Ослобођење Ниша од Турака

Ослобођење Ниша од Турака се десило 11. јануара 1878. (29. децембра 1877.

године), када се после нешто мање од пет векова на бедемима Нишке тврђаве

завијорила српска тробојка

3. децембарПрема операционом плану српска војска је започела акцију против Ниша 3. децембра 1877. године. Тога дана су стару српску границу из 1833. године прешле следеће дивизије:

1. Моравска дивизија прешла је границу код катунске карауле. Наступала је преко Дражевца на топонички вис. На топоничким висовима биле су само непријатељске страже, које су одступиле пред наступајућим српским колонама.

2. Ибарска дивизија сконцентрисала се између Суповца и Грејача, 3. Дунавска дивизија се уочи тога дана ова дивизија груписала у

простору Грамада—Дервен.

Милојко ЛешјанинКомандант Моравског корпуса

4. децембар Командант моравске дивизије, пуковник Анте Орешковић, наредио је ноћи између 3. и 4. децембра покрет. На Љутом вису, Вртишту, Поповој глави и Црном врху биле само турске страже, а топоничким положајем се унеколико могло са тих висова доминирати. Са десног крила усмерено је једно одељење алексиначке бригаде према Вртишту и Поповој глави, а са левог крила ка Црном и Љутом врху једно одељење јагодинске. Препадом оба одељења висови су заузети. Турске страже одмах су одсутупиле на Чумурлију, чим су приметили српска наступајућа одељења.

5.децемба Ујутро 5. децембра левачки батаљон јагодинске бригаде, по налогу, заузео је брдо

Лисинац (Чумурлију) са којег су Турци, угледавши српске трупе, побегли. У

поподневним часовима једно одељење непријатељске пешадије и коњице, под

заштитом артиљеријске ватре, пошло је са Виника и из Ниша ка Лицинцу да га

поврати или да осмотри српске трупе. Међутим, српска пешадија пустила га је на

блиско одстојање и после кратког и жестоког пушкарања Турци су буду одбијени и

повуку се у град. Српске трупе су се на Лицинцу почеле утврђивати. Такође је издат

налог за долазак опсадне артиљерије из Алексинца.

6. децембарУ циљу да раздвоје турске снаге уколико ове ударе на Мрамор, оба комбинована батаљона крушевачке бригаде (јошанички и трстенички) под командом капетана Николе Цветковића и оба бугарморавска батаљона (1. и 2. класе) алексиначке бригаде под командом капетана Јакова Максића још пре зоре су заузели положај на ивици мраморске позиције, код села Бреснице и Крајковца. Изаслали су јаке патроле напред за посматрање околине. Турци су приметили обухватајуће наступање српских одељења, па су напустили овај важан положај и повукли се преко мраморског моста у Ниш. Том приликом су пресекли два распона на мосту, што је по свој прилици било одраније спремљено.За време извршења овог дела врховни заповедник српске војске, кнез Милан Обреновић, посетио је трупе на Мрамору и изјавио им своје задовољство за добро држање и ред по новембру времену и у озбиљним часовима.

Српске трупе продиру на Мрамор, илустрација из великог ислустрованог календара „Орао“ (1877).

7.децембарПосада на Мрамору је ископала 2 батерије и неколико стрељачких ровова на предњој ивици и

извршила посматрање до Корвинграда. Нигде се није наишло на непријатеља. Стога је

командант моравског кора издао налог команданту крушевачке бригаде да заузме Чечински

мост и прекине везу између Ниша и Лесковца.

Моравска дивизија заузела је следећи положај: од манастира св. Николе (лево крило) на Хум,

Лисинац (центар) до Трупала (десно крило) са истуреним предстражана у Поповцу.

Командант Дунавске дивизије, потпуковник Петар Топаловић, промотривши цео терен између

Винка, Ниша и Грамаден наредио је да се пожаревачка бригада приближи што више Нишу, те

да буде што ближе путу за Ак-Паланку (данас Бела Паланка) и да дође у што тешњу везу са

браничевском бригадом.

8.децембарОдред одређен за Чечински мост, по командом поручника Илије Ћирића, стигао је на Кочански вис у 12 сати. Пред чечинским мостом у долини било је 400 Турака са једним брдским топом. Били су распоређени за борбу. Срби су се постројили у бојни ред на Кочанском вису. Око 1 часова поподне отворена је против Турака артиљеријска ватра. Пешадија је у развијеном строју без пуцања наступала. Турци су осули плотунску паљбу, и пошто су неколико метака испалили, застрашени слободним и правилним наступањем српске пешадије, почели су у највећем нереду да се повлаче. Већи део је побегао у Лесковац, а много мањи преко моста у село Чечину. Српска коњица их гонила и том приликом је рањен један коњаник. Ово је било извршено до 3 сата поподне.Овај одред остао је и даље на Кочаничком положају, утврђујући вис, а са једним одредом поседајући Чечински мост и Црквиште (Комњига) наспрам Корвниграда, на утоци реке Топлице.Тиме је веза између Ниша и Лесковца била пресечена.Моравска дивизија остала је у старом положају код Чумурлије. Истог дана кнез Милан је обилазио је ову дивизију. Излазећи до најистуренијих предстража имао је прилике да изблиза посредује гранатирању.

9.децембарОдред код Чечинског моста извршио је са коњицом посматрање до Лесковца и нигде није наишао на непријатеља. Бугарморавски батаљони су са Мрамора отишли у Житорађу, где су имали да осигурају леђа чачанске и крушевачке бригаде 1. класе од Арнаута, који су збегли у планину Пасјачу. Код моравске дивизије намештана је позицијска артиљерија на Лисинцу (Чумурлија). Том приликом Турци су избацили неколико топовских метака. Командант дунавске дивизије добио је налог да пожаревачку бригаду упути на Бабину главу преко Пандирала.

10.децембарНа Мрамору је започето подизање мостобрана, а продужено је оправљање моста и утврђивање мраморске позиције. Једно одељење Турака пошло је у осматрање из Ниша лесковачким путем ка Чечини, али је доспело само до Корвинграда. Тамо је разменило ватру са српским одељењем, које је на супротној обали Мораве било постављено код Црквишта, на брду Комњиги.

11.децембарДоласком српског извидничких одреда са Мрамора и Кочана у Лесковац почео се организовати устанак у лесковачком и власотиначком крају. Због тога што су се вршиле припреме за напад на Ак-Паланку који је био предвиђен за 12. децембар, Врховна команда је издала налог да се отпочне пуцање из позицијских топова на Ниш и Виник. Оно је извршено са Лисинаца (Чумурлија) и то у присуству кнеза Милана.Командант дунавске дивизије прешао је штабом у Кнез-село да би био ближе у домашају својих трупа.

12.децембарНапад на Ак-Паланку је предузет 12. децембра. Не би ли задржали турске постројбе у Нишу и тиме им онемогућили да шаљу помоћ у Ак-Паланку, Врховна команда је наредила да се појача демонстрација против Ниша и Виника. У складу стим довучена је смедеревска дивизија 1. класе, која је дотле боравила у Алексинцу. Међутим, због велике магле канонада је била слаба, а смедеревска бригада се истога дана увече вратила у Алексинац. Истога дана на две стране српска војска је извојевала победу: код Ак-Паланке, која је заузета, и код Куршумлије, из које су се Арнаути преко ноћи повукли, тако да је сутрадан град био у српским рукама.

13. и 14. децембар13. и 14. децембра продужено је утврђивање положаја испред Ниша, нарочито код Мрамора. Мостобран је изграђен са привременим профилом и пред њим су ископане стрељачке рупе. Мраморски мост је био толико оправљен да се преко њега могло безбедно прећи на другу обалу. Вршена су посматрања око Новог села, Чокота и и Доњег Међурова.По налогу команданта тимочког кора Малча и Сићево су запоседнути не би ли се спречавало дефилирање непријатељских трупа друмом од Ниша у Ак-Паланку. Због тога је и Горња Врежина ојачана једним батаљоном и лаком батеријом. Утврђен је положај и на самој Нишави, 1000 метара од пута Ниш—Ак-Паланка. Тиме се Ниш у потупности нашао изложен топовској ватри. За патролирање у разним правцима овој тачки придодата су 3 вода коњице, који су имали честе сукобе са турским патролама.

15.децембар15. децембра браничевска бригада имала је два сукоба са Турцима. На левом српском крилу стајали су 1 вод пешака и 1 вод коњаника, а насупрот њима налазило се 40 турских коњаника и око 100 пешака. Губици су били незнатни. Турски пешаци одступили су катунском долином, а коњаници Нишу. На центру је било такође пушкарања између турских предстража и браничевске бригаде. Да би се предстражна линија скратила и лево крило дошло у бољу везу са осталим одељењима, брдо Башева глава је утврђено са стрељачким рововима и поседнуто је. Тиме је веза Горње Врежине и Горњег Матејевца доста скраћена, али је зато исто тако ојачана. На Нишави, код села Трупала, постављен је понтонски мост за везу крушевачке бригаде са моравском дивизијом.Заузећем Чечинског моста, Ак-Паланке и Пирота Ниш се нашао опкољен са свих страна. Истога дана српска војска извојевала је две победе (код Суводола и Будим-Дела), чиме је судбина Пирота била решена.

Јуриш на Бабину главу, илустрација из великог ислустрованог календара „Орао“ (1877).

16.децембарПо одобрењу Врховне команде 16. децембра послат је из Кочана у Лесковац јошанички батаљон крушевске бригаде, а из Прокупља алексиначка бригадна артиљерија. Уместо јошаничког батаљона, кознички батаљон је запосео кочански положај.Код моравске дивизије 1 вод пешака изашао је на Комренски вис. То је изазвало топовску ватру код Турака и са Виника и из Ниша. Против српских положаја око Комренског виса послат је 1 вод ескадронон турских коњаника. Тај напад се завршио безуспешно. Четири турска коњаника остала су да леже на бојишту. На српској страни није било никаквих губитака, иако су Турци снажно пуцали из топова из Ниша и са Виника. Српско посматрајуће одељење вратило се на стари положај, а артиљерија је дејствовала са Чумурлије.Код дунавске дивизије било је сукоба код патролирајућих одељења. На српској страни било је два рањеника.

16-19.децембарСледећа три дана владало је затишје око Ниша. На српској страни се очекивао долазак трупа из Пирота. За одлучујући напад 17. децембра стигла је на Мрамор рудничка бригада 2. класе.Командант моравског кора разделио је пушке житељима следећих села: Денске, Барбеша, Гркиње, Белотинца, Чапљинца и Милошта. Одабрани војници послати су са подофицирима стајаће војске да устанике обучавају у руковању оружјем, да формирају устаничке чете и са њима узнемиравају Турке.

19-20.децембар19. децембра на Брзом-броду око Нишаве било је подуже пушкарање између српских 25 коњаника и 1 вода пешака, са једне стране, и 1 турске чете и нешто коњаника, с друге стране. Око 10 часова турски коњаници одступили су Нишу, а пешаци Кутини. Главна намера им је била да осигурају млевење брашна у воденицама.Пошто је питање о заузећ Пирота било решено, јер су српске трупе (шумадијског и тимочког кора) још 16. децембра ушле у поменуто место, Врховна команда је упутила следеће налоге:

- пуковник Хорватовић да остане у Пироту, утврђује исти и осигурава га до даљег налога, а осим тога имао је да држи и Ак-Паланку, Бабину главу и Св. Николу. Пуковник Здравковић са својом војском долази такође под његову команду;

- командант шумадијског кора имао је да са својим трупама крене ка Нишу, преко Ак-Паланке и заузме постепено следећи положај: Брзи брод, Дењска, Барбатово и Кнежице;

- пуковник Бучовић са смедеревском бригадом имао је да заузме положај Чапљинац—Кнежица, и да дође у везу са шумадијским кором, од којег је примио београдску бригаду, коњицу и артиљерију;

- командант моравског кора имао је да са крушевачком бригадом 1. класе и рудничком 2. класе наступа од Мрамора и отвори везу 1. шумадијске дивизије са моравским кором.

- десно крило шумадијског кора (2. шумадијска дивизија) имало је да се преко Нишаве повеже са дунавском дивизијом, која је потпала под команду моравског кора.

...

...Ово припремење и концентрацисање трупа било је наређена у циљу да се Ниш озбиљно нападне и освоји, и то са југоисточне стране — Горице. Истовремено са форсираним нападом је требало да се чине демонстрације на осталим тачкама, с тим да се акценат стави на Виник. То је све до 29. децембра било учињено.

Српске трупе продиру на Мрамор, илустрација из великог ислустрованог календара „Орао“ (1877).

Говор краља Милана у Нишу

Извори:http://bit.ly/29ME8S3https://archive.org/details/ratsrbijesaturs00vojsgoog