МАРТ 2015. број 73 · српски устанак против Турака 1815. године у Такову. вања једне улице и начина орга-низовања

Информатор Градске општине МАРТ 2015. број73

| Стари град |Март 2015.2

ИнформаторГрадске општине Стари градИздаје Градска општина Стари град Одсек за информисањеМакедонска 42, Београд

Телефони редакције: 011/3225-912, 3300-629Факс редакције: 011/3225912е-маил: [email protected]Веб: www.starigrad.org.rsГлавни и одговорни уредник: Дарко МишићЗаменик уредника: мр Ђорђе ЧолаковићРедакција: Јелена Зимоњић, Јасмина НикачевићФотографија: Мирослав ДрагојевићПрелом: Раденко ТопаловићШтампа: Штампарија Комазец доо, Инђија

Садржај3 – Пријем грађана: ШКОЛСКИ ЧАС У ОПШТИНИ

4 – Поклон честитке за бебе: НАЈМЛАЂИМ СТАРОГРАЂАНИМА НА ДАР

6 – Агрегати за Босилеград: ПОМОЋ УГРОЖЕНИМ ОПШТИНАМА

7 – „Заједно за вашу зграду“: ЗАМЕЊЕНИ ОЛУЦИ ПОСЛЕ ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА

8 – Уклоњена депонија: ДОЊИ ДОРЋОЛ УРЕЂЕН ДОЧЕКУЈЕ ПРОЛЕЋЕ

9 – Паркинг у Тадеуша Кошћушка 86 ц: ПОДЕЉЕНЕ КОМШИЈЕ

10 – Улагање у образовне установе: „МОКРАЊАЦ“ У НОВОМ РУХУ

11 – „Староградски спорт“: СПОРТСКИ ДАН ЗА МАЛИШАНЕ ИЗ „ДРИНКЕ“

13 – Полицијска станица „Стари град“: ХРАБРИ СТАРОГРАДСКИ ПОЛИЦАЈАЦ

15 – Геронтодомаћице општине Стари град: КВАЛИТЕТНИЈИ ЖИВОТ УЗ ПОМОЋ У КУЋИ

16 – Старограђанин Бошко Ћирковић Шкабо: РОДИТЕЉ – НАЈВАЖНИЈА УЛОГА У ЖИВОТУ

18 – Репринт страна

19 – Уз репринт страну: ДАН У КОМ ЈЕ БЕОГРАД ДОБИО МОДЕРНУ „ШТРАФТУ“

20 – КЗМ Стари град: КАКО ЈЕ БИЛО У СОЛУНУ?

21 – Сарадња општине Стари град и невладиног сектора: ВЕЛИКА КУЋА ЉУДСКИХ ПРАВА

22 – Улаз у Тадеуша Кошћушка 68: ПОСТАЛИ СМО УЛАЗ ЗА ПРИМЕР

23 – Римске терме у најстрожем центру града: НЕСВЕСНИ ИСТОРИЈЕ ПО КОЈОЈ ХОДАМО

24 – Дом здравља „Стари град“: ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕДИ БУДУЋИХ ПРВАКА

25 – Савети за здрав живот: КОМОРАЧ – ИДЕАЛАН ПРИЛОГ УЗ РИБУ

26 – УК општине Стари град „Пароброд”: НОРДИЈСКА ЧИТАОНИЦА

27 – УК општине Стари град „Пароброд”: БОЉИ ЖИВОТ ДОМАЋЕГ ФИЛМА И ДРАМСКОГ ПРОГРАМА

28 – Кућа Ђуре Јакшића: НЕОШИШАНЕ МИСЛИ ИЗ МАЈСТОРСКЕ РАДИОНИЦЕ

29 – ЈКП „Зеленило“ саветује: ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ПРОЛЕЋНЕ РАДОВЕ У ВРТУ

30 – ЖОК „Поштар“: СТАРА ШКОЛА ЖЕНСКЕ ОДБОЈКЕ

31 – СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“: ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У РОЊЕЊУ НА ДАХ

32 - Вама на услузи

ВЕСТИНа Цвети 5. априла - слава и Дан општине Стари град

јЕВрЕМОВа - УЛИЦа СУСрЕТа

Стари град обележава славу Цвети и Дан општине у недељу, 5. априла, традиционалном манифестацијом „Јевремова – улица сусрета“

У Цветној недељи, једна од најлепших дорћолских улица,

биће седми пут за редом место дружења, комшијске слоге и добрих вибрација.

Дуж Улице господар Јевремове, која се протеже од Калемегдана до Скадарлије, посетиоцима и Старо-грађанима представиће се број-на удружења, установе, вртићи и школе, староградска Канцеларија за младе, Волонтерски сервис, општин-ска Установа културе „Пароброд“, СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“, Дом здравља „Стари град“, култур-но-уметничка друштва, хорови, као и верске заједнице централне град-ске општине. Очекује се и долазак гостију из градова и општина са који-ма Стари град има развијену, дугого-дишњу сарадњу.

Прерастајући дорћолске и ста-роградске оквире, манифестација на коју смо поносни „Јевремова – улица сусрета“, постала је баштина свих Београђана и пример оживља-

ЦВЕТНА НЕДЕЉА

Празником Цвети обележава се улазак Исуса Христа у Јеру-салим и последња недеља пред његово страдање и васкрсење. Цвети се у Србији прослављају и као народни празник. На Цветну недељу војвода Милош Обреновић подигао је Други српски устанак против Турака 1815. године у Такову.

вања једне улице и начина орга-низовања урбаних дешавања, са културним и забавним садржајима намењеним свим генерацијама.

И ове године нас у оквиру улице сусрета очекује богат и забаван програм. Подсећамо да је испед староградске Установе културе „Па-роброд“ заказан Други улични џез фестивал „Џезвремова“, a да „коц-кицу“, симбол манифестације, може-те добити на свим штандовима дуж Господар Јевремове.

Сигурни смо да ће бити пуно по-зитивних „цветних“ утисака и добрих вибрација које ћете у њој сачувати.

Покретач, организатор и покро-витељ „Јевремове – улице сусрета“ је Градска општина Стари град.

Д.М.

Март 2015. | Стари град | 3

СТАРИ гРАдПријем грађана код заменика начелника Управе општине Стари град

ШКОЛСКИ ЧаС У ОПШТИНИ СТарИ Град Ученике је занимало које су активности општине у области екологије, дискриминације и насиља

Велики број Старограђана сва-кодневно позове или посети

Божидара Вулића, заменика начел-ника Управе општине Стари град, како би у непосредном контакту, директним разговором покушао да превазиђе неки од проблема са којима се суочава у комуникацији са општинским или градским служ-бама. Доминантне теме ових разго-вора су проблеми комуналне или со-цијалне природе, које Вулић, заједно са својим правним тимом, настоји да реши у општу и корист грађана.

Међу многим захтевима, истакао се и један необичан, на који смо могли да одговоримо веома брзо и са задовољством. Наиме, када је у претходном броју Информатора про-читала да у општини Стари град по-стоји пракса пријема грађана, про-фесорка грађанског васпитања у ОШ „Краљ Петар Први“, Бојана Ми-лутиновић заказала је састанак са замеником начелника. Њен захтев, да се за ученике шестог разреда, који припремају школски пројекат, организује обилазак зграде општи-не и кратко предавање о темама које ђаци у оквиру грађанског васпи-тања обрађују, одмах је прихваћен.

- Деца много више уче и памте када нешто виде или сама ураде, него кад им неко прича. Сигурна сам да

ће им ова посета оста-ти у памћењу и веома сам захвал-на општини Стари град што нам је изашла у сусрет, да у истраживач-кој фази пројекта који спремамо, сазнамо и научимо понешто о раду локалне управе – каже Бојана Милу-тиновић.

Ђаке је у холу општинске зграде дочекао заменик начелника Управе општине Божидар Вулић са сарадни-цима, одакле су сви заједно обишли свечану салу, испред које су од коор-динатора Волонтерског сервиса Ми-лоша Марковића чули основне де-

таље о томе шта ради и ко све може да буде волонтер. Током обиласка, ученике је занимало и шта је посао одборника у скупштини општине. Након обиласка зграде, ученици су се са својим домаћинима смести-ли у малој сали, где се разговара-ло о екологији, дискриминацији и вршњачком насиљу, као и начини-ма на које ове области могу да буду третиране на нивоу наше општине.

Једна од најактивнијих учесница ове специфичне дискусије Катарина Влахо оцењује да општина веома добро ради свој посао, посебно када је у питању екологија.

- Екологија је тема којом се бавим у окви-ру школског пројекта и драго ми је што смо до-

били одговоре на наша питања. Свиђа ми се што

су нас дочекали млађи људи, јер они сигурно боље од старијих разумеју савремене проблеме којима се ми бавимо – додала је Катарина.

Теодор Ђелић сања о томе да постане информатичар, али након посете општини каже да би можда могао и да се предомисли.

- Зграда општине је за-иста прелепа, а највише ми се свиђа мала сала у којој смо „имали час“. Домаћини су нас баш лепо угостили и љубазно одговара-ли на питања која смо постављали. Схватио сам суштину активности које општина спроводи и то ће ми помоћи у даљем раду на школском пројекту – задовољно поручује Тео-дор.

Када се дечији жамор у општини утишао и када је све наставило да тече својим током, домаћин ове ве-селе и радознале групе ђака Божи-дар Вулић изразио је задовољство због интересовања најмлађих суг-рађана да се упознају са радом општине.

- Драго ми је да се основци баве озбиљним темама као што су дис-криминација, насиље и екологија, јер то обећава да ће израсти у младе људе свесне друштвеног стања. Ужи-вали смо у разговору са њима – истиче заменик начелника Управе ГО Стари град и позива све Старо-грађане да се јаве и својим предло-зима унапреде рад општине.

Н.Г.

ДИРЕКТАН КОНТАКТ СА РУКОВОДСТВОМ ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД

Састанци са замеником начелника Управе ГО Стари град Божидаром Вулићем се заказују сваког радног дана између 8.30 и 15.30 часова по-зивом на број телефона 322-2-626, а одржавају се у периоду од 10 до 12 часова. Позивамо све Старограђане, који имају примедбе или предлоге на рачун рада наших служби, да закажу састанак и у директном контак-ту превазиђу и реше своје проблеме.


СТАРИ гРАдУручене поклон честитке породицама 375 беба рођених у 2014. години

Родитељи малишана одушевљени пажњом, лепим гестом и конкрет-ном помоћи наше општине

Породице које су током прошле године усрећене приновама,

општина Стари град обрадовала је још једном - акцијом „Бебама на дар“. Ова популарна акција спро-води се на нашој општини већ 17 година, а лепа вест је да се број новорођених беба на Старом граду током 2014. године повећао у одно-су на претходне.

Ове године, 12. марта, председ-ник општине Дејан Ковачевић уру-чио је у свечаној сали поклон честит-ке у износу од по 10 хиљада динара староградским породицама бебa

које су рођене у претходној години. Председник је родитељима и ма-

лишанима, као и присутним бакама и декама, пожелео добродошлицу у општину Стари град.

- Подржавамо све породице које су претходне године добиле нове чланове. У прилици смо да на посе-бан начин пожелимо добродошлицу најмлађим суграђанима и то с по-носом истичемо, јер знамо колико је у овим временима тешко свим суграђанима, а посебно родитељи-ма са малом децом. Надамо се да ће беба сваке године бити све више и да ћемо се поново видети на овој традиционалној манифестацији, коју организује општина Стари град – рекао је председник општине Дејан

Ковачевић.Присутне Старограђане председ-

ник је позвао да активно учествују у животу локалне заједнице.

- Изволите, обратите нам се са предлозима и сугестијама, како бисмо заједно радили за боље сутра наше деце - поручио је Дејан Кова-чевић.

ПАЖЊА КОЈА ПРИЈАРодитељи малишана нису крили

задовољство и имали су само речи хвале за указану пажњу.

У општинској сали, препуној дечјих колица и веселог жамора, затекли смо маму Ану Ђорђевић са шестомесечним Матијом. За општинску акцију „Бебама на дар“

ПОКЛОН ЗА ШЕСТО ДЕТЕ

Наш најзанимљивији саговорник свакако је Старо-грађанин Станко Супанчић, отац шесторо деце. У општину је дошао је са супругом Сандром Валчић, са којом има двоје деце. Поклон честитку су добили за најмлађег сина Виктора, који ускоро пуни годину дана. - Ово је заиста леп поклон за први Викторов рођен-дан. Хвала општини која увек помаже онолико колико може – рекао нам је тата Станко.Мали Виктор има браћу Луку (2) и Марка (5), и сестре Јелену (10), Викторију (16) и Ивану (18).

НајМЛађИМ СТарОГрађаНИМа На дар

Ана и Матија Ђорђевић


СТАРИ гРАд

чула је недавно од пријатељице.- Када сам видела обавештење

у сандучету, одушевила сам се. Ак-ција је сјајна. Пошто је Матија на-учио да седи, од добијеног новца планирамо да купимо хранилицу – каже наша саговорница.

Петомесечни Андреј Бован је са мамом Мирјаном и татом Вукаши-ном, упркос кишном дану, дошао по свој поклон.

- Андреј нам је други син. Старији Симон (4) је у обданишту. И он је добио поклон честитку пре три годи-

не. Акција је супер. Све похвале за нашу општину - каже поносна мамa Мирјана.

КОНКРЕТНА ПОМОЋ

Млади брачни пар Поткоњак при-мио је општинску честитку за првог сина, петомесечног Николу. Живе у комшилуку, у Светогорској и пријат-но су изненађени поклоном:

- Нисмо имали појма да нам сле-дује поклон! Сачекало нас је изне-нађење у виду позивнице у санду-чету. Додуше, касније смо се сетили

да смо у „Информатору“ читали о по-клон честиткама за бебе, али нисмо били сигурни да ће, због опште беспарице, и ове године тога бити – каже тата Марко Поткоњак.

Како је додао, ових 10 хиљада ди-нара је за њих прави бонус поклон који ће се „истопити“ кроз редовне породичне трошкове.

- Идеја је супер, посебно ако се има у виду смањење једнократне помоћи од стране Града - завршава наш саговорник.

Како би се избегла непотреб-на гужва додела поклон честитки најмлађим суграђанима организо-вана је у два термина, у 10 и у 12 сати, истог дана.

Списак беба рођених у 2014. го-дине доставила је патронажна служ-ба Дома здравља „Стари град“.

Редакција

ПРЕУЗМИТЕ СВОЈУ ПОКЛОН ЧЕСТИТКУ

Родитељи који нису били у могућности да присуствују додели, своје по-клон честитке могу, уз личну карту, преузети сваког радног дана између 13 и 15 часова у канцеларији број 38 на другом спрату зграде општине у Македонској улици број 42.

Андреј Бован са родитељима Породица Поткоњак


вести

Агрегати за струју уручени челницима Босилеграда

Две трибине „Савеза слепих Србије“

ПОМОЋ УГрОжЕНИМ ОПШТИНаМа

190 ГОдИНа БрајЕВОГ ПИСМа

Села и засеоци општине Босилеград остали су одсе-чени од света након великог снега који је крајем ја-

нуара пао на планинама у југоисточној Србији. Бујични потоци и клизишта, настали топљењем снега и налетом снажног ветра, начинили су велику штету овом крају и прекинули довод струје бројним домаћинствима.

Општина Стари град је, на предлог члана Већа општи-не Петра Бојовића, општини Босилеград купила два дизел електрична агрегата, како би домаћинства са угро-жених подручја добила струју.

- За све нас који смо на одговорним позицијама, дужност је да помогнемо људима у невољи. У најтежим временима морамо да дамо највише од себе и будемо солидарни како се грађани у тешким ситуацијама не би осећали незаштићено - истакао је Бојовић приликом по-сете Босилеграду.

- Свака помоћ је значајна, посебно у ванредним окол-ностима у којима се нашла наша општина. Хвала Ста-

ром граду што нам је обезбедио два агрегата - рекао је Владимир Захаријев, председник општине Босилеград.

Ј.З.

Под покровитељством Минис-тарства за рад, запошљавање,

борачка и социјална питања, а у ок-виру својих редовних програмских активности, Савез слепих Србије је 24. фебруара у својим просторијама у Јеврејској улици, организовао два тематска скупа.

Прво је одржана трибина пово-дом Дана социјалне правде на тему „Учествовања организација и Са-веза у доношењу нових прописа и утврђивању политике у области инва-лидности“. Трибину је отворио Милан Стошић, председник Савеза слепих Србије који је поздравио скуп и ук-ратко представио програм трибине.

Излагачи су били: Бранка Бркић, секретар Савеза слепих Србије – „Активно укључивање Савеза у до-ношење прописа“; Татјана Пријић, Министарство за рад, запошља-вање, борачка и социјална питања – „Стварање закона и представљање конкретних предлога“; Бојана Села-ковић, представница Грађанске ини-цијативе – „Имплементација Смер-ница“.

Јелена Стојановић, потпредсед-ница Савеза слепих Србије, која је водила програм, на крају је истакла битну улогу које локалне заједнице треба да одиграју у решавању про-

блема особа са инвалидитетом.Други скуп био је округли сто по-

водом обележавања 190 година настанка брајице, као јединог, не-заменљивог, аутентичног писма за слепе, под називом „Важност оп-исмењавања на Брајевом писму у процесу инклузивног образовања слепих“. Ову трибину водио је мр Ти-хомир Николић, председник Одбора за систематику брајевог писма за српски језик у општој примени који је уједно и повереник за образо-вање и запошљавање Савеза сле-пих Србије. Уводничари на теме су били су Анђелка Бајић, професорка у Школи „Вељко Рамадановић“ – са темом „Брајево писмо у педагогији“ која говори о важности брајице за образовање слепе деце и њихово

самопоуздање у даљем животу; Ксе-нија Станимиров, асистент Факулте-та за специјалну едукацију и рехаби-литацију – „Брајево писмо у редовној школи“ - о стању овог писма у нашој земљи; Велибор Пилић, дипломира-ни педагог и гост из Новог Сада – „Педагошки приступ описмењавању касније ослепелих особа - социјал-ни и психолошки ефекти“; Милена Дорић, из Министарства просвете је обавестила скуп да је Министарство спољних послова упутило Министар-ству просвете допис јапанске амба-саде, у коме се каже да је влада Ја-пана одлучила да спроведе пројекат који укључује доделу брајичних штам-пача слепима у свету, а у том пројек-ту се нашла и Србија.

Ђ.Ч.

Члан већа оптине Петар Бојовић са председником општине Босилеград


СТАРИ гРАдРеализација пројекта „Заједно за вашу зграду“

ЗаМЕЊЕНИ ОЛУЦИ ПОСЛЕ ШЕСТ дЕЦЕНИјаУ стамбеној згради у Господар Јевремовој 53

средствима из општинског програма „Заједно за вашу зграду“, замењени су веома стари и дот-рајали олуци. Тим поводом посетили смо ову згра-ду и поразговарали са домаћином Ђорђем Зече-вићем, председником скупштине ове зграде.

Већ на улазу смо приметили видео-надзор и мо-дерна улазна врата, која су станари сами финан-сирали, па нам је било јасно да је реч о „домаћин-ском пословању“.

- Веома смо задовољни изведеним радовима, а још више брзином и ефикасношћу папиролош-ког процеса и динамиком исплате средстава, тако

да бих похвалио комплетну општинску адми-нистрацију на челу са председником

Дејаном Ковачевићем. Посебно бих истакао и архитекте Ирену Сокић и Ивану Пауновић, као и правницу Жељку Прерадовић из Грађевинског одељења наше општине – рекао је

Ђорђе Зечевић. Како је објаснио, олуци нису мења-

ни од изградње зграде и сада су замење-ни у све четири вертикале – два нова олука са фронталне и два са дворишне стране.

Цео посао који је трајао четири дана финанси-рала је општина Стари град са 178 хиљада динара, а извођач је било предузеће „Лекић доо“ из Обре-новца.

- У целом овом подухвату велику улогу одигра-ла је и моја комшиница, станарка Андријана Ве-ликић, самохрана мајка двоје деце, показавши изузетну предузимљивост – похвалио је заједнички дух својих комшија Зечевић, иначе шумарски ин-жењер у пензији, који у овој згради у Јевремовој живи већ 20 година.

Ова шестоспратница у Јевремовој 53 саграђе-на је 1955. године (предузеће „Обнова“) и броји 14 станова, које насељавају људи мешовите со-цијалне структуре с обзиром на то да се велики број станова издаје. Занимљиво је да у зграду никад није уграђен лифт, иако постоје сви услови за то, укључујући простор и „празна“ врата у при-земљу. Ипак, према речима Зечевића, станари још увек траже решење да исправе ову својевр-сну „историјску“ неправду.

Ђ.Чолаковић

Један од нових олука шестоспратнице у Јевремовој

УСКОРО НОВИ КОНКУРС

У току је потписивање уговора са представни-цима скупштина зграда које су по други или трећи пут конкурисали за општинска средства за уређење и обнову зграда, а из Комисије пројекта „Заједно за вашу зграду“ поручују да се припрема нови конкурс.


СТАРИ гРАдУклоњена депонија у Дунавској и Дубровачкој улици

дОЊИ дОрЋОЛ УрЕђЕН дОЧЕКУјЕ ПрОЛЕЋЕ

Иницијатива Удружења грађана „Министарства простора” и „Улице за бициклисте”

Да су мале победе могуће показује нам пример заједничке акције ло-

калних удружења, грађана и медија, који су удружени успели да реше дуго-годишњи проблем и немар градских органа.

Удружења грађана „Министар-ство простора” и „Улице за бици-клисте” више од две и по године водиле су борбу са Секретаријатом за саобраћај, Дирекцијом за путеве, Паркинг сервисом и Секретаријатом за инспекцијске послове. После низа писмених дописа, мејлова, телефон-ских позива и две директне акције, они су успели у својој намери.

Наиме, тротоар у Булевару деспота Стефана годинама је био узурпиран због непрописно обележеног паркин-га који је исцртан противно пројекту реконструкције ове улице, а који је задирао до пола ионако уског пешач-ког коридора. Ситуација је додатно погоршавана од стране недоговорних возача који су своје аутомобиле пар-кирали под углом у односу на коловоз и тако практично блокирали пролаз мајкама са дечијим колицима, пеша-цима и особама са инвалидитетом.

дО МаЛЕ – ВЕЛИКЕ ПОБЕдЕ

Због тога су удружења грађана „Министарство простора” и „Улице за бициклисте”, поред упућивања ве-ликог броја примедби на овај случај, одлучиле да баш на овом делу улице у два наврата направе директну акцију и кроз манифестацију „Parking day“ укажу на овај проблем.

Једно паркинг место је симбо-лично прекривено ролнама траве, постављене су столице, лежаљке и сунцобрани, а комшије позване да се придруже. Симулацијом правог парка

Након отварања Пупиновог моста дошло је до измештања ка-мионског саобраћаја из Дунавске улице, те је почела ревитализа-ција овог дела Старог града

Општина Стари град организовала је чишћење депоније око Дунав-

ске и дела Дубровачке улице, која je отежавала кретање пешака и нару-шавала комунални ред. Акција, која је почела у петак, 20. фебруара и траја-ла неколико дана, део је програма ревитализације околине Дунавске и Дубровачке улице на Доњем Дорћолу.

Старограђани, станари овог дела централне градске општине, недав-но су упутили пријаву општини Стари град да се на поменутој локацији на-лази депонија шута, разног ђубрета и шибља. Након изласка комуналних инспектора и увида у стање на тере-

ну, општина је ангажовала механиза-цију и људство за чишћење поменутог простора.

- Због велике количине шута, смећа, шибља и сувих грана, чишћење је трајало око недељу дана. Радници су прво раскрчили дивље растиње и очистили кабасто смеће, а затим је булдожер изравнао терен. Однето је преко 500 кубика разног отпада, а тротоар је очишћен у дужи-ни од хиљаду метара - појаснио је Милета Зарић, руководилац Одељења за комуналне послове и комуналну инспекцију.

Након отварања моста Земун – Борча, Дунавском улицом више не саобраћају тешки камиони, тако да је општина покренула радове на реви-тализацији овог дела централне град-ске општине.

Ј.Н./Д.М.

и поруком „ПАРК-ирање у току“ желе-ли су да покажу како паркинг простор може и другачије да се користи и да су градске улице и за људе, а не само ау-томобиле.

Резултат вишегодишњег ангажо-вања, уопорности и креативности удружења грађана јесте реакција Се-кретаријата за саобраћај града Бео-града у виду постављања стубића који ограничавају место за паркинг и омо-гућују несметан пролаз пешака.

Припремила Ј. Н.

ПРЕ ПОСЛЕ


СТАРИ гРАд

дОЊИ дОрЋОЛ УрЕђЕН дОЧЕКУјЕ ПрОЛЕЋЕ

На иницијативу грађана Доњег Дорћола, прошлог месеца је из-

грађен нов паркинг у Улици Тадеу-ша Кошћушка, код зграде са бројем 86ц. Паркинг броји 59 нових паркинг места и намењен је станарима окол-них зграда. Међутим, да је тешко удо-вољити свима, показало се и у овом случају. На једној страни, они који хвале и подржавају, на другој они који критикују.

Међу суграђанима који су подржа-ли изградњу паркинга јесте и госпођа Драгана Пајић. У знак захвалности послала је мејл општини у коме се, између осталог, наводи да је паркинг добродошао, јер су станари околних зграда имали проблем са парки-рањем. Уједно, госпођа Пајић је пред-ложила да се у дужини стазе од пасаре-ле ка Дунаву, уз саму ивицу паркинга посади зеленило, како би се ублажило штетно дејство издувних гасова, а ис-товремено оплеменио и улепшао сам простор.

Међутим, има и оних станара који сматрају да паркинг није ни био потре-бан, као и да је могао квалитетније да се изгради. Један од њих је Здравко Милановић, станар једне од околних зграда, који тврди да паркинг није требало да се прави јер га, како каже, најмање користе станари овог краја. Више га користе људи који раде преко пруге и они који с породицама, а по-себно викендом, дођу да шетају кејом.

- Као прво, радови су започети 15. децембра прошле године, када су временске прилике биле лоше и када није могло да се бетонира. Овај бетон прети ускоро да попуца - показује руком Милановић. По његовим речи-ма, уништена је зелена површина на

којој су се деца играла. - Погледајте, паркинг изгледа не-

довршено. Око паркинга - раскопана земља и нема прилаза. О закопаном шахту за одвод воде да и не говорим. Нестручно и веома лоше. Питам се од којих је то станара потекла иницијати-

ва да се паркинг изгради када је већи-на била против – каже Здравко Мила-новић.

Са друге стране, Драган Удовичић, један бројних потписника иницијати-ве за изградњу паркинга мисли да је паркинг одлично решење за проблем паркирања који су станари овог дела Дорћола имали.

- На овом месту јесте била зелена површина, али прилично неуредна и неуређена, право ругло. Све похвале за нашу општину што је изашла у сурет нашој иницијативи. Свако од нас има право на своје мишљење, али у овом случају, било је више нас који смо за-довољни начином како је уређен овај простор – истиче Удовичић.

Ј.Н.

Паркинг у Тадеуша Кошћушка 86 ц

ПОдЕЉЕНЕ КОМШИјЕ

САМО НЕК‘ СЕ ГРАДИ!

На новоизграђеном паркингу за-текли смо и Новобеограђанина Љу-бишу Барбуловића, који је помагао зету Кристијану, који је већ пет година становник овог насеља, да поправи задње штоп светло на колима.- Често долазим овде, јер ми ту живе зет, ћерка и двоје унучади. Кад сам ви-део паркинг одушевио сам се. Раније нисам имао где да паркирам. Вртео сам се у круг по насељу тражећи ме-сто. Све околне стазе биле су крцате колима тако да са дечијим колицима нисте могли да прођете. Коме год да је пало на памет да сагради паркинг, или чија год да је то иницијатива, ма-кар и привремено, ја га поздрављам и подржавам. Само нек ̀се гради! И паркинзи и шеталишта, и дечија игра-лишта јер је то оно што фали граду – наглашава господин Барбуловић.

На нашу констатацију да је паркинг намењен станарима насеља, Љу-биша кроз смех наглашава да је он овде, иако гост, такође и станар јер често долази да чува унуке. Зет Кристијан, иначе рођени Бечлија, нам је на српском, уз малу помоћ таста, рекао да је лепо живети поред Дунава, добро је што су добили нова места за аутомобиле, али да би сад било корисно да се испред паркин-га, на делу према прузи и пасарели, посади дрворед, који ће временом донети и неоходну хладовину.

Д.М.

Здравко Милановић: ПРОТИВ

Љубиша Барбуловић: ЗА


СТАРИ гРАд

Подршка општине Стари град Задужбини Илије М. Коларца

Настаља се улагање у образовне установе

УЛаГаЊЕ У СадаШЊЕ И БУдУЋЕ ГЕНЕраЦИјЕ

„МОКраЊаЦ“ У НОВОМ рУХУ

У Задужбини Илије М. Коларца завршена је поправка крова

зграде изнад хола и дела ка Великој дворани. Овим радовима спречено је даље прокишњавање и пропа-дање хола концертне сале, једне од најакустичнијих музичких дворана у свету.

Захваљујући средствима општи-не Стари град од 2,6 милиона дина-ра, извршена је и замена дотрајале прозорске столарије и опремање тоалета на четвртом спрату зграде, који дуго нису били у функцији.

- Објекат има више од четири и по хиљаде квадратних метара и само редовним инвестиционим одржавањем можемо да ствара-мо услове за рад Коларца као зна-чајне културне установе Београда и Србије. Општина и Задужбина су пример добре међусобне сарадње, која је прави показатељ тога како се улагање локалне самуправе враћа широј друштвеној заједници кроз нове програме у области културе,

уметности и додатног образовања садашњих и будућих генерација уметника и публике – каже Јасна Димитријевић, директорка Задужби-не Илије М. Коларца.

Коларац је 2013. године такође

захваљујући средствима општине, обновио бину концертне дворане, опремио некадашње атељее у кре-ативне радне просторе, и извршио замену дела унутрашње фасадне столарије у програмским салама.

Д.М.

Крајем фебруара завршени су радови у Музичкој школи Мо-

крањац, који су уз подршку општине Стари град започети у јануару ове године. И ученици и професори су задовољни јер, како кажу, зграда у којој се налази школа (Дечанска 6) изграђена је далеке 1925. године и многе ствари се још од тада нису мењале. А много тога је дотрајало.

- Захваљујемо нашој општини што је и овог пута показала спрем-ност да нам помогне да нашим уче-ницима омогућимо рад у нормалним условима - каже Милош Трајковић, директор МШ „Мокрањац“.

У објекту школе који се налази у Дечанској 6 замењено је 56 про-зора. Офарбани су сви радијатори и постављена је сигнална расвета на улазу у школу. Окречено је при-земље и степениште које води ка првом спрату.

- У нашем другом објекту, у Крун-

ској 8, постављено је 9 нових ПВЦ врата са звучном изолацијом. Сред-ствима које смо добили од општине урадили смо оно што нам је предста-вљало приоритет. Постепено, корак по корак, обнављамо и уређујемо

нашу школу. Пре две године смо, та-кође уз помоћ општине, поставили ограду око школе и извршили ком-плетну замену плочица у приземљу - истиче директор Трајковић.

Ј. Н.

Нови прозори Музичке школе „Мокрањац“

Саниран кров и спречено даље прокишњавање


ШКОЛАНаставља се акција „Староградски спорт“

СПОрТСКИ даН За МаЛИШаНЕ ИЗ „дрИНКЕ“

Популаризацијом спорта међу основцима општина Стари град настоји да промовише здрав на-чин живота. Следећа манифеста-ција 17. марта у ОШ „Скадарлија“

После успешне децембарске пре-зентације у СРПЦ „Милан Гале

Мушкатировић“, манифестација „Староградски спорт” започела је својеврсну турнеју по основним школама на територији централне градске општине. Тако је у поне-дељак 9. марта, ОШ „Дринка Павло-вић“ угостила спортске клубове са Старог града.

У две затворене сале, као и на дворишном терену, своје спортске вештине ђацима су приказали чла-нови Рукометног клуба „Дорћол“, рагбисти РК „Дорћол“ и фудбалери ФК „Дорћол”, Планинарско-смучар-

ско друштво „Копаоник”, Кендо клуб „Београд“, Женски одбојкашки клуб „Поштар“, „Спелеолошки одсек Бе-ограда“ и Шаховски клуб „Делфин“.

Уместо редовног часа физичког васпитања, ученици узраста од I – IV разреда су се опробали у наведе-ним спортским дисциплинама и то уз асистенцију искусних и активних чланова староградских спортских клубова.

- Како је акција коју смо у де-цембру организовали на „Галету” довела до појачаног интересовања основаца за спортске клубове на Старом граду, општина је настави-ла да подржава спровођење овог пројекта. Ученицима је омогућено да „на свом терену“, интеракцијом са тренерима и аниматорима спорт-ских клубова испробају, а потом и одаберу спорт којим ће да се баве.

Идеја нам је да посетимо свих седам староградских основних школа како бисмо ученицима нижих разреда пробудили жељу и интересовање за бављење спортом. Следећа манифе-стација заказана је за 17. март у ОШ „Скадарлија” - рекао нам је Алексан-дар Новаковић, координатор пројек-та „Староградски спорт“.

Један од приоритета у раду општине Стари град је брига о најмлађим суграђанима. Попула-ризацијом спорта, општина Стари град настоји да међу основцима промовише здрав начин живо-та и да их од малих ногу упућује на бављење спортским активностима. На тај начин, подстиче се одрастање ђака у здраве младе људе и помаже се рад спортских клубова са наше општине.

Ђ.Ч./Н.Г.


волонтери


ХРОНИКАПрича из Полицијске станице „Стари град“

ХраБрИ СТарОГрадСКИ ПОЛИЦајаЦМлади Милош Рајичевић прогла-шен за полицајца месеца града Београда

Улица цара Душана, 26. децем-бар прошле године, око 19.30,

испред Прве београдске гимназије. Полицијска патрола у цивилу легити-мише два сумњива младића, који су неког чекали, телефонирали... Један младић се одмах предао, други се дао у бег ка Бајлонијевој пијаци. Полицајац Милош Рајичевић поју-рио је за њим, држећи високо по-дигнуту значку. Бегунац је очајнички бежао прескачући аутомобиле. У једном тренутку потегао је пиштољ и запуцао са седам-осам метара. Гле-дајући смрти „у очи“ Рајичевић је на-ставио потеру. Срећом, криминалцу се заглавио метак у цеви, стао је и викнуо „пуцај, убиј ме!“. Хладнокрв-ни полицајац га је савладао и ста-вио му лисице, без испаљеног хица.

Храбри Милош Рајичевић (24) је родом из Медвеђе. Након Поли-цијске академије, пре годину дана добио је прву службу у ПС „Стари град“ у Мајке Јевросиме 33.

- Неким колегама се ово не деси ни за 10 година службе. Тек када се све завршило, схватио шта се збило. Срећом пиштољ је био стар, а метак је завршио негде у зиду продавнице - рекао је Милош у једном даху.

Оптужени, који иза себе има више разбојништава, налази се у притвору, а тужилац је случај ока-рактерисао као покушај тешког убиства.

Истрагом је утврђено да су мла-дићи те вечери чекали „трећег“ и да су спремали разбојништво. Код првог је пронађена кесица мариху-ане, што и није необично, и како каже наш саговорник, може се наћи скоро код сваког другог тинејџера.

На Старом граду свакодневно се дешавају размирице, сукоби, свађе, па су кривична дела неминовна. Најпроблематичнија је Улица цара Душана, мада није необично да се инцидент деси и на сред Теразија. Најчешћи су покушаји пљачке. За-нимљиво је да, упркос предрасуда-ма, већина прекршиоца нису Роми.

- Краде се роба из подрумских просторија, ређе из станова и ауто-мобила. Криминалце је теже препо-знати по физичком изгледу. У случају пљачке продавнице, најбоље је са-рађивати са нападачем, јер је роба углавном осигурана – саветује суг-рађане Милош Рајичевић.

Према његовим речима, у цен-тру града пуно помаже и видео над-зор, мада се понекад опис разбојни-ка који дају жртве, под стресом или услед страха, драстично разликује

ОПШТИНА НАГРАЂУЈЕ НАЈУСПЕШНИЈЕ ПОЛИЦАЈЦЕ

Општина Стари град већ 13 година награђује најуспешније полицајце ПС „Стари град“, припаднике „Речне полиције“ и Ватрогасне бригаде при-знањем полицајац месеца и новчаним наградама. Током 2014. године, награду је добило 78 припадника МУП-а. Ови храбри момци и девојке редовно асистирају Одељењу за комуналну инспекцију и комуналне послове, као и извршитељима наше општине.

од слике са камере. Министарство унутрашњих послова Србије - ПУ за град Београд званично је Милоша Рајичевића за храбру интервенцију те вечери и савесно обављање службе прогласило полицајцем ме-сеца.

- Трудићу се да, заједно са колега-ма, и даље савесним и одговорним радом допринесем очувању без-бедности и имовине суграђана, јер награда прија али ме и обавезује – каже скромно Милош Рајичевић.

Ђ.Ч.

Милош Рајичевић: Награда прија, али и обавезује


СТАРИ гРАд


СТАРИ гРАдГеронтодомаћице општине Стари град у дому Вере Марушић

КВаЛИТЕТНИјИ жИВОТ УЗ ПОМОЋ У КУЋИОд када имам помоћ коју обез-беђује наша општина много ми је лакше - Овом услугом сам у потпуности задовољна

Старограђанка Вера Марушић (84) са Гундулићевог венца

већ три године користи услуге програма општине Стари град „Помоћ у кући“. За услуге герон-тодомаћица сазнала је из нашег листа, у ком је прочитала услове програма и то је био довољан разлог да окрене број телефона и пријави се.

Да је Вера нетипчна корисница помоћи геронтодомаћица говори, пре свега, њен изглед - на поло-вини је девете деценије живота, а нема готово ниједну бору; негова-них руку и фризуре; самоуверена и елоквентна. Како каже, једини пех у животу имала је када јој је пукла чашица у колену, што јој много отежава кретање. Имала је прелом обе руке, али и даље сама ради све кућне послове.

- Након операције, довијала сам се на разне начине да одем по рецепте, у продавницу или у апотеку... Данас ми је много лакше, јер имам помоћ коју је обезбедила општина Стари град. Овом услугом сам у потпуности задовољна. Јасна ми долази једне недеље два пута, а друге недеље три пута – каже госпођа Вера.

У разговору са овом несва-кидашњом Београђанком учест-вује и Лазар Лешњак, члан Већа општине Стари град, који је са пажњом испратио све Верине приче о старом Београду, бом-бардовању ‘41. и ‘44. године. У том црном периоду историје срп-ске престонице највише је стра-дао Стари град између улица Јели-савете Начић и Булевара деспота Стефана. Вера каже да га савез-ници поготово нису штедели.

- Рођена сам у броју 21 и веома ми смета што је овај део Гундулићевог венца још увек не-асфалтиран, са рупама на трото-арима и улици, запуштен. Од Град-

ске управе смо добили одговор да смо ове године у плану за сређи-вање улице. Четири године во-димо борбу за Гундулићев венац – одговара Вера члану општин-ског Већа Лазару Лешњаку на питање постоје ли проблеми које би општина својим ангажовањем могла да превазиђе.

Тридесетих година прошлог века Вера је била ученица ОШ „Вук Караџић“, а после Другог светског рата уписала је Прву бе-оградску гимназију. Каже да се и данас радује када чује од младих људи да желе да упишу баш ову школу. Затим, школовање за фи-нансијског службеника наставила је у Првој економској школи.

- Од када сам матурирала, 1950. године, прозори на мојој школи у Цетињској улици нису били ни офарбани, а камоли нешто више... То ме је јако боле-

ло. Писала сам допис општини како би то требало да се уреди. На прослави шездесет година матуре у кафани „Два бела голу-ба“ питала сам директора школе зашто се то не поправи, а он ми је рекао да му је бивша пред-седница општине обећала да ће општина помоћи, као и да јој је о томе писала једна бивша ученица школе (смех)... – прича Вера.

Вера Марушић у пензији је од ‘87. године. Тридесет година ради-ла је као финансијски службеник у Југословенској поморској аген-цији. Пензионерске дане проводи са старим пријатељицама и ко-легиницама. Приче су неисцрп-не - од неуспешне приватизације њиховог предузећа, преко тога да ли је неко у скорије време писао градоначелнику како би се решио неки од проблема у граду, па све до културе и градских новости.

.Ј.З.

ПРОГРАМ НА ДУГЕ СТАЗЕ

Лазар Лешњак, члан Већа општине, поручио је да је помоћ најста-ријим суграђанима Старог града дугорочни програм општине. Он по-зива све пензионере који живе сами и који су старији од 65 година да се слободно јаве и искористе погодности које им општински програм „Помоћ у кући“ пружа. Поред конкретне помоћи око набавке и кућних послова, топла реч и разговор су често оно што корисницима услуга геронтодомаћица највише значи.

Лазар Лешњак, члан Већа општине у посети корисници програма „Помоћ у кући“ Вери Марушић


старограђаниИнтервју: Бошко Ћирковић Шкабо, репер

рОдИТЕЉ - НајВажНИја УЛОГа У жИВОТУ

Широј јавности познат као члан групе „Београдски синдикат“, свестра-

ни Дорћолац Бошко Ћирковић звани Шкабо и поред многобројних интере-совања и обавеза, највише времена посвећује породици и својим љубим-цима. О предностима одрастања и живота на Старом граду говори са великом страшћу, својственој и њего-вим песмама, које су својеврсна кри-

тика друштва и света у коме живимо. Активно се бавећи спортом, Шкабо сва-

ког дана покушава да превазиђе себе.

Одрастао си на Дорћолу. Данас, у истом крају Старог града, као

родитељ пратиш одрастање свог детета. Можеш ли да напра-виш паралелу између свог и детињства свог сина?

- Имао сам свега три го-дине када сам се доселио на Дорћол и откад знам за себе, све што памтим, од одласка у обданиште, ос-новну, па затим и средњу школу, везано је за овај крај. Иако су моје и од-растање мојих вршња-ка обележиле санкције и немаштина, чини ми се да је начин дру-жења био доста не-посреднији и спонта-нији него данас. С друге стране, да-нашња деца не

оскудевају толико у материјалним стварима, али су лишена директ-ног контакта са другом децом и све мање времена проводе напољу. Је-дина права истина је да је сваком најбоље кад је млад! Можда мој кли-нац неће искусити неке ствари кроз које сам ја прошао сазревајући, али ће сигурно доживети неке које ја нисам. У сваком случају, Дорћол је јако упечатљив крај и не може да се каже да је свеједно живиш ли ту или у неком другом делу града. Као што су моје детињство обелижи-ли Дунав, Калемегдан и сам цен-тар града, верујем да ће и мој син многа сећања везивати управо за та места.

Родитељство промени живот, а промени ли човека? Који су основни принципи којима се водиш у васпитању свог детета?

- Сматрам да је кооперација оба родитеља у васпитању деце најбит-нија и мислим да би потпуно по-грешно и погубно за само дете било да један од родитеља намеће свој начин васпитања или да се, као што је раније то био случај, читав посао око одгоја деце оставља мајкама. Осим тога, изузетно је важно да се на родитељство гледа као на одго-ворност и обавезу - задатак, који се свакодневно изнова решава и са-гледава. Верујем за себе, да ћу годи-нама да се изграђујем као отац, јер је то сад моја централна улога у жи-воту. Данас се, нажалост, због јурња-ве за новцем, време проведено у кући, са децом и породицом, сма-тра непродуктивним временом. За мене је то најдрагоценије време, у оквиру ког, сваког дана учим нешто ново.

Шта је оно што ти највише прија на Старом граду? Постоји ли нешто што ти смета или недостаје?

- Једна од највећих предности живота у централној градској општи-ни, да се тако административно из-разим, јесте близина и доступност

ЕКОНОМИСТА ПО СТРУЦИ, АКТИВИСТА ПО ОПРЕДЕЉЕЊУ

Бошко Ћирковић Шкабо је брижни отац малолетног детета и муж пуно-летне супруге, најбољи пријатељ три пса и велики љубитељ свих осталих паса на планети, активиста покрета „Београдски синдикат“ и „Ултра тр-кач Србија“, текстописац и продуцент реп музике (9 соло издања и 5 за „Београдски синдикат“), бивши новинар-колумниста и уредник, дипло-мирани економиста фантастичног просека, али невеликог ангажмана у најуже дефинисаној струци. Последњи музички албум и књига поезије „Прича 2 вука“ урађен је у сарадњи са звездама словачке реп сцене и објављен у Србији за „Вулкан издаваштво“, септембра 2014. године.


старограђанинајразличитијих садржаја – од при-роде, реке и зеленила, преко Кале-мегдана са својим историјским и садржајима за најмлађе, до центра града. Све нам је на дохват руке. Наравно, лична искуства и интере-совања, као и људи с којима ту про-водимо време нас додатно везују за овај крај.

Не бих могао да издвојим било шта што ми смета у комшилуку, а да ми не смета на нивоу читаве земље, или пак читавог човечанства. Ми, Дорћолци, смо познати као велике локал-патриоте и могуће је да свој крај често и идеализујемо, али заис-та, уколико бих рекао нешто против свог краја, морао бих да идем про-тив себе.

Какве су комшије Старограђани?

- Комшијски дух који влада на нашој општини је једна од ствари којима се дичимо. Tај дух није успео да замре ни када је велики број старих породичних кућа замењен новим зградама, јер свако ко се досели међу нас, вероватно уважа-вајући чињеницу да живи у најста-ријем делу града, прихвата и негује добросуседске манире и односе. Понекад док шетам своје псе, уочим преке погледе комшија, али верујем да то није својствено искључиво нашем комшилуку, него да тога има у сваком крају где има много паса.

Као и велики број Старограђа-на, власник си неколико паса. Ко-лико љубимци оплемењују живот?

- Власник сам два пса и о трећем, луталици, се бринем. Како ми је Ду-навски кеј, који води до Аде циган-лије на дохват руке, управо ту често шетам или возим бицикл, док ми моји љубимци праве друштво. Ху-мани однос према животињама је традиционално изражен на Старом граду и волим да кажем да власни-ци паса нису само власници, него су и одговорни за та бића. Обавезе и време које посвећујемо њима, ви-шеструко се враћају. Чинећи добро кучићима, водећи рачуна о њима, човек и сам себи – свом физичком и психичом здрављу - чини добро. Подразумева се да као власници паса имамо обавезу да јавне повр-

шине оставимо чистим и уредним за својим љубимцима. Пре пар годи-на општина је обезбедила посебне канте, од којих је данас свега не-колицина остала читава, да у виду споменика опомиње и власнике и оне који су те канте уништили и поло-мили, да постоји начин да нам крај буде уреднији.

Познат си као члан и оснивач реп састава „Београдски синди-кат“. Поред тога, пишеш поезију, био си колумниста једног дневног листа, бавиш се спортом, а по занимању си економиста. Шта би издвојио као своје основно зани-мање, а шта као хоби?

- Мислим да бих себе могао да назовем уметником, јер успевам да преживим и поред свих ствари који-ма се бавим и којима посвећујем време, а готово ниједна од њих није лукративна. Попут учесника у „Surviver-u“, покушавам да ускла-дим све обавезе, интересовања и страсти. Када пишем, то радим у касне сате. Преко дана се бавим спортом – крос фитом или трчањем. Заједно са пријатељима из групе „Ултра тркач Србија“ сам учество-вао на ултрамаратону, када сам трчао готово 12 часова без прес-танка. Сам себе сам тада изнена-дио. Тренутно нисам ангажован као колумиста, али бих се радо поново бавио писањем у тој форми. Трудим се да одржим рад своје фирме, где до изражаја долази и моје формал-

но образовање. У свему што радим, водим се мотом који сам усвојио ис-трчавајући маратон и ултрамаратон, а то је да радим колико могу у на-стојању да сваког дана будем бољи него јуче.

Какви су ти планови за наредни период?

- Полако се припремам за Бе-оградски маратон и комуницирам са организаторима. Имам намеру да направим видео материјал или краћи филм о покрету „Ултра тркач Србија“ и о маратону, а то би могао да буде увод у серијал филмова о покретима, који се баве спортом и/или хуманитарним радом. Пратећа музика ових филмића, коју припре-мам у сарадљи са продуцентом Гораном Топреком, ће бити нешто другачија од онога што сам до сада радио – у питању су мотивациони тонови, електронска музика, која одговара поруци филма. Циљ овог пројекта јесте популаризација спор-та и здравог начина живота, кроз представљање удружења и поједи-наца, који у својим срединама дају добре примере. Заједно са прија-тељима из „Београдског синдиката“ настављамо гостовања и одржа-вање трибина по средњим школама и факултетима, а планирамо и да се укључимо у хуманитарну акцију при-купљања помоћи за новоотворени Културно-едукативни центар „Тара“ у Обреновцу.

Н.Г.

Шкабо са љубимцима Ањом и Медом


ШКОЛА


СТАРИ гРАд

„КНЕЗ” У бРОЈКАМА

Дужина пешачке зоне је 690 метара, површина 1,4 хектара, а плоче од јабланичког гранита су димензија 40x60 центиметара. Идејно решење реконструкције дао је архитекта Бранислав Јовин. На овом послу било је ангажовано око 500 радника „Партизанског пута” (главног извођача), „Керамике”, „Пројектомонтаже”, „Електродистрибуције”, „Телефон-ка-бла”, који су радили и по 12-15 сати дневно.

ОД РИМљАНА ДО „КОЦКЕ” И НАЗАД

Ово преуређење представљало је својеврсни повратак у 1886. годину, када се гранитна коцка простирала дуж корзоа од некадашње кафане „Албанија”, па све до раскрснице код данашње „Академије”. У време Римљана данашња Кнез Михаилова је била центар насеља Сингидунум. Некада је била претрпана турским хановима, а већим делом улице прос-тирало се гробље изгинулих турских војника. Пре 150 година, Емилијан Јосимовић, први српски урбаниста, уцртао је план данашње, законом заштићене, главне београдске Улице кнеза Михаила.

Уз репринт страну

даН У КОМ јЕ БЕОГрад дОБИО МОдЕрНУ „ШТраФТУ“Прва бушилица зачула се тог по-

недељка 11. маја 1987. Овом симболичном чину присуствовали су представници града, општине Стари град, Завода за изградњу града, За-вода за заштиту споменика културе града и многи други. Реконструкција Кнез Михаилове улице је тада пред-стављала највећи „захват у заштити старог градског језгра“. Не само да је улица (уз неке попречне) претво-рена у пешачку зону, већ су и поје-дине фасаде преуређене и ревита-лизоване.

КАНДЕЛАБРИ НА ТРИ И ПО МЕТРАПреуређење је обухватало и

монтирање клупа, за које је било предвиђено да се зими уклањају, а постављене су и велике бетонске жардињере са садницама црвеног храста, као и мање бетонске вазе за цвеће и нове канте за отпатке. Постављени су канделабри по узору на некадашњи Београд и спуштени са некадашњих осам на три и по метра, јер се више не осветљава коловоз.

Посебна прича је нова чесма на пјацети испред Америчког културног центра, за коју је било планирано да подсећа на некадашњу „Делијс-ку чесму“. Ово здање, урађено од белог клесаног мермера са шесто-угаоном основом, украшено је еле-ментима бронзе из ливнице „Плас-тика“.

КОМПЈУТЕРСКИ ПРОЈЕКАТДаница Бранковић, ауторка те-

кста са репринта и наша колегини-ца у пензији, подсећа се да је идеја о реконструкцији главне престоничке улице сазревала годинама и да су

урбанисти на томе предано радили, тако да је саобраћај из „Кнеза“ већ био измештен нешто раније пре по-четка радова.

Према њеним речима цео овај пројекат реконструкције по први пут је урађен компјутерски, а за-нимљиво је да је постојала идеја и да се пешачка зона споји и са Ка-лемегданом градњом тунела испод Париске улице. Планиран је плато са фонтаном изнад тунела који би се протезао од амбасаде Француске до улице Риге од Фере. Од те идеје се одустало из више разлога – у првом реду због деградације амбијенталне целине простора Париске улице, али и због остатака римске културе који су недавно откривени приликом из-

вођења мањих грађевинских радо-ва на том месту.

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ НА ДАН ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА

После само 160 дана, без ве-лике помпе и церемоније, на дан ослобођења Београда, 20. октобра 1987. године, баш како је и планира-но, неколико хиљада житеља главног града, прошетало је од Трга Републи-ке до Калемегдана чиме је главна градска „штрафта“ враћена Бео-грађанима. Иако се те године Бео-град кандидовао за организацију Олимпијских игара, то није предста-вљао додатни притисак да се посао заврши на време.



младиКЗМ Стари град - изложбa о студијској посети ЕУ престоници младих 2014.

КаКО јЕ БИЛО У СОЛУНУ?

Најављене су студијске посете Европској престоници културе 2015. чешком граду Плзену и ЕУ престоници младих - румунском Клужу

Канцеларија за младе Стари град (КЗМ) организовала је

крајем октобра прошле године студијску посету европској прес-тоници младих названу „А пет дана Солуна?“.

Четрдесеторо младих Старо-грађана сусрели су се са представ-ницима омладинских организација из области предузетништва, зашти-те животне средине, волонтеризма и невладиног сектора. Упознали су рад градске већнице, посетили УНЕСКО и солунске универзитете Шефилд и Аристотел. Програм су употпунили обиласци музеја и зна-менитости града, слава Солуна и по-сета Зејтинлику, српском војничком гробљу из Првог светског рата.

Млади су све догађаје, сусрете и лична запажања помно бележили и 4. марта представили на ауторској изложби „Како је било у Солуну?“, одржаној у Установи културе општи-не Стари град „Пароброд“.

Изложбу је отворио координатор КЗМ Бојан Марић, а присутне су поздравили руководилац пројекта Ђорђе Спасић, гост из Солуна Хрис-тос Георгијадис и продуцент УК “Па-роброд” Златко Црногорац.

Мултимедијална презентација, са бројним фотографијама и доку-ментарним филмом, представила

НОВА ПОЗНАНСТВА, ИСКУСТВА И САЗНАЊА

Захваљујући општини и КЗМ Стари град, око две стотине младих, об-разованих у области културе и уметности, креативне индустрије, еконо-мије и менаџмента, упознало се у протеклих пет година са европским престоницама културе и младих. Многи су данас активни учесници на јавној сцени нашег града. Прва група је 2010. посетила Есен у Немач-кој. Следили су 2011. фински Турку и Талин у Естонији, португалски Ги-мараеш, Брага и Порто (2012) и словачке Кошице (2013). Уз студијску посету Солуну, још једна група од 24 талентованa средњошколца бора-вила је 2014. у престоници ЕУ – Бриселу.

је присутнима студијско путовање, а учеснике подсетила на незаборав-них пет дана.

Маша Ђорђевић (18), ученица 4.

разреда Фило-лошке гимна-зије, дошла је у општинску ус-танову културе

„Пароброд” са пријатељима, учес-

ницима пројекта, са којима се упознала на путу и наста-вила да се дружи у Београду.

- Поново смо оживели сећања и подсетили се како смо из различитих углова упознали један град и стекли нова искуства и познанства – рекла нам је Маша.

Агенда путовања је била свеобух-ватна, додаје наша саговорница, тако да су млади имали прилике да прошире сазнања из области за коју се посебно интересују. Представ-ници НВО сектора успоставили су контакте за нове пројекте, они који су желели да волонтирају упознали

су потенцијалне организације, а бу-дући бруцоши начин студирања на грчким универзитетима.

Маша сматра да су програми староградске КЗМ веома добри и потребни младим људима.

- Не мислим само на путовања у престонице младих и културе, него и на радионице и курсеве, вршњач-ке едукације. Пратим на фејсу и на сајту активности КЗМ и пријавићу се за програме који ме занимају, што препоручујем и мојим вршњацима – наглашава млада Маша Ђорђе-вић.

Координатор староградске КЗМ Бојан Марић најавио је нове пројек-те студијских путовања у 2015. годи-ни – посете Европској престоници културе, чешком граду Плзену, и Ев-ропској престоници младих, румунс-ком Клужу.

Изложби су присуствовали чла-нови Већа општине Марко Бастаћ, Душан Раичковић и Андреј Белин-гар, као и Милан Церовац из општи-не и координатори КЗМ Стари град.

Д.М.

Отварање изложбе: Координатор Канцеларије за младе Стари град Бојан Марић поздравља присутне


младиСарадња ГО Стари град и „Куће људских права и демократије“

Од новембра 2014. године невла-дина организација „Кућа људ-

ских права и демократије“ налази се у реновираним просторијама у Улици кнеза Милоша 4. Простор је добила на бесплатно коришћење од града Београда, али су донацијом Амбасаде и Министарства иностра-них послова Норвешке успели да га реновирају. Коста Андрић, члан Већа општине Стари град посетио је просторије „Куће“ и упознао се са њеним активностима.

Препознавши велики утицај ци-вилног сектора на развој демокра-тије нашег друштва, као и утицај на развој локалне заједнице, општина Стари град је и овог пута изашла у сусрет и помогла „Кући људских права и демократије“ убрзавши ад-министративни процес око уређења простора.

- Велика нам је част што се ова невладина организација налази на нашој општини. У њој видимо шансу за едукацију младих људи и њиховом прихватању различитости. Надам се доброј сарадњи са свим органи-зацијама које делују под окриљем „Куће“ која ће бити од користи свим грађанима. Тиме ће наша општина постати једна велика кућа људских права - рекао је Коста Андрић, члан Већа општине Стари град.

Организација постоји од 2011. године и чине је пет невладиних ор-ганизација: „Грађанске иницијати-ве“, „Београдски центар за људска права“, „Комитет правника за људ-

ска права“, „Хелсиншки одбор за људска права“ и „Центар за практич-ну политику“. Организацијом упра-вља Управни одбор на чијем је челу Маја Стојаковић.

МИСИЈА

Циљ обједињавања ових пет ор-ганизација јесте едукација грађана о људским правима и остваривање истих, као и заговарање и импле-ментација конкретних законских решења у области људских права и демократизације друштва и надзи-рање рада државних институција.

- „Кућа људских права и демокра-

МЛАДИ НА ПРВОМ МЕСТУ

Посебан акценат при реализацији својих активности „Кућа људских права и демократије“ ставља на рад са младима посетама средњим школама, факултетима, организовањем дебата, пружањем правне помоћи и подношењем иницијатива за промене закона.Више информација заинтересовани могу наћи на сајту www.kucaljudskihprava.rs.

ВЕЛИКа КУЋа ЉУдСКИХ ПраВа

тије“ ради на изради закона и дру-гих прописа којима се унапређује положај маргинализованих група у Србији, пише предлоге закона и правних аката, едукује представни-ке институција, медија и грађана. Жртвама кршења људских права пружа бесплатну правну помоћ и судско заступање пред свим до-маћим и међународним судовима. У току свог рада непрестано ради на истраживању, документовању и објављивању извештаја, публи-кација и стручних текстова - каже Милан Антонијевић, директор „Ко-митета правника за људска права“.

Ј.Н.

Канцаларија за младе Стари град одр-жала је, 28.2. у УК „Пароброд“, још једaн бесплатан курс усавршавања и стицања тзв. „лаких“ вештина - упра-вљања временом, суочавање с про-менама, презентационе и комуника-ционе вештине. Полазници су добили квалитетне и корисне информације, примењиве у пракси.

бУДИ СВОЈА НАЈбОљА ИНВЕСТИЦИЈА

Коста Андрић члан Већа општине у посети „Кући људских права и демократије“


СТАРИ гРАдСтанари у Тадеуша Кошћушка 68 трећи пут у акцији „Заједно за вашу зграду”

ПОСТаЛИ СМО УЛаЗ За ПрИМЕрНа овој адреси станари су се одувек понашали домаћински и уз одличну сарадњу са општином унапређивали квалитет живота

Један улаз на територији наше општине се издваја од осталих и

оставља утисак на сваког посетио-ца који први пут долази. Налази се у стамбеној згради у Тадеуша Ко-шћушка 68, где досадашњи пред-седници скупштине зграде, већ годи-нама, као прави вредни домаћини, унапређују квалитет живота станара. Тако су они међу првима у Београду имали интерфон, сателитску анте-ну, тепихе у ходницима... Због тога не изненађује што је председни-ца скупштине ове зграде недавно освојила треће место међу колегама из читаве Србије.

- Ја сам само наставила посао мојих претходника - председника, који је започет од усељења зграде 1981. године: Љубише Ристовића, Милета Стефановића, Николе Ста-нића, Бранислава Матића и Наде Туртић – каже Љиљана Станић, која је председница скупштине зграде последњих седам и по година.

Она је истакла да је пуно тога урађено и да станари на овој ло-кацији могу да се подиче да су још 1992. имали најлепшу башту Старог града, а добијали су награде и за најлепши прозор, најлепше терасе... Били су и први учесници еколошке радионице „Олга Познатов“, који је организовао Савет за екологију општине Стари град.

У овом улазу са 25 станова на пет спратова, много тога је унапређено и сопственим средствима станара - попут увођења видео надзора 2008. године и накнадним додавањем нове три камере (2010). Такође, ста-нари су уредили и подрумске прос-торије и уградили противпожарни аларм.

- На конкурсу за најлепши улаз, који је 2013. године спровело ЈП Градско стамбено, проглашени смо за један најлепших пет у читавом Београду. Прошле године се за нас заинтересовао и „Клуб председни-ка скупштина/савета зграда“ па

смо учествовали у емисији РТС-а „Око магазин“ и тако ми је припало треће место међу председницима скупштина зграда у целој Србији – поносно истиче наша саговорница.

Занимљиво је да је зграда у пе-риоду од 2004. до 2007. године, надзидана у складу са законом. Тако да је изградњом нова четири стана практично стављена „под кров“ чиме су решени и евентуални про-блеми са прокишњавањима.

- Када је реч о сарадњи са општи-ном Стари град кроз пројекат „Зајед-но за вашу зграду“, конкурисали смо 2010. и добили 200 хиљада динара, па смо додавањем 30 хиљада дина-ра заменили улазна врата. Такође, 2011. смо добили 180 хиљада дина-

ра, захваљујући којима смо окречи-ли целу зграду, ходнике, гелендере и средили бициклану. Како су ме из општине уверили од конкурса који је био 2013. године очекује се још 100 хиљада динара – каже Љиљана Ста-нић и додаје да са комшијама већ кује планове о радовима за које ће утрошити новац од општине.

Од 2010. године, улаз у овој згра-ди функционише као правно лице са својим ПИБ-ом и матичним бројем, а станари се могу похвалити да им финансије „одлично стоје“, тако да зграда располаже средствима од Градског стамбеног, средствима које скупљају сами станари, а обезбе-дили су и донаторе за унапређење заједничког живота.


Председница Скупштине зграде у Тадеуша Кошћушка 68 Љиљана Станић - једна од најбољих у Србији


БаШтинаРимске терме у најстрожем центру града

НЕСВЕСНИ ИСТОрИјЕ ПО КОјОј ХОдаМО

Када је давне 1968. године Град-ски комитет Савеза комуниста

намерио да под Академски парк (Студентски парк) угради цистерну за мазут, дошло је до изненађења и промене плана. Од уградње цистер-не, која би обезбедила грејање просторија зграде у Улици Студент-ски трг број 16, се одустало јер су ископавањем откривени добро

очувани остаци римских терми. Ар-хеолошким истраживањима је ут-врђено да су се на месту данашњег популарног окупљалишта младих на-лазили базени са хладном, топлом и млаком водом, а остаци система за подно грејање указују на то да је овај део Београда већ у трећем-чет-вртом веку био централно место окупљања становника. По речима

ПРВОБИТНИ СПА ТРЕТМАНИ

Јавна купатила су старим Римљанима служила као места у којима се проводи слободно време – а како је радно време у оно доба трајало само до подне, велики део дана требало је испунити опуштајући се и брчкајући се. Тако су се у јавним купатилима организовали састанци, дружења и окупљања, а неретко су се играле и различите друштвене игре. Неке од римских терми су имале чак и своје библиотеке.

археолога и историчара уметности из удружења грађана „Центар за урбани развој“ Београд, односно, Сингидунум је још у античко време био прилично уређен град, са функ-ционалним водоводом и канализа-цијом. Како десет година након слу-чајног открића римских терми није било новца за адекватну конзерва-цију, оне су закопане земљом јер је закључено да ће се тако најбоље очу-вати. Проблем је до те 1978. године био и тај што их је било веома тешко одржавати, јер се ту скупљала вели-ка количина смећа, тако да јавна купатила стара скоро 20 векова че-кају нека боља времена да поново постану видљива Београђанима и гостима Београда.

Н.Г.

Остаци терми у Академском парку почетком `70. година Плато код Филозофског факултета

НАЈСТАРИЈА БЕОГРАДСКА УЛИЦАКада бисмо се, излазећи из Сту-дентског парка упутили ка главној београдској џади, морали бисмо да пређемо Васину – улицу која већ 2 хиљаде година није проме-нила свој правац, јер је као и Ули-ца Краља Петра још у античко доба имала статус улице. Потом бисмо на платоу код Филозофског факул-тета прошли или чак одморили на клупицама, под којима се налазе још једне терме, које су такође део комплекса римског купатила које се, верују истраживачи, простира-ло са обе стране Васине улице.


Здрава странаДом здравља „Стари град“ обавештава родитеље

ЛЕКарСКИ ПрЕГЛЕдИ БУдУЋИХ ПрВаКа

У Дому здравља „Стари град“ почели прегледи за предшколце

Пре уписа у први разред основне школе потребно је обавити спе-

цијалистичке прегледе код очног и ушног лекара, физијатра, стоматоло-га, логопеда, као и лабораторијске налазе крви и урина.

Упис деце у први разред основне школе почиње почетком априла, а међу обавезним документима које родитељи морају да припреме је и извештај изабраног педијатра о обављеном систематском прегле-ду. Начелница педијатрије Дома здравља „Стари град“ др Биљана Алексић каже да је Дом здравља упутио званично обавештење свим предшколским установама у којима се одвија предшколски програм да су прегледи за будуће ђаке прваке почели 23. фебруара.

Пре уписа у први разред ос-новне школе потребно је обавити специјалистичке прегледе код очног и ушног лекара, физијатра, стомато-лога, логопеда, као и лабораторијске налазе крви и урина. За децу која похађају редовни предшколски про-грам прегледи физијатра, стомато-лога и логопеда организовани су у

самом вртићу, док се остали прегле-ди обављају у Дому здравља „Стари град“ у Симиној улици.

- Прегледи код очног и ушног ле-кара се заказују. Термини за пре-гледе су и пре и после подне, као и суботом. Физијатар прима предш-колце четвртком цео дан. Дечија лабораторија резервисана је за предшколце сваким радним даном од 9 до 10 часова. Резултати се елек-тронским путем шаљу до изабраног педијатра, а примамо и резултате из лабораторија ван наше куће – исти-че начелница педијатрије др Биљана Алексић.

Након свих специјалистичких прегледа педијатар је у обавези да прегледа све налазе и уради систе-матски преглед у који спада мерење

КАД ПОЂЕМО У ШКОЛУ

Упис деце у први разред основне школе за школску 2015/16. годину почиње 1. априла и траје до 31. августа 2015. године. Као редовно го-диште за упис у први разред су деца рођена 2008. и деца рођена у јануару и фебруару 2009. године. Од потребних докумената родитељи треба да припреме: копију извода из матичне књиге рођених детета, уверење о завршеном припремном предшколском програму, потврду лекара да је дете способно за упис у први разред и пријаву адресе ста-новања детета.

тежине и висине детета, мерење крвног притиска и клинички преглед по органским системима.

- По обављеном систематском прегледу спроводи се и вакцина-ција која је законска обавеза и која по календару вакцинације следује у предшколском узрасту. Ради се о ревакцини против дечије парализе, дифтерије и тетануса, као и ревак-цини против малих богиња, црвенке и заушки. Епидемиолошка слика у Београду тренутно је таква да су се појавиле мале богиње, а таква ситу-ација налаже да се вакцинишу сва деца која до сада нису примила вак-цину против малих богиња, однос-но ревакцину за ђаке прваке пред упис у први разред – објашњава др Биљана Алексић.

Ј.З.


Здрава страна

ЛЕКарСКИ ПрЕГЛЕдИ БУдУЋИХ ПрВаКаСавети за здрав живот

КОМОраЧ – ИдЕаЛаН ПрИЛОГ УЗ рИБУ

Богатство биљног света које при-рода нуди човеку гарантује више

од пуког опстанка. Многе биљке које је човек вековима откривао прона-шле су свој пут од сеоских столова до градских пијаца, маркета и апо-тека. Коморач је благо природе које се данас користи у исхрани, а припи-сују му се и многа лековита својства. Стари Римљани користили су листо-ве и корен за салате, а семенке су стављали у тесто за хлеб.

У традиционалним рецептима коморач се користио као природни лек код пробавних тегоба и болести црева. Влакна коморача у цревима на себе вежу отровне и масне ком-поненте одстрањујући много тога што штети организму. На тај начин смањује се и ниво холестерола и масноће у крви. Етерично уље од семенки коморача има способност заштите јетре од штетног токсичног деловања.

Од семена до стабљике, цела биљка коморача је јестива и ко-ристи се за најразличитија јела. Не-обичан укус, сличан анису, посебно се добро слаже са јелима од пара-дајза и рибе. Коморач се припрема тако што му се прво одсече лишће са стабљике, корен се преполови, извади срце, а тек онда се сече на колутове. Пресан коморач брзо тамни, па је препорука да се одмах спреми или у лимуновој води одло-

жи у фрижидер. Коморач се може кувати на пари и у води, динстати или јести пресан.

Да бисте издинстали коморач, у велику шерпу ставите два коре-на исецкана на кришке и половину шоље пилеће супе, супе од поврћа или белог вина. Оставите да проври на средњој ватри. Смањите ватру, поклопите и оставите да се крчка док коморач не омекша тако да се може пробушити виљушком, око 20

ДИНСТАНА ШАРГАРЕПА, ЦЕЛЕР И КОМОРАЧ

Исећи четири шаргарепе по дужини и три струка целера на комадиће. Затим очистити малу главицу црвеног лука и половину корена коморача. Динстање почните са луком и коморачем, а када они омекну налијте во-дом и убаците шаргарепу и целер. Зачините мешавином зачина, сољу и бибером. Водите рачуна да се здраве супе кувају само са прстохватом мешавине зачина и соли. На крају додајте и две супене кашике бутера. Са поврћем се може може скувати и мања количина неке житарице, а ми у овом случају препоручујемо просо.

минута. Зачините сољу и бибером. Количина је довољна за четири пор-ције. Стабљике или лишће могу се користити као зачин или декорације за супе, салате и јела од морских плодова. У Француској, на пример, риба се обично пече на колутови-ма корена коморача. Рибу можете испећи и на роштиљу на стабљика-ма коморача или додати лишће ове биљке у чорбу у којој се кува велики лосос.

Ј.З.


КултураУстанова културе Градске општине Стари град „Пароброд“

НОрдИјСКа ЧИТаОНИЦа Скандинавски кутак промовише вредности нордијских земаља: толеранцију, поштовање разли-читости, људска права, родну равноправност и еколошку свест

Љубитеље скандинавске култу-ре обрадовала је вест да је у

УК „Пароброд“ отворена Нордијска читаоница, кутак са више стотина књига на скандинавским језицима и преводима на српски језик.

Читаоница је свечано отворена 13. децембра прошле године обеле-жавањем шведског празника Свете Луције. Уследиле су четири филмске пројекције, конверзационе ради-онице, као и Дан Калевале 28. фе-бруара, који је посвећен национал-ном епу Финске.

Скандинавски кутак су пре две године основале филолошкиње скандинавских језика Милица Ни-колић, Лена Маричић и Софија Вуко-вић, уз подршку амбасаде Шведске која је донирала око 200 наслова. Толико књига поклонио је и Фило-лошки факултет, а у акцији „Наша станица – скандинавска страница“ прикупљено је још 150 књига и пре-вода.

- Староградска установа културе је осетила наш ентузијазам и вољу да озбиљно радимо. Уступивши нам простор подигла нас је на ноге. Промоцију нордијске културе финан-сијски је подржала амбасада Нор-вешке. Институционалну помоћ су поред Шведске, пружиле и амбаса-де Финске и Данске, које су укључе-не у организацију програма – каже Милица Николић, главна координа-торка пројекта.

Главна идеја Скандинавског кутка одувек је била организација занимљивих пратећих програма, филмских пројекција, конверзацио-них радионица, предавања и про-славе националних празника нор-дијских земаља.

- У серијалу „Приче са севера“ очекујемо занимљиве људе који ће нам причати о животу у скандинав-ским земљама. То је један од начи-на да се представе вредности које их красе. Толеранција, поштовање различитости, људска права, родна

СА ГОСТИМА ИЗ НОРВЕШКЕ

Књижевно вече норвешког новинара и писца Микала Хема који ће представити књигу „Желите ли да постанете диктатор?“ одржаће се 28. марта. Марко Стојиљковић, који већ годину дана ради у норвешкој фон-дацији која управља најстаријом фрегатом на свету и организује неза-боравне бродске туре дуж норвешке обале, представиће се 31. марта у циклусу „Приче са севера“.

равноправност и подизање еколош-ке свести су вредности које желимо да промовишемо код нас – истиче Милица Николић.

Занимљиво је да се чланарина у „Нордијској читаоници“ наплаћује на два начина. „Викинзи“ су чла-нови који читају и посећују све про-граме, а годишња чланарина им је 1.500, односно 1.200 динара за студенте. „Змајеви“ плаћају 500 ди-нара и имају право да присуствују свим програмима у организацији Скандинавског кутка.

Ј.З.

НАЦИОНАЛНА КЛАСА ЛИТЕРАТУРЕ

Књижевни разговори на Палуби последња су одбрана форме критич-ког разговора о данашњој литератури. После Ласла Блашковића, који је у публици окупио госте од Виде Огњеновић до Великића, уследили су Филип Давид, добитник НИН-ове награде за роман године „Кућа сећања и заборава“ и Милан Влајчић, најчитанији публициста и тео-ретичар савремене културе. До краја марта очекује нас Светлана Сла-пшак, а у априлу, тет а тет, Бора Ћосић, након година одсуства, и Пред-раг Кораксић Коракс. У мају најављујемо омаж посвећен Бранку Ћопићу, чију 100. годишњи-цу рођења, нажалост, као друштво превише дискретно обележавамо.


култураУстанова културе Градске општине Стари град „Пароброд“

Пароброд биоскоп је током зимске сезоне један од најактивнијих сегмената програмске шеме. Након

филмова „Мој занат“ Арсена Дедића, „Варвари“, „Непо-слушни“, „Травелатор“, „Најлепша је земља моја“, у марту се приказује „Споменик Мајкл Џексону“ Дарка Лунгулова, са Драганом Бјелогрлићем и Борисом Миливојевићем у главним улогама. У априлу и мају очекују нас премијере домаћих филмова са Феста. У оквиру драмског наслеђа ТВ Београд „Трезор“, 18. фебруар је био посвећен Бекиму Фехмиу. Угостили смо госпођу Бранку Петрић и редитеља драме „Паљење Рајхстага“ Арсенија Јовановића. Тражи-ло се место више, што очекујемо и 18. марта када Драго-мира Бојанића Гидру гледамо у филмовима: „Свадба“, по роману Михаила Лалића, за који је добио Златну арену у Пули и „Чеп који не пропушта воду“, у тандему са Ђоком Јелисићем, бившим прваком Атељеа 212, који ове године обележава 90. рођендан. На крају популарне АгитПОП де-бате о утицају серија на поп културу из ХБО сегмента, за-корачили смо у „Бољи живот“, односно игране серије које су обележиле наше животе. О томе су 11. марта са мо-

ОТВОРЕНА ВРАТА, ТЕСТ РЕФЕРЕНЦА И ДЕМЕТРОПОЛИЗАЦИЈА

У Пароброд галерији утоку је програм реафирмације средње, загубљене генерације београдске ликовне сце-не. Пароброд је у процесу деметрополизације отворио врата младим визуелним уметницима који живе и раде широм Србије. Фебруар – март угостио је Слађану Станковић са фотографијама, Ану Фафулић са цртежима, Стефана Ћирића са мултидисиплинарним медијима реализације, као и хуманитарну изложбу БНУ са више ствараоца међу којима се истакла Вера Вуксановић. Следе, годишња изложба Факултета дигиталне уметности, Наташа Шаркић и Маша Зорић, док су април и мај резервисани за фестивал Resonate и ретроспективу ства-ралаштва архитекте Ђорђа Геца.

БОЉИ жИВОТ дОМаЋЕГ ФИЛМа И драМСКОГ ПрОГраМа

дератором Јеленом Ђуровић разговарали Илдико Ердеи, антрополошкиња и професорка Филозофског факултета, Дашко Милиновић, водитељ емисије „Узбудилник” и Дра-ган Бјелогрлић, глумац, редитељ и продуцент.

ЏЕЗВрЕМОВа У УЛИЦИ СУСрЕТаПочела је сарадња са независним продукцијама Ринг Ринг, Мултикул-тиватор и Студио Опероса, који су резултирали интернационализацијом камерне концертне сцене. Наступали су Jonas Kochner на хармоници (Швајцарска), Ilian Manouach саксофон (Грчка), Evija Lebere мултиинстру-менталиста (Летонија) уз домаћу подршку Мање Ристић и Лав Ковача, као и дански диригент Morten Roensen, прве мини независне опере по Моцартовом делу. Очекује нас концертна промоција Ди Џеј Раида, ре-довни концерти класике и џеза Факултета музичке уметности, а за 5. април у оквиру „Јевремове - улице сусрета“ заказан је Други улични џез фестивал „Џезвремова“. У знак сећања на Владу Дивљана одржаће се својеврсна јесења унплагд едиција број 2. Владине композиције изво-диће његове колеге.

Приредио „Пароброд“/Д.М.


Култура

Поента афоризма раскринкава злочинство, политичко пропа-дање, људска неваљалства и друштвени хаос

У Кући Ђуре Јакшића представље-на је књига посвећена седмо-

рици афористичара, чије се ства-ралаштво у великој мери везује за чувени и сада у јавности присутни сатирични часопис „Ошишани јеж“. У књизи коју је назвао „Неошиша-ни“, професор социологије културе Ратко Божовић ушао је у траг кре-ативним профилима Дејана Па-таковића, Милована Витезовића, Радивоја Бојичића, Миленка Пајо-вића, Милана Ј. Михајловића, Ранка Пивљанина и Александра Стојадино-вића.

Говорећи о моћи афоризма Радивоје Бојичић је истакао да је илузорно очекивати да ће он про-менити нешто у друштву. Насупрот томе, Ратко Божовић је рекао да су афористичари у Србији увек пред-стављали духовни отпор, као и да поента афоризма раскринкава злочинство, политичко пропадање, људска неваљалства и друштвени хаос. Афоризам осим свог сатирич-но-критичког мишљења има и ху-морно-смеховну страну и како тврди Ратко Божовић, он представља део накнадне памети и подстицај за при-суство критичке јавности.

Професор Ратко Божовић о седморици афористичара „Ошишаног јежа“

НЕОШИШаНЕ МИСЛИ ИЗ МајСТОрСКЕ радИОНИЦЕ

У прилог томе професор Ратко Божовић коментарише афоризме из књиге „Неошишани“.

Дејан Петаковић: „Ко нема у глави има у биографији.“

- У нас влада титуломанија. Симу-лација и блеф. У улогама, научним и политичким, нашло се мноштво измишљених биографија. У њима се не види ни знање ни памет, али ни личност ни човештво.

Милован Витезовић: „Верујем вам јер је превише невероватно.“

- Кад је стварност окренута нагла-вачке, онда све изгледа наопачке и невероватно. Зато је невероватно највише вероватно.

Радивоје Бојичић: „Борба власти против криминала била би равна самоубиству.“

- Политички криминал и крими-нал власти темељи су и корупције и криминала у нас.

Миленко Пајовић: „Бусање у груди је припремање терена за ме-даље.“

- Без бусања у патриотска прса овде нема ни медаља ни богатства.

Ранко Пивљанин: „У политичким водама најбоље пролази талог!“

- Камелеони, прелетачи, пребе-

бЕСКОМПРОМИСНА КРИТИЧНОСТ

Професор Ратко Божовић аутор је и пет књига посвећених савреме-ним српским афористичарима из редова Београдског афористич-ког круга: „Седморица из Стра-дије“, „Без маске“, „Седмо небо“, „Седморица против мене“ и „Од Страдије до Страдије“. Психолог Жарко Требјешанин написао је о књизи „Седморица из Страдије“: „А оно што спаја чланове ове не-обичне „духовне гериле“ јесте до-минација политичког афоризма, као и бескомпромисна критич-ност у разобличавању аномије, хипокризије и глупости у нашој суморној друштвеној и политичкој збиљи. Њихов сатирички ангаж-ман донео је духу побуне шарм, свежину и духовитост.“

зи, увлакачи, полтрони, поданици и проданици само су део тог талога.

Александар Стојадиновић: „Мла-дима су потонуле све лађе. Зато висе по сплавовима.“

- У нас је енергија младих бло-кирана. Зато су многи и спаковали кофере и отишли. Кофери се поново спремају.

Ј.З.


ЕКОЛОгИјАЈКП „Зеленило Београд” саветује суграђане

ВрЕМЕ јЕ За ПрОЛЕЋНЕ радОВЕ У ВрТУ

Време је за чишћење вртова. Почните са грабуљањем лишћа,

а коров одмах уклоните, јер је лакше изборити се с њим на почетку веге-тације, саветују из „Зеленила“.

Погодан период за садњу је све док биљке не почну да листају. Када прође опасност од касног мраза, најпре засадите оне саднице које нисте у јесен, на истој дубини на којој су биле у расаднику, па их пођубрите прегорелим стајњаком. Изабери-те биљке које цветају у различито време, па ће ваша башта увек бити цветна.

Одабиром различитих врста шибља, обезбедићете цветање током целог вегетационог периода. Посебно јер неке врсте цветају у рано пролеће, када мало која биљка почиње да листа.

На пример шибље Jasminum nudiflorum, жутих цветова, украси баште већ у фебруару, а препоручује се и за озелењавање нагнутих тере-на и образовање ниже живе ограде.

Почетком марта цвета Forsythia europaea – форзиција, са јарко жутим цветовима, која је чести украс градских паркова. У априлу нас увек обрадује Магнолија са светло љуби-частим, мирисним цветовима.

Од врста које цветају у априлу и мају, издвајамо: Mahonia aquifolium – махонија - са цветовима жуте боје, Kerria japonica – керија, која најбоље успева у полусенци и Syringa vulgaris – јоргован - захвалну врсту која је задовољна и сиромаш-ним земљиштем, а отпорна је на

сушу. Напомињемо да је због благе зиме ова година специфична, па су неке од ових врста већ увелико процветале.

Ако сте јесенас засадили леје са луковичастим цвећем, сада их прихраните танким слојем мине-ралног ђубрива како би се луковице лепо развиле. Ускоро почињу да цве-тају крокуси, лале, зумбули и нарци-си.

Руже можете одгрнути па окопати и орезати. Важно је да их редовно орезујете како би сваке године обил-но цветале. У супротном, изгледаће као запуштени жбун са мало цвето-ва. Главне гране руже скратите тако да остане 25 цм, а бочне да остане око 3 - 5 окаца (пупољака). Да ружа

не би губила снагу редовно уклањај-те гране које избијају испод калема („дивљаке“).

Шибље које цвета у рано пролеће (Cornus – дрен, врбе, Chaenomeles - јапанска дуња, Forsythia, Jasminum и сл.) после завршетка цветања оре-жите.

Уколико желите да улепшате врт, а имате процветало сезонско цвеће, у овом периоду засадите Viola tricolor - дан и ноћ, Bellisperennis - белу раду, Myosotis, Dianthus barbatus – тур-ски каранфил и Cheiranthuscheiri – шебој.

Надамо се да ће ови корисни савети допринети да ваша башта постане прелепа оаза за уживање и релаксацију.

Приредила Ј.Н.

ОДРЖАВАЊЕ СОбНИХ бИљАКА

Пресађивање је у овом периоду неопходна мера неге за собне биљке како би им се омогућио не-ометан развој. Да би се обавило брзо и успешно, претходно при-премите:- одговарајући супстрат - углавном је то мешавина свеже земље и пе-ска,- материјал за дренирање саксија – користите изломљени цреп, пар-чиће старе изломљене теракот сак-сије, крупнији шљунак...Биљке које пресађујемо залити не-колико сати пре, јер земља треба да буде умерено влажна да би се биљке лакше вадиле из саксија, а земља мање расипала.

Нова саксија мора да буде 2 – 3 цм већа. Теракот саксије пре употребе потопите у млаку воду на један сат. По пресађивању, до-бро залити биљку. Ако биљка није прерасла саксију не пресађујте је, али обавезно освежите земљу. Извадите површински испошће-ни слој (неколико цм) и замените га свежом земљом.


СПОРТПредстављамо општинске спортске клубове: Женски одбојкашки клуб „Поштар“

СТара ШКОЛа жЕНСКЕ ОдБОјКЕ

Од дванаест играчица српског државног тима, чак осам је из-недрио „Поштар“, а међу њима је и Јована Бракочевић, најбоља играчица Европе 2014.

Женски одбојкашки клуб „По-штар“ са традицијом дугом

преко шест деценија тренутно се бори са тешким условима пре-живљавања. Девојке које су више пута освајале државно првенство због једног изгубљеног сета 2012. године напустиле су Прву лигу и прешле у нижи систем такмичења. Међутим, храбро иду даље иако су им од стране старог спонзора „Теле-кома Србија“ ускраћена сва новча-на средства.

За опстанак овог клуба сви се боре волонтерски - од председника клуба, директора, секретара и тре-нера. Сви верују да својим знањем и љубављу могу формирати још успеш-них одбојкашица, које данас играју у домаћим и иностраним професио-налним клубовима. Из београдског „Поштара“ поникла је Јована Брако-чевић, која је прошле године прогла-шена најбољом играчицом Европе. Од дванаест играчица српског др-жавног тима, осам је изнедрио од-бојкашки клуб „Поштар“.

- С обзиром на то да смо пре три године испали из Прве лиге, сва деца која су стасавала у нашем клубу отишла су у „Визуру“, „Звезду“ и бео-градски „Раднички“, а имамо и пет-

наест девојчица које играју за раз-личите клубове америчких колеџа. Ситуација је таква да један од најус-пешнијих тренера у женској одбојци Биљана Михаиловић тренинге држи без и једног динара надокнаде. Опс-тајемо захваљујући средствима која добијамо од општине Стари град и још неколико приватних фирми – каже директор клуба Ратко Ивано-вић.

Са друге стране сиве реалности, са којом су се суочили и многи други клубови у Србији, стоји непрекидан рад и са млађим категоријама. Тре-нинге у Основној школи „Дринка Павловић“ води тренер Владимир Средојевић. У школици одбојке тре-нира 24 девојчице, у пионирској се-лекцији има 16, а у кадетској 14 мла-дих одбојкашица.

- Идеалан период када се озбиљ-но може тренирати одбојка је око једанаесте или дванаесте године. До тада све је углавном игра. Од петог разреда девојчице су психо-физич-ки спремне да озбиљно приступе тренинзима, да се друже и уживају у овом спорту. Мала такмичења оп-лемењују дечији свет, јер девојчице на турнирима склапају нова прија-

НОВА АДРЕСАЖенски рукометни клуб „Поштар“ има нову адресу. Седиште клуба пре-мештено је из Палмотићеве у Косовску 49. Све заинтересоване девој-чице клуб могу контактирати телефоном 061/2200-330 или путем мејла [email protected].

тељства која трају цео живот. Када се светла у дворани угасе дружења се настављају порукама, мејловима, на друштвеним мрежама, размењују се утисци, фотографије... – прича Ратко Ивановић.

Ове године, после дуго времена, у „Поштару“ нема јуниорске екипе, док у првом тиму, односно сениор-ској селекцији има 18 одбојкашица које се такмиче у Другој савезној лиги – група центар.

- Велики проблем нам предста-вља и то што у центру града, у близи-ни нашег клуба, не постоји адекват-на сала за утакмице. Као домаћини, утакмице играмо у Основној школи „Илија Бирчанин“ у Земун пољу, а тренинге имамо по групама у раз-ним салама за физичко оснoвних и средњих школа – каже директор Ивановић.

Ратко Ивановић сматра да жен-ска одбојка није у кризи и да се код нас може видети врхунска одбојка иза које стоји велики рад и напор. Као једину препреку у постизању за-видних резултата види у недостатку материјалних средстава која су глав-ни разлог лаганог пропадања спорт-ских клубова.

Ј.З.


СПОРТ

Одељење за буџет, привреду и

друштвене делатности 3225-515, 3220-721/лок. 264Одељење за општу управу, имовинско-правне и стамбене послове 3226-906, 3220-807, 3220-721/лок. 262Одељење за грађевинске послове

3222-209, 3220-721/лок.260Одељење за комуналне послове и

комуналну инспекцију 3227-104, 3220-721/лок.380 Комунална инспекција 3225-512, 3220-721/лок.279 Одељење за грађевинску инспекцију

3222-719, 3220-721/лок.273 Грађевински инспектори 3220-721, локали 269 и 291 Пријава бесправне градње дежурни

телефон 24 сата 3222-719 Одељење за скупштинске послове и послове Већа и председника градске општине

327-859. 3220-721/лoкали 284 и 331Одсек за пружање правне помоћи 3223-152, 3220-721/ лок. 245Служба за финансијске и заједничке послове: 3222-828, 3220-721/ лок. 235Јавно правобранилаштво: 3225-573

ЈП „Пословни простор Стари град“ [email protected]

3248-893 и 3220-910, факс 3374-102Канцеларија за младе „Стари град“

Македонска 42, IV спрат, соба 75,

3300-657, [email protected]

www.kzmstarigrad.org.rs

Установа културе „Пароброд“

Капетан Мишина 6а,414-21-63, www.ukparobrod.rs

ЈП СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“

Тадеуша Кошћушка 63, 218-22-42,Гале инфо центар 011/3 81 81 [email protected], www.srcmgm.rs

Кућа Ђуре ЈакшићаСкадарска 34, телефон 011/723 - 03 02www.kucadjurejaksica.rs

Градски судија за прекршаје

Македонска 42, IV спрат, 3300-655Центар Министарства одбране Стари град, Македонска бр.42/V, спрат, соба 85а, тел: 3300-675 и 322-4747

КОРИСНИ ТЕЛЕФОНИУправа јавних прихода града Београда Стари град: порез на имовину правних лица: 3300-542, порез на имовину физичких лица: 3300-688Пријава предузећа - комуналне таксе и грађевинско земљиште 3300-693 Полицијска станица Стари град Мајке Јевросиме 33, 3239 -732:Дом здравља Стари град, Симина 27

Волонтерски сервис ГО Стари град, Македонска 42, 011/[email protected]

ИНФО ЦЕНТАРрадним данима од 08:00 до 15:00 3215-600 / 3215-700факс: 3215-601 / 3215-701Друштво за бригу о старим лицима,

Добрачина 11, 2629-662

ДВД Стари град, Ђорђа Јовановића 11,2623 -476Пријатељи деце-Дечји савез општине,

Хиландарска 7а, 3223-377, 063-222-141Савез спортова Стари град,

Македонска 42, 063-437-539 Црвени крст Стари град,

Студентски трг 18, 2628-882

Беоком - Служба за комуникацију и

координацију односа са грађанимa

0800/110011 и 30-90-007

Матичари – Секретаријат за управу Града Београда 3220-721/лок. 276

Удружење пензионера Стари градКраља Перта 54, 3242-112

Градска општина Стари градМакедонска 42, Београдтелефон: 011/3220-721

www.starigrad.org.rse-mail: [email protected]

ПИБ: 102689765матични број: 07027125

рачун буџета општине: 840-146640-06

Председник Градске општине

Дејан Ковачевић[email protected]@starigrad.org.rs

3225-791 и 3226-476

Заменик председника Градске општине

Дејан Стефановић[email protected]

3221-114 и 3227-016

Заменик секретара Скупштине Градске општине

Мило Ковачевић [email protected]

3221-114, 3227-016

Начелник Управe Градске oпштине

Славко Перовић[email protected]

3221-114 и 3227-016

Заменик начелника Управе Градске општине

Божидар Вулић [email protected]

3222-626, 3222-627

Секретар Скупштине Градске општине

Зоран Ђорђевић[email protected]

3221-114, 3227-016

ЧЛАНОВИ ВЕЋА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ:Марко Бастаћ ([email protected]), Андреј Белингар ([email protected]),

Душан Раичковић ([email protected]), Лазар Лешњак ([email protected]), Коста Андрић ([email protected]),

Петар Бојовић ([email protected]) Андреја Миливојевић ([email protected]) Никола Ђоковић ([email protected])

Душко Јовичић ([email protected])телефони:3222-626 и 3220-721/лок. 212

ПОМОЋНИЦИ ПРЕДСЕДНИКА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ:Невенка Гроздановић, помоћница председника за област социјалне заштите и спорта

телефон: 3220-721/лок. 252, 3300-552 ([email protected])Момчило Чулић, помоћник председника за област економског развоја

телефон: 3220-721/лок. 341, 3300-641 ([email protected])

GOStariGrad. #GOStariGrad.

Биро за нађене ствари3300-672, 3220-721 /лок. 372

ваМа на УсЛУЗи

Девето Oтворено првенство Србије у роњењу на дах „Бе-оград 2015“ одржано је на СРПЦ „Милан Гале Мушка-

тировић“. Организатори првенства, Апнеа Савез Србије и СРПЦ

„Милан Гале Мушкатировић“, окупили су десет екипа из Србије, Хрватске, Словеније и Румуније. Скоро 50 такми-чара се надметало у три дисциплине – статика, динамика и динамика без пераја. „Београд 2015“ био је уједно и др-жавно првенство. Оборено је више националних рекорда, а најважнији је остварио Стефан Анђус, преронивши 149 метара без пераја.

Један од покровитеља била је и општина Стари град, чији су волонтери учествовали у организацији такмичења.

- Захваљујемо се младим људима који су показали вели-ко залагање. Oчекујемо још већи број волонтера у јуну када ће се на „Галету“ одржати Светско базенско првенство у

роњењу на дах – каже Петар Бојовић, члан Већа општине.

- Београд је један од најпознатијих ев-ропских и светских центара у роњењу на дах. Међународни спортски турнири су међу најбољим промотерима наше прес-

тонице као туристичке дестинације – додаје Петар Бојовић, који је међународни судија у

дисциплини роњење на дах.Ј.З.

ОТВОрЕНО ПрВЕНСТВО СрБИјЕ У рОЊЕЊУ На даХ

ВЕСТ ИЗ ПОЛИЦИЈСКЕ СТАНИЦЕ „СТАРИ ГРАД“ - ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ОРУЖЈА

Новим Законом о оружју и муницији, у члану 51. који се примењује од 4. марта ове године, прописано је спро-вођење легализације оружја. Физичка и правна лица која поседују оружје без одобрења могу да га пријаве, предају нли легализују. Сви који у поступку легализације региструју или предају оружје нису дужни да доказују ње-гово порекло и не одговарају за неовлашћену набавку, држање и ношење оружја. Прописани рок за легализа-цију је три месеца. Све информације можете добити у ПС „Стари град“, Мајке Јевросиме 33, или на телефон: 3239 - 731/локал 132.

Documents

МАРТ 2015. број 73 · српски устанак против Турака 1815. године у Такову. вања једне улице и начина орга-низовања