РАДИЛЕ: СОФИЈА ПУРИЋ И СОФИЈА ШЋЕПАНОВИЋ

Степа Степановић и Оскар Поћорек

Степа Степановић – биографија

Рођен је 1856. у Кумодражу код Београда, а умро је у Чачку 1929. године. Тридесетих година 18. века чукундеда војводе Степе доселио се из јужне

Србије у Кумодраж. Према другом предању, Војводини преци потичу из Херцеговине или

Лике. Војводин деда Степан, по коме су и добили устаљено презиме борио се уз Карађорђа у Првом српском устанку.

У Карађорђево и Милошево време Степан и његови рођаци и потомци били су веома цењени у Кумодражу и околини.

Он се два пута женио, међутим сва деца из првог брака помрла су му од колере.

У другом браку родио му се Иван, отац војводе Степе. Иван и његова жена Радојка Николић имали су три сина, Јакова, Марка и

Степу и две кћери Живанку и Марицу.

Степа Степановић – биографија

Био је српски и југословенски војвода.Степа Степановић се српској војсци придружио 1874. године као питомац Артиљерске школе. Учесник је српско-турских ратова (1876-1878.), као наредник, касније потпоручник. У Првом балканском рату (1912-1913.) Степа Степановић је командовао Другом армијом. У Другом балканском рату, армија под Степином командом пожртвовано је бранила нишавску зону са утврђеним логором у Пироту. Са главним снагама Друге армије изводи марш-маневар преко Коцељеве(Мачвански округ) и Текериша(код града Лознице-Мачвански округ). У ноћном нападу, на источним падинама Цера, поразио је 21. дивизију аустроугарског 8. корпуса чиме је омогућио победу Срба у Церској бици. За ту савезничку победу над Централним силама, 20. августа 1914. године, унапређен је у чин војводе. Његова армија је у бици на Дрини пожртвовано бранила Мачву, успешно одбијала више концентричних напада надмоћнијих аустроугарских снага.

Степа Степановић учествовао је у Колубарској бици 1914. Друга армија је на десној обали Колубаре најпре зауставила непријатељски напад, а затим учествовала у маневарским подухватима војводе Радомира Путника и генерала Живојина Мишића, што је довело до слома аустроугарске Балканске војске

Степа Степановић учествовао је у Колубарској бици 1914. Друга армија је на десној обали Колубаре најпре зауставила непријатељски напад, а затим учествовала у маневарским подухватима војводе Радомира Путника и генерала Живојина Мишића, што је довело до слома аустроугарске Балканске војске

Ратови и битке у којима је учествовао

Први српско-турски рат (1876-1877)Други српско-турски рат (1877-1878)Српско бугарски рат (1885)Први балкански рат (1912-1913)Други балкански рат (1913)Први светски рат (1914-1918)Битка на ЦеруОдбрана МачвеБитка на ЦеруКолубарска битка

Занимљивости

Према причи самог Војводе, још као беба био је „велика љутица“.Постоји прича, који су касније потврдиле и Војводине кћери, да је Степина стрина кадкад, да би мали Степа био мирнији у мајчином одсуству, замолила понеку Циганку да га подоји. Кажу да је зато Војвода доцније имао велику љубав и интересовање за Цигане и њихов живот. Често је умео да дуго и с пажњом посматра циганске черге, њихова весеља и обичаје. „То ми је ваљда остало у крви од циганкиног млека“, говорио је о томе у шали.Као дете Степа је чувао говеда, али изгледа да му звезде нису предодредиле да буде сељак. Једном приликом горопадни бик рогом му је распорио трбух. Пре него што су га пренели у Београд лекару, стрина му је дезинфикованом шиваћом иглом и концем, на живо, пришила рану и тако спасла живот. После тога, он се држао на одстојању од говеда и никада није заволео чобански посао. Као командант често је, ослањајући се на непријатна искуства из детињства умео да саветује своје војнике: „Држ’те бика добро за рогове!”

Сахрана војводе Степе Степановића у Чачку 29. априла 1929. године, армијски генерал Стеван Хаџић држи опроштајни говор, поред њега стоји Краљ Александар I.

Писмо