КОЈУ ВОЛИМ

Инђија

Маја Марјановић

Историја Инђију први пут помиње деспот

Јован Бранковић 1496. године, али сасвим сигурно је да су људи овде живели пре 1455. Док је била под влашћу Османског царства, у Инђији су живели претежно Срби. 1717. године, Инђијом је завладала Хабзбуршка династија, па је град постао феудална област под Марком Пејачевићем.

Средњовековна Инђија била је смештена нешто северније од данашње. Данашњу Инђију основали су Срби из Бешке 1746, када је град бројао 60 кућа. 1791. године, град већ броји 122 куће и 1.054 становника. Почетком XIX века, Немци и Чеси насељавају Инђију, а крајем истог века долазе и Мађари.

ЗГРАДА ОПШТИНЕ

Географија

Инђија се налази на јужној страни Фрушке

горе на средини пута између Београда и

Новог Сада. Од Руме је удаљена 25 км, а од

Сремских Карловаца 23 км.

Инђија је и железничка раскрсница Срема.

Кроз Инђију пролази железничка пруга,

Београд - Нови Сад - Суботица, те Београд -

Стара Пазова - Рума - Сремска Митровица.

Развој Инђије је уско повезан и са развојем

железничке инфраструктуре, која се

развила 1883. године из три правца: од

Суботице са севера, од Сремске Митровице

преко Руме са запада, те од Београда са

југоистока. Тако је Инђија постала

железничка раскрсница Срема, као и целе

Војводине.

Железничка станица

Познати људи Свети Арсеније Сремац, други

српски архиепископ Божидар Антуновић, атлетичар Ђорђе Војновић, велепоседник и

преводилац Мирко Вујаклија, атлетски

тренер Милан Вукас, рукометаш Светислав Миша Здравковић,

вајар Вишња Николић, графичарка Вера Панчић, певачица Саша Раденковић, атлетичар Драган Ћирић, атлетичар Сузана Ћирић, атлетичарка Антун Херцег, фудбалер

Свети Арсеније Сремац

Знаменитости

Дворац грофа Пејачевића

Вила Станковић Кућа ВојновићаПравославна црква

Ваведења Пресвете Богородице

Римокатоличка црква Светог Петра

Дворац Моја воља