak energije kod p~elana stvarawu povoqnih uslova za inten-zivnije no{ewe matice, i za pripremusa}a za sme{taj nektara.

Kori{}ewe kvalitetnog sa}a ugnezdu oommoogguu}}uujjee ddaa ssee pprroodduukkttiivvnnoossttuuvvee}}aa zzaa 4400-4477%%.

ZZaa iizzvvoo||eewwee 11 kkgg pp~~eellaa iizz ssvveettllooggssaa}}aa uuttrroo{{ii ssee 22,,55 kkgg mmeeddaa,, iizz mmrrkkoogg 22,,99 kkgg,,aa iizz ttaammnnoogg 33,,77 kkgg! “

Verujem da je svima posle gorenavedenih citata jasno da je najboqere{ewe ono koje omogu}uje jednovremenuzamenu svog sa}a u gnezdu dru{tva. A to

u p r a v oobezbe|ujet e h n i k arojewa izprethodnog~lanka!

DDAAPPOOJJAASSNNIIMMOO

Autor: es!nfe/ Rodoqub @ivadinovi}

FFoottoo::IIIIvvvvaaaannnn BBBBrrrrnnnndddduuuu{{{{iiii}}}}

BBBBoooorrrr

Otpornost na varou - 3 5 -

Jedan od snova u savremenomp~elarstvu je i otklawawe opasnostiod varoe, parazita koji mawe vi{eìvi u miru sa svojim doma}inom, kaobraula, p~eliwa va{. Varoa parazitirakako indijske p~ele u Aziji, tako imedonosne p~ele u Americi. Me|utim,postavqa se pitawe, kakve su na{e {anse uSredwoj Evropi?

Sintagma „rezistencija na varou“je nova i savremena. [ta ona podrazumeva?

Re~ latinskog porekla sftjtufsfzna~i pruàti otpor. Na engleskom jezikure~ sftjtubodf podrazumeva otpornost usvakom smislu te re~i, npr. elektri~nu,akusti~nu, aerodinami~nu itd. U psi-hologiji, politici i biologiji se koristikao stru~ni izraz.

U biologiji pojam sftjtubodf ilikako se kod nas kaè rezistencija, imavi{e zna~ewa. Kod biqaka se odnosi nawihovu otpornost prema hladno}i,toploti i uzro~nicima raznih oboqewa(gqivi~nim i sli~nim). Kada se govori obakterijama, pojam rezistencija sekoristi kao pojamk o j i d e f i n i { eotpornost bakteri-ja prema pojedinimantibioticima.

No, {to set i ~ e p ~ e l a , o np o d r a z u m e v awihovu sposobnostodbrane od bolestii parazita sa jedne

strane, a sa drugestrane ozna~avasposobnost parazita dapreìvi dejstvo zawega toksi~nih sup-stanci.

Kao {to smovideli, pojam rezis-tencije moè imatirazna zna~ewa, pa severovatno zbog toga usvakodnevnom ìvotu nekriti~kikoristi, iako se sa pravom mnogo diskutu-je o rezistenciji parazita u sklopu borbeprotiv varoe, jer smo pou~eni stra{nimiskustvima sa amitrazom kod na{ih susedau Ma|arskoj.

Mogu}i razlozi za pojavu rezis-tencije varoe prema hemijskim sredstvimakoja se koriste za weno uni{tewe suslede}i:

1) Nedovoqna specifi~nostdejstva i slab efekat sredstava koja sekoriste za uni{tewe varoe. Kod visokestope razmnoàvawa, stopa mortaliteta

parazita je mala


takt preìvelih parazita samalim, za wih netoksi~nih kon-centracija primewenog sredstva.

Posle primene insekti-cida (naro~ito ovih protiv muvai buva), do{li smo do skoroneverovatnih saznawa. Naime, usvakoj populaciji tretiranihparazita pojavi se soj (grupa)parazita koja je bila genetskipredodre|ena na otpornostprema odre|enom insekticidu.V e } p o s l e d v e g o d i n evi{ekratnog tretirawa istimsredstvom taj soj uspeva dapotisne ostale parazite datepopulacije, te postaje dominan-tan. Ali, interesantno je da seposle tretmana soj otpornihparazita vvrraa}}aa nnaa ssttaarrii bbrroojj(mawi udeo u populaciji).

Primena fluvalinattraka je prakti~no bezbedna i nepostoji mogu}nost pojave rezis-tencije varoe prema fluvali-natu. Ovo se moè argumentovatislede}im ~iwenicama:

1) Veoma visok stepenmortaliteta od 99%.

2) Dovoqan je samo jedantretman godi{we (minimum 10 generacijaparazita ne dolazi u kontakt sa ovimpreparatom).

3) Ne ostaju rezidue jer senepotro{ena supstanca uklawa va|ewemtraka posle tretmana.

Povoqni efekti traka fluvali-nata mogu da se izgube kada p~elar zbogodli~nih efekata po~ne da uputstvo oprimeni mewa i prilago|ava sopstvenimuverewima (na primer, ako se stavi samopolovina potrebne koli~ine aktivne sup-stance leka). Na ovaj na~in se indirektnopodsti~e razvoj rezistencije i direktnosmawuje efekat.

Putevi razvijawa rezistencijep~ela prema varoi su mnogostruki.Me|utim, moramo se ograni~iti na dosa-da{wa saznawa. Postoje dva osnovna meha-nizma razvoja otpornosti na varou:

1) Razvojem posebne {emepona{awa;

2) Mewawem svoje fiziologije.Kod gajewa p~ela, jedan od ciqeva

nam mora biti i razvoj rezistencije navarou. Moramo imati i dobar test da bismo putem raznih pokazateqa pratili ste-pen ostvarewa tog na{eg ciqa.

Zbog toga bih èleo da opi{emono {to se ve} do sada zna u vezi sadoti~nim problemom.

Prvo bih naveo rad Spuifocvimfs-a iz SAD-a koji se odnosi na uzgoj rezis-tentnih p~ela. Ovaj rad pokazuje da sup~ele u razvoju rezistencije morale dakoriste oba gore navedena mehanizma. Sajedne strane su razvile specifi~no higi-jensko pona{awe i otvarale poklopcezaraènog legla, koje su izbacivale izzajednice. Sa druge strane je bilo i takvihdru{tava u kojima larvama nije nanetaprevelika {teta uprkos masivnoj zarazi,

VVVVAAAARRRROOOOAAAA NNNNAAAA TTTTRRRRUUUUTTTTUUUUFoto: Ivan Brndu{i} iz Bora

Otpornost na varou - 3 7 -

dru{tvima indijske p~ele razvija samo natrutovskom leglu, a ne i na radili~kom.Ali ovaj mehanizam ne bi bio dovoqan zadràwe varoe pod kontrolom i izbe-gavawe wenog {tetnog uticaja na dru{tva.

Produkcija juvenilnog hormona jerazli~ita kod na{ih i indijskih p~ela.To je hormon bitan za oplodwu i razvojlarve insekata. Wega lu~e p~ele u vremepo~etka polagawa jaja parazita. Larveindijskih p~ela radilica u to vreme imajudosta nizak nivo ovog hormona, tako da uwihovom slu~aju varoi nedostaje pokreta~razvoja wenih reproduktivnih organa.Varoa se zato nalazi uvek na istom mestu,i izbacuje svoj izmet samo na tom mestu,{to je siguran znak neplodnosti te ènke

varoe, {to se prakti~no moè da uo~i igolim okom. Kod radilica indijske p~eleje zna~i nivo pomenutog hormona varijabi-lan, dok je kod larvi trutova uvek isti.

MMEEEE\\\\UUUUNNNNAAAARRRROOOODDDDNNNNIIII PPPPRRRROOOOJJJJEEEEKKKKAAAATTTT

IIII ZZZZ 1111999988881111 .... GGGGOOOODDDDIIIINNNNEEEE

Jo{ 1981. godine smo zapo~elijedan zajedni~ki rad na zapadnim medonos-nim p~elama sa ciqem da se na|u razlike uplodnosti ènki varoe (u Urugvaju,Austriji i Dalmaciji). Pozitivan rezul-tat smo dobili u Urugvaju kod bra~nogpara Nbsy u Nbmepobep-u. Dve godineposle po~etka projekta sam se odlu~io dai sam otputujem u Nbmepobep da izvr{imdefinitivno brojawe. U po~etku je udeoneplodnih ènki bio 23-90%, da bi nakon

zbog izrazite fiziolo{ke otpornosti. O~igledno je da se rezistencija

p~ela na varou odigrava gore navedenimmehanizmima, {to dokazuje i DisjtujofQfof iz Kalifornije, koja je uo~ila da seindijske p~ele uzajamno pomaù, tj. otk-lawaju parazita tako {to svojom vilicomprobijaju oklop parazita i potom presekunoìce istog kojima je bio pripijen uzp~elu doma}ina. Usput je uo~en jedanizuzetno interesantan na~in pona{awap~ela. Ona p~ela koja je napadnuta odstrane varoe, „moli“ drugu p~elu za pomo}i to kontaktom putem pipaka, posle ~ega jeona oslobodi parazita.

Podatke o ovim istraìvawimamoète na}i u 3 izve{taja objavqena uBEJ[-u 1987. godine.

Na{e p~ele jo{ nemajuizgra|en ova j mehanizamodbrane od varoe. Me|utim, naTajlandu su u jedno dru{tvoevropskih p~ela ubacili satindijskih p~ela. Indijske p~elesu onda osloba|ale evropskep~ele od varoe.

Nauka je uspela daizdresira p~ele na jednuodre|enu boju, kao i na vremehrawewa, ali na àlost jo{ neznamo kako da nau~imo p~ele da seme|usobno ~iste od parazita.

Tokom vekovne borbeprotiv varoe indijske p~ele nisurazvile ni jedan drugi mehanizam osimnavedenih.

Esftfifs i Sbui u jednom jo{nepublikovanom radu o indijskim p~elamanavode podatke o postojawu p~ela kojeotvaraju poklopac onih }elija u kojima sueksperimentalnim putem uba~eni mrtviparaziti.

Sa druge strane O/Lpfojhfs u~asopisu JNLFSGSFVOE iz 1987. godinetako|e navodi podatak o pojavi uni{tewaod strane p~ela onih }elija trutovskoglegla koje su te{ko zaraène varoom kodindijskih p~ela. Tako u dru{tvima sadatom osobinom varoa ima izuzetno male{anse za opstanak.

Jo{ 1981. godine H. i L/Lpfojhfssu ukazali na ~iwenicu da se varoa u

Slika 1: Izmet neplodne ènke varoepored jedne lutke p~ele radilice

Foto: F/!Ivuujohfs


dve godine bio od 75-100%.Ovaj efekat nikako ne mo`e da

bude rezultat selekcije p~ela, jer su mat-ice sve vreme bile iste. U su{tini, ovdese nije radilo o nekom specijalnomnalazu. Posle nekoliko po~etnihpote{ko}a posle prodora varoe i uUrugvaj 1979. godine, p~elarstvo nastavqarazvoj istim tempom kao i do tada, beztretmana protiv varoe, i bez {tete.

P~ele u Urugvaju su hibridi{panskih i italijanskih p~ela sa ne{tomalo uticaja krawskih p~ela na genetskimaterijal. Situacija je i danas ista,p~elarstvo cveta, a tretman protiv varoeje nepoznata kategorija. Prosto jeneverovatno da se ostvario san na{ihp~elara, i to ba{ kod p~ela evropskogp