1

1. UVOD

Moda je u dvadeset i prvom veku jedan od fenomena modernog sveta. Ona je poput

politike, ekonomije i umetnosti, nezaobilazan deo svakodnevice bilo da je posmatrana

kao deo kreativne industrije, kao ideologija, mehanizam ili prosto kao svakodnevno

izražavanje oblačenjem. Pojam „moda“ je vrlo težak za definisanje, širokog je

značenja i obuhvata subjektivne elemente dobrog ukusa, stila u svim sferama

čovekovog društva – muzika, literatura, slikarstvo, arhitektura, oblačenje. Ipak, ono

oko čega će se mnogi teoretičari složiti jeste to da moda ima svoj diskurs, jezik i izraz,

te sistem, kojeg čine proizvodnja, tržište tekstila, identitet proizvođača, brendovi,

tendencije, lideri – „trendseteri“ itd. Prevashodno percipirana kao kompleksan deo

drušvenog razvoja, moda ima veoma važnu ulogu u procesu samostvarenja, kreacije

identiteta, diferencijacije, ona je prosto može da se posmatra kao druga priroda1,

Dosta vremena je trebalo da prođe da bi intelektualci Europe od srednjek veka,

pa do danas, shvatili kako moda ima dovoljnu dubinu da bi joj se pristupilo i da bi

bila analizirana sa filozofskog, antropološkog, sociološkog, psihološkog i sa drugih

aspekata. Prvi pokušaji definisanja mode i davanja relevantnosti učinio je filozof

Adam Smit koji je istakao da moda ima centralno mesto u oblastima koje

podrazumevaju ukus (književnost, odevanje, nameštaj i sl.), te da ima manji uticaj na

moral. Imanuel Kant govori o modi kao promenljivom načinu na koji živimo. Georg

Zimel definiše modu kao siciološki fenomen kojem su podređeni mnogi delovi

socijalne sfere – jezik, držanje, ophođenje, maniri i odeća kao njena najraširenija

materijalizacija. Takvo viđenje podržava i filozof Žil Lipovetski, koji kaže da je moda

generalni ljudski mehanizam, te ističe da je teško pronaći granu ljudske delatnosti u

kojoj moda nije uticala na određene promene.

Neki teoretičari modu vezuju isključivo za odeću, poput En Holadner i Elizabet

Vilson, ipak nije svaka odeća deo mode. Ljudi su se oblačili i pre nego što je

upotrebljena reč „moda“. Lepo je to spakovao teoretičar znakova, Rolan Bartez kada

je rekao da je moda „industrija i sistem značenja“. Moda podrazumeva element

nekakve osobine koja se materijalizuje najčešće u odeći, a može i u stilu arhitekture,

dizajna interijera, političkom stili i sl. 1 Laš Fr. H. Svensen, „Filozofija mode“, Beograd, Geopoetika 2005.

2

Mnogo je aspekata sa kojih bismo mogli da diskutujemo o modi, prema tome

ovaj rad bavi se promišljanjem o modi u smeru kako pojedinac komunicira sa

okolinim pomoću mode, kako moda utiče na proces socijalizacije i stvaranje

identiteta bilo pojedinca, bilo neke organizacija, šta je poruka određenog „dress code-

a“. Čini se da je kroz istoriju relevantnost mode dugi bivala zanemarivana. Vodeći

europski intelektualci kao da su odbijali da napišu kvalitetne sadržaje na temu tog

fenomena koji prati čoveka od njegovih početaka. Može se reći da mnoge društvene

discipline nisu htele da odaju priznanje modi kao relevatnom faktoru ljudskog

razvoja, nego su prećutno priznavale njen uticaj, što je itekako vidljivo na primeru

razvoja mnogih umetničkih, filozofskih, političkih pravaca. Prosto retke su knjige koje

su kompletno posvećene modi kao društvenoj disciplini i koje dubinski promišljaju

modu. Činjenica jeste da sve socijalne sfere utiču jedna na drugu i pod tim uticajem,

se poboljšavaju, pogoršavaju ili se jednostavno menjaju.

2. ISTORIJA MODE I MODNOG IZRAZA

Kao što je u uvodnom delu rada navedeno, moda jeste deo društvene sfere koji se

razvijao uporedo sa ostalim sferama društvenog života, a kroz periode istorije sve one

su imale uticaj jedna na drugu, pod kojim su se razvijale i pod kojim će se i dalje

razvijati.

Razvoj mode, njenog izraza i jezika, industrije tekao je pod uticajem

kulturoloških promena (ratovi, razvoj trgovine, industrija zabave), koncepta životnog

stila (klime, posla, slobodnog vremena), promena u komunikaciji (socijalni status,

religijsko opredeljenje) i pod uticajem promena u tehnologiji (inovacije, masovna

proizvodnja, nauka). Pogledajmo sada kako su navedeni faktori u određenom

istorijskom periodu uticali na modu.

3

a) Prve civilizacije – ljudi su bili sakupljači, lovci,

poljoprivrednici. Dolazi do nastanka prvih država i

carstava, sa svojim usponima i padovima. Pronalazak

igle i prvih instrumenata za predenje doveli su do prve

proizvodnje tekstila i do razvoja industrije svile u Kini.

Tkanina oko struka je prvi modni „trend“, civilizovani

građani Rima i Grčke nosili su toge i tunike, a varvarska

plemena su preferirala krzno i kožu.

b) U srednjem veku manja kraljevstva zamenjuju golema

carstva. Krstaški ratovi su „utabali“ nove trgovačke rute.

Pojava makaza i dugmadi kao dekorativnih elemenata. Žene

nose povezanu kosu ili sakrivenu pod maramama i

specijalizovanim pokrivačima za glavu. Takođe nose duge

haljine uskog kroja i prve oblike kaputa. Dok muškarci ispod

oklopa nose štepanu odeću.

c) Renesansa je dovela do procvata imetnosti i nauke, nove

trgovačke rute se i dalje koriste i ekonomske veze se

produbljuju. Trgovci uvoze nove tekstile, nakit postaje

popularan, kao tehnika pletenja. Nose se raskošne

manžete i kragne, nakit je utkan u odeću, ženske suknje

se šire specijalizovanim rešetkama.

d) U sedamnaestom veku ljudi počinju da naseljavaju

kolonije. Intelektualci se najviše bave matematikom,

hemijom, filozofijom i anatomijom. Ratovi su konstantni.

Razvoj političke misli deli odeću na običnu i „fensi“.

Francuski dvor utiče na popularnost ekstravagancije u

modi. Dubleti se produžuju u kapute. Nose se nabori,

čipke, trakice, mašnice.

4

e) Osamnaesti vek donosi nezavisnost Amerike, francusku

revoluciju i uspon srednje klase. Pojava demokratije utiče

na jednostavnos u modnom stilu. Daljnji razvoj tehnologije

potpomaže razvoj tekstilne industrije. Trendseteri

popularizuju šminku i perike. Nose se opušteniji krojevi.

f) Devetnaesti vek – građanski rat u Americi i

industrijska revolucija. Plantaže pamuka,

proizvodnja džina i patent šiveće mašine dovode do razvoja

masovne produkcije odeće. Otvaraju se prve prodavnice odeće

gotovih krojeva i poštom se distribuišu katalozi kako bi se moda

dovela do ruralnih delova zemlje. Mehanizacija šiveće

industrije. „Gibson girl“ je modni ideal. Pojava prvih farmerica

(Levi Strauss). Muškarci nose takozvana poslovna odela.

g) Dvadeseti vek 1900 - 1920– emancipacija žena, razvoj

automobilske industrije. Prve modne revije. Balet,

umetnost i film utiču na modni izraz. Prvi svetski rat utiče

ne praktičnost i jednostavnost u odevanju. Prvi put suknje

iznad članka. Popularnost

automobilističkog stila odevanja.

h) 1920 – 1930 – posleratni optimizam,

žene imaju pravo glasa, masovna proizvodnja odeće

dovodi do sistema veličina. Zaluženost aktivnostima u

prirodi i vežbanjem dolazi do nastanka sportske odeće.

Struk se spušta, krojevi su vrlo opušteni. Pojava radija.

5

i) 1930 – 1940 – razvoj filmske industrije popularizovao je

glamurozan stil večernje odeće. Siluete se sužavaju,

elegantan stil koji odražava holivudski. Uvode se novi

tekstili – najlon i veštačka svila – jeftiniji su, a tridesete

godine dvadesetog veka su takođe godine Velike depresije

u Americi.

j) 1940 – 1950 – Amerika se upušta u Drugi svetski rat, žene

počinju da rade. Silueta se i dalje sužava, žene počinju da

nose pantalone. Nedostatak sirovine za proizvodnju

dovodi do ekspanzije sportske odeće i nedostatka razvoja

određenog stila. Počinju da se kombinuju donji i gornji

delovi odeće.

k) 1950 – 1960 – posleratna stabilnost, porodice odlaze da

žive u predgrađa i dolazi do ekspanzije kulture mladih.

Filmska industrija i pojava rokenrol muzike najviše utiču

na modnu industriju. Poliester je materijal koji je

najpopularniji. Televizija je mejnstrim zabava. Suknje su

punije, a muđkarci sve više kupuju odela i sportsku odeću.

l) 1960 – 1970 – daljnji razvoj kulture mladih. Vijetnamski rat

je podelio Ameriku. Modna industrija uvodi futuristički stil.

Svemirska trka sa SSSR-om. Bitls invazija na Ameriku. Mini

– suknja revolucionarizuje modu. Hipi kultura uvodi uniseks

pojam oblačenja. Etnička moda – popularna „Nehru“ jakna.

m) 1970 – 1980 – disko groznica, zaluđenost aerobikom i

džogingom. Čarlijevi anđeli su modni ideal. Modna

industrija lansira aerobik odeću i svetlucavost disko

odeće. Žene nose kombinezone, a muškarci ležerna odela.

6

n) 1980 – 1990 – epidemija AIDS-a, sve veći broj žena radi,

pojava MTV-a, uspon modnih brendova. Žene se oblače u

krojena poslovna odela. Likra i lateks su novi materijali.

Džins se izbeljuje, romantični stil oblačenja se vraća.

o) 1990 – prvi znaci globalizacije, ekspanzija interneta, mešanje

svih stilova, ulična moda diktira trendove idnustrije.

Popularnost sveta super – modela. Novi materijali otporni

na kišu i prljavštinu se uvode. Američki brendovi odeće se

masovno prodaju u Europi i ostatku sveta.

p) 2000 – digitalno doba. Amerika u strahu od terorizma, uspon patriotizma.

Proizvodnja većine tekstilne industrije prelazi u zemlje Trećeg sveta. Poslovno

oblačenje prerasta u „business casual“, delovi džins odeće se spajaju sa drugim

materijalima. Mnogi proizvođači odeće uvode džepove zbog sve većeg broja

„gadžeta“. Streč materijali su modni zahtev.

Prema navedenim informacijama, možemo da zaključimo da je moda, u

pravom, današnjem, smislu te reči nastala u periodu 18. veka, kada je bilo potrebno

odevanjem izraziti društveni status, pripadnost, kada je bilo potrebno diferencirati se

od ostalih klasa. Neki teoretičari i filozofi poput Ničea i Brevarda tvrde da je pojava

mode dala smisao celokupnom periodu modernosti, modernizma, jer je ona prva

nagoveštavala potrebu za novim i ukidanje svega što je tradicionalno i što je autoritet.

Diskrepancija između novog i starog postala je reflektovanje onoga što je „in“ i „out“,

što je moderno i onoga što nije moderno. Težnje mode su originalnost, neofilija,

inovacija, ubrzanje. Najbolji primer za takvu logiku mode jeste kompanija GAP koja

menja svoje proizvode na svakih osam nedelja.2

2 Wolf, Michael J.: „The Entertainment Economy“, Harmondsworth, Penguin 1999.

7

Sa druge strane, teoretičari poput Valtera Benjamina, smatraju da je moda

nekakva vrsta umetnosti radi umetnosti. Da se radi o sistemu koji gradi značenje do

te mere, da ga sam uništi u potrazi za novim značenjem. Nema reči ni o kakvom

razvoju i konstantnom inoviranju nego o povratku novog, što je paradoksalno.

Drugim rečima, zašto u modu dolaze kraće suknje? Jer su ranije bile duže. Zašto posle

izvesnog vremena nosimo kraće suknje? Zato jer su se prethono nosile duže. I tako u

krug. Ipak, iako govorimo o modi kao industriji značenja, društvu spektakla, pa čak

kao i o industriji besmislenosti, uticaji celokupnog modnog sistema su ogromni, te

tako ne smeju biti nikako zanemareni. Posebno u današnjem svetu kada je sve stvar

vizuelizacije, prvog utiska i brzine komunikacije. Možda je u ovom trenutku najbolje

poslužiti se rečima Milana Kundere koji kaže: „Stopa sporosti je direktno

proporcionalna intenzitetu sećanja. Stopa brzine je direktno proporcionalna

intenzitetu zaboravljanja.“ Sećanje i zaborav su dva motora modnog sistema i u srži

su njegovog zahteva za nestalnom formom.

3. JEZIK MODE – „Dress code“

S obzirom na to da je u današnje vreme imperativ uspostavljanje brze, pozitivne

komunikacije, kako za pojedince tako i za organizacije, sve se više polaže na vizuelni

identitet. Moda svakako čini deo tog identiteta, diferencijacije u moru sličnih. Kako je

komunikacija tekovina čovekovog razvoja, srž pripadnosti pojedinca grupi, aktivizma,

razvoja intelekta i racia, tako je i komunikacija modnim izrazom deo sveukupnosti te

ljudima svojvstvene sposobnosti. U prethodnim pasusima mogli smo da vidimo kako

je tekao razvoj mode i modnog izraza i pod kakvim uticajima. Ono što se da zaključiti

jeste da je u periodu izraženih klasnih razlika moda označavala pripadnost

određenom staležu. U periodima demokratizacije moda je bila u službi

jednoznačnosti i jednakosti svih. Danas kada živimo u Mekluanovom globalnom selu,

sve je veća potreba da se vizuelno diferenciramo kao pripadnici određene društvene

grupe, ekonomske branše, kulturne grupe i sl. Tu na scenu stupa pojam „dress code“.

Reč je o pisanim i vrlo često nepisanim pravilima koja se tiču oblačenja. Kao deo

socijalizacije određen fizički izgled se usklađuje sa zahtevima događaja, atributa

sredine, lične identifikacije i tako dalje. Na denvnoj bazi čovek minimalno usklađuje

dva faktora fizičkog izgleda u smislu odevanja – faktor lične identifikacije i faktor

8

okruženja u kojem će provesti dobar deo dana. Često sposobnost da se dres kodovi

usklade jeste odraz visoke sposobnosti pojedinca da se kulturološki aklimatizuje.

U komunikološkom smislu, osoba na dnevnoj bazi načinom svog oblačenja

šalje poruke svakom koga tog dana sretne u prolazu, sa kim popriča ili sa kim provede

jedan deo dana. Ta poruka može da uključuje više informacija – o polu, bračnom

statusu, društvenom položaju, materijalnom statusu, etničkoj pripadnosti,

religijskom ili političkom opredeljenje i niz drugih. Takođe, izabrani dres kod može

da poručuje mnogo intimnije poruke, a primer da je osoba hrabra, ekstravertna,

ekscentrična, svedena, stilizovana, ne voli da se ističe, da bude primećena ili pak traži

pažnju. U svakom slučaju može se desiti da ono što neko poručuje oblačenjem ne

bude jednako shvaćeno kod onoga ko prima tu poruku.

Unutar svake kulture postoji dominantan modni stil koji se vremenom menja.

On određuje opšti dres kod unutar te zajednice, određuje svestan način konstrukcije,

sastavljanja i nošenja određenih predmeta odeće kako bi se poslala željena poruka. U

svakom društvu koje se smatra modernim i pod uticajem masovnih medija, modni

mejnstrim menja se iz meseca u mesec. Nešto zatovrenija, tradicionalnija društva

nisu podložna toj brzini promene dominantnog modnog stila. Iz tog razloga dres kod

se razlikuje u svim delovima sveta, ipak valjalo bi napomenuti da zapadnjačka moda

ima najdalekosežniji uticaj na dres kodove širom sveta, jer poručuje liberalnost.

4. DEKODIRANJE MODNOG JEZIKA

Ovde ćemo se malo pozabaviti nazivom „modni jezik“. Potpuno je jasno da moda

nema jezik, jer nema gramatičku strukturu, sintaksu, ni rečnik u uobičajenom smislu.

Ipak ima poruku, može da komunicira. Preciznije bi taj izraz „jezik“ trebalo da

zamenimo sa „vizuelni govor u transu“, izraz koji je upotrebio Herman Broh. Još

nešto što utiče na to da modni jezik ne bismo trebali da označavamo jezikom jeste

karakteristika mode da kada se raširi dovoljno, gubi značenje. Ovde govorimo o

osobini koju smo ranije u radu navedeli kao tendenciju mode za neofilijom. Reč, sa

druge strane, ako se dovoljno raširi, ne izgubi značenje, štaviše, postane deo

mejnstrim vokabulara. Dobar primer za to jeste reč „guglanje“ koja je postala, da tako

kažemo, legitiman glagol sa značenjem „tražiti“.

9

Previše je strogo reći da moda nema šta da kaže, odnosno, da se modom ne

može ništa iskazati. Apsolutno može, jedina stva r je što su te poruke u suštini

subjektivne i za onoga ko šalje i za onoga ko je prima. Te je generalno mnogo bolje

komunicirati govorom, nego odećom.

Pogledajmo sada neke kodove koji se modom odašilju i njihova značenja:

a) POL – u mnogim tradicijama postoje određeni odevni predmeti koji po svojoj

prilici odgovaraju samo muškom ili samo ženskom polu. Što je slučaj sa

suknjom i pantalonama.

b) DRUŠTVENI STATUS – primera radi, u starom Rimu, samo senatori su imali

pravo da nose tunike kraljevsko ljubičaste boje, samo poglavice havajskih

plemena su nosile perjane plašteve. U Kini, pre uspostave republike, samo

carevi su mogli da nose žutu boju.

c) ZANIMANJE – uniforme nose policija, vojska, vatrogasci, doktori, đaci nekih

škola, pripadnici nekih religijskih druđtava i sl.

d) ETNIČKA I POLITIČKA PRIPADNOST – nacionalni običaji često utiču na

svakodnevno odevanje u smislu identifikacije sa određenom grupom ljudi ili

naseljem. Na primer, Škoti nose tartan određenih boja kako bi poručili

pripadnost klanu, žene u Palestini poručuju pomoću uvezenog dezena kojem

naselju pripadaju. U Europi u devetnaestom veku umetnici su šokantnim

odevanjem komunicirali boemski život. Sufražetkinje su se ralikovale noseći

takozvane „bloomers“ polu suknje, polu pantalone. Na isti način se

diferenciraju bitnici, hipiji, pankeri itd.

Pokušajmo sada odgovoriti na pitanje „zašto nosimo odeću?“ Tri su osnovne

grupacije razloga – fizičke potrebe, psihološke potrebe i društvene potrebe. Fizičke

potrebe podrazumevaju zaštitu i sigurnost. Psihološke potrebe podrazumevaju

pojačavanje pojave, a sociološke potrebe podrazumevaju zadovoljavanje standarda.

Grafički prikaz na sledećoj stranici ukazuje na to da je moda u smislu odevanja u

središtu svih tih potreba:

10

Grafikon 1: Zašto nosimo odeću?

Kreiranje „identiteta“ je jedna od osnovnih uloga mode. A identitet i

samorealizacija su odlike modernizma, vremena koje stalno teži ka nekakvim

promenama zarad odmaka od tradicije. Industrija novog značenja, tačnije moda, ima

centralnu ulogu jer je i sama njena logika potraga za novim. Jedino moda može u

potpunosti da isprati težnje modernizma. U takvim uslovima, identitet prestaje da

bude nešto što je datost, nego postaje predmet idelogije individualizma. Stvaranje

vlastitog identiteta individualca postaje osnovni zadatak svakog čoveka koji se smatra

pripadnikom modernog društva. Samoostvarenje unutar nekog kolektiva koji ima

ideologiju uvažavanja individue i omogućavanja prostora da se ona razvije više ne

postoji. Svako je u službi isticanja svojih individualnih sposobnosti i nije dovoljno biti

odrežen kao aktivni učesnik u društvu koje podržava individualnost, nego je aspolutni

zahtev samostalno raditi na realizaciji jastva koje je vidno drugačije od drugih.

Zahtevi za individualizmom, kakvim ga danas tumačimo, su posledice

istorijskih promene u domenu društva, politike, ekonomije, kulture, umetnosti,

trendova života, promena koje se poglavito ogledaju u odmaku od tradicije,

raslojavanju društvenih staleža, sve većom potrebom za diferencijacijom. Potraga za

individualnosti identiteta jeste zajednička svim pripadnici modernog društva, bez

11

obzira na ekonomski status. Možda po prvi put u istoriji, moda je uspela da se

odmakne od ekonomske i tehnološke zavisnosti. Sada industrija značenja,

besmislenosti i novog ima potpunu dominaciju nad armijama individualaca i onih

koji će to tek da postanu. Sve navedeno, kreacija individualnog indentiteta,

samorealizacija i životni stil iziskuju konsantan rad na održavanju tih kategorija koje

idnividuu čine pripadnikom modernog sveta. Iz tog razloga, moda ima uticaj na

gotovo svim sferama društvenog života – moderni mediji, moderni filmovi, moderni

muzičarai, moderni filmovi, moderni evropski trendovi, moderno poslovanje,

moderni trendovi u obrazovanju lista bi mogla da se nastavi. Moda je ta koja nam

nudi određeni stil života i po svemu sudeći mi se moramo opredeliti za jedan od tih

stilova i održavati ga. Ipak, trebalo bi obratiti pažnju na svojevrsan savet Zimela, da

previše individualnosti dovodi do ispadanja iz toka onoga što je moderno, a previše

konformiteta dovodi do dosade i prestanka onoga što je moderno.

Problem kod odreživanja identiteta uslovljenog modom ili onim što je

moderno jeste činjenica da takav identitet nije stalan. Nije poput nekadašnjih

identiteta koji su imali korene u tradicionalnim vrednostima. Identitet modrnog

čovek bi trebalo da se izmisli, osmisli i da se iznova kreira. Koliko samo to predstavlja

zahtevan zadatak, u skladu sa zahetevima modernog vremena menjati svoju

individuu. Ne, nije to rešenje, složili bismo se ovde opet sa Zimelovim razmišljanjem,

da je cilj modernog čoveka relativna samorealizacija, ona koja je dovoljno

konformistička da je time stabilizovana i ona koja je dovoljno individualistička da je

moderna i promenjljiva.

5. UMESTO ZAKLJUČKA

Moda postaje kulturni fenomen koji nam ukazuje na ideje, želje i verovanja društva u

kome je nastala. Ona postaje deo vizuelne kulture kojom stvaramo predstavu kakvom

želimo sami sebe da prikažemo, a samim tim i kakvim nas drugi ljudi vide. U

zavisnosti od kulturnog razvoja, političkog uticaja i samog konteksta u kojem su se

društvene prilike u Srbiji i Vojvodini razvijale, imamo različit tok uticaja mode na

ženu sa naših prostora. Zbog okolnosti u kojima je naša zemlja menjala teritorijalni

izgled i tako vekovima potpadala pod vladavinu najrazličitijih sila, koje su se

12

razlikovale po svim društvenim i kulturnim aspektima, u Srbiji i Vojvodini nailazimo

na drugačiji kulturni i modni uticaj i razvoj tokom godina.

Početkom XIX veka srpski narod je podeljen na one u Hazburškoj, potom

Austrougarskoj monarhiji, druge u Osmanlijskom carstvu, a između su oni koji žive u

Kneževini, potom Kraljevini Srbiji. Osim teritorijalno, Srbi su u XIX veku razdvojeni i

različitim kulturnim obrascima. Tako je pod vlašću Mađara vladao evropski kulturni

model, pod Turcima orijentalni, dok su Srbi u Kraljevini težili da konstituišu

sopstveni kulturni identitet. Samim tim, mozemo da zaključimo da se u takvim

okolnostima na različitim krajevima Srbije formirala, pre svega, drugačija uloga žene

u društvu, a samim tim i njen modni stil.

5.1. SUDAR ZAPADNE I ISTOCNE KULTURE MEĐU ISTIM

NARODOM

Garderoba i modni izraz su, kao i dan danas, na različite načine pokazivali ulogu žene

u društvu, raskošnost, platežnu moć, kao i način da se iskaže moć i ugled muškarca sa

kojim žena živi.

U Srbiji i Vojvodini krajem XIX veka i početkom XX veka događali su se procesi

modernizacije, industrijalizacije i urbanizacije. Za ovaj vremenski period

karakteristično je paralelno postojanje dva suprotna kulturna obrasca: jednog

zatečenog viševekovnog srpsko – patrijarhalnog i drugog novoprihvaćenog

evropskog. Sa promenom društveno-ekonomske strukture, političkog uređenja,

ideologije, raspadanja patrijarhalnog i stvaranja novog kapitalističkog poretka, kao i

prodora naprednijih, ali i konzervativnijih ideja o organizaciji društva, menja se i

položaj i uloga žene u njemu. Tako će “žensko pitanje” u ovom periodu polako postati

aktuelno. O njemu se raspravljalo u okviru ženskih udruženja i skupova različitih

političkih orijentacija. Sve češće se tema emancipacije nalazila na stranicama

dnevnih listova i časopisa, posebno onih namenjenim isključivo ženama.

Što se više približavamo XX veku odeća sve manje biva forma prepoznavanja članova

određene zajednice, a sve više predstava o jedinstvenoj i originalnoj ličnosti. U Srbiji

13

seu tom periodu pojavljuju prve predstavnice takve filozofije, koje ženu oslobađaju

uslovne uniformizacije i počinju da se okreću ka stilu slobode žene koja pre svega želi

da stavi u prvi plan svoju individuu, kako u modnom, tako i u društvenom smislu.

Ženski pokret u svetu je polazio od toga da ženski svet nije identičan sa muškim, iako

oba na više načina mogu i treba da se spoje, a njihova komplementarnost značila je

ravnopravnost i jednaku vrednost. Bez obzira na razlike unutar ženskih pokreta, svi

su se držali zajedničkih osnovnih tačaka: viševekovno pitanje ženskog obrazovanja,

zatim stvaranje i razvoj mogućnosti zaposlenja i povećanje plata žena, kao i reforma

građanskog prava u pogledu odnosa supruge prema suprugu, uključujući njeno pravo

na isti prihod za isti rad i vlasništvo nad imovinom. Na prelazu iz XIX u XX vek

pokrenuta su još dva pitanja: pitanje učešća u političkom životu i seksualno ili

“moralnost” kako su ga tada nazivali - pod kojim se mislilo na dvostruki moral koji je

ženama nalagao nevinost ili monogamiju, dok je muškarcima dopuštao seksualnu

slobodu, a time i gotovo legalizovanu prostituciju.

Moda kao jedan od sekundarnih merila vrednosti u svetu je vekovima slala neke

poruke okruženju u kojem su se ljudi kretali. Oduvek je pokretala pitanja morala,

statusa, životnih stavova i najavljivala nove pojave i promene u društvu.

5.2. UTICAJ „DRESS CODE-A“ NA RAZVOJ INDIVIDUE U

DRUŠTVU

Nošenje odeće je, kako smo gore već naveli, ujedno fizička, psihička i sociološka

potreba. Sva tri aspekta imaju značajan uticaj pri samom odabiru lične garderobe.

Moda kao jedan od indirektnih učesnika pri formiranju sopstvene svesti o nama

samima, čini to da još u ranom detinjstvu pravimo klasifikacije i poređenja među

vršnjacima. Postoji mnogo načina na koje ljudi gledaju sebe i druge sudeći po

garderobi. Roditelji sa izgrađenim stavovima ili bez stavova na tu temu prenose deci

svoje viđenje toga kako oni treba da se pojavljuju u javnost, da li da budu lepi, da li da

im jedini kriterijum bude čista i uredna roba, da li da imaju najskuplju ili najudobniju

odeću ili da nekim detaljima iskaču iz onoga što je prihvaćeno. To su već izgrađeni

stavovi starijih osoba koji su formirani pod najrazličitijim okolnostima i koji su u

mnogome nepromenjivi, ali deca koja u procesu socijacizacije, na koji utiče toliko

14

mnogo faktora u tom dobu, mogu zbog nepoznavanja “aktuelnog dress code-a”

pretrpeti mnoge nelagode i neprijatnosti od sredine. Modni detalji, igračke, školske

torbe, bojice I ostali detalji su materijalne stvari koje se među prvima analiziraju u

dečijem svetu, pre nego što se stekne svest o nekim dubljim ljudskim, moralnim

vrednostima I prioritetima I tako postaju kriterij koji odlučuju da li si deo određene

grupacije među vršnjacima ili ne.

Zbog ovakvih pojava koje svaku individuu prate od momenta same spoznaje

društvene pripadnosti do kraja života, dress-code zaista ima značajnu ulogu pri

formiranju svake individue.

15

LITERATURA

1. Laš Fr. H. Svensen: „Filozofija mode“, Beograd, Geopoetika 2005.

2. Lipovetski, Žil: „The Empire of Fashion, Dressing Modern Democracy“,

Princeton University Press 1994.

3. Klajn, Naomi: „No Logo“, Zagreb, V.B.Z. d.o.o. 2002.

4. Wolf, Michael J.: „The Entertainment Economy“, Harmondsworth, Penguin

1999.