СТОЛИЦЕ, СТОЛИЦЕ, ЗАШТО НЕ КОРАЧАШ?ЗАШТО НЕ КОРАЧАШ?

Драган Лукић- избор из поезије -

Драган Лукић је једини наш дечји песник који никад није ни покушавао да пише за одрасле.

Песник кога деца прихватају и воле, осећајући га као свог пријатеља. Он осећа дечји живот и близак му је дечји свет, уме да говори о детету и за дете.

Он у пeсмaмa и рaзмишљa кao дeтe, нe пoкушaвajући свojим читaoцимa дa “сoли пaмeт” и нaмeтнe живoтнe врeднoсти, вeћ дa им oлaкшa рaзумeвaњe свeтa oдрaслих. Његове песме и приче су прилагођене деци, поучне и веселе. У дечјим песмама он је нашао могућност да искаже своју племенитост, отвореност, срдачност.

ДРАГАН ЛУКИЋ (Београд, 30.11.1928. — Београд, 01.01.2006)кјкј

Драган Лукић, дечји писац, рођен је у Београдуод оца Александра и мајке Томаније. Отац му је био штампарски машиниста, па се Драган већ од најранијег доба дружио са одштампаним књигама.

ДРАГАН ЛУКИЋ О СЕБИ...

“И моја школа и наша кућа, у којој сам провео детињство, налазе се на периферији Београда. Ја то веома ценим. Мислим да се детињство може много лепше и пуније живети у неком малом месту него као заробљеник скучених простора, бетонских ограда и саобраћајних опасности центра града. Центар је, можда, привлачан и користан за одрасле. Али деци је ипак најлепше у мом крају, на Лекином брду, код последње тролејбуске станице.”

Крај моје куће, на углу, где људи увек стоје,

пријатељ стари, тролејбус, одмара точкове своје.

“Књиге сам осећао као живе пријатеље и другове. Умеле су сатима да ми причају. Чинило ми се као да ме држе за руку и воде некуда по свету. Чинило ми се да јунаке из књига познајем као своје другове из улице и школе. Играјући се, често смо, моји другови и ја, живели као свет у књигама.”

“Моје прве књиге почеле су да разговарају са децом, да шапућу, па су мало-помало, и мене увеле у разговор тако да ја сада не могу да престанем да разговарам са децом, не могу да престанем да им причам приче и да за њих пишем песме.” Стварајући по мери дечје речи,

песник позива на маштање и игру.

Како у песмама Драгана Лукића и обичне ствари постају занимљиве?

Данасврапцине слећу на жицеразапете између кућаи на кровове црвене,данасврапциу тренуткувеликих техничких достигнућаобожавајутелевизијске антене.

Бензинске станице су пивницеза аутомобилски свет.Кад ожедне, сврате "мерцедес" и "шевролет".Ту се "фића" тетура од пића.

Његове су песме, често састављане по обрасцу "шта-на-шта-личи". Та поређења изгледају овако: 

Оловка је кројачица великих и малих слова и сејачица снова. Куд она прође војска речи ниче, роди се велика као џин а у старости је палчић из приче. Њено је срце меко па се ломи често. Велика школска клупа за оловку је престо, ту нађе, понекад, тишину и мир, крај ње је увек резач са оштром сабљом њен ађутант-официр.

Да ли се слажете са песником да Септембар треба да се презива Школарић?

Зашто?

Зато што је септембар месец школа и ђака.

ШКОЛА

Лукићево виђење дечје љубави према родитељима одише кућном топлином и захвалношћу. Из ње зрачи срећно детињство.

Свакога дана кад с посла дође мој тата мени косу чупне, мој тата мене шаком лупне, и каже: — Јак си као гвожђе. 

Свакога дана кад пере руке он насапуни сестри лице, и прска водом канаринце, и с нашом мачком игра жмурке.

ШТА ЈЕ ОТАЦ?

Молим вас, реците,отац шта је?Да ли је отац татаили — судија за прекршаје?

Мене отац стално испитује и жели ово и оно да чује. И кад сам у школу пошла, и кад сам из школе дошла, и зашто је ово овако, и зашто је оно онако, и зашто је ово овде — зашто оно није онде, и како сам смела ово, и како сам смела оно, и знам ли ја да сам већ велика, и знам ли ја да више нисам мала, знам ли ја шта је карактер тврђи од челикаи знам ли ја пошто је шнала?

И зашто нисам мислила, и како нисам пазила, и шта сам опет згазила,и како, како,и зашто, зашто,и смем ли, смем ли,и знам ли, знам ли?Па зато питамотац шта је.Да ли је отац татаили — судија за прекршаје?

Протест детета због непажљиво или недовољно исказане родитељске љубави.

Из куће је излетеона улицу Ива,сав задихан, захуктао,ко локомотива.

Видели га друговипа за њим и они,потрчали, захуктали,ко прави вагони.

Сад улицом тако јурита чудна колона.То воз Ивин путујеса седам вагона.

АРСЕН ДЕДИЋ -Деда артиљерац

АРСЕН ДЕДИЋ -Легао Јоца

АРСЕН ДЕДИЋ-Нина нана

БИСЕРА ВЕЛЕТАНЛИЋ-Фифи

БИСЕРА ВЕЛЕТАНЛИЋ -Шта је страшно

ЂОРЂЕ МАРЈАНОВИЋ -Колце

ЂОРЂЕ МАРЈАНОВИЋ -Тролејбус

ДРАГАН ЛАКОВИЋ-Седмица

МИЛЕНКО ПАВЛОВ -Ловац Јоца

ОЛИВЕР ДРАГОЈЕВИЋ -Досадна песма

ОЛИВЕР ДРАГОЈЕВИЋ -Пецач

ЗЛАТКО ПЕЈАКОВИЋ-Ђачки валцер

ЗЛАТКО ПЕЈАКОВИЋ -Јесења песма

ЗЛАТКО ПЕЈАКОВИЋ-Степенасти рукопис