Прва група

Народни устанак (Кочина Крајина), под вођством Коче Анђелковића, који је букнуо за време тог рата показао је решеност Срба да у повољним околностима крену у рат за коначноослобођење од османских власти.

Кочина војска је успела да ослободи део Шумадије и Поморавља, ушла у Крушевац и тамо за тренутак, прогласила обнову српског царства.

Свиштовским миром је окончан аустријско-турски рат који је трајао од 1788. до 1791. где су Срби као

добровољци учествовали на страни Аустрије. Његовим одредбама Срби су добили амнестију.

Управу у пашалуку преузели су одметнути јањичари, а народ се због зулума склањао у суседну Аустрију.

Српска револуција- период националне историје од 1804. до 1835. године, у којем се српски народ, под вођстовом Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића, изборио за обнову државе и укидање феудализма.

Сазнавши за припреме за подизање устанка, дахије су наредиле Сечу кнезова, где је почетком фебруара 1804. погубљењо више десетина српских виђенијих лица и кнежева.

Сеча кнезова изазвала је народ на побуну и 15. фебруара 1804. на скупу у Орашцу су подигли устанак и за вођу изабрали Карађорђа Петровића.

Плануо је општи устанак, а четири дахије су се сакриле у београдској тврђави. Покушавале су да подмићивањем, преговорима и преваром зауставе устанак, али је било безуспешно.

Дахије су, после интервенције босанског паше, побегле низ Дунав, где их је српски војвода, Миленко Стојковић, сустигао и поубијао.

Српски захтеви за аутономију и гарантовање хришћанских сила, Аустрије и Русије, били су одбијени, па је почео рат.

Хазиф- паша доживљава велики пораз од Карађорђевих устаника у боју на Иванковцу (1805).

Срби су затим победили и снаге османских бегова у највећој бици читавог устанка , на Мишару код Шапца (1806).

Истовремено, у боју на Делиграду поражене су османске снаге које су на устанике кренуле из Ниша.

После ових догађаја порта је била приморана да им понуди мир.

Београд, после дуге опсаде у јануару 1807, постао је престоница обновљене Србије.

Преговоре о миру и аутономији с Високом портом водио је српски изасланик Петар Ичко.

На тим преговорима, почетком 1807, била је договорена широка аутонимија за Србију, али у оквирима Османског царства.

Ичков мир био је одбачен од стране устаника, јер је Русија ушла у рат са Османлијама и тражила од Срба да јој се придруже.

Русија је са Османлијама брзо склопила примирје, а у Београд су послати изасланици руске владе који су устаницима пружали војну и финансијску подршку.

Карађорђе 1809. обнавља ратна дејства против Османлија и у настојању да се преко Санџака споји са Црном Гором креће ка Сјеници.

После великог пораза у боју на Чегру (1809), Османлијама је пут ка Београду био Отворен.

Карађорђе је био приморан да напусти фронт према Црној Гори како би зауставио турско напредовање и касније, уз помоћ Руских трупа, оствари још неколико великих победа.

Однос снага међу великим силама није допуштао Русији да се ангажује на Балканском полуострву.

У очекивању Наполеоновог напада, Русија је са Османлијама потписала мировни уговор, Букурешки мир (1814), чији се осми члан односио на положај Срба.

Пошто су одлуком устаничког вођства одбијене одредбе мира, на Србију је, у лето 1813, кренила османска војска из свих праваца.

Било је хреојских отпора, војних сломова, збегова и Србија је стављена под огањ и мач.

Како би се успоставила нова власт и ограничила моћ вожда Карађорђа, 1805. године успостављен је управни савет састављен од највиђенијих старешина- Правитељсвујушчи совјет.

Он је за све важне одлуке морао да обезбеди Карађорђеву сагласност.

Организовао је и да би се избегли сукоби вожд га је преуредио (1811) и успостевио снажну централну власт.

Доситеј Обрадовић отвара Велику школу у Београду (1808), а међу првим полазницима је био Вук Караџић.

Камионџије- Буна на дахијеВук КараџићПевај брате- дахије

7 дахије Cтарац Фочо Илија Бирчанин Раја

ЛИКОВИ

Фочић Мехмед-ага- бесан због предсказања и мисли да насиљем може све да реши

Аганлија Кучук Алија Мемед-ага Мула Јусуф Дервиш-ага Мус-ага- не мире са судбином која их очекује и због

тога нису срећни

7 ДАХИЈA

Постоје две верзије које говоре о томе како су дахије убиле

Илију Бирчанина и Алексу Ненадовића. У првој их је Фочић Мехмед-ага позвао у лов, и када су стигли до Ваљева били су ухваћени и затворени у подрум Муселимовог конака. А у другој су Турци позвали Илију на договор о народним пословима. Верујући им, он се без пратње и оружја упутио у Ваљево. Тад су га Турци ухватили и затворили заједно са раније заробљеним Алексом,који му се обратио речима:„Шта ћеш овде, Бирчанине, од Бога нашао. Где ти је Медведник? Ја се надао да ти и мене ослободиш, а ти и своју главу Турцима донео ".

искусан даје савете дахијама веома мудар (симбол-брада до појаса) жели да разговором реши проблеме, док Фочић

Мехмед-ага има супротно мишљање, он би да све реши насиљем

био је једини који је видео какво су зло починили раји

СТАРАЦ ФОЧО

вешт борац храбар самоуверен паметан непријатељи су га се плашили бранио је слабије од себе У легендама Илија је био сличан Марку Краљевићу. Као и

Марко и Бирчанин је био стално на коњу, и користио је исто оружје. У легенди се спомиње и то да он није био убијен у Сечи кнезова,већ је успео да побегне. Међутим,историја каже да је посечен крајем јануара 1804. године у Ваљеву.

ИЛИЈА БИРЧАНИН

не могу више да издрже живот под Турском влашћу 500 година су трпели зулум

РАЈА

--Народна песмаНародна песма

У Србији за време владавине

Турака,Београдски пашалук,мало пре почетка Првог српског устанка,на Стамбол-капији и у кави.

Стање у Србији пре устанка.

Буна на дахије.Страх Турака од узавреле крви

Срба.

Страх,побуна,стрепња,неодлучност,мржња,издаја,сеча кнезова...

Неодлучност о устанкуСрби се спремају да пођу у борбуСтрах дахијаКајање Турака јер нису послушали

МуратаДоговарање о сечи кнезова

Ко другоме јаму копа сам у њу упада

Ко тражи веће изгуби из врећеСрби никада нису изгубили наду и

веру у боље сутра,чак и када се ситуација чинила неизлазном. Никада не губи наду!

Епика

Весификација:Епски 10-ерац

Епска народна песма

Језичко стилска средства

турски зулум,небу ведроме,прву прилику,барјаци крвави,један данак,Турци Биоградци,два брата,два Фочића млада,велики дахија,градски таинџија, стотине лјета,скерветне бињише,чуднијех прилика,стаклена тепсија,брижни, невесели,четири брата, седамнаест нахија...

Сто љета, седам дахија,три године дана,седам година...

Часни крст, бјелу кулу,

Стални епитети

Гром загрми.

Хипербола

“Над тепсијом лице огледаше”, “Из клина ће поникнути трава”, “Из огњишта пронић` ће вам трава”

Зулум,земан,кардаш,јолдаш,наџак,ваиз,раја,харач,мунара,језан,рушпа,ункаш,субаша

“Небом свеци сташе војевати...“*“Исјећ ћемо све српске кнезове...”Цела песма

* АНТИКЛИМАКС

“Увати се сунце у прољеће”, “Па од јада сви седам дахија начинише од стакла тепсију”, “У тепсију зв`језде поваташе”, “Погазисмо њихово поштење”, “Друмови ће пожељет Турака”...

“Турци,браћо,све седам дахија...”, “Турци,браћо,лале и везири...” ...

Кука и мотика-сељаштво

,,Начинише од стакла тепсију” , ,,Гром загрми на Светога Саву усред зиме,кад му време није”

КонтрасКонтрастт

“Да се србљи на оружје дижу,ал` се србљи дигнут не смедоше”

АнафорАнафораа“Не износ,те глоба ни пореза,не

износ,те на рају бједа”

Понављање стиха

“Тад он рече Фочић Мехмед-аги Господару Фочић Мехмед-ага”

Епифора

Епифора је понављање истих речи на крају стиха.

Перифраза

“Каква блага?Све мека дуката,а све пуста блага лежећега”

Перифраза је описивање са више речи или неколико реченица.

“Нек је харач петнаест динари; нек је харач и тридесет динари не износ`те глоба ни пореза , не износ`те на рају биједа”

Алитерација

Алитерација је понављање истих гласова на почетку неколико стихова.

“Кад устане кука и мотика ,биће Турком по Медији мука...”

Метонимија је такође стилска фигура преношења значења. У њој се оно преноси на основу логичке повезаности између појмова .

Крај