Embed Size (px)
Citation preview
(Н аставиће се)
У историји српскога народа имаде, много мјеста, која су врло тамна. То долази отуда, што коначно није ријешено питање о прадомовинн Срба. Кад науци пође за руком, да ово питање ријеши како ваља, онда ће из наше историје нестати многе таме и бићемо одомаћенији у рођеној својој кући.
0 прадомовини Срба мвого се писало и препи- рало и ствар још до данас није сасвијем расправ- љена. Највећи метеж у томе погледу проузроковао је цар-писац Константин Порфирогенит, који у сво- ме дјелу „<3е асЗпшт^гапсЗо ЈтрегЈ1“ прича, да су Ср- би у данашњу своју постојбину дошли из земаља с ону страну Карпата, из такозване Бијеле Србије или Бојке. Констаитин није ни имао на уму, да пише ис- тинско историјско дјело, него је своје дјело намјенио своме сину и насљеднику, да овај упозна изоколне
народе. С тога имађаше оно нарочиту политичну тенденцију, према којој је врло смишљено измислио сеобу Срба, како је у прилог византијскоме царству.
З а Константином повела се и модерна историја, измишљајући свакојнке ипотезе, када су се и како су се доселили и досељивали Срби иа балканско нолуострво. А да се имају ђе смјестити, вели се, да је нестало И ж ро-Трачана, који су овђе од искона живили, да су на ријетко разасути живили на бал- конскоме полуострву, да су их Словени морали потискивати и уништавати прије но што су се могли настанити у новој постојбини. Тако су Словени заузе- ли цело балканско полуострво а Илиро-Трачани и Келти, што их је још било, повукоше се у брда. Све је то врло лијепо смишљено, али није ничим дока- зано и за праву, истинску науку не има иикакове вриједнос ги. Скрајње је дакле вријеме, да се прича-
ње о сеоби Срба сасвијем забаци, као да га није ни било, и не треба жалити, као што жали Рачки (Еаб 1Л, 163), што је много теже или скоро ника- ко не могуће наћи врело Константинову извјештају о првијем почецима српске повијести, о досељењу Срба у римску Далмацију, јер како може бити врела, кад није било ни сеобе. Зар толики сувремени грчки и латински писци не би знали за сеобу Словена, па да је вапишу, да су се Словени заиста доселили и заузели највећи дио балванскога полуострва, па макар то сељење бивало и полагано.
Некоји словенски писии и историчари, као што с у : В о1с 1, 8етепш , АррешПш, Раић, Катанчић, К1есге\гвк1, Во^изг-бев^гепсе^јсг, Сгајко\\'.чк1, Ре1е- \\е1, Шафарик (у дјелу „Ићег Л е АБкипЛ бег 81а\-еп“), м и с л и л и су и доказивали су, да Готи, Сариати, Скити, Гети, Трачани, Илири, итд. нијесу били ништа друго до Словени. Ну модерна историја није хтјела да уважи њихове разлоге, јер не ће да зна за аутохтонију Словена.
Све такове словенске историчаре наткрилио је славни Словак Фрањо В. Сасинек. Он се дао сав у посао, да докаже, да Словени у земљама, у којима и дан дањи живе, нијесу историјски досељеници него да су преисторијски прасједиоци. Доказе његове за словенетво исковскијех Илиро-Трачана, које је изнио у многијем расправама, сакупио сам у ове чланке.
На чиме доказује Сасинек, да су Илиро-Трачани били Словени ? Одмах ћу казати. Јелински и римски писци, који су све туђе народе називали „варвари- ма“, нијесу тима народима поклањали толико паж- ње, да би писали потпуну њихову историју. Запи- сали су твк неколико биљежака, од којих се, ма да су на све стране разбацане, дпде склопити, цјелина истина не овакова, какву бисмо жељели, али сва- како такова да можемо, само ако хоћемо, чисто и бистро судити о тијем народима.
Познато је, да су римски и јелински писци нази- вали разна словенска племена мање њиховима на- родним именима (Кеигсп, ВогдТто/, 8ег1м) а више именима, која су сами сковали т ј. називали су их по сједишту ((ЈиасИ, Магсоташ, Ки#п, Вп#ев, Вевв1, СогаШ, и т д . ) , по ношњи (8агта(ае, 8суЉае, итд.) и по занимању (Уепе1ае, Се1ае, Пагбаш, итд.). Јер ни у једнога старога писца не има данашњијех имена словенскијех народа, осим имена Срби у Птолемеја и Плинија. Модерна историја одрјепшто вели: То нијесу били Словени.
Ако стари писци и не знађаху за опште име Слонена ни за посебна имена словенскијех племена, или их нијесу записали, или их можда још није ни било, записали су они многе обичаје и уредбе њихо-
ве, које јасно свједоче, да су били Словени. Многи су обичаји током неколико тисућљећа сасвијем не- стали, многи се прометнули усљед дотицаја са дру- гијем народима а и сами од себв, што је врло појмљиво, али су многи и из толике древности сачували се и до дана данашњега.
Језик је главно обиљежје једнога народа. 0 језику старијех Илиро-Трачана нијесу стари писци оставили никаквијех биљежака. Записали су само гола имена брда, ријека, мјеста и племена. Данас се наиме узимље, да су Илиро-Трачани засебно индоевропско племе, историји ни не пада на памет, да имена ова држи за имена словенскога поријекла, него их тражи у арбанаскоме језику или напросто каже, да су Словени, када су се овамо доселили и сазнали за римска имена градова итд. прекројили их према своме језику. Па ни поносна филологија словенска не ће да буде јемац, да је барем већина тијех имена потекла из словенскога извора, шта више свакога, ко то доказује, иронично исмијава. Истина нијесу сва имена такова, да би се на прпи поглед виђело словенско поријекло њихово, али ако се сјетимо, гато вели Страбон (Уегеог аи1ет ехрН- сашНз попнтћив пе т т е и п б а ге<Ма(иг 1рва гевспр- Н о . . . А11о1п'^е8 се1еп^ие 6е1епопв е4 6е1огт1опв ареИабопЈв ћ о т т ев ) и Помпоније Мела (^и огит п о т т а Т1х еа! е1о^ш оге К отапо); не ћемО се чуди- ти, што су та имена често пута веома незграпна и неразуиљива. Шафарик је разјаснио корцјен мно- гијема од тијех имена, па се ни њему не поклања онолика вјера, колику заслужује.
Ето на основу историјсКих чињеница, обичаја, етнографскијех и географскијех имена доказује Са- синек словенство исконскијех Илиро-Трачана.
Сасинеку је била главна задаћа, да докаже старо- сједилаштво Словена на балканском полуострву а није се упуштао у питање, који су то Словени. Прије неколико деценија није се ни дало о том писати са научном тачношћу, која би потпуно одговарала стању ствари, као гато се то данас може. Наши књижевници н научници дали су у томе нослу лије- пијех података. Од свијех књига, које се тичу тога посла књига Спиридијона Гопчевића „Масебошеп ипЈ АН-8ег1непи најважнија је; она је од огромне важности за ово питање. Њоме сам се послужио у овој својој радњи и држим да ми је пошло за руком доказати, да су Сасинекови исконски Словени на балканскоме полуострву прави правцати Срби.
I Срби у Тракији и МакедонијиНајстарији писци налазе на балканскоме полу-
острву Трачане, које дијеле на два главна племена:
460
Илире на западу и Трачане на иетоку. Осин тога називају Трачанима специјално обитаваоце између Балкана и Трачкога (Јегејскога) Мора, у које рачу- нују и Македољане.
Кога су и каква су рода и пленена били Тра- чани, не хажу наи стари писци. Данас се држи, да су засебно индоевропско племе. Али биљегаке, које о њима доносе стари писци, нијесу у прилог томе тврђењу, ш та више свједоче, да су Трачани били Словени.
Тако налазимо, да су обичаји и живот древнијех Трачана истовјетни са обичајем и животом Словена. Они су поштивали Бога БаБаЛоза, ЗаБаггаза (Ојопу- вгав), Римљани наиме то име преводе са ТЉег (сло- бодан), значи, да је словенскога поријеклц. Обожа- вали су и богиау ВепЈјв, УешБв (АПешЈв), коју су назнвали и Ко1ув, КоГуИо, без сунње КоЉ, Кобјбка (мачка, која је и представљала а и жртвована јој).
Иродот (IV, 4 — 6) приповиједа, да Трачани не чувају дјевојака, него допуштају да се друже с мушкарцима, с којииа им је воља. Али жене чувају веома и купују их од родитеља за велике новце.*) Када се ко роди, сједу рођаци око њега, те стану јадиковати, колико му је невоља поднијети, а кад ко умре, закопају га, уз гаалу и радост спомињући, коликијех се невоља избавио и гато је у потпуноме блаженству. Кад ко умре, стану се жене препи- рати а пријатељи се њихови живо старају, коју је од њих муж највећма љубио. Ону, која добије ту част те се одабере, стану благосиљати људи и же- не, а најближи рођак закоље је над гробои и зако- па заједно с муж еи.**) Тако исто говори о њима римски географ Помпоније Мела.
Страбон вели, да се Трачани тетовирају. а то ,је био обичај у свијех Словена у древно доба, а сачувао се у неколико све до дана данашњега. На рукама многијех католика „ходочаснива“ види се пушчавијем прахом исписано „1ане Исусово или Ма- ријино“ а около њега почетна слова имена ходо- часникова. — Римски историчпр Ливије свједочи, да су имали жупане и саборе.***)
*) Уцјен* дјевојннн билл је у обичају код Срба све до дана данашн,ега а и данас поетоји, само под другијем видок. .Обичпо су укућани упјењивали своју цуру при удаји од 500 до 5000 гроша. Чим је л>епша била цура, тим је и уцјена већа. Ну год. 1873 кнев пећске пааије Михкило искупи скуп и реше. да вн девојку нико ие може тражити више од 500 гроша“. Срекковић у Летонису Матице Српске. К 132 с 32.
* * ) Жене су прекраћнваде обично послије смрти мужевље живот свој, јер нијесу могле бва својих мужева живјетв. Мацјејовски-Крстић, Историја слапенских арава. Стр. 75.
* * * ! Со1ув, Тћгах, СМгувагиш гех. 1лу . Х1ЛТ, 2 9 . Ро-ри1ит Котапит тетш Јвве аппсМае, диае оит СоМе таго- пђивдив еги* вб (м (е Тћгасит Гшвввћ. Сјт. Х1»У, 42.
Ннјесу ли то обичцји и уредбе, којима одгова- рају обичаји и уредбе Словена? А кад Теофилакт, писац V II стољећа, Гете, једно нлеме Трачана, из- рично назива Словенима (0е1ае, веи диоЛ 1геш ев1, 8с1аУ1Л1), блнзу је памети, да су и Трачани били Словени. У томе нас вај јаче утврђује топографија древне Тракије и Македоније и животопис св. Ди- митрија.
Једно племе Трачана звагае се В п д ј, Вге§1 ; до- шло је по свој прилици из Фригије, јер Страбон вели : Рћгу&5 е1 Вп&ез е1 Вге§ев ИЈега вшК. Ако су исти који и Плинијеви Вгувае (Врези), наставали су између Месте и Марице а именом својијем значе народ, који обитава на бреговима мора — дакле Врежани.
Класични лисци записали су много топографски- јех имена, која без сумње имају словенски коријен, као што су имена племена: СогаШ (НогаП, Горшта- ци), 1 )о1опс1 (Дољани), Мопвеп! (Нагаогс1, Примор- ци), ТаикпН (Дољани); — имена го р а : Вогеа, Вога, 18гаапх8, 8!Љ оп; — имена градова: А&ога, АаТгдеив (оштри), ВПаиога, Вгу^гап, Каћу1а, Г)ећегиа, Во- Нсће, вагогив, Ногтаа, Месућегпа, Муега, Регпа, 8апа, 8атасНа, 8егсНса, итд.; — имена ријека: А&п- апеа, Реисоз, Кезвиа, Рап188а, 8 адаг18, бћгугаоп, Тги- ги!ив, итл. ј . (
Познији су писци записали више таковијех име- ва и земљу од Валканр. до Сињега Мора изрично називају 8 с1аУ1П!а.
Шафарик је пронашао, да су и ова имена сло- венскога поријекла: у 'Гракији: Аггоа, Р а ш к а ; Веп- П1са, предјел Вањ ско; Већге, Дебра; 1)о1опс1(ае), Дољани; бепп ап , Ч рм еп ; ЗагааЈка, Саноков; Тга- уцв, Т рева ; Х Јећ п п ; 2егпае, 2 !п пае, 21ип1а, Црнец. У Македонији: Сауе1жа, Кавица, суточица Брегални- ц е ; МеКсћша, М алешево; КевШз, Места.
Поводећи се за модерном историјом, коју су ско- вали понајвише Нијемци, ти велики пријатељи сло- венски, данас се на сва уста говори, да су старн Трачани били огранак иранске гране и према томе нијесу могли бити Словени, нити су словенскога поријекла она народна трачка географска имена, која су записали стари писци. Ми, који вјерујемо, да су Трачани Словени, вјерујемо, да су и имена та словенскога поријекла, макар што знамо, да су се друкчије изговарала у старо доба, но т т о се да- нас изговарају, и да су многа од тијех имена стари писци крнво записали а многи њихови преписивачи нагрдили.*) Славни Шафарик намучио се мстина
*) Напомевуо сам већ, да стара писци нијееу тачно аа- ппсивали вароднијех топогра*скијех имена просто с тога, што су била тешка м шихов иаговор. Ш то се догађал« у
ОЈдШгес! ћу
461
ивого, доказујући да су та имена словенскога по- ријекла, али је успио. Ево за примјер, како он до- казује словенско поријекло имену ријева Аггов (Ра- шка) и бЈгушоп (Струма). Аггов (ријека у Тракији 456 пр. Хр.) Непх!., Т. Реис., 1пп. АпГоп., Ас1а а. А1ех.; данас Рагака. Од словенскога коријена РТ.С, г’в, ономатопоетскога имена за ток и шуштаае воде, потјече непрегледна множина словенскијех имеиа ријека и вароши; испореди Каз, Кава, КазепЈса, Ка- вјпа, Кавјшса, Кабка, В&ва, Кева, Кјазпо, Кезшк, КезГса, КеааСа, Кјвпо, Ков, К ’а, Кова, Коаа, Киаата, Кивека, К&гапу, Кебот, РГБШАВА у опће; Огвауа, Ог1а, Огшса, Ог^к и другв ријеке и вароши у Ру- сији, Литавској, Пољској, Чешкој, Словачкој, Србији, Бугарској, итд. — Всгушоп (ријека и варош у Ма- кедонији 456 пр. Хр.) Негос!., Тћик., 8ку1., 8 к у т ., БЈт., 81гаћо, Ме1а, Рћп., Ргоћ и други ; негда 8ј г и -
т еп , данас бС гита; иснореди 84гита ријека у Гер- манији, бпчшиеп ријека и варош у Минској, 81га- т!са, 8[гитевп1еа и друге ријеке и вароши у Маке- донији и другђе: исиореди зти ш еп , пољски врело, што је ближе 81пшоп-у пего 8 [гот , јер у = и .
Б ож е! Чијега су поријекла иста ова имена по Пољској, Руској, итд. ђе није било древнијех Тра- чапа са балканскога полуострва?
У животу св. Димитрија ( | 529) називају се до- маћи народи Македоније: Нго^оћћае, бадопап, Ве- Је&етеп, Веап
462
обичаје и уредбе, може ли се уаети, да се и такии одношајима сав народ једнодушно пороианко. Рим- ски утицај био је нај јачи у сјеверном приморју Сињега Мора, које су Римљани најприје покорили (г. 167), па управо ту гледасмо нај јачу борбу између туђинске латинштине и народне свијести.
И јелинштина имала је од искона велик утицај иа народ балкаискога полуострова и у политичном, и у друштвеном и у црквеном погледу, на ипак је огромна већиаа варода одржала своју народну само- својност. Турци су у средњем вијеку брже нокори-
ли балканске народе (1396 — 1463) и грозно су ноступали с њима, па их- опет ниЈесу потурчилн.
Доцније, кад се божем Словени доселили на бал- канско полуострво, почело је, вели се, нословењи- вање поромањенијех Трачана. То је опет пара- доксон, јер је познато, да Словени имају врло слабу асимилацијону енагу, па усљед тога не могаху нити могу у Словене претворити својијех сусједа. А да је имају онако силну, какову имају Нијемцн и Румуни, та пословенили би читаву Европу!
С. Ховир(Наст&виће се)
к&ижвввестН Ш Ш 1 Е 1 0 Т 1 С П 8
(Наставвк)
б) Други, не мање распрострањен а не мање неоснован тип јесте тип туберкулбзне љубави. Тај се тип појављује у безбројним за- писницима, дневницима, изданим послс смрти СаомекуКемо само од ваших првих романа један и т о : »Без оца и мајве« од Иере Р а- дуловића (»Јавор« 1875 год.). У одломцима ее ту прича, вако; су обоје били здрави, лепи, за- љубљени . . . Сад ил’ нису имали смелостн да се изјасне, или нису имали прилике за то. Он је још ђав. Њ ени родитељи је дају другом. Ал’ он и она не могу да се прежале, уздишу, плачу, пишу стихове и записнике, вену, пљују крв, пропад&ју. умиру. Овде се случајно она преуда, он не умире, но гине у боју за осло- бођење. Но кад би се више прича узело, и испоредило, нашла би се једва основа. Обично су то несвршене јуристе, писари, учитељице у местима за божји леђи, удовице, које вену за мужем, калуђери. Све то морају бити приче особито суморне, дирљ ри романи, са пуно уз- дисаја и мушких и женских суза, приче јади- ковке. А -бива и мало друкчије. Он је добар, она невера; он се пролола, суши и гине. И та проклета сушица, којој лекари не знају ле- ва, ето могла би се лепо љубављу излечити, а оваво прати баш највише љубавнике у хла- дни гроб . . .
Јесу ли те приче прво у нас поникле? Здрава и једра наша народна појезија нема таквих прича ни несама. Њ у провејава здрав, једар и сважан дух живота, дух млада, сна-
жва, за живот подобна народа. Имамо причу, где болест утиче иа развој љубави и чини не- срећу, али елучајно и уз то грандијозно, у М а- ксиму Дрнојевићу. То је шаблона са запада, последица перијода јадоморног певања. Можда је у санскриту и индијском свету и могда за- бавнти, као и у доба иеначке романтике, ма- шту читалаца, ал’ данас, где Кох и други ис- тражују етијологије болеста савршенијин сред- ствима, више јој места нема. Можда је и дн- вота одјекивала у добу немачве романтике, кад су први људи и песници свога доба певали јадомору и бежали од људи у ситу и рогоз, да се иеплачу у дебеле књиге песама над несре- ћом људсвом. Шамисо је бар том приликом, гледајући много у молуске, и привредио нау- ци, јер је први нронашао хермафродитизам у тих ситних створова; али Ленау је дошао до луднице. У нас, у здравом роду, не треба да се лепи та прича, но је треба требити као губу из торине, ако хоћемо да имамо духом здрав подмладак и да нам се лепа књижевност пише и развија и за зрелији слој друштва и према укусу свесније власе.
А смета ли нама тај начин причања? Ј а гврдим да смета. Прво, што та неоснована ма- штанија запрема места здравијем елементу у вњижевности и ствара сањалице и незналице, а друго, што у народ не може да продре право и здраво мишљење о постанку те несретне бо- лести, од које се треба чувати унанред још више но од колере с тога, што затире не само
ОЈдШгес! ћу Соо§1<
473
има скоро свагда погрешака у карактеру, коЈе су толике, колике и лепе подобвости му, и које су као наличје његовим заслугама. Зар нема у реал- ности више гаранције за срећу жени у тој златној средини, коју заетупају господа с1е УаЈпезве са гра- циј'ом и дистинкцијом ? *
Моја „немирна савест" мучи се да реши та го-
лема питања, ко јц се тичу тако миле другарице. Али ја се одиста дивим особеној мирноћи душе- вној, са којом Сееила очекује мој суд па да онда изрекне свој. Што се мене тиче, ја се још никад нисам нашла у таквој прилици; али ја мислим да бих ту имала мање мирноће а више личне одреши- тости. . . Најпосле, видећемо!
(Наст&ввКв св)
- ->ф » -
ПРАДОМОВИНА СРБА(Наставак)
Све до V стољећа називају римски и јелинеки писци трачка племеиа врло различнијем именима, која су им сами надјенули. Тек у V стољећу појав- љује се на балканском полуострову за сва трачка племена опћенито име 8с1аУ1ш, 8с!а^ј, Словени и свмо стога узимље се, да су Словени балканскога полуострова досељеници. „ Што некоји од новијих историчара, вели врло лијепо Шафарик, држе, да су се Словени доеелили из Азије у Европу тек у хунској епохи, долази отуда, што су онако од ока без дубљега истраживања полазили од претпоставке, да Словени не могу бити старији у Европи него ли име њихово у јелинскијех и ранскијех писаца. Ко год ову ипотезу непристрано процијени, дако ће уочити безумље њезино. На исти начин могли бисмо тврдити, да у Европи прије имена Јелини, Римљани л Келтн није било Јелина, Римљана и Келта, да прије имена Руси нијв било никаквијех Словена у области Русије, Историја говори на сав глас, да се имена народа мијењају; старијех нестаје, нова се појављују, ма да народи остају исти; надаље да специјална имена појединијех грана прелазе на ци- јело племе, а опћенита имена једнога народа да спану на специјално име слабе воје гране; напокон да један те исти народ може имати више имена, једно код куће (своје домаће), а више их вани (тућијех). Овај етеолошки закон природе, који је свађе доказан, ве вриједи само за Словене, у пркос многијема јаенијем доказима.“
Име „Словени* догало је на балканско полуостр- во са вислаискијен Гетима, који су по ријеци Вис.ш названи 8с1ау!т*), а када су поплавили Европу, пренијето је име то на све Словене, ђе их је год
*) Види „Јавор “ 1892. Број 81.
нашла историја и ма како да су ее прије звали, јер су били сродници висланскијех Гета.
Други повод, ипотези сеобе Словена дале су провале прекодунавскијех Словена на балканско по- луострво. Док су Римљани мировали у прекоду- навске Словене, мировали су и они и о каквој про- вали није могло бити ни говора. Али кад су Рим- љани намислили, да и преко Дунава пренесу евоју власт, диже се Словенетво, да томе стане на пут. Т1а не само да се бранило, него је, нанамљено бо- гатством царскијех градова, проваљивало у импери- ју, да се напљачка богата плијена,
Прекодунавски Словени, што су проваљивали у визаитијску царевину, не насељују се стално у њој, јер нијесу долазили овамо са свом чељади, са жена- ма и дјецом, него су долазили војници на плијен. Империја је често ступала у савез са Аварима, који ће за велике новце одбијати навале Словена. То јој је слабо помагало, јер би се Авари често удру- жили са Словенима те би зај'еднички нападали. Шта више у животу св. Димитрија приповиједа се, да су Словени, који су пребивали у околици Солуна, сами позвали Аваре, да заједно опсиједају Солун.
Провале прекодунавскијех Словена помогоше Сло- венима балканскога полуострва, те се ови ослоби- дише византијскога господства. Сав запад балкан- скога полуострва бијаше слободан и назва се Сло- венијом. Ну Словени не бијаху толико мудри, да се здруже у Ј'едну јаку државу, која би могла одо- лијевати Визавтинцима, него се расцијепаше на више државица, па је Византији лако било нешто оружи- јем а нешто уговорима и преварама нокорити чита- ву Словенију.
** #
ОЈдШгесЈ ћу
Кад су Словеви прасједиоци у Тракији и Макв- донији, пита се, који су то Словена? Готово до вашијех дана држало се а и знанствено тврдило, да су Македонци па и Старо-Србијанци Вугари. У својој „Историји Вугара* назначује Јиречек овако границу међу Србииа и Бугарииа: Од Видина пре- скаче међа Тинову и иде граиицои Србије (пређа- шње кнеаевине) преко Прокупља висовииа уз лијеву обалу Мораве, захвата Врању н иде Црном Гором, Шар-нланинои, захвата Горњу Дибру и окончава на западној обали Охридскога Језера код села Лина.
Тако су држали не само Вугари него и Срби. Али се мало по мало увиђе, да је та наука лажиа и да- Македонцв и Старо-Србијанци нијесу Бугари него Срби. Први, који се озбиљно трудио, да учени свијет о том увјери, бијаше Србин Милојевић. Он је по Старој Србији купио народне пјесме и обичаје али није био сретан, да му рад у Српству иађе достојна одазива. Сретнији је био руски конзул Јастребов, који је штампао дело „Пјесме и обичаји турскијех Срба“, које је отворило очи Србима.
Тим послом бавио се Веселиновић а нарочито Стојан Новаковић. Осим другога наштампао је Но- ваковић у X II Гласу Српске Краљевске Академије врло важну расправу, „А и $ у македонским народ- ним дијалектима", у којој говор Македонаца п Пта- ро-Србијанаца дијели на овчопољско-кратовски, ве- леско-прилепски и дибрански говор, претреса по- таико велеско-прилепски говор и налази, да је то наријечје српскога језика. Посао овај настављен је у Јагићеву Архиву.
У исто доба, када је Новаковић писао поменуту расправу, путовао је по Македонији и Старој Србији Спиридијон Гопчевић, позван од Бугарина Петрова, управо у ту сврху, да виде, живе ли у тијем зе- мљама Срби или Бугари. Резултат путовања изнио је Гопчевић у веома знамекитој кљизи „МакеЈошеп ип«1 А11-8ег1)1епи, у којој народнијем језиком и пје- смама, народним обичајим и ношњом, народном исто- ријом и сјећањем па и самом народном свијести доказује истинеку народност поиенутијех земаља.
Претрееајући облике македонскога говора упоре- до са бугарскима и данашњега српскога књиже- внога језика иалази, да данашњи македонски говор показује истина далеко већу сличност са српскијем књижевнијем језиком средњега вијека, какова нам га предочавају старе повеље, него ли са данашњим српским књижевним језиком, али се у исти мах исто толико разликује од бугарскога језика колико и српски књижевни језик.
Ношња и обичаји исти су који и у сјевернијех Срба. Они славе славу и преславу ту раг ехсе11епсе
српску свечаност, они знају за додолу, за лазарицу и коледу, држе кобу и побратимство. За све то не знају Бугари.
И историја говори против Бугара. Бугарски вла- даоци Борис и Симеон завладали су највећијем дије- дом српскијех земаља. А када је Шишман, кнез Брзјака, употријебивши малансалост бугарскога цар- ства год. 963 дигао устанак у срнскијем земљама, које су биле у бугарској власти и од тијех земаља створио Самуило ввлику царевину н у Охриду уте- ме'љио самосвојну архијепископју, назваше је Визан- тинци„ западно-бугарском царевином“ просто с тога, што су те српске земље биле у бугарској власти а Византинци нијесу тачно позвавали етпографскијех особина, које дијеле Србе и Бугаре.
Појава тако названога „западно-бугарскога цар- ства“ само је покушај српскога народа, да утемељи своју влашту државу, која би била и у политичном и у црквенон погледу сасвијем самосвојна.
Македонија и Стара Србија прелазила је сад у грчке сад у бугарске, а сад опет у српске руке. Старом Србијом завладаше српеки краљеви Милутин и Дечански а Македонијом Стефан Душан Силни. Они се редовито називљу: „В Христа Бога благо- вјерни крал и с Богом самодржац всјех србских земл и приморгких (ћекада само српских земл), ма- кар што је Душан знао, да су Македонијом прије њега владали не само грчки него и бугарски царевн. А када се Душан зацарио, називље се увијек: „Сте- фан ва Христа Бога благовјерни цар и самодржаван Србљем и Грком и всеј западпој страње“. Што се Душан у пиему 15 октобра 1345 на дужда од Мле- така називље, „пес поп Ви1§апае Јгорегп рагБв т о - (Бсае рагБеер8“ (не незнатан учесник бугарскога царства) а позније узимље чак и наслов „цара и самодршца Бугара“, то је с тога, што је Бугарска послије велбушке битке била у вазалномв одношају према Србији све до Душанове смрти.
У законику Душанову спомињу се уз властелу Србе и властела Грци (чл. 40) и властела Нијемци (чл. 199). На државнијем саборима, који су стварали Душанов законик, била је заступљена и Македонија као саставни дио српске царевине, па кад би Ма- кедонци заиста били Бугари, зар се не би као тако- ви и у законику споменули?
Да су Македонци били Бугари, не би се Вука- шин, чија је краљевина била у Македонији, називао само „Господин земљи ерпској и Грком и западнн- јем странама.*
И традиција народна вавијек узимље Македо- нију у српском смислу. Божидар Вуковић има на евојнм књигама; „Од Диоклитије, јеже јест ва пре-
ОЈдШгесЈ ћу
Кад су Словеви прасједиоци у Тракији и Макв- донији, пита се, који су то Словена? Готово до вашијех дана држало се а и знанствено тврдило, да су Македонци па и Старо-Србијанци Вугари. У својој „Историји Вугара* назначује Јиречек овако границу међу Србииа и Бугарииа: Од Видина пре- скаче међа Тинову и иде граиицои Србије (пређа- шње кнеаевине) преко Прокупља висовииа уз лијеву обалу Мораве, захвата Врању н иде Црном Гором, Шар-нланинои, захвата Горњу Дибру и окончава на западној обали Охридскога Језера код села Лина.
Тако су држали не само Вугари него и Срби. Али се мало по мало увиђе, да је та наука лажиа и да- Македонцв и Старо-Србијанци нијесу Бугари него Срби. Први, који се озбиљно трудио, да учени свијет о том увјери, бијаше Србин Милојевић. Он је по Старој Србији купио народне пјесме и обичаје али није био сретан, да му рад у Српству иађе достојна одазива. Сретнији је био руски конзул Јастребов, који је штампао дело „Пјесме и обичаји турскијех Срба“, које је отворило очи Србима.
Тим послом бавио се Веселиновић а нарочито Стојан Новаковић. Осим другога наштампао је Но- ваковић у X II Гласу Српске Краљевске Академије врло важну расправу, „А и $ у македонским народ- ним дијалектима", у којој говор Македонаца п Пта- ро-Србијанаца дијели на овчопољско-кратовски, ве- леско-прилепски и дибрански говор, претреса по- таико велеско-прилепски говор и налази, да је то наријечје српскога језика. Посао овај настављен је у Јагићеву Архиву.
У исто доба, када је Новаковић писао поменуту расправу, путовао је по Македонији и Старој Србији Спиридијон Гопчевић, позван од Бугарина Петрова, управо у ту сврху, да виде, живе ли у тијем зе- мљама Срби или Бугари. Резултат путовања изнио је Гопчевић у веома знамекитој кљизи „МакеЈошеп ип«1 А11-8ег1)1епи, у којој народнијем језиком и пје- смама, народним обичајим и ношњом, народном исто- ријом и сјећањем па и самом народном свијести доказује истинеку народност поиенутијех земаља.
Претрееајући облике македонскога говора упоре- до са бугарскима и данашњега српскога књиже- внога језика иалази, да данашњи македонски говор показује истина далеко већу сличност са српскијем књижевнијем језиком средњега вијека, какова нам га предочавају старе повеље, него ли са данашњим српским књижевним језиком, али се у исти мах исто толико разликује од бугарскога језика колико и српски књижевни језик.
Ношња и обичаји исти су који и у сјевернијех Срба. Они славе славу и преславу ту раг ехсе11епсе
српску свечаност, они знају за додолу, за лазарицу и коледу, држе кобу и побратимство. За све то не знају Бугари.
И историја говори против Бугара. Бугарски вла- даоци Борис и Симеон завладали су највећијем дије- дом српскијех земаља. А када је Шишман, кнез Брзјака, употријебивши малансалост бугарскога цар- ства год. 963 дигао устанак у срнскијем земљама, које су биле у бугарској власти и од тијех земаља створио Самуило ввлику царевину н у Охриду уте- ме'љио самосвојну архијепископју, назваше је Визан- тинци„ западно-бугарском царевином“ просто с тога, што су те српске земље биле у бугарској власти а Византинци нијесу тачно позвавали етпографскијех особина, које дијеле Србе и Бугаре.
Појава тако названога „западно-бугарскога цар- ства“ само је покушај српскога народа, да утемељи своју влашту државу, која би била и у политичном и у црквенон погледу сасвијем самосвојна.
Македонија и Стара Србија прелазила је сад у грчке сад у бугарске, а сад опет у српске руке. Старом Србијом завладаше српеки краљеви Милутин и Дечански а Македонијом Стефан Душан Силни. Они се редовито називљу: „В Христа Бога благо- вјерни крал и с Богом самодржац всјех србских земл и приморгких (ћекада само српских земл), ма- кар што је Душан знао, да су Македонијом прије њега владали не само грчки него и бугарски царевн. А када се Душан зацарио, називље се увијек: „Сте- фан ва Христа Бога благовјерни цар и самодржаван Србљем и Грком и всеј западпој страње“. Што се Душан у пиему 15 октобра 1345 на дужда од Мле- така називље, „пес поп Ви1§апае Јгорегп рагБв т о - (Бсае рагБеер8“ (не незнатан учесник бугарскога царства) а позније узимље чак и наслов „цара и самодршца Бугара“, то је с тога, што је Бугарска послије велбушке битке била у вазалномв одношају према Србији све до Душанове смрти.
У законику Душанову спомињу се уз властелу Србе и властела Грци (чл. 40) и властела Нијемци (чл. 199). На државнијем саборима, који су стварали Душанов законик, била је заступљена и Македонија као саставни дио српске царевине, па кад би Ма- кедонци заиста били Бугари, зар се не би као тако- ви и у законику споменули?
Да су Македонци били Бугари, не би се Вука- шин, чија је краљевина била у Македонији, називао само „Господин земљи ерпској и Грком и западнн- јем странама.*
И традиција народна вавијек узимље Македо- нију у српском смислу. Божидар Вуковић има на евојнм књигама; „Од Диоклитије, јеже јест ва пре-
ОЈдШгесЈ ћу
475
делех маћедонијских“. У „Иовјести о благочестивјем и хрИстољубивјем Георгии Черповићје, нареченом Скендер*бег“ (Глас XXII) стоји писано: ПВ Маке- донији же в Србјех. . . Епир, кои крај јест част Македонии на предјелах Србскија земли . . . христи- јански књаз Иван, прозинајеми Кастријот, од кољена краљева македонских т. ј. србских“. Народна пјесма „Смрт војводе Кајице“ називље ђурђа Смедеревца „краљем од Маћедоније“ т. ј. од Србије. И некоји страни писци, као Хајнрих Милер у својој књизи „Тигкјвсће Сћгоп1саи и непознати писци у књизи „Уоп ТЈгвасћеп (1ег Сћгјв1еп уегЈегћеп 111 Јег 8сћ1асћ- 1оп тујЈег Тагскеп иш! Неу(1еп“, држе Македонију за срнску земљу.
Од свега тога најљепше говоре народне пјесме и народна свијест. Српски народ чувен је у свијету са својих народнијех пјесама. Напротив Бугари не имају никаквијех старијих пјесама народнијех. Ну да заварају свијет, нагатампаше Македоњани браћа Миладиновци, Бошњак Верковић, Рус Качановски и Бугарин Чолаков српске народне пјесме, које су посакупљали по разнијем предјелима Македоније, Старе Србије и шопскијех крајева, под именом „бу- гарскијех” пјесама, пошто су их прије тога прекро- јили према бугарскоме изговору. А да те пјесме изгледају бугарскије, замијенише имена српскијех краљева и јунака бугарскијем царевима и војско- вођама, о којима народ нити зна пити пјева.
Што је филолошка критика доказала за споме- нуте збирке „бугарскијех" пјесама, то исто свједочи и искуство из скоро минулијех дана. Милојевић приповиједа, да Љубен Каравелов, бугарски пјесник, утамањује све српске пјесме, ако се не даду побу- гарити. Тако је изгорио збирку помачкијех пјесама, које су биле написане српскијем језиком. Драганов пак, професор солунске бугарске гимназије, испра- вљао је и доћеривао је према бугарскоме изговору пјесме, које му је из дибарске околице донио Јован Бељић Дибранин, његов ученик
На стр. 337 — 355 своје књиге износи Гопче- вић примјере народнијех пјееама управо онако, како их сам народ пјева, Па не само језиком него и српском евјести одају те пјесме, да је народ, који их пјева, чисти Србин. Не ћу исписивати свијех онијех мјеста, која сведоче о народности Македо- није и Старе Србије, али бих, чини ми се, погрије- шио, кад не бих навео, одакле докле држи сам народ да се протеже српство. Ево како он каже:
П ак ее кристн српска краљ евпнаОд М летака дувл до Солуна,Од Јед р ева до Сињ ега Мора.
У Битољу пјева се пјесма, у којој се вели, да
су Воден, Солун, Србица, Костур, Клисура, Јанина, Девол, Елбасан, Орид, Дебар, Тетово, Кичево, При- лен, Велес, Тиквеш, Дорјан, Радовић. Петрић, Стру- муца, Серес, Мелник, Џума, Разлог, Самоков, Па- зарџик, Иловдин, Дренопоље, Орханли, Никопољ, Враца, Крајова, Ломпаланка, Видин, ћипровац, Со- фија, Радомир, Паланка, Бања, Кратово, Кочани, Штип, Куманово, Скопље, Иризрен, ђаковица, Пећ, и т. д. При крају пјесме вели се:
Сви грАДОВН пројдох у Сроији мииа,У Србији мила царш тина ни наш а;К ако тебе, бели Б итол., нигде не пајдох!
Не одговара ли ова народна свијест истинскоме стању ствари ?
Ма да се из пјесама овијех види, како народ мисли о својој народности, ипак за јаче увјерење износи Гопчевић молбе, које су писали и потписи- вали људи из свијех крајева Старе Србије, Маке- доиије па и из шопскијех крајева и у којима моле српскога тада кнеза Милана, конзуле странијех вла- сти и берлински конгрес, да их присаједине мајци Србији за то, јер су они чисти и прави Срби а нијесу Вугари.
Уза еве ово и многа имена мјеста, која еу по- стала од коријена „Срб“, бране српско поријекло Македоиије и Старе Србије. У вилајету монастир- ском налазе се села: Старо Сраци и Мпло Срацн Витољу на сјеверу, Срблани и Србица недалеко Кичева. Србово и Србица у поречини ријеке Бистри- це. У вилајету косовском: Србиново Гостивару на југу. Орбинце близу Врање, Горња и Доња Орбица недалеко Призрена. Напокон чувена варош Српчи- ште, која је данас сва појелињена.
Да су Македонци Срби, држали су и стари дал- матински писци. Шпљећанин Алберти (1617) пише, да је некада народ словенски под Александром Србљанином (Александар велики) давао законе све- му свијету. Мавро Орбини (1601) вели, да је на балканскоме полуострву од давнина живио словенски (а то је исто што и српски) народ, да је загоспо- довао у Азији и Африци, да се побио с Мисирцима и са Александром Великијем. да је покорио Јели- нију, Македонију и Илирик, да је војевао с Рим- љанииа, да је развалио Рим и присилио римске цареве, да му плаћају данак. А славни пјесник Гундулић одушевљено пјева:
У рум елска јеади поља, опет српска напр’јед слиди гдје си града Дренопо.т>а врх М арице р’је к е види. врх М арице р’јек е , воја м вократ брви т ’јек Јстави ,К ад Оре-оо крај ње поја
ОЈдШгес! 6у
476
драга пјасна од љубавв.
Тим у њих се још вачиња, што о’ у пјесан став’ одавна од Лесандра Србл-аивва врх св'јех ц&р& ц&ра сааваа.
Пјевале III 33—69, Вошковик.
Нашега шштљењл ништа не нијења, гато Гувду- лић Орфеа по обичају назива Бугарином јер да- ље пјева:
При мор’ управ српских страаа у прживах пуста ®ала
лежи Троја укопана, од грчкога огња пала.
Пјевање V II, 1—4, Бошкоиик.
Из овога се види, колико су стари Далматинци и Дубровчани били ближе истини, него што бијасно ми. А јесу ли се Дубровчани могли варати, што Македонце држаху за Србе, кад су имали по ције- ломе балканекоме полуострву својијех трговачкијех насеобина, па су могли као високо просвјећени љу- ди потанко сазнати не само етнографске особине српскога народа, него и докле се све простире српски народ. с. Еончар
(Наставв&в се)
рШ
(ТТаставак)
Љубав је — вели М антегаца — здравље, овако се црта као болест. Љубав је добро, овако је зло. Љ убав је *као круна свију до- бара«, овако је отров. Зар нас лепа књижев- пост не може челичити, а не вечито обарати у љубави ? „Љ убав је , децо, путања права, ко %оме иде, тај се спасаваи (Беранже — Змај). Несретници са своје болесне крви а порекла свалили су кривицу светском јаду на невину љубав. А здрав духом и телом писац мора пре но што нестане његова јунака, загледатн му се боље у душу и срце и у склад прилика у животу му.
Где је оно здраво и једро описивање Лава Толстоја у »Срећи у браку« ? Где је заноспа свежина и природна једрина Л. К. Лазаревића у причи му »У добри час хајдуци« ? Силан кукољ загуши пшеницу на књижевном пољ у!
И са тим морамо бити на чисто, да болесг сушица по мишљењу скоро свију лекара може у организму, који је наследством диспонован, било прпмерно било после других разпих бо- лести избити. У таком склопу телеспом чаша воде, свака прехлада и свака друга ситница може изгледати као непосредни узрок болести, па и јад и јед, и љубав и туга. А како нај- више сушичавих умире у добу младости, између двадесет и тридесет година и пре, у добу, кад љубав врло лако сва чула човечја падјача у још несталоженом телу, то привидно највише од љубави сушичави умиру и највише суши-
чавих гине у љубави. Како је многи несретан међутим с тога, што мудри родитељи, којн су у питању. виде опасност од свезе са нездра- вим коленовићем, то се из прича не да ви- дети, али живот је таш в. А многи таки не- вољник баш за то, што је болан, јаче од дру- гог за љубављу жуди и за ускраћеним ужива- њем. И тако се по свету ори славопој љубави и клетва на немилосрдну љубав и сушицу. Ми све ово наводимо саао под чувством индигна- ције пад силниа продуктима наше књижевно- сти те врсге, који се необразложени износе на пазар.
Истина је , да има много бедних сушича- вих и заљубљених, који су сви сажаљења до- стојни у толико, што они нису ни достојнн љубави, и да љубав њихова није измишљотина, али сваљивати кривицу због свог јада на љу- бав и бешчастити то једино добро послано чо- веку од Бога, да га крепи н снажи у животу, то је очигледна неправда. Кривица је на са- мом јаднику, па његову роду и родитељима му, који му не дадоше чвршће подлоге за живот. Ал Дима Син додирује у својем роману »Љу- бав и захвалност« причу ту о наследној ту- беркулози («Јавор« 1893)
То зло мора се радикалније лечити, а не уздисајима. Не ћемо окаљати лепу књижевност, ако и њој то на срце ставимо, да износи на- учну истину ту у згодну облику, јер она има највећи утецај на омладину, она нева и буди
ОЈдШгес! ћу Соо§1<
489
— Госпођице, ирослови а руком покаже на про- зор, који је 8бог топлога вечера био отворен — Рожб седи доле у дворишту на клупи. Необично би Вам био захвалан, кад бисте хтели још једаред отпевати ту каватину из „Норме“.
— С драге воље!И од свег срца радо запевам наново.Мој је труд био обилно награђен. Госпођа (1е
Еоиуегсу, која је, док сам ја певала, сва срећна
стојала код нрозора, кад сам ја завршнла, наслони се ва прозор па нетто довикне свом сину. За тим приђе мени, загрли ме и тронуто рече:
—■ Хвала у име његово и у име моје! Од дуже је времена ово први пут, како у његовим очима видим зрачак среће.
То је одиста успех, што сам тог дивљака изма- мила из његове пећине; ја се тим и поносим те сва блажена лежеи у постељу.
(Наставв&е се)
В О У К А-»» ♦
ПРАДОМОВИНА СРБА(Наставак)
II Орби у дрввној ЈеладиУ древној Јелади, у тој класичној некада земљи
љепоте, најстарији писци прије Јелина налазе народ, који су називали Пелазгнма и за који изрично кажу да нијесу били Јелини. Тако Хекатен Милићанин, који је живио ово 500 год. пр. Хр., суди по пре- осталијем споменицнма, а то су киклопске грађеви- не, да су „варвари" од давиина пребивали у васци- јелој Јелади. У Атици да су живили они Трачани, које је довео Еумолпо. То његово суђење потврђује истовјетност „киклопске0 рушевине пелазгичке ку- ле на сјеверној страни вардарске Демир-капије са остаицима киклопскијех развалина, које се и данас налазе у Јелади код Микене (Атрејева благајница и лавља врата), потврђује и Мела (II. 2.) који вели, да на Атосу живе Пелазги.
Иродот опет приповиједа, да Атињани од давни- на припадају пелашкоме народу. Пелазги су, вели он, говорили варварскнјем (туђијем) језиком а када су Јелини доселили се у Грчку, атички народ, који је пелашки, прометне се у Јелине и промијени свој језик. И јелинско племе, које је било малено, нара- сло је до ивоштва народа, јер су поименце Пелазги приступили к њему и многи други народи варварскн и претопили се у Јелине. Аристотеле доноси вијест, да су Трачани из Абе у Фокиду дошли на Еубеју, и ту се настанили под имевом Абанта.
Ове вијести, које долазе из тако древне добе, потврђују за своје доба писци, који су живили у много оозније вријеме. Страбон тврди, да Трачани и Епироћани и сада (19 год. посл. Хр.) живе уз Јеладу. А колико је Грчка морала бити насељена овијема народима прије, кад варвари и сада још
живе у највећом дијелу Јеладе, која је негда била земља сама з« себе. Виргилије пјева: Трачани бија- ху некада жестокијем управљани Ликургом а Ливије свједочи, да Етољави, Акарнанци и Македонци говоре једнијем те истијем језиком*).
Јеливи дакле нијесу прасједиоци древне Јеладе, него. Делазги, Трачани и Македонци а то су Слове- ни. Према томе и име Пелазги словенскога је пори- ријекла. Словени су радо живили по шјЈмама и брдима дакле и у Јелади ро 1агесћ (по обронку брда), због чега су названи Ро1агсГ, РећмЈр.
Као старије обитаваоце може бити да су их познији Јелини назвали Гоаил, али су их Огаесћма као обитаватеље гора могли назвати и словенскијем именом Ск>гес1, вгесј, Горани. И данас су у Јелади двије Загорске, једна у Епиру јужно-западно од Пинда а друга у Тесалији источно од Пелијона. Јер су ове Загорске релативна имена, шта је при- родније, до да имена Загорица и Загореци претпо- стављају имена Горица и Гореци?
Али вели се име Отаеша дали су Јелади Рим- љани, јер су понајприје дошли с њима у дотицај Гдпто!, бродари око Додоне, и по њима да су на- звали све Јелине. И то је име без сумње постало од Го/>шхо1. Иродот (II, 52) потврђује то, јер вели, д а је пророчиште у Додони пелазгичкога поријекла.
Ако је напокон истина, да су се Јелини испрва 8е1оЈ називали, тада је и то име словенскога пори- јекла, јер су обитаватељи Атике били дјеломице горани, дјеломице морнари а дјеломице сељаци (аеЈ-
*) Тћгасев егап* асп ^цопЛат ге&па(а Буспгјуо. Енејида К. 8 — Аеко1о§, Дкагпапав, Маоедопав етвА ет 1ш$аае ћотш ее. 1лтшв XXX. 39.
ОЈдНЈгес) ђу ^ . о о ^ 1 е
490
1асј, 8е11а<1<н), који су у равници и м в ји свој по- сјед (вс1о).
Омир још не зна за име Јелини. Он назива на- род или по граду или по предјелу, у коме живи. Тек послије тројанскога рата склопе некоји градови савез и становници њихови први се назову Јелини- ма. Позније постадв име то опћенито за све обита- ватеље Јеладе. Варварима називају се од тада сви нејелински народи т. ј. који живе ван Јеладе. Нај- први с у ' тако названи по свој прилици Трачани и Македонци, који и данас мјесто џ изговавају § (1>). Каеније су свакога страпца називали варваром.
Тесалија, у којој се спомињу Трачани као први прасједиоци, појављује се као прво огњиште јелип- ске културе. Орфеј, кнез Трачана, бијаше први вели- ки пјесник. Он учаше древне Јелине музици, пјееми и религији. С тога и вели Пиндар, да је Орфеј отац пјесништва, а Еврипид и Аристофан да је за- четник мистерија. Еврипид назива његове пјесме „трачкијема таблицама".
Кад су Трачани и Пелазги били преисторијски обитаватељи древне Јеладе и учитељи Јелина, онда је ближе истини, да је трачко-словенски језик више утицаја имао на стари јелинеки језик него ли што је стари јелински језик утицао на словенски језик као што се данас учи. Та Словени живљаху у нај- већем дијелу Европе, Јелини пак запремаху само мален дио балк&нскога полуострва. Н е може се с тога ни помислити, да је јелински језик толики утицај имао на Словене, да је мноштво јелинскијех ријечи постала општа својина свијех Словена. И историја каже, да су Јелини попримали много ело- венскога и да су словенеки и јелински језик врло сродни. Тако каже Страбон: „Атињани пак устра- јаш е као и увијек и у осталијем ствчрима туђинаца, јер су многе туће свете обреде попримали, тако да су у веселијем играма премноги трачански и фри- шки отијевали. А и Платон спомиње беидидијске (вендијске, словенске) игре. фришке пак Димостен." А велики римски пјесник Овидије, који је потиуно разумијевао јелински језик а у прогонству у Тоаима тако савршено научио гетски језик, д а је њ и м е пје- вао пјесме, вели: „Језик онијех, који су се родили у овћешњијема јелинскијем градовима, сасвијем је наличан гетскоме језику и није ништа друго до језик који се говори гетским нагласком, те је разлика врло мала.“
С тога је близу памети, што имена многијех мјеста, гора и ријека класичне Јел аде имају сло- венски коријеи. Н. пр: имена мјеста: Впаеа, Вига, Еаегив, На1у8аеа, НошоИпш, Н о г еи т , Ееиса«, Еећа- Феа, Р ћ огош си т, 0 1 еп и т , 8с1ћина, 8регс1па, 8(аи1ута,
81соп и т , Тетпо.ч, Е е т е п е , и т д . ; инена г о р а : На1е- 81и8, Н ото1е, бсоПв, Т о т еи з , Т (а)тагиа, Т ет п о в , Рге(.ив, 8 (еп а клавац у Епиру итд.; имена р и јек а: Репеив, Рогјиа, 8е1епив, ВеНеЈв, ТЈнеава, (Тзаввив), итд. И дан дањи имаде по васцијелој Јелади мјеста, која имају словенска имена.
И вјера Пелазга свједочи, да су били Словени. Иродот (II, 52) вели, да су Нелазги вјер >вали у једнога Вога а да нијесу познавали више богова. Ове и њихов култ научише позније од Мисираца а Јелини научнше од њих као од својијех учитеља, Рекао би да је многобожаштво од пелазгичкијех прешло и другијем Словенима. Н. пр. за култ боги- ње Изиде, коју су поштовали германски Словени, вели Тацит, да је тућ, а зар није вероватно, да су га сјеверни Словени примили од своје јуж не браће, који су га нримили од М исираца?
Нрокопије и Хелмолд приповиједају, да су и Словени испрва вјеровали у једн га Бога а послије видимо, да и они вјерују у више богова.
Познато је , да су древни Словени вјеровали, да њихови богови пребивају на храсту. К ад Иродот (II , 55) каже, да су додонски Пелазги уредили своје пророчиште код некаке букве, а други писци веле код храста, није ли онда додонско пророчиште сло- венскога поријевла?
Јелински Слопени имађаху као и сви другв Сло- вени своје жупане, који су управљади свом жупом и у којима су се покоравала сва племена. Зонарас спомиње једнога по им ену: А тт ап Ф ег А (ћ аташ ае, ТћевзаИсае ге^ићш (Муцпе, С Х Х Х 1У . 755.).
У V I стољећу долази и у Јеладу име Словен с,а прекодунавским Словенима. Њ ихопе провале раз- будише и јелинске Словене. потомке исконскијех Пелазга, те се и они за цара Константина (746-—799) коначно ослободе власти византинскијех царева. Т е- салија, Ливадија, Пелопонез и Епир бијаху слобод- ни. Ну цар Никефор (8 0 2 — 811) покори их из нова и дарује их страном патарскоме архиепископу, стра- ном им наметне ЕоЈаиши (кад је цар долазио (2о1а- г!1) у њихово село, морали су га хранити). Најупор- нији од свијех јелинскијех Словена бијаху Миливци и Језерци, коју су живили по Тајгетовијеи гуду рама. Они су плаћали силан данак. А јер се тај врло насилно побирао, обрате се оки молбом на цара Лава, који им смањи данак, бојећи се да не изгубн Пелопонез. То свједочи, колико је јелинско Словеи- ство силно било, а таковијем није могло бити, да се овамо тек у V II стољећу доселило. Него Сло- венство је у древиој Јелади мало по мало падало, док га није у XV стољећу са свијем нестало. Слаба веза словенскијех племене, јача просвјета Грка на
ОЈдШгесЈ ву
491
удрузкеиа сила државе и цркве грчке уништише Словене све до ријеке Бистрице.
Кад су Пелазги, праеједиоци древне Јвладе, били Словени и дошли већијем дијелом из Македоније, ђб смо нашли Србе, онда се само по себи разумје, да су и јеливски прасједиоци били Срби. То засвје- дочавају и многа топографска имена од коријена „Срб“, као што су: Љ ортгц (Србљани), %м@тт (Србљана) и «»•« у Епиру, 8игћ1 (Срби) на зали- јеву Воло, Љ^џјпј (Срби) у Фтиотиди у Тесалији, Хеортпха (Србијанка) у Коринтији, Љ рипап (Срба- ни) у Елиди, Љеороо (Србе) У Аркадији, Љ брт (Срби) у Ливадији, %ерц»/«« (Србица) на Еубеји, ±'ео@ота (Србота) и 2 врј1п1<па (Србица) у Месенији, Љиррша (Србејка) и %арртт<т (Србица) у Лаконији (Летопис Матице Српске 104. 43.).
Да су Милинци били Срби, даде се посебаце доказати. У животу св. Никона Метакоите, који је живио при крају X стољећа, називају се Милинци
Мирмвдонина.*). А да су Мирмидони били Срби, види се из једне критске пјесме „ ’о и ер ^уха ^ **')— мрав, за кога се пјева, да је „Србина син, Српкиње син“); види се из Гизебрехта, који вели да је ко- рушки војвода осумњичеп, да ће (год. 1015) помоћу Хрвата и Мирмидона (т. ј.Срба) да удари на њемач- кога цара***); види се из једнога старога ћириловско- га рукописа, у коме внше: „Наум же и Климент при- доше в странах илириских и ми(р)миндонских“ ****). Климент бијаше епископ у Охриду а Наум сагради на Охридскоме језеру манастир св. Аранђелу Ми- хаилу; дошли су дакле у српске земље.
*) МШо#1 ^шс!ит вр;гИи8 вх еЉ пјсогит јгеп4в циоа тЗЈ^есав МПт^оа рго МугтШошћив тосап4, ћотјпва еги- еп4оз вб 1а4гос>пмв шпиМгкоа јпс!1агип4, и1 тоиаа4сги рв- сога — ргае<1агвп1иг. Летопис Матице Српске. К. 129. стр. 44. у вримједби.
**) о рерргЈула ̂ сјећа иа Мириидонв, док је џ.еХ<ухо\пч блвже Миливциин. Летоиис Матице Сриске. К. 129. Стр. 43.
***) Ег§о Ц!сип4 јраиш АЗаЊегопет, сопГшит СгингаИв в4 М ттМ опЊ ш , пц1м ро4вв4а(! у®Не гев1в4вге сијиа осса- атш в 4|тоге. Летопис Матице Срвске К. 129. Стр. 47. у прииједби.
♦***) Срвћковић, Иеторија срвскога иарода. К I. Стр. 303.С. Ковшр(Наставиће се)
ТЕЈ1ЕСНИ И ДУШЕВНИ РАД У РАВНОТЕЖИУ најновије доба велика се пажња обраћа здра-
вљу деце по школама. 0 томе питању профвсор Нусбаум у Минхену вели ово:
Када све скупим, што сам искусио за двадесет и деввт година мога лекарског посла, онда морам рећи да сам за сво то време имао тек неколико болесника, који се разболели за то, што су сувише напрезали своје кости и своје мишиће (мускуле); али многе стотине болесника посматрао сам, који су себи болест навукли дугвм душевним послом, и у овим приликама често је било немогуће болесни- ке са свим и потпуно излечити. Ја сам дошао до уверења, да склоп човечијег тела није удешен за седење за столом па да се штудира, него за теле- сан рад. Н атао сам, да су најсретнији и најраспо- ложенији они, који сеју и ору и већи део дана про- воде у кретању по свежем ваздуху. Таквим људима баш слатко пада њихова иначе проста храна; код таквих људи викад не ћеш чути, да се туже, да им смета штагод варењу у стомаку, да су троми, да имају конгестије у глави, или да су ин живци узрујани.
Са свим друкчије се осећају чиновници, учења- ци и уметници, у ових је често врела глава а хладне ноге, често и» желудац споро ради, а дебело црево нвмало. Мало ћеш наћи међу овима, који се не
туже на непрестано раздражене живце. Код ових људи све је мање угодности, пријатног осећања и доброг расположења. Ми знамо, да сваки орган, који се употребљује, стиче внгае крви, љегове крвне жиле се шире; па кад је доказано, да кроз мишић, који ради, крв струји много више, него ли што струји кроз мишић који мирује, онда то зацело стојн и за мозак. Има ли у мозгу више крви, то бива само на штету других органа. За то буде у ногама и рукама мање крви, за то су хладне, а мо- зак има и сувише. Но што је више терета у томе централном органу а мање крви у периферији, то се непријатније осећамо. Што пре наиђе таква не- саразмерност у човечијем телу, тто је дакле инди- видуум млађи, то су штетније последице те пореме- ћене равнотеже. Друго је пак ако је тело човечијв са свим стало на снагу, тада су вегова ткива поста- ла већ чвршћа, његове све разне мембране (ко- жице), и све његове крвне жиле мање се растежу, него ли што је у са свим младих, нежних особа. За то ће зрео човек више шта да поднеее, него ли што ће поднети младић и дете.
Буде ли несаразмерности још код детета, то је штета очигледна и стална; и да се дође до здраве равнотеже, треба жртава и у вреиену и у новцу, које се ретко може да нађе. Хоћу ли јасннје да
ОЈдШгес! ћу
504
пружи кроз прозор; ја их дадем господину сГ а он их стане метати тако, да подупру руку и ногу рањеникову; вобио је ввома невешт те га ја станех у шади корети на рекнем господину <1е Е о и те гс у :
— Допустите, господвне!Па онда удесим јастуке, како то већ женско че-
љ&де уме боље него мушкарад. Господин с1е Гоиуег- су мало ми збуњено захвали а господин Д’ јој весело довикне:
— Да веште ли двориље? Је ли, Рожору?Господин сГ ЕћИз као да више признаје такве
мале пажње него онај, коме су намењене. У такви- ма ме случајепима погледа некако замишљено и, кео што мени изгледа, некако чисто гануто. У осталом се то, што господин <Г &Б1ш за ме осећа, одаје само тим знацима захвалвости и радошћу, са којон као да тражи моје друштво и забаву са нпом . . . Мили Боже, је ли то довољно. да смем с разбором иустити срцу на вољу те подрањивати ту снмпатију, која је до сад можда само пролазан сан, но која се, ако јој се подам, већ сутра може излећи у бес- крајну страст?ћв св)
ПРАДОМОВИНА СРБА(Наставак)
Ш Орби у МвзијиЗемља међу Дунавом и Балкавон звала се Ме-
зији (Моеат). Њ езиае обитаваоце називаху најче- шће Гетима, јер су се бавили земљедјелством (ЛЈтг^, земљедјелац).
За Гете измећу Дунава и Балкана знаде већ Иродот, који вели, да су Гети најхрабрији и нај- мирнији од свијех Трачаиа; знаде и Тукидид који приповиједа, да је бКакев, краљ Одриса, када се побунио против Пердике II (454— 414), враља Ма- кедовског, позвао на оружје и Гета између Дунава, Балкана и Црнога Мора. Страбон и Птолемеј озна- чују шире границе Гете. Птолемеј вели, да Гети живе неђу Карпатииа, Скордусом (Шар-лланином) и Црнијем Морем. А Страбон каже, да живе са оба- двије стране Дунава као и Мизи, који су такођер Трачани. Ну од искона дијеле се на Даке и ва Гете; Даки живе на сјеверу а Гети на југу Дунава према Црноме Мору. Дачанима назвали су Гете Гим- љани, као што вели Пливије и потврђује Дијон Каснје. Овај вели: „Иаддунавске пребиваоце нази- вам Дачанииа, као што се и сами називају(?) и вао што их називају Гимљани, мавар што знан, да их Јеливи називају Гетина; јер ја знам, да су оно Гети, што живе уз Дунав преко Балкана.
Све до Гимљана бијаху Гети слободви. Иснрва покоре Гимљани западне само Гете, источни оста- доше слободни. Али су Гимљани умјели и овамо пренијети евоју власт и од гетских владалаца начи- нити своје намјеснике, који су свакад радили у корист Гимљана. Гади тога унотребљавао је гетски
народ сваку згоду, да се отресе римскога господства и Гимљани имаЦху доста посла са побунама Гета. Да отклоне побуне, приме рииски цареви множину Гета у војску. И један од њих, Максимин Трачанин, попе се на пријесто римскога царства. 0 њему приповиједа Капитолинус, да се родио у неком трач-
, каме селу. и да је у мЛадости разуиијевДо еамо гет- сви језик. Гети су га као свога сународника веома вољели а и он се с њима најрадије дружио.
Ето историјописци старога вијека знају у Ме- зији за трачко племе Гета. На почетку пак V сто- љећа називају се Гети и Готима. Први их тако на- зива Павао Орозије, који је писао око год. 417, к који је Гете добро познавао. Његова је рнјеч: Ое- 1ае, е1 пипс СЈоЦ али у исти мах додаје, да су ти Готи потомци мезискијех Гета и да су исти на- род с онијема Гетима, који су били чувени већ год. 1184 пр. Хр. и судјеловали у тројанекоме рату, који су ратовали с Александром Великијем, који еу по- слије год. 375 посл. Хр. били страшни Гимљанима а за Аларика и за Атаулфа живили у пријатељству с Гимљанима. Шта више вели, да су прекодунавски Гети истога илемена, којега су и мезијски Гети, јер обоји сачињавају један те исти народ.
Гашта су исконски Гети названи Готима, не мо- же се сада још докучити, тек је из ријечв Павла Орозија јаено, да та два имена не значе два него само један јединцати народ. А то изрично свједоче св. Хијероним,1) Прокопије2) и Шпартијап,8) јер ка- жу, ,да се Гети и Готима пазивају.
Јорнанд, пишући истбрију Гота, употребио је
ОЈдШгесЈ ћу
505
књигу Орозијеву, али је веома замрсио историју. Он је криво разуиио Орознја а завараи сдичношћу Даније (ђе су заиста живили њемачки Готи) и Да- цијв, једноставно је словепске Гете претворио у ње- мачке Готе, за које булазни,.да су се у Мезију до- селили. И овај изрод историјски постао је посве- ћена наука, у коју се не смије дирати. Управо је за дивно чудо, како је историјека наука могла усво- јити нешто, што не одговара истини. Ако је ишта смијешво, заиста је смијешна наука о доселењу ње- мачкијех Гота у подунавске земље, јер о томе не говори ниједан сувремени писац, осим будаластога Јорнанда, нити се овђе налазе трагови нијемштине.
И послије Јорнанда називају се Гети Готима, али увијек у еловенскоие смислу. Тако каже Про- копије, да подунавски Готи говоре истијем језиком, којијем и Сармати а то се може рећи само за сло- венске Гете, јер су и Сармати Словени (Види „Ја- вор“ 1892, бр. 30). То се потпуно слаже са онијем, што пјева Овидије: Ехегееп* јШ аос^ае сотатегсја Ипдиае; рег &ев1иш гев ев! 81$пШсап<1а тПн. Па и сами Јорнанд назвао је књигу своју о Готима „1)е геБиа 6еНс1в“.
Као год што је иенстинита догма модерне исто- рије о доселењу њемачкијех Гота у Мезију, тако је исто иеистинита и наука о досељивању Словена. Сувремени писци^ кцр. гато су Прокрције, Мисцелан«. Теофилакт, Теофан, ћедрен, Зонарас, па и сами Јор- нанд приповиједају, да су Словени са оне стране Дунава ночамши од Јустинијана (527—565) па све тамо до Константина Погоиате (668 - 685) прова- љивала у византијско царство, али не за то да се у њему населе, него да оплијене царске градове. А сваки пут враћали су се натраг било од своје воље, било прогоњени византијском војскон.
Да се забашури истина, вели се једноставно: Гета је нестало а овамо се доселише Словени. Да- нашња историја није кадра доказати нити једно нити друго. Кад би то било, свакако би то запи- сали били сувремени писци, који су забиљежили војне провале прекодунавскијех Словена и неколике насеобе првкодунавснијех Гета и Сармата. Сувре- мени онда историјописци нијееу насељивање Сло- вена забиљежили просто с тога, што га ни било није; ннјесу нестајање Гета записали управо за то, што Гета није нестало, него и дан дањи живе у својим потомцима на балканском полуоетрову.
А кад су се Словени већ досељивали у Мезију од 527 до 685 год., јесу ли могли за тако кратко вријеме, за 158 година, пословенити све оне нра- сједиоце, које су опђе нашли, да су Вугари, када су овамо год 679 дошли, нашли овђе саме Словене.
Ако оставимо на страну теорију о досељењу Словена у Мезију и узмемо непристрано изучавати старе и византијске историјописце, онда ћемо се цримакнути пуно ближе истини, но што смо јој сада па домаку. Тако ћемо наћи, да је у оно доба, када &у вислански Гети год. 375 дошли у Мезију, дошло с њима овамо и име 8с1ау1, 8с]ауш1, Словени а да старога имена Гета нестаје из историје, као што је нестало и многих другијех имена, којима су Словени прије тога називани. Име Словени преноси се на балканске Гете ле с тога, гато су били истора рода и племена, којега и вислански Гети. Теофи- лакт, писац V II стољећа засвједочава то. Он каже изрично: „Римљани поставтн ближи сусједи Гети- ма, а ово је старо име варвара, не уеуђиваху се борити се с њима.“
Познато је, да су Византинци по примјеру ста- ријех писаца називали Словене варварима. Па кад Теофилакт вели, да је варварима старо име Гети, не признаје ли тиме, да су Гети Словени? Ну осим овога иидиректнога свједочанства даје нам исти писац и директно свједочанство, јер вели: „Гетк пак мли Слоеени пустошаху сусједне крајеве Тра- ције“ а још директније: „ Гетн или што је истб Славинии, А таково свједочанство више вриједи него ли све ипотезе модерне историје. " •
Мојсиуе Коренски, јерменски историк (370 -489) и ако је старији писац, знаде овђе само за Слове- не. Он вели: „Земља Трачана лежи источно од Далмације; а Тракија ииа пет мањијех и једну већу провинцију, у којој живи иет словенских илемена, у чија су сједишта доселили Готи.“ се Та велика провинција јесте Мезија, јер и јесте највећа од сви- јех провинција, на које је т а д а . исток балканскога полуострова раздијељен био, и у коју су год. 375 дошли не Готи него прекодунавски Гети. Мојсијеви дакле Словени вијесу ништа друго до стари Гети. Мојеија потврћују Теофан и Никефор, који кажу, да су Бугари, када су год 679 дошли у Мезију, нашли овће седам словенских племена. Према томе истиннта је ријеч старца Нестора, да су се Сло- вени први доселили у подунавске земље, другима ријечима: они су овђе аутохтони.
Јер су Гети били само један огранак српско- трачкога племена (Иродот IV , 93) а Теофилакт их изрично навива Словенима, јасио је, да су искон- ски Гети били Срби. Па то свједочи њихова но- шња, њихови обичаји и топографија Мезије.
Овидије и живот св. Паулина свједоче, да су Гети носили кожун, то обљубљено одијело ерпско, а Јелинима и Римљанима бијаху гетски бревенеци (уске хлаче, какове носе војници и какове Срби од
ОЈдШгесЈ ћу
вајкада аошаху) тако зазорни, да су их због вих називали „ћгасеаБ“. Константин Порфирогенит спо- миње некаке гетске игре, које су се играле пред царскијен двором у Цариграду. Ма да Константин не описује подробно тијех игара, види се јасно, да је то по свој прилици српско коло или оро.
Страбон приповиједа, да су Гети гајеве и рије- ке, ђе су палили жртве својим боговима, називали Всоуакого* а то није нитта друго до Богај, Бугај, богов гај. Суровјецки потврђује то, јер увјерава, да се некадањи гајеви, који су били боговима посве- ћени, називају Богај, Бугај. С тиме је у свези, тто Словени многе своје ријеке назваше именима, која су изведена од ријечи Бог, као што с у : Во2ек, Во- ћапа, Во§, Вид, Водапа, и што Срби цвијет један назвате перуника (по Богу Перуну) или богита.
И топографија потврђује да су мезијски Гети били Срби. По Иродоту (IV, 49) живљаху Кџор^ос на ријекама Агћгув Цпв, 1п'ака, тријеска, ивер), N008 (Осма) и АПапев (Јатра, Јантра) у грмовнма (кго- ▼1816). Дакле се зваху српскијем именом Кровићи. — Плиније знаде за 8 т ш 8а§апш (загорски) а Дијон Касије за Троглодите око велике пећине СЧга (ЈгЈга, (Пга, шкуља). У Б. 24 каже, да су гето-мизијска племена ииала своје жупане (ге§и1ов), од којијех именује два: ВеМо (<1е(1о, дјед) и Ко!ев (оге1, орао). Када је Константин Велики покорио мезијск^ Ге*ге, сагради у њиховој земљи градове ЊоавХара (Пре- слава), т(<гхо@а (Плискова) и Дрстр, који имају чи- сто српска имена. Шафарик навађа вите таковијех ииена а Коста Николајевић (Летопис Матиђе Срп- ске. К. 104. Стр. 43) наводи ова имена од коријена „Срб“ : бегтшјапо (Србињан) код ђустендила, Срп- ћоИ (Српско село) код Самокова, главица и село 81гћт (Србин) на горњој Струми, која нај јасније говоре за српско поријекло Мезије.
„А када се посматра једполикост свијех слонен- скијех имена мјеста на балкапскоме полуострову, вели врло лијепо Гопчевић, мора се признати, да је некада морао бити заједнички и језик енијех бал- канскијех Словена, а тај није могао бити други до српски."
*# *
Трачане па сјеверу Балкана назмваху стари ис- торици најобичније Гетима а између Балкана и Трач- кога (Бијелога) мора Трачанима. У самоме Бал- кану живљаху СогаШ и Вевзп СогаШ именом спо- јијем кажу, да су словенски НогаН, богаН, Горшта- ци. Беси су названи тако по гудурама Џчагт),*) у којима су наставали.
Ако добро загледамо у културну иеторију Беса, и она ће нам казати, да су били Словени и Срби.
Св. апостоли савјесно су испуњавали заповијед Хри- стову: „Идите и учите све народе у име оца и сина и духа светога. — Идите и проповиједајте еванђеље свима тварима.“ Историја нам казује, да су св. Петар, Пазао, Јаков и Авдрија нроповије- дали св. евавђеље народима балкангкога полуострва њиховијем народнијем језиком. Па кад су ови на- роди тако рано примили хришћанство, близу је па- мети, да су имали литургију на своме рођеноме језику. А да је то истинска истина. свједочи свје- док над свједоцима — историја. Св. Хијероним, који је год. 393 био у Јерусалиму, приповиједа, да је у лаври јерусалимској било калуђера различнијех на- рода, који су на своме народноме језику свршанали обреде, само не бјеше калуђера латинскога језика. Међу њима бијаше бескијех калуђера, који су чи- тали литургију не само својијем народнијем јези- ком него и својом народчом буквицом.5) А у жи- воту св. Теодосија стоји писано, да је он калуђере јерусалимске лавре разтијелио на три литургијска одијељења, ва јелински, јерменски и бесијскн. Из- давач живота св. Теодосија мисли, да је бесијска литургија била словенска; ну Палма није о томе двоумио, него Бесе изрично назива Словенима. Чак 1218 год. бијаше у некадањој Мезији доста словен- скијех манастира, који су стајали у свези са лавром св. Теодосија у Јерусалиму.
Кад су Беси имали своју народну буквицу, пита се, ко ју је саставио? Јорнанд,") Декстер7) и Зо- сомен8) кажу, да је Улфила био владика подунав- скијех Гота и да је за свој парод саставио букпицу и превео св. књиге. Када је он то урадио, не каже се, али се даде установити. Иознато је. да је до- зволом цара' Валента добјегао год. 375 у Мезију Атанарик са евојима Гетима, позније дође овамо и Фритигерн из Германије. Њих двојица узму се сада свађати и отимати за старешинство иад Гетима. Улфила је био на страни Атанариковој и када су му аријанске владике гетске саопштиле, да ће га, ако прими аријанизам, иотпомагати и сам цар Ва- лент, учини то Улфила. А да се аријанизаи међу Гетима што боље учврсти и што више рашири, са- стави Улфила према ондашњој грчкој курзиви прву словенску б квицу, која се позније назвала глпго- љнцп, уреди аријанско-глагољску литургију и лре- веде св. писмо на словенски језик. То је он дакле учинно између 37о и 380, јер се ове године по- следњи пут спомиње.
Кад Созомен вели, да је Улфила год. 325 бно на сабору у Никеји а год. 360 на сабиру у Цари- граду као владика Гота, близу је памети, да је он био владика исконскијех Гета а не онијех Гота,
ОЈдШгесЈ ћу
507
управо Гета, воји су год. 375 дошли у Мезију. Да- кле је саставио буквиду и превео св. писмо за сло- венеке Гете. И Ојтегеагит §с!Ншга ћЈа1ог1ае изри- чно кажу, да је Улфила саставио гетску буквицу.9) А кроника александријска свједочи, да Сармати, у које Прокопије убраја и Гете, имају своја слова и своју библију.
Мезијски Гети, Горштаци и Веси давво су по- бугарени, само Шопови сачувате све до данас своја српска обиљежја;10) Трачани пак на југу Балкана страном су побугарени а страном појеливени. То као да је урис урисио српскоме народу!
') Ш сег(е Ообћов о т п е в гоћго егаНКл. Св(&з арреП аге соп*иетегип1. М ^ п е . X X X I, 727.
*) О в (1 сат 0 в п 4 е т О о(ћо8 евае а»пп1. Е Ј . ОгоШ 207.8) Н в 1 т т * Р е г к т н х (год 193) Л сН и г јосо ЗЈхЈвне: А3(!е,
8> р!асе(, е ( ј а т О емсиа М а х јт и е , сјцосЈ С « 1 а т осс1<1ега6 Г га(гет , е1 Сгокћ: Оебае (ИсегепСиг; ццо* Ш е, (1ит оЗ о п - оп 4«т (,гап811(, (и т и И и а п а ргоеШ в д ет је вга! брагН нпив :п Сагас&Па. о 10.
*) Ш нфнрик овако доказ^је Сиовенство Б е сн : Ввве! (на- род у Т раки ји 4бв вр. Хр.) Н егоЗ., Р оЈућ ., 81гаБо, Љс(.1 гош .
(Сври
-----------------ј ј -гл/ Л X I <3
\
С М Р В Н У Т ЕГовори се о „мртвоја зими; јер хладноћа њези-
на сузбија жћвот у врло уске границе. Песвик пева дивном пролећу, жарком лету и шареној јесени, али пријатељ природе и зими наћи ће по штагод ; та, баш борба живота, животиња и биљака са цичом зимом изазива у врло великој мери пажњу његову, и испитивања зими за то су и занимљива, јер ту човек долази до сазнања докле може живот да се одржи.
По обичном сватању топлота је главни услов за живот; али ми знамо, да животиње и биљке задо- вољавају се и с врло мало топлоте, шта више има читав свет живих створова, који из дана у дан, из године у годину, лети и зими живе у таквој тем- ператури, која је за нас већ права зима, и сокови, који циркулишу у телу оних створова, вечито су хладни као лед.
У дубинама оцеанским има великих просторија, где је температура увек испод 0°. На источној оба- ли јужне Америке ина „хладна доља“ на дпу атлаит- ског оцеана, у коју непрестано дострујава хладна вода из јужног ледепог мора, те је температура тамо увек — 0-6°С. У опште најдубљи тавани мор- ске воде су необично хладни, и ретко кад да су топлији од ■+■ 2ЛС, они се често разхладе на —3°С,
1пвс.г.; ак Бјесе, Бвее вели сап стари вијек, да су најхајдуч- ки јп народ, дакле од БТ .С Б, БЕ С , што у Словеиа и данас ввачи исто што и Заеш оп, аао д у х ; испореди и сарматске Б јесе у К ар п ати м а; чгапа^- и пт&{?, странац и непријатвљ ; надаљв Вици, љ утичи итд.
3) Х ипо уего р а 881о п е т С ћ п зЦ о1 гевп ггвсИ оп ет е1и* с и п с4 аги т г е о ! ш т еб уосвз е(. НИвгао еопап),. . . В е в ао ги т ХегНаа е! р еШ коги т бигћа р о р и 1 о г и т , . . в к гИ о гет в и и т т Ди1се сгис18 Гге^егиЖ тв1о.ч, е( !.-о11из тип<11 и п а у о х С ћ п - 81из 081. Ер1в(о1а аЗ Н еН о З о ги т .
Оо4ћ1 рори1ив ј т т е п з и в , с и т вио ропИ ћсе, јрзо^ие р п ш аМ УиШ1а, ц т еов (НсИиг с1 Наегм М ( в 1 т , ћоШ вцив 1с М оез1а гв& 1ооет . . .
’) Ои1рћНав О о(ћив, Н К егагиш О о к ћ јс а г и т т у е п (о г , п о т ш в З о с (п п а е 1ц®еппцие уаМ е 1апда(иг. М % пе; Ра(го1. 1а(. X X X I. 505.
8) 1ЈШ1а8, О о (ћ о г и т ср 18сори 8 . . . ч ш т еопсШ о ХНсае- аио (325) сопуепегап(, сипзШ о Соп8(ап(№ ороН ћ аћ К о (ЗВО) т ( е г Г т ( . . Р п т и з р га е(егеа ГиК, ч т ГКогаз ариЗ еов 1пуе- пегК , 1Кегавчие засгав 1П р а ( г ш т а е г т о п е т сопуег(егК .
®) Оп1рћНа р г о т з К О е (а г и т , цпаа у М е т и а и Ш т а к (1Ке- гав). Н а т ћ г ^ Н 1011, р . 156.
,0) Гранмчви дијчлекат међу Србима и Б угарпма. Зопа Џ и Ч од М. В. Веселиновића. Београд 1890.
аћв се) С. Коачар
ЖИВОТИЊЕјер елана морска вода не смрзава се при 0°, као што се смрзава вода по нашим рекава и 'барама, вего тек при — 2 59С или при — 39С, које до- лази отуда, гато у морској води на разним местима има неједнако соли. Но у тим вечито као лед хлад- ним морским водама има, како нас поучавају нај- новија испитивања дубинД морских, обилан број животиња.
Додуше на површини земљиној живот је везан за блажије годишње доба; у таквим приликама жи- вот доспева до вајбујнијег развитка, али животиње и биљке су наоружане разним средствима, те за то могу да одрже и најјачу зиму цичу. Некоје су жи- вотиње тако очврсле, да се емрзну те буду са свим чврста маса, на ипак чим време попусти те се от- краве, живе и даље. Тај појав, којему се заиста мо- рамо дивити, одавно је разбудио пажњу испитивача природњака те многи држе, е се живот може у приликама и прекинути, али да се после опет на ново појави — разбуди са свим, као оно навијен сат што кад му зауставимо шеталицу, пе иде, а чим му шеталицу кренемо, иде даље.
Животиње са топлом крви не могу предурати такав и толики губитак топлоте, јер умиру већ, чим температура њихове крви спадне на + 25°С; живо-
ОЈдШгес! ћу
520
К ад је господин <Г Јћ>1т у приповедању свок дошао дотле, окренуо се па зајецао. Ј а се нисам могла уздржати да му недам руку. Он као да се зачудио; узео је моју руку па је чврсто стиснуо.
— Ј е л ’ те, госпођице, Ви разумете шта човек осећа у оваквим часовима.
— Разумем.Кад сам хтела да извучем своју руку из његове,
није дао.— А ко је ишта насвету кадро учинити да забора-
вимо тЛкве осећаје, то је за цело кадар овакав час, као што је овај.
Ј а не одговорим ништа а он пусти моју руку.— Пошто смо неко време ходили ћутећки за-
питаћу ја :
— Није ли по вољи да уђемо?— Мени је право све, како Ви желите.Уђосмо у кућу.То је све. Али нцје ли то много, није ли то
све, од стране тако мирна, тако чаена човека? Кад се сетим његових речи, кад их читам, изгле- дају скоро незнатне, али израз, са којим их је говорио, нежни, срдачни тон — не беше ли то тон срца, које се нуди, које се жртвује, које се подаје? Јесте , ја мислим тако — а ако по себи судим, то је такав тренутак, којега се две душе додирну и једна се у другу првтопе, довољан, да их веже и споји за све веке, и на небу и на земљи. — Мило- стиви Боже, молим ти с е : недај да се преварим.
(Наставвће се)
ПРАДОМОВИНА СРВА(Свршетаи)
IV Орби у ИлирикуТрачане западно од Балкана па све тамо до
Сињега М ора називаху древни историјописци зајед- ничкијем именом Илвра (0љ ура). Најзнатнијз пле- мена бијаху: Трибали, Дардани, Далмати, итд.
Трибали жнвљаху од ријеке Искра далеко на запад ваљда све до ријеке Дрине. У вријеме Туки- дидово бијаху тако силни, да су од силнога Ц арства Одриса отргли земље Гета и Кровића од И скра до Ц рнога М ора и од Дунава до Балкана. Почетком IV стољећа пр. Хр. провале на балканско полуострво Келти и скрше иоћ Трибала. Келти и Трибали жив- љаху у вјечитоме нвпријатељству, док не дођоше Римљани те покоре оба народа.
И на западу од рнјеке Н еретве па све до ријеке Војуше бијаше сваж на илирска краљевина, коју су год. 167 Римљани заузели. Најзападнији крај Или- рика ивмећу ријеке Саве и Сињега Мора покорише Римљани тек год. 78, јер су овђешња племена скло- пида савез и своју слободу храбро бранила.
Обично се узимље. да је Илира у овијем рато- вима нестало. То је пуно лакше изрећи него ли доказати. „Народи, за које се вели, да су проваљи- вали у Илирик, могли су заузети и посјести поје- дине дијелове његове, вели Ш афарик, али није било никако у интересу освојача, да уништује урођенике, чије су их руке храниле. А и свађе у Европи лакше је било уништити народ него ли на балканском
полуострву, ђе урођеници- и сада послије петстого- дишњега робовања надмашују најстрашнијега од сви- је х » освојача, Турчина, и кога ће на скоро и нат- крцлити". Није нестадо Илира, него је иестало 'њнховијех завојевача Келта и Римљана. Трибали, који су највише страдали од Келта, остадоше и ва- даље у својима исконскијем сједиштима, а Келти одоше страном на Балкан (даиашњи Цинцари), стра- ном у Дакију (данашњи Румуни) а што их је остало, живе дапас у Арбавасима.' Римљани опет нијесу покоравали народа, да их уништују, него да они народима господују а да на- роди њима служе. А да уздрже своје господство, осни- вали су по освојеној земљи своје утврћене градове.
Илирима бијаше римско а позније византијско господство несносно, и они су се отимали, кад год им се дала згода. Илири се ослободише римско-ви- зантијскога господства тек онда, кад су прекодунав- ски Словени почели проваљивати у Илирик. Махом на почетку V стољећа постаде у Илирику самосвојна краљевина, којом краљеваш е Аларик (403 — 406), родом Гет. Ову гетско-илирску краљевину уништио је византијски цар Јустинијан. Али провале преко- дунавскијех Словена учинише те Илирик постаде поново самосвојан.
Са прекодувавским Словенима дошло је и у Илирик име „8с1ат1, 8 с1 атш “ те се преноси и на Илире као на сроднике њихове.
ОЈдШгес! ву Соо§1е
521
Од нскон& дакле п& свв до V стољећа жнве Илири на балканскон полуострву а тада се почињу називати Словенима.
Јер некоји од старијех писаца Дардане, Трибале, Далнате, Венете, итд. убрајају у Илире, док их други рачунају у Трачане, а јер су Трачани Сло- вени били, били су Словени и Илири.
Модерна нсторкја, која је врло вјештачкн ство- рена, све ће радије призвати него ли то, да су Илири били Словени. Даиас се понајвише нисли, да су Илири и Трачани два засебна народа. За Трачане се држи, да су огранак иранске гране, а за Блире се вели, да су самостална грана индо- европсрога пленена, а њихови потонци да су данаш- њи Арбанаси. Кад се Илири и Трачани међу собом толико разликоваху, да се данас не могу урачунати у једву те исту грану индо-европстога племена, како да онда протумачимо, што некоји од етаријех писаца некоја илирска нлемена рачунају у Трачаие, а некоја трачка племена у Илире ? Хоћемо ли више вјеровати тијем писцима, који су у главу познавалн и . Трачане и Илире и држали нх за један те исти народ, него ли којеваквијема ипотезана ? Ја држим, да је боље вјеровати ближему и јачему свједоку.
Словенство и Српство илирскијех племена дока- зују већ њихова имена.
Шафарик мисли, да су Јелиии нмв Србал про- мијеннли у ТггМ1о$ усљед тога, што су, навикиути на замјену слова в са словом т у својим ријечима (уХеатта мјесто уХеавва, бакапа мјесто баХпвва), за- мјењивали их и у словенским ријечима и то не само у коријенима (вуг, шпо )̂ него и у изведенима вла- ститим именима: Тшдапо^ мјесто Серед, Сред ри- јека; Тр««&тС« мјесто Средец; итд. И Катанчић (Бе Шго, 217) иисли, да је у ријечи ТгЉаШ 2 ’ замије- њено са Т. Отуда је јасно, што византијски писци истовјетују Србе и Трибале. Средњевјековну кра- љевнну Србију и не зову другачије до Тривалијом. Душана зову рвдовито хпаш или адхцуоч таН> Ттрак- Хои. Халкокондилас називљв Вукашина сћгаЈеа 8ег- тГае ТпћаПогишдие, ма да његова краљевина не сизаше у предјеле некадање Тривалије, а српска племена и Србима и Илирима и Тривалима.1) У Ду- ке опет Тривали, Мизи и Илири, све су то Ср-
') Ш упсоз 6« Ш угјсогит ге& т . . . д о т м ћое ћ о т !п п т ап1кјцат «4, в1 п ^ м м т твгвав ЈопЈит ерес&аШа шсо- 1епв р1егитцие &А т а ц а а т о]ап(а«вт м в е т н в регћЉв«аг, ▼и1(?о папс Војпх уоеаоЈпг, тегп т Оа1та*јав, МувИ, Тгј- ћаШ . . . Тћгасзаш ргодошиЈавв. . . ТгЉаПо* аиввт вввв М и огћп аи«лчи1м1шат в( т а ж Ј т а т »4 тои 4ет Таи- Јв1вт в4 «4 Т а е т т и т . Срвћкоаић, Исгорвја српсвога аа- рода I, 349.
би.‘) Тако исто назива Кедреп српскога краља Ми- хајила (1077— 1081) архонтом Србије и Тривалије.
Ине Х)а(е)1та4аа, вели Сасинек, можда је рим- свога норијекла, али име ВагЈапиа чини се да озва- чује Словене, који су носили хвлебарде (ЈагЈа, ћаг- Ја). Шафарик опет овако разлаже о томе имену: Ва(е)1та1ае; праоблик је ДЈГБМАТЂ. Испореди Сћг-
8гша1, Ба^иЈа«; у Ј. К атеп 1а1е; иснореди Ое- 1етепс1 и Оотагд '(О1отагј) у Германији.3) Дитма- рова ријеч: Коа Љеи1оп1се Б е 1етепс1 уос&тиа, 81аУ1 аи«ет Шотаај арреПап« без сумње је погријешна и требало би рећи: Што смо ми Нијемци изврнули у Делеменци, кажу Словеви ДЈГБМЕНБЦЂ, ДЈГВНЦИ, Ш тепс, 01тепс1 или В1тес, В1тс1, В1та«, Г)1таБ. Стари Ва(е)1т 1п т т , Баћпјит а средовјечно Бит(у)- пит, Дувно има за коријен ДЛЂМА, од којега по- тјече и долама.
Многи старинскп писци наводе, да су се цогла- вице народне у Павонији, Далмацији и Дарданији називале ћ а 41 о п е в, која ријеч потпуно одговара словевшој ријечи ћ а I а, ћ а ( и I к а. Словаци и да- нас кажу поглавицкма пастира ћ а б а , ћ а б о т с а без сумње је у свези и са српском ријечи бачијп. Еме то сасвнјем одговара народноме животу, јер Паноици и Илири живљаху шшајвише о стаду (ои- цама), као што н данас живе њихови потомци Србн. С *ог4 је врло Јијепо одговорио један далматински поцлввица (баћо) Тиберију, к&да-га је зепитао, за што еу се побунвли против Римљана: „Томе сте ви Римљани сами криви, јер иашим стадима ве ша- љетв паса него вукове.®
Да су Илири били Срби, свједоче и њихови оби- чаји, ношња и говор.
Далмати и Трибали вјероваху у уроке,3) као што и даиас вјерују у уроке њихови потоици Срби.
Страбон свједочн, да су стари Дардани имали не само ћурливу, двојнице, којима српски чобани и данас веома радо изјављују своје најњежније осје- ћаје, него да су имали и неваке струнене инстру- менте, а то су по свој прилици ерпске гусле, чији постанак пада у.древву старину.
Иродот вели, да ј&дрански Венети носе дугачку хаљину с рукавима (т>рц«, уХана, кабаница). Кад је за Словене постало опћенито име 8с ћ т , 8с1атјп1, добила је и кабаница ова ново име: асћттаса, че-
’) ТпћаШ , МГви в4 Шуги, г диаН соготиш Н д р п ве- сМ атапо 8вгти. Срећковић, Историја српскога варода II, 188, у орииједбв.
5) Испореди Гламоч (Дл&коч) у Босви.*) Еаве еЈивЈет §чтег1в 1п ТгГоаШз 04 Шугиа, аЛјгсЈћ
1в1ртппт, чи! т>4и цаоцов вв*.«в1пвп4, т&егтишЦив, циов ШиИив Т4ивап4иг, таИв ргаес!рие оои!т; чиоЦ еогит то - 1ит 1асШв8 вепИге рићегш. РНв!в».
ОЈдШгес! ћу
522
8118 Ла1та1Јса управо за то, што су и Венети и Дал- мати били Срби. Срби и дан данас носе такву ва- баницу.
Стари писци кажу, да се Илири тетовирају као и други ’ Словени (Трачана),5) да имају барке (чу- нове) од једвога јединцатога (храстова или јелова) трупца, које су прастара руш^творина словенска.
Илирикумом вазвали су Римљани све земље, које су мало по мало покорили између Алпа, Дунава и Сињега Мора (и Страбону је Илирик између Ита- лије и Германије) и то управо с тога, што је туда живио један те исти народ словенеки. И сваће он- ђе, ђе класици знаду за Илире, Срби су старосје- диоци и Шупса Ппдиа вавијек значи српски језик.
Старосједилаштво Срба најљепше доказују топо- графска имена, која су стари историци и географи записали. У Либурнији и Далмацији спомињу се ова именв: АгБа(е), АгБоп, Р а б ; ВпФиа, ВиАша, ВиЈие, ВиЈуа, Ви1па, Ви<;оУа, Будва; Са<Дагш, СаЉагепвев, ПесаЛагоп, Пееа1ега, Котор; Со1ар1в, Купа; Согку- га, Кегкига, Каркар, Корчула; С оппјит, Карин; Сипс1а, Сугас1Јса, Сигјса, С и псит, Карак, Крк; Паевкгаееа племе ка брду Десичу; ПосЈеа, Пи(о)- с1еа1ае, П]'ос1еа, ПосЈа, Дукља; СИшИиопеа племе на брду Гладичу; вгаБаеЈ, А§гауоп!1ае, Грабовља- ни; ЈаЛег, Ј а Ј е т , Задар (испореди Јадар, ријека у Србији), 1в8а, В и с; П еи зт и т , Љешанска; Тогагтот, Врана; МеЈеоп, Медун; Каго, Нагш, Кагопа, Ка: гевИ, Неретва н Неретљави; № т а , Т еп т , Книн; Оепеш, Оепеј, Епеа, Уна; У1с(с11)Јп1ит, Уљцињ; КћЈ21П1и т , Кћгјвиз, К1п'8Јп1ит, Кевтпит, Рнсан; 8саг- Јопа, бсагЈоп, Скрадин; 8еп!а, Сењ. — У Дарда- нији: Агаа, Р а са ; Агаепа, Расина *■ ВаЈепапа, Ба- д е р ; ВаИевта, Булачана; Вегеоуја, Вогеа, Брза на ријеци Брзави; Ву1агога. Вс11а, Биљач; С1еаус811ОТ, Кљеттевица; ОгаБапа, Грачаница; Ба(е)ћеа, Лаб; Еаћи1га, Лабица на Л абу; Мапапа, Мепоп, Морапа", Рс1едоп1а, Полог; 8сор1а, бсирј, 8сор1«, С-копље; Таигевшт, Таор, родно мјесто византијскога цара Јуетинијана; Ш рјапа, Липљан; У сЈепапа, Ветрен, Ветерница; Уе1аа, Уе1е8ви8, Велес; Уепшапа, Вра- њ а; У1с1апит, Вучитрн; УЈс1апит, Звечан. — У Ар- банској: ВапБа, Баиица; Пећогиа, Поћегиз, Пећге, Пеиге, Дебра; По1ећт, ђуледин; Погастп, Пугга- сћ1ит, Драч; ПгеЈпоз, Дрин; БЈавш, Љ еш; Таи1апБ, Дољаница на Дрину; и многа друга.
Кад су Илири као што хоће модерна историја, били самостална грана индо-европскога племена и живили нарочито на Западу балканскога полуострва, онда су они имали и свој засебни језик, који се од
§е.?Нсо агшаОТиг (Јаропо*), Ш упсогит диодве то ге ас ТВгасит 8(гађо.
словевскога језика рецимо исто толико разликовао колико и галски језик. А тијем својијем језнком назвали су ваљда Влири своја мјеста, своје ријеке и своја брда. Стари писци, који доноее спомен о старим Илирима, записали су множину такијех име- на у земљи илирској. Нстина имена та нијесу сва чиста, јер Римљани, када су заузели Илирик, посјели су важнија места својом војском и прекрејили су народна илирска имена према изговору свога језика. А узети треба у обзир и то, да су и преписивачи и вријеме много име још више нагрдили. Менн се чини, да је ово много ближе истини, него ово твр- ђење модерне науке, да су Словени рнмска имена прекројили по изговору свога језика, јер како иначе да протумачимо факт, што скоро сва мјеста, која у Илирику спомињу древни писци, и дан данас постоје и сва имају словенски коријен својему имену. Еоме се чини, да је ова пуста игра, нека се потруди прочитати РаНатепШг од 1891, бр. 2 9 —32, ђе ће код свакога готово кмена наћн коријен а и сличва имена по васцијелоие словенекомв свијету, као до- каз, да еу имена та словенскога поријекла,
И вијести о хришћанству Илира јасно сведоче, да су били Словени и Срби. Св. апостол Навле вели у посланици Римљанима (XV, 19): „Од Јерусалима наоколо тја до Илирика напуних еванђељем Христо- вијем “ А да је св. Павле проповиједао у Илирику, свједочи св. Хијеромин (којн је био са св. Павлом у Илирику), свједочк руски љетописац Нестор, који вели: „В Мораву (поддупавску) бо доходил и апо- стол Павел, учил ту; ту бо јест Иљурик, јегоже доходил апостол Павел; ту бо бјеше Словјене первоје, тјеинсе и словенску јазику учител јест Иавел11. свје- дочи даље Петар Домијанус, Грегоријус, Нисенус, па и римске папе Јован X и Инокеитије X. Први вели (год. 925), да су словенска краљества (б ек у ћ погит ге^па) а други (год. 1648). да су илнрски народи (Ш упсагтп дспБ ит) примилн хригаћанство од самијех св. апостола.
ГОто римске папе тако опћенито казују, други, и то писци ближи самој чињепици, казују то из- рично. Тако увјерава солински архиепископ Ешијус (II стољећа), да је св. апостол Јаков год. 34 оти- тао преко Илирика у Испанију и да је у Гирмијуму посветио Андроника за епископа. Орозије опет вели, да је св. Петар год. 42 прогаао Далмацијом у Ита- лију, да је за цара Клаудија год. 49 оставио Рим и вратио се у Панониду и у Илирик. Кад су ти св. апостоли пролазили и бавили се у земљк Илира, сасвијем је природно, да су Илирима проповиједалн и св. еванђеље.
Историјска је надаље чињеница, да је св. апо-
ОЈдШгесЈ ћу
стол Андрија, кога Орби славе као свога иароднога заштитника, проповиједао еванђеље не саио Јели- нима и Русима него и Србима. Зато и пише ви- зантијсви цар Михаило V II Парапинак (1071—1078) српскоме краљу Михаилу; „Јер ме уче св. т т гг џ досгавјерне историје, да наше обадвије државе имају један источник и коријен (т. ј. и у византиј- ској царевини и у Михајиловој краљевини живе Срби) и да је једна иста спасавајућа ријеч била раепрострањена у обадвије (државе), да су једни исти очевидци божанствене тајне и вијестннди про- гласили у њима ријеч еванђелску“ (Летопис Матице Српске. К. 129. Стр. 21.)
Јер су дакле Илири, Словени, Срби из уста самијех св. апостола слушали св. еванђеље, мора се узети, да су то све били Срби и да су прасједиоци.
Па и биљешке о поријеклу два цара византијска такођер свједоче, да су Срби »расједиоци на балкан- скеме полуострву. То бијаху Јустин I (5 1 8 -5 2 7 ) и нећак му славни Јустинијан (527— 565). Обично се вели, да они нијесу били Словени, јер да се вијест налази у врло сумњиву извору (МагеПс, 81атеп1 и Ја т о Јт С1*р. 35 и 36) и јер Прокопије и други вје- родостојни извори не кажу, да су били Словени. Ако византинци и не кажу, да су били Словени, ипак нас миоге чињенијце о ■уол увјеравају.
Прокопије овако пише о родноме мјесту Јусти- нијанову: „Код ввропејскијех Дардапаца бијаше у бдизини тврћаве зване ВаЛепапа (данас Бадер близо ушћа Пчиње у Вардар) село с именом Таигев1ит (данас Таор јужно од Скопља уз Вардар), у коне се родно цар Јустинијан. Око овога сели направио је зид у облику четвероугла а у сваком углу по- дигао је кулу и створио тиме тетрапиргон (четве- рокулу), по коне се и називаше. V близини овога села подиже он дивну варош, коју назва ЈиаПшпеа Р п т а (данашње Скопље) а то у име ваграде овој земљи, која га је однеговала“ (Ргоооршв ае аеЈШ- С11а. IV , 1). Сељаци Таора, орући њиве, наишли су на темељ тетрапиргона а Хан и на некакав словен- ски натпис (Гопчевић, стр. 37— 39). Дакле су исти- ните Прокопијеве ријечи.
Али то није доста. Оца Јустинијаиова, кога Про- копије и Теофан називају Сабацијем (ЗаћћаИов), зва- ли су земљаци његови Истоком. ) Матери и сестри царевој бијаше име В1§1етга (Прокопије пише га Вј§1еп11а, Сопрриз и други У:дИап!па). Име је то без сумње у свези са именом внла (дакле Виљени- ца) илн ако је правије Ве^1еп11га, онда је јасно, да је то српска ријеч бјвгленица, бјегуница. Жену
’) Годинв 1171 бкјаше Исток кнеа Нервтљана. Иејаче- внћ, 148. Евгеи, I I I , 20.
Јустинову назива Прокопије Љ м пт иц , Теодор Љ с- пт п, У1с1ог Типпепз18 Бир1с1па. Зар то није и зна- чењем и обликом српско име Љуба, Љубица, Љупчи- ца, Љубичина. Јустинијан звао се у младости Управ- да, Оонраода, које је имв полатињено у ЈивПшап.
И имена Јустинијавовијех веледостојника ста- ринска су имена српска. То су били чувени војвода Велизар (испореди Светозар, Благозар), чувени на- мјесник у Тракији и војвода Х&робдт! (СћЦуоасИоз), за кога доказује Маретић, да се морао звати М ил- буд, Шафарик пак вели Сћ\уа1и1. Агатије вели, да су Словени били и војводе у перзијскоме рату год. 556 .'Ја(1пау(^а,- (Добројезд). ОМуаџдод (Всегрд, Све- грд) н Хосапттаз (Сварун). А давно прије Јусти- нијана спомињу се за цара Лава I Трачанина (457 до 474) Словени Оногој и Оструј год. 469 као вој- воде царске војске.
Кад је то тако, јесу ли онда Словени (Срби) мо- глн прије такозване „сеобе“ доћи до такове моћи, да се докопају високијех достојанетава у држави и да сједну на царско пријестоље византијско, кад се нарочито узме у обзир, да је обитељ Јустинова била ниска поријекла? На то одговара старосједилаштво Срба много љепше, него којекакве измишљотине.
Најпосле и сам Константин Порфирогенит, који таво ириповиједа о досељењу Срба, као да је оче- видац, доцоси један дока? за суаросједилаштво Срба. 0 ностанку Дубровника приповиједа ово: ,1’рад Ду- бровник није старипеви, него је постао тек у сло- венска времена. Кад су Словени, који су у овима темама (8с1атЈ8, с ј ш т ћос 1ћета1е вш Н ), разора- вали римске градове, разоре тада и древни град Епидавар и грађане му које искоријене, које у роп- ство одведу. Но нешто их се спасе бјвгством и дође тражити заклона међу ове провалије, ђе пајприје начине мали градић а послије су га све мало по мало гаирили до садашњега му опсега по мјери, како се и становништво умножило. А од досеље- иика у Дубровник с друге стране знају се ови : Григорије, Арсафије, Викторин, Виталије, Валентин архиђакен, Банентије, отац протоспатара Стефана. А од како су се ту доселили из Солина има 500 (ф) годииа до данас т. ј. индикта 7 год. 6457 од по- стања свијета."
Копстантин је писао ово год. 949, Солињапи су дошли дакле у Дубровник год. 449, т. ј. Дубровник је те године већ постојао. Ако је Енидавар разо- рен год. 4 0 4 ,) онда се та вијест дивно слаже и
‘) Б етдеШ о а Оо1ћ1з аЦшз 1егв а СивпагнлкЈо ечегзо, с1гса аввиш поа(га за1и(18 404, ЕрШаиго, поћ:1Ј8И!ГП!1 Ба1- шаИао игће, Јоапивз, Е рМ аипиз с п г в ј М агсШерЈзсориз, (п (« иМ сов«и1евз. Зегарћјацз В м а е < ариб Мј§гзе: Т. 113, р . 203 ш ио(а.
ОЈдШгес! ђу
с Коцсвдтином и са историјох, која каже, да су вислапски Гети, које су и Готииа називали, а који су Словени били, под Алариком (403—-406) владали у ринској Далмацији и помогли аутохтовијем Сло- венима, да се ослободе римсвога господства раз- рушивши у својој разјарености многе градове а неђу н>има и Епидавар.
И археологија, кад би била у дослуху са исто- ријои, засвједочила би аутохтонију Срба, али овако, како се данас обрађује, ради противно томе, јер стоји па стаиовигату досељења. Археологија може само онда бити истивита, кад се елаже са правом а не са грађенон историјом, која ве има никакза ваучна основа.
к и тОд свију морских животиња ни једне нису тако
имале великог уплива на открнвање земаља и мора, за тим иа трговину и бродарство, као што су имале неке врсте животиња, које се зову једним именом: китови. Китови живе у свина моркма на целој на- шој зежљи, по томе су прави восмополити! Та они се не плаше ни хладнога севера ни југа, него јуре чак далеко према половима у тамошњв, у лед и свег увнјене врајеве, а тако исто наћи ћемо цеклјв, њихове врсте и у тропским морима. Тако су кцтовц све ловце, кпји њих траже, провели по свима морима!
Китови су велике и доста неспретне аивотиње, јер бива да их бура као оно морске лађе избаци ва обалу; тако су се људи први пут е њима на копну упознали. Када су их пак људи распорили и нашли у њима многе корисне ствари, тада су се усуђивали ићи и на дебело море и тамо их нааа- дати и хватати.
У Азији су први радили то још одавна Кинези, у Америци Ескимоси и Ипдијанци на геверозапа- дној обали. Но ти народи пису се сувише далеко на дебело море упуштали за китовима.
У Јевропи као да су Норвежани и Баски били .први и најстарији ловци на китове. То што се знаде, да су Норвежани одавно били одважии морнари и пркосили и највећим опасностима иа нору, биће да је отуд, што су се у томе извеџбали ловећи китове, јер је тај посао и врло тежав и врло опасан. Нор- вежави су ва тај начин билн на мору као да су код жуће, те су откривали и насељавали и иајдаље земље.
Но ипак као да су Баски (и францусви и шпан- ски), први били, који су редовно ишли у лов на ки- тове, те отуд имали велике користи. Баски су у
Грчке и римске старине веома је лако разазна- ти, јер већином имају грчки и латински натпис. Стариве без натпнса обично се приписују свакоме другоме народу само не Словенима. Тако се ста- рине, што су недавно исколане на Гласиначкоме Пољу у Босни, приписују несловенскоме народу Или- рима. Ту су ископане токе исто онакове, какове Бо- санци и други Срби н дан данас носе; вађен је анџар исто онакав, каква предочују средњовјековне слике и каква Срби и данас употребљавају; нађена су три копља, која су древпи Трачапи сорЉ е а Македоаци пкомпа (гагеиа) називали
*
С. Ковчар
0 в исредњем веку бнли највештијн ловци китова. Еада је китова почело нестајати у морима баскиским, ишли су Баски у мора северно од Енглеске, Шот- ске и на послетку чак и до Исланда, Становницн тих земаља научили су од Баска како треба ло- вити китове.
Баски су највише ловили китове у 14 и 15 веку. Тада је њихов лов бно у цвету. За њима су дошли Енглези и још одпажнији' њихови ривалн Холан- дези, који су ппчевти од краја 16 века изашиљалн читаве флоте лађа и рибара на север. Холандези ловећи китове иаишли су први пут год. 1596 на велику земљу Шпицберген, коју су испитали и до- знали, колика је, какви су јој њени многобројни заливи, полуострва и острва унаоколо. Када су Холан- дези први пут дошли до Шпицбергена, тако је било тамо много китова, да је море све киптило од њ их; тада се китови нису ни мало плашили и са свим, без икаквог зазора, долазили су до лађа, где су их ловци доста лако тувли; тако су Холанде8и доби- јали силну сланину, рибију маст и фишпан, и лов на китове код Шпицбергена био је за Холандезе прави рај.
Због многобројиих китова на северу Холандези су добро смислили, те су населили на северу сво- ју знамениту насеобину Шмеренберг, у којој је за време лова на китове бивало на стотипе лаЦ и на хиљаде морепловаца, трговаца и занатлија, тако да су многи питали: шта више вредн за светску тр- говину, или та велика северна насеобина, која је цела ударала на рибњу маст, илн Батавија, која је у исто доба у источној Иидији подвгнута, и у којој се продају само мириси и зачини?
Неки хедавдески ловац на китове, по имену
ОЈдШдесЈ ћу
