SEMINARSKI RAD:
Smart kartice -Platne kartice
Sadržaj
Šta je SmartCard?................................................................................................................3Memorijske kartice..........................................................................................................5CPU I MPU mikroprocesorske višefunkcionalne kartice.................................................6
Smart kartice u našoj zemlji..............................................................................................18Smart kartice - sutra...........................................................................................................29Platne kartice Delta banke.................................................................................................31DVE GODINE POSLOVANJA PLATNIM KARTICAMA..........................................31DELTA BANKE...............................................................................................................31DOGADJAJI KOJI SU OBELEZILI POSLOVANJE PLATNIM KARTICAMA..........32PLATNE KARTICE SA ZNAKOM..............................................................................32DELTA BANKE..............................................................................................................32VRSTE PRE – PAID KARTICA....................................................................................33
1. Maestro pre – paid kartice.........................................................................................33VRSTE DEBITNIH KARTICA......................................................................................33
1. Maestro debitne kartice..........................................................................................342. Maestro 30 debitne kartica.....................................................................................343. Debitni program – VISA ELECTRON......................................................................35
Gde možete dobiti Visa ELECTRON kartice?..........................................................35VRSTE KREDITNIH KARTICA...................................................................................36
1. Standard MasterCard kreditne kartice......................................................................362. Visa classic kreditne kartice......................................................................................373. Gold Master i Vissa Gold kreditne kartice................................................................38
VRSTE BUSINESS KARTICA........................................................................................401. Business Master Card............................................................................................402. Visa Business Gold................................................................................................413. Visa Business Electron..............................................................................................41
AFFINITY KARTICE.......................................................................................................411. Red Star Maestro – debitna kartica............................................................................412. Red Star Standard MasterCard – kreditna kartica.....................................................41
BROJKE I OČEKIVANJA................................................................................................421. Finansijski pokazatelji...............................................................................................422. Struktura korisnika kreditnih kartica............................................................................463. Učešće u prometu MasterCard karticom i karticama ostalih banaka.........................474. Statistička dinamika izdavanja kartica.......................................................................485. POS I ATM mreža.....................................................................................................49
Zaključak...........................................................................................................................50
Šta je SmartCard?
Termin SmartCard (smart kartica) se u širem kontekstu koristi za opisivanje bilo koje kartice koja ima mogućnost da dovede u vezu informaciju sa pojedinom aplikacijom, kao što je magnetna, optička, memorijska i mikroprocesorska kartica. Međutim, mnogo je preciznije protumačiti memorijske i mikroprocesorske kartice kao smart kartice.
Reljefna kartica ima ispupčenja. Ispupčenja omogućavaju da tekstualne informacije sa kartice budu prebačene na papir korišćenjem jednostavnih i jeftinih uređaja. ISO 7811 specificira formu, veličinu, visinu ispupčenja, kao i poziciju. Prenos informacija preko ispupčenja može se činiti primitivnim, ali jednostavnost ovog sistema ga je učinila široko rasprostranjenim.
Magnetna kartica ima deo magnetne trake (materijala) pričvršćen za njenu površinu. Ovo je standardna tehnologija koja se koristi za bankarske platne kartice. Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) svojim standardom 7810: "Identifikaciona kartica - fizičke karakteristike" definiše fizičke osobine kao što su fleksibilnost, temperaturni opseg i dimenzije za tri različita formata kartica (ID-1, ID-2 i ID-3). Standard za inteligentne kartice, ISO 7816 je zasnovan na ID-1 formatu. U ovom poglavlju se opisuje nekoliko različitih vrsta ID-1 kartica. Jedan tip kartica je posebno značajan, tzv. kriptografska koprocesorska kartica, koja postaje vrlo važna za bezbednost računarskih mreža i PC sistema.
Optičke kartice su veličine bankarskih kartica i one predstavljaju plastične kartice koje koriste neku vrstu lasera za pisanje i čitanje sa njih.
Slika 1. Smart kartice
Inteligentnim (smart) karticama se obično smatraju kartice sa integralnim kolom. One su najnoviji i najpametniji deo u porodici ID-1 i zasnovane su na seriji standarda ISO 7816. Ovi tipovi kartica pružaju daleko veće mogućnosti i kapacitete čuvanja podataka. Verovatno je najvažnije da podaci koji se čuvaju mogu biti zaštićeni od
neovlašćenog pristupa, mešanja i ugrožavanja. Funkcije vezane za memoriju kao što su čitanje, upisivanje i brisanje mogu biti vezane za specifične uslove, upravljane i od hardvera i od softvera. Druga prednost inteligentnih kartica je i njihova veća pouzdanost i duži vek trajanja.
Inteligentna kartica je plastična kartica sa ugrađenim čipom koja skladišti i prenosi podatke između korisnika. Ovi podaci imaju veze ili sa vrednošću, korisnom informacijom i skladište se i obrađuju unutar čipa na kartici, ili se čuvaju u memoriji. Podaci na kartici se prenose preko čitača koji je deo računarskog sistema. Osnaženi sistemi inteligentnih kartica su danas u širokoj upotrebi zahvaljujući nekolicini ključnih aplikacija uključujući zdravstvenu zaštitu, bankarstvo, preduzetništvo i transport. Sve aplikacije mogu imati koristi od dodatnih pogodnosti i bezbednosti koje omogućava inteligentna kartica.
Inteligentne kartice predstavljaju tehnologiju koja omogućava različite primene lako prilagodljive potrebama korisnika. U skladu sa tim, poznavanje prirode inteligentne kartice omogućava stvaranje razumljivog koncepta i efikasnih sistema.
Inteligentna kartica je veličine kreditne kartice. Ima ugrađen poseban tip integralnog kola koji čuva informacije u elektronskoj formi i upravlja upotrebom i načinom korišćenja ovih podataka. Ovim podacima se može lako, bezbedno i precizno pristupiti pomoću različite opreme za obradu podataka u elektronskoj formi. Ova jedinstvena kombinacija znači da je inteligentna kartica medij za prenos informacija i interfejs između korisnika i mašine.
Inteligentne kartice se definišu u skladu sa vrstom čipa ugrađenog u karticu i njegovih sposobnosti. Postoji veoma mnogo mogućnosti koje se mogu izabrati kada dizajniramo neki sistem. Povećani nivo mogućnosti obrade, fleksibilnost i količina memorije povećavaju troškove. Kartice sa jednom funkcijom su često najefikasnije rešenje. Treba izabrati pravi tip inteligentne kartice za odgovarajuću aplikaciju upoređujući troškove, funkcionalnost i zahtevani nivo bezbednosti.
Smart kartice liče na kreditne kartice po obliku i veličini, ali su im unutrašnjosti potpuno drugačije. Pre svega, one imaju unutrašnjost, dok su klasične kreditne kartice obično parče plastike. Unutrašnjost smart kartica obično sadrži učvršćeni 8-bitni mikroprocesor. Mikroprocesor se nalazi ispod zlatnog kontaktnog umetka koji je postavljen sa jedne strane kartice. On se može shvatiti kao neka zamena klasične magnetne trake na kreditnoj ili debitnoj platnoj kartici.
Memorijske smart kartice mogu da čuvaju različite podatke, uključujući finansijske, lične i specijalne podatke, ali ne mogu da obrađuju (procesiraju) informacije, kao, uostalom i sve prethodno navedene vrste kartica. Iako vezane za inteligentne kartice, memorijske kartice su manje funkcionalne i mnogo jeftinije od mikroprocesorskih kartica. One u sebi imaju EEPROM i ROM memoriju, kao i određenu adresu i logiku vezanu za bezbednost. U najjednostavnem obliku logika postoji da spreči upisivanje i brisanje podataka. Kompleksniji dizajn dozvoljava da se ograniči mogućnost čitanja
memorije. Tipične aplikacije memorijske kartice su prepaid telefonske kartice i kartice za zdravstveno osiguranje (health insurance card).
Magnetne kartice Smart karticeSkladištenje podataka
Ograničen kapacitet Veći kapacitet
Sigurnost podataka
Podaci se mogu lako promeniti ili kopirati
Proširena enkripcijom, biometrijom, i/ili PIN-om
Izdržljivost Zavisi od habanja i grebanja; magnetna traka može izgubiti magnetička svojstva usled česte upotrebe
Veća izdržljivost
Upotreba Projektovana za jednostavne podatke koji se ponavljaju
Moguće je smestiti više komplikovanih aplikacija na jednu karticu
Fleksibilnost Pošto se podaci mogu samo čitati, svaka veća promena povlači sa sobom izdavanje nove kartice
Ovlašćeni izvori mogu izčitavati i upisivati podatke
Praktičnost Svi važniji zapisi nalaze se na papiru
Eliminisana potreba za papirom uz efikasnu offline i online obradu i jednostavnije čuvanje zapisa
Tabela 1. Poređenje magnetnih i smart kartica1
Smart kartice sa mikroprocesorom liče na standardne plstične kartice, ali one sadrže i ugrađeno integralno kolo (čip). Mikroprocesorske kartice mogu da čuvaju informacije, izvršavaju lokalne procedure nad uskladištenim podacima, a mogu obavljati i kompleksna izračunavanja. Ove kartice imaju formu kartica sa kontaktima, koje zahtevaju čitač kartica ili formu nekontaktnih kartica koje koriste radio signale na određenoj frekvenciji za rad.2
Memorijske kartice3
Memorijske kartice ne mogu dinamički upravljati datotekama. Sve memorije komuniciraju sa čitačima preko sinhronih protokola. Postoje tri osnovna tipa memorijskih kartica:
Čisto (Straight) memorijska kartica
Ove kartice samo čuvaju podatke i nemaju sposobnost njihove obrade. Ove kartice imaju najmanje troškove po bitu za korisničku memoriju. One se smatraju kao flopi disk različitog kapaciteta bez mehanizma za zaključavanje. Ove kartice ne mogu
1 PACE Integration, www.paceintegration.com2 Smart Card Tutorial, U.S. General Service Administration, www.gsa.gov3 Inteligentne kartice, www.inteligentnekartice.com
se identifikovati prema čitaču tako da host sistem mora znati koji tip kartice je ubačen u čitač.
Zaštićene/segmentirane memorijske kartice
Ove kartice imaju ugrađenu logiku za kontrolu pristupa do memorije na kartici. One mogu biti konfigurisane tako da ograničavaju mogućnost i čitanja i upisivanja na karticu. Ovo se obično radi koristeći lozinku ili sistemske ključeve. Segmentirane memorijske kartice mogu biti podeljene na logičke sekcije u slučaju planirane višefunkcionalnosti (Multi-functionality).
Memorijske kartice za čuvanje vrednosti
Ove kartice su dizajnirane u svrhu čuvanja vrednosti. Kartice se ili izbacuju posle upotrebe ili ponovo upisuju. Najčešće se za kartice ovog tipa preduzimaju mere zaštite u procesu proizvodnje uključivanjem lozinki i logike koji su kodovani u čipu od strane proizvođača. Raspored memorije je setovan kao opadajući niz ili brojač. Ostaje vrlo malo memorije za ostale funkcije. Za jednostavnu primenu kao što je telefonska kartica, čip ima 60 ili 12 memorijskih ćelija, jednu za svaku telefonsku jedinicu. Memorijska ćelija se briše svaki put kada se telefonska jedinica koristi. Jednom kada su sve memorijske jedinice iskorišćene kartica postaje beskorisna i može se baciti. Ovaj proces može biti ponovljen u slučaju kartica koje se mogu puniti (Rechargeable Cards).
CPU I MPU mikroprocesorske višefunkcionalne kartice4
Ove kartice imaju sposobnost dinamičke obrade podataka na samoj kartici. Višefunkcionalne inteligentne kartice dele memoriju na kartici na nezavisne sektore dodeljene specifičnim funkcijama ili aplikacijama. Unutar kartice je mikroprocesorski ili mikrokontrolerski čip koji upravlja dodjeljivanjem memorijske lokacije i pristupom datotekama. Ovaj tip čipova je sličan onima koji se mogu naći unutar svih personalnih računara i kada se ugrade u inteligentne kartice oni upravljaju podacima u organizovanim strukturama datoteka preko operativnog sistema namenjenog ovoj memoriji na kartici. Ova sposobnost dozvoljava različite i multiplicirane funkcije i/ili da se različite aplikacije nalaze na kartici. Proizvođači se fokusiraju na rešenja softvera i hardvera tako da provode višeprimjenjive sisteme kartica sa manjim stepenom rizika, npr. CardLogix nudi moćne 8 i 16-bitne CMOS mikrokontrolere koji imaju svoj operativni sistem u čipu. Set komandi ovog operativnog sistema je dodatno ojačan korišćenjem aplikativnog programskog interfejsa (API).
Mikroprocesorske kartice
4 Inteligentne kartice, www.inteligentnekartice.com
Arhitektura ovog tipa kartica uključuje sledeće komponente: CPU, RAM, ROM i EEPROM. Operativni sistem se obično nalazi u ROM-u, centralna procesorska jedinica (CPU) koristi RAM kao svoju radnu memoriju i većina podataka se čuva u EEPROM-u. Pravilo koje se poštuje je da RAM zahteva četiri puta veći prostor od EEPROM-a, koji opet traži četiri puta veći prostor od ROM-a. Karakteristike konvencionalnih arhitektura inteligentnih kartica su date u sledećoj tabeli:
RAM 256 bajta do 1 kilobajt
EEPROM 1 kilobajt do 16 kilobajtaROM 6 kilobajta do 24 kilobajtamikroprocesor 8 bita na približno 5MHzbrzina interfeja 9600 bps minimalno, poludupleksni prenos
Tabela 2. Karakteristike arhitektura inteligentnih kartica5
Kriptografska koprocesorska kartica
Pošto uobičajeni asimetrični kriptografski algoritmi (npr. RSA) zahtevaju veliki broj matematičkih proračuna, jednom osmobitnom mikroprocesoru sa veoma malo RAM memorije je potrebno nekoliko minuta da obavi 1024 -bitnu operaciju vezanu za privatni ključ. U svakom slučaju, ukoliko se kriptografski mikroprocesor doda standardnoj arhitekturi, vreme potrebno za istu operaciju iznosi nekoliko stotina mikrosekundi. Koprocesor uključuje dodatne aritmetičke jedinice posebno razvijene za određene aritmetičke i eksponencijalne operacije. Svakako, postoji i mana ovakvih rešenja sa koprocesorima, a to je cena koja može da se poveća od 50-100%. Uprkos povećanju troškova, ovakvo rešenje je često u upotrebi, jer je bezbednost računarskih mreža značajno uvećana korišćenjem kriptografskih koprocesora zbog toga što oni omogućavaju da privatni ključ nikada ne napušta karticu. Kao što se može videti, ovo postaje kritični faktor za operacije kao što su digitalni potpis (digital signature), autentičnost i nemogućnost odbijanja (non-repudiatiori) poruke ili naredbe. Mada, uskoro će prestati potreba za dodatnim kriptografskim koprocesorima, jer će osnovni procesori postati dovoljno moćni da izvršavaju intenzivne matematičke operacije ili će drugi algoritmi, kao što su oni zasnovani na tehnologiji eliptičnih krivih (elliptic curve), postati popularni.
Beskontaktne inteligentne kartice
Iako je pouzdanost kontakata na inteligentnim karticama poboljšana do vrlo prihvatljivog nivoa tokom niza godina, kontakti su i dalje jedan od najčšešćih problema koji se javljaju u elektromehaničkom sistemu kao posledica prašine, prljavštine, habanja, itd.
5 Inteligentne kartice, www.inteligentnekartice.com
Beskontaktna kartica rešava ovaj problem i takođe omogućava korisniku širok opseg novih mogućnosti prilikom korišćenja. Nema više potrebe da se kartice ubacuju u čitač. Kontakti na čipu nisu više vidljivi na površini kartice. Uprkos ovim beneficijama, beskontakne kartice još uvek nisu šire prihvaćene. Veći su troškovi i čini se da proizvođači još nemaju dovoljno iskustva da bi učinili ovu tehnologiju pouzdanom. Pretpostavlja se da će ovo elegantno rešenje verovatno uskoro u potpunosti zaživeti.
Slika 2. Bezkontaktna kartica
Optičke memorijske kartice
ISO/IEC standardi 11693 i 11694 definišu standarde za optičke memorijske kartice. Ove kartice mogu nositi više megabajta podataka, ali ove kartice se mogu upisati samo jednom bez mogućnosti brisanja sa današnjom tehnologijom. Stoga su uređaji za čitanje i upisivanje za optičke kartice vrlo skupi i mogu naći svoju primenu u zdravstvenoj zaštiti gde se mora čuvati ogroman iznos podataka.
Hibridne (kombinovane) kartice
Najbolje rešenje, u odnosu na predhodno pomenute osobine kontaktnih i beskontaktnih kartica predstavlja kombinovana inteligentna kartica.
Najveća snaga Smart Card tehnologije jeste u raznovrsnosti mogućih primena. Zahvaljujući inteligenciji kartice, moguće je razviti raznovrsne sigurnosne aplikacije u oblastima kao što su: zaštita pristupa računaru ili mreži, identifikacija, mobilna telefonija, elektronski novac, vozačka dozvola, zdravstveni karton, zaštita podataka, digitalni potpis, kuponi, zaštita autorskih prava, elektronska trgovina itd.6
6 E-trgovina, www.e-trgovina.com
Plastična osnova(prednja strana)
Čip
Antena
Plastična osnova(zadnja strana)
Smart kartice su mnogo popularnije i mnogo se više koriste u Evropi nego u SAD. U Evropi se smart kartice koriste intenzivno u oblasti zdravstvenog osiguranja i u bankarstvu. Svaki građanin Nemačke poseduje smart karticu za zdravstveno osiguranje. Iako se smart kartice koriste u njihovom sadašnjem (modernom) obliku u poslednjih 10 godina, one tek počinju da se pojavljuju u SAD.
Tehnologija magnetnih kartica se još uvek dosta koristi u Americi. Međutim, podaci na magnetnoj traci se mogu lako čitati, pisati, brisati i sa kućnom opremom. Zbog toga magnetne kartice nisu najbolje mesto za čuvanje osetljivih informacija. Kako bi zaštitili korisnike, u SAD-u su investirali u on-line informacione sisteme za verifikaciju i procesiranje. U Evropi, takva infrastruktura nije razvijena, već kartice „nose“ inteligenciju.
Smart kartica je ništa drugo nego PC u malom. To uključuje: procesor (CPU), pomoću koga se vrše izračunavanja; Read-Only Memory (ROM), memorija na kojoj se nalazi operativni sitem, Random Access Memory (RAM), memorija koja se koristi za privremeno skladištenje prilikom rada procesora i Electronically Erasable and Programmable Read-Only Memory (EEPROM) memorija u kojoj su smešteni podaci od interesa (broj tekućeg računa, sertifikati, ključevi i sl.). Zatim tu je Clock i ulazno izlazni sklop preko koga se komunicira ca okolinom (čitačem). Tipična smart kartica može imati 8-bit procesor koji radi na 5 MHz, 256 do 1024 B RAM-a, 6 do 24 KB ROM-a, 1 do 16 KB EEPROM-a. (1986. godine Philips-ova smart kartica sadržala je DES algoritam na čipu, koristeći ne više od 700 bajtova za to. Malo bliže 1999. godine IBM-ova multifunkcionalna kartica na 16 KB EEPROM-a sadrži DES i triple-DES algoritam, omogućava RSA generisanje ključa (do 2048 bita), implementiran je SHA1 hash algoritam kao i mogućnost za DSA kao i RSA potpisivanje.)
Mikroprocesor u okviru smart kartice treba da obezbedi zaštitu. Veliki broj kompjutera i čitača kartica ustvari „razgovara“ sa mikroprocesorom. Mikroprocesor dozvoljava ili odbija pristup podacima na kartici. Ukoliko bi mnogo računara čitalo i pisalo po RAM-u smart kartica, to se ne bi mnogo razlikovalo od disketa.
Slika 3. Čitač kartica koji se priključuje na računar
Smart kartica može imati 1 kilobajt RAM-a, 24 KB ROM-a, 16 KB ROM-a za programiranje i 8-bitni mikroprocesor brzine 5 MHz. Smart kartica koristi serijski
interfejs i koristi napajanje sa spoljnog izvora, kao što je čitač kartica. Procesor koristi ograničen set instrukcija za aplikacije kao što je kriptografija.
Najčešći oblici upotrebe smart kartica su:kreditne karticeelektronski novacsistemi za zaštitu kompjuterabežične komunikacijesistemi za osiguranjebankarstvosatelitska televizijadržavne identifikacije
Osim ove podele smart kartica postoji i podela prema načinu na koji ostvaruje razmenu podataka sa čitačem. Tako da kartica može biti:
kontaktna, kartica se ubacuje u čitač gde se ostvaruje fizički kontakt kartice i čitača.
bezkontaktna, kartica i čitač kontaktiraju na odstojanju.
Smart kartice se mogu koristiti sa čitačem ovih kartica povezanim sa personalnim računarom, radi provere autentičnosti korisnika. Web brauzeri takođe mogu da koriste tehnologiju smart kartica kao dopunu SSL (Security Socket Layer) kako bi se poboljšala zaštita Internet transakcija. American Express OnLine Wallet pokazuje kako online kupovina funkcioniše uz korišćenje smart kartica, PC računara i čitača. Čitači smart kartica se takođe nalaze i u mobilnim telefonima i u vending aparatima.7
Slika 4. Primer čitača smart kartica
Smart kartice obezbeđuju značajno povećanje sigurnosti prilikom višestruke upotrebe u različite svrhe. Korisnost smart kartica se bazira na njihovoj mobilnosti i zaštiti. Tipične smart kartice su istih dimenzija kao i standardne platne kartice i isto izgledaju ukoliko se ne uzmu u obzir zlatni kontakti. Kada se kartica umetne u čitač, preko ovih kontakata daje se napon mikroprocesoru koji se nalazi u smart kartici; smart kartica je tako u mogućnosti da čuva i obrađuje informacije, a sa određenim kriptografskim
7 How Stuff Works, www.howstuffworks.com
ključevima i algoritmima obezbeđiuje digitalni potpis i druge vrste šifrovanja. Glavna prepreka za širu upotrebu smart kartica je unutrašnja operativnost: većina smart kartica različitih izdavača nije kompatibilna, pa je zbog toga potrebno upotrebljavati različite programe i čitače kartica za svaku vrstu. NIST Information Technology Laboratory (ITL) sarađuje sa industrijom i vladinim agencijama kako bi kreirala specifikacije i uputstva za kompatibilne kartice koje su potrebne različitim organizacijama.
Njihov sajt sadrži informacije o programima i specifikacijama smart kartica. Na njemu su opisani interoperabilnost (kompatibilnost) smart kartica i programi, a on služi i kao putokaz ka drugim informacijama vezanim za smart kartice. NIST i General Services Administration su ujedinili snage kako bi osnovali i vodili Goverment smart card program za povezivanje sa ostalim federalnim agencijama i industrijskim partnerima. Osnovni cilj ovog programa je izgradnja okvira za kompatibilne smart kartice i omogućavanje širokog prihvatanja ove tehnologije u javnom i privatnom sektoru.8
U tehničko-tehnoloskom pogledu dizajniranja i eksploatacije postoji nekoliko vrsta novčanih kartica: standardne kartice, kartice sa BAR kodom, kartice sa magnetnim zapisom, smart kartice (ICC) i laserske kartice.
Razvoj smart kartica
Koreni današnjih inteligentnih kartica potiču iz ranih 50-ih kada je Diners Club u SAD proizveo prvu potpuno plastičnu karticu koja se koristila kao sredstvo plaćanja. Korišćen je sintetički PVC materijal tako da je nastala izdržljivija kartica (dugotrajnija) za razliku od prethodne kartice bazirane na papiru. U ovom sistemu kartica vas je, ustvari, identifikovala kao člana izabrane grupe i bila je prihvaćena od strane izvesnih restorana i hotela koji su respektovali pripadnike ove grupe.
8 NIST Information Technology Laboratory, www.nist.gov
Slika 6. Magnetna kartica
VISA i MasterCard su se tada pojavili na tržištu, ali zbog neovlašćenog mešanja potreba trgovaca i banaka neophodno je bilo da se napravi kartica koja bi se očitavala pomoću određenog uređaja. Pojavila se magnetna traka koja je omogućila dalju digitalizaciju podataka koji su bili sačuvani na kartici u formatu pogodnom za očitavanje putem nekog uređaja. Ovaj tip kartica sa magnetnom trakom je donedavno bio najčešće korišten metod plaćanja.
God. Događaj1970 Dr Kanitaka iz Japana je predao prvi i jedini patent vezan za koncept
smart kartica.1974 Roland Moreno iz Francuske predao je originalni patent za IC
kartice, kasnije nazvane „smart card“.1977 Tri komercijalna proizvođača: Bull CP8, SGS Thomson i
Schlumberger započela su sa razvojem proizvoda – IC kartice.1979 Motorola je razvila prvi posebni zaštitni čip mikrokontroler za
upotrebu u bankarstvtu.
Osnovni podaci, reljefna štampa
Magnetna traka
Indikator statusa
1982 Različite test-serije memorije telefonskih kartica uzimaju maha u Francuskoj; prvi svetski veliki test IC kartica.
1984 Različite probe ATM bankarskih kartica sa čipovima su uspešno realizovane.
1986 U martu, 14000 kartica opremljenih sa Bull CP8 distribuirane su klijentima Bank of Virginia i Maryland National Bank. Takođe, 50000 Casio kartica je distribuirano klijentima First National Palm beach Bank i Mall banke.
1987 Prva širokoupotrebna smart kartica implementirana je u SAD.1992 Projekat sa nacionalnom pokrivenošću prepaid kartica (DANMONT)
započet je u Danskoj.1993 Raznovrsni testovi višeupotrebnih smart kartica u Renesu,
Francuska.1994 Europay, MasterCard i Visa (EMV) objavili celokupne specifikacije
za globalne bankarske smart kartice bazirane na mikročipu.9
Nemačka započela emisiju serije od 80 miliona memorisjkih kartica u vidu zdravstvenih kartica za građane.
1995 Preko tri miliona pretplatnika mobilnih telefona počelo je sa plaćanjem telefonskih računa putem smart kartica.
1996 MasterCard i Visa su sponzorisale takmičenje za rešenje problema interoperabilnosti smart kartica. Usvojena su dva različita rešenja: JavaCard, koju je usvojila VISA i Višeupotrebni operativni sistem (MULTOS) usvojen od strane MasterCard-a.
Tabela 3. Kratak pregled važnih događaja u razvoju smart kartica10
Tehnologija magnetnih traka poseduje određene slabosti zbog kojih bilo ko sa pristupom odgovarajućem uređaju može čitati, upisivati ili brisati podatke. Stoga je kartica sa magnetnom trakom nepogodna za čuvanje osetljivih podataka i kao takva zahteva centralnu, online, pozadinsku infrastrukturu za verifikaciju i obradu. Pošto se pojavila, ova kartica sa pozadinskom infrastrukturom je bila raspoloživa u SAD, ali ne i u evropskim zemljama. Kao u bilo kojoj klijent/server arhitekturi jedno rešenje je trebalo da bude ojačanje pozadinske strane (strane servera), a drugo da osnaži klijentsku stranu prebacujući deo aktivnosti sa servera na klijenta.
Čini se da su evropske zemlje radije koristile pristup vezan za stranu klijenta i napravile su ogromna poboljšanja uvodeći u upotrebu kartice sa integrisanim kolom (Integrated Circuit Card-lCC).
Godine 1968. nemački naučnici Juergen Dethloff i Helmut Groetrupp su prijavili prvi patent povezan sa karticama sa integrisanim kolom.
9 Realizacijom projekta YUBA CARD (prva nacionalna kartica) staraju se uslovi i za pojavu jugoslovenske platne smart kartice i YU standarda vezanih za ovu oblast.10 Smart Card Tutorial, U.S. General Service Administration, www.gsa.gov
Slične aplikace su usledile u Japanu 1970. i Francuskoj 1974. godine. 1984. godine francuski PTT je uspešno izvršio probnu upotrebu telefonskih kartica. Do 1986. godine više miliona francuskih telefona sa inteligentnim karticama je bilo u upotrebi. Njihov broj je dostigao blizu 60 miliona u 1990. godini i 150 miliona u 1996. godini.
Nakon što je kriptografija učinila napredak u 60-im i pošto su se bezbednosni mehanizmi mogli dokazati matematički, inteligentne kartice su se dokazale kao idealan medijum za sigurno čuvanje kriptografskih ključeva i algoritama.
Francuske banke su bile prvo područje delovanja ovih kartica u 1984. godini. Nemačke banke su počele sa uvođenjem u upotrebu 1997. godine. Druga primena
inteligentnih kartica u Nemačkoj uključuje 70 miliona kartica koje sadrže informacije o zdravstvenom osiguranju korisnika.
Iako se smartaju novom tehnologijom, IC kontaktne kartice, Francuski izum, postoje već 20 godina. Od 1970. godine, na istoriju smart kartica su uticali razvoj čipova i kapaciteta, kao i povećanje mogućih načina upotreba.
Različite vrste smart kartica (hronološki prema stepenu ravoja) imale su i imaju različite mogućnostu upotrebe. To je predstavljeno grafikom.
Grafik 1. Mogućnosti upotrebe / složenost kartica11
Tradicionalna kreditna ili debitna kartica čuva podatke na magnetnoj traci.
11 Open Smart Card Infrastructure for Europe, eESC Common Specifications v2 ; Volume 6 - Part 2
Garderoba
Prtljag na aerodromu
Kontrola pristupa / Peronske karte
Telefonske kartice
Kartice sa upisanom vrednošću
Identifikacione karticeZdravstveno osiguranje
Bankarske platne kartice
Više funkcionalne kartice
Ova traka je sačinjena od tri staze na kojoj se čuvaju podaci. Nijedna od ovih staza nema kapacitet za čuvanje velike količine podataka. S druge strane, upisani podaci koji su podložni spoljnim uticajima, takođe mogu biti promenjeni, izbrisani ili ostećeni, slučajno ili namerno. Iako je ostavljena mogućnost i za čitanje i za upisivanje podataka, zbog nedovoljne sigurnosti i praktičnih razloga upisivanje se gotovo ne koristi, tako da ovu karticu možemo nazvati samo memorijskom, odnosno karticu na kojoj se podaci samo čuvaju.
Nasuprot nje imamo smart karticu. Smart kartica ima oko 100 puta više memorijskog prostora (sa mogućnošću da se taj broj poveća za još nekoliko puta) i procesor pomoću koga su omogućena razna izračunavanja direktno na kartici (i baš u ovom kontekstu uviđa se i razlog zašto ovakve kartice nazivamo pametnim, odnosno “smart”). Znači, ceo proces (npr. kriptovanje) počinje, traje i završava se na samoj kartici i nikakvi podaci ne napuštaju karticu što sistem čini izolovanim od spoljnjeg sveta. Sprečeno je kloniranje i zloupotreba podataka sa kartice, a mogućnosti primene su višestruke.
Postoje i kartice sa čipom koji u sebi ne sadrži procesor nego samo memorijsku jedinicu što ih ne čini naročito pametnim.
Nema nikave sumnje da je prelazak sa magnetne trake na čip neminovan sled događaja. Pitanje je samo kada i kako. U prelaznoj fazi na kartici će se nalaziti i magnetna traka i čip.
Sistemi elektronske trgovine i poslovanja (e-commerce i e-business sistemi) doživljavaju izuzetan rast u poslednje vreme zahvaljujući razvoju Internet tehnologija i primenjenih kriptografskih mehanizama12. Ove tehnologije se sve više i više primenjuju i u razvoju finansijskih i korporacijskih računarskih mreža, kao i u razvoju specijalizovanih računarskih mreža (vojska, policija, diplomatija), baziranih na TCP/IP protokolima.
Karakteristike smart kartica
12 R. Oppliger, Internet and Intranet Security, Artech House, 1998.
Sledećom tabelom prikazane su najbitnije koristi smart kartica za korisnike i korporacije.
Za korisnika Za korporaciju Zajedničke Sigurnost: dodatna sigurnost se pruža putem enkripcije podataka unutar čipa; naročito upotrebljivo prilikom online kupovine
Niži operativni troškovi Dodatna sigurnost i tajnost informacija
Praktičnost: više aplikacija pomoću jedne kartice rezultira manjim brojem kartica za upravljanje
Bolje procedure i politike za upravljanje rizikom
Povećana efikasnost i eliminacija paira
Kontrola: korisnik može da bira koje će aplikacije staviti na karticu
Sposobnost da ojača odnose sa korisnicima kroz alatke za zadržavanje korisnika
Multifunkcionalnost: jedna kartica može se koristiti za različite svrhe
Novi trendovi (B2B, B2C)Kontrola pristupaSigurna identifikacija na mreži
Tabela 4. Pogodnosti korišćenja smart kartica13
Troškovi. Tipični troškovi su u intervalu od 2 do 10 USD. Troškovi po kartici rastu ukoliko one poseduju čipove koji obezbeđuju veći kapacitet i kompleksnije sposobnosti; a smanjuju se sa povećanjem obima proizvodnje kartica.
Pouzdanost. Proizvođači garantuju 10000 čitanje/pisanje ciklusa. Da bi kartice dobile potvrdu International Standard Organization (ISO) moraju postići određene rezultate na testovima koji uključuju uticaj bacanja, savijanja, trenja, zatim uticaj vlage, temperature i statičkog naelektrisanja, hemijskog, ultra-ljubičastog, magnetnog delovanja i delovanja X zraka.
Korekcija greške. Tekući Chip Operating System (COS) obavlja proces sopstvenog proveravanja greški. Terminalni operativni sistem mora da proverava dvo-bitne status kodove kao odgovor COS-a (što je definisano u ISO 7816-4 i u zakonom zaštićenim odredbama) nakon što su naredbe kartici izdate od strane terminala. Terminal zatim preuzima sve neophodne korektivne akcije.
Jednostavnost korišćenja. Smart kartice su pogodne za jednostavno spajanje sa aplikacijama; sa njima se radi slično kao i sa magnetnim karticama.
Kapacitet. EEPROM 8K - 12Kbit (Treba istaći da u terminologiji smart kartica, 1K predstavlja hiljadu bita, a ne hiljadu osmobitnih karaktera. U hiljadu bita se prosečno može smestiti 128 znakova, što je približno jedna rečenica teksta. Međutim, pomoću 13 PACE Integration, www.paceintegration.com
savremenih tehnika kompresije podataka, količina podataka smeštenih na smart karticu se može značajno povećati iznad ove vrednosti.)
Osetljivost. Osetljive su na fizički kvar čipa prilikom nepravilnog korišćenja, ali je mnogo teže uništiti ih ili napraviti kvar na njima nego na magnetnim karticama.
Zaštita. Smart kartice imaju veoma dobru zaštitu. Informacije smeštene u čipu je teško kopirati ili uništiti, za razliku od informacija koje su smeštene na spoljnoj strani kao kod magnetnih kartica i koje je lako kopirati. Čipovi mokroprocesora i koprocesora podržavaju DES, 3-DES, RSA ili ECC standarde enkripcije, autorizacije i digitalnih potpisa.
Brzina čitanja. ISO 7816 ograničava brzinu prenošenja podataka za kontaktne kartice na 9600 bauda. Neki COS-ovi dozvoljavaju promenu brzine kada se čip uključi. Dobro dizajnirane aplikacije mogu često da završe transimisiju podataka sa kartice za jednu ili dve sekunde.
Brzina prepoznavanja. Smart kartice su brze. Brzina je ograničena samo ISO brzinom upisa/čitanja.
Snaga procesiranja. Starije verzije kartica koriste 8-bitni mikrokontroler brzine do 16 MHz bez ili sa koprocesorom za veliku brzinu enkripcije. Tok razvoja ide u smeru 32-bitnih RISC procesora brzine od 25 do 32 MHz.
Zahtevi za pomoćnom opremom. Za većinu operacija potreban je samo jednostavan terminal za čitanje kartica sa asinhronim satom, serijski interfejs i petovoltni izvor napajanja. Za manje količine, jedinični troškovi terminala se kreću između 100 i 250 USD, a troškovi značajno opadaju sa povećanjem količina. Najskuplji uređaji su ručni i prenosivi koji se napajaju putem baterija i EFT/POS stoni terminali.
Slika 7. POS terminal
Smart kartice u našoj zemlji
U našoj zemlji se danas koristi nekoliko miliona smart kartica. Njih isporučuju Telekom Srbija za svoje govornice, ali i dva opratera mobilne telefonije Mobilna Telefonija Srbije i Mobtel 063, ali i neke banke.
Slika 31. Halo kartica - memorijska smart kartica
Telekom Srbija je od 1999. godine do danas instalirala 12.000 Halo govornica, čime je završena druga faza izgradnje javne telefonske mreže.
Dva operatera mobilne telefonije imaju oko 3.000.000 pretplatnika. Struktura pretplatnika mobilne telefonije u našoj zemlji predstavljena je sledećim grafikom.
Grafik 2. Struktura pretplatnika mobilne telefonije u našoj zemlji14
Više puta je konstatovano da se o biznisu na našem Internet prostoru ne može govoriti. Neki krive državu, jer je prvo i osnovno to što nema zakona koji bi dao sigurnost i firmama i kupcima da koriste Internet. Ipak, odavno postoje pojedinačni pokušaji u pravcu e-biznisa, koji su manje ili više uspešni. Recimo, još je stari SDK uveo servis koji se nije baš oslanjao na Internet, ali je omogućavao firmama da barataju novcem na svojim računima putem modema. Što se firmi tiče, stvari su se drastično poboljšale nakon
14 Taboo, časopis o marketingu, Beograd, februar 2004.
promene platnog prometa, jer su skoro sve banke ponudile manipulaciju novcem na računu preko Interneta.
Ali, stvar za našeg prosečnog čoveka ostala je ista: keš, ček i račun u banci. Jedino što je vezano za Internet bila je usluga da se putem Mreže pregleda stanje na tekućem računu, a to se moglo sresti u malom broju banaka. S druge strane, ni trgovci nisu bili preterano vredni po pitanju ponude na Internetu. Retki su se odvažili da ponude naručivanje robe preko Interneta i plaćanje pouzećem (na primer, Maxi diskont – SK 12/01). Takvo stanje je trajalo duži niz godina, sve do sredine ove godine, kada su pre svega banke „presavile list”.
Nekoliko banaka ponudilo je otvaranje Internet računa za fizička lica, menjajući dugogodišnji način baratanja novcem. Pre svih, ovu priču su započele Meridian banka (www.bankmeridian.com) i Jubanka (www.jubanka.co.yu) koja je čak spremila i posebnu ponudu za studente uz popust, jer oni do sada nikako nisu mogli da imaju tekući račun u banci. Podstrek ovome dala je i težnja države da ukine čekove i pređe na rad sa platnim karticama, ali ona i sada tapka u mestu. Već duže vreme imamo inostrane Visa, Diners i MasterCard, ali su one ipak skupe za veći broj naših građana. Zbog toga je nastala Dinakard, domaća kartica koja bi trebalo da bude besplatna za korisnike, podržale bi je sve banke i bila bi upotrebljiva na Internetu.
Slika 32. Elektronsko poslovanje i smart kartice
Sa svim ovim karticama ostaje bojazan za sigurnost prometa novca na Internetu. Naime, za kupovinu na Internetu, ukucava se broj platne kartice koji se proverava on-line upitom banci da li uopšte postoji. Kriminalci su obilato „koristili” ovaj slabašni sistem zaštite raznim metodama – generatorima brojeva kartica, redirekcijom upita za proveru broja i drugo. Zato se u svetu prešlo na korišćenje pametnih platnih kartica. To su Flash memorijske kartice, za čije očitavanje je potreban čitač pametnih kartica povezan na
računar. Time se dobio bolji sistem zaštite, koji počinje od samog softvera na računaru. Prvo se od browsera očekuje 128-bitna enkripcija podataka, pa većina zahteva korišćenje IE 5.5 sa SP1 ili 6.0 verzija browsera. Drugo, na samoj kartici se nalaze digitalni sertifikat za ovlašćeno lice i PIN kod, koji su potrebni za ulazak i identifikaciju, tj. autentifikaciju na sajt banke. Tako je dobijeno da korisnik prilikom odlaska u e-banku navodi korisničko ime i lozinku, ali je u isto vreme u čitaču i kartica sa digitalnim potpisom vlasnika kao drugi nivo zaštite.
Jedini uslov koji korisnik mora da ispuni da bi otvorio e-račun jeste da prvo bude vlasnik običnog računa u toj banci. Zatim cela stvar prelazi na Internet, gde se nalaze opšti uslovi, ugovor i pristupnica. Interesantno je i to što se promene u opštim uslovima objavljuju na sajtovima banaka i počinju da važe nakon određenog perioda (uglavnom 15 dana) od dana objavljivanja. Nakon e-prijave, korisnik od banke dobija specijalni komplet. Meridian banka je, umesto kartice, za građane pripremila mini CD, koji treba da bude u CD drajvu kada se pristupa servisu radi autentifikacije. S druge strane, Jubanka se odlučila za SmartCard – pomenutu Flash karticu sličnu Halo karticama, koja služi kao platna kartica sa sertifikatom. Ova banka svojim korisnicima obezbeđuje USB čitač Smart kartica.
Nadalje, korisnik ne mora nikada više da uđe u prostorije banke. Umesto toga on ulazi na sajt banke na kojem se nalaze sva obaveštenja, recimo o promenama u naplaćivanju usluga. Korisniku se ona šalju e-mail porukama, a neke banke podržavaju i slanje obaveštenja preko SMS poruka. Jubanka, na primer, omogućuje da se putem mobilnog telefona proveri stanje na računu, u određeno vreme ili na zahtev. Dakle, korišćenje samog servisa i njegova organizacija zavise od banke do banke.
Retke banke su svoj servis same napravile i same ga održavaju. Za ovaj posao su unajmljeni ili kupljeni od druge firme i server(i) i softver, a ta firma je zadužena za njihovo održavanje. Tako je korisnik ovakve banke, kada krene na sajt, redirektovan na server koji održava neka firma, a ne banka. Recimo, servis Meridian banke održava firma Pexim, tako da se korisnici redirektuju na adresu www.24x7.co.yu. Pojedini korisnici zbog toga izražavaju bojazan za svoju privatnost, jer bi firma mogla da ima uvid u njihovo poslovanje. To je neopravdano, jer niti firma koja održava softver i server želi da izgubi banku kao klijenta, niti banka želi da izgubi svoje korisnike.
Sam interfejs omogućava da korisnik na Internetu vidi stanje na svom računu i vrši novčane transakcije. Primalac novca ne mora da bude deponent te banke, ali ako jeste, transakcije se trenutno izvršavaju. Interfejs je obogaćen raznim pregledima, informacijama i porukama od strane banke i drugih korisnika. Na primer, pregled prometa po računima. Kreatori interfejsa su se uglavnom trudili da rad bude prost i jasan. Na primer, prilikom plaćanja preko JUeBank servisa (ebank.jubanka.com), svaki novi primalac i njegov račun pamte se u posebnoj bazi koja se nalazi u opciji Help. Omogućeno je da korisnik preko računara uradi sve što bi inače radio i u običnoj banci, osim uplate ili isplate gotovine.
Kod nas je najviše mlađih korisnika Interneta, koji zbog svog statusa studenta, učenika i slično nisu u mogućnosti da otvore bilo kakav račun u banci. Zato je stvoren poseban račun koji podleže potpunom pokriću, a vlasnici ne moraju da budu zaposleni niti da imaju ikakav stalni priliv novca. Ovakav račun je prva ponudila Jubanka. Odnedavno se pojavila i Akademic kartica (www.akademikcard.com), koja je namenjena specijalno studentima domaćih univerziteta. Ovo je magnetna kartica koja na svojim koricama ima osnovne akademske podatke (od naziva fakulteta i univerziteta na kojem korisnik studira ili radi, sve do njegove fotografije). Tako su stvorene mogućnosti da studenti karticom plaćaju preko Interneta, podignu keš na bankomatu ili da plate račun u nekoj prodavnici.
Ispostavilo se da je i bez Zakona o digitalnom potpisu i ostalih zakona moguće organizovati efikasno i sigurno poslovanje na Internetu što se tiče banaka. Iz dana u dan pojava ovakvih servisa je sve veća. Ipak, ostaje da se razvije i druga strana – trgovci treba da oforme Internet prodavnice kako bi se bilo šta e-kupilo. Danas veliki broj domaćih firmi koristi svoje sajtove kao jedan interaktivni prospekt jer se svode na predstavljanje proizvoda i kontakt. Samo je njih stotinak ponudilo svoje proizvode na prodaju preko Interneta. Zato ostaje još dosta da se pređe do pravog Internet poslovanja.15
Smart kartice - danas
Danas smart kartice koriste milioni vlasnika kartica širom sveta i one su u upotrebi u preko 90 zemalja, pre svega Evropskih i dalekoistočnih. One se koriste kao platne kartice, telefonske, za zaštitu pristupa podacima i kao oprema za bezbednost.16
15 Dušan Stojičević, Politika, www.politika.co.yu
16 Smart Card Tutorial, U.S. General Service Administration, www.gsa.gov
Grafik 3. Broj kartica u upotrebi u milionima komada17
Prema firmi Frost&Sullivan, kartica je u celom svetu u upotrebi 1996. bilo 676 miliona. Od toga 575 miliona telefonskih kartica za govornice, 36 miliona bankarskih kartica, 30 miliona kartica sa podacima, odnosno ID kartica, 17 miliona kartica za TV pretplatu 15 miliona kartica za mobilne telefone i 3,8 miliona kartica koje se koriste u ostale svrhe.
86% svih smart kartica koristi se za telekomunikacije. Razlog za to je pogodnost ove tehnologije koja jedinstveno identifikuje korisnika i može sadržati i podatke kao što je količina novca na kartici (u slučaju kartica za telefonske govornice). U slučaju kartica za mobilne telefone najveća prednost jeste mogućnost zaštite podataka na kartici radi sprečavanja nedozvoljenog pristupa. Tu su pre svega PIN1 i PIN2 brojevi koji sprečavaju i ilegalnu upotrebu nečijeg broja telefona.
Tip kartice 2000. godina 2005. godinaSmart kartice sa mikroprocesorom
1,6 milijardi 2,4 milijarde
Memorijske smart kartice 541 milion 1,6 milijardi
Tabela 5. Poređenje različitih tipova smart kartica18
Grafik 4. Broj memorijskih kartica i kartica sa mikroprocesorom u milionima komada19
Od ukupnog broja smart kartica od 885 miliona, 48% su kartice sa mikroprocesorom, a 52% memorijske smart kartice.
Lako se može uočiti da se izneti podaci nepodudaraju. Osnovni razlog za to je što različita preduzeća koja se bave statistikom nisu objektivna. Najobjektivniji podaci u vezi sa brojem smart kartica i njihovom upotrebom mogu se dobiti od strane nacionalnih statističkih zavoda i statističke agencije Evropske Unije.
17 CardLogix, www.cardlogix.com18 PACE Integration, www.paceintegration.com19 EuroSmart Press Conference, November, 2003.
Memorijske kartice imaju nisku cenu, ali i nisku (nikakvu) inteligenciju. One ne mogu izvršavati operacije i funkcije, već samo u sebi čuvaju zapise (informacije). Te informacije mogu biti vezane za osobu, ili što je češći slučaj, za količinu novca koji je unapred uplaćen izdavaču kartice.
U celom svetu (2003. godina) je ukupno izdato 461 milion memorijskih smart kartica. Od toga u sektoru telekom se nalazi 89%, odnsno 410 miliona kartica. Ovakve,
telefonske kartice sa memorijom (memorijske smart kartice) nisu ni kod nas retkost. Telekom Srbija je u našoj zemlji u poslednjih 5 godina instalirala na hiljade Halo govornica, koje koriste upravo ovakvu vrstu smart kartica. U sektoru telekoma se sa razlogom koriste upravo ovakve kartice. One služe samo za zapisivanje nekih vrednosti (preostalog kredita na kartici), koji se menja tokom razgovora. Halo kartice se danas mogu kupiti na svakoj trafici. Njihova cena proizvodnje je danas izrazito niska.
Grafik 5. Struktura memorijskih smart kartica prema načinu korišćenja20
Javna preduzeća, zdravsteno osiguranje i druge javne ustanove koriste ove kartice na svoj način. U nemačkoj svaki zdravstveni osiguranik mora posedovati ovakvu karticu. Na njoj se upisuju brojevi zdravstvenih kartona u određenim ustanovama ovog tipa. U njihovoj memoriji takođe postoji deo rezervisan za osnovne informacije o samom pacijentu i tipu osiguranja.
U pojedinim razvijenijim zemljama, ovakve kartice se koriste i u gradskom prevozu. Princip rada ovih kartica je sličan načinu rada telefonskih kartica.
Bezbednost preduzeća se putem ovih kartica osigurava na taj način što su u njenoj memoriji zapisuju infromacije o radnicima. Kada određeni radnik želi pristupiti određenom delu preduzeća/opremi (npr. računaru) i sl, čitanjem tih kartica uređaj ustanovljava da li radnik ima pravo na upotrebu tog resursa ili ne.
20 EuroSmart Press Conference, November, 2003.
Postoje i druge upotrebe ovih kartica, odnosno kartica sa memorijom.
Grafik 6. Struktura smart kartica sa mikroprocesorom prema načinu korišćenja21
Od ukupnog broja smart kartica 48% čine kartice sa mikroprocesorom. One se još nazivaju i inteligentnim karticama i mogu se smatrati smart karticama u užem smislu (u pravom smislu reči). One imaju više mogućenosti za upotrebu.
I sa ovom vrstom kartica je slučaj sličan kao i sa memorijskim smart karticama. Najviše se upotrebljava u sektoru telekoma (67%). Ali ove kartice se ne koriste za telefonske govornice postavljane na ulici, nego za mobilnu telefoniju. One poseduju osim podataka i inteligenciju koja može da izvrši određene funkcije tj. operacije.
Slika 33. Primer smart kartice za mobilnu telefoniju
20% ovakvih kartica koriste banke i slične institucije. Današnji bankomati mogu koristiti ili kartice sa magnetnim zapisom na traci ili kontaktne smart kartice, a danas nije redak slučaj automata za podizanje novca na kome su implementirani ulazi za sve vrste kartica. Ovakve kartice su odličan način za čuvanje intimnih informacija i informacija koje se mogu slati preko Interneta bez kripcije (šifra za podizanje novca sa računa). Zbog toga se ove kartice u kombinaciji sa čitačima kartica koriste za proveru identiteta korisnika i identifikaciju vlasnika računa prilikom transakcija novca preko javne mreže.
21 EuroSmart Press Conference, November, 2003.
Javna preduzeća, državne ustanove i sektor transporta takođe pronalaze svoje načine upotrebe za ovakve uređaje.
Kod ove vrste kartica postoji i upotreba za TV pretplatu. Današnji dekoderi (obrađivači televizijskog signala) za satelitske programe imaju ulaze u koje se stavljaju ovakve vrste kartica. Na karticama postoji mikroprocesor koji izvršava funkcije kojima se obrađuje (dekodira) kanal koji je šifrovan. Svaki šifrovani kanal (kanal za koji je potrebna TV pretplata) izdaje ovakve kartice. Kartice obično važe jednu godinu, a potom TV stanica počinje sa drugačijim šifrovanjem programa, tako da su gledaoci prinuđeni da kupe novu pretplatnu karticu.
Bezbednost preduzeća se može osigurati i putem ovih kartica. One mogu imati funkcije za proveru identifikacije na osnovu delova ljudskog tela (dužica oka, otisak prsta/dlana, potpis, prepoznavanje oblika lica i sl.)
I naravno, postoji još mnogo drugih načina upotrebe ovih kartica.
European smart card Industry Association (Eurosmart) predviđa da će više od polovine kartica sa mikroprocesorom biti kartice sa modulom pretplatničkog identiteta (SIM, Subscriber Identity Module) koje se koriste u oblasti mobilne telefonije, bankarskih usluga i mrežnog pristupa.22
Grafik 7. Udeo pojedinih regiona (u %) u posedovanju smart kartica tokom poslednjih 5 godina (sa projekcijom za 2004.) 23
22 PACE Integration, www.paceintegration.com 23 www.epaynews.com/statistics
U proteklih 5 godina rasprostranjenost smart kartica je bila različita. Udeo Evropskih zemalja, odnosno njihovih stanovnika u posedovanju smart kartica je prvobitno bio preko 90%, a kasnije su i drugi regioni prihvatili ovu tehnologiju.
Ovo je pre svega zbog toga što su kartice i potekle sa Evropskog kontinenta, odnosno iz Francuske. Ali i zbog nedostatka telekomunikacione infrastrukture koja bi podržala drugačiju tehnologiju. U SAD-u razvijana upravo takva, drugačija, infrastruktura zasnovana na mainframe računarima povezanim u informacione sisteme. To je on-line tehnologija koja omogućava pristup podacima na serveru sa terminala. Tehnologija smart kartica je kompatibilna sa ovom tehnologijom i ona umanjuje troškove. Zbog toga je najveći u proteklih pet godina zabeležio sevnoamerički kontinent.
Sličan je slučaj i sa platnim karticama. Za razliku od SAD-a gde se smart kartice ne koriste kao platežno sredstvo (već se umesto njih koriste znatno osetljivije, ali i jeftinije kartice), u Evropi su one uveliko rasprostranjene. Postoji zajednički svetski standard koji su projektovali EuroPay, Visa i MasteCard, a koji se tiče kompatibilnosti ove tri vrste platnih kartica.
Grafik 8. Zastupljenost platnih Smart kartica po regionima24
24 www.epaynews.com/statistics
Grafik 9. Broj smart kartica (u milionima komada) različite namene koje se upotrebljavaju za elektronska plaćanja25
Platne kartice se danas najčešće koriste kao sredstvo elektronskog plaćanja. Ovakvo plaćanje se može obavljati putem računara, terminala ili mobilnog telefona. Postoji različit broj smart kartica koje su uključene u ovakve oblike plaćanja.
Može se reći da su posle apsolutne dominacije terminalnog načina plaćanja, plaćanje preko PC računara (i Interneta), a naročito putem mobilne telefonije preuzele primat.
25 www.epaynews.com/statistics
Grafik 10. Barijere koje onemogućavaju upotrebu interneta u poslovanju (u %)26
Sa prethodno izloženog grafika se može videti da je u zemljama Evropske Unije najveća prepreka korišćenju Interneta u savremenom elektronskom poslovanju nedostatak sigurnosti (62/81%). Smart kartice, zahvaljujući svojoj strukturi, sa uspehom mogu ukloniti ovu prepreku.
26 EuropeanCommission's Directorate General for Enterprise, rezultati istraživanja tokom obavljenog 2000/2001 god.
81
60
53
49
50
45
41
62
53
43
41
39
44
40
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90
Nedostatak sigurnosti
Cena opreme za pristup
Izgubljeno radno vreme zbog surfa
Troškovi pristupa internetu
Nedostatak koristi
Srednja i malaVelika preduzeća
Protok podataka isuviše spor ili nestabilan
Nedostatak kvalifikovanog osoblja (know-how)
Smart kartice - sutra
Činjenice i predviđanja u vezi sa tržištem plastičnih kartica koje ovde navodimo treba da daju odgovore na najčešća pitanja o budućnosti industrije plastičnih kartica i smart kartica.
Sledeći podaci su vezani za magnetne kartice, smart i bezkontakne kartice.
Broj svih plastičnih kartica proizvedenih 1996. godine je 6 milijardi, a 2001. 9 milijardi.
Kartice sa čipovima su u najvećem broju proizveden elektronski proizvod. Dataquest procenjuje da je tokom 1997. godine prodato 962 miliona kartica. Broj kartica sa čipom prodatih 1997. bio je 13 puta veći od broja proizvedenih mobilnih telefona, oko 12 puta veći od broja proizvedenih CD plejera i oko 11 puta veći od broja prizvedenih PC-jeva. Kartice sa čipom mogu imati različite funkcije, kao što su metalni novac, papirni novac, debitne i kreditne kartice, kao znak za identifikaciju, kontrola pristupa ili plaćanja.
Još se 1997. godine procenjivalo da će vrednost prodaje kartica narasti 2003. na 5 milijardi dolara (u odnosu na 974 miliona, koliko je ostvareno 1996. godine). Predviđa se da će 2005. godine u Severnoj Americi biti 543 miliona kartica, a u celom svetu 3,75 milijardi. Prodaja smart kartica sa čipom je dostigla 2,8 milijardi dolara 2001. godine, sa godišnjim porastom prodaje od preko 50%. Iako je tržnja za smart karticama u Evropi 1997. godine činila 68% ukupne svetske tržnje, procenjivalo se da će Evropa uskoro činiti manje od trećine svetske tražnje. Procenuje se da će prodaja smart kartica dostići 16 milijardi 2005. godine.
Procenjuje se da će da ce broj trnsakcija 2005. godine dostići 30 milijardi. 27
Sektor Rast Milioni jedinicaTelekomunikacije +10% 935Finansijske usluge, prodaja +25% 235Javna preduzeća, zdravstvo +22% 60Transport +30% 20TV pretplata +15% 40Bezbednost preduzeća +35% 10Drugo - 10Ukupno +15% 1010
Tabela 6. Analiza trenda i projekcija rasta za 2004. godinu28
27 CardLogix, www.cardlogix.com28 EuroSmart Press Conference, November, 2003.
Prema globalnioj finansijskoj statistici vezanoj za smart kartice (Visa, MasterCard, Amex, JCB, Diners... kreditne i debitne kartice), 1997. godine je u svetu ukupno bilo više od milijarde aktivnih kartica. Tokom 1997. godine obavljeno je ukupno 20 milijardi transakcija sa ukupnom vrednošću od 2,06 biliona dolara (1,52 biliona dolara – kupovina; 537 milijardi dolara – gotovina).
Postoji mnogo prognoza koje se tiču budućnosti smart kartica. Za ovu (2004. godinu) projektovan je prosečan rast od 15%, čime će broj ovih kartica dostići vrednost od jedne milijarde i 10 miliona komada.
Komentari tržišta mikroprocesora za smart kartice 2003. godine: obim proizvodnje je oko 1828 miliona komada postoji značajno povećanje u odnosu na 2002. godinu (od čak 24%) tržište je u fazi rasta opet, koji vuku sektori poput telekoma, bankarstva i javnog
sektora rast je potvrđen na osnovu cifara proizvođača poluprovodnika rast od 32% u sektoru telekoma je rezultat važnih isporuka Kini; kinesko tržište
skreće na sebe pažnju neverovatnim rastom sektora mobilne telefonije (broja preplatnika)
tržište finansijskih usluga i dalje raste iako sporije nego što je to očekivano zbog niskog rasta Geldekarte u Nemačkoj i nekih EMV programa koji su loše započeli; snažniji rast se očekuje u 2004. godini i kasnije
u sektorima javnih preduzeća i zdravstvene zaštite prvi konkretni projekti su implementirani, a trebalo bi da budu ubrzani narednih godina. 29
Smart kartica koja se aktivira na glas
Domain Dynamics povećava nivo bezbednosti smart kartica dodavanjem autentičnog glasa koji štiti smart karticu, tako da je ne može koristiti niko osim njenog vlasnika.
Smart kartice su slične kreditnim karticama, i one imaju istu svrhu, ali one imaju potpuno drugačije sisteme smeštanja podataka. Umesto da koriste magnetne trake za čuvanje korisničkih informacija, smart kartice poseduju ugrađeni 8-bitni procesor sa čak do 16 KB memorije programmable-only. Smart kartice su tek od skoro postale popularne u Sjedinjenim državama, uprkos njihovoj širokoj upotrebi u Evropi, već godinama.
Domain Dynamics-ov novi TESPAR koji se aktivira autentičnim glasom, smešta tri uzorka korisnikovog glasa u formular unutar smart kartice bazirane na Javi. Kada korisnici žele da izvrše transakciju, oni jednostavno ubace karticu u terminal u govornici i daju uzorak glasa. Kartica zatim upoređuje izgovoreni glas sa snimljenim uzorkom glasa; ovaj proces traje deo sekunde. Kompanija tvrdi da TESPAR može da izdrži svakodnevne varijacije glasa korisnika i da može da ignoriše buku u okolini.
Domain Dynamics trenutno traži partnere da bi licencirao svoju tehnologiju, ali još uvek nije poznato kada će ona biti dostupna korisnicima.30
29 EuroSmart Press Conference, November, 2003.30 How Stuff Works, www.howstuffworks.com
Platne kartice Delta banke
Danas, u savremenom poslovanju sve novcane transakcije obavljaju se platnim karticama. Platne kartice, kao savremeno sredstvo placanja, u svetu su se pocele koristiti mnogo ranije nego u nasoj zemlji i zastupljene su u svim segmentima zivota i poslovanja. Pored popusta, odlozenog placanja i svih ostalih olaksica koje korisnici platnih kartica imaju, najznacajnije je to sto vise niko ne nosi novac sa sobom, vec na brz i jednostavan nacin obavljaju se sva placanja po bankama, postama, prodavnicama...
Prednosti platnih kartica su i to sto je moguce obavljati kupovine preko interneta. Ova vrsta kupovine zastupljena je u velikoj meri i vrsi se na brz i jednostavan nacin. Dovoljno je naci potrebni proizvod na globalnoj mrezi, izjasniti se da smo zainteresovani za kupovinu i dati broj svog racuna sa koga ce firma za ciji smo se proizvod odlucili moci da izvrsi prenos novca na svoj racun i time bi transakcija bila zavrsena. Nama ostaje samo da sacekamo da nam isporuce naruceni proizvod izbegavajuci guzve u prodavnicama, neljubazno osoblje i stedeci sate i sate koje bi proveli u potrazi za odgovarajucim proizvodom. Ovo su inace i osnovni razlozi zbog kojih se kupci masovno odlucuju za kupovinu putem interneta. A za sve to potrebno je imati samo platnu karticu odgovarajuce banke koja ce nam ponuditi svoje usluge.
Da bi isli u korak sa vremenom, na teritoriji Srbije i Crne Gore zastupljene su platne kartice velikog broja banaka. Sve one u vecoj ili manjoj meri olaksavaju platni promet svojim korisnicima.
Po svojoj specificnosti i sirini izbora platne kartice Delta banke je prva banka na teritoriji Srbije i Crne Gore koja je pocela sa izdavanjem platnih kartica. Njen rad je vezano za sve segmente savremenog poslovanja.
DVE GODINE POSLOVANJA PLATNIM KARTICAMADELTA BANKE
Delta Banka je poslovna univerzalna Banka sa sedištem u Beogradu sa 160 organizacionih delova u više od 100 gradova Srbije. Osnovana je 16. oktobra 1991. godine, kao akcionarsko društvo. Pored razvijene mreže poslovnih jedinica, osnovne karakteristike Banke koje joj obezbeđuju sadašnji ugled i perspektive razvoja su: visokoprofesionalni kadar, dinamičan rukovodeći tim, visoko učešće u depozitnom potencijalu poslovnog bankarstva zemlje, visok nivo devizne štednje građana, velika korespondentska mreža u inostranstvu, koju čini 200 korespondenata i stalna likvidnost Banke.
Delta Banka posluje sa više od 600.000 klijenata. Banka na vreme izvršava sve dospele obaveze i karakteriše je dobro orgaizovana interna kontrola, praćenje rizika svojstvenih bankarskom poslovanju i moćan informacioni sistem.
Delta Banka je prva banka na teritoriji Srbije i Crne Gore koja je zvanicno pocela sa izdavanjem internacionalno vazecih platnih kartica iz programa Maestro i MaestroCard. Osim izdavanja platnih kartica navedenih brendova, Delta Banka je omogucila i njihovo prihvatanje na vise od 5.000 ( pet hiljada ) prodajnih mesta i 70 ( sedamdeset ) bankomata.
Krajem 2003. godine Delta Banka se integrisala u sistem VISA International cime je zapocela sa izdavanjem VISA chip platnih kartica i omogucila njihovo prihvatanje sa bankomata.
U septembru 2004. godine Delta Banka je zapocela i sirenje mreze POS terminala za prihvatanje VISA kartica i za nepuna tri meseca razvila mrezu koju cini 1.500 ( hiljadu pet stotina ) prodajnih mesta.
Krajem 2004. godine omoguceno je i prihvatanje Dina kartice na POS terminalima i bankomatima Delta Banke, a u februaru 2005. godine zapoceto je i izdavanje nacionalne kartice.
DOGADJAJI KOJI SU OBELEZILI POSLOVANJE PLATNIM KARTICAMA
Događaji koji su obeležili poslovanje platnim karticama
PrvatransakcijaMasterCard karticom DELTA Banke
PrvatransakcijaMasterCard karticom
na POS terminalu
DELTA Banke
PrvatransakcijaMasterCard karticom
na bankomatu
DELTA Banke
Prvatransakcija
VISAkarticom
na bakomatu
DELTA Banke
Prvatransakcija
Dinakarticom
na POS terminalu
DELTA Banke
Prva ChipTransakcija
u Srbijikarticom DELTA Banke
02.04.2002 19.06.2002 17.12.2002 24.10.2003 05.12.2003 09.12.2003
PLATNE KARTICE SA ZNAKOMDELTA BANKE
Delta Banka, pored sirokog spektra delovanja, trudi se da izadje u susret svim zahtevima svojih korisnika. Svoje poslovanje u potpunosti je prilagodila svojim korisnicima, pa je tako i kada su platne kartice u pitanju. Da bi svi bili zadovoljni, uzimajuci u obzir najozbiljnije klijente, ali i one najmladje, Delta Banka nudi vise vrsta platnih kartica.
Ako ih posmatramo sa aspekta izmirivanja obaveza nastalih koriscenjem kartice imamo sledece vrste:
Pay before ( pre – paid kartice ) Pay now ( debitne kartice ) Pay later ( kreditne kartice )
Ako ih posmatramo u globalnom smislu, Delta Banka izdaje sledece vrste platnih kartica
Pre – paid kartice Debitne kartice Kreditne kartice Business kartice Affinity kartice
VRSTE PRE – PAID KARTICA
1. Maestro pre – paid kartice
Maestro Pre – paid je prva kartica ove vrste u Srbiji i Crnoj Gori i nosi znak Delta Banke. Namenjena je najmladjim korisnicima Delta Banke kada su placanja ove vrste u pitanju, odnosno studentima i omladini. Maestro Pre – paid karticu mogu da dobiju i svi ostali gradjani koji ne ispunjavaju uslove za dobijanje ostalih kartica. Ova kartica je je najjednostavnija za dobijanje i gradjani koji zele da najbrzi nacin dodju do kartice, trebalo bi da se odluce za Maestro Pre – Paid karticu.
VRSTE DEBITNIH KARTICA
1. Maestro debitne kartice
Maestro debitna kartica je kartica koju Delta Banka daje besplatno svojim korisnicima uz otvaranje tekuceg racuna. Posedovanjem ove kartice, njen vlasnik i korisnik ima mogucnost da raspolaze sa onoliko sredstava koliko iznose sredstva na njegovom tekucem racunu. Sredstvima sa kartice moze da se placa roba u zemlji i inostranstvu, znaci kartica moze da se koristi u domacem i inostranom prometu. Kartica je visoko sigurna usled koriscenja jer se koristi iskljucivo na elektronskim terminalima ( POS terminalima ) uz koriscenje licnog identifikacionog broja ( PIN ) .
2. Maestro 30 debitne kartica
Maestro 30 je prva debitna kartica sa odlozenim placanjem na teritoriji Srbije i Crne Gore. Njene osnovne karakteristike su :
90 dana odlozenog placanja u Maxi supermarketima 30 dana odlozenog placanja na svim ostalim prodajnim mestima sa oznakom “
Maestro “ Namenjena gradjanima koji platu primaju preko Delta Banke Omogucava kupovinu robe i usluga u zemlji i u inostranstvu Dozvoljeno prekoracenje u visini od 100% uplacene zarade Potrosnja u zemlji i inostranstvu Placanje u dinarima Visoka sigurnost usled koriscenja iskljucivo na elektronskim terminalima
( POS terminali ) uz koriscenje licnog identifikacionog broja ( PIN )
3. Debitni program – VISA ELECTRON
Visa Electron je debitna kartica namenjena vlasnicima deviznih računa sa minimalnim ulogom od 250 EUR. Celokupna potrošnja, bilo da je izvršena u inostranstvu ili u zemlji obračunava se u eurima. Limit potrošnje ovom karticom je suma koju posedujete na deviznom računu.Prednosti korišćenja VISA ELECTRON kartice
Kartica sa ugrađenom Chip tehnologijom garantuje Vam visoku sigurnost i mogućnost korišćenja samo na elektronskim uredjajima. Na svim prodajnim mestima opremljenim CHIP kompatibilnim POS terminalima obavezno je korišćenje PIN broja (ličnog identifikacionog broja).
Ova kartica ima izuzetno niske troškove korišćenja. Omogućava Vam plaćanje roba i usluga i podizanje gotovine u zemlji i
inostranstvu, na prodajnim mestima sa oznakom VISA ELECTRON. Smanjuje Vam potrebu odlazaka u Banku – imate mogućnost pregleda izvršenih
transakcija, raspoloživog stanja… putem sistema Delta on-line.
Gde možete dobiti Visa ELECTRON kartice?
Karticu možete dobiti u bilo kojoj od poslovnih jedinica Delta Banke. Kartice se izdaju u dva redovna termina (1.og i 15.og u mesecu): ukoliko Pristupnicu
predate do 15.og karticu ćete dobiti 1.og, ukoliko Pristupnicu predate 1.og karticu ćete dobiti 15.og u mesecu.
Rok važnosti kartice je dve godine.Karticu možete koristiti narednog dana od dana dobijanja kartice
VRSTE KREDITNIH KARTICA
Stednja u Delta Banci omogucava koriscenje kreditnih kartica iz programa MasterCard ( Standard i Gold kartice ) i / ili iz Visa programa ( Classic i Gold kartice ) koje omogucavaju :
Kreditni limit dva puta veci od iznosa stednje
Placanje na rate kroz model Revolving kreditia – univerzalni potrosacki kredit za kupovinu u zemlji i inostranstvu
Korisnik izmiruje minimum 20 % obaveza iz prethodnog meseca, dok se na ostatak duga obracunava kamata od 2.00% , odnosno 1,25 % meseca
1. Standard MasterCard kreditne kartice
Delta Banka je prva banka u našoj zemlji koja je zvanično počela sa izdavanjem internacionalno validnih platnih kartica: kreditnih MasterCard (Standard, Business i Gold) i debitne Maestro kartice. U svetu ima 28 miliona akceptantskih mesta za MasterCard i Maestro i 800.000 bankomata, a od nedavno, zahvaljujući mreži POS terminala koje postavlja Delta Banka, ove platne kartice mogu da se koriste i u našoj zemlji. Delta Banka je član sistema MasterCard Europe.
»Prva polovina 2002. godine je za MasterCard bila istorijski period, pošto je okončana naša integracija sa Europay International-om, kao i pretvaranje u ujedinjenu, akcionarsku i globalnu kompaniju za plaćanje«, rekao je Robert W. Selander, Predsednik MasterCard-a i CEO-a. »Veliki rast koji danas najavljujemo jasno pokazuje da se iako u slaboj globalnoj ekonomiji, naši članovi i njihovi klijenti sve više okreću MasterCard kartici kao kartici izbora«.
Delta Banka izdaje kreditne kartice Standard, Business i Gold MasterCard karticu.
2. Visa classic kreditne kartice
Prednosti korišćenja Visa Classic kartica
Kartica sa ugradjenom Chip tehnologijom garantuje Vam visoku sigurnost i mogućnost korišćenja samo na elektronskim uredjajima. Na svim prodajnim mestima opremljenim CHIP kompatibilnim POS terminalima obavezno je korišćenje PIN broja.
Ove kartice omogućavaju Vam plaćanje roba i usluga i podizanje gotovine u zemlji i inostranstvu
Uz ove kreditne kartice kreditni limit dva puta veći od depozita. Imate mogućnost plaćanja na rate kroz model Revolving kredita, koji predstavlja
univerzalni potrošački kredit za kupovinu u zemlji i inostranstvu. Izmirujete minimalno 20% obaveza iz prethodnog meseca, dok se na ostatak duga obračunava kamata u iznosu od 2% mesečno na dinarska tj. 1,25% mesečno na devizna sredstva.
Smanjujete potreba odlaska u Banku. Nastale obaveze izmirujete tek 10.og u narednom mesecu. Obaveze možete izmirivati i putem trajnog naloga.
Kako mozete dobiti Visa Classic karticu?
Popunite i predajte Pristupnicu. Položite sigurnosni depozit na devizni račun u Delta banci: ponudjene kategorije
sigurnosnog depozita za Visa Classic karticu su 250, 500, 750, 1.000, 1.500 i 2.000EUR.
Priložite zahtevana sredstva obezbedjenja (najmanje menicu od 250din, banka zadržava pravo da zahteva i dodatna sredstva obezbedjivanja).
Obezbedite potvrdu o redovnom zaposlenju Vaše firme.
Gde možete dobiti Visa Classic karticu?
Karticu možete dobiti u bilo kojoj od poslovnih jedinica Delta Banke. Kartice se izdaju u dva redovna termina (1.og i 15.og u mesecu). Rok važnosti kartice je jedna godina.
3. Gold Master i Vissa Gold kreditne kartice
Prednosti korišćenja Visa Gold kartice
Kartica sa ugradjenom Chip tehnologijom garantuje Vam visoku sigurnost i mogućnost korišćenja samo na elektronskim uredjajima. Na svim prodajnim mestima opremljenim CHIP kompatibilnim POS terminalima obavezno je korišćenje PIN broja.
Ove kartice omogućavaju Vam plaćanja roba i usluga i podizanje gotovine u zemlji i inostranstvu.
Uz ove kreditne kartice dobijate kreditni limit dva puta veći od depozita. Imate mogućnost plaćanja na rate kroz model Revolving kredita, koji predstavlja
univerzalni potrošački kredit za kupovinu u zemlji i inostranstvu. Izmirujete minimum 20% obaveza iz prethodnog meseca, dok se na ostatak duga obračunava kamata od 2% mesečno na dinarska odnosno 1,25% mesečno na devizna sredstva.
Smanjujete potrebe odlaska u Banku – imate mogućnost pregleda izvršenih transakcija raspoloživog stanja putem sistema Delta on-line.
Nastale obaveze izmirujete tek do 10.og u narednom mesecu. Obaveze možete izmirivati i putem trajnog naloga.Kako možete dobiti Visa Gold kartice?
Popunite i predajte Pristupnicu. Položite sigurnosni depozit na devizni račun u Delta Banci: ponudjene kategorije
sigurnosnog depozita za Visa Gold karticu su 2.500, 5.000 i 10.000EUR. Priložite zahtevana sredstva obezbedjenja (najmanje menicu od 250din, banka
zadržava pravo da zahteva i dodatna sredstva obezbedjenja). Obezbedite potvrdu o redovnom zaposlenju Vaše firme.
Gde možete dobiti Visa Gold Card?
Karticu možete dobiti u bilo kojoj od poslovnih jedinica Delta Banke.
Kartice se izdaju u dva redovna termina (1.og i 15.og u mesecu).
Rok važnosti kartice je jedna godina.
Korisnici VISA GOLD kartice u vanrednim situacijama, kao što su gubitak ili kradja kartice i drugih dokumenata, imaju pravo na izradu duplikata platne kartice i isplatu odredjenog iznosa gotovine.
VRSTE BUSINESS KARTICA
Veliki broj nasih najuspesnijih kompanija opredelio se za Business kartice Delta Banke. Ukazano poverenje za ukljucenje tekuceg racuna Delta Banka nagradjuje kreditiranjem korisnika Business karticom – potrosnja iz prethodnog meseca izmiruje se do 10. u tekucem mesecu. Namenjena je ovlascenim licima pravnih lica. Ovo je daleko najefikasniji i najsavremeniji nacin placanja troskova reprezentacija, dnevnica i sluzbenih putovanja. Svim korisnicima ove kartice omoguceno je da umesto nosenja gotovine na sluzbeni put i brige o iznosima dozvoljenim za iznosenje iz zemlje, skupljanja racuna i pravdanja istih, dovoljno je samo poneti Business karticu.
Posle svega, pravno lice svakog meseca dobija izvod sa svim izvrsenim transakcijama po svakoj Business kartici iz prethodnog meseca. Pravno lice se u Pristupnici za platnu karticu opredeljuje za brojne limite kartica i tom prilikom dostavlja statusnu dokumentaciju i bilanse.
Ponudjene su sledece kategorije limita :
15.000 eura ( Visa Business Gold ) 10.000 eura ( MasterCard Business & Visa Business Gold ) 6.000 eura (MasterCard Business ) 5.000 eura (Visa Business Gold 2.000 eura (Master Card Business )
Na osnovu zeljenog broja kartica i njihovog limita sacinjava se Ugovor izmedju Delta Banke i pravnog lica. Banka nudi veoma povoljnu tarifnu politiku za veci broj izdatih kartica ove vrste.
1. Business Master Card
Ovo je kreditna kartica koja je namenjena menadzerima, kako malih i srednjih preduzeca, tako i velikih korporacija i drzavnih institucija.
Pravno lice se opredeljuje za broj i limite kartica i zakljucuju ugovor sa bankom. Uz svaku Business Master Card korisnik dobija od banke poklon karticu osiguranja.
2. Visa Business Gold
Ovo je kreditna kartica koja je namenjena top menadzerima velikih korporacija i drzavnih institucija. Kartice se odlikuju prepoznatljivoscu pri koriscenju. korisnicima daju razne pogodnosti kao sto su renta car, travel assistance...
3. Visa Business Electron
Ova Visa Business Electron je debitna kartica koja je namenjena pre svega menadzerima malih i srednjih preduzeca. Pruža trenutnu realizaciju naloga u platnom prometu. Daje mogućnost korišćenja u zemlji i inostranstvu i pruža povoljnu tarifnu politiku. Ovo je vrlo lak i jednostavan način raspolaganjem sopstvenim sredstvima
AFFINITY KARTICE
PRVE NAVIJAČKE PLATNE KARTICE KK CRVENE ZVEZDE I DELTA BANKE
1. Red Star Maestro – debitna kartica
Ima sve karakteristike Maestro pre-paid kartice, plus popuste do 20% pri plaćanju na velikom broju prodajnih mesta.
2. Red Star Standard MasterCard – kreditna kartica
Ima sve karakteristike Standard MasterCard platne kartice plus popuste do 20% pri pla'anju na velikom broju prodajnih mesta.
Najznačajnija prednost ovih kartica je popust do 20% pri plaćanju na velikom broju prodajnih mesta. Popust se ne ostvaruje u momentu plaćanja već se na kraju
meseca novac vraća na račun korisnika ovih kartica. Mogu se koristiti i na ostalim prodajnim mestima koja prihvataju MasterCard.
Spisak prodajnih mesta koja odobravaju popust prilikkom plaćanja ovom karticom može se preuzeti sa sajta Košarkaškog kluba Crvena zvezda na stranici:
http://www.kk-crvenazvezda.net/rsmc/rsmc.phtml 02
BROJKE I OČEKIVANJA
1. Finansijski pokazatelji
Bilans Uspeha
Projektovanje finansijskih sredstava
1.189.000
1.908.000
2.851.000
2001. 2002. 2003.
Prihodi od kamate
DELTA banka beleži konstantan rast prihoda od kamate, tako je ona u 2001. godini iznosila 1.189.000 (u hiljadama dinara) dok je u 2003. godini ona znatno porasla i iznosi 2.851.000.
U periodu od 1. januara do 31. decembra 2003.godine
(U hiljadama dinara)
Prihodi od kamata 2.851.800
Rashodi od kamata (474.341)
Dobitak po osnovu kamata 2.377.459
Prihodi od naknada i provizija 2.247.561
Rashodi od nakanada i provizija (185.190)
Dobitak po osnovu nakanada i provizija 2.062.371
Neto (gubitak)/dobitak po osnovu prodaje HOV (4.981)
Neto prihodi od kursnih razlika 312.534
Prihodi od dividendi i učešća 17.467
Ostali poslovni prihodi 2.485.384
Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (2.842.773)
Ostali poslovni rashodi (2.984.426)
Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 272.797
DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA 1.695.832
Vanredni rashodi -
DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 1.695.832
Porez na dobit -
DOBITAK POSLE OPOREZIVANJA 1.695.832
Projektovanje finansijskih sredstava
2001. 2002. 2003.
Neto dobit
900.000
1.000.000
1.695.000
DELTA Banka beleži i konstatntan rast neto dobiti. Kako je na grafikonu prikazano, neto dobit je porasla od 900.000 u 2001. godini na čak 1.695.000 u 2003. godini.Precizniji podaci o prihodima i rashodima u 2003. godini prikazani su u tabeli.
Bilans stanja
Projektovanje finansijskih sredstava
2001. 2002. 2003.
Ukupan kapital
3.505.000
4.183.000
6.639.000
Pošto je su prihod od kamate i neto dobit konstantno rasli od 2001. do 2003. godine logično da i ukupan kapital DELTA banke beleži rast.Ukupan kapital u 2001. godini je izbosio 3.505.000 (u hiljadama dinara) a u decembru 2003. beleži rast više od 3.000.000 te je u decembru 2003. iznosio 6.639.000. Detaljniji prikaz bilansa stanja za 2003. godinu dat je u tabeli.
Na dan 31. decembra 2003.godine
(U hiljadama dinara)
AKTIVA
Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3.342.500Depoziti kod centralne banke i HOV koje se mogu refinansirati kod centralne banke 9.723.379Potraživanja za kamate i naknade 159.884Plasmani bankama 8.807.859Plasmani klijentima 17.455.822Ulaganja u HOV koje se drže do dospeća 593.619Učešća u kapitalu i ostale HOV raspoložive za prodaju 465.420Nematerijalna ulaganja -Osnovna sredstva 2.843.163Ostala sredstva i aktivna vremenska razgrani;enja 546.178
Ukupna aktiva 43.937.824
PASIVA -
Obaveze prema bankama 3.633.815Obaveze prema klijentima 33.083.149Obaveze za kamate i naknade 2.715Obaveze po osnovu HOV 1.379Ostale obaveze iz poslovanja 335.661Rezervisanja 170.784Ostale obaveze i pasivna vremenska razgrani;enja 71.162
Ukupne obaveze 37.298.665
KAPITAL -
Akcijski kapital 3.553.069Rezerve 1.338.825Revalorizacione rezerve -Akumulirana dobit 1.747.265
Ukupan kapital 6.639.159
Ukupna pasiva 43.937.824
VANBILANSNE POZICIJE 8.647.323
2. Struktura korisnika kreditnih kartica
Pay later- kreditne kartice
3-5% kartica Posebni klijenti
5-15% karticaEkskluzivni klijenti-zlatni klijenti
15-20% karticaStandardni klijenti
60-80% karticaKlijenti široke potrošnje
Posebne uslugenajvišeg prestiža
• Razvijene kompanije• Nagrađeni klijenti
Potrošači koji imaju visok do srednji potrošački limit
Potrošači koji koriste karticu za svakodnevnuupotrebu
Najviše korisnika krednitnih kartica DELTA Banka ima u potrošačima koji koriste kartice za svakodnevnu upotrebu i to su klijenti široke potrošnje koji čine 60%-80% ukupnih klijenata.Sledeća grupa korisnika su oni koji imaju visok do srednji potrošački limit i tu spada od 15%-20% standardnih klijenata.Treća grupa korisnika su razvijene kompanije i nagrađeni klijenti, posle njih ekskluzivni klijenti (zlatni klijenti) i oni čine od 5% do 15% korisnika kartica.Četvrtu grupu čine klijenti koji koriste posebne usluge DELTA Banke i to su najprestižniji korisnici koji čine 3%-5% od ukupne klijentele.
3. Učešće u prometu MasterCard karticom i karticama ostalih banaka
Učešće u prometu MasterCard karticama u zemlji
Kartice Delta banke 12%Kartice drugih domaćih banaka 2%
Kartice stranih izdavaoca 86%
Jan 2003.
Dec 2003.
Kartice Delta banke 51%
Kartice drugih domaćih banaka 4%
Kartice stranih izdavaoca 45%
Od uvođenja u promet MasterCard DELTA banke beleži dinamički rast u ukupnom prometu karticama. U januaru 2003. god učešće u prometu MasterCard karticma je iznosičo 12% dok je najveći deo prometa obavljan karticama stranih izdavača, ostale domaće banke su imale učešće u ukupnom prometu od samo 2%.
x
Promet domaćim Master karticama u zemlji 2003.
- Delta banka - ostale banke
Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec
Zadržavajući rapidan trend rasta, učešće u ukupnom prometu MasterCard karticama je u decembru 2003. godine iznosilo 51% dok je ušće stranih izdavača palo sa 86% u januaru 2003. na 45% u decembru 2003. godine. Ostale domaće banke takođe beleže porast učešća ali je ono znatno manje nego u slučaju DELTA banke i iznosilo je svega 4%.
4. Statistička dinamika izdavanja kartica
Statistička dinamika izdavanja kartica
2003.
2004.
2005.
Broj izdatih kartica
60105
167200
240000
Na grafikonu je prikazan konstantan rast broja izdatih kartica DELTA banke. 2003. godine neposredno nakon početka izdavanje istih njihov broj korisnika se povećao na 60105. Za godinu dana, 2004. njihov broj je narastao za više od 100.000 i iznosio je 167.200. Na osnovu analize 2003. i 2004. godine predviđa se da će do kraja 2005. godine DELTA banka imati 240.000 korisnika platnih kartica svih vrsta.
5. POS I ATM mreža
U septembru 2004. godine DELTA banka je započela širenje mereže POS terimanala za prihvatanje VISA kartica i za nepuna 3 meseca razvila mrežu koju čini 1500 prodajnih mesta. Danas je taj broj narastao na 3623 prodajna mesta. Međutim i tokom 2005. nastavlja se širenje mreže POS terminala za prihvatanje VISA i DINA kartica.
Dinamika razvoja mreže POS terminala
2004Septembar
početak
15003200 7000
2004Decembar
2005April
2005Avgust
Verovatnoća rasta širenja mreže POS terminla
Zaključak
Internet nam nudi nepregledne mogućnosti. Firme, potrošači i javni sektor uživaju u blagodetima brzog i jednostavnog dobijanja željene informacije. Elektronska trgovina je sigurno jedan od sektora sa najvećim potencijalom. Taj potencijal će biti iskorišćen ako Internet poslovanje i plaćanja budu sigurna, pouzdana i zaštićena od zloupotreba. Razvojem smart card tehnologija ide se u tom pravcu.
Smart kartice omogućavaju efektivne mehanizme za rad sa multifunkcionanim aplikacijama. U skorijoj budućnost biće nam potrebna samo jedna kartica koja će nam koristi za plaćanje gradskog prevoza, podizanje novca sa bankomata, plaćanja u restoranima i prodavnicama, na njoj će se takođe nalaziti i naši zdravstveni podaci, vozačka dozvola, sezonska karta za fudbalski stadion i ko zna šta još.
Mnoge organizacije kasne sa izdavanjem smart kartica. Tržište smart kartica raste strahovitom brzinom, posebno na polju finansija, jer ova
tehnologija omogućava znatno smanjenje zloupotreba pa samim tim i finansijskih gubitaka. Treba voditi računa o tome da smart kartica (koja je ništa drugo nego računar u malom) može u zavisnosti od svojih hardverskih karakteristika obezbedivati veći ili manji nivo sigurnosti. Veći nivo sigurnosti je naravno skuplji. Kako se tehnologija razvija tako i cena pojedinih komponenata sistema opada i sve je pristupačnija. Koliko vremena pojedine organizacije kasne sa prelaskom na smart kartice, toliko vremena ostaje njihovim konkurentima da zauzmu njihovo tržište nudeći korisnicima nove, primamljive usluge koji oni neće moći da odbiju.
Delta banka je pravi primer kompanije koja ide u skladu sa svetskim tokovima.Čekovi polako ali sigurno idu u legendu a platne kartice postaju sve zastupljenije u trgovinskim transakcijama. Platne kartice Delta banke daju joj za pravo da se uključi u utakmicu sa konkurencijom i ovlada domaćim tražištem. Strategija Delta banke je pravi put u budućnost a budućnost definitivno pripada smart karticama.
Literatura
Alpert S, "Smart cards, Smarter Policy Medical Records, Privacy and Health Care Reforms, Hastings Centre Report United States of America, 1999
Card Europe UK, Smart Card Technology Background Paper, www.gold.net/users/ct96/rep1.htm
CASCADE, Chip Architecture for Smart Cards and secure Protable Devices, http://www.dice.ucl.ac.be/~dhem/cascade/cascade.html
Center, Queensland University of Technology, and ASP, Pittsburgh, USA. . David Taylor, Alyse D. Terhune, Doing E-Business, John Willey & Sons, Inc.;
SAD; 2001 E-trgovina, www.e-trgovina.co.yu GSA, www.gsa.gov How Stuff Works, www.howstuffworks.com http://www.opencard.org/ http://www.smartcard.com http://www.smartex.com http://www.wordsun.com ISO 7810 “Identification cards – Physical characteristics” ISO 7811 Identification cards – Recording technique ISO 7816 “Identification cards – Integrated circuit(s) cards with contacts” ISO/IEC 11693: 1995, Optical memory cards ISO/IEC 11694: 1995, Optical memory cards – Linear recording method J. Carter: Microprocessor Architecture and Microprogramming - A State-Machine
Approach, Prentice-Hall, 1996. Krueger J. & Schloss R., Facing the Smart Card Security Issue, 1997,
http://www.smartcrd.com/info/more/security.htm Lokan C, "The design and application of smart cards", The Australian Computer
Journal, Vol. 23 No 4 November 2001 Looi M. & Gaskell G., Integrating Smart Cards Into Authentication Systems,
School of Data Communications, Queensland University of Technology, and Co-operative Research Centre for Distributed Systems Technology, 1995
NIST Information Technology Laboratory, www.nist.gov Richard T. Watson, Pierre Berthon, Leyland F. Pitt, George M. Zinkhan, Electronic
Commerce, The Dryden Press – Harcourt College Publishers, SAD, 2000 Schumberger Limited, Advantages, Smart Cards: Inherent advantages, 1996,
http://www.slb.com/et/inherent_advantage.html Taboo, časopis o marketingu, Beograd, februar 2004 PACE Integration, www.paceintegration.com Smart Card Tutorial, U.S. General Service Administration, www.gsa.gov Inteligentne kartice, www.inteligentnekartice.com Smart Card Tutorial, U.S. General Service Administration, www.gsa.gov Open Smart Card Infrastructure for Europe, eESC Common Specifications v2 ;
Volume 6 - Part 2 R. Oppliger, Internet and Intranet Security, Artech House, 1998
Dušan Stojičević, Politika, www.politika.co.yu Smart Card Tutorial, U.S. General Service Administration, www.gsa.gov CardLogix, www.cardlogix.com EuroSmart Press Conference, November, 2003 www.epaynews.com/statistics EuropeanCommission's Directorate General for Enterprise, rezultati istraživanja
tokom obavljenog 2000/2001 god. Podatke vezane za platne kartice Delta banke sam dobio ljubažnošću osoblja Delta
banke.
Recommended
