ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

МАСТЕР РАД

ДИКЦИЈА СПИКЕРА ДНЕВНИКА 2 (РТС)

Студент: Слободан Роксандић

Ментор: др Добривоје Станојевић

1

Резиме: Дикција спикера наших телевизија није на високом нивоу. Још увек

се не увиђа да оно „шта се каже“ може бити нарушено оним „како се каже“. Говор

већине наших спикера који допире са малих екрана могао би да послужи за

пример како не треба говорити. Њихову дикцију чине: неправилно и нелогично

дисање, акценатско обликовање речи које се често коси са утврђеном нормом,

недовољно разложно читање говорних целина, које није у правој мери обогаћено

нијансирањем у интонацији, темпу и гласности. Спикер је дужан да говори

беспрекорно, јер на основу његове интерпретације милиони гледалаца

свакодневно формирају своје говорне навике. Он је заправо својеврсни језички

васпитач.

Радио Телевизија Србије, више него и једна друга телевизија, дужна је да

негује и чува вредности српског језика. Спикери Дневника 2 (РТС) са правом

спадају у најцењеније спикере наших телевизија. Међутим, чак и они понекад

говоре стихијски. Да би се омогућио позитиван утицај јавне речи, неопходно је у

делатности као што је професија спикера водити смишљену политику сталног

одржавања и унапређивања добре дикције. То се постиже, између осталог,

пажљивим одабиром спикера, додатним усавршавањем успешних говорника,

побољшањем рада лекторских служби. Говор спикера није приватан разговор, већ

важан опште-друштвени посао који се мора обављати строго професионално.

Кључне речи: дикција, изговор, логика, интонација, информација, спикер,

говорна култура.

2

I. УВОД

1. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ МАСТЕР РАДА

Предмет мастер рада је дикција спикера Дневника 2 (РТС). На примеру три

кључна актера најгледаније информативне емисије – Владимира Јелића, Наташе

Јеремић и Маје Жежељ – утврдиће се однос идеалног облика говорења и реалног

стања квалитета и стручности спикера Јавног медијског сервиса, који је више него

и једна друга телевизија дужан да негује и промовише правилан говорни израз.

У првом делу рада биће дефинисани и објашњени сви дикцијски елементи,

при чему ће посебно бити истакнути они сегменти без чије правилне употребе

посао спикера не може да се обавља професионално. Биће наведени и бројни

савети чијом применом би дикција могла знатно да се унапреди и обогати.

Тема рада биће и васпитна улога професионалних говорника. Они су дужни

да говоре беспрекорно, јер на основу њихове дикције широки слојеви гледалаца

формирају своје говорне навике.

С обзиром на то да постоје пропусти, поставља се питање расподеле

одговорности. У ланцу кривице, поред спикера, значајно место заузимају и

лектори и телевизијски руководиоци. Такође, уколико желимо да се дикција

спикера побољша, морао би да се преиспита, допуни и обогати образовни систем.

Циљ рада је да на једном месту обухвати сва дикцијска сазнања потребна за

обављање спикерског посла. Теоријска основа поткрепљена је великим бројем

примера, па би овај рад као својеврсни приручник могао да буде од користи свима

који се баве овом одговорном професијом.

Указаће се на реално стање квалитета и стручности спикера Дневника 2

(РТС), које је прожето извесним бројем недостатака. На тај начин циљ је и да се

апелује на телевизијске руководиоце свих ТВ станица да опрезније и студиозније

приступају одабиру спикера и усавршавању постојећих кадрова. Циљ рада је и да

укаже на значај очувања утврђене дикцијске норме, која једина може да обезбеди

ефикасну комуникацију, олакшан пријем поруке, али и неговање језика и

националног идентитета уопште.

3

2. СПИКЕРИ НЕ ГОВОРЕ САВРШЕНО

Хипотезе:

Спикери Дневника 2 (РТС) понекад говоре стихијски.

Спикери Дневника 2 (РТС) недовољно логичним говорењем понекад

отежавају пријем поруке.

Јавни медијски сервис у значајној мери не испуњава један од најважнијих

циљева – неговање говорне културе и ширење говорног модела који би

служио као узор.

Дикција спикера наших телевизија није на високом нивоу.

Чим укључимо телевизијске пријемнике схватамо да добар број спикера

наших телевизија говори изразито неправилно, акценатски нетачно, нелогично и

равно. Још увек се много више води рачуна о томе шта се каже, од тога како се

каже. „Још се не схвата спона између онога „како се каже“ и „шта се каже“. Не

схвата се да то „шта се каже“ може бити уништено оним „како се каже“. Оно што

није важно може да преовлада над оним што је важно. То се још не увиђа“ (Костић,

1979:102).

„Језичка говорна култура код нас није на довољно високом ступњу. Њој се не

даје довољно значаја ни у школи, ни у позоришту, ни у јавном животу уопште.

Време је да се о њој поведе много више бриге“, написао је академик др

Александар Белић још далеке 1934. (Мавид-Поповић, 1996:190).

Данас, скоро осамдесет година после Белићевог апела, сви смо сведоци да

од свега тога није урађено скоро ништа и да је стање и даље врло лоше. На

српским телевизијама говор спикера садржи тако много гласовних, акценатских,

логичких и ритмичких грешака, да гледаоцима може да послужи за пример како не

треба говорити. „Стихијско говорење на телевизији и радију, углавном зависи од

језичке необразованости и недостатка слуха извесних говорника, а делује заразно

на слушаоце“, написао је професор универзитета Владета Р. Кошутић у листу

Политика 1973. године (Поповић-Мавид, 1996:191)

Да ли су спикери који не говоре добро једини кривци за веома лоше стање

дикције на српским телевизијама? У ланцу кривице значајан део одговорности

морали би да преузму телевизијски руководиоци и лектори. Они су дужни да

стално одгонетају шта се у језику може рећи, а шта не. Њихов задатак је да

дикција спикера буде у границама опште прихваћених норми. Међутим,

телевизијски руководиоци врло често постављају пред тв микрофоне спикере

4

недовољно оспособљене за говорење.1 Бројни новинари завршили су новинарске

школе у којима су учили како треба писати, али нису учили како оно што је

написано треба изговорити. Дикција се у Србији изучава искључиво на академијама

уметности, што је огроман пропуст у образовном систему. Спикеру, који је

завршио студије Факултета политичких наука, Правног факултета, Филолошког

факултета или било ког другог факултета где му нису била омогућена предавања

из дикције, не преостаје ништа друго осим да говори стихијски.2 Најчешћи облици

стихијског говора јесу: погрешно изговарање неких гласова, погрешно

акцентовање неких речи, нелогично говорење, равно говорење, без нијансирања у

темпу. Телевизијски руководиоци, чим препознају елементе стихијског говора код

будућих спикера, морају их професионално дошколовати за тај тежак и одговоран

посао. „Јер говор који допире са малога екрана није приватан разговор који се

може обављати и стихијски, него је то важан опште-друштвени, чак друштвено-

васпитни посао који се мора обављати строго професионално, а то значи на

најбољи могући начин. Стога сви они који се професионално посредством

микрофона обраћају милионима гледалаца и слушалаца обавезни су да говоре

беспрекорно“ (Поповић-Мавид, 1996:194).

1 „У озбиљним медијским кућама радио је одувек, негде мањи а негде већи број језичких лектора и

консултаната, чији је посао да доприносе повећању нивоа опште језичке културе, само што се њихов

труд није увек прихватао, не само од стране учесника у емисијама, дакле од стране професионалних

говорника, него често ни од стране уредника и руководилаца. Са сваком новом деценијом, иако је

објективно расла потреба за њиховим интервенцијама, реално је опадао утицај лекторских служби,

оне су смањиване и кадровски сиромашене, а њихова делатност је постепено сведена на

факултативне консултације, које су по правилу највише тражили и најчешће користили они спикери и

новинари који и иначе имају најбољи говор“ (Јокановић-Михајлов, 2006:104).

2 На поменутим факултетима, додуше, у оквиру појединих предмета постоје тематске целине које се

тичу дикције. Међутим, обим градива свакако је мањи од неопходног.

5

II. ДИКЦИЈА

1. ДЕФИНИЦИЈА

Термин – дикција потиче од латинске речи dicere, што значи говорити. У

области дикције постоји проблем неуједначености стручне терминологије. Постоји

неколико потпуно различитих појмова који се користе како би се на најадекватнији

начин насловила ова научно-педагошка дисциплина. У литератури се, у овом

контексту, често срећу и следећи појмови: уметност говора, говорна култура,

техника говора, сценски говор, изражајно читање. Међутим, наведене појмове не

треба сматрати синонимима. Уметност говора или уметнички говор, као и техника

говора пре би се могли сматрати саставним деловима свеукупне науке о говору,

који тек заједно са дикцијом сачињавају складну целину.3 Говорна култура

представља знатно шири појам од дикције, док би се изражајно читање могло

сврстати у само један дикцијски елеменат. Сценски говор, терминолошки

посматрано, има шире значење од дикције. Једно је овладати артикулационим,

акценатским, мисаоним и модулативним елементима говора, што је задатак

дикције, а нешто сасвим друго је сва та знања примењивати у вишим облицима –

уметничком говору и говорништву, говорењу на позорници. Сценски говор, дакле,

много је мање синоним за дикцију, а много више збирни назив за дикцију и више

степене говорног обликовања.4 Термин дикција појављује се и у насловима дела и

у тумачењима многих и старијих и савремених лингвиста5, па и на тај начин добија

на легитимности као најподеснији за ознаку ове научно-педагошке области.

3 Науку о говору (ортологију) чине четири целине: техника говора, дикција, уметнички говор и

говорништво. Техника говора и дикција чине основу науке о говорењу. Нема добре дикције (изговор

речи и реченица, мисаона страна говора и његова мелодичност) ако није савладана техника говора

(дисање, артикулација, импостација, резонантност). Уметнички говор и говорништво јесу виши степен

науке о говорењу, са посебним нагласком на емоционалност, мисаоност, модулативност и

сугестивност говора. Између њих постоји велика разлика. Заједничко им је потпуно владање

дикцијом (Поповић-Мавид, 1996:2-3).

4 „Сценски говор, у ужем значењу тог израза, означава уметничко тумачење драмског дела“ (Лукић,

Марковић, 2003:29).

5 „Унутрашњи смисао целине мора бити тако подељен на делове који се изговарају – да све то

представља складну целину. Све то има да повеже и да држи у целини дикција.“ (Белић, 1934:162).

„Како сваки говор може имати различите индивидуалне облике, он може бити и лош, како у обичној,

6

У дефинисању дикције као научно-педагошке области аутори су сложни да у

област дикције спадају: изговор речи (владање акцентима српског књижевног

језика), изговор реченица (логичка или мисаона страна говора, говорна структура

сачињена од блокова и пасажа), говорне константе и дикцијске фигуре. Поједини

сматрају да и правилан изговор гласова (артикулација), техника правилног дисања,

импостација и резонантност спадају у домен дикције, док други мисле да ови

елементи заправо представљају основни темељ изучавања дикције, али као засебна

област – техника говора или техника гласа. У сваком случају, нема спора да се

знања из ових подручја у потпуности прожимају, јер немогуће је замислити

правилну дикцију без претходно савладане технике говора. Версификација

(техника изговора стихова), изучавање дијалеката, као и различитих видова

саопштавања такође имају „нерешен статус“. За разлику од елемената технике

говора, који су неопходан предуслов изучавања дикције, поменуте области

представљају усавршавање дикцијски обликованог говорног израза.

У стручној литератури наилазимо на различите дефиниције дикције: -

„научнопедагошка област која се бави проучавањем функција сигнала говорног

понашања у њиховој општој и субјективно маркираној вредности“ (Ђорђевић,

1984:8); - „наука о артикулационо савршеном, акценатски правилном, логички

јасном, мелодичном и модулативном обичном говору и спикерско-новинарском

коментарисању, при коме казивач саопштава мисли које у тексту постоје, али не и

емоције којима је текст натопљен, зато што тумачење емоција и психичких стања

спада у надлежност уметничког говора“ (Поповић-Мавид, 1996:97).

С обзиром на то да ће у овом раду бити анализирана дикција актуелних

спикера Дневника 2 (РТС), подробније ће бити објашњени само они елементи

дикције који су од посебне важности за обављање ове веома одговорне професије.

2. ТЕХНИКА ГОВОРА

Техника говора представља полазиште у обликовању говорног израза.

Уколико се не савладају основни елементи технике говора – правилно дисање и

правилан изговор свих наших 30 гласова – дикцијска обрада текста, као увод у

интерпретацију биће изразито отежана.

свакидашњој комуникацији, тако и у уметности говора. То је исто што и добра и лоша дикција.“

(Недовић, 1973:14).

7

Човеков говорни апарат чине органи за произвођење и органи за појачавање

гласа. У органе за произвођење гласа спадају органи за дисање – плућа, душник,

гркљан, грудни кош и дијафрагма; и органи за артикулацију – гласнице, језик, усна

дупља, носна дупља и усне. Добро опште здравствено стање свих ових органа,

њихова грађа и покретљивост, важан су услов за правилно дисање и правилну

артикулацију. „Индивидуална одступања од артикулационе норме, узрокована или

грађом артикулатора или навиком, а када су изван толерантне сфере изговора,

зовемо говорне грешке или шпрахфелери“ (Стјепановић, 2005:275).

Када је реч о дисању, врло је важно освестити да се оно одвија у неколико

различитих смерова.6 Поред тога што је оно општи биолошки процес размене

материја у организму, дисање представља и вољну радњу при којој се удах и

издах прилагођавају различитим облицима интерпретације сваког говорног лица.

У том случају ритам дисања зависи понајвише од смисла текста који се чита или

изговара. Такав ритам дисања могао би се назвати логичким ритмом дисања, јер се

ваздух не узима кад се осети потреба за кисеоником, већ када логика текста то

захтева. Сваки нови текст, пре саме интерпретације, требало би неколико пута

прочитати. У зависности од мисаоне згуснутости текста, треба прецизно одредити

такозване дах паузе. Оне се природно позиционирају између два блока, односно

између две мисаоне целине. Такође, оне могу бити у функцији истицања неке

посебно важне речи. Сложеним и дугим блоковима мора претходити пун удах.

„У погледу технике дисања усталила се косто-абдоминална активност у

респираторном процесу као најподеснија респираторна основа за говорну

сигнализацију ма које врсте“ (Ђорђевић, 1984:63). То значи да се као

најпродуктивнији за савлађивање и најсложенијих облика говорног израза намеће

онај тип који равномерно активира све мишићне групе и грудног коша и трбушне

дупље, које су способне да на прави начин утичу на рад дијафрагме. „Овај тип

дисања није погодан само за глумце и певаче, већ и за људе оних професија које у

основи своје делатности имају наступ или живу и непрекидну комуникацију.

Костабдоминални тип дисања не дозвољава гласницама да се претерано напрежу,

јер је дубок и потпун, не захтева претеран напор и замарање мишића“ (Марковић,

2002:23). Удише се углавном на нос, јер је удисање на уста увек чујно, што се

6 „Дисање је одвајкада представљало велику загонетку за човека. Проста размена материја, давно је

запажено, није једина функција респирације, а ни једина могућност која се у активности говорног

лица јавља. Неочекивани резултати „дубоког дисања“, још код староиндијских аскета, образовали су

током векова извесну дисциплину (нпр. јогу итд.), која се бави изналажењем неслућених могућности

људског психофизичког прилагођавања несвакидашњим условима“ (Ђорђевић, 1984:61).

8

негативно одражава на емисију гласа, посебно у сусрету са микрофоном. Такође,

треба посебно избегавати нагли удар ваздушне струје на гласнице на почетку

фонације, јер води ка монотоном и једноличном говорном изразу, који у контакту

са микрофоном ствара непријатне и прејаке звуке. Када се прерано потроши дах

може доћи до још једне честе грешке у говорној интерпретацији – непримереном

паду у интезитету и гласности и губитку енергије.7 Владање дубоким,

костабдоминалним начином дисања постиже се континуираним вежбањем.8

Најчешће грешке у гласу су форсирање, гутуралност, назалност и

металичност (Стјепановић, 2005:276). Форсирањем се сматра физичко насиље над

органима за продукцију гласа који претходно нису на прави начин припремљени

за напор који се од њих захтева. Гутуралност је појава да се гласови производе

повучено према гркљану, где су иначе природно позиционирани само такозвани

гутурали: К, Г и Х. Француско Р је један од облика ове појаве. Гутурални глас је

непријатан за слушање, ослоњен на грло, слушалац стално има утисак да се

говорник мучи и неприродно напреже. Када се ваздушна струја доминантно

упућује на нос долази до назалности. Сви гласови, међу првима Б и П, производе

се тамо где се иначе природно формира само Н. Говорник делује као да је

прехлађен. Назалност је често последица девијације у носу. Металичност је

одређена превеликом и изразито непријатном звонкошћу гласа, а често и

неконтролисаном висином. Металичан глас је крут и једнозначан.

7 „Трајање изговора једне целине просечно је за спикере 4,5, за новинаре 3,7, а за непрофесионалне

учеснике 3 секунде – у зависности од степена познавања и примене технике говорења. Али ни неки

професионални говорници у средствима јавне комуникације немају увежбану технику дисања па

мисао прекидају удахом између речи, што отежава пријем поруке. У једном фонијатријско-

дијагностичком испитивању чак 82,8% радио спикера и коментатора, глумаца и певача имало је

поремећаје говорног дисања“ (Лукић, Марковић, 2003:47).

8 Подизање рамена приликом удисаја први је знак да се дисање ограничава само на рад мишића

грудног коша. Вежбању костабдоминалног начина дисања увек мора да претходи скуп вежби

релаксације, којима се мишићи опуштају и доводе у идеалан положај. Након тога приступа се разним

појединачним тренинзима, који се углавном састоје од удисања и издисања у одређеним временским

интервалима, са планским паузама (такозвано удисање на рате). Затим следи вежбање дужине даха,

говорење одређене фразе кроз издисај итд. Вежбе се обављају у седећем, лежећем и стојећем

положају (Марковић, 2002).

9

3. ИЗГОВОР РЕЧИ – АКЦЕНТИ

Написана реч добија своје значење тек кад се у тачно утврђеном контексту

правилно изговори. Правилан изговор неке речи зависи од тога који слог те речи

је наглашен. Наравно, важно је утврдити и о ком тачно акценту9 је реч. У српском

језику постоје хомографи10, речи које се исто пишу, али различито значе.

Хомографи представљају најочитији доказ да написана реч нема своје значење све

док се правилно не акцентује.

Наш језик разликује четири акцента11: краткосилазни, дугосилазни,

краткоузлазни и дугоузлазни, као и једну постакценатску дужину. Акценти имају

два својства: трајање (кратко или дуго) и мелодију (силазну или узлазну).

Приликом увежбавања краткосилазног акцента (бра т, ку ћа, пу шка) не

наилазимо на неке значајније препреке. „То је веома кратак акценат који

мелодијску линију образује наглим спуштањем тона“ (Ђорђевић, 1996:29). Суседни

слог се битно разликује од акцентованог, што га суштински диференцира од

краткоузлазног акцента.

Дугосилазни акценат (ма јка, ма јстор, пи во) треба вежбати тако да се вокал

наглашеног слога у почетку изговара више и јаче, а потом опада све до завршетка

акцентованог вокала:

мааааааајка12

9 Од латинског accentus – нагласак, наглашавање јесте гласовно истицање једног слога мимо осталих

слогова у речи, што се постиже појачавањем или повишавањем фонационе струје у процесу

артикулације (Поповић-Мавид, 1996:114).

10 Од грчког: homos – исти, једнак и grapho – пишем. На пример хомограф – КОСА изговара се на

шест начина и има десет различитих значења: ко са, влас на глави; ко са, пољопривредна алатка;

Бежанијска ко са (страна брда); жене дугих ко са (генитив плурала); косило је десет ко са ; сиђоше са

ко са у долину; ко са црта (женски род придева ко с); песма птице ко са (генитив сингулара); два црна

ко са (акузатив плурала); Ко са (деминутив имена Косара) (Поповић-Мавид, 1996:103).

11 „Као најчешће употребљен, ако се узму у обрачун само наглашени слогови књижевног језика,

запажа се краткосилазни акценат (25,18%), а даље следе: краткоузлазни (24,30%), дугосилазни

(14,46%) и дугоузлазни акценат (8,40%)“ (Ђорђевић, 1996:27).

12 „За вежбање изговора српских акцената најбоље је узимати речи које почињу назалима М и Н,

пошто се једино код таквих речи чује све оно што се са гласом дешава пре но што се догоди

изговорна експлозија“ (Поповић-Мавид, 1996:124).

10

Краткоузлазни акценат (во да, ма лина, Бео град) треба вежбати тако да

мелодијска линија наглашеног вокала стално али кратко расте. Овај акценат се на

врло специфичан начин увек прелива, односно непосредно наслања на суседни

слог. „И баш због те потребе краткоузлазног акцента да се гласовно наслања на

први постакценатски слог, он не може да стоји на једносложним речима, у којима

тај слог за „наслањање“ не постоји. Зато њега на једносложној речи није могуће ни

изговорити“ (Поповић-Мавид, 1996:131). Пошто се врло често јавља проблем

распознавања краткосилазног и краткоузлазног акцента у изговору, подсетићемо

још једном да је кључна разлика у томе што се код краткосилазног акцента

примећује много јача разлика у степену наглашавања акцентованог и њему

суседног слога у једној речи. Следећи примери речи, које се исто пишу а у

зависности од падежа сасвим различито изговарају, на најподеснији начин

диференцирају ова два акцента:

ка шика (номинатив једнине) – ка ши ка (генитив множине)

сто лица – сто ли ца ; ци пела – ци пе ла .

Дугоузлазни акценат (на род, весе ље, пи сати) треба вежбати тако што

мелодијска линија акцентованог вокала стално расте, при чему се стиче утисак као

да је то неки продужени или више пута поновљени вокал. Поред тог

континуираног раста мелодијске линије, веома је важно не скраћивати изразито

присутну дужину акцентованог слога.

наааарод

Иако је знатно лакше разликовати интонацију код дугих него код кратких

акцената, корисно би било дефинисати кључну разлику између дугих акцената у

српском књижевном језику – код дугоузлазног акцента тон расте до краја

акцентованог и почетка следећег слога (други слог је понекад и виши од првог), а

код дугосилазног акцента тон у почетку расте а после опада и други слог је много

нижи од првог (Дешић, 1992).

Дужина (ју на к, башто ва н, вра ба ца ) се увек јавља у постакценатском положају

и представља дуги изговор појединих самогласника. Слична је дугосилазном

акценту, осим што јој је мелодијска линија уравњенија. Дужину треба вежбати у

пуној квантитативно-мелодијској вредности, обраћајући једино пажњу на то да се

она у изговору не јави у изразитијем облику од акцентованог слога (Ђорђевић,

1996:30). Дужина има врло важну улогу у изговору речи, јер утиче на њено

11

значење.13 То је најочигледније код хомографа, чија се једнина од множине

разликује само изговарањем постојећих дужина (једна по беда, више по бе да ).

Дужину обавезно налазимо у: презенту (се ди м, пи ше ш, мо ле ), генитиву једнине

именица женског рода које се завршавају на –а (же не , ма јке ), генитиву множине

свих именица, заменица, придева и промењивих бројева (де це , мо ји х, пла ви х,

дру ги х), одређеном придевском виду (жу те ), компаративу и суперлативу (го ри ,

на јбољи ). Треба имати на уму да се дужине често губе у говору екаваца, посебно

иза дугосилазног акцента и саме дужине.14

Владање нашим акценатским системом подразумева континуирано вежбање.

Поред вежбања сваког акцента понаособ у речима и реченицама, упоредним

изговором сличних речи које имају другачији акценат, корисно је читати текстове

са намерно испремештаним акцентима, јер се на тај начин ојачава познавање

изговора српског књижевног језика:

Шта треба знати о акцентима?

Препознати их. Моћи изговорити реч без двоумљења чим је видимо

акценатски обележену.

Обележити их. Моћи уписати акценат на реч чим је чујемо правилно

изговорену.

Акценти у савременом књижевном језику не могу стајати на последњем

слогу.15

Дужина се увек налази у постакценатској позицији (нпр. де во јка).

Силазни акценти стоје само на првом слогу (бра ва, Ва љево).

На једносложним речима су само силазни акценти (ра т, са т).

13

Поруку Жене се боје мачке можемо двојако схватити: - Же не се боје ма чке (жене – субјекат, мачке –

објекат) и – Же не се боје ма чке (жене – објекат, мачке – субјекат), тј. више мачака боји се једне жене

(Лукић, Марковић, 2003).

14 „И најугледније медијске куће у ударним емисијама типа вечерњих дневника имају један број

спикера који, изостављајући све или већину неакцентованих дужина, губе адекватну ритмичку

организацију реченице, а опет, доста малих и локално оријентисаних емитера, има понеког изузетно

квалитетног говорника (често у потпуно маргиналном делу програма), који по свему, па и по

квантитетским карактеристикама говора, заслужује највише оцене“ (Јокановић-Михајлов, 2006:159).

15 Ретки изузеци су позајмљенице: бици кл, триа нгл, фасци кл, спекта кл, деба кл и наши узвици у

афективном говору: аха , охо , ала , ију , ијују и сл. (Шипка, 2008). Такође, речи као што су

пољопри вреда, самопо слуга и сл. имају силазни акценат ван првог слога.

12

Узлазни акценти могу стајати на свим слоговима, осим на последњем

(гла ва, доби так, зми ја, се стра).

Неке речи се могу двојако акцентовати (про пис – про пис, угла вно м –

у гла вно м). То су такозвани акценатски дублети.

У српском књижевном језику неакцентоване речи су проклитике и

енклитике16. Преношење акцената са именице на проклитику је правилно, али није

обавезно. Може се рећи и код ку ће (на њи ву) и ко д-куће (на -њиву). У данашње

време код екаваца ово преношење се све ређе јавља, чешће је у употреби

акцентовање самосталних речи. Међутим, преношење акцента са глагола или

придева на проклитику је у многим случајевима обавезно: ку пити-по купити

(по купио, по купи м, по купљен и сл.), се сти–за сести (за сео, за седне м и сл.), но сим–

не носим, ре че–не рече. Код глагола –моћи у негацији осим у првом лицу једнине

(ја не мо гу) долази до преношења на проклитику: ти не можеш, он не може, ми не

можемо, ви не можете, они не могу. Код придева и именица са силазним акцентом

у негацији увек долази до преношења на проклитику: за довољан–не задовољан,

пра ведан–не праведан, при јатан-не пријатан, спо собан-не способан, сла ван-

не сла ван, во љан-не во љан, пра вда-не пра вда, све ст-не свест итд. Код придева и

именица са узлазним акцентом никад не долази до преношења на проклитику:

о жењен-нео жењен, по средан-непо средан, о бичан-нео бичан, једна кост-

неједна кост, сигу рност-несигу рност итд (Поповић-Мавид, 1996).

У изговору сложеница у српском језику силазни акценти се померају за један

слог и претварају се у краткоузлазне. Класичан пример тог правила су сложенице

Југославија и телевизија. Сложенице југо-сла вија и теле-ви зија треба изговарати –

Југо сла вија и теле ви зија.

У свакодневном, спонтаном говору често можемо чути погрешно

акцентоване речи. Такође, спикери готово свих телевизија често греше у изговору.

Ове речи ретко чујемо правилно изговорене:

аси стент, еле мент, парла мент, проду цент, дири гент и сл.

агре сија, дигре сија, диску сија, импре сија, конце сија и сл.

о ва ција, се нза ција, ре ла ција, со лу ција и сл.

16

Проклитике чине акценатску целину са наредном речи (на сто лу, од о ца, код ку ће), а енклитике

целину чине са претходном речи (до шли су, до ћи ће, пи шеш ли?). У проклитике спадају предлози (о,

у, на, кроз, крај...), везници (и, али, или...) и одрична речца НЕ. У енклитике се убрајају зависни

падежи личних заменица (ме, ми, га...), помоћни глаголи за грађење перфекта, футура и потенцијала

(сам, си, је...;ћу, ћеш, ће...; бих, би...) (Дешић, 1992).

13

вибра ција, инфла ција, стагна ција, форма ција и сл.

међу собно, у међу времену

путо ва ње, зимо ва ње, миро ва ње, гладо ва ње и сл.

изма кла, дота кла, помо гла и сл.

изву ћи, прона ћи и сл.

инвести ција, компози ција, прохиби ција и сл.

аде кватан: аде кватност, веро ватно

де це мбар, но ве мбар, те атар, педи ја тар, психи ја тар и сл.

акуму ла тор, амба са дор, венти ла тор, коме нта тор, органи за тор, калку ла тор и

сл.

жи ри , ате ље , деко лте , инте рвју , каба ре и сл.

аклима тизовати, вери фиковати, демокра тизовати, иденти фиковати и сл.

Наш језик очуваће своју изузетну музикалност само уколико се речи буду

изговарале у складу са утврђеном нормом. Владање стандардном акцентуацијом

доприноси неговању мелодиозности говора наших људи.17

4. ИЗГОВОР РЕЧЕНИЦА – БЛОК И ЛОГИЧКИ АКЦЕНАТ

Написани текст састављен је од пасуса и реченица. У говорној структури

разликујемо пасаже, реченице састављене од блокова и логички акценат или такт

смисаонице.

Пасаж је заправо најшира говорна јединица. Нису сви пасажи у оквиру једне

целине исте важности. Сходно томе, за изговор свих елемената једног пасажа

(реченице, блокова и логичких акцената) биће потребна различита врста

ангажмана. Оне пасаже који представљају стожере смисла (пасажи смисаонице)

треба изговорити значајно. То значи да при изговору тих пасажа треба појачано

истаћи логичке акценте, а целину рашчланити на што више блокова. Уводни и

завршни пасаж, на пример, изговориће се са мање активности од оног у којем се

износе нови и нарочито битни подаци.

17

„Наш језик је управо по природи стандардне (новоштокавске) акцентуације, уз високу френквенцију

самогласника, па и сонаната и звучних сугласника, звонак, музикалан, милозвучан или благозвучан,

како би рекао Маретић. По томе и једна наша акценатска читанка носи карактеристичан наслов

„Звончићи звоне“ (Пецо 1970), а једна популарна књига о акцентима не мање карактеристичан и

занимљив наслов „Музика ријечи“ (Телебак 1999)“ (Шипка, 2008:163).

14

„Реченица, то је мисао изражена речима“, написао је Аристотел. Мисао

исказана реченицом уме да буде врло сложена. Структурна организација реченице

подразумева обједињавање група речи које чине значењску, односно смисаону

целину. Речи које представљају једну мисаону целину дефинишу се као блок. Блок

је уже повезана група речи у границама реченичне целине, која изражава смисао.

Поменуте групе речи могу бити дуже или краће (Ђорђевић, 1984). „Говорник који је

садржину целе реченице већ унапред прегледно уредио и целисходно рашчланио,

настоји да деобом на блокове своме сабеседнику олакша праћење својих мисли и

да их тако, упркос компликоване граматичке структуре, учини прегледним.“

(Милетић, 1952:69). У следећој краткој вести реченице можемо врло прецизно

поделити на блокове и тако истаћи и учврстити њихов смисао:

Председник Општине и председник Извршног савета поднели су оставке, а више

од двадесет хиљада крагујевачких комуниста започиње у партијским

организацијама расправу која се верујемо неће ограничити само на анализу

извештаја радне групе Општинског комитета и оцену изречених партијских мера.

За њих, а и за све нас, могао би то да буде повод за дубље, свестраније и

делотворније разматрање питања одговорности уопште у нашем друштву.

Председник Општине и председник Извршног савета поднели су оставке. А више

од двадесет хиљада крагујевачких комуниста започиње у партијским

организацијама расправу. Која се верујемо неће ограничити само на анализу

извештаја радне групе Општинског комитета. И оцену изречених партијских мера.

За њих. А и за све нас. Могао би то да буде повод за дубље. Свестраније. И

делотворније разматрање питања одговорности уопште у нашем друштву

(Ђорђевић, 1984:293).

Сваки блок има свој почетак и свој крај. Блок је заправо онај део дуже

реченице који представља потпун одговор на постављено или претпостављено

питање.

„Ма колики простор да заузима блок има свој мелодијски и интезитетни

почетак, трајање и крај. Он се јавља као једини могући варијетет за разумевање

говорне реализације у односу говорник-саговорник и у потпуности зависи од

каузалног ланца питање-одговор у датом контексту“ (Мркић-Поповић, 1990:15).

Да би се избегло подизање интонације на крају блока, такозвано „запевање“,

уведена је тачка као интерпункцијски сигнал којим завршавамо мелодију блока.

Блок је флексибилан елеменат говорне структуре. Некада се поклапа са реченицом

(„Председник Општине и председник Извршног савета поднели су оставке.“), а

15

некада блок представља један акценатски такт или само једну реч („за њих“,

„свестраније“). Најучесталији су облици блока који су подударни са групама речи

синтагматског обележја („која се верујемо неће ограничити само на анализу

извештаја радне групе Општинског комитета.“ и сл.)18.

Посебну појаву чини уметнути блок („А и за све нас.“) којим се прави један

специфичан усек у структури говорног исказа. Уметнути блок заправо одлаже

реализацију везе између два повезана блока. Начин изговора уметнутог блока

зависи од степена његове важности у односу на основни блок. „Већи степен значаја

доводи уметнути блок у повишену сферу говорних константи, дакле изнад

основног, и обрнуто, мањи степен значаја спушта га испод основног блока. Готово

је немогуће срести уметнути блок на истом слоју са основним“ (Мркић-Поповић,

1990:20-21).

У свакој реченици, мисаоно издељеној на блокове, постоје речи које треба

посебно истаћи, јер њихово наглашавање открива право значење једног исказа.

Реч која има највећи степен значаја у формирању конкретне мисли је логички

акценат или такт смисаонице19. Уколико се у реченици не би разликовао изговор

појединачних речи, она би звучала мелодијски равно и монотоно. „Ако се нека

реченица изговори потпуно равно, без реченичке мелодије, она губи смисао и

постаје механичко низање речи без скупног значења. Разноврстан начин

наглашавања речи које стоје под логичким акцентом дају свакој реченици њену

специфичну мелодију, која није ништа друго до звучни одраз мисли коју та

реченица у себи скрива“ (Поповић-Мавид, 1996:161).

18

Блок као група речи синтагматског обележја – 61%, блок као акценатски такт или реч – 24%, блок

подударан са реченицом – 9%, блок као емфатични сигнал (нпр. „кад“, „или“, „али“ и сл.) – 6%

(Ђорђевић, 1984).

19 У стручној литератури се може наићи и на појмове реченични акценат, центар фразе и смисаони

сигнал. Треба нагласити да постоји једна мала разлика између појмова: логички акценат и такт

смисаонице. Иако се ова два појма јављају као веома блиска нијанса у говору, такт смисаонице је

ипак засебна појава. „Ако бисмо, нпр., узели у разматрање реченицу: Милан лепо пева и у говору

истакли реч лепо у жељи да изразимо своје уверење како Милан заиста има леп глас, тада бисмо, што

је веома чест случај, имали у речи лепо здружени утицај и логичког акцента и такта смисаонице.

Међутим, ако бисмо овом реченицом хтели да кажемо како Милан ружно пева, тада бисмо извесним

интонационим променама обликовали реч лепо. Она би у овом случају била најистакнутија, односно

са највећим степеном значаја у реченици, што значи да би она представљала такт смисаонице.

Међутим, логички акценат је овде реч другог значења, реч коју не видимо ни у писму, нити је чујемо

у изговору“ (Ђорђевић, 1996:110).

16

Као што акценатски слог једне речи одређује њен изговор, тако и истицање

логичког акцента представља најважнији елеменат у изговору једног блока. „Такт

смисаонице се јавља као доминантна вредност у структурирању мисаоног поретка,

јер се према њему управљају сви други мелодичко-ритмички и гласовно-

акценатски односи акценатских тактова мањег степена значаја“ (Ђорђевић,

1984:191).

У сложенијим блоковима, онима који су мисаоно згуснутији, постоји више

речи чија истакнутост комплетира значење целине. Тако треба разликовати

примарни и секундарни логички акценат (примарни и секундарни такт

смисаонице). У блоковима у којима је логички наглашено више речи треба прво

одредити све логичке акценте, а одмах затим истаћи највиши логички акценат.

Примарни логички акценат је реч која се највише наглашава. Секундарни логички

акценат треба нагласити слабије од примарног, али јаче од осталих речи у оквиру

мисаоне целине. Распоред логичких акцената у оквиру једног блока је променљив.

Примарни такт смисаонице не мора да претходи секундарном такту смисаонице.

Када је нека реч под логичким акцентом она ће остварити своју пуну

вредност у погледу мелодије и трајања акцентованог слога. Остале речи у

реченици не губе свој акценатски облик, само се не инсистира на њиховом

идеалном изговору. „Ако бисмо сваки акценат изговорили онако како је то

описано, у пуном трајању и са развијеном мелодијском линијом, онда би се

говорна манифестација свела на пуко акценатско обликовање. Степен значаја

акценатског такта у оквиру блока, дакле, директно условљава одржавање

акценатске норме, па ће акценат на речима у такту смисаонице имати своју

оптималну експираторну вредност, мелодију и трајање“ (Мркић-Поповић,

1990:23). При изговору једног блока треба пазити да наглашавање логичког

акцента не буде пренападно, нарочито ако тај блок није главни носилац смисла

или ако се налази ван пасажа смисаонице. Не сме доћи до такозваног „извикивања“

или „набадања“ такта смисаонице (Ђорђевић, 1984).

Логички акценат у оквиру једног блока наглашава се на различите начине:

по јачини, појачавањем гласа,

по висини, повишавањем гласа,

по дубини, снижавањем гласа,

по трајању, продуженим изговором речи,

дељењем речи на слогове и

помоћу паузе испред речи која се наглашава (Поповић-Мавид, 1996:162).

У информативном виду саопштавања логички акценат се углавном истиче

или по јачини или по висини.

17

Које ће речи у реченици бити под логичким акцентом? Речи се често

погрешно, механички изговарају, зато што се приликом одређивања логичких

акцената полази од њихових граматичких карактеристика. „Зато се чује: „нагласи

ово, то је субјекат“, или „нагласи оно, то је предикат“, па затим „именице се

наглашавају обавезно“, неки опет тврде глаголи јер означавају радњу, или упитне

рјечце у питању итд“ (Стјепановић, 2005:296). Како би истицање одређених речи у

реченици било у функцији мисаоне и логичке стране текста у теорији дикције

издвојила су се два репрезентативна метода утврђивања логичких акцената: метод

елиминације и метод интерогације20.

Метод елиминације подразумева издвајање нових од старих, познатих

података. У складу са ставом да је говор стално истицање нових појмова, у свакој

реченици истиче се оно што је ново. „Метод пада у воду у свакој првој реченици

јер у њој је сигурно све ново. Такође, и у случајевима који нису ретки, када је

неопходно по ко зна који пут нагласити стари податак. Међутим, с времена на

вријеме, метод се може корисно употријебити, посебно у раду са почетницима који

све сматрају једнако и изузетно важним па наглашавају сваку ријеч. Таквима треба

јасно ставити до знања да цјелина или суштина мисли неће страдати ако се нека

ријеч (па и већина ријечи) потпуно елиминише или замјени другом сличном. Увијек

ће остати нешто што се ни на који начин не да склонити – то је онда та најважнија

ријеч или логички акценат“ (Стјепановић, 2005:297).

Најпоузданији метод за одређивање логичког акцента је метод

интерогације, „заснивајући се на дијалошкој природи блока, спрегу питања и

одговора, као мисаоно-емоционалној јединици сваке поруке, и на обостраном

ангажовању лица у дијалошком спрегу, и у уметничким и у неуметничким нивоима

говорне поруке писмом наговештених садржаја“ (Ђорђевић, 1984:197). У

реченици: Милан лепо пева логички акценат ће бити она реч која одговара на оно

питање које је у складу са општим контекстом – ко? (Милан), - шта? (пева), - како?

(лепо). Уз довољно стрпљење, помажући се методом елиминације, увек се може

открити право питање, а самим тим и логика говора.

Одређене категорије речи издвојиле су се као нарочито подесна места за

смисаону сигнализацију: негација (неће, никада, ништа...), апсолутни појам (све,

икаквог, сваки...), синтагматски склоп (још једном, један прст...), суперлатив-

20

„Методи утврђивања смисаоних сигнала, сматрамо, служе само за оне случајеве код којих се

логички поредак не може одмах уочити или који на први поглед представљају суму различитих

могућности логичког поретка, те се као неопходност за обликовање говорног израза намеће проблем

утврђивања структуре њихове хоризонталне осе“ (Ђорђевић, 1982:194).

18

компаратив (најподеснији, бољи...) и императив (закуцај, победи...) (Ђорђевић,

1984).

Следећа фаза у обради текста за интерпретацију изгледа овако:

Председник Општине и председник Извршног савета поднели су о ста вке. А више

од два десет хиљада крагујевачких комуниста започиње у партијским

организацијама ра справу. Која се верујемо не ће ограничити само на анали зу

извештаја радне групе Општинског комитета. И о цену изречених партијских мера.

За њи х. (А и за све нас). Могао би то да буде повод за ду бље . Свестра није . И

делотво рније разматрање питања одговорности у опште у нашем друштву.

Означавање текста: . – крај блока; подвучена реч – примарни логички акценат; реч

у курзиву – секундарни логички акценат; ( ) – уметнути блок.

5. ГОВОРНЕ КОНСТАНТЕ

„Акустички сигнали без којих се не може остварити говорна порука су:

интезитет, интонација, гласност, темпо, ритам и боја гласа“ (Мркић-Поповић,

1990:28). Ови акустички сигнали називају се говорним константама. Осим боје

гласа, све говорне константе имају променљиве вредности. Оне се увек појављују у

својеврсној комбинацији, „у спрегу“, здружене. Она говорна константа која у

одређеном говорном исказу превладава дефинисана је као доминантна говорна

константа или само као доминанта. Као доминантне говорне константе најчешће се

намећу интезитет и интонација (негде се као синоними појављују термини висина

гласа и висина тона)21.

„Интезитет је једнак количини ваздушне струје у јединици времена: што је

већа количина, а мање вријеме – већи је интезитет“ (Стјепановић, 2005:288).

Интезитет је носилац говорне поруке када је она обележена емоционалношћу.

„Док су емоције редовни узрок интезитета, у смисаоном истицању доминантне

представе, такта смисаонице, у говорним деоницама претежно мисаоно обојеним,

примарна говорна константа је интонација“ (Мркић-Поповић, 1990:37). У

21

„Висина и фортитет (интезитет) гласа јављају се као две особене говорне константе управо по томе

што су једине подесне да понесу функцију доминанте у спрегу говорних константи, и то на тај начин

што се висином гласа, као доминатором, потпуније усаглашавају везе појмова у исказу, када је

мисаоност израза од првенственог значаја, односно да се фортитетом (интезитетом) гласа, као

доминатором, сигнализирају тренутна стања говорног лица у погледу степена емоционалности, када

је опет овај ток исказа од првенствене важности“ (Ђорђевић, 1984:52).

19

информативном виду саопштавања интонација или висина гласа22 је доминантна

говорна константа. То подразумева стављање интезитета у други план.

Саопштавање података не трпи емоције.23 Нијансе значења у говору формирају се

специфичним тонским успонима и падовима. Највиши успони тона, врхови

интонације, појавиће се код изговора примарних и секундарних логичких

акцената. „Интонација блока означава целокупну мелодијску линију од почетног,

пасивног тона, преко врхова интонације примарног и секундарног степена значаја

до завршног, пасивног тона. Ова мелодијска линија основног блока може бити

прекинута уметнутим блоком, који је на вишем или нижем слоју“ (Мркић-Поповић,

1990:38).

„Гласност представља у основи степен озвучавања говорног сигнала и јавља

се као неопходни регулатор процеса говорење-слушање. Том константом, могли

бисмо закључити, обезбеђује се неопходна чујност поруке“ (Ђорђевић, 1984:46).

Ако слушалац не чује поруку, сва даља комуникација губи смисао. Гласност никад

није доминанта, већ се јавља као пратећа говорна константа.

Темпо чине убрзавање и успоравање у говору. Темпо којим ће се нешто

казати зависи од мисаоне згуснутости поруке и од могућности саговорниковог

поимања. Дакле, ако је говорна порука сложена изговор ће бити спорији. То не

значи да тада треба продужавати трајање речи и вокала. Успоравање темпа

подразумева спорији изговор оних пасажа и блокова који су од нарочите важности

за разумевање говорне поруке у целини. Говорно лице има задатак да се стално

оријентише према мисаоној сложености говорног исказа. Код изговора споредних

блокова, којима говорник само допуњује главну мисао, темпо се убрзава.24

„Међутим, убрзање треба јасно разликовати од брзања и брзоплетости. Убрзање

није брзање, већ је само живљи темпо изговарања, но ипак такав, да се свака реч

јасно и разговетно чује и разуме“ (Поповић-Мавид, 1996:180). Такође, темпо ће

22

„Висину тона, каже наука, одређује број трептаја гласних жица у јединици времена. Што је више

трептаја и тон је виши“(Стјепановић, 2005:289).

23 У последње време често смо сведоци изразито емоционалног читања вести. Поједини спикери

(посебно телевизије Б92) у обављању своје професије инсистирају на интезитету, што је погрешно,

неприхватљиво и нападно. Слушаоци или не успевају да разумеју суштину поруке, пошто не могу на

њу да се сконцентришу док траје „глуматање“, или добијају поруку чији скривени смисао се

константно сугерише појачаном емоционалношћу.

24 „Не само у дужем говору, већ и у једној сложеној реченици две мисли ћемо исказати различито:

Најтеже – упис у другу годину – прошли смо (важна чињеница – спорији темпо), преостале испите

положићемо у току следеће године (бржи темпо)“ (Лукић, Марковић, 2003:60).

20

зависити и од релације говорник-слушалац, односно од могућности поимања

поруке. „Уколико је нека целина теже приступачна поимању саговорника (а разлози

овоме су многобројни и веома шаролики), јединице темпа своју варијабилност

остварују према степену, односно темпу поимања. Према томе, у одређивању

општих оквира темпа при интерпретацији значајну улогу игра и перцептибилност

саговорника“ (Ђорђевић, 1984:44).

Под ритмом у говору подразумева се смењивање наглашених и

ненаглашених делова са циљем да се оствари потпуна смисаоност целине.

„Дешава се понекад да се у написаноме тексту, због погрешно стављене

интерпункције, или у изговореноме тексту због равног говорења, или због

погрешно наглашених речи у реченици, не може да разуме смисао текста. У оба

таква случаја у реченици је био нарушен ритам реченице, па је зато њен садржај

постао нејасан или неразумљив“ (Поповић-Мавид, 1996:186).

Боја гласа је једина непроменљива говорна константа. Она је специфична

карактеристика сваког говорног лица. Боја гласа зависи од распореда и величине

гласница, облика вилице и непца, зуба итд.

Значајну улогу у разликовању логичких вредности различитих мисли имају и

паузе. Пауза је често основни елеменат у разумевању говорне целине. Она је важно

средство говорног изражавања. Њоме се оживљава дикција, а начин говорења чини

природним и разумљивим. „Као средство афективности утиче на промену значења

речи, група речи, синтагми и реченица. Њоме се, као елементом говорне

организације, издвајају говорни тактови, истичу мисли и фразе, а појављује се на

крају речи, група речи, на крају реченица и унутар њих, на крају блокова, на крају

стиха и унутар њега итд“ (Животић, 2001:229).

„Под паузом подразумевамо прекид у говорном низу који се остварује после

једне завршене мисаоно-емоционалне деонице и њене мелодије, дакле, блока,

када следећа говорна целина почиње мелодијским успоном са основног тона“

(Мркић-Поповић, 1990:43). Простор између два блока јавља се као утврђено место

паузе у нашој говорној организацији. Прекидање говорне целине након изговора

једног блока омогућава логичко прихватање поруке. Пауза која се на тај начин

остварује могла би се назвати логичком паузом. Уколико се на крају изговореног

блока осети потреба и за узимањем ваздуха, а то ће се десити ако је блок дужи,

пауза ће уједно бити и респираторна. Та два облика паузе – логичка и

респираторна - најчешћа су у говорној интерпретацији информативног вида

саопштавања.25

25

У саопштавању података треба посебно водити рачуна о логичким паузама – прекидима у функцији

разумевања говорне поруке. Логичке паузе су најподеснија места за реализацију респирације, јер се

21

Пауза се може остварити и унутар блока ради нарочитог истицања логичког

акцента. То је посебан облик паузе – цезура, када непосредно пре изговора

логичког акцента долази до застоја, односно до прекида мелодијске линије.

Цезура се готово редовно јавља испред такта смисаонице у блоковима који имају

највећи степен значаја (Ђорђевић, 1984:386).

6. ДИКЦИЈСКЕ ФИГУРЕ

Карактеристични односи између делова једне говорне целине називају се

фигурама хоризонталне осе. Оне се увек јављају као подршка „потпунијој

информативности општег смисаоног тока“ једног од слојева поруке, што значи да

се фигуре те врсте не морају појављивати у оквиру сваког блока или пасажа.

Фигурама хоризонталне осе говорно лице сажето обавештава саговорника о битно

новом елементу поруке (Ђорђевић, 1984:246). Реализација једне дикцијске фигуре

у говорном изразу постиже се адекватним променама говорних константи, посебно

оних које су у конкретном случају доминантне.

У фигуре хоризонталне осе спадају следећи облици поређења са познатим

елементом сродне мисаоне вредности:

компарација - поређење по сличности;

контраст – поређење по супротности;

градација – поређење по поступности.

Фигура поређења према сличности, компарација, представља исти поступак

и књижевног и дикцијског обликовања поруке.26 У говорном обликовању поруке

постоје два основна смера поређења: поређење према сличности у доминантнијој

мисаоности, и поређење према сличности у доминантнијој емоционалности

говорне поруке. У информативном виду саопшатавања, у коме је доминантна

мисаоност, интонацијом као кључном говорном константом треба истаћи појмове

највећег степена значаја. Појмови који се пореде („све“ и „тепсија“) изговориће се

интонативно више, док ће заједничка особина („равно као“) остати у доњем слоју

наглашености: СВЕ је равно као ТЕПСИЈА (Ђорђевић, 1984:248).

на тај начин економисање ваздухом ставља у службу логике говора. Паузе могу бити и психолошке,

којима се изражава степен емоционалности говорника. Према интонацији могу бити: приповедне,

узвичне и упитне (Животић, 2001:230).

26 „Елементи компарације, лице или предмет, заједничка особина лица или предмета који се пореди и

поредбена копула, чине у повезаности књижевног израза обавештење ове врсте битно новим: И влат

пшенице – стоји усправно – као свећа“ (Ђорђевић, 1984:247).

22

Основни тип фигуре контраста представља трочлани облик: теза, антитеза и

синтеза. Трећи члан контраста (синтеза) обавезно се јавља као закључак. У говорној

организацији примећује се повишени степен интезитета, доминантног сигнала у

спрегу говорних константи, у обликовању антитезе, и уравњеност говорних

константи у доњем слоју наглашености са доминантном висином гласа у

обликовању синтезе: То је бело. (средњи слој наглашености) То није бело. (горњи

слој у интезитету) То је црно. (доњи слој у интонацији) (Ђорђевић, 1984:254). У

облицима крњег контраста, у коме редовно долази до изостављања другог члана,

синтеза преузима највећи степен наглашености у оквиру фигуре. У двочланом

контрасту синтеза се не јавља само као закључак, већ је и значајно поништавање

претходно изречене тезе. Двочлани контраст често срећемо у категорији

информације: горе-ДОЛЕ, лево-ДЕСНО, црно-БЕЛО и сл.

Градација представља поступно ређање мисли, појава, поступака, догађаја

или емоционалних стања од најслабијих ка најзначајнијим (климакс) и обрнуто

(антиклимакс). „Постепено нижући представе или мисли, ми омогућавамо

саговорнику или читаоцу да се и сам мисаоно или емоционално укључује у

збивање; ми га увлачимо у збивање и нашим ритмом причања који постепено

расте“ (Животић, 2001:210). Сваки члан градације треба изговорити другачије у

односу на претходни, при чему ће се та разлика у изговору базирати на

нијансирању доминантне говорне константе. Дакле, чланови градације биће

градирани или у интезитету или по интонацији. Сваки нови члан биће изговорен

јаче или више уколико је реч о климаксу, односно слабије или ниже ако је реч о

антиклимаксу. Сви елементи једног низа градације имају свој карактеристичан

мелодијски завршетак у појави основног или пасивног тона говорног лица. Управо

неминовност појаве основног или пасивног тона у завршници мелодијског облика

појединог члана градације спречава појаву „отпевавања“, које онемогућава

функционисање чланова у структури одређене фигуре (Ђорђевић, 1984:262).

У информативном виду саопштавања често срећемо градацију у облику

набрајања. У изговору реченице - Она је упорна, амбициозна и успешна. – сваки

нови појам треба нагласити интонативно више од претходног, при чему посебно

ваља водити рачуна о томе да сваки члан градације има свој мелодијски

завршетак. То ћемо постићи тако што ћемо вежбати изговор чланова градације са

сталним уметком „али не само то него и...“. После неколико вежбања овај уметак

треба изоставити:

Она је упорна. али не само то него и АМБИЦИОЗНА. али не само то него и

(и) УСПЕШНА.

23

III. ГОВОР СПИКЕРА ТЕЛЕВИЗИЈЕ

1. ДУЖНОСТ ДА СЕ ГОВОРИ БЕСПРЕКОРНО

У српском језику постоји тридесет гласова, четири акцента и једна

постакценатска дужина. У разумевању говорне целине неопходно је овладати и

законитостима говорне структуре састављене од пасажа, блокова и логичких

акцената. Реченична мелодија, која доприноси мисаоном обликовању говора,

почива и на нијансирању утврђених говорних константи. Одступање од свих ових

елемената, који представљају норму говорног језика, довело би до нарушавања

саме језичке природе, а самим тим и до дезорганизације језичке мисли и до

немогућности споразумевања уопште.

Не морају сви људи имати исту количину одговорности према језику. „Та

подељеност одговорности потиче из неравноправности положаја који људи

заузимају у процесу ширења изговорене или писане речи. Ако се, на пример, говор

и језик једног човека свакодневно простире на милионе људи, што је случај са

језиком новинара, тада је одговорност таквог човека према језику већа но ако се

његов говор простире само и искључиво на његове непосредне саговорнике, као

што је то случај са обичним људима у свакодневном животу. И док они који нису у

језички повлашћеном положају могу и имати неоплемењен језик, могу језички

грешити, па чак могу имати и језичких мана, што уосталом није ни тако редак

случај, дотле они други морају имати оплемењен језик, не смеју да греше, а

поготову не смеју имати говорних мана“ (Костић, 1979:12).

Спикер телевизије, кога слушају милиони људи, стално утиче на формирање

језичких и говорних навика. Он преузима улогу језичког васпитача. Говор са ТВ

екрана мора бити беспрекоран, да служи као образац књижевног језика и доброг

говора. У Србији телевизија врши снажан утицај на говор гледалаца, посебно ако

се узме у обзир чињеница да су становници Србије први у свету у гледању

телевизијског програма.27 Спикери телевизије морају:

Умети да правилно дишу, да економишу дахом и да се служе логичким

ритмом дисања,

27

Просечан гледалац наше земље проведе у току године више од пет сати дневно пред малим

екраном, показују резултати истраживања компаније AGB “Nielsen” , која се бави мерењем гледаности

телевизијског програма. Овим резултатом смо ушли у историју, јер смо претекли чак и Американце,

који су до сада држали рекорд. (извор: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/191344/U-gledanju-TV-

pretekli-smo-i-Amerikance, посећено 16. април 2012.)

24

имати правилно постављен глас,

беспрекорно изговарати свих наших тридесет гласова,

суверено владати акцентима књижевног српског језика,

познавати законе логичког говорења (пасажи, блокови, логички

акценти),

правилно користити све говорне константе, нарочито интонативне

успоне и падове и нијансе у темпу говора,

сва дикцијска знања употребљавати у сврху остваривања целовите

реченичне мелодије и потпуно изражене мисаоности.

„Спикеру радија, зато што је невидљив, неопходно је потребна сугестивност

и рељефност гласа, као што се телевизијско лице не да замислити без личног

шарма. Али за обе те врсте казивача важи неприкосновени закон – савршенство

дикције. Шарм није у лепоти лица. Шарм долази од унутрашњег зрачења једне

личности, а оно се ослобађа тек пошто се савладају грчеви који спутавају говорну

способност. А без тог зрачења, без људске непосредности и срдачности, између

спикера и телевизијског гледаоца остаје непробојни зид хладноће и несагледљиве

удаљености“, написала је телевизијски критичар Политике Олга Божичковић

(Поповић-Мавид, 1996:188).

Непогрешива дикција и стална свест о васпитној важности професије

спикера основни су предуслови за обављање ове веома одговорне делатности.

2. ИНФОРМАЦИЈА КАО ОБЛИК САОПШТАВАЊА

Према свему што саопштава говорник нема исти однос, некада је мање, а

некада више ангажован. Ниво његовог ангажмана увек зависи од основног

комуникацијског циља. Ако је циљ само изношење података28, онда се говорна

комуникација задржава на елементарном нивоу информисања. Уколико се, уместо

податка, саопштава порука, добијамо наративни облик. Трећи облик саопштавања

је идентификација, односно уметничко транспоновање поруке (Ђорђевић,

1984:421).

Информативни облик саопштавања карактеристичан је у свакодневном

говору, али се јавља и као професионални облик спикерског начина обавештавања.

28

„Податак, сматрамо, представља онај начин саопштавања који не носи у себи изразитију дијалошку

ангажованост, значајнију индивидуализованост исказа и свесну тежњу за деловањем на свест и

осећање саговорника“ (Ђорђевић, 1984:421).

25

Саопштавањем информације не сугерише се никаква употреба податка, што значи

да је деловање на свест и осећање саговорника сведено на најмању могућу меру.

Од говорних константи доминира интонација. Поред интонативних успона и

падова, који врхунац достижу при изговору логичких акцената и уметнутих

блокова, правилно и потпуно саопштавање информације зависиће и од темпа

изговора. Брзина којом се делови информације саопштавају, пак, зависи од

мисаоне згуснутости говорне целине. Емоцијама, а самим тим и интезитету који их

као доминанта стално прати, нема места.

Постоји три врсте информативног саопштавања: констатација, реферат и

коментар. „Ако се износе стари, свима добро познати, општепознати подаци,

кажемо да се констатује, а податак је констатација. Кад се податак износи као

другоме непознат, настаје разлика између знања и незнања, па се тако саопштен

податак у пракси формира са нужним, али сасвим ниским степеном субјективног

ангажмана. Овај слој зову реферат“ (Стјепановић, 2005:294). Насупрот

констатацији, најуравњенијем слоју информације, стоји коментар који подразумева

највиши степен дијалошке ангажованости. Интонација и даље остаје доминантна

говорна константа, али се активност говорног лица налази на ивици убеђивања и

свакако подиже на нешто виши ниво.

Спикери, приликом саопштавања података, морају да се ставе у службу

информисања. То значи да треба да се ограниче на мисаоност, јасну и прецизну

логику у интерпретацији, која има за циљ да никога не остави запитаним шта се ту

у ствари изговара. Такође, спикери морају да се држе интонације при наглашавању

кључних речи и блокова. Прелазак у слој интезитета и емоција сматра се озбиљним

обликом непрофесионализма. Они не треба да убеђују, сугеришу и глуме, већ да

разговетно и логично изговоре или прочитају вести. Спикер стално треба да тежи

проналажењу праве мере у говорном ангажману при саопштавању информација.

„Не може се од спикера тражити да се и сам емоционално таласа следећи смену

пријатних и непријатних вести. Распон спикерске говорне осећајности мора бити

разложно сужен, да би порука деловала објективније и поузданије. Али никад

спикеров глас не сме бити толико емоционално исцеђен и тако професионално

одсутан да постане равнодушан и према најсудбоноснијим порукама које прима,

преноси и упућује“ (Петровић, 1995: 372).

26

3. ЈЕЗИК И СТИЛ НАЈАВА И ОДЈАВА

Информативна емисија, посматрано из угла спикера, има неколико слојева.

Поред вести, информација, они читају најаве и одјаве, којима се најављује садржај

емисије или прилог и одјављује емисија и закључују вести. Смена најава, класичних

вести и одјава карактеристична је за ТВ дневнике. ТВ дневници су актуелне и

сложене информативне емисије, које се увек емитују у тачно утврђено време, а

садрже збир свега што је једног конкретног дана обележило све облике живота и

стварања (Животић, 2001). У дневницима је информативна функција доминантна. У

складу са тим примерени су и стил и језик.

Најаве и одјаве никад не треба да стоје самостално, изоловано. „Њихова

функционалност се процењује само ако су у тесној вези са тематском садржином

говора – као што и новински наслови остварују функцију само ако су у тесној вези

са текстом који именују. Најаве и одјаве се увек ослањају на садржај који следи или

је претходио и њихова се сврсисходност не може посматрати и оцењивати ван тог

контекста“ (Животић, 2001:236). Најава би увек требало да буде у форми

градације, јер садржи битно нове податке. Одјава треба да буде у форми кратке

констатације.

„Најава је обавештење које изговара спикер или водитељ пред микрофоном

испред тачке програма на радио или ТВ дневнику и садржи најважније податке (у

форми концизне реченице) о тачки непосредно пред емитовање“ (Животић,

2001:237). Најава може имати једноставну и сложену структуру. Једноставна најава

најчешће је у облику врло кратке реченице, сачињена је од свега неколико речи.

Сложену најаву чине преднајава, генерална најава и међунајава. Врста и облик

најаве утичу на појаву различитих дикцијских елемената. Генералном најавом

саопштавају се главни догађаји дана у земљи и свету. Њоме заправо започиње

дневник. „Пошто је реч о информацији, треба нагласити то битно ново. Свака

наредна реченица треба да покреће мисао напред. Спикери су интерпретатори

уредникове идеје и треба да буду ближи аутору него при саопштавању

констатације. Такође је пожељан већи степен гласности. Мелодичност реченице се

управља према интерпретацији. Темпо изговора је нешто снажнији и спорији“

(Животић, 2001:238).

Међунајаве (на пример: Прелазимо на вести из света или Да чујемо сада

какво нас време очекује сутра и сл.) такође се користе у дневнику. Главна улога

међунајаве је асоцијативна. Спикери би требало међунајаве да изговарају средње

изражајно, јасно их разликујући од читања информације.

Одјаве спикери не треба да изговарају као најаве. Мора постојати јасна

разлика између читања најаве и одјаве. Уколико је одјава констатација или

27

понављање, што је најчешћи случај (Поштовани гледаоци, ово је био дневник и сл.)

гласност би требало да је у доњем информативном слоју, темпо нешто бржи јер је

реч о општепознатом, док је мелодија реченице уравњена (Животић, 2001:240).

Ако је одјава у форми нове вести, позива на гледање емисије која следи или нечег

трећег, говорни ангмажман биће другачији, мање уопштен, живљи, мотивацијски.29

29

Ако су одјаве креативно осмишљене, општи тон дневника добиће на потребној живости. Стил

најава може подразумевати следеће опције: одјаву – вест, одјаву – пошалицу, одјаву – занимљивост,

одјаву – честитку итд. Ево неких примера, који осим маштовитости и разбијања стереотипних

приступа, траже од спикера и додатну количину говорног ангажмана прожету јачом употребом свих

говорних константи: „Сељаци и агрономи благосиљају падавине... прави спас за озиме усеве, а

посебно воће. Претила је опасност да их покоси први већи мраз. Дневник је завршен, до виђења!“, „У

зооврту у Чикагу мајмун Горила прославио 30. рођендан. Посматрачи тврде да је умерено пио и да је

након бурне феште добро изгледао. Дневник је завршен, хвала на пажњи и до виђења!“, „Солунски

трговци најавили да ће петицијом захтевати од владе у Атини да нормализује односе са Југославијом

и укине све мере које одвраћају југословенске туристе... промет у радњама је нагло пао. Очито,

батина има два краја. Било да се ради о мањку наших туриста у Грчкој или на хрватском приморју.

До виђења, пријатно!“ (Животић, 2001:240).

28

IV. ДИКЦИЈА СПИКЕРА ДНЕВНИКА 2 (РТС)

1. УЗОРАК

Радио Телевизија Србије више него и једна друга телевизија дужна је да

негује националне културне вредности, да чува вредности српког језика и писма.

Образовање гледалаца један је од основних постулата јавног сервиса.30

Телевизија, поготово јавни сервис за чије услуге грађани плаћају претплату, као

што је већ назначено, представља значајну јавну говорницу преко које се стичу

говорне навике. Спикери РТС-а дужни су да говоре беспрекорно и тиме на

позитиван начин утичу на гледаоце, едукују их и васпитавају.

Дневник 2, централна информативна емисија, од појаве телевизије на

нашим просторима заузима врло значајно место. Ову емисију свакодневно гледа

велики број људи, неупоредиво више него информативне формате других

телевизија.31 Дакле, спикери Дневника 2 (РТС) имају изразито значајну васпитну

улогу када је о језику реч. У обављању ове веома одговорне професије они су

дужни да буду непогрешиви.

У овом раду биће анализирана дикција три централне фигуре Дневника 2.

То су спикери32: Владимир Јелић, Наташа Јеремић и Маја Жежељ. Њих троје већ

дуги низ година обављају посао спикера ове информативне емисије, у просеку

шест од седам дана у недељи милиони људи слушају њихову говорну

30

РТС је и законски дужна да ради у јавном интересу.

31 Просечна гледаност Дневника 2 ретко кад је испод 1,5 милион гледалаца. У неким ситуацијама,

када је број значајних догађаја једног дана на високом нивоу, гледаност иде до 2,3 милиона. На

пример, 7. јануара 2009. године Дневник 2 гледало је 49,5 одсто публике која је у том тренутку у

Србији имала укључене ТВ пријемнике. (извор: www.rts.rs посећено 5. јуна 2012.)

32 У последње време често се употребљава термин – презентер при помињању оних који читају вести у

информативним емисијама. Међутим, треба јасно раздвојити појмове – спикер и – презентер. Спикер

је особа која објављује вести на радију и телевизији. Презентер, за разлику од спикера, активно

учествује у креирању вести. Такође, презентер у току емисије преузима разне улоге: поставља питања

гостима у студију (водитељ), пише вести (новинар), осмишљава развојни ток (уредник). Владимир

Јелић, Наташа Јеремић и Маја Жежељ су најчешће само спикери. Само понекад они у склопу Дневника

комуницирају са гостима који дођу у студио, али то најчешће подразумева читање већ написаних

питања. Наташа Јеремић је, додуше, дуги низ година била и уредник у информативном одсеку. У

анализираном периоду и она је само спикер. Због свега наведеног у овом раду поменуто троје

професионалних говорника биће називано спикерима.

29

интерпретацију најважнијих вести. Они представљају упечатљиво обележје

Дневника 2, оличење спикера овог времена уопште. У овом раду неће бити

анализиран учинак осталих спикера33, пошто њихово повремено појављивање у

улози главног спикера или повремено читање вести у оквиру прилога нема ни

приближно значајан утицај на гледаоце као када је реч о Владимиру Јелићу,

Наташи Јеремић и Маји Жежељ. Они су дужни, из поменутих разлога, да савршено

владају дикцијским начелима и да никад не одступају од утврђене норме. Њих

сваког дана слуша велики број гледалаца, који на основу њиховог говора граде

сопствене навике. Они би требало да стално постављају највише говорне

стандарде и својим колегама новинарима који, поред тога што их напишу, читају

вести у прилозима Дневника 2.

Владимир Јелић, Наташа Јеремић и Маја Жежељ спадају у најцењеније српске

спикере данашњице. Висок ниво концентрације, узорна артикулација, врло мали

број лапсуса, најчешће савршен изговор речи, стил који је прилагођен

информативном облику извештавања, шарм само су неке од особина које их красе.

Бројни спикери других телевизија са правом би могли да им се диве, да их

третирају као идоле.

Сваки Дневник 2 има исту структуру – генералне најаве (вести дана), читање

најава, одјава и целовитих вести, разноврсних по својој тематици, при чему су

дикцијска средства којима се спикер служи увек иста. Управо из тог разлога за

анализу дикције ова три спикера изабрана су само три Дневника 2 у једном

конкретном раздобљу (2-4. април 2012. године). Након активног праћења учинка

поменутих спикера (14. март – 14. април)34 одабир епизода резултат је поуздане

процене да баш у њима Владимир Јелић, Наташа Јеремић и Маја Жежељ исказују

уобичајен начин своје говорне интерпретације. Тешко се може замислити да

одређени спикер заправо влада савршеном дикцијом, али да је за анализу

изабрана она епизода у којој он није показао своје праве могућности. Овде није

реч о најситнијим нијансама, које свакако постоје у читању вести једног спикера у

две различите епизоде, већ се анализирају дикцијски елементи као константне

категорије. Епизоде у којима би околности могле да дискредитују право стање

ствари – прехлада, изузетно садржајан дан са великим бројем директних

укључења, технички пропусти и сл. – избегнуте су.

Код сваког спикера Дневника 2 (РТС) анализираће се следећи дикцијски

елементи: дисање, изговор гласова (артикулација), изговор речи (владање

33

У улози спикера Дневника 2 понекад се појаве уредница Милица Недић, Бранко Веселиновић и др.

34 У том периоду троје поменутих спикера читало је вести у Дневнику 2 26 од 32 дана.

30

четвороакценатским системом), логика говора (пасажи, блокови, логички акценти),

говорне константе и стил (степен ангмажмана у говорној интерпретацији, најаве,

одјаве, вести).

Упоређивањем идеалног облика и стварног стања ствари добићемо врло

поуздану оцену њиховог рада.

2. ВЛАДИМИР ЈЕЛИЋ

2.1. ДИСАЊЕ

Пажљивим слушањем и посматрањем долази се до недвосмисленог закључка

– Владимир Јелић није довољно овладао ни техником костабдоминалног начина

дисања ни логичким ритмом дисања.

Јелић скоро уопште не користи нос при удисању. То је највероватније

последица лоше навике или је реч о неким здравственим потешкоћама. Удисање

на нос има двоструко позитивну функцију. Прво, удисање на нос је природни ток и

сходно томе уноси се већа количина кисеоника. Друго, избегава се звучни судар са

микрофоном, непријатан за слушање. Гледаоци стичу утисак да се Јелић

беспотребно физички напреже. Код спикера, као и код певача, гласно „сркање“

ваздуха кроз уста је одраз изразитог непрофесионализма.

Владимир Јелић најчешће удише на уста, веома гласно. Његов удах је висок,

што је погрешно. Један од репрезентативних показатеља високог, а не

костабдоминалног начина дисања, јесте стално подизање рамена приликом

удисања. Управо то подизање рамена можемо видети готово сваки пут када овај

спикер уноси нову количину ваздуха, неопходну за говорну реализацију.

Поменуте грешке производе једну нову препреку. Погрешан начин дисања

онемогућава Јелића да прикупи довољну количину даха, а самим тим спречава га

да правилно економише својим дахом. У таквим околностима тешко се може

успоставити ритам дисања који би на прави начин пратио логичку структуру

текста.

Правилан, логичан ритам дисања подразумева узимање ваздуха које не

ремети стварање мисаоних целина и заокруженост исказа. То у ствари значи да је

спикер дужан да ваздух удише између блокова, односно да непосредно пре дугог

блока оствари пун удах. Приликом читања скоро свих вести Владимир Јелић

31

погрешно дише. Ево неких најкарактеристичнијих примера (потамњени су начини

на које Јелић удише, а у загради је исписан правилан начин дисања) :

Пун удах, висок, озвучен, на уста (пун удах на нос) Широм земље инспекција

наставља контролу противпожарне заштите, електроинсталација и евакуационих путева у

угоститељским објектима. (удах на нос) Србија има 32 инспекције, распоређене у 12

министарстава, пун удах, висок, озвучен, на уста за које се годишње издваја 13 милиона

евра. исто (пун удах на нос) Удружења привредника траже реформу инспекцијских служби,

уврени да би, бољом координацијом њиховог рада, годишње могло да се уштеди кратак удах

више од трећине средстава.

Пун удах, висок, озвучен, на уста (пун удах на нос) У Москви је заменику премијера Ивици Дачићу патријарх московски и све Русије Кирил пренео да руска црква, народ и држава чврсто

подржавају принципијелне ставове Србије у проблемима са којима се суочава. кратак удах

(удах на нос) Са министром за ванредне ситуације Русије Сергејом Шојгуом договорено је да се

25. априла у Нишу кратак удах отвори српско-руски хуманитарни центар. (пун удах на нос) За тада је предвиђено и потписивање плана о размиривању у овој години, што је, како се оцењује,

најважнија активност два министарства кратак удах за последњих неколико година.

Уколико спикер не влада техником правилног и логичког дисања, као што је

то често случај са Владимиром Јелићем, нарушени су и закони логичког говорења

уопште. Удисање на погрешним, нелогичним местима разбија мисаону целину,

цепка је. Губитак ваздуха доводи и до неусклађених промена у темпу изговора –

делови које би, због њихове важности, требало прочитати умерено спорим темпом,

стављени у службу стихијског начина дисања, непотребно се „претрчавају“ и

убрзавају.

2.2. АРТИКУЛАЦИЈА

Владимир јелић има беспрекоран изговор свих 30 гласова српског

језика. Покретљивост вилице, усана, језика и других органа за производњу

гласа је на високом нивоу. Разговетан је, јасно и прецизно артикулише.

Гласовне конструкције које су тешке за изговор35 углавном реализује

прецизно и освешћено:

35

Артикулација мора бити посебно прецизна у следећим ситуацијама: - при изговору оних блокова у

којима постоје речи које стоје једна уз другу тако што прва реч завршава оним гласом или групом

32

Мит Ромни све ближе номинацији за кандидата Републиканске странке на америчким председничким изборима! (неартикулисано бисмо добили нову реч – намеричким)

Одлуку је, појашњава, донео у консултацији са грађанима и због тога да цела година не би била

потрошена на изборе.

А из Европске комисије поручују Београду да су наставак реформи и унапређење односа са Приштином услови за отварање преговора за чланство у Унији.

И електричару који је одржавао инсталације у новосадској дискотеци Контраст, у којој је

током викенда у пожару страдало шесторо младих, одређен је притвор до 30 дана.

Додуше, понекад се поткраде неки сегмент у којем се не разуме најјасније:

Широм земље инспекција наставља контролу противпожарне заштите, електроинсталација и

евакуационих путева у угоститељским објектима. (угоститељски постају гоститељски)

О председничким изборима у специјалном издању „Ока“ вечерас говоре Милан Николић, Марко

Благојевић и Зоран Пановић одмах после Дневника. (први говорник тако постаје Мила Николић)

Иако нема прецизних података, процењује се да у Србији сваке године остаје необрађено око 300

хиљада хектара, због чега је штета најмање 450 милиона долара. (чујемо једну реч – необрађеноко)36

2.3. ИЗГОВОР РЕЧИ

Само два пута у току изабране епизоде Дневника 2 Владимир Јелић је

направио грешку у одређивању места акцентованог слога. Ако се узме у обзир да

једна епизода Дневника 2 најчешће подразумева више од 500 различитих речи,

учинак Владимира Јелића је беспрекоран, могао би да послужи за пример свима

како треба изговарати речи. У највећем броју случајева Јелић наглашава онај слог у

речи који представља норму српског књижевног језика. Овај аспект дикције Јелић

обавља скоро непогрешиво. Чак и оне речи које најчешће, како у свакодневном

тако и у јавном говору, чујемо погрешно акцентоване, Јелић изговара сасвим

правилно – парла мент, мили ја рда, амби јент, орга низовани, о кто бар, инци дената.

гласова којом ова друга реч започиње; - при изговору оних речи које у свом склопу имају захтеван

распоред гласова.

36 Артикулисан и разговетан говор, чак и најтежих гласовних конструкција, спикери треба стално да

тренирају, понављањем гласовних скупова (ТЕ, ЛЕ, КЕ, ФЕ, ВЕ, СЕ, ЗЕ, КС, ГЗ, БЗ, ДН, ТН, ГН, ВН, ШЛ,

РЛ, ТЛ, ДЛ, КАО У ОАЗИ, КАО И У ОАЗИ и сл.) и брзалица ( СТАЛА МАЛА МАРА НА КРАЈ СТАРА ХАНА

САМА, ПРОКИЦОШИО ЛИ СИ МИ СЕ СИНЕ, КРИВО РАЛО ЛАЗАРЕВО, КРИВЕ ЛАЗЕ РАЗОРАЛО и сл.)који

имају за циљ да покрену и „оживе“ говорни апарат (Марковић, 2002).

33

Једино је при изговору речи – (они) не могу, ака де маца – нагласио погрешан слог.

Међутим, чак и код њега могу се приметити грешке у изговору. Постоји

тенденција да краткоузлазне акценте замењује краткосилазним (фо рмално,

раке та). Такође, дешава му се да превиди у изговору постакценатску дужину

(по вре ђен, нео бра ђено) или да не оствари целовито трајање и мелодију

дугоузлазног акцента (жи ви , стома ку, вра ту и сл.).

Иако најчешће правилно изговара речи, понекад долази до пропуста:

изговор Владимира Јелића правилан изговор

фо рмално фо рмално

ре форма ре фо рма

институ ција институ ција

зе мљи зе мљи

вла де вла де

раке та раке та

стра дало стра дало

љу ди љу ди

регио на регио на

ме дији ме дији

не ма не ма

(добар део тих) по вршина (добар део тих) по врши на

(многи произвођачи) не мо гу (многи произвођачи) не могу

пе тиција пе ти ција

хр ватског хр ва тско г

пи ше пи ше

жи ви жи ви

вра ту вра ту

стома ку стома ку

је дном је дно м

би вши би вши

нео брађено нео бра ђено

по вређено по вре ђено

акаде маца ака де маца

о дноса о дно са

34

2.4. ЛОГИКА ГОВОРА

Логичан изговор реченица подразумева одређивање пасажа, блокова и

логичких акцената, утврђивање њиховог степена значаја и њихову говорну

реализацију. Спикер изговора реченице онако како их је претходно рашчланио на

блокове, а наглашавање сваке речи зависи највише од тога да ли је та реч под

логичким акцентом, као и од тога да ли тај логички акценат припада блоку

смисаонице и пасажу смисаонице.

Јелићу се дешава да неправилно целину дели на мање засебне целине и да

не испуњава критеријуме када је о изговору реч. Наиме, мисаоне целине углавном

не раздваја довољно прецизно, а када их раздвоји, онда као по правилу „отпевава“

последње речи у блоку, уместо да интонативно стави тачку. Уз све то и изговор

уметнутог блока понекад није у складу са дикцијским законитостима. У уводном

делу – Добро вече, поштовани гледаоци. Пратите Дневник РТС-а. Ја сам Владимир

Јелић. Ово су вести дана. – четири мисаоно потпуно различите целине стапа у само

један блок: Добро вече поштовани гледаоци пратите Дневник РТС-а ја сам

Владимир Јелић ово су вести дана.

Следеће вести-најаве:

Председник Србије Борис Тадић одлучио је да скрати свој мандат. Одлуку је. (Појашњава.) Донео у

консултацији са грађанима. И због тога да цела година не би била потрошена на изборе. О томе хоће

ли и председнички избори бити шестог маја одлучује председница Парламента Славица Ђукић

Дејановић. Која чека да сутра и формално добије одлуку о скраћењу мандата председника

Републике. Да би се на Ђурђевдан гласало за све нивое власти рок за расписивање избора је седми

април.

Одлука председника Тадића не изненађује ни једну партију. Па готово све имају спремне кандидате

за место шефа државе.

О председничким изборима у специјалном издању „Ока“. Вечерас говоре Милан Николић. Марко

Благојевић. И Зоран Пановић. Одмах после Дневника.

Тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужницу против бившег генералног директора

рударског басена Колубара Драгана Томића. И још 27 особа. Они се терете да су злоупотребили

службени положај. Тако што су неистинитим приказивањем рада транспортних средстава. И

грађевинске механизације ангажованих у Колубари. Рударски басен оштетили за око 8,4 милиона

евра. Како се наводи изнајмљивали су машине од приватних предузећа. (Које су у власништву неких

од сада оптужених.) Иако то није било потребно. И уписивали више радних сати. Бивши генерални

диреткор Колубаре Драган Томић и још 16 осумњичених ухапшени су у октобру. А током

шестомесечне истраге број осумњичених повећао се на 28.

35

Владимир Јелић чита овако:

Председник Србије Борис Тадић одлучио је да скрати свој мандат. Одлуку је појашњава донео у консултацији са грађанима и због тога да цела година не би била потрошена на изборе. О томе хоће

ли и председнички избори бити шестог маја одлучује председница Парламента Славица Ђукић

Дејановић која чека да сутра и формално добије одлуку о скраћењу мандата председника

републике. Да би се на Ђурђевдан гласало за све нивое власти рок за расписивање избора је седми

април.

Одлука председника Тадића не изненађује ни једну партију па готово све имају спремне кандидате

за место шефа државе.

О председничким изборима у специјалном издању „Ока“ вечерас говоре Милан Николић Марко

Благојевић и Зоран Пановић одмах после Дневника.

Тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужницу против бившег генералног директора

рударског басена Колубара Драгана Томића и још 27 особа. Они се терете да су злоупотребили

службени положај тако што су неистинитим приказивањем рада транспортних средстава и

грађевинске механизације ангажованих у Колубари рударски басен оштетили за око 8,4 милиона

евра. Како се наводи изнајмљивали су машине од приватних предузећа које су у власништву неких

од сада оптужених иако то није било потребно. И уписивали више радних сати. Бивши генерални

диреткор Колубаре Драган Томић и још 16 осумњичених ухапшени су у октобру а током

шестомесечне истраге број осумњичених повећао се на 28.

(потамњени слогови означавају Јелићево интонативно истицање, такозвано „запевање“)

Ово нису изоловани примери. Јелић претежно исто чита сваку вест или

најаву током Дневника. Једино место на којем са поуздањем можемо очекивати да

ће Јелић завршити мисао, да ће ставити тачку, јесте након последње речи у читавој

говорној целини.

Владимир јелић не истиче у изговору увек оне речи, чије посебно

наглашавање открива смисао исказа.

У табели која следи графичким знацима логичног говора обележени су неки

текстови из Дневника 2. У левој колони је Јелићева, а у десној правилна верзија.

Одлука председника Тадића не изненађује ни

једну партију па готово све имају спремне

кандидате за место шефа државе.

О председничким изборима у специјалном

издању „Ока“ вечерас говоре Мила Николић

Марко Благојевић и Зоран Пановић одмах после

Дневника. (много је важније истаћи ко ће бити

говорници; од секундарне је важности да је то

Одлука председника Тадића не изненађује ни

је дну партију. Па готово све имају спремне

кандидате за место шефа државе.

О председничким изборима у специјалном

издању „О ка“. Вечерас говоре Милан Николић.

Марко Благојевић. И Зоран Пановић. О дмах

после Дневника.

36

после Дневника, мада би логички требало

издвојити реч –одмах, пошто најближе одређује

време почетка емисије)

Тужилаштво за организовани криминал подигло

је оптужницу против бившег генералног

директора рударског басена Колубара Драгана

Томића и још 27 особа. Они се терете да су

злоупотребили службени положај тако што су

неистинитим приказивањем рада транспортних

средстава и грађевинске механизације

ангажованих у Колубари рударски басен

оштетили за око 8,4 милиона евра. Како се

наводи изнајмљивали су машине од приватних

предузећа које су у власништву неких од сада

оптужених иако то није било потребно. И

уписивали више радних сати. Бивши генерални

диреткор Колубаре Драган Томић и још 16

осумњичених ухапшени су у октобру а током

шестомесечне истраге број осумњичених повећао

се на 28. (кад овако чујемо вест, могли бисмо да

се питамо да ли је овде реч о Колубари или о

Драгану Томићу; да је он бивши и генерални и

директор чујемо већ на почетку, сувишно је те

речи истицати у наставку вести итд.)

Репрезентативац Србије у стрељаштву Немања

Миросављев нападнут је у Новом Саду испред

зграде у којој живи. Напао га је комшија који се

жалио на буку. Вређао га је на личној и

политичкој основи и нанео повреде на врату и

стомаку. На снимку који је српски

репрезентативац поставио на Интернету види се

како му, док снима ћерку која вози бицикл,

прилази човек који му најпре прети затим два

пута удара. У новосадској полицији кажу да су

поднели прекршајну пријаву против нападача.

(није битно да ли се Миросављев бави мачевањем

или стрељаштвом и да ли се то десило испред

или иза куће. Важно да је Немања Миросављев

нападнут.)

Тужилаштво за организовани крими нал подигло

је оптужницу против бившег генералног

директора рударског басена Колубара Драгана

Томића. И још 27 особа. Они се терете да су

злоупотре били службени положај. Тако што су

не истинитим приказивањем рада транспортних

средстава. И гра ђеви нске механизације.

ангажованих у Колубари. Рударски басен

оштетили за око 8,4 милиона евра. Како се

наводи изнајмљивали су машине од при ватних

предузећа. (Које су у власништву неких од сада

о пту жених.) Иако то ни је било потребно. И

уписивали ви ше радних сати. Бивши генерални

диреткор Колубаре Драган Томић и још 16

осумњичених ухапшени су у о кто бру. А током

шестомесечне истраге број осумњичених повећао

се на 28.

Репрезентативац Србије у стрељаштву Немања

Миросављев нападнут је у Новом Саду испред

зграде у којој живи. Напао га је ко мшија који се

жалио на буку. Вређао га је на ли чној. И

поли тичкој основи. И нанео повреде на вра ту и

стома ку. На снимку. (Који је српски

репрезентативац поставио на И нтернету.) Види се

како му. (Док снима ће рку која вози бицикл.)

Прилази човек који му најпре пре ти. Затим два

пута у дара. У новосадској полицији кажу да су

поднели пре крша јну пријаву против нападача.

У изабраним вестима указано је на то да Владимир Јелић недовољно

успешно влада законима логичног говора.

У једној ситуацији овај спикер, истичући наглашавање појединих речи,

драстично мења смисао исказа:

37

Агенција за борбу против корупције саопштава да политичари не користе јавне ресурсе у

промовисању страначких активности. Односно да у кампањи нема видљивих повреда закона.

Уместо да у последњем блоку истакне реч – нема, Јелић под логички акценат

ставља реч – видљивих. Истицањем те речи гледаоци добијају следећу

информацију - да повреда закона свакако има, само што оне нису видљиве.

2.5. ГОВОРНЕ КОНСТАНТЕ

Владимир Јелић се као доминантном говорном константом користи

интонацијом. Такав избор је сасвим правилан, пошто информативни вид

саопштавања не трпи интезитет и емоције. Међутим, када се направи анализа

начина на које Јелић прави интонативне успоне и падове увиђа се да у том

сегменту није увек успешан. Као што је већ објашњено, интонација посебно долази

до изражаја при логичком структурисању текста, при чему интонативни „шиљци“

падају на примарне и секундарне логичке акценте, а интонативни „усеци“ прате

појаву уметнутих блокова. Уколико нема јасне, доследне и континуиране логике у

говору, интонативна моделирања током интерпретације нису ни приближно тако

ефикасна као што би могла да буду.

Саопштавање информација подразумева и нијансирање темпа

изговора. Једино тако вест звучи мисаоно заокружено. Смењивање бржих и

споријих сегмената зависи од мисаоне згуснутости. С обзиром на то да Владимир

Јелић недовољно успешно приступа логичком распоређивању целина и логичком

ритму дисања, можемо очекивати да нијансирање темпа изговора неће стално

бити у функцији обогаћивања говорног исказа. Дешава се да Јелић убрзава изговор

важнијих делова информације, односно да успорава при изговору мање важних,

већ познатих података.

Да би вест била изговорена целисходно, посматрано из угла говорних

константи, потребно је интонацију, темпо, гласност и паузе ставити у службу

логичког редоследа. Пошто се одреде блокови и сви логички акценти, у спрегу

говорних константи интонација је упечатљива при изговору речи под логичким

акцентом, које се, дакле, истичу у односу на остале речи наглашавањем по висини

или јачини. Истовремено, блок који доноси нове и битне податке (блок

смисаонице) изговориће се спорије од оног блока који сумира, констатује,

закључује. Повишена гласност користиће се при читању генералних и других

најава, али ће и она бити подређена логици, при чему већа гласност прати

значајније делове.

38

Анализирајмо како се Јелић користи кључним говорним константама –

интонацијом и темпом:

На Косову и Метохији неколико инцидената због напада на делегацију владе Србије у центру

Приштине (каменована су два аутомобила и лакше повређен један члан делегације из Београда)

премијер Мирко Цветковић упутио је оштар протест европској комесарки Кетрин Ештон. Шефу

Унмика Фариду Зарифу и шефу Еулекса Дебарњаку. У селу Пећане код Речана пуцано је на

православну цркву а у дворишту Богородице Љевишке у Призрену пронађена је светлећа ракета. На

заштитном зиду манастира Високи Дечани исписано је неколико порука, међу којима и „имовина учк“.

Повишавањем гласа у изговору Јелић истиче следеће речи: неколико,

инцидената, центру, дворишту, светлећа, ракета, зиду, неколико. На тај начин их

ставља у позицију логичког акцента. У изговору речи: инцидената, Београда и

цркву спикер „отпевава“ последње слогове. Уметнути блок (Каменована су два

аутомобила и лакше повређен један члан делегације из Београда) интонативно

позиционира у доњи слој наглашености, изговарајући га изразито брзо. Први део

(„На Косову (...) Дебарњаку“) изговара умерено брзо и сасвим брзо, док други део

изговара умерено споро, осим сегмента – пронађена је светлећа ракета. На

заштитном зиду – који изговара изразито споро, при чему и изговор сваке речи

појединачно траје дуже.

Ова вест је веома важна (понавља се и на самом крају Дневника). Она

заправо представља пасаж смисаонице. Изговор би у складу са тим требало да

изгледа овако:

На Косову и Метохији неколико инцидената. Због напада на делегацију владе Србије у центру

Приштине. (Каменована су два аутомобила и лакше повређен један члан делегације из Београда.)

Премијер Мирко Цветковић упутио је оштар протест европској комесарки Кетрин Ештон. Шефу

Унмика Фариду Зарифу. И шефу Еулекса Дебарњаку. У селу Пећане код Речана пуцано је на

православну цркву. А у дворишту Богородице Љевишке у Призрену пронађена је светлећа ракета. На

заштитном зиду манастира Високи Дечани исписано је неколико порука. Међу којима и „имовина

УЧК“.

Подвучене речи треба повишено нагласити, јер се истицањем тих речи

открива смисао исказа. Оне речи које су у курзиву такође су под логичким

акцентом, али не примарним, тако да се истичу више од осталих, али мање од

примарних логичких акцената. Уметнути блок треба ставити у доњи слој

наглашености у односу на оно што му претходи, поготово што је почетак вести у

позицији изразите наглашености. Међутим, информација из уметнутог блока није

неважна, напротив, слушаоци ту први пут сазнају шта се заправо догодило. Брзину

изговора треба прилагодити сходно томе. Целу вест, због њеног значаја, треба

прочитати умерено споро. Завршни део („У селу Пећане...“) може бити прочитан

нешто брже од првог дела, зато што после података да су каменовани аутомобили,

39

да је нападнут члан делегације из Београда и да је премијер упутио протест, што

је суштина, информација о исписивању порука на зиду слаби на значају. Последњи

део – У селу Пећане код Речана пуцано је на православну цркву. А у дворишту

Богородице Љевишке у Призрену пронађена је светлећа ракета. На заштитном

зиду манастира Високи Дечани исписано је неколико порука. Међу којима и

„имовина УЧК“. – заправо функционише као трочлана градација37 у антиклимаксу,

при чему је сваки нови члан мање важан и треба га прочитати за нијансу брже.

Владимир Јелић има тенденцију да неприлагођено успорава неке делове

текста при изговору, тј. долази до неправилне сегментације текста. Разлози за то

су најчешће – нелогичан ритам дисања и нелогично говорење.

Одлуку је, појашњава, донео у консултацији са грађанима и због тога да цела година не би била

потрошена на изборе.

О председничким изборима у специјалном издању „Ока“ вечерас говоре Милан Николић, Марко

Благојевић и Зоран Пановић одмах после Дневника.

Републичка изборна комисија прогласила је десету листу за парламентарне изборе.

Дан студената, четврти април, у знаку је петиције за промену закона о високом образовању, коју су

студенти предали Министарству просвете.

(Потамњени су они делови које Јелић, насупрот логици, изговара спорије од осталих сегмената, при

чему понекад те речи крајње непотребно „сецка“ по слоговима.)

У тренуцима када говор није довољно рашчлањен, може доћи и до већих

грешака:

И електричару који је одржавао инсталације у новосадској дискотеци Контраст, у којој је током

викенда у пожару страдало шесторо младих, одређен је притвор до 30 дана. Он се терети за

кривично дело против опште сигурности, а на саслушању се бранио ћутањем. У Новом Саду данас је

сахрањена Тамара Миладиновић. (Последњем блоку, који се тиче Тамаре Миладиновић, у Јелићевој

интерпретацији не претходи пауза која би морала да одвоји ову тужну вест од информације да је

приведен електричар. Јелић тек после изговора речи – Тамара схвата шта заправо чита. Онда срља у

нову грешку: прави паузу пре изговора њеног презимена, које изговара потпуно неутрално, без

значаја, истичући реч – Тамара знатно више од речи – Миладиновић. По логици истицања речи, то би

значило да ће још неки Миладиновић бити сахрањен, али да је данас сахрањена Тамара.)

Боја Јелићевог гласа, једина непроменљива говорна константа, је изразито

радиофонична, пријатна за слушање.

37

Пред крај ове епизоде Дневника 2 појављује се још једна могућност за реализацију ове дикцијске

фигуре – „...српски премијер наводи да је реч о још једном покушају екстремиста да застраше Србе у

покрајини. Спрече дијалог. Примену договора. И мирно решавање проблема“.

40

2.6. СТИЛ

Владимир Јелић говорно је ангажован у духу саопштавања информације. Не

укључује емоције и интезитет. Најаве изговара гласније, са више ангажмана, на

нивоу рекламе:

Четвртфинале Лиге шампиона Челзи-Бенфика вечерас на РТС-у!

О председничким изборима у специјалном издању „Ока“ вечерас говоре Милан Николић, Марко

Благојевић и Зоран Пановић одмах после Дневника.

У Могадишу мета бомбаша самоубица из редова сомалских побуњеника били су државни и спортски

званичници. Страдало је осморо људи.

при чему, сасвим правилно, готово све речи ставља у позицију логичког акцента.

Одјаве чита уравњеније, брже, у доњем слоју наглашености:

Гледали сте Дневник. Довољно разлога да и даље останете уз наше програме. Пријатно вече.

Владимир Јелић стилски стално прилагођава своју интерпретацију

информативном облику саопштавања. Емоционално никад не таласа, вести чита са

фином модулацијом у говорном ангажману.

2.7. ОПШТИ УТИСАК

Висок удах на уста; недовољно логичан ритам дисања.

Беспрекорна артикулација.

Изговор речи на завидном нивоу.

Нарушена логика говора.

Говорне константе нису у довољној мери у функцији обогаћивања мелодије

говорне целине.

Стил прилагођен информативном облику саопштавања.

41

категорија

општи утисак

(стихијски/нормално/беспре

корно)

број грешака

начин дисања стихијски

логички ритам дисања нормално више од 20

артикулација беспрекорно 5

место наглашеног слога беспрекорно 2

акценти скоро беспрекорно 23

блокови стихијски више од 50

логички акценти стихијски више од 40

темпо нормално

стил прилагођен

Иако са правом важи за једног од најбољих спикера наших телевизија,

Владимир Јелић понекад говори стихијски. Уколико би унапредио своје дисање и

ако би усмереније и исправније спроводио законе логичког говорења, Јелић би се

сасвим приближио идеалном облику говорења.

42

3. НАТАША ЈЕРЕМИЋ

3.1. ДИСАЊЕ

За разлику од Владимира Јелића, који удише високо, озвучено, као да

„усисава“ ваздух кроз уста, Наташа Јеремић успешније влада начином на који

удише. Не би се са поуздањем могло констатовати да је потпуно овладала

костабдоминалним начином дисања. Међутим, њен удах није висок. Приликом

удисања њена рамена мирују. Спикерка удише и на уста и на нос. Чак и кад уноси

ваздух кроз уста, то није ни озвучено ни нападно. Њен наступ снажно је обогаћен

чињеницом да не постоје никакви грчеви које погрешан начин дисања увек носи са

собом.

Међутим, Наташа Јеремић не успева увек да успостави логичан ритам

дисања, највише због њених честих грешака у распоређивању мисаоних целина.

Логичан ритам дисања требало би да прати логичку структуру текста. Уколико је

логичка стуктура нарушена, биће поремећен и ритам дисања. Такође, у узрочно-

последичном односу логичног ритма дисања и логичке структуре текста, важно је

запамтити да и удисања на нелогичним местима доводе до поремећене логике

говора.

Наташа Јеремић понекад удише на погрешним местима (потамњени су

начини на које Наташа Јеремић удише, а у загради је исписан правилан начин

дисања) :

Пун удах на уста (пун удах кроз нос) После саслушања у Вишем суду у Новом Саду власнику и двојици закупаца дискотеке Контраст одређен је притвор до тридесет дана због сумње да

су одговорни за пожар удах у коме је страдало шесторо младих. (удах) Власник дискотеке изнео је одбрану а закупци су се бранили ћутањем. Електричар инсталатер, који је одржавао електричне

инсталације у дискотеци удах биће саслушан сутра. (пун удах кроз нос) Њему је одређено

полицијско задржавање од 48 сати због сумње да је саучесник у тешком делу против опште

сигурности. Удах Узрок пожара су неисправне електричне инсталације испод дрвене бине а

дискотека није имала употребну дозволу за рад.

(пун удах кроз нос) удах Инспекција наставља јуче започету контролу угоститељских објеката.

Надлежни понављају да ниједно место неће бити поштеђено контроле кратак удах на уста и

евентуалне казне.

(пун удах кроз нос) Уколико сада не буду расписани председнички избори, кратак удах на

уста директор центра нове политике Владимир Тодорић сматра да би Србија изгубила већи део

године, јер би се питање кампање кратак удах на уста поново поставило у другој половини,

када би иначе морали да буду одржани.

43

(пун удах кроз нос) пун удах кроз уста Гран при за најбоље остварење 59. београдског

фестивала документарног и краткометражног филма у међународном и домаћем такмичарском

програму кратак удах додељен је шпанском кратком играном филму „Они кажу“, кратак удах

кроз уста који се бави насиљем у школи. (пун удах кроз нос) кратак удах За најбољи

филм домаће селекције златна плакета Београда припала је документарцу „Секундарна сировина“,

док је у страној селекцији победила пољска анимирана сатира кратак удах савременог друштва

„Дени бој“.

Повремено неуспешно економисање дахом доводи и до тога да Наташа

Јеремић непотребно успорава и убрзава свој говор.

3.2. АРТИКУЛАЦИЈА

Наташа Јеремић правилно изговара свих тридесет гласова српског

књижевног језика.

При артикулацији, која је на високом нивоу, понекад је приметна

затвореност вокала38. Спикерка понекад не отвара довољно вилицу приликом

изговарања самогласника, што доводи до неразговетности и неразумљивости.

Неке речи (одређено, објеката, најкасније, председница, расписани, намењен,

пореска, национална, заснивање, Београду) које она изговара слушаоци чују у

непрецизном, „претрчаном“ облику, долази до редукције гласова: одр’ђено,

обј’ката, најк’сније, предс’дница, р’списани, нам’њен, пор’ска, н’ционална,

з’снивање, Беогр’ду.

Компликоване конструкције углавном изговара правилно. Међутим,

неколико пута чини грешку због тога што не раздваја изговор гласова којима

завршава једна, а започиње следећа реч. Национална служба за запошљавање, на

пример, постане национална служба запошљавање.

38

Приликом изговора вокала потребно је покретати вилицу, усне, образе, како би се остварила

потпуна разговетност. Приликом изговора гласова А, О, У доња вилица треба да буде спуштена, а

при изговору вокала Е и И усне и образи се шире, као када се смејемо. Уколико су приликом

изговарања вокала говорни органи „умртвљени“ долази до такозване затворености вокала (Марковић,

2002).

44

3.3. ИЗГОВОР РЕЧИ

Седам пута током ове епизоде Дневника 2 Наташа Јеремић погрешно је

одредила место акцентованог слога – парла мента, и зузетно ст, исто времени,

међу времену, мили ја рди, Марсе ља, преду зетни ка. Сваки пут до грешке у изговору

долази зато што спикерка заборавља једно важно правило у утврђеној норми –

силазни акценат у вишесложним речима може стајати само на првом слогу.

Иако је артикулационо углавном прецизна, дешава се да скраћује трајање

дугосилазних и дугоузлазних акцената, као и да заобилази реализацију

постакценатске дужине.

изговор Наташе Јеремић правилан изговор

контро ле контро ле

најка сније на јкасније

парламе нта парла мента

пре дседница пре дседница

изузе тност и зузетно ст

истовре мени исто времени

инвести ција инвести ција

обја вила обја вила

на мењен на ме њен

међувре мену међу времену

милија рди мили ја рди

три три

о смог о смог

плаке та плаке та

дире ктан дире ктан

Марсе ља Марсе ља39

(у) стра ној (у) стра ној

(500) предузе тника (500) преду зетни ка

ћу тањем ћу та њем

вече рас вече рас

39

Имена лица и градова који потичу из страног језика треба изговарати у духу српског језика и у

складу са нормама српског говора (Ивић, Клајн, Пешикан, Брборић, 1991).

45

3.4. ЛОГИКА ГОВОРА

Постоји једна ружна навика међу спикерима – „запевање“ услед

подизања гласа на крају речи, бесмислено наглашавањe последњег слога у

речима после којих се налази запета, које акустички неодољиво подсећа на

кокодакање. С обзиром на то да у српском књижевном језику не сме да се

наглашава последњи слог речи, „запевање“ је недопустиво. Такође, оваквим

„кокодакањем“ уништава се логичка мелодија реченице која увек мора да

буде акустички израз смисла који тај исказ у себи носи (Поповић-Мавид,

1996:201).

Следеће текстове:

Добро вече. Гледате Дневник РТС-а. Ја сам Наташа Јеремић. Ово су најважније вести:

У Новом Саду је сахрањена Милена Далмација. У Чуругу Марина Аничић. У Кикинди Ренато Вуковић. У

Крагујевцу Марко Павловић. У Гацку Зоран Игњатовић.

Пореска управа објавила је три нова списка са по 500 предузећа. Предузетника. И грађана. Који

укупно дугују 360 милијарди динара. Априлски спискови дужи су од јануарских на којима је било по

100 дужника. Многи од њих нису на овим списковима јер су у међувремену вратили дуг. Или

уговорили репрограм.

Наташа Јеремић изговара овако:

Добро вече, гледате Дневник РТС-а. Ја сам Наташа Јеремић. Ово су најважније вести:

У Новом Саду је сахрањена Милена Далмација, у Чуругу Марина Аничић, у Кикинди Ренато

Вуковић, у Крагујевцу Марко Павловић, у Гацку Зоран Игњатовић.

Пореска управа објавила је три нова списка са по 500 предузећа, предузетника и грађана, који

укупно дугују 360 милијарди динара. Априлски спискови дужи су од јануарских, на којима је било

по 100 дужника. Многи од њих нису на овим списковима, јер су у међувремену вратили дуг или

уговорили репрограм.

(потамњени слогови означавају бесмислено и погрешно истицање последњих слогова речи)

Наташа Јеремић у добром броју вести или најави „кокодаче“. Недовољно

прецизно рашчлањивање мисаоних целина на блокове нарушава логику њеног

говора.

Спикерка прави известан број грешака и када је реч о логичким акцентима.

Уметнуте блокове не реализује увек у складу са дикцијском нормом.

У табели која следи графичким знацима логичног говора обележени су неки

46

текстови из Дневника 2. У левој колони је интерпретација Наташе Jеремић, а у

десној правилна верзија.

После саслушања у Вишем суду у Новом Саду

власнику и двојици закупаца дискотеке Контраст

одређен је притвор до тридесет дана због сумње

да су одговорни за пожар у коме је страдало

шесторо младих. Власник дискотеке изнео је

одбрану а закупци су се бранили ћутањем.

Електричар инсталатер. Који је одржавао

електричне инсталације у дискотеци биће

саслушан сутра. Њему је одређено полицијско

задржавање од 48 сати због сумње да је

саучесник у тешком делу против опште

сигурности. Узрок пожара су неисправне

електричне инсталације испод дрвене бине а

дискотека није имала употребну дозволу за рад.

Најкасније сутра како је најавио председник

Србије биће познато да ли ће скратити свој

мандат после чега би председница парламента

расписала председничке изборе. Председница

фонда за политичку изузетност Соња Лихт сматра

да је са једне стране рационално да сада буду

расписани јер ће цео процес коштати мање. Али

да са друге стране мандат председника није

случајно пет година. Истовремени избори каже

нису превише здрави за друштво и државу у

целини. Уколико сада не буду расписани

председнички избори директор центра нове

политике Владимир Тодорић сматра да би Србија

изгубила већи део године јер би се питање

кампање поново поставило у другој половини.

Када би иначе морали да буду одржани. Слично

мисли и аналитичар Ђорђе Вукадиновић уверeн

да би расписивање председничких избора унело

динамику у како оцењује млаку бледу и апатичну

кампању.

Гран при за најбоље остварење 59.ог

београдског фестивала документарног и

краткометражног филма у међународном и

домаћем такмичарском програму додељен је

После саслушања у Вишем суду у Новом Саду

вла снику и двојици за купаца дискотеке Контраст

одређен је притвор до тридесет дана. Због

сумње да су о дговорни за пожар у коме је

страдало шесторо младих. Власник дискотеке

изнео је о дбрану. А закупци су се бранили

ћу та њем. Електричар инсталатер. (Који је

одржа вао електричне инсталације у дискотеци.)

Биће саслушан су тра. Њему је одређено

полицијско задржавање од 48 сати. Због сумње

да је са учесник у тешком делу против опште

сигурности. Узрок пожара су не исправне

електричне инсталације испод дрвене бине. А

дискотека ни је имала употребну дозволу за рад.

На јкасније сутра. (Како је најавио председник

Србије.) Биће познато да ли ће скра тити свој

мандат. После чега би председница парламента

распи сала председничке изборе. Председница

фонда за политичку изузетност Соња Лихт сматра

да је са једне стране рационално да са да буду

расписани. Јер ће цео процес коштати ма ње. Али

да са друге стране мандат председника није

случајно пе т година. Исто времени избори. (Каже.)

Нису превише здрави за дру штво и државу у

целини. Уколико сада не буду расписани

председнички избори. Директор центра нове

политике Владимир Тодорић сматра да би Србија

изгубила већи део године. Јер би се питање

кампање поново поставило у дру гој половини.

Када би иначе мо рали да буду одржани. Слично

мисли и аналитичар Ђорђе Вукадиновић. Уверeн

да би расписивање председничких избора унело

дина мику у. (Како оцењује.) Мла ку. Бле ду. И

апа тичну кампању.

Гран при за на јбоље остварење 59.ог

београдског фестивала документарног и

краткометражног филма. (У међународном и

домаћем такмичарском програму.) Додељен је

шпанском кратком играном филму „Они кажу“.

47

шпанском кратком играном филму „Они кажу“.

Који се бави насиљем у школи. За најбољи филм

домаће селекције златна плакета Београда

припала је документарцу „Секундарна сировина“

док је у страној селекцији победила пољска

анимирана сатира савременог друштва „Дени

бој“. Кратки метар званично се завршава вечерас

уручењем награда у Дому омладине у Београду.

Који се бави насиљем у шко ли. За најбољи филм

домаће селекције златна плакета Београда

припала је документарцу „Секундарна сировина“.

Док је у страној селекцији победила пољска

анимирана сатира савременог друштва „Дени

бој“. Кратки метар званично се завршава вече рас

уручењем награда у Дому омладине у Београду.

3.5. ГОВОРНЕ КОНСТАНТЕ

Анализирајмо како се Наташа Јеремић користи интонацијом и темпом,

најдоминантнијим говорним константама када је реч о информативном облику

саопштавања:

Гран при за најбоље остварење 59. београдског фестивала документарног и краткометражног филма

у међународном и домаћем такмичарском програму додељен је шпанском кратком играном филму

„Они кажу“. Који се бави насиљем у школи. За најбољи филм домаће селекције златна плакета

Београда припала је документарцу „Секундарна сировина“ док је у страној селекцији победила

пољска анимирана сатира савременог друштва „Дени бој“. Кратки метар званично се завршава

вечерас уручењем награда у Дому омладине у Београду.

Повишавањем гласа у изговору Наташа Јеремић истиче следеће речи:

најбоље, и, филма, домаћем, кратком, домаће, Секундарна, страној, званично. На

тај начин истакнуте речи добијају статус носилаца смисла целог исказа. Спикерка,

иако није реч о пасажу смисаонице, користи превише ангажмана у истицању

логичких акцената. Приликом изговора речи -сировина спикерка „отпевава“

последњи слог. За разлику од већине других вести Наташа Јеремић ову

информацију изговара релативно спорим темпом, осим када изговара наслове

добитничких филмова. Последњу реченицу – Кратки метар званично се завршава

вечерас уручењем награда у Дому омладине у Београду – изговара изразито споро,

при чему између појединачних речи прави паузе.

С обзиром на то да се овом информацијом публика обавештава који

филмови су најбољи на једном не много атрактивном фестивалу (ово свакако није

пасаж смисаонице), изговор би требало да изгледа овако:

48

Гран при за најбоље остварење 59. београдског фестивала документарног и краткометражног филма.

(У међународном и домаћем такмичарском програму.) Додељен је шпанском кратком играном филму

„Они кажу“. Који се бави насиљем у школи. За најбољи филм домаће селекције златна плакета

Београда припала је документарцу „Секундарна сировина“. Док је у страној селекцији победила

пољска анимирана сатира савременог друштва „Дени бој“. Кратки метар званично се завршава

вечерас уручењем награда у Дому омладине у Београду.

Интонативно посебно треба истаћи следеће речи, при чему треба пазити да

ниво истицања не буде прегруб: најбоље, „Они кажу“, „Секундарна сировина“,

„Дени бој“, вечерас. Ове речи су носиоци смисла и зато стоје у позицији логичког

акцента. У позицији секундарног логичког акцента налазе се: шпанском, домаће,

златна, страној, пољска, уручењем. Те речи треба нагласити више од осталих, а за

нијансу ниже од оних које су у позицији примарног такта смисаонице. Блокове: -

Додељен је шпанском кратком играном филму „Они кажу“, - За најбољи филм

домаће селекције златна плакета Београда припала је документарцу „Секундарна

сировина“ и – Док је у страној селекцији победила пољска анимирана сатира

савременог друштва „Дени бој“ треба изговорити спорије од осталих блокова,

пошто су ти блокови стожери смисла, носиоци нових, најважнијих података.

Непосредно пре изговора наслова добитничких остварења целисходно је

направити цезуру, којом се додатно истиче победнички филм. Остале блокове

треба изговорити умерено брзим темпом.

У следећој вести:

После саслушања у Вишем суду у Новом Саду власнику и двојици закупаца дискотеке Контраст

одређен је притвор до тридесет дана због сумње да су одговорни за пожар у коме је страдало

шесторо младих. Власник дискотеке изнео је одбрану а закупци су се бранили ћутањем. Електричар

инсталатер. Који је одржавао електричне инсталације у дискотеци биће саслушан сутра. Њему је

одређено полицијско задржавање од 48 сати због сумње да је саучесник у тешком делу против опште

сигурности. Узрок пожара су неисправне електричне инсталације испод дрвене бине а дискотека није

имала употребну дозволу за рад.

Наташа Јеремић повишавањем гласа истиче речи – Саду, двојици, дана,

одговорни, ћутањем, инсталатер, дискотеци, сутра, сати, тешком, неисправне,

бине, имала – чиме их ставља у позицију носилаца смисла. Читаву вест, осим

последње реченице (Узрок пожара су неисправне инсталације испод дрвене бине а

дискотека није имала употребну дозволу за рад.), спикерка изговара умерено

брзим темпом.

Ову вест треба изговорити овако:

После саслушања у Вишем суду у Новом Саду Власнику и двојици закупаца дискотеке Контраст

одређен је притвор до тридесет дана. Због сумње да су одговорни за пожар у коме је страдало

шесторо младих. Власник дискотеке изнео је одбрану. А закупци су се бранили ћутањем. Електричар

инсталатер. (Који је одржавао електричне инсталације у дискотеци.) Биће саслушан сутра. Њему је

49

одређено полицијско задржавање од 48 сати. Због сумње да је саучесник у тешком делу против

опште сигурности. Узрок пожара су неисправне електричне инсталације испод дрвене бине. А

дискотека није имала употребну дозволу за рад.

Повишавањем гласа треба истаћи стожере смисла, а то су: саслушања,

власнику, закупаца, одговорни, изнео, ћутањем, одржавао, сутра, 48, саучесник,

неисправне, није. У позицији секундарног логичког акцента су речи: тридесет,

тешком и опште. Оне треба да се изговоре за нијансу ниже од логичких акцената,

а за нијансу више од осталих речи у тексту. Потпуно супротно интерпретацији

Наташе Јеремић, све осим последње реченице треба изговорити умерено спорим

темпом, јер се у том делу саопштавају битни и нови подаци. Уметнути блок (Који је

одржавао електричне инсталације у дискотеци) и последња реченица опште су

познате чињенице, те их у складу с тим треба изговорити брже од осталих делова.

На тај начин успоставља се активна и динамична мелодија реченице.

3.6. СТИЛ

Стил Наташе Јеремић прилагођен је информативном облику саопштавања.

Спикерка не користи интезитет у изговору, већ примереним тоном саопштава

слушаоцима вести. Генералне најаве чита баш како би требало – гласније,

ангажованије, наглашеније од уобичајених информација:

Сахрањено петоро младих страдалих у пожару у новосадској дискотеци.

Настављена контрола угоститељских објеката. Надлежни демантују да прво обилазе најбезбедније

локале.

Сутра највероватније одлука о томе да ли ће бити расписани председнички избори.

Само шест одсто отпадних вода прерађује се по европским стандардима. После Суботице

постројење за прераду и у Лесковцу.

Хрватска полиција проверава да ли је неко у кабинету бившег председника Стјепана Месића примио

мито при куповини оклопних возила.

Реванш четвртфинала Лиге шампиона Барселона-Милан вечерас на РТС-у!

Динамика наглашавања је на изузетно високом нивоу. Последњу најважнију

вест (Реванш четвртфинала Лиге шампиона Барселона-Милан вечерас на РТС-у!)

наглашава као рекламу, са подједнаким истицањем свих речи, чиме је, сасвим

исправно, спроводи као непосредан позив гледаоцима да погледају тај меч.

50

3.7. ОПШТИ УТИСАК

Прихватљив начин дисања; недовољно логичан ритам дисања.

Артикулација углавном правилна; затвореност вокала, редукција гласова.

Изговор речи најчешће је у складу са утврђеном нормом.

Нарушена логика говора.

Говорне константе, нарочито интонација и темпо, нису увек у функцији

обогаћивања мелодије говорне целине.

Стил прилагођен информативном облику саопштавања.

категорија

општи утисак

(стихијски/нормално/беспре

корно)

број грешака

начин дисања скоро беспрекорно

логички ритам дисања нормално више од 15

артикулација скоро беспрекорно 11

место наглашеног слога скоро беспрекорно 7

акценти нормално 13

блокови стихијски више од 40

логички акценти нормално више од 30

темпо стихијски

стил прилагођен

Наташа Јеремић почела је да води Дневник 2 (РТС) као већ афирмисана

спикерка. Дуги низ година многи је сматрају најбољом спикерком код нас.

Међутим, претходна анализа указала је на то да и она уме да погреши. Како би још

више својим дикцијски фино обликованим изразом ширила неговану говорну

културу на милионе гледалаца, спикерка би морала да се подсети на које све

начине текст треба припремити за говорну интерпретацију. Сваки пут пре него што

уђе у студио требало би да: - обележи у вестима логична места за паузе; -

рашчлани говорне целине и одреди пасаже смисаонице; - одреди делове у којима

ће, у складу са мисаоном згуснутошћу, читати спорије. На тај начин би мелодија

њеног говора добила савршену разложност и изражајност.

51

4. МАЈА ЖЕЖЕЉ

4.1. ДИСАЊЕ

Маја Жежељ углавном дише погрешно – високо и на уста. Видљиво је

ослањање на грудни део приликом удисања, што отежава исправну реализацију

осталих говорних елемената. С обзиром на то да овакав начин дисања не пружа

стабилно економисање ваздухом40, често се догађа да губи ваздух при крају

говорне фразе. Губитак ваздуха кида ритам говора, прави „усеке“ на местима где

су реченични делови чврсто повезани, где се мисаони ток не би смео кидати. У

говору извежбаног говорника респираторне паузе поклапају се са логичким

паузама (Лукић, Марковић, 2003:47). Поред лоше технике дисања, могуће да

постоји и неки здравствени проблем који додатно сужава капацитет спикеркиних

плућа.

Када је реч о логичном ритму дисања, запажа се велики број грешака.

Жежељ често удише на погрешним местима. Не постоји осмишљена стратегија

приликом прављења респираторних пауза.

Следе примери који указују на то да Маја Жежељ недовољно логично дише

(потамњени су начини на које Маја Жежељ удише, а у загради је исписан правилан

начин дисања):

(пун удах кроз нос) После трагедије у Новом Саду почиње ванредна инспекција локала широм

Србије. Удах на уста Од сутра и званично 250 инспектора провераваће удах на уста колико

су угоститељски објекти безбедни од пожара. Удах на уста (удах кроз нос) Контролишу се и службе које проверавају безбедност кафића и клубова.

Удах на уста (пун удах кроз нос) Ако Србија 6. маја буде бирала и председника државе, председница скупштине Србије до тада треба да преузме функцију вршиоца дужности шефа државе.

Удах на уста Славица Ђукић Дејановић каже да је спремна за ту улогу. (пун удах кроз нос)

Председник СПС-а понавља да би било добро да избори на свим кратак удах на уста нивоима

буду одвојени, кратак удах на уста али најављује да ће уколико председнички избори буду

расписани, ући у трку.

Пун удах на уста (пун удах кроз нос) Европска радио-дифузна унија одбацила је захтев

Радио телевизије Косово за активно чланство у тој организацији, удах на уста због чега Косово не

40

За разлику од горњеторакалног начина дисања, када се у процесу дисања активирају само врхови

плућних крила, косто-абдоминално дисање, дисање пуним плућима, обезбеђује довољну количину

ваздуха за изговор дужих говорних секвенци у једном даху (Шипка, 2008).

52

може да учествује на песми Евровизије у Азербејџану. Удах на уста (пун удах кроз нос) На

састанку у Женеви пре два дана заменик шефа косовске дипломатије Петрит Селими кратак удах

на уста изјавио је да је европска радио-дифузна унија од суштинског значаја за њих кратак

удах на уста и да, како је рекао, у изградњи нације ништа није важније од песме Евровизије.

Удах на уста (пун удах кроз нос) Коначну одлуку о томе да ли ће градити челичану у

Шапцу италијански Данијели донеће почетком јула, кратак удах на уста каже градоначелник

Шапца Милош Милошевић, откривајући детаље недавно потписаног меморандума о разумевању

кратак удах на уста са потенцијалним инвеститором. Удах на уста (пун удах кроз

нос) Планирано је да град уступи 120 хектара земљишта у индустријској зони уз Саву, што би

италијанској фирми кратак удах на уста омогућило транспорт челика до купаца у Русији и

Немачкој. (пун удах кроз нос) Уколико потпишу уговор о коришћењу земљишта Данијели би

челичану, у којој би радило кратак удах на уста 1500 људи, градио од марта 2013. кратак

удах на уста до средине 2015.

Последњи пример најочитије указује на неекономично и нелогично дисање.

За изговор 9 блокова, састављених од 79 речи, Маји Жежељ је потребно чак 7

респираторних пауза, које се скоро ниједном не поклапају са логичким паузама.

Такав начин дисања последица је погрешне употребе дисајних органа, али и

изразито спорог темпа који убрзано троши залихе ваздуха остварених приликом

удисаја.

4.2. АРТИКУЛАЦИЈА

Жежељ правилно изговара свих тридесет гласова српског књижевног језика.

Спикерка артикулише беспрекорно. Завидан ниво њене разговетности могао

би да послужи за пример. У току једне епизоде Дневника 2 не постоји нити једна

реч која се не разуме. Све компликоване реченичне конструкције реализује

прецизно. Чини се да непосредно пред улазак у студио Жежељ сваки пут додатно

разним вежбама припрема свој говорни апарат за успешну реализацију и најтежих

реченичних склопова. Њена савршена артикулација требало би да послужи за узор

свима, посебно великом броју спикера наших телевизија који су изразито

неразумљиви, уз присуство многобројних лапсуса.

Међутим, њена беспрекорна артикулација понекад постаје сврха самој себи.

Наиме, правилно артикулисање и најтежих склопова гласова требало би да буде

само полазна основа у стварању потпуне мелодијске линије говора. Тек ако се

добро артикулисаном говору исправно „придруже“ и остали важни дикцијски

елементи – изговор речи, а посебно логичка структура и говорне константе –

добија се сврсисходна говорна целина, подређена ангажованом и живом

53

преношењу поруке. Интерпретација Маје Жежељ, понекад је превише у служби

беспрекорне артикулације, која, сасвим парадоксално, тако усамљена,

осиромашује снагу њене изражајности.

Такође, треба имати у виду да Маја Жежељ понекад говори спорије него што

би требало, што јој пружа могућност да додатно истакне своју непогрешивост када

је о артикулацији реч. Било би много продуктивније када би спикерка своју

савршену артикулацију користила као полазиште у нијансирању свих говорних

константи. На тај начин би њена артикулација добила на пуноћи. Овако она уме да

доведе до монотоности и до декламаторског, извештаченог тона.

4.3. ИЗГОВОР РЕЧИ

Спикерка углавном правилно изговара речи. Једино у речима – изу зе така,

Ми шлен, поли ца ја ца, теле ви зије, Евро ви зије и разно врсни – не наглашава

акцентовани слог у складу са утврђеном нормом. Треба нагласити да је

недопустиво спикер кога свакодневно слуша велики број људи, реч – телевизија

изговори супротно правилима. Све док професионални говорници, поготово они

који учествују у емисијама изразито велике гледаности, изговарају речи погрешно,

не можемо очекивати да правилан изговор заживи у ширим слојевима

становништва.41

У ретким случајевима Маја Жежељ употребљава погрешну врсту акцента, па

уместо дугих изговара кратке акценте.

41

„Када се нека лексема (коју већина изговара са силазним, непренесеним акцентом) често чује у

популарним, радо слушаним емисијама у коректном спикерском изговору, дакле са пренесеним

акцентом, она почиње да утиче на промену изговора код доста широког круга слушалаца. Тако је

назив популарне радио-емисије Аргу мент више утицао на ширење њеног исправног акценатског

лика код најшире публике, најпре само у овој синтагми, а затим и у слободној употреби ове речи.

Многи од оних који иначе говоре амбије нт или инструме нт изговарају аргу мент. Ово показује колики

је утицај на формирање па и на мењање говорних навика широке публике и колико би се могло

постићи у ширењу говорне културе када би се са радија и телевизије чуо увек културан и негован

говор“ (Јокановић-Михајлов, 2006:182).

54

изговор Маје Жежељ правилан изговор

стру је стру је

изгра дња изгра дња

изузе така изу зе така

пу та пу та

најва жнији на јважнији

Мишле н Ми шле н

(доктора) на ука (доктора) на у ка

полица јаца поли ца ја ца

телеви зије теле ви зије

Еврови зије Евро ви зије

ра зноврсни разно врсни

ју ла ју ла

Пр вог Пр во г

осма трање осма тра ње

де јствима де јствима

но вца но вца

откри вање откри ва ње

ле чење ле че ње

4.4. ЛОГИКА ГОВОРА

Говорна структура Маје Жежељ није увек у складу са дикцијском нормом.

Мисаоне целине понекад неправилно распоређује, при том их изговара

интонативно незаокружено, са елементима већ дефинисаног „кокодакања“.

Истицањем великог броја небитних речи у значајној мери нарушени су логички

акценти.

Изговор Маје Жежељ у одређеним ситуацијама отежава пријем поруке:

После трагедије у Новом Саду почиње ванредна инспекција локала широм Србије од сутра и

званично. 250 инспектора провераваће (пауза) колико су угоститељски објекти безбедни од пожара.

Контролишу се и службе које проверавају безбедност кафића и клубова.

Иако се и Владимиру Јелићу и Наташи Јеремић деси да погреше приликом

логичког структурисања говорне целине, мора се напоменути да су пропусти Маје

Жежељ најизразитији.

Ова вест требало би да буде изговорена овако:

55

После трагедије у Новом Саду почиње ва нредна инспекција локала широм Србије. Од сутра и

званично 250 инспектора провераваће колико су угоститељски објекти безбедни од пожара.

Контролишу се и слу жбе које проверавају безбедност кафића и клубова.

Ако упоредимо изговор Маје Жежељ и правилан изговор добијамо следећи

резултат:

изговор Маје Жежељ правилан изговор

Блокови

После трагедије у Новом Саду почиње ванредна

инспекција локала широм Србије од сутра и

званично.

250 инспектора провераваће (пауза) колико су

угоститељски објекти безбедни од пожара.

Контролишу се и службе које проверавају

безбедност кафића и клубова.

После трагедије у Новом Саду почиње ванредна

инспекција локала широм Србије.

Од сутра и званично 250 инспектора провераваће

колико су угоститељски објекти безбедни од

пожара.

Контролишу се и службе које проверавају

безбедност кафића и клубова.

Логички акценти

Србије

пожара

безбедност

ванредна

широм

званично

250

колико

службе

Спикерка већ на почетку Дневника показује да није довољно успешна у

распоређивању мисаоних целина:

Гледате дневник ја сам Маја Жежељ ово су најважније вести.

Уместо да ову најаву раздели на три блока - Гледате дневник. Ја сам Маја

Жежељ. Ово су најважније вести. - при чему сваки блок доноси нову информацију,

спикерка „стапа“ три засебне мисаоне целине у једну. Гледаоци би могли да стекну

утисак да је њено право име - МАЈА ЖЕЖЕЉ ОВО СУ НАЈВАЖНИЈЕ ВЕСТИ.

Упоређивање изговора Маје Жежељ и изговора који у складу са дикцијским

начелима олакшава пријем поруке даје сличне резултате и у анализи осталих вести

56

из једне епизоде Дневника 2 (у левој колони је интерпретација Маје Жежељ, а у

десној правилна верзија):

Компанија Мишлен инвестираће 170 милиона

евра у изградњу нове фабрике у Пироту у којој

ће посао добити 700 радника. То је потврђено и

потписивањем меморандума о разумевању у

Пироту. Којем је присуствовао председник

републике. Компанија Мишлен прогласила је

пиротски Тигар тајерс центром будуће

производње француског произвођача гума.

Компанија Ми шле н инвестираће 170 милиона

евра у изградњу нове фабрике у Пироту. У којој

ће посао добити 700 радника. То је потврђено и

потписивањем мемора ндума о разуме вању у

Пироту. Којем је присуствовао пре дседник

републике. Компанија Мишлен прогласила је

пиротски Тигар тајерс це нтром будуће

производње француског произвођача гума.

Спикери који имају навику да „запевају“ крајеве говорне фразе обично то

раде на местима непосредно пред запету. Међутим, Маја Жежељ „запева“ и

приликом изговора речи након које следи тачка (-Пироту или у једној другој вести

– Почетку радова присуствовао је председник Србије Борис Тадић).

Маја Жежељ с времена на време греши у одређивању логичких акцената. На

пример, у блоку - То је потврђено и потписивањем меморандума о разумевању у Пироту. –

никако у позицији такта смисаонице не може стајати реч Пироту, с обзиром на то

да је већ претходно назначено да се фабрика гради у том граду. У последњем

блоку - Компанија Мишлен прогласила је пиротски Тигар тајерс центром будуће производње

француског произвођача гума. – спикерка понавља грешку тако што опет наглашава

познате чиниоце (гума).42

Председник Мађарске Пал Шмит поднео је

оставку. Њему је у петак одузета титула доктора

наука Универзитета у Будимпешти коју је стекао

пре двадесет година. Утврђено је да је преписао

дисертацију о модерним олимпијским играма.

Почетком године мађарски медији открили су да

је председник иначе двоструки олимпијски

победник у мачевању преписао текстове

бугарског и немачког стручњака. Иако је најпре

Председник Мађарске Пал Шмит поднео је

о ста вку. Њему је у петак о дузета титула доктора

наука Универзитета у Будимпешти. Коју је стекао

пре два десет година. Утврђено је да је препи сао

дисертацију о модерним олимпијским играма.

Почетком године мађарски медији открили су да

је председник. (Иначе дво струки олимпијски

победник у мачевању.) Преписао текстове

бу гарско г и не мачко г стручњака. Иако је најпре

42

Наглашавање последње речи у блоку не мора бити погрешно. Можда се баш на крају говорне фразе

налази носилац смисла. Међутим, Жежељ учестало истиче значај завршних речи. Врло могуће да та

њена лоша навика потиче из страха да ће, као што је случај са многим спикерима, бити неразумљива

и да се последњи слог неће чути.

57

рекао да неће подносити оставку на то се

одлучио јер је каже скандал унео раздор у нацију

а председник Мађарске по уставу мора да

оличава национално јединство.

рекао да не ће подносити оставку на то се

одлучио јер је. (Каже.) Скандал унео ра здор у

нацију. А председник Мађарске по уставу мо ра

да оличава национално јединство.

У информацији о мађарском председнику препознајемо још један

недостатак. Наиме, реч је о реализацији уметнутог блока. Не постоји јасно

разграничење у односу на примарну линију логике. Уметнути блок увек треба

реализовати интонативно другачије у односу на онај дужи у коме се налази.

Такође, можемо приметити да спикерка понекад истиче превише речи на једном

малом месту (председник Пал Шмит скандал раздор), што је погрешно, јер се

појачава потпуно непотребна театралност у изразу.

Некадашњи министар здравља Милован Бојић

осуђен је на Десет. Месеци. Затвора. У пресуди

Првог основног суда у Београду пише да је Бојић

злоупотребивши службени положај 2000. године

Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње.

Чији је био директор оштетио за 200 хиљада

тадашњих. Немачких. Марака. Он је како се

наводи без одлуке Управног одбора Клинике

омогућио да одређене особе стекну корист.

Некадашњи министар здравља Милован Бојић

осуђен је на де сет месеци затвора. У пресуди

Првог основног суда у Београду пише да је Бојић.

(Злоупотребивши службени положај 2000.

године.) Институт за кардиоваскуларне болести

Де диње. (Чији је био ди ректор.) Оштетио за 200

хиљада тадашњих немачких марака. Он је (Како

се на води.) Без одлуке Управног одбора Клинике

омогућио да одређене особе стекну корист.

Поред свих поменутих грешака, које се и у овој вести понављају,

примећујемо још једну – Маја Жежељ повремено формира блокове од једне речи

тамо где је то непожељно (Десет. Месеци. Затвора. Немачких. Марака.). Наиме, као

што је познато, блок може бити у форми само једне речи, али у посебним

ситуацијама, најчешће у оквиру набрајања. Ова појава додатно „умртвљује“ ритам

њеног говора. Прејако истицање чак и правилно одређених логичких акцената

сукобљава се са дикцијским начелима, пошто јако истицање тактова смисаонице

треба да се појави само онда када се ти логички акценти налазе у блоку

смисаонице, који при том припада пасажу смисаонице.

58

4.5. ГОВОРНЕ КОНСТАНТЕ

У интерпретацији Маје Жежељ не постоји довољно живо нијансирање

говорних константи. Њен говор је спорији него што би требало, недовољно

ритмички освешћен, понекад интонативно раван.

У следећој вести:

Србија је по броју оболелих од рака дебелог црева у европском врху. А расте и број оболелих од

других дигестивних болести. Да би се та статистика променила важна је превенција али и

благовремено откривање и лечење. У Београду је. У току трећа школа радиолошке дијагностике у

дигестивним болестима у оквиру које се одржавају и дани. Америчке. Радиологије.

Жежељ интонативно издваја следеће речи – врху, расте, број, других, та,

превенција, Београду – чиме их ставља у позицију логичког акцента, односно

носиоца смисла. Чак четири пута приликом изговора ове кратке информације

спикерка интонативно наглашава последње слогове речи. На тај начин порука губи

на смислу, а целокупан тон постаје уједначен и „умртвљен“. Погрешно интонативно

формира блокове: У београду је; Америчке; Радиологије.

Темпо изговора ове вести углавном је уједначен, умерено спор. Уместо да

темпо варира у складу са дикцијском нормом – важније спорије, мање важно,

познато брже – ретке промене у темпу долазе као непосредна последица

неекономичног начина дисања. На пример, услед губитка ваздуха Маја Жежељ

успорава при изговору крајева говорних фраза: „али и благовремено откривање и

лечење“, „се одржавају и дани америчке радиологије“.

Наведену вест, сходно дикцијским начелима, треба прочитати на следећи

начин:

Србија је по броју оболелих од рака дебелог црева у европском врху. А расте и број оболелих од

других дигестивних болести. Да би се та статистика променила важна је превенција. Али и

благовремено откривање. И лечење. У Београду је у току трећа школа радиолошке дијагностике у

дигестивним болестима у оквиру које се одржавају и дани америчке радиологије.

Повишавањем гласа треба интонативно истаћи речи: дебелог црева, врху,

расте, других, променила, превенција, благовремено, лечење, трећа, америчке. На

тај начин порука добија смисао. Темпо би требало нијансирати тако што ће сви

блокови осим последњег бити изговорени умерено споро, у складу са њиховом

59

важношћу. Последњи блок, плански неиздељен на два засебна блока43, треба

прочитати брже, с обзиром на то да функционише као мање важна допуна кључном

делу информације.

Анализирајмо на који начин Маја Жежељ употребљава говорне константе и у

следећој вести:

Европска радио-дифузна унија одбацила је захтев Радио телевизије Косово за активно чланство у тој

организацији због чега Косово не може да учествује на песми Евровизије у Азербејџану. На састанку у

Женеви пре два дана заменик шефа косовске дипломатије Петрит Селими. Изјавио је да је европска

радио-дифузна унија од суштинског значаја за њих и да како је рекао у изградњи нације ништа.

Није. Важније. Од песме. Евровизије.

Спикерка посебно јако наглашава речи: Косово, активно, Азербејџану,

Селими, нације, није, важније, песме, Евровизије. Те речи тако добијају статус

логичких акцената. У њеној интерпретацији врло ретко се појављује секундарни

логички акценат. Када неку реч жели да издвоји од осталих, она то ради прегрубо,

не остављајући простор да се у читавом низу речи по неки пут појави и реч важнија

од већине, а слабија од примарног логичког акцента. Спикерка и на тај начин

нарушава ритам свог говора.

Никако у склопу ове и сличних вести не може бити подједнако важно оно

шта је одлучено и оно шта је поводом те одлуке неко изјавио. Маја Жежељ не

разликује нивое значаја једне информације, пошто најчешће сваку вест прочита

истом брзином од почетка до краја. У издвојеној вести из ове епизоде Дневника 2

спикерка истом брзином чита и део у коме се саопштава да Косово не може да

учествује на песми Евровизије, као и део о изјави Селимија поводом те одлуке.

Анализа претходне вести указује на још један пропуст. Спикерка непотребно

прави паузе између оних речи којима завршава говорна целина. На тај начин она

додатно нарушава логику говора.

Ову вест треба прочитати на следећи начин:

Европска радио-дифузна унија одбацила је захтев Радио телевизије Косово за активно чланство у тој

организацији. Због чега Косово не може да учествује на песми Евровизије у Азербејџану. На састанку

у Женеви пре два дана заменик шефа косовске дипломатије Петрит Селими изјавио је да је европска

43

Важно је напоменути да дуже блокове, иако дељиве на више засебних, треба изговарати у пуном

трајању само онда када је њихова важност у односу на говорну целину мања од других блокова

истог пасажа. Све реченице које представљају носиоце смисла биће издељене на максималан број

блокова, јер ће се на тај начин олакшати пријем поруке.

60

радио-дифузна унија од суштинског значаја за њих. И да (Како је рекао.) у изградњи нације ништа

није важније од песме Евровизије.

У позицији логичких акцената су следеће речи: одбацила, активно, не може,

Петрит Селими, суштинског, ништа. Њих треба истаћи повишавањем гласа,

односно интонацијом, као доминантном говорном константом. Као што је већ

поменуто, прва два блока треба изговорити спорије од остатка вести, с о бзиром

на то да је суштина говорног исказа сконцентрисана баш у том делу (реч је о

блоковима снисаонице). Преостали део ове информације треба прочитати за

нијансу брже, никако не истичући логичке акценте значајније од оних који се

налазе у прва два блока. Уметнути блок – Како је рекао. – у изговору мора бити

одвојен од оног у коме се налази, доњим слојем наглашености и бржим

изговором.

Маја Жежељ, дакле, не употребљава говорне константе увек на прави начин.

Интонативни успони и падови не прате у довољној мери логичку структуру текста,

нијансирање у темпу није до краја подређено мисаоној згуснутости и олакшаном

пријему поруке. Паузе у изговору понекад долазе на погрешним местима,

условљене неекономичним и нелогичним дисањем. Њен говор не прати стална

смена различитих говорних елемената, чије би равномерно појављивање и

нестајање донело додатну живост.

Боја њеног гласа је радиофонична и изразито пријатна за слушање.

4.6. СТИЛ

Иако свој говор углавном ставља у службу информисања, Маја Жежељ

понекад прибегава емоцијама, односно интезитету који их као говорна константа

прати.

Следећу вест:

Нови Сад жали (тежак уздах, на ивици суза) за шест младих живота. У ноћи између суботе и недеље, у

пожару у дискотеци Контраст настрадали су Марина Аничић, Милена Далмација, Тамара

Миладиновић, Ренато Вуковић, Зоран Игњатовић и Марко Павловић, стари од 21-једне до 29 година.

као и међунајаву:

У Новом Саду је (тежак уздах, на ивици суза) Сања Драгићевић.

Маја Жежељ изовара са много емоција, прави тешке и значајне паузе, током којих

уздише као да ће сваки час почети да плаче.

61

Наравно да ову информацију гласовно и интонативно треба одвојити од

других вести, прилагодити садржају, који је изразито трагичан. Међутим, спикерка

претерује, заборављајући да емоционалном таласању у информативном облику

саопштавања нема места.

Генералне најаве спикерка саопштава недовољно прецизно. Наиме, тај део

Дневника мора да функционише другачије од свих појединачних вести. Тон Маје

Жежељ пада на крајевима говорне фразе и није, као што би требало, појачан

додатним ангажманом. Такође, иако би у генералним најавама требало готово све

речи ставити у позицију логичког акцента, Маја Жежељ посебно истиче само неке

речи, чиме се губи на динамици:

Почела изградња 23 километра ауто-пута Е-80 код Беле Паланке.

Авионска несрећа у Сибиру! Погинула 31-једна особа, 12 преживелих у тешком стању.

Стопа незапослености у еврозони 11 одсто, највећа од како постоји заједничка валута.

Сваке године у Србији се украде струје за око 60 милиона евра. Епс тражи помоћ полиције,

правосуђа и грађана.

Одбојкашки дерби: Партизан - Црвена Звезда играју за финале плеј-офа.

У уводној најави, на самом почетку, Маја Жежељ говори сувише тихо, уместо

да појачаним ангажманом унесе потребну динамику:

Добро вече. Гледате дневник. Ја сам Маја Жежељ. Ово су најважније вести:

На појединим местима, Маја Жежељ пренаглашено истиче неке речи, чиме

њено саопштавање прелази на ниво сугерисања:

На састанку у Женеви пре два дана заменик шефа косовске дипломатије Петрикс Селими изјавио је да

је европска радио дифузна унија од суштинског значаја за њих и да, како је рекао, у изградњи нације

ништа. Није. Важније. Од песме. Евровизије.

(Оваквим изразитим подцртавањем појединих речи сугерише се да је Селими врло чудан, с обзиром

на то да му од песме Евровизије зависи изградња нације.)

62

4.7. ОПШТИ УТИСАК

Висок удах на уста; недовољно логичан ритам дисања.

Беспрекорна артикулација.

Изговор речи најчешће у складу са утврђеном нормом.

Нарушена логика говора.

Повремена монотоност; не постоји довољно живо нијансирање говорних

константи.

Стил најчешће прилагођен информативном облику саопштавања.

категорија

општи утисак

(стихијски/нормално/беспре

корно)

број грешака

начин дисања стихијски

логички ритам дисања стихијски више од 30

артикулација беспрекорно /

место наглашеног слога скоро беспрекорно 7

акценти скоро беспрекорно 11

блокови стихијски више од 50

логички акценти нормално више од 40

темпо стихијски

стил углавном прилагођен

Дикција Маје Жежељ није увек на завидном нивоу. Неправилно дисање,

нарушена логика говора и повремено одсуство нијансирања говорних константи

сузбијају ефекат њене савршене артикулације и скоро беспрекорног изговора речи.

63

V. ЗАКЉУЧАК

„Слушаоци, односно гледаоци желе култивисани језик, добру дикцију,

садржајан и одмерен дијалог у студију, разумљиво и разложно спикерско читање.

Интересантно је да многи од анкетираних слушалаца и гледалаца одговарају да се

не обраћају медијима и стручњацима са примедбама на језик и говор, не зато што

су задовољни, већ напротив, зато што више не могу да издвоје, класификују и

попишу све што им смета“ (Јокановић-Михајлов, 2006:109).

За разлику од бројних спикера наших телевизија, чија дикција може да

послужи за пример како не треба говорити, Владимир Јелић, Наташа Јеремић и

Маја Жежељ добар број дикцијских сегмената спроводе беспрекорно. Красе их,

пре свега, изразито радиофонична боја гласа, висок ниво концентрације, изузетно

успешно стилско прилагођавање информативном облику саопштавања, изговор

речи који је најчешће у складу са утврђеном нормом, као и врло добра

артикулација.

Међутим, чак и ово троје врсних спикера понекад говоре стихијски. Ево како

изгледа збирни приказ њиховог учинка:

категорија

општи утисак

(стихијски/нормално/беспре

корно)

број грешака

начин дисања стихијски

логички ритам дисања стихијски више од 65

артикулација скоро беспрекорно 16

место наглашеног слога скоро беспрекорно 16

акценти скоро беспрекорно 47

блокови стихијски више од 140

логички акценти нормално више од 110

темпо стихијски

стил прилагођен

Посао спикера не подразумева само разговетно, акценатски исправно и

стилски прилагођено читање информација. Дикција спикера биће целовита тек ако

је говор логички разложен, прожет финим нијансама у интонацији, темпу и

гласности, ако је ритмички обогаћен. Увек треба поћи од анализе садржаја, јер од

ње зависи успостављање сврсисходног говорног рељефа.

64

Владимир Јелић, Наташа Јеремић и Маја Жежељ дишу и говоре недовољно

логично. Приметне су грешке у распоређивању говорних целина44, чиме пријем

изговорене информације постаје отежан. На тај начин они понекад доводе у

питање један важан комуникацијски циљ професионалног говорника – логично и

разложно саопштавање података. „Онај ко боље схвати и рашчлани мисаоно-

емоционални садржај текста, па у складу са тим разграничи и блокове, имаће више

успјеха у интерпретацији. По томе се управо и разликују бољи и лошији

интерпретатори истога умјетничкога или каквога другог текста“ (Шипка, 2008:198).

Такође, неубедљивим нијансирањем говорних константи они на махове

осиромашују говорну изражајност. Мелодија нашег језика у њиховој

интерпретацији не звучи увек довољно ефектно.

Ако би се узео у обзир и број дикцијских грешака новинара који у улози

спикера читају вести у прилозима Дневника 2 (често вести из Србије читају

дијалекатски „оптерећени“ дописници), дошло би се до закључка да РТС

недовољно успешно негује говорну културу посредством ове изузетно гледане

информативне емисије. Током само једне епизоде у Дневнику 2 (РТС) може се чути

просечно најмање три пута више грешака од оног броја који „произведу“ Владимир

Јелић, Наташа Јеремић и Маја Жежељ. То значи да гледаоци ове информативне

емисије дневно у просеку чују око 1200 разних говорних грешака. Тај број далеко

је већи у току једне епизоде готово свих других сличних формата на осталим

нашим телевизијама.

Да би се омогућио позитиван утицај јавне речи, неопходно је у делатности

као што је професија спикера телевизије водити смишљену политику сталног

одржавања и унапређивања добре дикције. То се постиже пажљивим одабиром

спикера. За тај посао треба бирати људе који, између осталог, потпуно владају

стандардном новоштокавском акцентуацијом. Они треба да буду језички

васпитачи, обавезни да говоре беспрекорно. Ако сте професор, председник или

радите на телевизији, ви морате поштовати норму, јер вас сви слушају и ви сте

пример за углед.45 Спикер мора бити стручан и када је реч о другим, не мање 44

Насупрот утврђеној статистици - Блок као група речи синтагматског обележја – 61%, блок као

акценатски такт или реч – 24%, блок подударан са реченицом – 9%, блок као емфатични сигнал (нпр.

„кад“, „или“, „али“ и сл.) – 6% (Ђорђевић, 1984). – троје анализираних спикера најчешће од читаве

реченице формирају блок.

45 Извор:

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/prof_dr_jelicajokanovicmihajlov_trebalo_bi_da_postoji_nor

ma_u_dva_sloja.26.html?news_id=176714 (посећено: 23. јул 2012.)

65

важним дикцијским елементима. Ако раније није учио дикцију, што је чест случај,

телевизијски руководиоци морају организовати спикеру обуку, у оквиру које би се

стално усавршавао. Таква обука морала би да садржи следеће тематске јединице:

технику дисања, артикулационе вежбе, акцентологију, логику говора, говорне

константе, стил.

Неопходно је и унапредити рад лекторских служби, које очигледно не раде

довољно квалитетно и предано. Они су дужни да надгледају рад спикера, да их

стално усмеравају и коригују, да не дозволе одступања од норме. Корисно би било

увести и позицију језичког режисера у телевизијским редакцијама. Језички режисер

радио би са циљем да стално проналази адекватне форме исказа у односу на

садржину текста и тип емисије. „Ако телевизија има посебног стручњака за камеру,

за светлост, за костим, за шминку и тако даље, она треба да има и посебног

стручњака за језичку режију, јер је језик управо главна потка на којој се цео

садржај емисије остварује. То што језик није видљив већ је присутан сам по себи,

никако не значи да би се он смео занемарити и да би на његову штету требало

фаворизовати све остало, све што је спореднији саставак емисије“ (Костић,

1979:104).

Значајно би било оформити и едукацијски центар при Медијском јавном

сервису, у коме би побољшање говора било кључно подручје активности.

По узору на земље у којима се неговању говорне културе полаже много више

пажње требало би у наставне програме увести дикцију као обавезни предмет у све

средње школе, као и на поједине факултете.

Недопустиво је да се професионални говорници дикцијом служе по

сопственом нахођењу, без обавезе поштовања утврђених норми. Неопходно је да

спикери телевизије освесте нивое одговорности професије коју обављају. Њихова

дужност је да стално усавршавају своју говорну изражајност. Једино тако они ће

испунити свој основни задатак – унапређивање наше говорне културе.

66

VI. ЛИТЕРАТУРА

Белић, А. (1957). О природи језичког испитивања. Нови Сад: Матица српска.

Васић, С. (2000). Вештина говорења. Београд: Пословни биро.

Дешић, М. (1992). Српски акценат са лакоћом. Београд: Завод за уџбенике и

наставна средства.

Ђорђевић, Б. (1984). Граматика српскохрватске дикције са практикумом. Београд:

Универзитет уметности у Београду.

Ђорђевић, Б. (1996). Елементи дикције. Београд: Универзитет уметности у

Београду.

Животић, Р. (2001). Изражавање новинара. Петровац на Млави: штампарија

Стојадиновић.

Ивић, П, Клајн, И, Пешикан, М, Брборић, Б. (1991). Језички приручник. Београд:

Радио – телевизија Београд.

Јокановић-Михајлов, Ј. (2006). Акценат и интонација говора на радију и

телевизији. Београд: Чигоја.

Костић, Ђ. (1979). О култури говора. Београд: Радио – телевизија Београд.

Лукић, Ж, Марковић, М. (2003). Култура говора. Ваљево: Интелекта.

Марковић, М. (2002). Глас глумца. Београд: Clio.

Милетић, Б. (1952). Основи фонетике српског језика. Београд: Знање.

Мркић – Поповић, Љ. (1990). Сферност сигнала говорног израза. Докторска

дисертација. Београд: Факултет драмских уметности у Београду.

Недовић, О. (1973). Говорна култура. Београд: Уметничка кадемија.

Петровић, С. (1995). Реторика. Београд: Савремена администрација.

67

Поповић, М. (1996). Лепота казане речи: уџбеник дикције, рецитовања и реторике.

Београд: Књижевне новине – Енциклопедија.

Стјепановић, Б. (2005). Глума игра. Нови Сад: Стеријино позорје. Подгорица:

Универзитет Црне Горе.

Шипка, М. (2008). Култура говора. Нови Сад: Прометеј.

Интернет извори

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/191344/U-gledanju-TV-pretekli-smo-i-Amerikance

www.rts.rs

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/prof_dr_jelicajokanovicmihajlov_trebalo_bi_da_po

stoji_norma_u_dva_sloja.26.html?news_id=176714

68

Summary:The quality of diction in Serbian television news reading is not on a

very high level. It has not yet been recognised that “what is said” can be distorted by

“how it is said”. The way in which our television newsreaders speak might as well serve

as an example of how not to speak. Their diction is characterised by irregular and

illogical breathing, accentuation that often differs from accepted standards, poor

division of reading material into units and lack of variations in intonation, pace and

loudness. A newsreader is obliged to speak flawlessly because his or hers

pronunciation shapes the speech habits of millions of viewers. A newsreader is a

speech educator of its kind.

Radio Television of Serbia is obliged more than any other broadcaster to cherish

and preserve the values of Serbian language. Newsreaders of Dnevnik 2 (RTS) are

rightfully considered the best speakers on our television. However, even they

sometimes speak negligently. In order to enable public speech to have a positive

influence, it is essential to implement policy of constant preservation and improvement

of good diction. That can be achieved, among other things, by careful selection of

newsreaders, further development of successful speakers and improvements in

performance of editorial staff. The speech of newsreaders is not a private conversation.

The role of newsreaders is socially important and it is therefore critical that they do

their job professionally.

Key words: diction, pronunciation, logic, intonation, information, newscaster,

speech culture.