Aristotel ili dobro kao svrha

Aristotel iz Stagire

• Aristotel je rođen u malom mestu u blizini Soluna, Stagiri, 384. godine pre nove ere.

• Skoro 20 godina bio je član Platonove Akademije.

• Platon je imao 43 godine kada je Aristotel rođen.

Platon i Aristotel

• U Akademiji, Aristotel je naučio da idealističke filozofe interesuje više kakve stvari treba da budu, nego kakve jesu.

• Ali, pošto su smatrali da je Bog oblikovao prirodu, oni su smatrali da je ona i odraz božije ideje kakve stvari treba da budu.

• Priroda je ostvarenje Ideje dobra.

Platonov svet ideja

• Platon je mislio da je to ostvarenje dobra išlo jednostavno: Bog je u Svetu ideja zatekao modele za sve stvari i po njima ih napravio.

• A u Svetu ideja ostali su i modeli kakve treba da budu stvari koje su ostavljene da ih ostvare ljudi, na primer, ideja države ili pravde.

• Tu je Bog ostavio ljudima da ove ideje shvate i onda svoj život urede prema njima.

Arisotelovo neslaganje

• Aristotel je mislio nešto drugačije. On nije verovao da postoji ovaj svet ideja svih stvari u koji Bog može da gleda.

• Nego da je ideja Dobra sam Bog i da same stvari na neki način “gledaju” u njega. Tada one dobijaju svrhu kakve treba da budu, svrhu koja ostaje negde u njima, a ne u posebnom Svetu ideja.

Rafael – Platon i Aristotel

Rafael – Atinska škola

Ideja svrhe

• Na ovaj način stvari dobijaju ideju vlastite svrhe, šta bi one trebalo da budu. Ono idealno je u stvarima. To je Aristotelovo rešenje.

• Najviša ideja – Bog - je večan i nepromenljiv, stalan.

• To znači da je biti sličan Bogu ono čemu bi stvari trebalo da teže (ako imaju slobodu, kao što je ima čovek) ili čemu već prirodno teže, ako je nemaju.

Bog kao prvi pokretač

Oblikovanje sveta

• Tako se oblikuje svet. Sve stvari teže da budu nalik Bogu:

- planete kruže oko zemlje, jer je krug naidealniji oblik

- godišnja doba se smenjuju, a priroda se ciklično (opet, krug) obnavlja, imitirajući večno trajanje.

- Biljke, životinje i ljudi teže da nastave vrstu i tako se približe, koliko mogu, božijoj trajnosti.

Čovek i Bog

• Čovek teži da razume tu komplikovanu građevinu sveta u kojoj sve ima svoju svrhu i da svoj život prilagodi idejama koje je bog kao ideja utisnuo u prirodu.

• Bog je “mišljenje mišljenja”.• Čovek teži da bude razuman, promišljen i

umeren, i tako oponaša Boga.• Cilj mu je teorijski život i spokojstvo.

Stvari i materija

• Sve stvari nastaju kada u materiju uđe neki oblik (pojam).

• Pojam otkrivamo kada se trudimo da definišemo neku stvar, čime je povezujemo sa drugim stvarima.

• To, dakle, nije samo spoljašnji oblik, nego unutrašnja ideja, koja je fragment božijeg poretka.

• Najvažniji deo tog poretka je svrha zbog koje svaka stvar postoji.

Bog kao svrha svih svrha

• A Bog je svrha svih tih svrha i nepokretni pokretač celog sveta.

• On je nepokretan jer je samo ideja kakve bi stvari trebalo da budu.

• Sve stvari dakle, imaju četiri uzroka: - materiju - pojam - pokretača - svrhu.

Duša

Duša

• U živim bićima, duša je ta koja daje oblik i svrhu materiji, a i pokreće je.

• Duša može biti od tri vrste: vegetativnu imaju biljke, životinje imaju i senzitivnu dušu, a čovek je sve to s tim da on ima i razum.

• Čovek je razumna životinja.

Čovekovi ideali

• Kao razman, čovek treba da razume građevinu sveta i da razmišlja o tome kako treba da postupa u životu.

• Svaki čovek treba da se potrudi oko ostvarenja dobra.

razboritost

Razboritost

• Da bi znao šta je dobro i svoj cilj, čovek mora biti dobro vaspitan i mudar. Ali to nije dovoljno. Moraju se poznavati i sredstva da se do cilja dođe, zato čovek mora biti i iskusan.

• Dobar cilj i snalažljiv um čine najvažniji vrlinu čoveka – razboritost.

Promenljivi svet

• Čovek mora znati da se prilagođava promenljivom svetu koji je uvek drugačiji.

• Zbog toga se etičko i političko znanje unekoliko razlikuju od uže naučnog znanja, koje se bavi onim što je nepromenljivo.

Ostajanje u sokratovsko-platonovskoj paradigmi

• Ali, i pored toga što Aristotel shvata promenljivost sveta, on je priznaje samo na nivou iznalaženja sredstava za svrhe. Same najviše svrhe nepromenljive su i iste za sve ljude i do njih se može doći logikom (filozofijom).

• Tokom moderne filozofije ovaj stav se dovodi u pitanje, najpre preko stava da ljudi mogu i treba da teže različitim svrhama (jer je ova zajednička svrha nepoznata)

• Oštar kontrast sa ovim Aristotelovim stavom imamo tek kod Kamija: ljudski život kao takav je bez iste svrhe unapred date za sve (apsurd), i ne može se doći do nje logikom.

Aristotelova politika

Arisotelova politika

• Dakle, Platon koji pokazuje na gore i Aristotel koji pokazuje na dole na Rafaelovoj slici, nisu potpuno različiti – oni se raspravljaju u okviru iste paradigme.

• Ipak, Aristotel nije projektovao jedno idealno državno uređenje za sve države i sve ljude poput Platona, već je predlagao da se u slučaju svake konkretne države odluči koje bi uređenje za nju bilo najbolje.

• On sam je kao, u principu, najbolju predlagao kombinaciju demokratije i aristokratije.

Aristotel i srednji vek

Aristotel i srednji vek

• Aristotelova slika sveta koja počiva na Bogu koji je ideja kojoj teže sve stvari, svidela se teolozima u srednjem veku.

• Njegov svet u kome je zemlja u sredini, a nebo je sve savršenije i savršenije, takođe je odgovarala religijskoj slici sveta u kojoj su na nebu Bog i anđeli.

Aristotelov (kasnije i Ptolomejev) sistem sveta

Aristotel kao “Filozof”

• U jednom periodu srednjeg veka sve rasprave su se završavale tvrdnjom “Filozof je rekao”, čime se ukazivalo da je Aristotelovo mišljenje bilo ovakvo ili onakvo.

• Međutim, u svojoj želji da opiše kakav bi svet trebalo da bude, ako je oblikovan po uzoru na Boga, Aristotel je i grešio.

Aristotel i moderna filozofija

Moderna filozofija

• Moderni filozofi su te greške kritikovali.• Galileo Galilej je kroz teleskop video da Mesec nije ništa

idealniji od zemlje, već da je pun kratera i pukotina.• Frensis Bekon je dovodio u pitanje deduktivnu metodu,

koja polazi od neke Ideje Dobra i očekuje da je svet sledio tu ideju zbog toga što mi smatramo da je dobra.

Raskid sa svrhama

Raskid sa svrhama

• Promovisana je nova induktivna metoda – suprotna od deduktivne - metoda iskustva.

• Razni filozofi, na primer, Dekart i Spinoza, pretpostavili su da treba prekinuti sa objašnjenjem prirode putem svrha (dobra) kojima stvari teže.

• To nije bilo zato što Božijih ideja u prirodi nužno nema, nego zato što nam one možda nisu poznate u detaljima.

Zaključak

Zaključak

• Aristotelovu paradigmu tada su zamenile druge filozofije.

• Ali, su njegovi uvidi ostali: logika se i danas izučava, a Aristotelove razlike između etike i nauke i danas su smislene.

• Aristotel je ostavio prvu filozofsku građevinu u obliku rasprava u kojima je upotrebio mnoge filozofske metode. Na njih se filozofija oslanja i danas.

• Kratka istorija filozofije nalazi se na adresi

kif.filozofijainfo.com