W. Repke

A. Ristov

A. Miler-ArmakL. Erhard

F. Bem

W. Ojken

Po shvatanju osnivača socijalna tržišna

privreda zasnovana je na konkurenciji čiji su osnovni principi garancija privatne svojine, odgovornost, sloboda sklapanja

ugovora i poslovanja, stabilnost vrednosti novca, otvoren pristup tržištu kao i dugoročna,

pouzdana i principijelna ekonomska politika.

Država sa socijalnom tržišnom privredom ima odgovornost da reguliše institucionalne okvirne

uslove tako da pojedinačne poslovne aktivnosti ne budu u suprotnosti sa

socijalnim ciljevima i slobodom drugih ljudi.

U spoljnoj trgovini te!imo najve"oj mogu"oj slobodi da bismo u okviru spoljne trgovine doveli do izra!aja princip me#unarodne podele rada koji postoji za dobrobit svih naroda. (Ludvig Erhard)

…solidne dr!avne $nansije.

Socijalna tržišna privreda podrazumeva...…otvorena tr!i%ta, kojima u globalizovanom svetu ne upravljaju carine ili trgovinska ograni&enja.

Svaki poku%aj da u ime navodne dobrobiti tro%kovi budu ve"i od prihoda suprotan je dobrim i dokazanim principima. (Ludvig Erhard)

„” „

”…opredeljenost za socijalno partnerstvo i tarifnu autonomiju. Zaposleni i poslodavci u stanju su na bolji na&in da re%e svoje radne odnose nego dr!ava.Mora se [...] sve u&initi kako bi se te!i%te !ivotne odgovornosti prenelo sa centra dr!ave na mesto koje zahteva zdravorazumsko razmi%ljanje i istorijsko iskustvo, na decentralizovane organizacije nezavisne od dr!ave […]. (Vilhelm Repke)

„

”

…nezavisnu monetarnu politiku koja se koncentri%e na o&uvanje stabilnosti cena.Sav trud da se ostvari konkurencija je uzaludan dokle god nije obezbe#ena odre#ena stabilnost vrednosti novca. Monetarna politika stoga je od primarnog zna&aja za konkurenciju.(Valter Ojken)

„

”…konkurenciju me#u preduze"ima koja funkcioni%e po mogu"stvu bez razaraju"ih subvencija. Konkurencija predstavlja garanciju za inovacije.

Ako ne postoji konkurencija ili ako ne postoji konkurencija u dovoljnoj meri, to se negativno odra!ava na mo" tr!i%nih cena da usmeravaju tok privrede. Proizvodnja i raspodela roba po&inju u tom slu&aju da se kre"u u ne!eljenom pravcu. Ali to pogre%no usmeravanje ekonomske saradnje &ak nije ni odlu&uju"a stvar. Jo% te!u posledicu predstavlja ometanje ravnote!e socijalne pravde u okviru sistema slobodne tr!i%ne privrede. (Franc Bem)

„

”

Jaka dr!ava nije, me#utim, ona koja se me%a u sve i koja privla&i sve sebi. Upravo je suprotno, jaku dr!avu ne karakteri%e mno%tvo aktivnosti ve" nezavisnost interesnih grupa i nesalomivo potvr#ivanje njenog autoriteta i njenog dostojanstva kao predstavnika celokupne zajednice. (Vilhelm Repke)

…„jaku“ dr!avu koja daje smernice, ali koja se ne me%a u sve oblasti !ivota.„

”...pravedno u&e%"e u dru%tvu. To se odnosi na jednake %anse na tr!i%tu rada, na mogu"nost napredovanja kroz obrazovanje i na mogu"nosti integrisanja koje poma!u imigrantima.

Jednake mogu"nosti u oblasti obrazovanja na razli&itim nivoima u zavisnosti od sklonosti i talenata za na%u omladinu, nezavisno od primanja i imovine roditelja, pru!anje jednakih %ansi za !ivot i napredovanje u !ivotu predstavljaju zna&ajan deo pozitivne politike porodice. (Ludvig Erhard)

„

”…solidarno obezbe#enje !ivotnih rizika uz o&uvanje principa supsidijarnosti.

Ekonomska sloboda i pritisak da se ostvari socijalna sigurnost me#usobno se ne trpe. Stoga je nu!no da bude priznat princip supsidijarnosti kao jedan od najva!nijih principa koji obezbe#uju socijalnu sigurnost i da samopomo" i sopstvena odgovornost postanu najve"i mogu"i prioritet. Obavezna za%tita dr!ave treba da prestane tamo gde su pojedinac i njegova porodica u stanju da budu odgovorni za sebe i da se sami brinu za sopstvene potrebe. (Ludvig Erhard)

„

”

… vrednovanje porodice i gra#anskog anga!mana.

Smatramo da ima mnogo stvari koje su va!nije od privrede: porodica, zajednica, dr!ava, uop%te svi oblici socijalnog integrisanja […]. (Aleksandar Ristov)

„”

…za%titu osnova !ivota i odr!ivu privredu koja %tedi prirodne resurse.

Radi za%tite populacije od lo%ih posledica po !ivotnu sredinu neophodno je da privreda prepozna i ispuni svoju socijalnu obavezu da razvija tehniku preko mera odbrane od posledica po ljude. (Ludvig Erhard)

…poverenje u talente i sposobnosti &oveka, tj. u njihovu sklonost ka slobodi. Ona se zala!e za sopstvenu odgovornost, za za%titu imovine, slobode sklapanja ugovora i decentralizovano dono%enje odluka.Gra#anska sloboda ostaje iluzija dokle god nije zasnovana i na osnovnim ekonomskim slobodama: na slobodnom kretanju kapitala i rada, na pravu na privatnu svojinu i na po%tenom obezbe#enju dobiti. (Alfred Miler-Armak)

…jako preduzetni%tvo i podr%ku srednjem sloju. Preuzimanje odgovornosti i rizika predstavljaju zna&ajne pokreta&ke snage dru%tvenog napretka.

Preno%enje odgovornosti [...] podrazumeva sistem u kome preduzetnik ne samo da obezbe#uje sebi privrednu egzistenciju ve" istovremeno ispunjava i zadatak ekonomije dr!ave iako on nije uvek o&igledan i prepoznatljiv za pojedinca. On uop%te nije svestan svog ekonomskog zadatka, ali ga ipak izvr%ava ukoliko je u sistemu slobodne tr!i%ne privrede za%ti"eno slobodno formiranje cena kao motor konkurencije. (Ludvig Erhard)

…po%ten i fer sistem oporezivanja u kome se od

pojedinca uzima deo njegovih ostvarenih rezultata kao

doprinos za zajednicu. Izuzetno je kontradiktorno,

na primer, da gra#anin koji se !ali na neizdr!ivu visinu

poreza o&ekuje istovremeno od dr!ave pomo" koja dr!avi

daje moralno pravo da jo% vi%e pove"a iznos poreza.

(Ludvig Erhard)

Tr!i%na privreda predstavlja najdobronamerniji i najvitalniji privredni poredak koji se mo!e zamisliti. Ukoliko je ispunjen samo minimum osnovnih uslova, iznena#uju"e je koliko se ona dugo mo!e uspe%no boriti protiv otrova, stranih tela i optere"enja – koliko je to mogu"e. [...] A ja dodajem: sve %to ovaj izdr!ljivi sistem mo!e da podnese nije bez granica. 'to optere"enja traju du!e, to su vidljivije negativne posledice i to je kriti&niji test optere"enja koji &ak ni ovaj sistem na kraju ne"e trajno mo"i da izdr!i. (Vilhelm Repke)

...prihvatanje razlika u primanjima dokle god razlika izme#u siroma%nih i bogatih nije prevelika. To je zadatak dr!avne politike raspodele.Pokazalo se da je raspodela dru%tvenog proizvoda preko mehanike cena [...] bolja od raspodele na osnovu nasumi&nih odluka privatnih ili javnih mo"nika. [...] Ali i taj na&in raspodela ne daje odgovore na sva pitanja i potrebno je korigovati je. [...] Nejednakost u primanjima vodi u situaciju u kojoj dolazi do proizvodnje luksuza jo% dok nisu ispunjene hitne potrebe u doma"instvima sa malim primanjima. U tom delu je potrebno da se koriguje raspodela, koja postoji u poretku u kome je prisutna konkurencija. (Valter Ojken)

Samodisciplina, ose"aj za pravdu, iskrenost, po%tenje, vite%tvo, ose"aj za meru, za zajednicu, po%tovanje ljudskog dostojanstva drugih, jake obi&ajne norme – to su sve stvari koje ljudi nose sa sobom kada izlaze na tr!i%te i mere se sa drugima u odnosu konkurencije. (Vilhelm Repke)

…eti&ki temelj na kome stoji privredni i dru%tveni poredak.

Ako u Evropi praktikujemo uspe%nu tr!i%nu privredu, moramo istovremeno da prenesemo na ostale zemlje socijalnu odgovornost koju ose"amo i za koju smo prona%li re%enja po meri ljudi. (Alfred Miler-Armak)

…osnovna politi&ka uverenja u &ijem interesu treba ista"i pozitivne strane stabilnog privrednog poretka na evropskom i me#unarodnom nivou.

… ideju koja na slobodu i socijalnu ravnote!u ne gleda kao na me#usobne suprotnosti.

„

”

„”

”

„

”„

”

„

”

„

”

„”

„

Fondacija Konrad Adenauer zalaže se za ove principe: u Nemačkoj, u Evropi i u svetu.

© D

avid

Gre

gosz