ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ(ОКО 1740 – 1811)

Аутор: Драгана Хаџић

Рођен је око 1740. године у Чакову у румунском делу Баната. Световно име му је било Димитрије.

Пошто су му родитељи умрли док је био мали о њему се старао Никола Парчанин. Најпре је похађао чехословачку основну школу а потом га тетак даје на јорганџијски занат у Темишвар.

1757. године побегао је у манастир Хопово где се замонашио и добио духовно име Доситеј.

Убрзо одлази у Карловце где је радио као свештеник али после три године заувек напушта манастир и креће на путовања.

ХОПОВО

ПУТОВАЊАОбишао је скоро цео Балкан и Малу Азију, затим Италију, Немачку, Француску, Енглеску, Аустрију и Русију. У Смирни је провео три године. Ту и на Крфу добро је научио грчки језик, књижевност и филозофију. Школу је морао да напусти због избијања руско-турског рата 1787. године. После тога поново живи у Далмацији као учитељ у Книну, затим у Задру и Трсту. Из Трста је отишао у Беч, где је провео пуних шест година у учењу немачког језика и културе.

ПУТОВАЊАКао учитељ језика одлази из Беча у Карловце и Молдавију. Мантију је скинуо тек када се уписао у Халеу да слуша филозофију. Филозофске студије наставља у Лајпцигу и ту почиње и сам да пише. У Лајпцигу је штампао своје програмске и друге списе, међу којима се истичу „Писмо Харалампију“, „Живот и прикљученија“, „Совјети здраваго разума“ и "Басне". Путовао је затим у Париз и Лондон, где је преводио Езопове басне са грчког на енглески. Тринаест година је живео и радио у Бечу, а потом четири године у Трсту и Венецији где је штампао своју "Етику".

МАПА ДОСИТЕЈЕВИХ ПУТОВАЊА

Мапа Доситејевих путовања чува се у музеју Вука и Доситеја у Београду.

ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Прва Доситејева књига, објављена 1783. у Лајпцигу, у триста примерака, којом почиње модерна српска књижевност на народном језику. Аутобиографија има два дела. У првом говори о свом детињству, а у другом о путовањима (у облику писама).

ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК

На вест о Првом српском устанку, ступио је у везу са Карађорђем. У ослобођеној Србији провео је пет последњих година живота, од 1807. до 1811, дајући огроман допринос устројству устаничке државе. Основао је Велику школу 1808. год. и Богословију 1810. Као члан Правитељствујушчег совјета био је први министар просвете у Србији.

“Идућ учи, у векове гледа”

Споменик Доситеју Обрадовићу у Универзитетском парку у Београду

Доситеј Обрадовић умире у Београду, 28. марта 1811. године. Сахрањен је у порти београдске Саборне цркве напоредо са Вуком, чији су посмртни остаци 1897. пренети из Беча.

ДОСИТЕЈ ОТВАРА ВЕЛИКУ ШКОЛУ

ВЕЛИКА ШКОЛА

Ослобођењем Београда 1806. године створени су услови да се 1808. отвори Велика школа претеча унивезитета. Школа је радила до 1813. Доситеј је био оснивач а Вук један од првих 30 ученика!

ДЕЛА

Писмо Харалампију Живот и прикљученија Слово поучително Совјети здраваго разума Басне Пјесна на инсурекцију Сербијанов Собраније разних наравоучителних

вешчеј Етика

Пјесна на инсурекцију Сербијанов

Песму је објавио у Бечу 1789. године, непосредно пошто су аустријска и руска војска уз помоћ Срба добровољаца ослободиле Београд од Турака, 9. октобра. Доситеј је песму посветио Карађорђу и устаницима, а због свог рефрена "Востани Сербије", постала је позната под овим називом.

ВОСТАНИ СЕРБИЈЕhttp://www.youtube.com/watch?v=FV3dcW

F_K5M

ЗАНИМЉИВОСТИ

DOSITEJEV POVRATK U SRBIJU

ВУК КАРАЏИЋ (епизода 4.)