Download pdf - Svami Šivananda - Moć Misli

Transcript

  • Naslov originala:THOUGHT-POWERSri Swami Sivananda

    Published by:THE DIVINE LIFE SOCIETYP.O. SHIVANANDANAGARDt.Tehri-Garhwal, U. P.Himalayas,lndia

    Sva prava zadrLava Indicom d.o.o.,

    Preveo : Denic Zoran

    Izdav ad : Indocom d. o.o.

    Stampa: "Radunii", Beograd

    TiraZ: 300

    Pwo izdanle 1992

    Beograd

    CIP I{ararortl:al1u.ja y nyftnnxaltu.lt'tH ap,1191 Gil6,'l ilo l L Kit Cp6lr je . Et

    '

    rr palt

    ::.1 -*sz sv

    IIMBAHAHIA. CnauuMod misli : ispravne metocle kortlolisanja i manipulisanil

    mislima zr clobrobii ioveka / Svami Sivanand2r : preveoDenii Zoran. - Beogracl : Indicom, 2006 (Beo-qlird : Radunii)'

    I l0 str'. ; 2l cm. - (Biblioteka "Om")

    Prevod cle Ia : Thought-Power / Sri Swami Sivanancla'- l. tzd.. l()92. - Tirai 300 - O autoru: str. 168 170

    i

    I rsBN 86 86243-00-2

    .,t Yrrrrrrrrr:rrr h) lrrl;ri coBLSS.SR - ID 128295180

    Dovoljno je samo da proiitamo sadr1ai ovog malog velikogdela pa da shvatimo niegovu vrednost. Ovo ie kniiga koia ceuvelc buditi interesovanie i biti od mnogostrulre lcori,sti 'svimctonima lmji se bave kultivisaniem sebe, lcoji teie samo,spoznaii,razvijanju liinih moci i uspehu u iivotu.

    Citanie ovog dela prosvetliuie nai um, osnoiuie naiu voljui usmerava je ka viiim ciljevima. Studenti, lekari, advolcati,biznismeni, tragaoci za Istinom i posvecenici Bogu - svi te onina stranicama ove kniige pronaci specifiina uputstva za razvitakmisaone kulture i moci, kao i za vodenie pozitivnog, dinamiinog,bogatog i radosnog iivota.

    DRUSTVO ZA BOZANSK] ZIVOT

  • SADRZAJ

    Misaona moi - njene fizidke karakteristike i filozofijaMisaona moi - njeni zakoni i dinamikaVrednost i upotreba misaone moii

    Funkcije misaone moiiRazvoj misaone moiiRaznovrsnost misli i pobeda nad njimaPozitivne metode za kontrolu misli

    Kultura misli

    Od misli do transcendiranja misliMetafizika misaone moii

    Realizacija Boga pomoiu misaone snageMisaona mot zanovu civilizaciiu

    Sri Svami Sivananda

    7

    l7

    29

    35

    4li1+l

    57

    67

    79

    85

    95

    101

    t07

  • MISAONA MOC - NJENE FIZIEKEKARAKTERISTIKE I FILOZOFIJA

    Misao jebri.a od svetlostiDok svetlost putuje brzinom od 300 000 km/s, misli praktidno

    putuju van vremena.Misao je finija od etra, koji je rnedijr-rm za elektricitet.

    Zahvaljqfti radio-talasima moZete duti na radio-prijemniku usvom domu u Delhiju divne pesme koje se pevaju u Kalkuti. Sveporuke se primaju beZidnim putem"

    I va5 um je poput beZidne maiine. Svetac iz kojeg zra(e mir,ravnoteLa, harmonija i spiritualne vibracije. oda5ilje Sirom svetamisli harmonije i mira. One putuju brzinom svetlosti u svimpravcima i prodiru u umove ljudi pror.rzrokujuii u njima slidnemisli harmonije i mira. Dok, s druge strane, svetovan dovek. dijije um pun ljubomore, osvete i mrZnje, Siri oko sebe neskladnemisli koje prodiru u hiljade Lrmova i u njima br"rcle slidne mislimrLnje i nesklada.

    Sredina kroz koju putuju misliAko bacimo kamen u rezervoar rli bazen sa vodom, on 6e

    proizvesti koncentridne talase koii ie se Siriti u svim pravcimaod mesta uznemirenja.

    Plamen sve6e ie na slidan nadin probuditi talase eteridkihvibracija koji 6e se prostilati u svim privcima ocl sve6e.

    Na isti nadin kada misao, bilo dobra ili loBa, prode kroz umneke osobe, ona poclstide vibracrje u Manasu ili mentalnoj sferi,koje se dalje prostiru nadaleko i na5iroko u svirn pravcima.

  • Koja je to sredina kroz koju misli rnogu da teku iz jednogo*o J, drugi? Najbolje mogirie obja5njenje ie da M'anas. ilil.r*no ,rpttinca ispunja,ru ."o prostortao etar i da tako sluZikao instmm ent za misli. kao ito .i" Ptuna (Zivotna energi;a)inrtro-*nt za osedanja' kao Sto je etar insttument za toplotu'svetlost i elektricitet. i kao Sto je vazduh instrumenl za zYLrK'

    Svako ima svoj sopstveni svet misli

    Vi moZete pokrenuti svet pomo6u misaone sile' Misao imaogromnu ,r-to6. Otlu se moZe prenositi od jednog doveka doAiugog. Mo6ne misli velikih muclraca i ri5ija joS uvek postojeu Aka5i (etru) kao AkaSiiki zaPisi.

    Jogiji koji imaju sposobnost vidovitosti mogu da prlmemisaone forme. Oni mogu da ih ditaju'

    Vi ste okruZeni okeanom rnisli. Vi plivate u okeanuapsorbujete odredene misli i odaSiljete odredene misli uSVCT.

    Svako ima svoj sopstveni svet misli"

    misli. Vimisaoni

    Misli su Zive stvari

    Misli sr-r Zive stvari. Misao je mnogo cvrS6a od kamena MimoZemo prestati da postojimo. ali na3e misli nikada ne moguumreti.

    Svaka prornena rnisli j e propra6ena vibriranj em nj ene mentalnesupstance. Misao kao sili iahtevaposebnu vrstu suptilne materijeza svoie frrnkcionisanje.

    Sto t.t misli snaZnije, to 6e pre uroditi plodom' Misao jcfokusirana i dat joj je odreden pravac i koliki ie stepen nlenefokusiranosti i usmerenosti, tolika ce biti njena efikasnost'

    Misli su suptilne sile

    Misaojesuptilnasilakojuclobijamoizhrane.Akoproditateiandogia"Upunisu,lu - dijaiog izmeclu Udalake i Svetaket'a -razume6ete ovo vrlo dobro.

    8

    Ako je hrana dista, misao takocle postaje dista' Onaj kojiima diste misli govori veoma snaZno i svojirn govorom stvaraduboku impresiir-r u umovima onih ko.ji ga sluSajr"r' On utide nahiliade liudi pomoctr svojih irstih misli.

    "cista misao.je ostrija ocl ostrice Zileta. Boravite uvek u distim,

    uzvi5enim mislima. Kultura rnisli je egzal

  • (mentalni radio) i preno5enjem misli' Telepatija je prvi beZidnitelegraf i telefon zakoje svet zua'

    fi.ro Sto radite fiziike veZbe, bavite se spotlovima kao.Stosu tenis i kriket kako biste odrzali fizidko zclravlje, moradetedao

  • pouzdanje, verll, vedrinu i radost. Oni su nesreini' Zivotna sila unlirrru l-r. operise pravilno. Njihova vitalnost je na niskom nivou.Nlltrou urnje pun straha, odaja, brige i uznemirenosti'

    Prvobitna misao i moderna nauka

    Misao je najjada sila na svetu. Misao je najmo6nrje oruZjeu rukama iogiji. Konstruktivna rnisao transformi5e, obnavlja igradi.

    DalekoseZne sposobnosti ove sile su u najveioj meri r"rsavrsilidrevni mudraci i upotrebili ih u najuzvi3enije svrhe

    Jer, misao je prvobitna sila koja stoji u osnovi i pozadini celekreacije; pot"t lo celokupne pojavne kreacije se nalazi u jedno.ljedinoj misli koja se pojavila u Kosmidkom IImu'" Svet je Prvobitna Ideja koja se manifestovala' Ova PrvaMisao se manifestovala kao vibracija koja potide iz VednogMira BoZanske Sustine. U klasidnoj terminologiji se to nazivrrIda. Zelja Hiranjagarbe, Kosmidkc DuSe koja se po-iavljr-rje kaoSpandana ili vibracija.

    Ta vibracija nimalo ne lidi nabrzo oscilovanje fizidkih destica,vei je to nisto krajnje suptilno, toliko sLrptilno da je skoronepojmljivo za obidan um.

    'Ovo-pokazuje da se sve sile mogu redr,rcirati na stanjc distevibracije. Moderna nauka je takode nedavno cloSla do ovogzakljudka posle clugotrajnog istraZivanja spoljaSnje fizidkeprirode.

    Radiium i retki Jogi

    Radijun-r je redak elemenat. Jogiji koji kontroli5u svolesu takocle veoma retki u ovom svetu, kao raclijum.

    Kao Sto se prijatan rniris neprekidno Siri iz incensa, isto takoboZanski miris i boZanski sjaj (magnetirika, Brahmidha ar-rra) zradriz Jogija koji irna kontrolu nad svojirn mislima i koji konstantnoboravi u Brahmanu ili u Beskonadnclsti.

    Sjaj i miris njegovog lica je Brahma-Vardas. Kada clrZite r"rruci birkct napravljen od jasmina, rr-rZe i dampake' slatki mirisproLima atmosferu i svi tt prostoriji ga pocljednako osecaju'

    12

    Na isti nadin se miris ili slava i reputacija (Jasas i Kirti) Jogijakoji je ovladao svojim mislima Sire u svim pravcima. On postajekosmidka sila.

    Misao - njena teLina, veliiina i oblik

    Svaka misao ima teZinu, oblik, velidinu, formu, boju, kvaliteti moi. Jogi moZe da vidi sve te misli direktno pomocu svogunutra5njeg Jogidkog oka.

    Misli su kao stvari. Kao Sto svom prijatelju moZete poklonitinarandZu ili dobiti narandZu od njega, isto tako svom prijateljumoZete pokloniti misao ili dobiti korisnu, modnu misao odnjega.

    Misuo je velika sila; ona se kreie; ona kreira. MoZete dinitiduda pomodu snage misli, ali pre toga morate znati pravu tehnikurukovanja i manipulisanja mislima.

    Misao - njena formao njeno ime i boja

    Pretpostavimo da je va5 um savr5eno miran, potpuno bezmisli. Pa ipak, dim se neka misao pojavi, on 6e istog trenutkauzeti ime i formu.

    Svaka misao ima odredeno ime i odredenu formu. Stoganalazimo da svaka ideja koju dovek ima ili moZe cla ima, morabiti povezana sa odredenom redi koja predstavlja njen odraz.

    Formaje grublje, a ime finije stanje jedinstvene manifestovanesile koja se zove misao.

    Ali ta tri su jedno; gde god je jedno i druga dva su takode tu.Gde god je ime, tu je i forma i misao.

    Spiritualna misao ima Zutu boju. Misao ispunjena ljutnjom imrZnjom je tamno crvene boje; sebidna misao ima braon boju i sl.

    Misao - njena mo6, funkcionisanje i upotreba

    Misao je vitalna, Liva dinamidka mo6 - najvitalnija,najsuptilnija i najuticajnija sila koja postoji rt univerzttmtt.

  • Posredstvom misli postiZete hreativnu moi" Misao ptelaztsa jeclnog doveka na clrirgog. Ona utide- 11.ljucle; dovek snaZnih,nisii moZe vrlo lako cla r-rtide na ljude slabih misli'

    Danas postoje mnogobrojne kniige o kulturi misli' misaonojsnazi, *ituonol clinamici. Njihovo proucavanje ce vampruZiii sveobuhvatno razlrmevanje misli, njcne mo6i' njenogfunkcinnisanja i uPotrebe.

    Mi Zivimo u bezgraniinom svetu misli

    Ceo svet, najve6a patnja, starost, smft i veliki greh' zemlja'vocla, vatra i etai nisu niSti atugo nego misao' Misao ogranidavadoveka. Onaj koji kontroli5e svoje misli je istinski Bog nazemlji.

    Vi Zivite u svetu misli. Pre svega postoji rnisao' Zatim je rrtizraizaj te misli kroz organ govora' Misao i je zik su usko povezanl'Misli ljutnje, gordine i zlobe povreclulr-r dmge Ako um koii jer-rzrok svih-misli, nestane, i spolja5nji objekti ic ncstati'

    Misli su stvari" Zvuk' clodir, forma, ukus i miris' pet omotuda'budno stanje, sanjanje i stanje dubokog sna - sve su to proizvodiuma. Sankalpa (misio), strast, ljutnja, ropstvo' vreme - znaj dasu to posleclice uma. Um je kralj Inclrija ili dula' Misao je korensvih mentalnih Procesa.

    Stvari koje bpaZamo svuda oko sebe su sarlo um koji imaformu ili supstincu. Misao stvara, rnisao razara. Gordina islatko6a se ne nalaze r.r objektima, ve6 su one Ll Llmu' subjektu' t"Lmi5ljenju. Njih je stvorila misao.

    ftot igt" uma ili misli sa objektima dini se da se njihovauclaljenost"pove6ava i smanjtrje. Svi objekti-na svettl stt ncpovezani:oni su povezani i zcln'rZeni iskljudivo preko misli, imaginacijom.,*u. U- je taj koji objektima daje boju, oblik, osobine' Unrpoprima ot tit Ulto liojeg objekta o kojem irtterrzivno misli'' 'Prijatelj i neprijaief, uilitto i mana su samo u umu' Svakidovek stvara svet dobra t zla,zadovoljstva i bola, samo na osnovtlsvoje sopstvene imaginacrje. Dobro i zlo, zadovoljstvo i bol nepriirrtui* iz objekata. Oni su proizvod,va5eg uma' Ne postojinisto dob.o niti prijahro na ovom svetu. vasa masta stvara to"

    l415

    Misli, elektricitet i filozofija

    Misli su gigantske sile" One suOne kontrolilu va5 Zivot' formiraju

    modnije od elektriine stru1e'vaS karakter r oblikuju vaSu

    sudbinu"Uodite kako od jedne misli za kratak period nastaje ui5" i111i:

    er"tporiu,rl-o da vam se javi ideja da napravite dajanku za svo1eprijatelje . Jedna mrsao o:'e ui"" isiog. trenutka budi misli o 5e6em'mleku, Soljicama za (aj, stllu, stolicama' stolnjaku' salvetama'[;s;i;;;, koladima' biskvitima itd' Stoga' ovaj svet nije ntstail;; ;;;; ekspanzija misli' EkspanTlig.misli iz uma premaoljEr.tt*ir. ,opituo; u odricanje od misli je oslobodenje'

    Morate biti veoma obazriviiako biste mogli da uni5tite misli

    " "jih;;;;-tru*o- ttoienu Samo tada cete biti zaista sretni' Um

    se isra i pravi trikove. Morate razumeti njegovu priro.du' njegoveffi;; iL*11". j"dino tako iete ga vrlo lako kontrolisati'

    Najizuzetnrla rnjiga na svettl^ o praktidnorn filozofskomidealizmu Indije 1e iJgu VuSiStu' SrZ ovos dela ie: "NedualniBrahman ili besmrtna clu5a jcdino postolr'bvaj univerzum kaouniverzum n" por,oiT''Jbd;;;;"tje o.Jastvu'mol'e osloboclitidoveka iz kmga radanla i umiranja' UniStenjc misli i. Vasanai*p,tf.iit zetj"a; je tuttsa (oslobodenje)' Sankalpa le s.amoi"f.tirtri:"u*u. Surrt ulpa ili misao, snagom razlikovanja stvataovai univerzum. Oval siet je igrauma. Ovaj svct nc postoji u tri;:li#'" ;;;".Ir';id;"j

    "i a'it' a I p i j e M oki a U n i sti te ovo m a r ol#. vl*;,;;"["b" ilisli' Mediiirajte na Jastvo i postanite

    6 ivanmukta (osloboden za Ziv otal'"

    Spolja5nji svet prvobitno postoji u mislima

    Svaka misao ima svoju sliku' Sto je mentalna slika plus nekaspoljainja stvar.

    Sve Sto vidite spolja ima svoj duplikat u umu' Zenica iemali okrugli otvor u oktt' MreZnjada je mala struktura' Kako ie-og"e" di slika ogromne planine, videna kroz tako mali

    aparat

    iii irun.,nl, moZeta stane u um? To je dudo nad dudima'^^^ Sfi-f." pf

    "tine vec postoji u uTu' U"*i" kao ogromno slikarsko

    pful"o f.oj" sadrZi sv! slike objekata koje vidimo spolja'

  • 1Svet - projekcija misliPaZljivo posmatranje ie pokazati da je celokupan univerzum

    u stvarnosti projekcija ljudskog uma - Manomatram Dagat.Prodi5ienie i kontrola uma je centralni cilj svih Joga. Um sampo sebi je registar impresija koje se neprekidno izraLavajtkaoimpulsi i kao misli. Um je jedini akter. Misao vas nagoni naakciju; aktivnost stvara sveZe impresije u umnoj supstanci.

    Joga deluje na sam koren tog pogre5nog kruga pomoiudelotvorne metode subijanja funkcija uma. Joga proverava,kontroliSe i zaustavlja korensku flrnkciju uma U misao.Kada je misao transcendirana, intuicija funkcioniSe i javlja sesamospoznaja.

    Misao ima sposobnost da stvori ili uni5ti svet u jednomtrenutku. Um stvara svet u skladu sa sopstvenom Sankalpom ilimi5lju^ Um je taj koji stvara univerzum (Manomatram Dagat,Manahkalpitam Dagat). Kroz igru uma, vreme se prepoznaje kaotrenutak i obmuto. Kao san koji kreira dmgi san u sebi, tako i umkoji nema vidljivu formu kreira postojeie vidljive forme.

    Misli, svet i bezvremena stvarnost

    Um je taj koji je koren drveta Samsare (kmga radanja iumiranja) sa hiljadama mladica, grana, neZnih listova i cvetova.Ako poni5tite misli. moZete u trenu uniStiti dro Samsare.

    Uni5tite misli dim se pojave. Koren 6e se vremenom osu5itiusled poni5tenja misli i drvo Samsare ie ubrzo uvenuti.

    Ovo zahteva iztzetno strpljenje i istrajnost. Okupadete se uokeanu blaZenstva kada sve misli budu istrebljene. To stanje jeneopisivo. Moraiete da ga sami osetite.

    Kao Sto je vatra apsorbovana u svom izvoru kada je gorivosagoreno, na isti nadin je um apsorbovan u svom izvoru, Atmanu(Jastvu), kada su Sankalpe ili misli uni5tene. Tada dovek postiZeKaivalju (spasenje), iskustvo Bezvremene Stvarnosti, stanjeapsolutne nezavisnosti.

    MISAONA MOCNJENI ZAKOI{I I DINAMIKA

    Misao - arhitekta sudtrine

    Ako um boravi neprekidno u jednom toku misli, formira sekanal u koji automatski ule6e misaona sila; takva navika mislipreZivljava smrt i po5to ona pripada eglr, prenosi se na sledecimisaoni Zivot kao misaona tendencija i sposobnost'

    Svaka misao, ne sme se zaboraviti, ima svoju sopstvenumentalnu sliku. SuStina raznih mentalnih slika sahupljenih ujednom fizidkom Zivotu se sakuplja na mentalnom planu' U njojje sadrZana osnova za slede6i fizidki Zivot.

    Kao Sto se novo fizidko telo formira pri svakom roclenju, naisti nadin se novi um i novi Budi (intelekt) formiraju pri svakomrodenju.

    Nije lako objasniti do detalja delovanje misli i sudbine. SvakaKarma prouzrokuje dvostmki efekat, jedan na individualni um,i drugi na svet. iovek stvara okolnosti za svoj budu6i Zivot naosnovu posledica svojih akcija u svetu.

    Svaka akcija ima pro5lost koja je dovela do nje; svaka akcijaima buduinosi koio sledi iz nje. Akcija podrazumeva Zelju kojaju je potakla i misao koja ju je oblikovala.- -

    Svaka misao je karika u beskrajnom laucu uzroka i posledice,gde svaka posledica postaje uzrok i svaki uzrok postajelosledica; i ivaka karika u beskrajnom lancuje iskovana od trikomponente'. Lelje, misli i akcije. Zelja stimuli5e rnisao, misaose ispoljava kao akcija. Akcija stvara mreZu sudbine.

    Sibidna Zudnj a za posedovanj em imovine drugih, mada nikadanije sprovedena u delo, stvara od doveka lopova u slededem

    16 t7

  • Zivotu, dok su potajno gajena mrLr4a i osvetoljubivost seme izkojeg se rada ubica.

    Na isti nadin. nesebidna ljubav 6e stvoriti dobrotvora i sveca;i svaka misao saoseiania 6e pomo6i da se izgradi briZna isaoseiajna priroda onoga koji je prijatelj svim stvorenjima.

    Mudrac VaSiSta savetuje Rami da uradi PuruSartu, da budeodludan i LrloZi napor. Nemojte odlaziti u fanatizam. lzazvaceleinertnost i lenjost. Otkrijte ogromnlr Moi Misli. UloZite napor.lspravnim mi5ljenjem stvorite sebi uzvi5enu sudbinu.

    Prarabda je Puru5afta poslednjeg rodenja. Vi sejete akcijr'ri L.anjete naviku; posejana navika reztltfta karakterom. Akoposej ete karakter Lanjete sudbinu.

    Covek je gospodar svoje sopstvene sudbine. Vi sami stvarate,snagom svojih misli, svoju sudbinu. MoZete je uni5titi akoto Zelite. Sve sposobnosti, energije i mo6i sr"r latentne u vama.Otkrijte ih i postanite slobodni i uzviSeni.

    Misli odreduju crte va5eg licaVaie lice je nalik gramofonskoj plodi. Sta god da pomislite'

    istog trenutka se to urezuje na va5e lice.Svaka zla misao predstavlja dleto ili iglu koja ostavlja trag

    na vaSem licu. VaBa lica su prekrivena oZiljcima i ranama kojesu vam nauele zle misli rnrZnje, ljutnje, poZude, ljubomore,osvetoljubivosti itd.

    Na osnovu bora na va5em licu, moZe se oclmah reii koje jestanje va5eg uma. Trenutno se moZe odrediti dijagnoza bolestivaSeg uma.

    Onaj koji misli da moZe sakriti svoje misli je glupan prvevrste. On lidi na noja koji pred lovcima sakriva glavu u pesakimaginirajuci da ga niko ne vidi.

    Lice je odraz utna. Lice je kalup uma. Svaka misao urezujeboru na licu. BoZanska misao ozaruje lice. Zla misao pomradulelice. Kontinuirane boZanske misli pove6avaju aurtt ili oreol.

    Neprekidne zle misli prodr'rbljuju mradne impresiie, kao 5toneprekiclni udarci kofe o ivicu bunara, prilikom izvladenia vodc,stvaraju sve veca udubljenja na kofi. Izraz lica istinski odajeunutra5nie stanie uma ili sadrZaj uma.

    18

    Lice je poput oglasne table na kojoj je istaknuto sve Sto sedeSava uumu. VaSe misli, oseianja, stavovi i emocije, ostavljajujasne tragove na licu."

    Te5ko moZete sakriti svoie misli, a da se one ne vide na va5emlicu. MoZete umisljati da ste saduvali svoje misli u tajnosti. MislipoZucle, pohote, ljubomore, ljutnje, osvetoljubivosti, mrZnje itd,trenutno ostavljaju dubok trag na va5em licu.

    Lice je verni zapisnidar i senzitivni aparat za registrovanje ibeleZenje svih misli koje se nalaze u vaSem umu.

    Lice je jasno ogledalo koje pokazuje prirodu uma i njegovogtrenutnog sadrZaja.

    Misli oblikuju fiziiku PojavuUm je suptilna forma ovog fizidkog tela. Fizidko telo je

    spoljaSnja manifestacija misli. Sa oblikovanjem uma, obliktde sei telo.

    Kao Sto 6ovek grube pojave obidno ne moZe u sebi da probudiljubav i samilost za druge" isto tako dovek grubog uma ne moZeda probudi ljubav i samilost u nekome.

    Um veoma jasno odraZava na licu svoja razll('ita stanja i tointeligentan dovek moZe vrlo lako da prodita.

    Telo sledi um. Ako um misli da 6e pasti sa visine, telo se istogtrenutka priprema i pokazuje odgovaraju6e spolja5nje znake'Strah, uznemirenost, bol, radost, ljutnja, sve to stvara razli(iteimpresije na licu"

    VaSe oii odaju vabe misli

    Odi koje predstavljaju prozore du5e govore o stanju iraspoloZenju uma.

    U odima postoji telegrafski instrument koji Salje poruke ilimisli nesigurnosti, depresije, sumornosti, mrLnje, radosti, mira,harmonije, zdravlja, moii, snage i lepote.

    Ako imate sposobnost ditanja iz odiju drugih, moZete ditati ium. MoZete proditati najistaknutiju ili dominirajucu misao, ako

    ln17

  • ste dovoljno paLljivi da prepoznate znake na licu' konverzacijui pona5anje. Za io je potrebno malo odvaZnosti' o3troumnostl'veZbe, inteligencije i iskuswa.

    Negativne misli truju ZivotMisli brige i misli straha su sile straha u nama' One trujn

    sam izvor Zi,rota i uniStavaju harmoniju' efikasnost' vitalnclst ienergidnost. Nasuprot tome, misli radosti, veseljai hrabro^sti umestoAu ir'-lti.u3", lede i tzdravljuju i bezgrgidlg doprinose efikasnosti imentalnoj rnoii. Budite uvek veseli' Radujte se' Smelte se'

    Psihofiziike neuravnoteZenosti

    Misao utide na telo. Fatnja u umtl oslabljuje telo' Takode i teloutide na um. Zdravo telo dini um zdravim' Ako 1e telo bolcsno t;;i"h,l. postaje bolestan. Alco je telo snaZno i zdravo, i umtakode postaje zdrav i snaZan.

    Nasilan dovek svojom Zestinom ozbiljno o5te6r"rje svojemoZdane 6elije, ubacuje otrovna hemijska jedinjenja u svoju krv',1uuro opsti Soli i depresijLr i spredava lLrdenje Zeludadnih sokova,;;Jli diugilr digesiivnih supstanci u probavni kanal' iscrpljuje;;;j ; ;"r;ij u, v"italnos t, izaziv a r-rbrzan o starenj e i skraduj e sebiZivot.

    Kacla ste ljuti, um postaje uznemiren" Na isti nadin kadale unluznemiren, tilo takoile postaje uznemireno' Ceo uervui sistem.1e uzbuclen. Postajete ralclraZljivi' Kontroli5ite lir"rtniu pomoclrf:"U-i. Ljutrla je mo6na eneryija koia se ue moZe kontrolisatifrio[tieni- iriteiektom, vei jeclino i'istim razumom (Satvidan'Budi) ili Viveka-Vidarorn (razludivanje-ispitivanje)'

    Kreativna moi misli

    Misao stvara svet. Misao stvarima daje postojanje' Mislirazvijaju Lelje i pobuduju strasti'. !9t9 ee suprotne .misli. or',"lStioun;u ielja i strasti odstraniti ideju o zadovoljenjr"r Zelja.Stugu, kada duboko shvatite ovo. suprotne rnisli ce vam pomocrda uni5tite svoje Zelie i strastt.

    2A

    Mislite o nekome kao o svom dobrom pnjatelju i to ie po:l1tistvamost. Mislite o njemrl kao o neprijatelju i Llm ce ostvarltr turniruo. Onaj koji zna"funkcionisanje uma i koji je ovladao njimeputem veZbe. zarstaje sreian'

    Sliine misli se medusobno privlate

    I u svetu misli vaZi poznati zakon "slidno privladi.slidno"'liuaistlenm misli se medusobno privlade- l.ztograzloga-i postojeiir"i", "Svaka ptica svome jatu leti"; "S kim si takav si"'^-^

    not,oru privtaei drugi dtktor' Pesnika privlaci O"l*tf::11l^

  • u onima koji okruZuju ljLrtog doveka. Ona napuita um jednogdoveka i ulazi Lr Limove drr'rgih ljudi koji Zive daleko od niega iuznemirava ih.

    Misao radosti u vama izaziva misli sreieispunjeni radoSdu i veseljem kacla r-rgleclateclece kako se bezbriZno igrajtr i veselo tri'c'

    Misao radosti u nama, prema tome. stvara mislidrugima. Zato :uvek irnajte suptilne, uzvi5ene misli.

    At o 1- clobar i po5ten dovek u clruitvu lopova, on ce podeticla kracle. Ako je trezan iovek u druitvu pijanice, on ie podeti clapije. Misao je veoma zarazna.

    Primena psiholo5kog zakona

    OdrZite srce mladim. Nemojte misliti: "Ostario sam." Misliti:"Ostario sam", je loia navika. Nemojte boraviti u ovakvomrazmi5ljanju. U Sezdesetoj mislite: "Imam Sesnaest godina'" OnoSto rnislite, to i postajete. To je poznati psiholoiki zakon.

    "Ono Sto dovek misli, to i postaje". Ovo je poznata i opitepriznata istina" Mislitc: "Ja sam snaZan", snaZni ccte i postati'Mislit", "Ja sam slab", slabi iete i triti. Mislite: "Ja sam lud", ibiiete lucli. Mislite: "Ja sam mudrac iliBog", i postadete mr'rclracili Bog.

    JeJino misao oblikuje i r.roblidava doveka" Covek uvek Zivi r-rsvetu misli. Svaki dovek ima svoj sopstveni svet misli.

    Imaginacija stvara duda. Misao ima ogromnlr snagll. Misao je,kao Stole vec redeno, .pipljiva stvar. Vaia sada5njost je rczultatva5ih pro5lih misli i va5a buduinost 6e se formirati n odnosu nava5e sicla5nje misli. Ako mislite ispravno, govoricete ispravno idelati ispravuo. Govor i akclja uvek prate misli.

    Shvatite zakone misli

    Svaki dovck mora da ima sveobuhvatno razumevanje zakonamisli i njihovog funkcionisanja. Samo tada dovek moZe cla Ziviu ovom svetu sre6no, bez te3ko6a. On se moZe posluZiti silamaclobra i upotrebiti svoje sposobnosti na naibolii nadin^

    22

    u drugima. Vi stegomilu razclragane

    radosti u

    on moZe da neutralise neprijateljske sile ili antagonistidkestruje. Kao sto riba pliva uzvodno, tako ie i on biti u stanju da sesupiotstavi antagonistidkim strujama, pravilno se prilagoclavajudii osi guravaj udi s=e odgovaraj udim filerama predostroZnosti'

    tI protivnom, on postaje rob. On je bespomo6no rastrzanrazliiiiim strujama. On je noSen tim strujama kao drvo u reci'Uvek je bedan i nesrecan, iako je bogat i ima sve^

    Kapetan broda, koj i ima momarski komp as, koj i poznaj e more'puteve i okeanske stiuje' moZe sigurno da plovi' U protivnom cenl"gou brod bespomoino lutati tamo - amo i uclarati o ledene*uJ" i stene. Slidno tome. mudri mornar u okeanu ovog Zivotakoji ima cletaljno znanje o Zakonima Misli i Prirode, moci 6esigurno da plovi i dode do cilja svog Zivota'

    Shvativsi zakone Misli, rnoZete oblikovati svoj karakter nakoji god nadin Zelite. Uobidajena izreka: "Ono sto dovek misli,to i iostaje", jedan je od najvaZnijih zakona Misli' Mislite daste bezgri5ni,-bezgresni 6ete i postati. Mislite da ste uzvi5eni,uzvi5eni iete i biti.

    Postanite otelotvorenje dobrote. Mislite clobro svima. ciniteuvek dobra dela. Slr-rZitc, volite, budite clareZljivi. Usrecite drr-rge.zirite da biste sluZiii dfl-rge. Tacla 6ete poZnjeti sre6u. Imacetepovoljne uslove i okolinu.' e[o povredujete druge, ako izazivate skandale, pakostitedrugima, klevetaie, ogovarate, eksploatiSete druge, laLima stideteimcirinu drugih, ako iadite bilo Sta sto drr.rgima moZe naneti bol,poZnjecete patnju. Imacete nepovoljne uslove i okolinr-r'^ fo ie zakon-misli i prirode' Kao Sto moZete izgraditi dobarili 1o5 karakter pozitivnim ili negativnim misljenjem, isto takomoZete oblikoviti sebi povoljne ili nepovoljne uslove dinecidobra ili loia dela.

    iovek koji razluduje je uvek paZljiv, oprezan i obazriv' Onuvek paZljivo posmatra svoje misli. On analizira sebe'

    On zna Sta ie de5ava u njegovoj mentalnoj radionici i koji Vriti(misao) ili Guna (kvalitet) preovladava u odredenom trenutku'crn nikada ne dopuSta zloj misli da r.rde na vrata njegove mentalneradionice. On je trenutno saseca u korettu'

    Ovakvim pozitivnim miSljenjem, posmatranjem prirodesvoj ih misli, analiziranj em, aktivnim uzviSenim razrnislj anj ern,eovek koji razluduje gradi svoj plemeniti karakter, formira svojr"t

    ZJ

  • uzvi5enu sudbinu. On je paZljiv u pogledu onoga 5to govori" Ongovori malo. On govori slatke rerii pune ljubavi' On nikada neizgovara grube redi koje rnogu da povrede osecanja drugih.

    On razvija strpljenje, milosrde i univerzalnu liubav. Onpoku5ava da govori istinu" Tako on kontroli5e Vak-lndnlu (organgovora) i impulse govora. On prida odmereno. To ostavlja dubokui pozitivnu impresiju na umove drugih ljudi.

    On praktikuje Ahimsu (ne-nasilje) i Brahmadariju (kontroluseksualne energije) u misli, redi i delu. On praktikuje Saudu(distoiu) i Ardavu (neposrednost). On poku5ava.. da odrZiravnoteZu uma i da uvek bude veseo. On odrZava Suda-Bavu(disto oseianje). On sledi tri vrste Tapasa (rtzdrLa:tanja) - fizidki,verbalni i rnentalni - i kontroli3e svoje akcije. On nikome ne Zelizlo. On nikome ne moZe da udini nikakvo zlo delo.

    On se uvek postavlja tako da clobr.1e povoljne okolnosti' Onalkoji zradi srecom 6e uvek dobiti takve okolnosti koje 6c mr.tdoneti sredu. Onaj koji drugima nanosi bol 6e dobiti, bez sumnje,po zakonima rnisli takve nepovoljne okolnosti, kcrje ce mu dor-retisamo patnju i bol" Stoga, dovck stvara svoj sopstveni karakter iokolnosti svojim sopstvenim rniSljenjem.

    I-oi karakter se moZe preoblikovati u ciobar, pozitivnimmislima. a nepovoljne okolnosti se mogu promeniti u povoljneokolnosti dobrim delima.

    Zakoni koji vaZe za uzvi3ene misliOno Sto mislite, to i postajetc. Kakve su vam misli, takav 6e

    vam biti i Zivot. PoboljSajte svoje miSljenje. Bolje misli donosebolja clela.

    Samo razmi5ljanje o objektima ovoga sveta je bolno. Uzrokropstva je u samom dinu miSljenja. Cista misao je moinija odelektriciteta.

    Um koji je privuden iulnim objektima, teZi ropstvr-r, clok umkoji nije njima privr.rden, teZi oslobodenju. Um je prevrlljivac.IJni5tite taj prevrtliivi um. Bidete slobodni i zauvek srecni-Manifestuite svu svoju snagu na putu ovlaclavanja umom. To 1eistinska hrabrost ili Puru3arta.

    24

    Odricanje je sredstvo do prodi56enosti i profinjenosti uma'Prodistite i umirite misli. Slojevi neznanja koji prckrivaju znanje'ne6e biti otklonjeni r"rkoliko ne umirite um.

    Suptilan deo hrane formira um. Um nastaje iz hrane. Suptilandeo hrane se transfomi3e u um. Ifrana nije samo ono Sto iederno,ve6 sve Sto primamo putem dula.

    Naudite cla viclite Boga svuda. To je prava hrana za ol

  • Um koji "je zaokupljen zlim mislima deluje kao rnagnet koji

    privladi slidne misli drugih i time ojadava prvobitno zlo.Zle misli ubadene Lr mentalnu atmosferr"r truju receptivne

    umove. Boravak u zloj misli postepeno otpuita njenu negativnosti nagoni mislioca da podini delo koje je inherentno u njoj'

    Misli i talasi mora

    Misli su kao talasi okeana. One su bezbrojne. MoZete seobeshrabriti r"r podetku kada pohr"rSavate da ovladate njima.

    Neke misli ie se povuii, dok 6e neke drLrge pokr"rljati kaoiz izvora. Iste stare misli koje su nekad bile potisnute, moguponovo pokazati svoje lice posle nekog vremena. Nikada nemojteklonuti duhom na bilo kojem stupnju vetbe- Sigurno 6ete dobitiunutrainju snagu. Na kraju iete sigurno r"rspeti. Svi jogiji suprolazili kroz iste tesko6e koje vi sada doZivljavate.

    Proces uni5tavanja n-rentalnih modifikacija je teZak i dug.Sve misli ne moglr biti uni5tene za dan ili dva. Ne treba danapustite veZbu uni5tavanja misli na pola puta kada naiclete nateikoie ili na nepremostive prepreke.

    VaS prvi poku5aj treba da bude reduciranje va5ih htenja iZelja. R-

  • I-judi sre6nog i radosnog raspoloZenja sublagoslov za drustvo.Oni donose srecu drttgima.

    Kao sto mlada, lepa dama skriva svoje lice i ne voli da se mesasa ostalima iz dru5tva ako ima ruZnu i gnojavu ranu na obrazu ilinosu, tako i vi ne bi trebalo daizlazite u drustvo i da se mesate sasvojim prijateljima i ostalim ljudima kada ste u stanju depresije,o siunj.i

    -rZnf "

    ili lj'bomore. Jer, tako 6ete lako zaraziti ostaletim raspoloZenjima. Bi6ete opasnost za druitvo'

    Dinamika misli u univerzalnoj sredini

    Misao u stvari napu5ta um i luta unaokolo' Kada misao,bilo dobra ili losa, napusti um neke osobe, ona budi vibracije uManasu ili mentalnoj atmosferi' koje putuju u svim pravcima'.

    ona takode r.rlazi i u Lrmove drugih. Mudrac koji Zivi u pe6inina Himalajima oclasilje mocne misli u neki kutak Amerike. onajko pokuiava da se piodisti u pedini, stvarno prodiS6ava svet, iou.iiko pomaZe svetu. Niko ne moZe da spredi njegove distcmisli da putuju i ptelaze na druge koji ih zaista Z'ele'

    Kao Sto sunce svaku kap vode sa lica zetrllje neprekidnopretvara u paru i kao Sto se sva para sakuplja u formu oblaka,ive misli Loje projektujete iz svog usamljenog kutka 6e seizdi1i i lebdeii tiprostoru, pridruZiti se sliinim mislima koje suprojektovali drugi, slidni vama, i na kraju 6e se sve svete misliipn.titi sa ogromnom snagom i pokoriti negativne sile'

    VREDI\OST I UPOTREBAMISAONE MOCI

    SluZite druge pomodu misaonih vibracija

    Istinski monah ili Sanjasin moZe sve da uradi pomo6usvojih misaonih vibracija. Sanjasin ili Jogi ne mora da postanepre'dsednik UdnrZenji ili lider dru5tvenog ili politidkogpokreta. To je suluda i detinjasta ideja'

    -

    ' Ltdii"i ,.idunu, poprimili misionarski d:uhZapada i izjavljujucla Sarijasini treba da udestvuju u dru5tvenim i politidkimaktivnostima. To je tuZna gre5ka.- Ni:" p"ttebno da se Saniasin i svetac. pojavljuju napozornici iAa po*aZu svetu, da propovedaju i rtzdtht umove ljudi'

    Neki sveci propovedaju svojim primerom' Njihov Ltuototelotvorenj" nE"ttju. Njihov sam pogled uzdlLe umove hiljada

    Svetac jl za druge Ziva potvrda realizaclieBoga' Za mnoge Jepogled sveca insPiracija.' "Nito

    ne moZe da zaustavi misaone vibracije svetaca. Njihovadista, snaZna misaona vibracija premoSduje velike razdaljine'prodi5iava svet i ulazi tt umove hiljada ljudi' U ovo nemasumnJe.

    Doktori mogu da leie sugestijom

    Doktori treba da imaju temeljno znanje o nauci sugestije'Iskreni, saoseiajni doktoii su veoma retki. Doktori koji nemajunimalo znanja o sugestiji dine vise zlanego dobra. oni ponekadubijaju pacijente zato Sto ih nepotrebno pla5e'

    je

    2B29

  • Ako neki dovek pomalo ka5lje, doktor ce mu re6i: "E,moj prijatelju, ti imai tuberkulozu. Mora5 oti6i u Bovali, ili uSvajcarsku ili u Bed. Mora5 podeti da primai injekcije protivtuberkuloze." Jadni pacijent je upla5en" A nema ni traga odtuberkuloze. To

    -je uobidajeni sluda.j. Radi se samo o malomnazehu usled preteranog izlaganja hladnodi. A pacijent razvijasu3iclr od straha i brige zahvaljujr"rii pogre5noj destruktivnojsugestiji doktora.

    Doktor je morao da mu kai.e'. "O, nije to niSta. To je samoobidna prehlada. I)o sutra 6e sve biti u redu. Uzmi pr.rrgativ iinhaliraj malo eukaliptusovog ulja. Koriguj ishranu. Bolje je dadanas postiS." Takav doktor je Sam Bog. On se mora poitovati.

    Neki cloktori na ovo mogu reii: "Da, gospodine, ali tako moguizgubiti svoju praksu. Ne mogu se povuii iz ovog sveta." To jegre5ka. Istina r"rvek pobecluje. Ljudi ce trdati kod vas po5to stesaoseiajni i ljubazni. Ima6ete pune ruke posla.

    Postoji ledenje sugestijom" To je tretman bez lekova. Toje sugestivna terapija. Dobrom i moinom sugestijom moZeteizle(,iti bilo kojr"r bolest. Mora6ete da naudite ovu nauku ida je primenjujete. Svi doktori homeopatidari, alopatidari,ajurvedidari i doktori Unani sistema bi trebalo da upoznaju ovunauku. Oni mogu da kombinuju ovaj sistem zajedno sa svojimsistemima. Imaie izuzelnlu praksu zahvaljujuii ovoj dobrojkombinaciji.

    Jogiji propovedaju preno5enjem misliPomo6u svojih spiritualnih vibracija i magnetidke aLrre,

    nepoznati istinski Jogiji pomaZu svetu viSe nego "Jogiji" sapozomice. Propoveda-nje sa pozornica i podijuma pripadaljudima drugorazredne spiritualnosti, koji nemaju nikakvo znaniei koji nisu nikada stavili u praksu paranormalne sposobnosti imoii koje su latentne Lr njima.

    Adepti i Mahatme prenose svoje poruke putem telepatijeaspirantima koji su to zasluZili, a nalaze se u raznim delovimasveta. Sredstva komunikacije koje su za nas paranormalua,potpuno su normalna za log4a.

    Utiiite na druge mislima

    MoZete uticati na druge ljude, a da ne izgovorite nijednuned. Jedino je vaZno da vam misli budu koncentrisane i voljnousmerene. To je telepatija.

    Evo jedne veLbe za vas iz telepatije. Pomislite na svog rodakaili prijatelja koji Zivi u nekoj udaljenoj zemlji" Predstavite usvom umu jasno sebi njegov lik. Ako irnate njegovu fotografiju,gledajte r.r nju i nzgovarcjte sa njim naglas. Kada odlazite uvedena spavanje, mislite na sliku uz intenzivnu koncentraciju. On 6evam ubrzo poslati Zeljeno pismo. Ne sumnjajte. Biiete potpunoiznenadeni.

    Ima6ete uspeha i biiete ubedeni u nauku telepatije. Ponekad,kada nesto pi3ete ili ditate novine, odjednom dobijete poruku oclnekoga ko vam jeblizak i drag. Odjednom pomislite na njega.On vam je poslao poruku. On je ozbiljno pomislio na vas.

    Misaone vibracije putuju brLe od svetlosti ili elektriciteta.U takvim trenucima, podsvesni um prima poruke ili impresije iprenosi ih svesnom delu uma.

    Raznovrsna primena misaone mo6i

    Naukamisaone moii je veoma interesantna i suptilna. Misaonisvet je relativno stvarniji od fizidkog univerzuma.

    Snaga misli je ogromna. Svaka vaia misao ima za vas odredenuvrednost. Snaga vaSeg tela, snaga va5eg uma, va5 uspeh u Zivottti zadovoljstva koja pruZ.ate drugima svojim prisustvom - sve tozavisi od prirode i kvaliteta va5ih misli. Morate poznavati kulturumisli i razviti misaonu mo6.

    Misaona mod - njena vrednost

    Ako imate sveobuhvatno razumevanje funkcionisanjamisaonih vibracija, ako znate tehniku kontrolisanja misaonihvibracij a, ako znate tehniku kontrolisanj a misli, ako znate metodprenoSenja korisnih misli drugima na daljinu formiranjern

    30--t I

  • jasnih, o5trih i precizno definisanih misaonih talasa, moZetekoristiti tu misaonu mod hiljaclu puta efihasnile. Misao diniiuda.

    PogreBna misao ogranidava. Ispravna misao oslobacla. Stoga,mislite ispravno i clostignite slobodu. Razotkrijte okultne moiiskrivene unutar vas razumevanjem i realizacijom moii uma.Zatvorite odi. Polako se koncentri5ite" MoZete videti r"rdalieneobjekte, duti r-rdaljene zvuke, slati poruke r-r bilo koji cleo sveta,ili 6ak na druge planete, lediti ljude hiljadama milja daleko odvas i kretati se po udaljenim prostorima van vremena.

    Verujte u moi uma. Interesovanje, paLnja, volja, vera ikoncentracija 6e uroditi plodom. Zapamtite da je r"rm roclen izAtmana kroz Svoju Malu ili Iluzornu Mo6.

    Misli izvr5avaju mnoge misijeMoZete pomodi prijatelju u nevolji prenoseii misli utehe, sa

    mesta gde se vi nalazite. MoZete pomo6i prijatelju koji traga zaIstinorn jasnim i preciznim mislima o istinama koje vi znate.

    MoZete poslati misli n mentalnu atmosferu koje 6e probr"rcliti,prodistiti i inspirisati sve one koji su osetljivi na njih.

    Ako po5aljete misli ljubavi i pomodi drugoj osobi, onenapu5taju mozak, odlazc direktno toj osobi, budedi u njenom umttslidne misli ljubavi i vra6aju vam se sa duplo ve6om snagom.

    Ako po5aljete misao mrZnje clrugom doveku, ona ic gapovrediti,a takode ie povrediti i vas zato Sto ie vam se vratiti cluplojada.

    Stoga, razumite zakone misli, probudite u svolr umu samomisli milosrda, ljubavi, ljr"rbaznosti i budite uvelc srdani.

    Kada poialjete korisne misli pomoci drugima, one morajuimati odreden pozitivan smisao i cilj. Samo tada ce doneti Zeljeniefekat. Samo tada 6e ta misao ispuniti cili.

    Misaona mot koja nadahnjujePostignite jasno razumevan-je sugestija i njihovih ef'ekata na

    um. Morate biti paZljivi prilikom upotrebe sugestije. Nikadanemojte davati pogreSnu sugestiju koja moZe destruktivno

    2)

    delovati na nekoga. Naneiete veliko zlo i Stetu tom doveku.Dobro promislite pre nego Sto neito izgovorite.

    Uditelji i profesori treba da imaju podrobno znanje o naucisugestije i autosugestije. Oni mogu da obrazuju iuzdiLu studentena koristan nadin.

    Na.jugu Indije, kada deca pladu, roditelji ih pla5e govore6i im:,,Pazi, Balu! Irendukanan (dvooki dovek)ie do5ao" Budi miran iliiu te dati njemu." ,,Pudandi (duh) je doSao." Ovakve sugestije suveoma destruktivne. Dete postaje pla5ljivo.

    Dedji umovi su elastidni, ncZni i popLrstljivi. Samskare(impresije) se u tom dobu neizbrisivo urezuju. Kada odrastupostaje nemoguie promeniti ili iskoreniti te Samskare. Kacla detepostane dovek, ono izraLava svoju plaSljivost.

    Roditelji treba da unesu hrabrost u umove svoje dece. Trebada im kaZu: "Ovo je lav. Pogledaj lava na ovoj slici. Ridi kao lav.Budi hrabar. Pogledaj sliku Sive,Ardunc ili I(lajva. Postani yitez."Na Zapadu, uditelji deci pokazuju slike bojnih polja i kaZu im:"Vidi DZejms! Pogledaj ovu sliku Napoleona. Pogledaj njegovovite5tvo. Zar ne bi i ti Zeleo da postane5 Vrhovni Komandant iliGeneral Armije?" Oni utiskuju hrabrost Ll Lllrrove svoje dece joSodmalena" Kako deca rastu. ove Samskare se osnaZuju doclatnimspolj aSnj im podraZaj ima.

    VeZbajte preno5enje misliU podetku veZbajte telepatiju na manju udaljenost. Bolje je u

    podetku veZbati noiu.Recite svom prijatelju da ima receptivan stav i koncentriSe se

    npr. u deset sati" Recite mu da sedne u Vadrasanu ili Padmasanuzatvorenih odiju u mradnoj prostoriji.

    Poku5ajte da po5aljete svoju poruku tadno na vreme.Koncentri5ite se na misli koje Zelite da poSaljete. Upotrebitetada svu svoju volju. Misli ie napustiti va5 um i uii u um vaiegprijatelja.

    U podetku se mogu javiti neke gre5ke. Kada uznapredujete uveZbi i dobro savladate tehniku, uvek 6ete pravilno slati i primatipomke.

    Kasnije iete biti u stanju da Saljete poruke u razlidite delovesveta. Misaoni talasi se razlikuju po intenzitetu i snazi. I onaj koji

    -) -l

  • Saije i onaj koji prima mora da veZba intenzivnu koncentraciju'onaa ee ulti inige u slanju poruka, kao i jasnode i oStrine. uprt-it: u poruka. -VeZb"iT .l P:::tk" telep ati i u preno se 6i porukuiz iedne sobe u drugu u istoj kuii'

    Ova nauka je veoma Prijatna istrpljenje. Brahmadarija ie takode

    zanimljiva. Za njuje Potrebnoveoma bitna.

    Parapsihologija i podsvesne misli

    Kao 5to sveti Gang izvire u Gangotriju na Himalajima. tneprestano tede prema*Ganga Sagaru, isto tako misaone strujeizviru u koritu Samskara (impreiija) u unutra5njim slojevimauma, gde su srnestene Vasane iii latentne suptilne Zelje.i tekubezpi.dd'u ka objektima u budnom stanju i u stanjr'r sanjanja'.Cakse i lokomotiva Salje u garaZu da se odmori kada joj se todkovt)aLare: a ova misteiozna umna lokomotiva nastavlja da mislibez prestanka.

    V"ZUa telepatije, ditanje misli, hipnotizam, mesmertzam Ipsihidko leienie jisno clokazLrju da r"rm postoji i da vi5i um moZeha utide i Oa potei* niZi um. Na osnovLr automatskog pisanja iiskustva hipnbtisane osobe, moZemo jasno dokazati postojanjepodsvesnogumakojioperi5esvihdvadesetdetirisata.Pomodtlipiiitrrutn""Sadane (pra'kse), promenite poclsvesne misli i um ipostanite nova osoba"

    Mo6 energiinih, boZanskih misli

    Misao ie Zivot. Ono Sto mislite, to i postajete' VaSakreira okolinu. VaSe misli konstituiSu vaS svet'

    Ako gajite zdrave rnisli, moZete odrZati dobro zdravlje' Akose drzitei;lesnih misli, misli o bolesnim tkivima, misli o slabimnervima, misli o nepravilnom fr,rnkcionisanju orgarla, Lttrobe.nikada ne moZete odekivati dobro zdravlje, lepotu i harmoniju'

    Zapamtrte, telo je proizvod uma i nalazi se pod njegovomkontrolom.

    Ato gajite energidne misli, vase telo ie biti energidno' Mislilj ubav i, itira, raaoiolj stva, disto6e, savtienstva, B oZanske mis.l i,dine i uas i ljude oko vas, savrSenima i BoZanskima. KLrltivisiteBoZanske misli.

    34

    FUNKCIJE MISAONE MOCI

    Misti obezbeduju dobro zdravljeTelo je neraskidivo povezano sa umom' tadnije, telo je kopija

    rl*u; onl.j" gruba victliiva forma suptilnog, nevidljivog uma' Aliopostoji bi tr*nekom zubu, stomaku ili r'rhu, to istog trenutka utide,ru .r*. On trenutno prestaje da misli, uzbuden je' uznemiren iporeme6en.

    Ako u umu postoli depresija, telo automatski nije u stanju dafnnkcioniie. Bolovi u telu su sekundarne bolesti, viadi, dol< strVasane ili Zelje u umu primarne bolesti, lcli'

    Mentalno zdravlje je mnogo vaZnije od fiziikog zdravlja' Akoje um zdrav,telo ie biii zdraio'Ako je um dist, ako su vam misli'dirt", bi6"t" oslobodeni od svih bolesti, i primarnih i sekundarnih.Mens sana in corpore slno - U zdravom telu zdrav duh!

    Misli razvijaju lidnostUzvisena misao tzdiLeum i otvara srce; niska misao uzbuduje

    ulwt r izaziva mradna i morbidna ose6anja'oni koji imaju imalo kontrole nad svojim mislirna i govorom,

    imaie mirno, rr"dto, lepo, milo lice, fin glas, i odi ie im biti sjajnei blistave.

    Misli utiiu na telo

    svaka misao ili emocija ili red stvara snaznu vibracijr"r Lr svakoj6eliii tela i tu ostavlja jaku impresilu.

    J5

  • Ako znate metod izazivanja suprotne misli, onda moZetevoditi sreian harmonidan Zivot mira i moii. Misao ljubavi ie istogtrenutka kada se pojavi neutralisati misao mrZnje. Misao hrabrosttie trenutno posluZiti kao protivdejstvo za misao straha.

    Misaona mod menja sudbinuiovek seje misao i Lanje akciju. On seje akciju i Lanjenaviku.

    Seje naviku i /.'anje karakter. Seje karaktcr i,zanje sudbinu.Covek je stvorio svoju sudbinu svojim sopstvenim miSljenjem

    i delanjem. On moZe da promeni svojr"r sr-rdbinu. On jc goipoao,svoje sopstvene sudbine. U to nema sumnje. lspravnimmiSljenjem i izuzetnim naporom, on moZe da postane gospodarsvoje sudbine.

    Neke neznalice kaZu: "Karma je odgovorna za sve. Sve jc tcrsudbina. Ako je Karma odredila da budem ovakav ili onakav,za5to bih se ja trr.rdio'/ To je moja sudbina."

    To je fatalizam. To ie doneti inertnost, stagnaciju i patnju. Toje potpr"rno nerazLlmevanjc zakona Karme. To je laZan arglrment.lnteligentan dovek sigumo neie reci tako ne5to" Vi ste samistvorili svoju sopstvenu sudbinu svojim mislima i akcijama.

    Sada imate slobodnu vollu da izaberete. Vi imate Svatantratuu akciji. Nitkov nije nitkov za sva vremena. Stavite ga u dru5tvosveca. Odmah ce se promeniti. Od tada ie misliti i delati nadmgadiji nadin i promeniti svoju sudbinu. Njegov karakter iebiti promenjcn.

    Razbojnik Ratnakar je postao Mudrac Valmiki. Dagai i Madaisu se transformisali. Bili su nitkovi prve vrste. MoZetc postati Jogiili Gjani. MoZete promeniti svoju sudbinu. MoZete Lrsmeriti svdrkarmu u kojem god pravcu Lelite. Upotrebite Moi Misli. Misliteispravno, mislite uzvi5eno. Treba samo da mislite i da delate.Ispravnim mi5ljenjem, ispravnorn Zeljom, ispravnim delanjem,moZete postati mudrac ili milioner. MoZete dostidi poloZaj lndreili Brame pozitivnim mislima i delima, dobrom Karmom. ioveknije bespomoino biie. On ima slobodnu voliu.

    Misli - uzroci fizioloikih uznemirenjaSvaka promena u mislima stvara vibraciju u va5cm mentalnom

    telu, a kada se ona prenese na fizidko telo izaziva aktivnost i.rnervnoj supstanci vaSeg mozga. Ta aktivnost prouzrokujc mnogcelektridne i hemijske promene u nelvnirn celijama. Misaonaaktivnost je ta koja prouzrokujc ovu promenu.

    intenzivna strast, mrznja, clugotrajna gorka ljr"rbomora, brigakoja nagriza, napadi besa, zapravo uniStavaju ietije tela iizazivajubolesti srca, jetre, bubrcga, slezine i stomaka.

    Takode je vredno napomenuti da ie u zavisnosti od trenutnemisli svaka iehja u telu. zahvaljujr.rii tendenciji da postanete onoo demu najvi5e mislite, napredovati ili propasti, clobiti irnpuls2,ivota ili smrti"

    Kada se um usmeri na neku posebnu misao i bavi sc njome,uspostavlja se odredena vibraciia materije i obiino, Sto se viSeizaziva ta vibracija, to ona ima jadu tendenciju da se ponavljasve dok ne prede u naviku, dok ne postane autornatska. Telo pratium i imitira njegove promene. Ako koncentri5ete svoje misli odipostajr,r fil

  • Na Zapadu, sinovi obudara i ribara su se uzcligli do najvi5ihpoloZaja. Dedaci koji su na ulicama distili cipele i koji sr,r pobarovima prodavali pivo i kuvali u restoranima, postali su slavnipesnici i nadareni novinari.

    D2onson je odrastao u krajnje nepovoljnim uslovima.Goldsrnit je bio "bogata5 sa 40 funti godiSnje". Volter Skot jebio veoma siroma5an. Nije imao gde da Zivi. Vredno je pomenutiZwoI Dlejmsa Ramsija Mekdonalda. On je bio dovek velikePuruSafte. Izdigao se iz siromaBtva do moci, od teikog fizidkogradnika do poloZaja Ministra Britanske vlade. Njegov prvi posaoje bio adresiranje pisama za deset Silinga nedeljno. Bio je suvi3esiromaSan da bi kupovao caj; Lrmesto njega je pio vodu. Njegovglavni obrok svakoga dana je mesecima bio govecli gula5 od tripenija. Bio je uditelj. Jako se zanimao za politiku i nauku. postaoje novinar. Postepeno se pomodu ispravnog napora (Puruiarte)uzdigag do poloZaja Ministra vlade.

    Sri Sankaradarija, autoritet Advaita fi lozofije, spiritualni velikani briljanhri genije se rodio u siroma5noj, nepovoljnoj sredinii okolnostima. Primera slidnih ovima ima na hiljade. Sasvim jeodigledno, stoga, da nepovoljna sredina ne r,rmanju.;e velidinr,r iodludnost budu6eg genija i daje dovek u stanju da prevazide sredinuvrednim radom, strpljenjem, istrajno5iu, iskrenoicu, oclanoiir.r,predano5iu cilju, delidnom voljom i snaZnom re5enoS6u.

    Svaki dovek je roden sa svojim Samskarama. Um nijetabula rasa ili ptazan list papira. On sadrZi impresije mislii dela prethodnih rodenja. Samskare su latentni potencijali.Dobre Samskare su vreclna zaostav5tina doveka. Cak iako jepostavljen u nepovoljne okolnosti, ove Samskare mu daju za5tituod spolja5njih, nepoZeljnih, neprijateljskih uticaja. One pomaZunjegovom napretku u evoluciji.

    Ne propr"rstite nijednr.r 5ansu. Iskoristite svc moguinosti.Svaka Sansa je namenjena va5em rastu i razvoju. Ako viditebolesnog doveka kako leZi pored puta bespomoino, uzmite gana svoja ramena ili u kola i odvedite do najbliZe bolnice. Negujtega. Dajte mu toplo mleko, daj ili kafu. Okupajte mu stopala saboZanskom Bavom (osedanjem).

    Osetite sveproZimajuceg, sveprisutnog Boga koji boravi unjemu. Vidite boZansko u sjaju njegovih odiju, u njegovom pladu,u njegovom dahu, u njegovclm pulsu i svakom pokretu.

    38

    Bog vam je dao moguinost da razvijete milosrdnost iljLrbav,cla prodistite svoje srce i otklonite Grinu. mrZnjr"r i ljr"rbomoru.Ponekad, ako ste pla5ljivi Bog ce vas staviti u takve okolnostiu kojima iete biti primorani da izrazite hrabrost i prisebnostriziku"juii svoj Zivot. Sve svetske lidnosti koje sr"r se izdigledo visina clostojanstvenosti sr-r iskoristile sve mogu6nosti domaksimuma. Bog oblikuje umove ljudskih bi6a pmZaju6i im5anse.

    Zapamtite da u vaSoj slabosti leZi snaga jcr 6ete uvek bitispremni da za5titite sebe. Siroma3tvo ima svoje prednosti.Siroma5tvo razvljaponiznost, snagu, istrajnost, dok luksuz stvaralenjost, ponos, slabost, inertnost i sve vrste lo5ih navika.

    Zato ne gundajte protiv okoline. Kreirajte svoj sopstvenimentalni svet i okolinu. Covel< t

  • Um je taj koji pravi transakcije celokupnog biznisa i najvi5ije medu telima. Ako se ovo grubo telo raspadne, um (e za(asstvoriti nova tela po svojoj Zelji. Ako bi se um paralizovao, telone bi moglo daizrazi naSu inteligenciju.

    Kod veiine ljudi, rnisao je obidno pod kontrolom tela. Njihoviumovi, po5to su nerazvijeni, borave uglavnom u Anamaja KoSi(fi zidkom telu). Razvij te Vigj anamaj a KoSu i pomocu Vigj anamaj aKoSe (Budi) kontroli5ite Manomaja KoSu (um).

    PogreSna misao da ste vi telo je koren svog zla.Kroz pogre5nomi5ljenje vi se identifikujete sa telom. Javlja se Dehadjasa(prianjanje zatelo). Postajete vezanizatelo Sto jeAbimana. Tadase javlja Mamata (moje). Identifikujete se sa svojom Zenom,decom, kuiom, itd. Identifikacija ili vezanost vam donosi ropstvo,patnju i bol.

    40 4I

    RAZVOJ MISAONE MOEI

    Sticanje misaone modi moralnom iistodom

    eovek koji govori istinr"r i poseduje moralnu distodu uvek imamoine misli. Onaj koji je dugotrajnom praksom ovladao ljr"rtnjomima ogromnu misaonu mo6.

    Ako jogi dija je misao veoma moina progovori jednu red, to6e imati ogromnog uticaja na umove drugih.

    Vrtrine kao Sto su iskrenost, ozbiljnost i marljivost su najboljiizvori mentalne mo6i. Cisto6a vodi u mudrost i besmrlnost. Postojeclve vrste disto6e, unutrainja ili mentalna, i spolja5nja ili fizidka'

    Mentalna distoda je vaLntja. Fizidka disto6a je takodepotrebna. Uspostavljanjem unutra5nje mentalne disto6e, postiZese radost i usrecl-sredenost uma, kontrola nad Indrijama (dulima)i spremnost za realizaclju Jastva.

    Sticanje misaone mo6i koncentracijom

    Nema ogranidenja zamo( ljudske misli. Sto je ljudski um vi5ekoncentrisan, to se vi5e moii dovodi u jednu tadku.

    U sludaju ljudi sa svetovnim umovima, zraci uma su rasprieni.To je raspr5enost mentalne energije u raznim pravcima. Da bise postigla koncentracija, ti raspr5eni zraci se moraju sakupitiveZbom koncentracij e, a zatim se um mora usmeriti ka Bogu.

    Kultivi5ite paZnju i ima6ete dobru koncentraciju. Neka vamr"rm bude bistar. Budite uvek radosni. Samo tada iete uspeti cla sekoncentri5ete. Sedite na isto mesto, u isto vreme, u detiri sata ujutro'

  • Celibat, pranajama (kontrola vitalne energije), reduciranje\elja i aktivnosti, bestrasnost, iutry'a, izdvojenost, disciplinadula, Dapa (ponavljanje boZanskog imena), kontrola ljutnje,napu5tanje ditanja romana, novina i odlaska u bioskop supomoina sredstva za koncentraciju.

    Freterani fizidki napor, previSe pride, previie jela, preteranomeSanje sa svetovnim ljudima, previSe hodanja, previ5eseksualnih odnosa - sve su to prepreke do koncentracije.

    Sticanje misaone mo6i organizovanim mi5ljenjernUniStite zaludno miSljenje. Uzmite neku temu i razmi5ljajte o

    njoj sa razliditih aspekata i gledi5ta. Kada na taj nadin mislite ojednoj temi, ne dopuStajte dmgim mislima da udu n svesni deouma. Vratite um ponovo na izabranu temu.

    Na primer, podeli ste da mislite o Zivotu i udenju DagadguruaAdi Sankaradarije. Mislite o njegovom rodnom mestu, njegovomranijem Zivotu, njegovom karakteru, njegovoj lidnosti, njegovimvrlinama, njegovom udenju, njegovim delima, njegovoj filozofiji,nekim vaLnim citatima iz njegovih dela ili Sloka, Sidrjima(mo6ima) koje je imao, njegovoj Digviclaji, o njegova ietiriudenika, o njegova detiri Mata (reda), njegovim komentarima naGitu, Upani5ade i Brama Sutre. Stalno iz poietka, vra6ajte um natemu. A onda uzmite slededu temu.

    Ovakvom veZbom 6ete razvtti organizovano mi3ljenje.Mentalne slike ie dobiti na snazi. Postaie jasne i oStre. Kodobidnih ljudi mentalne slike sr-r izoblidene i nejasne.

    Sticanje misaone modi putem voljeSvaka odbadena dulna misao, svako odolevanje pred

    iskuSenjem, svaka zadrlana gruba red, svaka osnaZena uzvi5enateLnja vam pomaZe da razvljete snagu volje ili snagu du5e ipribliLava vas cilju.

    Ponavljajte mentalno sa oseianjem: "Moja volja je moina,dista i nepopustljiva. OM OM OM. Pomoiu svoje volje mogusve da uradim. OM OM OM. Ja imam nepobedivu volju. OMoM oM."

    +z

    Volja je dinamidka snaga duSe. Kada ona opertSe, svementalne moii, kao Sto su moi prosudivanja, moi pamienja, moishvatanja, moc konverzacije,moi razuma, moi rasudivanja, moikontempliranja i zakljudivanja - sve to automatski funkcioniSe.

    Volja je kralj svih mentalnih mo6i. Kada postanu diste inepopustljive, misao i volja mogu stvarati r)uda"Volja postajenedista i slaba kroz vulgarne strasti, dulnu ljubav i Zelje. Sto jemanji broj Zelja, toje ve6a misaonamoc i volja. Kada se seksualna.energija, miSidna energija, ljutnja, itd. transformiSu u rnoi volje,onda su te energije pod kontrolom. Za doveka snaZne volie ni5tanije nemogude"

    Kada napustite staru naviku prjenja kafe, do odredenogstepena imate kontrolu nad dulom ukusa jer ste uniStili jednuVasanu i odstranili Lellt za njom. Ako se oslobodite truda kojiulaZete u nabavljanje kafe i navike da je konzumirate, ste6i 6eteodredeni mir. Energija koja se nalazi u Zelji za kafom i kojavas je uznemiravala, sada 6e biti preobraiena u snagu volje.Ako pobedite jednu Zelju. stedi iete odredenu snagu volje; akopobedite petnaest ovakvih Zelja, va5a snaga volje ie postatipetnaest puta veda. I ta pobeda, koja povecava snagu volje, ievam pomo6i da ovladate i ostalim lel1ama.

    Neuznemireno stanj e uma, uravnoteZenost, vedrina, unutrainj asnaga, sposobnost da se uspe5no obave teiki poslovi, ttspe5nost ttsvim zadacima. uticaj na ljude, magnetidna i dinamidna lidnost,magnetidna aura lica, sjaj u odima, dvrst pogled, mocan glas,dostojanstven hod, nepopustljiva volja, neustra5ivost itd. suneki od znakova ili simptoma koji ukazuju na razvoj volje kocldoveka.

    Jednostavni saveti za jasno mi5ljenje

    Mentalne slike obidnog doveka suuglavnomveoma izoblidene.On ne poznaje duboko razmi5ljanje. Njegove misli sn haotidne.U njegovom umu je prisutna prilidna konfuzija.

    Samo mislioci, filozofi i Jogiji imaju jasno definisane i o5trementalne slike. Vidoviti ih mogu videti vrlo jasno. Oni hojiveZbaju koncentraciju i meditaciju razvijaju jasne mentalneslike.

    43

  • -il,-Veiina vaSih misli nema dobar oslonac. One brzo dolaze i

    odlaze i zbog toga su neoclredene i nedefinisane. Te slike nisu.jasne, snaZne i precizne.

    Moraiete da ih osnaZite preciznim, kontinuiranim i dubokimmi5ljenjern. Pomoiu Vidare, racionalizacije, Manane ili dubokosrazrniSljanja i meditacije. moracere da smirite misli i da iIiskristali5ete u preciznu formu. Tada 6e filozofska ide.ja postatistabilna.

    Ispravnim rniSljenjem, rezonovanjern, introspektivnimrazmi5ljanjem i meditacijom, moracete sebi da razjasnite svojeideje. Tada ie nestati svaka zbunjenost. Misli ce se smiriti'istabilizovati"

    Mislite jasno" Razjainjavajte sebi svoje ideje stalno iznova.Br.rdite introspektivni u samoii. Prodistite svoje misli clo z'adajnogstepcna. Uti5alte mrslr.

    Ne dopustite umu da Zubori. Dopustite jednom misaonomtalasu da se pojavi, a onda da se lagano smiri. Zatim dopustitesledeioj misli da se pojavi. odstranite sve strane misrikoje riernajunikakve veze sa temom koju obrattulete u clatom trenutku.

    Sadana za dutroko i originalno razmibl.ianje

    ..

    Veiina !e,.zna Sta je ispravno razmi5ljanje. Kod velikog brojaljudi razmi5ljanje je uglavnom povr5no. buboko ,urroftliorrl"poznaje samo nekolicina. Pravih mislilaca ie veoma malo.Za duboko razmiSljanje je neophocina Sadana (veZba).Potrebno je bezbroj rodenja za pravilnu evoluciju uma. Tek o'daje um u stanju da misli duboko i pravilno.

    Vedantini (sledbenici filozofije vedante) se pridrZavajunezavisnog i originalnog mi5l1-enja. Vedantidka Sarlana (Manana.rniS lj enj e) zahtev a oitar intelekt.

    Svesrdno razmi5ljanje, istrajuo razrnisljanje, jasnorazmiSljanje, razmiSljanje do samog korena problerna, do samogtemelja, do same srZi svih misli i postojairja je sama sLr5tiniVedantidke Sadane.

    Moraiete da oclbacite staru ideju, ma koliko ona jaka iukorenjena bila, kada dobijete novu uzviienu icleju umesto nje.Ako nemate hrabrosti da se suodite sa rezultatima wocrazmiSljanja, ako ne moZete da progutate zalcljuike,uo!

    44

    sopstvenog mi5ljenja, bez obzira kakvi oni bili, ne biste trebalinikada da se upli6ete u filozofiranje. Predite na devociju.Konstruktivno i kontinuirano mi5ljenje

    Bivajudi sama po sebi velika sila, misao prenosi ogromnll moc.Velika je stvar ako znate kako da upotrebite ovu silu najefihasnijci na najr.izviSeniji mogu6i nadin. To se moZe najbolje posticiveZbom rneditacije.

    Konstruktivno mi5ljenje okupira urn jednom temom, akontinuirano mi5ljenje ga odrlava neprekidno okupiranim;posledica toga je ushicenje koje izaziva blaZenstvo i ekspanzijurazvijenog uma. koji je pomoiu ove dve vrste rni5ljenja prestaoda bude destruktivan.

    Meditacijase de5avakada se pojave konstruktivno i kontinuiranomi5ljenje, ushicenje, blaZenstvo i usredsredenost uma.

    Steknite kreativnu misaonu mod

    Misao je vitalna Ziva sila - najvitalnija, najsuptilnija inajmocnija sila koja postoji u univerzumu.

    Misli su Zive stvari; one se kredu; one imaju formu, oblik,boju, kvalitet, sadrZinu, moi i teZinu.

    Misao je stvarna akcija; ona se razotkriva kao dinamidka sila.Misao radosti izaziva rnisli radosti u drugima. Rodenje

    uzvi5ene misli je mo6an lek protiv zlih misli.Pomoiu pozitivne misli, dolazimo do kreativne misaone moii.

    Razvijte individualnost: oduprite se sugestijamaNe dozvolite da tude sugestije utidu na vas. Imajte svoj

    sopstveni ose6aj indiviclualnosti. Jaka sugestija, mada ne moratrenutno da r"rtide na temu o kojoj razmiSljate, posle nekog vremenaie proraditi. Ona nikada ne propada.

    Svi mi Zivimo u svetu sugestija. NaS karakter nesvesnosvakodnevno oblikuju kontakti sa drugima.

    Mi nesvesno imitiramo one kojima se divimo. Mi svakodnevnoapsorbujemo sugestije onih sa kojima se vidamo. Na nas tesugestije deluju. Covek slabog uma popu5ta prcd sugestijamadoveka jakog uma.

    /

  • Na slugu utidu sugestije njegovog gospodara. Na Zenu utidttsugestije .tl"ttog mula. Na pacilenta utidtt sugestije lekara' Naudenika utiiu sugestije uditelja.

    Obidaj niie nista drugo nego proizvod sugestije' Odelo kcjeobladite, maniri, ponaianje, pa dak i hrana koju jedete - sve su toposledice sugestija.

    Priroda daje sugestij e na razne nadine. Reke koje teku, suncekoje sija, cve6e koje miriSe, drvede koje raste, neprekidno vamSalju sugestije.

    Sticanje natprirodnih moii disciplinovanjem misli

    Moini okultista hipnotiSe celu publiku snagom svojekoncentracije i volje i izvodi trik sa konopcem. oil baca crvenikonopac uvis, claje sugestiju da ie se popeti tz njega i kri3omnestaje sa pozornice. Kada bismo u tom trenutku fotografisalipozomicu, na slici nikoga ne bi bilo'

    Shvatite i realizujte mo6 misli. Otkrijte skrivene mo6i iliokultne sposobnosti . Zatvorite odi. Koncentrisite se. IstraZitevi5e oblasti uma.

    MoZete vicleti udaljene objekte, duti udaljene zvuke, slatiporuke na udaljena mesta, lediti ljude na claljinr"r i prebacivati sena udaliena mesta u tren oka.

    4647

    RAZNOVRSNOST MISLII POBEDA NAD NJIMA

    Prevazidite mraine misli

    Veoma paZljivo posmatrajte sve svoje misli' Pretpostavtmocla vas pr"plu,r" mraine misli" OoZivliavate depresiju' Popqtgsori.r-r.r.j ili daja. sedite mimo. zatvorite odi. Pronadite uzrokdepresije i pokuSajte da ga otklonite'-

    -'N uj U of: i *etod za prei azllaLenje mradni,h mi s I i i depre sij e ko1 a

    trutiupupotle njih su inspirativne misli i.mi5ljenje o inspirativnimil;;il": Zap imtite j o S I edn om - pozirivno p obecluj e ne gativno.Tojejedan od glavnih zakona prirode'

    . ..- -

    'Suau prizo"vite svom tnigom -llli suprotne ry11dnimmislima. Mirlit" na one stvari loje szdlLtt va5 utn; mislite naradost. pomislite na prednost radoiti. Osetite da taj kvalitet ve6posedr"rjete.'--Uu.k iz podetka mentalno ponavljajte Qrmtllu ':OM'RADOST". dsetite: "Ja sam sama radost'" Podnite da seosmehujete i smejete.- --

    e"uu;t., ponekad ie vas to vrlo brzo uzdi6i' Pevanje je veomakorisno'za btklanjanje mradnih osedanja' Ponovite OM naglasn"tofif.o puta. tzattite na sveZ vazduh' Depresija 6e ubrzo nq?t?tl:ii i" fiotipakia Bavana, metod Rada Jogija' To je najlak5imetod.

    Metod otklanjanja mradnog raspoloZenja volj.oT., odlukom'nur*dUottt,

    .je vetit

  • kratko-vreme, neZcljeno oseianje de isdeznuti. veZbajte i osetiteovo. Cak i ako vam to ne uspe odmah, nastavite sa veZbom.Uspeiete posle nekoliko pokr-r5aja.

    Na isti narlin moZete iskoreniti i ostale negativne mi:likao i oseianja. Ako postoji osecanje tjutnje, misite na ljubar,.Ako postoje misli ljubomore. mislite na prednosti milo.srrla ivelikodusnosti. Ako vam se.iave mrarjne misli, mislite na nckiinspirativni prizor koji ste nekada videli ili se setite nekosrnsprratlvnog sl tva.

    Ako ste lako povrc

  • J---

    rnisli i ponavljanjem Mantre ili imena Boga, razmisljanjem o bilokoj oj formi Bo ga, veZbom Pranaj ame, pevanj em imena Bo ga, dobrimdeiima i poclse6anjem na mizeriju koju donose svetovne misli'

    Kaclf postignete stanje disto6e, nijedna svetovnfl misao sene6e javljlti u va5em umu. Kao 5to je lako proveriti da li imanekih nametljivaca ili nepri.iatelja na dvori5noj kapiji, tako jelako prevazi6i svetovne misli dim se one pojave. Sasecite ih ukorenu. Ne dozvolite im da puste duboki koren.

    Potiinite lo3e misli

    Kacla ste zatzetisvojim svakodnevnim poslom moii 6ete lakocla odrZite r.rm 6istim; ali kada se odmarate i vas um nije okr"rpirannidim, loSe misli ce pokuiati da uclu. Morate biti oprezni kadavam je um opuSten.

    Mirti AoUtlu;u ua snazi kada ih vi5e puta mislite. Ako jednompodrZite loSri ili dobru misao, ta lo5a ili dobra misao dobijatendenciju da se ponovo javi.

    Misli se gornilaju kao ptice u svom jatu. Ako ugostite jednuloiu misao, we ostale slidne loSe misli 6e joj se pridruZiti i napastivas. Ako imate jednu dobru misao, sve ostale clobre misli 6c seudruZiti i pomo6i vam.

    Savladajte negativne misli

    Naudite cla ovlaclate, da prodistite, da nareclujete svojimmislima. Borite se protiv svih negativnih misli i surnnji' Nekavam sve uzvi5ene boZanske misli dodu iz svih pravaca'

    Depresivne misli, misli o tleuspehu, slabosti, sumnji, strahu itd'su negativne misli. Kultivi5ite pozitivne misli snage' poverenja,hrabrosti, radosti. Negativne misli ie ncstati.

    Ispunite um boZanskim mislimapomoiu Dape, Molitve, Djang(meditacije) i proudavanjem svetih knjiga. Budite incliferentniprema svim negativnim i niskim mislima. One ce proii' Nemojteie boriti sa njiira. Molite se Bogu za snaglr' iita;te o Zivotimasvetaca. Proudavajte Bagavatu i Ramajanu. Svi posvecenici st"tpro5li kroz slidne stvari. Zato prionite '

    50

    Prevazidite uobiiajene misli

    Sve uobidajene rnisli ukljuduju6i one o telu' ode6i' hrani isl. se moraju prevazi6ipo-o6., Atma-Cintane ili kontemplacijena Prirodu boZanskog lastva u sopstvenom Srcu' To je teZakposao. On zahteva irpljivu. neprekidnu veZbu i unutra5njuspiritualnu snagu.

    Srutiii (spisi) jasno nagla5avaju: "Atmana ne mozedosti6i ttubu" osoba" Iskreni aspiranti posveduju celo svolebi6e kontemplaciii na Vedno, napu3tajudi teZnjr'r ka dulnimobjektima."

    'On, koji su uni5tili Vasane i koji ne gaje uobidajene misli'r,rZiva6e r-i krajnjem blaZenstvtt Brahmidkog stania' prepunlvere, mira i harmonije' Oni 6e imati viziju jednosti' Ovajneposlu5ni i moini um stvara svakakvu patnju i strahove' svevrste raznolikosti i raznovrsnosti, razlike i dualnosti i unistavauzvi5eno, spiritualno blago. Ubijte ovaj problematidni um'

    Kada se posmatrano i posmatranje stope u posmatracu'tada se javlja-iskustvo Anande (blaZenstva)' To je stanje lyije(detvrto, nudru"rno stanje). Tada dovek vidi bezgranidnu Gjanu(znanje), samo Atmana svuda. Tada sve vrste razlika i dualnostipotpuno nestaju.' ilrti.ti priviadnosti i odbojnosti, dopadanja i nedopadanja,Raga-Dve5a, su potpuno uni5tene. Tacla mudrac prestaje da bude*u""rtun svojeg fela, mada boravi u njemu' On nikada ne gubikontrolu, eakl medu mnogim iluzijama ovoga sveta, kao Zenakoja obavlja ku6ne poslove, dok je njen um zaokupljen voljenimt

  • Budite indiferentni. Ispunite um bozanskim mislima. one 6epolako nestati. ustolidite se u Nirvikalpa Samacliju (nadsvesnomstanju) putem konstantne meditaciie.

    otklanjanje tenzije u misi6ima tela donosi oclmor i mir urn..Relaksacijom odmarate um, umorne nerve i premorene mi3iie.Imaiete mir uma. snagu i energiju" Kacla se relaksirate, um netreba da bude okupiran raznim beskorisnim spoljasnjim misrima.Ljutnjl, razodarenje, pad, zlovolja, patnja, t,"rgu, suoC" izazivajuunutraSrl'u rnentalnu napetost. Odbacite ih.

    Transformi5ite instinktivne misli

    Postoje detiri vrste misljenja: simboridkomislj cn j e, instinktivnomilljgnje, impulsivno miSljenje i uobidajeno mlsljenje.

    Mi5[ienje u formi redi je simbolidko misljenje. Instinkti s,snaZniji ocl impulsa. Misli o telu, hrani, piiu,-kupanju itcl. dineuobidajeno miSljenje.

    Simbolidko mi5ljenje se moZe lako zaustaviti. TeSko jezaustaviti instinktivno i irnpulsivno rni5ljenie.

    Mentalrra harmonija i mir se mogu izazvati iskorenjivanjcmFiq: i ljutnje. Strah je 1aj koji se nalazi u pozadini brige i ljrtnj".f_t1a1te obazrivi i paZljivi. Sve nepotrebne brige triaa izAier.Mislite o hrabrosti radosti, blaZe'itvu, miru i veseliu. Seditepetnaest minuta i opustite se u udobnom poloZaju.

    Mozete sesti r-r foteljr,r. zatvoriteodi. oclvojte irm ocl spoljasnjihobjekata" Umirite um. IJtiSa-ite Zuborenje miili.

    Smanjite broj uobitajenih misliKod neuveZbanih

    _.a.spiranata, uglavnom se pojavljujedetiri ili pet vrsta misli koje okupiraju um. Misli opi.oil.i,o biznisu, kancelar'ji, misli o telu, misli o hrani i pi6u,nade i oiekivanja, planovi za sticanje novca, misli o osvcti,neke uobidajene misli o priroclnim potrebama, kupanju itcl.okupiraju Llm povremeno.

    Kada proudavate ncku knjigu sa interesovanjcm u pola detiriposle podne, ideja o uZivanjLr pri gleclanju meda kriketa koji se

    52

    de3ava u to vreme, udestalo uznemirava va5e proudavanje. JedinoJogi usredsredenog uma moZe da ima samo jednu misao i da jezadrLi u umu koliko to Zeli.

    Ako paZljivo posmatrate um. otkricete da su mnoge mislinedosledne" Um luta nasumice, bez cllja. Javljaju se misli o telui njegovim potrebama, misli o prijateljima, misli o zaradivanjupara" misli o jelu i pi6u, misli o detinjstvu itd.

    Ako moZete da proudavate svoj um i da imate dosledne misli ojednoj temi ili misli iste vrste bez uplitanja svih drugih misli, to jesamo po sebi ve6 veliko postignuce, veliki korak napred u kontrolimisli. Nemojte se obeshrabriti.

    Steknite inspirativne misli

    Cilj Zivotaje postignuce boZanske svesti^ Ovaj cilj je realizacijada vi niste ovo prolazno telo niti promenljivi, konadni um, vec daste savrieni. vedno slobodni Atman.

    Zapamtite zauvek ovu inspirativnu misao - Ado NitiahSa.svatojam Purano'. Nerocleno, Vedno, Permanentno je ovodrevno Jedno. To je va5a prava priroda. Vi niste ova mala prolaznalidnost vezana za ime i formu. Vi niste Ramasvami ili Mukerrliili Mehta ili Metju ili Gard ili Apte. Vi ste samo sludajno upali nmalu zabludu usled oblaka neznanja koji je pro5ao. Probudite sei realizujte da ste iisti Atman.

    Postoji joS jedna divna upani3adska inspirarivna rnisao:Iiavasia-midam Sarvam - svaki deo univerzuma pulsiraZivotom Boga. Smejte se sa cveiem i zelenom travom. Smejtese sa Zbunjem, liSiem i granama. Razvijte prijateljstvo sa svimsuseclima, psima, madkama, kravama, ljudima, drvedem, sa svimZivim bi6ima. Ima6ete savr5en i bosat Zivot.

    Kontemplirajte na uzvi5ene misliAko Zelite da razvijete svoju misaonu mo6, ako Zelitc da

    izgradite svoju lidnost ipostanete mudri, uvek drLitetzsebe knjigesa inspirativnim i uzvi5enim mislima. Citajte ih stalno ispodetka,dok ne postanu deo va5eg svakodnevnog Zivota i rada.

    53

  • K =

    a=

    ?X_3

    +7_3

    :s^E

    I_;

    Egg

    UH

    Fliu

    =f g

    gii

    i Ei

    eu;r

    a+;

    gE-ii

    i

    =r?

    i9

    =.F6

    =erii

    cElE

    ail =

    1 l;a

    =1Ai

    ,l*,

    iiEF

    i:a

    ieg

    +Fi

    [',eFg

    Fe;=i

    * =

    t- 3].

    :=e-=:

    =e2.8

    1=.

    ; :5

    A o

    a:+

    Ei+g

    t:d':V

    i,3-

    :-.7

    ilEiF

    -Ei3

    ; ?' A

    i+ E

    EgEl

    i=*=

    il:. iI

    il:=a

    stEi

    lei=

    is;s

    +i=

    ? tE

    i=;t.

    -;* f e

    i?i

    iE

    F[Fii E

    ; gr i

    cie?

    F#at

    :i 5;

    i;Bl;i

    =is*

    g5E

    it;a

    ':?i=

    '*='e

    =i:

    ?

    ==

    '.-a7=

    EFii=

    * =

    Fa=

    =)=L

    E;,:;=

    =? 7*

    72 g

    ;igga

    3=

    :Eg

    =EE

    s ie

    ' : s*

    =

    z=ii,

    ==23

    E==

    =

    E Ei

    F5i

    ?it=

    t E=

    = +

    -ta

    ==ll

    =-4/

    - :i

    *=

    : ;rE

    E::

    iia

    i D

    )o.i"

    a

    =s5

    o[i 7

    ;7

    -e=

    r* *

    $==;=

    i'7: ;

    ' 5

    ri:: E

    ;qE;

    al 7

    E-e+

    A=Z|A

    i: ;

    g:,

    i:?s3

    Ei iE

    . 7t,e

    , ti'"E

    .t* E

    BEF

    i E

    =:a

    F'

    E "f;;

    FF

    = F

    =:

    a

    3aoO

    g

    ''o

    N--

    -tD

    ,* z

    )-:i o

    =

    I: 6

    ?qi -iteD

    :a

    =q=

    ' e

    D)X

    i -

    'N 6

    =

    '4!J

    l-r- a,

    ='

    !,it=

    N

    i.e

    -'

    ,-:^

    ,'9

    .O

    1..'

    -

    Itrr{. H4 -cD F c

    /):s IF cN NF Hi- 9c

    n5< 5t

    s.N

    ?Y^ -v g.

    ::

    a :r. 8'cn

    .8.

    Na>N'O .idp

    () (.)d)O>

    ax

    >ir>Nx>i0-::

    2

    -Y A.)

    N:

    -o6C).=

    -9f r

    !i'9

    ,N

    4U'-o";-x

    F

    -:)NC)rC)--bo-\i-

    !0)I

    .9V;,Q'.:'C)q'

    ,.Otr

    ,U)60)l-E

    E>NO'aa).-j-()a

    ()^0r5OC/!)a')=a

    =

    =C!== n'=

    'E.

    "t: F, ?F=i E s i

    EE EgEE =

    -=g ;

    ! -

    E- L*

    -

    -

    7'? riZi E,g n

    Eg =

    :+

    PE E

    ; x

    ^'d,;-

    -o-o

    =

    v-4'dc

    .l-:.cd $E

    ''6;E

    :=iE! Ee

    4,Ea i:=E

    :5 E

    zi;*EE: 2-,= ;

    ==

    =.j::-.=

    .ls ?

    g I s EZ =

    ^ ) v 'i

    ;iE.H

    E"i3E:E =

    -.-rAd:9!,NlE o

    ';- "=

    =

    ' -i

    =r'=

    .i; F g !;'z&i=2,ru

    j*l-e=.1'3'.A=?I ; E !,

    =.: EF.:: E f

    +Eg;;:-3{el;6 g >

    o, N

    R 3 6t1 F h-c,

    FE3'".g5"ziJ=6"E1i+e iiE.sFaEqEE4;2d,9''i=Eii,: ?=EEi_EaitEn

    "2'x,*+,(#; 9=qa IeeE E

    Ei=:i:E ;E} i;:iE =

    s ri,agF i;tiH

    -'; Elig rEsE iEiEEE;ii igEFE

    eq;glig P

    *E';=;=a fl!{$,3|i|ff i!!ii$${; *s*Eg:

    B

    .<

    \ v

    .r ;:'=;E E f F ;!ig''= EEu3=E;E'i===v5:H

    s E EZ r;*{i g:l;i

    |,:-!lsFEE#s 7 i-a a&Et;; +l#;!FE sr;n;3?*:sa F gF=li;i:=.f. l.EEg;+'!

    EEE'! I 5: E E I

    E i i E==E ;Ecco!E' lE ;;

    3i3> =

    i;e; : F

    E e; t;E5 E,;;:6E s+q! =

    s'8"'S:iE"EEI E is E *sse

    s=,ssq

    \o

  • Eg a [-i

    iEsi;leliEgliaF;$sii3iigig'i',';

    r iiEffsig;sigg,iFi:ggiggs Fiiii

    g +5*}Hf =

    i

  • g: iil EEI; li:

    -I;iiE:E;iE!9rl;iEi:i;:!EEgii;E5

    ; lE Eigi E EEEE E!'gE EE:E*!E9!lil=lEE; F i+3i iIFiiEFE i?iE tiiit iii I Ei j9i#:iiiigi'E'Es

    v*shn.->;i

    ca;i-E=E=E:: i

    ''re# E:'E: F;E-g '.i

    = z'E P

    t -:'-

    d .-

    ca

    il.icrJl Y

    >b! E a

    'i _o i:

    '*R-^a

    -;-Y cl:

    c6!.4

    o tr v=

    :E =

    e=

    fi;E-EEo'i

    ;5 5

    =o !

    cs ^^:.=

    5 6 E {:Eo

    .* dii E -9

    -

    .

    d,t

    3s E;'u H

    J:6'- -

    -

    a

    F. =

    n.=C

    v .n

    -i

    !v .\v

    'i.* arF;F

    E: e

    r:,;:7'veT 1F Y'+F+E,gEsI S.-

    c.r -

    EE S

    m

    cc

    Es s#:E,

    j5EgF ig EgFii iiiiFgE i-;E'u

    FigiiiFeg;gffiFisiijgiglsEifiiiii

  • cr)t'..

    9B Eili' E=te 3:E i ;Eiyz;giE g iii r

    giEEli:lEillgi:si:gsli:liEggEE'

    iiE:i3i: g;: :ilg; gl*g* E:!s ,;

    *,=

    tr: u r +t

    sEssii!E,i;l;g;;g g;lgiliiiiE,liEi

    i;gigF5igi*-Effi$iiiggF;;: llF;i gii! gg! ggsgg g6; is; ti*;$:

    fg,g$ggigFFgi,gFiFggigsF3iEiEg3gg

  • u u

    !J r- '!J !r "

    "-: ;=;gE 5!: E: F6E j'-'e

    =: E 5 s? i+gg=

    R

    'Ei.giEFitE;f :g:!Egi iEii;Ei!giii ;ggF;g;iii'l*''lEE*'fgiE:t4slii35iiEilE:9

    igsiE Fi:iEiiii iiiii, i:l iliiigggi' EigiiEi:sr:si s;

    = * x=

    =iEi

    *igE 1E iFgliiiili

    EFE gE;;

  • NN---!Itv)99:vr-

    E?i =;$iE sEg! H

    i5; =q!;

    s,39 ::E;rE E:y1 giSE F4e'=E'i

    =sagjE.0 ;$eE dEsE ::X

    EE= ,!EgHSig EFR

    : g-;la E:'dq.E Ez*',5i_=3

    +!X; 2cl=c-

    lj!-!=g !;EdEp-

    *I,s:: ., l#g Sfg

    aE3 :9;;Esa "3E:E trl+

    =?3:EI5t*t=a Fetc sEES E:qr:;*;sEil*es ;IL$

    -ii H::

    i =

    +3 =

    # 3.9 fs iE ;.2 : ?'17i t;feZs 5E=Es:gg i i g3! 6-s-- H

    E;=

    =:F:=iE;

    ?-:e 3=E.a ,:Eg= ii';

    95E;; =

    g:;E= ! =

    q-E'i =,3Ei? 3fi s

    ;;,! =

    gE E#'o e s: i e

    - =

    ='i5* EEy

    q F;ifef a ri',?E3:Ef : s=

    E ;," i ic

    *E a

    F

    9,4 r-f" i io-''E;; E: , 3;

    ; 3 *,J

    i s ;9 E =: Y

    = =

    -:3'K

    = E

    = E FS { i g FS g

    =i:Eg at

    'ZE! l'3 il1i =

    ==

    eEt'- a=4i

    sE if o:gi{;; E 3s ig:,S> g= >

    '"> E E e

    H=b

    ,KE6-tE=2 e5*; *-i:.;

    Etid

    !igEEEigilEsiiiEii,EiiE

    iE EEE.i sgitiEis

    i!g;;igli+al;ils!;ililrrgi;ig'EgiggliffEiiligiggiiiggF:gii::il;iiissscE P- +;

    E

  • ;era fFEffi a:i:F

    E R

    ff;i rtigE:':i'$^ Eii'f:ig;ig$;uffEgIiE6Erg:lE;gEF:igiligi:9ggs

    E ig;

    ,ai_g;FEAg: iiE * ilg

    E';gFi=$gEgi,Fii$Ei'i

    Ja-5ahzi2

    -(aztv.F

  • ggiiiiBggggggEiiiAiEgiiEEt$p;Eg

    ii9Eiiag:3gi:g::lIgEEEEEliiE

    iEiiii liea:E' lil:liaEig:;aE:E.aiigii;FgilFliF;=3iii g igrr;cF

    B-gE=EE g"

  • oa

    co

    g1;g i s s;rasg;gfl EE ;t ;rt

    ,=ilti EE,*1Zi*=;IEE

    ,=Eii! I i:E

    g;t}EE=E;?liEEig!giEtii!*

    E lEsi igiE;liEEiiEig i ;Igii ,rigr

    5 ;:$i zlei! *gf !$:$5fi g E**E !5Egias

    llIlggggii$;ggiglgli*;ggEggEEE*EgiEg:iii;:Egg!i3gli

    igiiggiliiiEigiaiiiEg;gFisi*gS:i:

    I

    lIII- fl*\-wt

  • ,kti3A3.i:$ ;Ez_7E.E

    *EEy ,i3

    !EE;E:iE+! ei;i?i g;E; iE! i I iiEi Ei' E' Fi ! i

    zt:*Ei*'a

    ,g a r $

    z :a i:iA; lg: !: I Ei* ?F: zi

    r Est2ZEiE*ii,.,!t;ii

    3:E= *:=

    E ,igi ;; g:

    = E ,5E; a; i ai {j

    E rtli iig i E i {ig;, iiE= =

    i I: EE==EI;EVE i; :i;zE z: ; I

    =;v =

    =i t lv=t; i;

    = t lE z?ZE;Z E: 'i-

    '

    E 5;gigIr; iA=Eec r*=e

    E *=i

    ar'U

    siF|=z7Ei Yi-r=0 e=e"E= -:lEl-.9

    ; S i':

    =.

    i.^-,,! X== c E

    'j=ri7=,== "

    3hIo qd;:=:EE

    s:* ; :EE E r*i5, fi cIEg!.t.=;LEIgS x :

    i:t ;;J

    =giJ:g',f {'= =i

    ,l :l ';'

    :-' 3 E El'o# s: t'il ; E

    ;;qg;;i f, sJi":UjE:3ai

    =

    tg,=EYi.-,2 t g?i=9FEEtl="=

    Ei'[$EE ; -+

    =I'EsEi]3EEs:;F s ; ;E=-E:

    -E i F;s 5 iEt s zE1=

    i e

    -a": EzE;te ::Eg;:Eit5!,3E

    E tig E-Eg Is i!r?sr!9rEit5E iH

    ; E;'FiI; 5f ; i;. =E= s

    i -

    E 5s ?E E E +EE'=tE;iisFE=q:;E

    =;: ; I i t=7 =is

    =77r2,Easisi ir

    =;:: *S igEtiEIr=+;

    i ;E;E:;Es: ;E;rua;:Eag,E r

    : i=5;; Es#':Eg; pg: 5et f

    g :fEFEi; g SE5g

    .s.stEEB:,i8"\tco

  • =!2 lEi is ; ?3;'i iijtE.i:i:Eg l=l,iE =

    gE$

    EF Iif!; e iiEg*;sa

    iEi : ;i;il i gEgigiigEEEEiig EEE {18;!i

    E ;3! Ei ! l:iEsEs! E;;EE';i!= i1+lEtuE7{F;1';i,*ai81.11j1figi?=;3iE1zZ

    ,r#Uzl

    ggiiiiiigiEliiigilgl;g;s;itisi;

    ii, t+iatiii iii iilsi ;lE,gilil3 iEiigiiiig:FiiFieiiiaisigas:ff iiiggi ig:ii

  • ;siiiFgigsirig;iiiiigsigsisgsi g;sgilii

    -A-hn+:

    e di

    74 7;:N

    ii^i ;zlz

    - H

    ; {',g '?, 2'n a

    E,E3 I=i : {tIs.f;p,s;535=::;

    =st;"Ei

    cs-Y > o

    rJ.o = -

    =3.2.:'X

    a =

    -:i I =

    -a

    'rl;

    =* g E F ?-'

    '3,; i c i="gi f-'5=.-1ao>:t

    ; E: st;r s g:fi3Eg:r:r;iE'oXrrjj'-!).,_F ;9.q 3 F 3 I

    = -

    ;lH:'E it;

    E 9'f ; a

    '= =

    v -. r

    ;; A S q; s a

    3 E =

    ttEiE: F,i ;

    Stggir,1

  • tgtg ;;:i

    :u

    qi IgE EiliEiigig I'+?: f,

    fiii z+Eiigig;i *i iiieiir::igi slgii; gi

    iE i E=fiili;ic +i ii; zi' i i E =

    ; i ! ; : ff i

    i;g:,{zii;tEtlfilgliiiiizElltzii?sisilii;3Es,E"*Er;is;s;E3srigii!1A:!i:igeFEli,iili,i1

    3i=iiiiFEiiiii'lEiEiEEi*igiiEr=iF,Sg;f ;i i:;;;;i sE : ii 3;s

    igigiggiiii ii,isffiii gis igj.giii,gigiiggii;IgiifgEggaigg:gg F iigi;f ig

    IiMmEmI

  • Fiii; i u-* i

    ''i; :lE,e g'g;* gg5siEgi

    ; Ei;iii i EigiigFigii;igj Fsg ii; gfiigg j i iij*a

    asst;g

  • it; ; E:5 zi\ it 1=3[s !iEsfuii: '?1 ; s*E 1*zlaee:;iiiiEisigilEglg

    liiiiigslg:liEgiiiEEgig

    rirnrsZlaAA

    IjEJ-zZF-Y-4\/aN-JP

  • ;il s:t E;:g gffEg tEgE ;;E g \;;i lji

    ;;=E s;;E'riig =

    lt+E!=

    iiiliEiiliiiEiiiisiasitEg;gsii::tiiiE giigE,g irt4i ligils gi*Eris

    tr 93.= !

    -o J4

    c.E E -u;'=

    gigegiggig;giigggiggggl

    igiIIgigiEiii;gg;;9ggiFuiis'gf:Eliiiiii,iE!i' ; fiig tE

    s:FiiFiF

    ;gg;iis;s;fE=ii9f fl;g;Eg3 f FE$gag 5; s

    djl

    ufl- FI

  • o-/-!cJ

    J.; J

    >

    rN

    r 4.-

    -.=

    O

    O

    aJ

    Ei'7E ff P; s'=i bEEg

    =E3+,

    -l= E =;E '!rE? g

    sgsF 5t E; FF ;;E! ie

    :i5 -l =i 3'-T

    ;!:E E

    i; 5:p ii q; 1:; ::E! $

    s iE$ E #: EE!

    p. E;: t

    ,i E'ais ,iE sF

    e =E f Ei;i

    TE H

    :q," :; EieEE: 9 #fsE E.E eEsi t:

    ii:1 e:=

    : ,! i=iio+E

    u i':*i E!/ E *E;gg E : ;: Ej'i

    =

    ; l5=s!FA i;:it:, ; FIAEE;:,9 i:iiFi: ;s'i*Eeii ;

    -ig:ei=iF s:ii:e a;;a:!i :: iev:822t

    r"'Ei:'EEt'E'F1,EF;,t E :Erg:tEs'E$*?=gE=;i'iEi g

    .-g;E' g

    oo

    qg FE$rrs5i3g lgg;i;gifif ;iil igE,;g $i

    Ea$,iigE ,

    l;e iecl:ssig:i;

    +=;:=3EAE

    E; E Els*:?aE:"E EE =

    i5*iE.a 1E

    ;E* r::'ei-e=r:FEii 3ii:i:C+3e

    sl

    i! rE igEiiEliii E :; F: ffEFsg

    5or-c * =EEgi!:=[.-ry+i']E I

    lE;:Ei,5#EE= s

    =EF:i=:gi;qi!giEE;?

    't iilteE:E g:E:i gE $ I;E;El.Fi!:i5

    + : +

    i=7.F;s,=tsE q E ;#f i:=

    =it:gE ;

    *s*ii.75etsfi9: s -3EF*eEu

    iI

  • EE,iE:s E3'=sEE+ =

    -it;a ;iEg Ei: Ilgq=EqEi$s.eca

    .i5E 3:lE.pE;esEEigEf

    *gE Ee'Ei'E B:iEg;EEE gag

    ={EBg' ::u

    u;uE:;; E EEqg.gBx:=e

    EEEi*;E;E: E sltz;=?i+E EB=sh;iEgCg 3'*cH?;=cEE+

    Ag* qi u=

    LH,d: E ig g F : g,p,=

    -

    E3EEEiEEEEEi E ssggaEBi

    F.l

    UNj-lU-z

    N.(JzAa

  • giii:gggiliiEEsigiigiig;iii:EE''E:ggFiiE-giFgIiggEELIE.iiigig

    ii i.lg g siiiiiiii , FgEEgisgaisig;: iii

    gi iffi:;5$bF iEs;fi g 5gsif;gggEss*"sE,ir

    'iE i,g ;=

    = FiE,*,1Ftl!

    ,=

    ,5 E=E

    : iE.Cii ;:- : E',EF,EigiiigF ;i$ IgE

    s ,,,{ri ;lE I{iiiEu'rs;:Fi :E; :;:

    E EggE Ei ruE i=ggE Fgi!iEgi: ;gi IEi=

    lElEisitZ f :AE EE:FI:;E*Esi ?:ES;A=

    E :giiE fiE ! BI!;EiiiEii:gl $siii:iE;E;EFsEilgiEiEiiEgsliiigggFBgE'g;a

  • aC).:

    >'za=ar>;H-

    aaC)

    'O0,)()!a()t-

    k>N0)().()>an-!

    lg iE i i E gI : ; :gg Ei i

    :lE=

    :tE fi.E,

    s.i=:cr;Es$=i}lEg;,l!s$i,lEi=!!igEN

    '5og 6jr o

    .5T ;,#,!

    rr C)

    ()E bo

    .Fl< N

    o .S.-

    Y-*!

    '= .() '+

    ^:YV

    =,6 7

    'q-) 7

    LFU

    ^>^

    ='4

    3;;N

    i

    -

    ""O

    -'::.-v

    'U (n'dl.=

    c.rJaN\l,a

    >ux

    >J'6O

    iiEr EI;:E gEg iiiEiEE t!;ciEi lE :Ei: s;! i;iEl?i giii;

    EiiE iEiii iaiEEiiiilE l?iiii:EEiiEgui u

    *'i'iiiigE ;iEiE=E*ESE : F= li

    *iiE iii 1ilE3'i ! i E aEd-- ttUr,&III@

  • siute EE*Eg flgs E;qggs-'rilx \

    egigE :ili Ei,g;s ilgEEggll+; 9i iEE?l igE*EiEgEEgigiE i:, $iii iig?iii iiEti ! lqe=EEii s,i ie!ggEiE;sEiEss

    *g3EEgE Et EEiF:lgfiE,i i!i:.[! ?ilaig i iEs ctgsF lllau x $E e

    eE E5 a

    -rt,F--


Recommended

Moć kristala
Moć kristala Documents
Piramida moći na Planeti - · PDF fileprvo oduzeti moć slobodne misli. Udaljiti je od njene prave prirode. Odsječićemo krila duhovnoj i mentalnoj slobodi. I ljude fokusirati na
Piramida moći na Planeti - · PDF fileprvo oduzeti moć slobodne misli. Udaljiti je od njene prave prirode. Odsječićemo krila duhovnoj i mentalnoj slobodi. I ljude fokusirati na Documents
„Ljekovita moć knjige”
„Ljekovita moć knjige” Documents
Svami Satjananda Sarasvati - Tatva Šudi
Svami Satjananda Sarasvati - Tatva Šudi Documents
Moć konstruktivnog razmišljanja
Moć konstruktivnog razmišljanja Documents
38396097 Paramhans Svami Mahesvarananda Joga u Svakodnevnom Zivotu
38396097 Paramhans Svami Mahesvarananda Joga u Svakodnevnom Zivotu Documents
Razorna moć vode
Razorna moć vode Documents
Zagor - Hagotova moć
Zagor - Hagotova moć Documents
66032294 Svami Satjananda Sarasvati Kundalini Tantra
66032294 Svami Satjananda Sarasvati Kundalini Tantra Documents
Moć -- Kod funkcije*
Moć -- Kod funkcije* Documents
VOLJA ZA MO Ć I UVJETI RASTA ČOVJEKA - …darhiv.ffzg.unizg.hr/6100/1/Bedalov.pdf · VOLJA ZA MOĆ ... Rad iznosi Nietzscheove misli o čovje čanstvu čije usavršavanje on vidi
VOLJA ZA MO Ć I UVJETI RASTA ČOVJEKA - …darhiv.ffzg.unizg.hr/6100/1/Bedalov.pdf · VOLJA ZA MOĆ ... Rad iznosi Nietzscheove misli o čovje čanstvu čije usavršavanje on vidi Documents
MOĆ PODSVESTI
MOĆ PODSVESTI Documents
Svami Šivananda - Moć Misli
Svami Šivananda - Moć Misli Documents
Svami Satjananda Sarasvati - Hata Joga
Svami Satjananda Sarasvati - Hata Joga Documents
Svami Satjananda Sarasvati - Kundalini Tantra
Svami Satjananda Sarasvati - Kundalini Tantra Documents
Tatva Šudi , Svami Satjananda Sarasvati - 1x1 Cropped
Tatva Šudi , Svami Satjananda Sarasvati - 1x1 Cropped Documents
Misli - delfi.rs · 10 Mo`eš imati ogromno bogatstvo, ~ak i zlatne planine – ali ako nisi zadovoqan, ne}e biti mira u tvom srcu. Paramhans Svami MAHE[VARANANDA Ništa nije tako
Misli - delfi.rs · 10 Mo`eš imati ogromno bogatstvo, ~ak i zlatne planine – ali ako nisi zadovoqan, ne}e biti mira u tvom srcu. Paramhans Svami MAHE[VARANANDA Ništa nije tako Documents
1 Ivana Damnjanović Znanje Je Moć Ideja Progresa u Istoriji Političke Misli
1 Ivana Damnjanović Znanje Je Moć Ideja Progresa u Istoriji Političke Misli Documents