Intervju sa likovima iz romana "Pop Ćira i pop Spira“ Stevana Sremca

Učitelj Pera Petrović:1.Kako ste se osećali kada ste došli u banatsko selo?

Osećao sam se kao stranac, svi su me gledali čudno i pitali su se ko sam, takođe je i meni sve to bilo veoma čudno i za mene nešto potpuno novo, ali kao i svaki pobožni čovek prvo sam otišao do crkve da se pomolim, a tamo sam sreo popa Spiru, koji me je, moram priznati, kupio svojom dobrotom, pa sam baš zbog toga i prihvatio njegov poziv na ručak, na kome su svi bili prijatni i gostoljubivi . Od tada počinju moje nedoumice.

2.A koje su to Vaše nedoumice?

Pa ovako, na ručku kod popa Spire bila je njegova ćerka Juca, devojka rumenih obraza, po malo buckasta, stidljiva i veoma ćutljiva, primer jedne obične seoske devojke, čiji mi je ostavio trag u srcu, ali ubrzo slike te devojke počinju da blede, jer dolazi ćerka popa Ćire, to je bila Melanija, za razliku od Juce ona je bila veoma pričljiva devojka, tvrdoglava, po malo i drska, ne znam ni sam šta me je tada kod nje očaralo, verovatno to što je bila veoma pametna i nekako se razlikovala od drugih devojaka. Moje nedoumice su u stvari Juca i Melanija.

3.Dok ste opisivali Melaniju pomenuli ste “ne znam ni šta me

je TADA kod nje očaralo”, šta je kod nje sada drugačije?

Ako ste pročitali roman, znaćete da sam na kraju odabrao Melaniju, ona je žena koja je umela da skriva svoje mane, pa mi je baš zbog toga i trebalo ovoliko vremena da je dobro upoznam. Sada shvatam da naš brak nije ispunjen ljubavlju i srećom, u odnosu na brak Juce i Šace. Da nemamo zajedničke ciljeve i da u njenom životu nema mesta za mene, jer je ona žela da napreduje u sviranju klavira i učenju i poboljšavanju jezika.

4.Da li osećate kajanje što ste izabrali brak pun praznina, u odnosu na srećan i spokojan brak?

Naravno, ja I dalje volim Melaniju, ali kada na kraju romana

srećem Jucu, srećnu i zadovoljnu svojim brakom, osećam malo kajanja, ali sada ne mogu da menjam svoju odluku.

5.Kada biste mogli da vratite vreme, koju biste devojku sada izabrali?

Na ovo pitanje nemam konkretan odgovor, jer bi opet došla

ona neizvesnost koju od dve potpuno različite devojke da izaberem, naravno i dalje sa jedne strane podržavam svoju odluku, jer me je Melanija ipak nečime očarala. A sa druge strane zavidim Juci.

Pop Ćira i pop Spira:1.Zbog čega ste Vi,Spiro, kao sveštenik, dozvolili da dignete ruku na svog najboljeg prijatelja?

Moja žena je imala moć da me oslepi, čak i do te mere da ne mogu da kontrolišem svoj bes, i ako je u pitanju bio moj najbolji drug, sve te reči, koje je Ćira izgovorio, dodale su mi još veći bes, jer nisam mogao da poverujem da mi to on priča, pa sam jedino nasiljem mogao da iskalim sav taj bes. Na kraju se ipak kajem zbog svog postupka, jer je ipak to bio moj drug sa kojim se do tada nikada nisam svađao.

2.Zbog čega ste Spiri naneli još veći bol, govoreći mu istinu?

Bio sam dosta ljut na njega, zato što je dozvolio da njegova žena Sida manipuliše njegovim životom, ali kada sam malo bolje razmislio i ja sa, sebi isto dozvolio. Posle ove svađe nikada ga ne bih ponovo doveo do te mere besa, da mora da podigne ruku na svog najboljeg prijatelja, jer smo mi ipak uzor drugim ljudima.

3.Kako ste mogli da dozvolite da vaše žene manipulišu vašim životima?

Nismo trebali da dozvolimo da naše žene utiču na naše, tako

dugo i srećno prijateljstvo, našim postupcima smo dokazali da ono nije jako, čim na nas mogu da utiču sitnice i dve ženske glave. Da smo mogli da biramo budućnost ovog prijateljstva i da smo bili pametniji ovo prijateljstvo ne bi upalo u manipulaciju naših žena, već bi bilo trajno i iskreno. Tek tada bi moglo da bude uzor drugima.

4. Da li se kajete što ste Ćiru ismevali i ponizili na sudu, podmetavši mu konjski zub?

U početku mi je bilo drago, ali shvativši šta sam uradio i da

sam za sve ja kriv, a na sav taj bol, poniženje i gubitak prijatelja on treba meni da se izvini. Shvatam da sam mnogo loše postupio i prosto nisam svestan das am tom istom dobrom Ćiri s’ kim sam toliko rucvao i družio se, slomio zub i ismevao se, ponizio mu i naneo toliki bol pred presvetim gospodinom arhiepiskopom.

5.Da ste oboje mogli da napišete kraj romana, kakav bi on bio?

Obojica bismo se vratili na početak, kada je sve imalo smisla,

kada nije bilo nikakvih svadja, a pogotovo ne sukoba koji su nas dovodili do tuče, ali ne samo nas dvojice, već ni između naših ćerka Juce i Melanije, niti između naših žena Side i Perside, na početak kada smo se svi lepo slagali i zajedno uživali u sreći našeg prijateljstva. Tako ne bismo dozvolili ni da žene određuju našim životima, niti da određuju sreću našim ćerkama, već da svako upravlja svojim životom.

AUTORI:

1.Martina Čvorović 2.Katarina Mladenović 3.Vesna Raičević