година XXXI април 2014. број 892

1

P E D A G O [ K AP R A K S A

Ове године се навршава 900 година од рођења Сте-фана Немање. Tо је и тема која се обрађује у другом разреду гимназије у редовној, али и додатној на-стави када се раде Немањићи

Током дванаестог века Србија је признавала врховну власт Визан-тије. Међутим, српски велики жупани се нису мирили с таквом си-туацијом и користили су сваку прилику да умање ту зависност.

Угарско-византијско супарништво на Балкану средином 12. века умногоме је утицало и на прилике у српским земљама. Оно је подстицало или гуши-ло тежње Србије да разбије традиционалне оквире вазалних односа према Византији. У том периоду први пут се јавља име Стефан Немања.

О породици Стефана Немање се мало зна. Претпоставља се да је била у сродству с породицом рашких великих жупана, али и са зетском динас-тијом. Током прве половине 12. века његов отац Завида је избегао с поро-дицом у Зету, где му се, у Рибници, родио син Немања. Касније се поро-дица вратила у Рашку. Немања је у Зети био крштен у католичкој цркви, да би по повратку у Рас био крштен у цркви Светог Петра и Павла, овај пут по православном обреду.

Према устаљеном систему владања, Немања је добио део српских зе-маља на управу, удеону кнежевину, која је обухватала Топлицу, Ибар, Расину и Реке. На престолу великог жупана тада се налазио Немањин најстарији брат Тихомир, чију су власт остала браћа признавала.

Немања је показивао тенденцију да се осамостали у односу на најста-ријег брата и зато се повезао с царем Манојлом Комнином, од којег је на управу добио области Дубочице. Приближавање Византији повећавало је његов углед, али и узајамно неповерење браће, што је на крају прерас-ло у отворени сукоб. Браћа су му замерала на ктиторској делатности без њихове сагласности. У суштини, оспоравала су му самосталност. Не-мањино ктиторство колико верско било је и политичко и наглашавало је ту самосталност. Од тада је Немања уживао велику подршку цркве. За-тим се умешао у борбу за престо великог жупана. Оружана борба се завр-шила свргавањем Тихомира с власти. До одлучујуће битке је дошло код Пантина на Косову. У бици је Тихомир погинуо, а његова војска је пора-жена. Време тих догађаја може се само приближно одредити. Зна се да је Немања био на власти 1168. године, а претпоставља се да је велики жу-пан постао већ 1166.

У време Немањиног преузимања власти стекли су се услови за борбу за потпуну независност, чему је погодовала међународна ситуација. По-литика Манојла Комнина према Западу, надахнута универзалним тен-

денцијама, наилазила је на отпор у Италији, где се Византија сукобила с Немачким царством Фридриха Барбаросе, а 1171. је избио и рат Визан-тије и Венеције. У сукобе се укључио и Стефан Немања, који је одржавао везе и с Немцима и са Угарском. Међутим, када је епидемија захватила венецијанску војску, а у Угарској умро краљ Стефан III, Србија се 1172. нашла у тешкој позицији, изгубивши драгоцену помоћ савезника. Визан-тијска војска се упутила према Србији, предвођена лично Манојлом Ком-нином. Немања је морао да се повуче и затражи преговоре с царем, у којима је потврдио потчињеност. Заробљен је и одведен у Цариград. Ипак, успео је да се врати у Србију и на власт, обновивши вазалне дуж-ности према Византији, које је поштовао до смрти Манојла Комнина.

После смрти Манојла Комнина 1180. Византија је дуго била зао-купљена унутрашњим немирима који су захватили земљу. Старе слабо-сти појачале су борбе око власти у Цариграду и довеле до великих потре-са. Унутрашњи немири убрзо су се осетили на најосетљивијим тачкама – на границама Византије. То се одмах видело на примеру Угарске. Краљ Бела III је одмах напао њене границе. Освојио је Хрватску, Далмацију и Срем. Убрзо се и дотадашњи византијски вазал босански бан Кулин при-кључио борби против Византије. Борбе су сe пренете на дунавску границу и у Поморавље, тако да је комплетан систем византијске власти на том делу Балкана доведен у питање.

Даљим борбама против Византије у долини Мораве придружио се и Стефан Немања. Српска и мађарска војска су деловале удруженим снага-ма током 1183. године. Савезници су опустошили област око Ниша и про-дрли до Сердике (Софије). Угарски краљ је одустао од даљег похода, а

ПОДАЦИ О СРБИЈИ НЕМАЊИЋАО развоју Србије у другој половини 12. века мало је поузданих података. Немања није значајније изменио систем који је успостављен у претходном периоду. На челу државе је био велики жупан, а у већим територијалним целинама управљали су сродници – Немањина браћа и синови. У Захумљу је до 1190. владао Немањин брат кнез Мирослав, а затим његов најмлађи син Растко, до повлачења на Свету Гору. Други Немањин брат Страцимир спомиње се у областима око Западне Мораве. Најстарији Немањин син Вукан добио је на управу Зету с Требињем.

Стефан Немања

ДЕВЕТ ВЕКОВА ОД РОЂЕЊА

2

P E D A G O [ K AP R A K S A

борбе је самостално наставио Стефан Немања. То је био први тако дубок продор српске војске на византијску те-риторију.

На другој страни Немања је почео да осваја Дукљу и приморске области. Како је рођен у Дукљи, а његова породица је била у сродству с дукљанском династијом, то је овој борби давало посебан значај. Отпор су углав-ном пружали утврђени градови, у којима су биле прис-талице византијске власти. Немањин син Стефан у житију Светог Симеона наводи освојене градове у Зе-ти: Дањ, Сарду, Дриваст, Скадар, Улцињ, Бар и Котор. Котор је од почетка имао посебан положај – поштеђен је пустошења, а затим је утврђен и ту је смештен влада-рев двор. Немања је власт у Дукљи поверио најстаријем сину Вукану.

Немања је покушао да освоји и Дубровник. Град је био тешко освојив с копна, јер је био добро заштићен по-ложајем и утврђењима, док је за напад с мора била потребна добро орга-низована флота. Борбама око Дубровника командовала су Немањина браћа кнежеви Мирослав и Страцимир, који нису имали довољно бродо-ва за озбиљније операције. Дубровачка флота је 1184. поразила српску флоту, која је доживела пораз и при покушају заузимања Корчуле. Кнез Мирослав је 1185. покушао да освоји град с копна. Дубровачки писци говоре о великом броју војника, околина града претрпела је разарања, али опсада није имала успеха. Стефан Немања је с браћом склопио мир с Дубровником 1186. Том приликом се као заштитник Дубровника поја-вљује нормански краљ Виљем, што сведочи о могућности да су и Норма-ни помагали Дубровчанима приликом опсаде. Мировним уговором су обустављена сва непријатељства, без обештећења, обострано је признато право слободне трговине.

До крупних промена дошло је на истоку. Нормани из јужне Италије су 1185. покренули нови рат против Византије и освојили Драч и Солун. То је довело и до промене на византијском престолу. Власт је преузео Исак II Анђео (1185–1195). Исте године букнуло је ново жариште сукоба. У бугарским земљама између Дунава и планине Балкан избио је општи устанак, на челу са браћом Петром и Асеном, који је довео до појаве нове државе.

Стефан Немања је искористио невоље у које је запала Византија. У Европи је поново оживела идеја о покретању крсташког рата против муслиманских држава на Блиском истоку. У том рату су учествовали енглески краљ Ричард Лавље Срце, француски краљ Филип II Август и немачки цар Фридрих I Барбароса. Немачка војска је планирала да се пребаци копненим путем преко Угарске и затим путем Виа милитарис преко Београда, Браничева, Ниша и Софије до Цариграда. Стефан Не-мања је одлучио да у немачком цару потражи савезника у даљој борби против Византије. Он је крајем 1188. упутио посланике на двор Фридри-ха I у Нирнбергу. Посланици су Фридриха обавестили да ће му у Нишу бити приређен свечани дочек и понудили му повољне услове снабдевања за војску.

Византијски заповедници били су веома неповерљиви према нема-чкој војсци на путу кроз византијску територију, што је у извесном сми-слу олакшало преговоре које је Немања планирао да води у Нишу. Срп-ски посланици су изашли у сусрет немачкој војсци. Цару Фридриху I и његовој пратњи у Нишу је приређен свечани дочек. Преговори су почели 27. јула 1189. Немања је немачког цара обавестио о својим успесима у борби против Византије. Изразио је спремност да настави ратовање, а немачкој војсци је понудио помоћ у евентуалном рату против Византије. Понудио је вазалски однос немачком цару да би добио потврду свих ви-зантијских територија које је освојио. Немачки цар је прихватио само део предлога. Није био спреман да започиње рат на Балкану јер је то могло да омете основни циљ његовог похода. Зато није дошло до успостављања вазалног односа између Стефана Немање и Фридриха I, који је требало да буде основа будуће антивизантијске политике. Ипак, вести о овом су-

срету стигле су у Цариград и узнемириле Византију. Догађаји у Нишу су ипак омогућили Немањи да оствари добар део

планова. Састанак у Нишу је додатно продубио византијско неповерење према немачком цару, али је ипак почетком 1190. дошло до споразума Исака II Анђела и немачког цара.

Стефан Немања је од 1180. до 1190. проширио територију српске државе. На југу је освојио Метохију, с призренском облашћу, Косово поље, Скопље и предео око горњег тока Вардара. За време офанзиве према Дукљи освојио је област између Скадарског језера и планина у залеђу. У продору према истоку је наилазио на највећи отпор. У Помо-рављу Византија је најдуже бранила позиције и настојала је да их по-врати првом приликом. Зна се да је Немања с браћом освојио област око Ђуниса, Ниш и целу нишку област, област Дубочице, Врање и Биначку Мораву, земље које су лежале источно од Јужне Мораве.

Важно територијално проширење представљало је припајање обла-сти између Западне и Велике Мораве. Немањина војска је продрла и у област горњег тока реке Тимок, а у време проласка немачке војске 1189. напао је градове у долини реке Струме. Освајање најважнијих терито-рија у Поморављу и долини Вардара настојао је да учини коначним. Већ 1188. је намеравао да Ниш постане престоница. Стечено пространство могло се очувати само у одређеним међународним околностима. Визан-тија се није мирила с губитком територија и било је само питање време-на када ће прећи у офанзиву.

Већ 1190. године византијски цар Исак II Анђео повео је борбу про-тив Бугара, али без успеха. Затим је напао Немањину државу. Вест о погибији Фридриха I Барбаросе била је подстицајна. Византијска војска напала је Србију у јесен 1190. До одлучујуће битке дошло је на реци Мо-рави. У жестоком окршају, у којем је учествовао лично Исак II, српска војска је поражена уз велике губитке.

После победе на Морави византијски цар се упутио према Нишу, а затим и Београду, што говори о његовим плановима. Византија је грчеви-то бранила власт на правцу Београд – Ниш. То су били последњи трену-ци византијског присуства у Београду и на дунавској граници. Убрзо се

СВЕТА ГОРАЗа време боравка на Светој Гори Стефан Немања и његов син Сава дошли су на идеју да оснују српски манастир на Атосу. Слични примери су били манастири: Ивирон (грузијски), Светог Пантелејмона (руски) и Зограф (бугарски). Немања је одабрао стари манастир Хеландарион у пределу Милеје, који су гусари разрушили, потчињен Ватопеду. Сава је од цара Алексија III добио манастир са околним земљиштем, који је убрзо изузет од власти Ватопеда и дат Симеону и Сави да га обнове. Велику помоћ у обнови имали су од жупана Стефана Немањића. Манастир Хиландар је обновљен 1198. године. Након неколико месеци боравка у Хиландару, 13. фебруара 1199. године, монах Симеон је умро.

3

P E D A G O [ K AP R A K S A

Препорука просветних саветника да сарадња између учитеља и професора, као и ученика нижих и виших разреда треба да буде боља резултирала је радионицом „Решавање кон-фликата”

Након вишегодишњег рада и сарадње у истој школи приметиле смо да постоји одређени проблем у међусобној комуникацији међу ученицима, и у вишим и у нижим разредима. Како су

такви односи често ескалирали и у нешто озбиљније конфликте, закљу-чиле смо да би сарадња у виду радионице у којој би учествовали учени-ци нижих и виших разреда била вишеструко корисна. Највише смо биле вођене идејом да симулацијом самих конфликтних ситуација и њиховим евентуалним решавањима мирним путем ученике наведемо да размишљају о могућим последицама различитих облика девијант-ног понашања.

Препорука просветних саветника је да сарадња између учитеља и професора, као и ученика нижих и виших разреда треба да буде боља – резултат је радионице на тему „Решавање конфликата” у Основној школи „Свети Сава” у Барама код Кнића. Приликом реа-лизације радионице спојиле смо ученике различитих узраста: први, трећи, пети и седми (вертикална повезаност кроз разреде). Нас-тавни предмет је одељењска заједница у корелацији са српским је-зиком и драмском секцијом (хоризонтална повезаност). Од нас-тавних облика користиле смо фронтални, групни и рад у пару. За-ступљене наставне методе су метода разговора, дијалошка, коопера-

тивна, а наставна средства су параван и евалуациони листићи. Па-раван смо користили приликом симулације конфликтних ситуација. Радионица траје деведесет минута (два школска часа). Време за ак-тивности није наведено – наставник процењује када треба прећи на следећу активност и када ће бити паузе.

Радионицу смо започеле поздрављањем деце и упућивањем неко-лико лепих речи. Разговором смо их навеле да сами поставе правила за радионицу, која су записана и окачена на видно место. Она су нам

Решавање конфликата

ЛЕПИМ РЕЧИМА ДО ПРАВИЛА

показало да исход једне битке не може зауставити процес повлачења Ви-зантије. Исак II је само привремено обновио византијску власт у Београ-ду, Нишу и Браничеву.

Преговори до којих је дошло између српског двора и Византије нај-боље показују успехе Немањине политике. Уместо вазалне зависности Немања је осамосталио Србију. Византија јој је понудила нови положа. Било је предвиђено да се Немањин син Стефан ожени синовицом цара Исака II Анђела. Према тадашњим схватањима, то је било велико при-знање за Србију и део целокупног споразума. Византија је склапала такве споразуме када на располагању није имала друга средства потчињавања. Родбинске везе с царском династијом симболично су потврђивале вр-ховну власт византијског цара, а истовремено су ослобађале од дотада-шњих тешких обавеза. То је било својеврсно међународно признање српске државе. Стефан Немања је задржао највећи део територија које је заузео. На северу то је била земља између Западне и Велике Мораве, на истоку Ђунис, Дубочица, Врање, на југу Косово, на западу Зета, Требиње и Захумље. Тако се његова држава протезала од Јадранског мора до до-лине Мораве.

Крај 12. века доноси велике промене у политичким односима на Бал-кану. Србија је извојевала независност. Српско-угарска сарадња, која је током 12. века била ослонац у борби српских великих жупана против вла-сти Комнина, раскида се. Угарска је драстично променила политику пре-ма балканским земљама. До изражаја долазе освајачки планови Угарске на југу, због чега су на удару и Србија и Византија. Пред крај владавине Стефан Немања је морао да брани границе на северу. Византија је чак послала војну помоћ Србији у борби против Угарске, а и дипломатским каналима је покушавала да заустави угарску офанзиву. Није познато где су тачно вођене борбе и какав је био исход, али је показало сву сложеност међународног положаја Србије. Слабљење Византије отварало је пут угарском продору.

У другој половини 12. века окончан је један дужи процес – средиште државе, за разлику од 11. века, пренело се и учврстило у областима у унутрашњости. Из Дукље и области Медитерана сели се у континентал-не области залеђа. Немања је у византијском свету тражио и налазио узо-ре верског живота и црквене организације. Епископија у Расу постала је верско средиште земље. Рашки епископи су били утицајне личности у свакодневном животу, али и на државним саборима. То се нарочито по-казало за време истраге о јеретицима који су се појавили у Србији. Реч је о богумилима, који су временом почели да стичу присталице и међу властелом. Та околност је навела Немању на одлучне мере – одлучено је да се јеретици прогнају, а имовина им је попаљена или раздељена.

Владавина Стефана Немање је завршена његовим превременим до-бровољним повлачењем с власти. На једном од државних сабора Немања је саопштио одлуку да се посвети монашком животу, а истовремено је објавио да на своје место поставља сина Стефана. Овим избором је заоби-шао најстаријег сина и за наследника престола одредио млађег. Ниједан од сачуваних извора не пружа објашњење за ову одлуку, која је вероватно повезана с тадашњим односом српске државе према Византији – Стефан је био ожењен кћерком Алексија Анђела, који је превратом 1195. године дошао на власт у Византији. Византинци су редовно захтевали да муже-ви византијских принцеза и њихови потомци имају предност у наслеђи-вању престола. Прави циљ је непосредно и отворено признање врховне власти византијског цара.

После повлачења с престола Немања се замонашио и добио монашко име Симеон. Према заједничкој одлуци, у исто време се замонашила и његова жена, која је постала монахија Анастасија. Прво уточиште нашао је у манастиру Студеници, а затим одлази на Свету Гору, где се придру-жио сину Сави у манастиру Ватопеду.

Др Александар ГлавникМатематичка гимназија, Београд

4

P E D A G O [ K AP R A K S A

потребна јер регулишу начин рада, као и међусобне односе. Правила треба да буду јасна, једноставна за примену, конкретна и позитивно одређена. Важе и за децу, и за учитеља и професора.

О последицама кршења правила договара се као и око правила. А договорили смо ова правила: пажљиво слушати наставника и саго-ворника; не упадати другоме у реч; подићи руку за реч; поштујемо туђе мишљење; договарамо се и сарађујемо у групи; у групи се дого-варамо тихо да не ометамо друге.

У следећу активнист уводимо их са неколико речи о животним вредностима као што су: мир, поштовање, сарадња, слобода, срећа, истина, скромност, љубав, одговорност, јединство, толеранција, јед-ноставност, а затим се делимо у групе. Извлаче се папири са порука-ма и тако формирају групе – иста порука чини групу.

Поруке су: разговарај о проблему; наступи мирољубиво; нападај проблем, а не особу; усредсреди се на оно што је у том тренутку ва-жно; поштуј туђа осећања; преузми одговорност за своје поступке.

Следећа активност је техника „Интервју у три корака”. Ова тим-ска активност може се користити за размену информација. Процес се одвија у три корака.

Учесници мањих група се поделе у парове. Договарају се ко ће постављати питања (интервјуер), а ко ће одговарати на питања (ин-тервјуисани). Када заврше интервјуисање, ученици замене улоге. На крају ученици извештавају...

Путем ове технике представљамо једни друге кроз одговоре на питања: Шта ми прија у школи? Шта ми у школи не одговара? Овако су се представили неки од ученика:

У школи нам прија: дружење с другарима; волим да радим са на-ставницима и када су другови срећни; допада ми се учионица; то што свако има право на своје мишљење; игра одбојке с другарицама; рад у групи; радионице с родитељима; рад у пару; шала са другарима; када ме неки наставник похвали; што и немирна деца могу да уче; када се деца поштују и уважавају; волим што имам добру и креативну учитељицу.

У школи ми не одговара: не волим када се другари туку, вређају друге и када је учитељица тужна; намештај у школи; хигијена учио-нице; дечје псовке; не прија ми када је све ужурбано; не волим када ме неко пљује; не волим када су другови тужни, када неко некоме упада у реч; задиркивање другара; док радимо задатке на часовима, сви разговарају; кокошке у дворишту; хигијена неке деце; насиље; тужакање.

Путем ове технике сазнали смо шта појединим ученицима смета и на чему треба порадити ради уклањања узрока могућих конфлика-та. Техника „Станице” подразумева следећу организацију: претход-но планирање и припрему, груписање и објашњавање правила. Сва-ка група започиње од једног стола, договора се смер кретања – треба бити сигуран да је свима јасно. На договорени знак почиње да се ради задатак за првим столом. После истека одређеног времена прелази се за следећи сто и ради задатак који је на њему. Треба скренути пажњу да материјале са стола уреде тако да друга група може да ради на њима и да их не носе – носе само своје продукте са собом. Ваља кон-тролисати време и сигнализирати јасно и гласно, водити рачуна да група промени сто без обзира да ли је завршила неки задатак, али и да се проверава стање материјала на столовима. На крају следи раз-говор о добијеним резултатима.

Путем ове технике ученици ће исказати своја мишљења, раз-мишљања и осећања. Веома озбиљно су схватили ову активност и радионицу уопште. Из ове активности сазнајемо проблеме и ситу-ације у нашој школи на којима треба више радити.

Ученици на задату ситуацију састављају драмски текст: Замисли-те да је велики одмор. Играте се у школском дворишту. Желите лопту коју има ваш друг, отимате му је...

Пролазите кроз ходник, другови вам упућују ружне речи јер но-сите наочаре... После извесног времена не можете да издржите пони-

жавање. Како то решити? Маријина најбоља другарица је свима ис-причала оно што је Маја рекла у поверењу, а тиче се лоших односа између њених родитеља. Сада је Марији непријатно... На часу утврђи-вања градива Ђоле је дао погрешан одговор, деца вриште од смеха и задиркују га. Ђолету је непријатно. Умеша се наставница...

После написаног драмског текста на задату ситуацију ученици глуме. Коментаришући сваку одглумљену ситуацију долазе до начи-на којима могу да реше проблеме и ситуације у којима се налазе.

Из свега овога наш закључак би био да са ученицима треба редов-но радити на ову и сличне теме како би се општа ситуација и клима у школи побољшали и сукоби решавали мирним путем. Наш предлог и препорука је да треба да постоји што више сарадње у разредној и предметној настави, а сматрамо да ће успех у томе бити већи чешћом реализацијом оваквих радионица.

Као последња активност ученика је попуњавање евалуационих листића – ученици треба да заокруже исказе који се односе на овај тематски дан:

1. Веома ми се допада овакав начин рада.2. Било ми је лепо јер смо заједно радили, договарали се и једни

друге слушали.3. Допада ми се овакав начин рада, али нисам задовољан радом

свог пара или групе.4. Задаци су ми били нејасни, помало тешки и због тога сам био

збуњен.5. Било ми је досадно и не допада ми се овакав начин рада.6. Желео бих да имам још оваквих радионица.7. Не желим да имам радионице.

Аутор радионице Биљана ВуловићРеализатори Биљана Вуловић и Наташа Митић,

ОШ „Свети Сава”, Топоница, ИО Баре

ЦИЉ И ТЕХНИКЕ РАДАОпшти циљ радионице је креирање климе како би се сва деца осећала сигурно и прихваћено, а на различитости гледало као на нешто што обогаћује.Специфични задаци су стицање самосталности, иницијативност и независност у решавању проблема; способност одлучивања и прављење избора; развијање критичког мишљења и расуђивања; способност промишљања,образлагања и аргументовања сваког свог става или поступка; повезивање наученог са стварним животним ситуацијама, што за последицу има трајност знања и његову примену у новим ситуацијама; развијање самопоуздања и способности учења из грешака; вештина сарадње с групом ученика различитих узраста и заједничко налажење решења, као и оспособљавање за јавни наступ. Као новине уведене су технике „Интервју у три корака” и „Техника станице”.

5

P E D A G O [ K AP R A K S A

У првом разреду ученици се упознају са живом и неживом природом, а посебно им је заним-љива тема – биљке и животиње, када актив-но учествују, веома заинтересовани за те садржаје

Након обрађене теме „Жива природа” ученици су, у корела-цији са српским језиком, ликовном и музичком културом и примењујући групни рад, обновили стечена знања о биљка-

ма и животињама. Од наставних метода применили смо вербалну, методу писаних радова, илустративну, кооперативну и методу практичних радова. У раду су нам помогли наставни листићи, ко-верте, слагалица, смајлићи, папирићи са животињама и биљкама, играчке (животиње), пластелин. Учитељ је унапред припремио нас-тавна средства, столове и столице за три групе, ознаке за групе.

Уводни део часа започели смо игром погађања. На папирићу је нацртана биљка или животиња. Једном ученику на чело лепим папирић. Ученик погађа која је биљка или животиња тако што остали ученици наводе неки опис (изглед, чему служи...). Када по-годи шта је, игра ученик који је последњи говорио.

Главни део часа реализовали смо групним обликом рада. Уче-ници су подељени у три групе (Лептирићи, Јагодице и Зечићи). Након што изаберу групу, питам их које је њихово станиште. По-том им делим смајлић и говорим да свака група одговара на пи-тања која им читам, остале групе (којима нисам задала задатак) имају право да одговоре на питање друге групе, уколико не знају одговор, тако што ће подићи смајлић. Сваки тачан одговор на-грађује се цветићем (поеном). Учитељ контролише одговоре и уписује поене. Победник је група која има највећи број поена (цветића).

Први задатак: Свакој групи читам стихове на основу којих треба да погоде о којој животињи је реч: „Шуш, шуш, клопа, кло-пу,/иде неко у оклопу./Извирује главица,/грицка јој се травица./Кад је неко уплаши,/брзо главу увлачи./И ножице сакрива/да их нико не дира./На тркама – кажу деца –/престигла је брзог зеца./Она споро корача,/то је, зна се....”;

„Ко то иде трапаво,/тело му је длакаво,/шапе су му тешке,/шу-мом гега пешке?/Успут мумла: „муу-муу-муу,/преко зиме спа-ваћу!”/Кад пролеће заруди,/он се тада пробуди./Воли зреле круш-кице/слатке шумске воћкице,/а највише воли мед,/па га зову... ”

„Ауу, ауу – он завија,/и репину дугу савија./Кад му гладан сто-мак крчи/целу шуму тај претрчи./Дању, ноћу шумом лута/тражи нешто да прогута,/живи са браћом у чопору,/прикрада се овчјем то-ру./Зуби јаки, леђа јака/– причала је једна бака/да је неку баку знао/

па је баку прогутао./Кад поједеш бели лук,/погодићеш, то је...”

Други задатак: Ученици решавају ребус. Свакој групи делим ребусе тако што ће сваки ученик у групи добити по један. Побед-ник је група која прва реши сва четири ребуса.

Трећи задатак: Групе имају задатак да погоде о којој живо-тињи је реч на основу њеног оглашавања. Путем рачунара пуштам звук на основу кога ће погађати која животиња је у питању (лав, вук, коњ).

Четврти задатак: Асоцијације – сваком ученику у групи де-лим наставне листиће на којима су исписане речи које асоцирају на неку биљку или животињу. Победник је група која прва реши све четири асоцијације.

Пети задатак: Свакој групи читам стихове на основу којих треба да погоде о којој биљци је реч. Уколико група тачно одгово-ри, добија поен, а уколико не, право да одговара има група која се прва јави подизањем смајлића – Наранџасте је боје, здраво по-врће то је и зечеви га воле, мала је и лепа, то је...; Може бити цр-вена, зелена и жута. Понекад је слатка, понекад је љута, у башти пуној феферона, она је права примадона; Медведу је мило, било зрела било гњила, он је радо њушка, знамо то је...

Свет око нас

БИЉКЕ И ЖИВОТИЊЕ ОКО НАС

ЗАДАЦИ ТАКМИЧЕЊАЗадаци овог такмичења – квиза су: образовни – понављање, проду-бљивање и проширивање знања о биљкама и животињама различитих станишта у околини кроз игру и такмичење; функционални – оспосо-бљавање ученика за препознавање различитих станишта, па самим тим и препознавање разних биљака и животиња у оквиру тих станишта; развијање логичког и формирање објективног критичког мишљења код ученика; упознавање ученика с креативним начином систематизације знања; васпитни – развијање свести о важности коју биљке и животиње различитих станишта имају за човека и развијање позитивног односа према биљкама и животињама уопште; развијање сарадничких односа у групи и такмичарског духа.

помфрит имароговепржен телекуван млекопире траваКРОМПИР КРАВА

сок кућниљубимацзелена лајецрвена чувакућупита коскаЈАБУКА ПАС

6

P E D A G O [ K AP R A K S A

У Основној школи „Ђорђе Натошевић” у Новом Сланкамену поред градива ђаци уче и важне животне вредности – да брину за друге. Свему томе учи их наставница биологије

Милица Петровић, која је кроз редовну наставу и рад у креатив-ној радионици успела да научи ђаке да чувају своје и цене и по-штују туђе. Милица је својим примером потврдила изреку „да је рука која даје увек изнад оне која прима”. Новчани део Светосав-ске награде која јој је уручена ове године наставница је поклонила школи, а купљене су полице за кутак „Чувари природе”.

– Сатисфакција ми је да имам папир, а што се тиче средстава, желела сам да се реванширам школи, јер је награда заслуга мог колектива – каже Милица и поручује да би волела да људи имају мало више добре воље, јер нечије мало другоме значи пуно. Иза Милице је вишегодишњи рад и труд, а то се најбоље види у креа-тивној радионици, где ученице виших разреда три године праве разне украсне предмете и сувенире.

– Прихватили смо све те активности као европски стандард, јер желимо да наша школа изгледа као било која у Европи. Умемо да називамо школу „мала Швајцарска”, а ученици се и понашају тако. Лепо су васпитани и изнад свега вредни. Не памтим да смо имали случајеве уништавања школске имовине, јер наши ђаци знају да су уложили време, тако да поштују поруку да чувају оно што су сами створили.

Последњи пројекат на које су ученице радиле је еколошка за-веса, коју су девојчице направиле боље него што је замишљено.

– Почели смо израду завесе током зимског распуста, а ученици су долазили сваки други дан и боравили у школи као за време наставе. Реч је о завеси на којој се на канапу нижу шишарке, леш-ници, ораси, кестење и жито, а сама израда је врло компликована и спора, али изгледа дивно. Толико је украсна и толико рада изис-кује да заиста нема цену. Урадили смо први део и закачили у хо-дник школе, а у току је израда другог дела завесе – истиче наста-вница Милица.

Девојчице које с поносом седе поред своје наставнице сећају се новогодишњег вашара, где су упеле све своје сувенире да продају. Подметачи, разгледнице, рамови за слике, украсне кесе и крпе

само су део асортимана које су златне руке ових девојчица напра-виле. Милица каже да је захвална родитељима и наставницима који су куповали чак и када им нешто није неопходно.

– Од новца који смо сакупиле купиле смо саксије за цвеће, земљу, нове боје, стакло, спрејеве, преко 60 крпа и све оно што ће нам бити потребно за будући рад. Успели смо да у школи сакупи-мо око 230 килограма лименки, од којих ћемо добити око 15.000 динара, па ћемо још мало додати и на пролеће отићи на еколошку екскурзију.

Радионица наставља да ради пуном паром. Спремају се и ус-кршњи сувенири. Уз подршку какву имају од наставнице биоло-гије једно је сигурно – успех је загарантован.

Марина БошњакОШ „Ђорђе Натошевић”, Нови Сланкамен

Шести задатак: Састави слагалицу. Свака група добија дело-ве животиње коју треба да споји. Победник је она група која прва састави животињу. Након састављања животиње свака група има задатак да каже како се зове станиште те животиње, како изгледа и чиме се храни (зец, крава, лисица).

Седми задатак: Избаци уљеза. Свакој групи читам по неколи-ко биљака (животиња), а њихов задатак је да открију ко је уљез, односно која биљка (животиња) не припада датом низу и да образ-ложе зашто не припада – јабука, лук, крушка, трешња, јагода; зец, веверица, лисица, вук, коњ; кактус, мушкатла, ружа, малина.

Осми задатак: Слагалица. Ученици унутар групе имају зада-так да погоде о којој биљци је реч на основу измешаних слова. Након урађеног задатка ученицима постављам питање да за сва-ку биљку кажу којој врсти биљака припада – К, Л, У; З, У, Р, К, У, К, У; В, Ш, Љ, А, И; П, У, С, У, К.

Девети задатак: Ученицима показујем фотографију необи-чне животиње. Трба да погоде од којих животиња је састављено тело ове необичне животиње. Након тога показујем фотографију

животиње којој недостаје један део тела. Задатак је да погоде који део тела недостаје животињи.

Десети задатак: Свакој групи делим наставни листић са на-зивима животињама. На листићу треба да запишу ко недостаје у породици.

Сваки ученик унутар групе има свој наставни листић. Побед-ник је група која прва реши све четири породице: _____, бик, теле; патка, патак, ____; мачка, ____, маче; кокошка, петао, _____.

Једанаести задатак: Свакој групи делим врећицу у којој се налази нека животиња. Сваки члан групе опипава животињу у врећи и након консултовања са осталим члановима треба да каже о којој животињи је реч и како се зове њено младунче.

На крају такмичења свака група пребројава своје цветиће (по-ене) и проглашавамо победника.

У завршном делу часа свака група од пластелина ваја смешне животиње по избору и афинитету. По завршетку постављају их на одговарајући картон. Правимо разредну изложбу радова.

Јелена ИвановићОШ „Горачићи”, Горачићи

Брига за друге

ЧУВАЈ СВОЈЕ, ЦЕНИ И ПОШТУЈ ТУЂЕ

7

P E D A G O [ K AP R A K S A

У Математичкој гимназији, на Другом београдском беседни-штву средњошколаца, беседили су гимназијалци из Бањалуке, Зворника, Подгорице и средњо-школци из седам београдских гимназија и стручних школа

Али ја припадам оним људима који се уче док пишу (и говоре) – ову лепу ми-сао Виктора Шкловског усвојило је као

мото свих 15 беседника Другог БЕОПС-а (Бе-оградског беседништва средњошколаца), одр-жаног крајем 2013. године у Математичкој гимназији. Беседили су гимназијалци из Бањалуке, Зворника, Подгорице и средњош-колци из седам београдских гимназија и стручних школа.

Савремена информатичка писменост по-ново уводи нелинеарне облике комуника-ције, што доводи до велике промене односа премa језику, док се границе између усмене и писане комуникације све више бришу.

Усмена структура приповедања само пре-узима знаковни систем писаног језика, али приповедање и даље има (или враћа) свој не-кадашњи смисао звучања, дозивања, еха... Говор је реализација језика: говор је језик у акцији. Језик, односно говорни језик првенствено је биолошки, па потом социолошки, психолошки и културни феномен, док писмо, односно писани језик у целости припада сфери културе. Човек говори најмање 100.000 година, а почео је да пише тек пре 5.000 година.

Покренуто с намером да међу гимназијалцима/средњошкол-цима подстакне и развије креативност, критичко мишљење, свест о значају праћења и анализе друштвенополитичког и културо-лошког контекста у којем живимо, беседништво БЕОПС-а нам открива критичку свест, промишљање и интересовање најмлађе генерација аутора – беседника, као и однос тих генерација према актуелним процесима, проблемима и друштвеним појавама.

Оне који су ма и у најмањој недоумици подсетићемо: говор, спорења, полемике најбољи су вид растварања уштогљене, на-око непомичне форме стварности. Они именују оно што се не сме прећуткивати. У конфликтима с покрићем аргумената чес-то су клице истинског напретка. А аргументи се морају чути у

својој чистој, кристалној јасноћи – морају бити изнесени стилски, без страха и зазора, са свешћу коју је складно сажео и изразио Милан Кундера: „Читав живот је борба за туђе уво.”

Реторика није збркана галама налик дрхтавој песми коју пева престрашено дете, корачајући кроз шуму, како би растерало стра-хове који га раздиру; она је сасвим супротно томе: поткрепљује мисао да „зло застрашује плиткоумни сој, а бодри духовни”. Човек је сло-бодан онолико колико је вољан да покаже, а савремено доба тражи одва-жног човека, оног и онаквог коме стари Египћани не би каза-ли: „Зашто галамиш ако си у пра-ву?” као што су то говорили својим суседима, сумњајући у хаотичну бујицу њихових бучних речи, поу-чавајући их: „Једноставан је говор истине!” Једноставан, али и те-жак и одговоран – уједно леп и благотворан.

„Нека вас оговарају, грде, осуђују, затварају, дозволите и да вас обесе, али објавите своју мисао. То није право, него дужност, велика обавеза оних који имају шта да кажу, да своју мисао изнесу на светлост дана за опште добро”, писао је Пол Луј Курије, ми-слећи управо на благотворно дејство које лепо срочена и саопште-на истина има на друштво, ослобађајући га стега, страхова и за-блуда.

Мрачни делови светске историје врве примерима да су изрече-не речи плаћане главом. Али људи, као што видите и чујете, нису престали да говоре, слободоумни да иступају. Нове технологије су наметнуле слику, али нису успеле да затоме реч ни потребу за слободним изражавањем. Није то успео ни капиталистички кон-зумеризам, јер се још од персијских бајки зна да је славују свејед-но у каквом кавезу пева – оловном или златном – његово срце жуди за природом и слободом! Не каже ли и Свето писмо да „на почетку бјеше реч”?

Зато је било и биће увек важно како слажемо те речи и како се њима боримо за слободу, личну и друштвену, свесни да је она ду-ши неопходна, као земљи сунчева светлост.

Ако сте пак наивно поверовали да је ово наше доба коначно светло и добро, не треба да се враћате Орвеловој 1984. да бисте се уверили како ипак није. Купите дневне новине или, још једно-ставније, потражите на интернету појмове Викиликс, Сноуден... Запитајте се зашто је човек свако оруђе које је створио током ис-торије покушао да претвори у оружје, па ће вам бити јасно зашто треба да се речима борите за слободу на школског часа, преко Ђачког парламента и Наставничког већа до Глобалног плана. И вашој души и вашој мисли слобода је потребна, као Земљи Сунце. Зар не?

Радивоје Благојевић,Шеста и Математичка гимназија, Београд

Нова критичка мисао и њена будућност

СЛОБОДА ЈЕ ПОТРЕБА ДУШЕ

КРЕАТИВНA ПОЛЕМИКAОтварање простора и времена за креативну полемику и сарадњу младих, уз унапређење метода образовања гимназијалаца, у непосредном је сагласју са савременим потребама друштва у целини и индивидуалним потребама садашњих ученика, будућих ителектуалаца – на чијем ће се знању и развијеној грађанској свести темљити друштвени развој. Будући да су њихове вредности (беседништва) усклађене с вредностима отворених и напредних да „отварају систем образовања према окружењу (региону) и вуку га у будућност”, како је формулисано у Стратегији развоја образовања у Србији до 2020, треба рећи да ова иницијатива захтева (а и заслужује) системску подршку за покретање средњошколског часописа на нивоу Републике Србије у којем би вежбали „храброст стваралаштва”.

8

P E D A G O [ K AP R A K S A

У школи с много ученика, уз не-достатак простора и времена, умеће је организовати ванна-ставне активности у вишим разредима. У Основној школи „Сечењи Иштван” у Суботици одлучили су да то буде суботом преподне, када су и ученици и наставници растерећени

Основна школа „Сечењи Иштван” је једна од највећих у Суботици – има четири школске зграде. Настава се

одвија на српском и мађарском наставном је-зику, а ове школске године уписано је 1180 ученика у 61 одељење. Специфичност школе је разноликост међу децом и велики број уче-ника из осетљивих група (сиромашна деца, деца без родитељског старања, из непотпу-них породица, Роми, деца којој је потребна додатна подршка...).

Ваннаставне активности у нижим разредима организују учитељи – сваки држи секцију у објекту у коме ради, а ученици бирају, на ос-нову својих интересовања, којој ће се прикључити. Сви ученици ни-жих разреда су укључени у бар једну ваннасавну активност (луткар-ска секција, модеран плес, мали хор, маштам и стварам, сецкам-рец-кам, ручни рад, кроз игру до знања, еколошка радионица...).

У школи с много ученика, уз недостатак простора и времена, пра-во је умеће организовати ваннставне активности у вишим разреди-ма. Ученици су оптерећени редовном, допунском и додатном наста-вом, а за ваннаставне активности не остаје времена. Како и када организовати ове активности и укључити што већи број ученика, јер управо су секције место на коме се ученици свих узраста, а истих афинитета повезују и с наставницима? Односи међу ученицима и наставницима су мање формални него у настави. Одлучили смо да то буде суботом преподне у школи. Тада су и ученици и наставници растерећени.

У оквиру једне од секција, након истраживања Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања, организовали смо етно дане у школи. Дошли смо до закључка да је потребно радити на развоју толеранције и поштовања међу ученицима. Поставили смо циљеве: боље међусобно познавање ученика, поштовање различи-тости, јачање толеранције, ненасилно понашање и укључивање свих ученика. Тако смо организовали етно дан Мађара, Буњеваца, Хрва-та, Рома и Срба. Сваки дан по једна нација, а шести квиз знања о представљеним нацијама, а потом дегустација националних јела

свих заједница. На реализацији овог пројекта ангажовани су били ученици, наставници, оркестар школе, Савет родитеља, културни центри и национална већа – савети. У реализацију програма је укљу-чено 120 ученика, ангажовани према интересовањима, етничкој припадности и способностима. Скоро сви ученици су били ангажова-ни и укључени на неки начин у организацију, сам програм или су га посматрали. У програму је учествовао и велики проценат ученика из осетљивих група, који су били изузетно мотивисани и срећни што могу да допринесу организацији манифестације.

Сви етно дани су били организовани по истом принципу. Пред-стављена је етно изложба, стари занати, историја, култура и обичаји, истакнуте личности, музика, народни плес – фолклор. У нашој шко-ли први пут су етничке заједнице Буњеваца, Хрвата и Рома имале прилику да представе своју културу, обичаје истакнуте личности, а и да их други ученици боље упознају. Школу су за шест дана колико је трајала ова манифестација посетиле значајне личности, које су уче-ници могли да упознају, да се с њима друже и науче нешто што нису знали.

Након завршетка пројекта занимало нас је како су ученици реа-говали и да ли је дошло до промена у ставовима. Утврђен је евиден-тан пораст самопоштовања код ученика мађарске националности. Дошли смо до закључка да што су ученици старији ставови се теже мењају. Највећи проценат ученика у петом разреду је променио став у односу на друге националности, а најмањи је био код ученика у осмом разреду. Између 55 и 65 одсто их је изјавило да поштује Роме више него раније, а једна трећина ученика је изјавила да има непро-мењен став. Већа је промена ставова у одељењима на мађарском је-зику него у оним на српском. Претпостављамо да је то зато што су ова одељења шароликог националног састава. Велики проценат уче-ника који су учествовали у програму добио је аплауз, позитивне ко-ментаре, похвале и били су при том задовољни.

На крају ових активности закључили смо да добра организација и укључивање свих ученика даје добре резултате – наставићемо зато и даље да реализујемо овакве и сличне пројекте. Основна школа „Сечењи Иштван” је ове активности приказала кроз презентацију и на Петом регионалном састанку мреже инклузивног образовања, на коме је и наш ученик свирао на ромском инструменту тарабуци.

Маргарета Уршал, ОШ „Сечењи Иштван”, Суботица

СЕКЦИЈЕ У суботичкој школи организују се различите секције за ученике виших разреда. У школи поред хора постоји и тамбурашки оркестар и оркестар цитри. За ову школску годину предвиђене су ваннаставне активности кроз пројекте. Сваки пројекат траје девет школских часова, а има их четири. То су: квиз знања – усмерен на развој опште културе ученика, етно дани – усмерени на развој толеранције, боље упознавање и поштовање других нација, уређење школе са околном – развој компоненте радног васпитања код ученика и игре без граница – развој физичке спретности и спремности ученика, али и поштовање принципа фер плеј такмичења и навијања.

Ваннаставне активности

КАД ШКОЛА НИЈЕ ТЕСНА...