PROSVETNI GLASNIK - bq- · PDF fileOSNOVE ELEKTROTEHNIKE (za sve obrazovne profile trogodi{weg obrazovawa) CIQ I ZADACI Ciq predmeta je sticawe osnovnih znawa iz teorijske elek-trotehnike

1

Na osnovu ~lana 24. stav 1. Zakona o sredwoj {koli („Slu-

`beni glasnik RS”, br. 50/92, 53/93 – dr. zakon, 67/93 – dr. zakon,

48/94 – dr. zakon, 24/96, 23/02, 25/02 – ispravka, 62/03 – dr. zakon,

64/03 – dr. zakon i 101/05 – dr. zakon),

Ministar prosvete donosi

P R A V I L N I K

O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O NASTAVNOM

PLANU I PROGRAMU ZA STICAWE OBRAZOVAWA U TRO-

GODI[WEM I ÊTVOROGODI[WEM TRAJAWU U STRU^-

NOJ [KOLI ZA PODRU^JE RADA ELEKTROTEHNIKA

^lan 1.

U Pravilniku o nastavnom planu i programu za sticawe

obrazovawa u trogodi{wem i ~etvorogodi{wem trajawu u stru~noj

{koli za podru~je rada elektrotehnika („Prosvetni glasnik”, br.

4/93, 1/94, 1/95, 7/95, 7/96, 3/01, 8/02, 3/03, 1/05, 7/05, 2/07, 4/07 i 10/07)

u delu: „NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA PODRU^JE RADA

ELEKTROTEHNIKA”, u poglavqu: „NASTAVNI PLANOVI”, u

odeqku: „B. STRU^NI PREDMETI (teorija, ve`be i prakti~na

nastava)” nastavni planovi za obrazovne profile u ~etvorogodi-

{wem obrazovawu: „ELEKTROTEHNIÂR ENERGETIKE”,

„ELEKTROTEHNIÂR ELEKTROMOTORNIH POGONA”,

„ELEKTROTEHNIÂR ZA TERMI^KE I RASHLADNE URE-

\AJE”, „ELEKTROTEHNIÂR PROCESNOG UPRAVQAWA”,

„ELEKTRO-TEHNIÂR RADIO I VIDEO TEHNIKE”,

„ELEKTROTEHNIÂR ELEKTRONIKE”, „ELEKTROTEHNI-

ÂR SS POSTROJEWA”, „ELEKTROTEHNIÂR TELEKO-

MUNIKACIJA”, „ELEKTROTEHNIÂR AUTOMATIKE”,

„ELEKTROTEHNIÂR RAÛNARA”, zamewuju se novim, koji su

od{tampani uz ovaj pravilnik i ~ine wegov sastavni deo.

^lan 2.

U poglavqu „NASTAVNI PROGRAMI”, odeqku: „B-1.

STRU^NI PREDMETI ZAJEDNI^KI ZA SVE ILI GRUPU

OBRAZOVNIH PROFILA TROGODI[WEG I ÊTVOROGO-

DI[WEG OBRAZOVAWA”, program nastavnog predmeta:

„OSNOVE ELEKTROTEHNIKE (za sve obrazovne profile tro-

godi{weg obrazovawa)” zamewuje se novim programom nastavnog

predmeta „OSNOVE ELEKTROTEHNIKE (za sve obrazovne pro-

file trogodi{weg obrazovawa)”, koji je od{tampan uz ovaj pra-

vilnik i ~ine wegov sastavni deo.

Program nastavnog predmeta: „OSNOVE ELEKTROTEHNI-

KE (za sve obrazovne profile ~etvorogodi{weg obrazovawa)” zame-

wuje se novim programom nastavnog predmeta: „OSNOVE ELEKTRO-

TEHNIKE (za sve obrazovne profile ~etvorogodi{weg obrazova-

wa)”, koji je od{tampan uz ovaj pravilnik i ~ine wegov sastavni deo.

^lan 3.

Program nastavnog predmeta: „TEHNI^KO CRTAWE SA

NACRTNOM GEOMETRIJOM (za sve obrazovne profile ~etvoro-

godi{weg obrazovawa)”, zamewuje se programom novog nastavnog

predmeta: „RAÛNARSKA GRAFIKA I MULTIMEDIJA (za

obrazovne profile ~etvorogodi{weg trajawa, smera elektroni-

ka)”, koji je od{tampan uz ovaj pravilnik i ~ine wegov sastavni deo.

^lan 4.

U odeqku: „B-2. STRU^NI PREDMETI ZA POJEDINA^-

NE OBRAZOVNE PROFILE”, u pododeqku: „Obrazovni profil:

ELEKTRO-INSTALATER”, programi nastavnih predmeta:

„ELEKTRI^NE INSTALACIJE I JAKE STRUJE”, „ELEK-

TRI^NE INSTALACIJE I OSVETQEWE”, „ELEKTRI^NI

APARATI I URE\AJI” i „PRAKTI^NA NASTAVA”, kao i

„ZAVR[NI ISPIT”, zamewuju se novim programima nastavnih

predmeta: „ELEKTRI^NE INSTALACIJE I JAKE STRUJE”,

„ELEKTRI^NE INSTALACIJE I OSVETQEWE”, „ELEK-

TRI^NI APARATI I URE\AJI”, „PRAKTI^NA NASTAVA” i

„ZAVR[NI ISPIT”, koji su od{tampani uz ovaj pravilnik i ~i-

ne wegov sastavni deo.

^lan 5.

U odeqku: „B-2. STRU^NI PREDMETI ZA POJEDINA^NE

OBRAZOVNE PROFILE”, u pododeqku: „Obrazovni profil:

ELEKTRO-MEHANIÂR ZA TERMI^KE I RASHLADNE URE-

\AJE”, programi nastavnih predmeta: „ELEKTROTERMI^KI

URE\AJI”, „RASHLADNI URE\AJI”, „PRAKTI^NA NASTA-

VA” i „ZAVR[NI ISPIT”, zamewuju se novim programima nastav-

nih predmeta: „ELEKTROTERMI^KI URE\AJI”, „RAS-HLADNI

URE\AJI”, „PRAKTI^NA NASTAVA” i „ZAVR[NI ISPIT”,

koji su od{tampani uz ovaj pravilnik i ~ine wegov sastavni deo.

^lan 6.

U odeqku: „B-2. STRU^NI PREDMETI ZA POJEDINA^-

NE OBRAZOVNE PROFILE”, u pododeqku: „Obrazovni profil:

ELEKTROTEHNIÂR ENERGETIKE”, programi nastavnih pred-

meta: „ELEKTROTEHNI^KI MATERIJALI”, „ELEKTRONI-

KA”, „ENERGETSKA ELEKTRONIKA”, „ELEKTRI^NE INSTA-

LACIJE I OSVETQEWE”, „ELEKTRI^NE MA[INE SA IS-

PITIVAWEM”, „ELEKTRI^NE MRE@E”, „ELEKTRI^NA

POSTROJEWA”, „OSNOVE AUTOMATSKOG UPRAVQAWA”,

„OSNOVE MA[INSTVA”, „PRAKTI^NA NASTAVA” i „MA-

TURSKI ISPIT”, zamewuju se programima nastavnih predmeta:

„ELEKTRONIKA U ENERGETICI”, „OSNOVE MA[INSTVA”,

„ELEKTRI^NE INSTALACIJE I OSVETQEWE”, „ELEK-

TRI^NE MA[INE”, „ELEKTRI^NE MRE@E”, „ELEKTRI^-

NA POSTROJEWA”, „PROJEKTOVAWE ELEKTRI^NIH IN-

STALACIJA I OSVETQEWA”, „OSNOVE AUTOMATSKOG

UPRAVQAWA”, „OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE” i „PRAK-

TI^NA NASTAVA”, kao i „MATURSKI ISPIT”, koji su od{tam-

pani uz ovaj pravilnik i ~ine wegov sastavni deo.

^lan 7.

U odeqku: „B-2. STRU^NI PREDMETI ZA POJEDINA^NE

OBRAZOVNE PROFILE”, u pododeqku: „Obrazovni profil: ELEK-

TROTEHNIÂR ZA TERMI^KE I RASHLADNE URE\AJE”, pro-

gram nastavnog predmeta: „PRAKTI^NA NASTAVA”, zamewuje se no-

vim programom nastavnog predmeta: „PRAKTI^NA NASTAVA” koji

je od{tampan uz ovaj pravilnik i ~ini wegov sastavni deo.

^lan 8.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-

vawa u „Prosvetnom glasniku”, a primewiva}e se od {kolske

2009/2010. godine.

Broj 110-00-25/08-11

U Beogradu, 24. juna 2009. godine

Ministar

dr @arko Obradovi}, s. r.

GODINA LVIII – BROJ 7 BEOGRAD, 17. JUL 2009.Cena ovog broja 1.325 dinara.

Godi{wa pretplata 12.000 dinara.

PROSVETNI GLASNIKISSN 0354-2246

COBISS.SR-ID 28210946

Strana 2 – Broj 7 17. jul 2009. SLU@BENI GLASNIK RS – PROSVETNI GLASNIK

Strana 3 – Broj 717. jul 2009. SLU@BENI GLASNIK RS – PROSVETNI GLASNIK









OSNOVE ELEKTROTEHNIKE

(za sve obrazovne profile trogodi{weg obrazovawa)

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je sticawe osnovnih znawa iz teorijske elek-

trotehnike potrebnih za druge stru~ne predmete.

Zadaci:

– sticawe osnovnih znawa o pojavama u elektrotehnici;

– sticawe osnovnih znawa iz oblasti elektrostatike;

– sticawe osnovnih znawa o elementima elektri~nog kola, o

ulozi elemenata u elektri~nom kolu i re{avawu elektri~nih kola;

– sticawe osnovnih znawa iz oblasti elektromagnetizma;

– sticawe osnovnih znawa i ve{tina iz merewa elektri~nih

veli~ina;

– sticawe osnovnih znawa o elementima u kolu naizmeni~ne

struje, wihovim vezama i pojmu impedanse;

– sticawe osnovnih znawa o re{avawu sloènih kola naiz-

meni~ne struje;

– sticawe osnovnih znawa o oscilatornim kolima;

– sticawe osnovnih znawa o trofaznim sistemima.

á RAZRED

(3+0 ~as nedeqno, 111+0 ~asova godi{we)

SADR@AJ PROGRAMA

UVOD (4)

Struktura materije. Osnovni pojmovi o elektricitetu i

elektri~nim svojstvima materije. Provodnici, poluprovodnici i

izolatori. Pojam jedinica. Me|unarodni sistem jedinica.

ELEKTROSTATIKA (17)

Pojam naelektrisanog tela. Koli~ina elektriciteta, defi-

nicija i jedinice. Pojam elektri~nog poqa. Grafi~ko prikaziva-

we elektri~nog poqa. Homogeno elektri~no poqe. Vektor elek-

tri~nog poqa. Sile u elektri~nom poqu. Kulonov zakon. Elektro-

stati~ka indukcija. Polarizacija dielektrika. Elektri~ni po-

tencijal. Elektri~ni napon. Ja~ina homogenog elektri~nog poqa.

Proboj dielektrika. Dielektri~na ~vrsto}a. Materijali za die-

lektrike. Pojam kapacitivnosti. Kapacitivnost plo~astog kon-

denzatora. Redno, paralelno i me{ovito vezivawe kondenzatora.

JEDNOSMERNE STRUJE (60)

Pojam jednosmerne elektri~ne struje. Dejstva elektri~ne

struje. Ja~ina elektri~ne struje. Gustina struje. Pojam elektri~nog

kola. Elementi elektri~nog kola. Elektromotorna sila generato-

ra. Elektrohemijski generatori. Elektri~na otpornost. Otpornost

provodnika. Zavisnost otpornosti od temperature. Elektri~na pro-

vodnost. Materijali za provodnike i otpornike. Omov zakon. Refe-

rentni smer struje i napona. Prvi Kirhofov zakon. Elektri~ne si-

le u kolu. Drugi Kirhofov zakon. Xulov zakon. Elektri~ni rad i

elektri~na snaga. Merewe struje i napona. Vezivawe ampermetra i

voltmetra u kolo. Re{avawe prostog kola sa jednim generatorom i

jednim prijemnikom. Odre|ivawe napona na krajevima realnog ge-

neratora. Snaga generatora i snaga potro{a~a. Reìm praznog ho-

da i kratkog spoja. Redno i paralelno vezivawe generatora. Redno,

paralelno i me{ovito vezivawe otpornika. Uop{ten Omov zakon.

Sloèno elektri~no kolo. Drugi Kirhofov zakon za sloèno kolo.

MAGNETIZAM (30)

Pojam magnetnog poqa. Grafi~ko predstavqawe magnetnog

poqa. Magnentna svojstva materije. Magnetna indukcija. Magnet-

na propustqivost. Fluks vektora magnetne indukcije. Magne}ewe

feromagnetnih materijala. Magnetni histerezis. Magnetni mate-

rijali. Magnetno poqe struje u provodniku. Magnetno poqe struje

u navojku i navoju. Elektromagnetna sila. Navojak i navoj u mag-

netnom poqu. Princip rada elektromotora jednosmerne struje.

Elektromagnetna indukcija. Lencov zakon. Indukovana elektro-

motorna sila u provodniku. Indukovana elektromotorna sila u na-

vojku i navoju. Sopstveno magnetno poqe. Sopstveni fluks. Koe-

ficijent samoindukcije (induktivnost). Elektromotorna sila sa-

moindukcije. Me|usobna indukcija. Elektromotorna sila me|usob-

ne indukcije. Vrtlo`ne struje.

NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Na po~etku nastave dati kratak uvod u istorijat razvoja

elektrotehnike. Strukturu materije obraditi kao nastavak na

prethodno znawe iz fizike i hemije. Uz obradu pojedinih metod-

skih jedinica po mogu}nosti uraditi poneki zadatak, a tamo gde je

to neophodno, uraditi ih znatno vi{e. Osnovne pojmove iz elek-

trostatike obraditi prvenstveno grafi~ki i opisno. Nastavu jed-

nosmernih struja uskladiti sa prethodnim znawem iz fizike.

Elektri~no kolo uporediti sa nekim mehani~kim sistemom

u kojem se vr{i dvostruka konverzija energije, gde se energija ne-

pogodna za direktnu upotrebu (na primer potencijalna energija

vode) pretvara u elektri~nu, zatim prenosi provodnicima do po-

tro{a~a i tu se pretvara u energiju pogodnu za kori{}ewe (na pri-

mer u svetlosnu). Uz standardne jedinice za specifi~nu otpornost

dati i vrednost sa povr{inom preseka izraènim u mm². Uz elek-

tri~ne sile u kolu uvek dati wihov smer u odnosu na smer struje; u

ovom slu~aju dati i smer napona na otporniku. Drugi Kirhofov za-

kon dati kao op{ti zakon ravnoteè sila i primeniti ga na elek-

tri~no kolo ili konturu. Prilikom obrade jednosmernih struja

uraditi velik broj zadataka. Pojam magnetnog poqa tako|e obradi-

ti oslawaju}i se na prethodno znawe iz osnovne {kole. Po mogu}-

nosti pokazati wegov oblik pomo}u gvozdene piqevine. Smerove

veli~ina u magnetizmu prvenstveno prikazivati pomo}u pravila

desne ruke, tri prsta desne ruke i pravila tri prsta leve ruke. Uz

indukovanu elektromotornu silu dati i smer mehani~ke sile koja

poti~e od indukovane struje, a uz elektromagnentu silu objasniti

indukovanu elektromotornu silu koja se u elektromotoru naziva

kontraelektromotorna sila. Princip rada elektromotora jedno-

smerne struje obraditi na realnim primerima sa vi{e od dva seg-

menta. Me|usobnu indukciju obraditi prvenstveno opisno.

U toku godine uraditi najmawe ~etiri testa.

Preporuka je da nastavnici realizuju odre|en broj pokaznih

ve`bi prilikom teorijske obrade nastavnog gradiva.

áá RAZRED

(2 ~asa nedeqno, 74 ~asova godi{we)

SADR@AJ PROGRAMA

NAIZMENI^NE STRUJE (20)

Definicija trigonometrijskih funkcija. Trigonometrij-

ski krug i tok trigonometrijskih funkcija (za sinα i cosα). Defi-

nicija radijana. Pojam kompleksnog broja. Princip proizvodwe

naizmeni~ne elektromotorne sile. Generator naizmeni~ne struje.

Osnovni parametri naizmeni~nih veli~ina: trenutna vrednost,

amplituda, faza, po~etna faza, u~estanost, kru`na u~estanosti,

sredwa vrednost, efektivna vrednost, itd. Predstavqawe naizme-

ni~nih veli~ina pomo}u fazora. Predstavqawe naizmeni~nih ve-

li~ina pomo}u kompleksnih brojeva. Sabirawe i oduzimawe naiz-

meni~nih veli~ina.

ELEMENTI U KOLU NAIZMENI^NE STRUJE (14)

Elementi u kolu naizmeni~ne struje. Otpornik u kolu naiz-

meni~ne struje. Pojam aktivne snage. Kalem u kolu naizmeni~ne

struje. Pojam reaktivne snage. Kondenzator u kolu jednosmerne

struje. Puwewe i pra`wewe kondenzatora. Kondenzator u kolu na-

izmeni~ne struje.

REDNA VEZA ELEMENATA U KOLU NAIZMENI^NE

STRUJE (14)

Redna veza otpornika i kalema. Pojam impedanse. Redna veza

otpornika i kondenzatora. Redna veza otpornika, kalema i kon-

denzatora. Redna rezonansa. Tomsonov obrazac. Snage kod redne

veze elemenata. Faktor snage.

PARALELNA VEZA ELEMENATA U KOLU NAIZMENI^NE

STRUJE (3)

Paralelna veza prijemnika. Pojam admitanse.

SLO@ENA KOLA (5)

Kombinovana veza elemenata. Re{avawe sloènih kola po-

mo}u prvog i drugog Kirhofovog zakona.


TRANSFORMATORI (3)

Transformatori. Autotransformatori.

TROFAZNI SISTEMI (15)

Simetri~ni trofazni sistem. Generator trofazne elektro-

motorne sile. Veza navoja generatora u zvezdu i trougao. Veza pri-

jemnika u zvezdu i trougao. Nesimetri~ni trofazni sistem. Tro-

fazni transformator. Snaga trofaznog sistema. Obrtno magnet-

no poqe. Sinhroni i asinhroni motori.


Sve veli~ene za naizmeni~nu struju obraditi za prostoperio-

di~ni oblik a ostale samo napomenuti. Kod elemenata u kolu naizme-

ni~ne struje sve veli~ine obraditi grafi~ki. Uraditi velik broj za-

dataka. Redne veze elemenata obra|ivati sa vremenskim i fazorskim

dijagramima crtaju}i fazor struje na faznoj osi. Impedanse dati u

apsolutnom i kompleksnom obliku, a zatim dati Omov zakon za efek-

tivne i kompleksne vrednosti struja i napona. Za fazore snaga nagla-

siti da su nepokretni. Kod crtawa fazora snaga objasniti za{to je

pogodnije mnoìti napon sa strujom na faznoj osi, nego obrnuto.

Kombinovanu vezu elemenata obraditi na primerima. Re{a-

vawe sloènih kola objasniti na jednom primeru.

Transformatore obraditi pomo}u indukovane elektromotor-

ne sile u navojima ili preko ravnoteè magnetomotornih sila.

U toku godine uraditi najmawe ~etiri testa.

Dozvoqeno odstupawe od programa je 20%, ali ga mora da

odobri odgovaraju}i stru~ni organ {kole.

OSNOVE ELEKTROTEHNIKE

(za sve obrazovne profile ~etvorogodi{weg obrazovawa)

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je sticawe osnovnih znawa iz teorijske elek-

trotehnike potrebnih za druge stru~ne predmete.

Zadaci:

– sticawe osnovnih znawa o pojavama u elektrotehnici;

– sticawe osnovnih znawa iz oblasti elektrostatike;

– sticawe osnovnih znawa o elementima elektri~nog kola, o

ulozi elemenata u elektri~nom kolu i re{avawu elektri~nih kola;

– sticawe osnovnih znawa iz oblasti elektromagnetizma;

– sticawe osnovnih znawa i ve{tina iz merewa elektri~nih

veli~ina;

– sticawe osnovnih znawa o elementima u kolu naizmeni~ne

struje, wihovim vezama i pojmu impedanse;

– sticawe osnovnih znawa o re{avawu sloènih kola naiz-

meni~ne struje;

– sticawe osnovnih znawa o oscilatornim kolima;

– sticawe osnovnih znawa o trofaznim sistemima.

á RAZRED


SADR@AJ PROGRAMA

UVOD (4)

Struktura materije. Osnovni pojmovi o elektricitetu i

elektri~nim svojstvima materije. Provodnici, poluprovodnici i

izolatori. Pojam jedinica. Me|unarodni sistem jedinica.

ELEKTROSTATIKA (17)

Pojam naelektrisanog tela. Koli~ina elektriciteta, defi-

nicija i jedinice. Pojam elektri~nog poqa. Grafi~ko prikaziva-

we elektri~nog poqa. Homogeno elektri~no poqe. Vektor elek-

tri~nog poqa. Sile u elektri~nom poqu. Kulonov zakon. Elektro-

stati~ka indukcija. Polarizacija dielektrika. Elektri~ni po-

tencijal. Elektri~ni napon. Ja~ina homogenog elektri~nog poqa.

Proboj dielektrika. Dielektri~na ~vrsto}a. Materijali za die-

lektrike. Pojam kapacitivnosti. Kapacitivnost plo~astog kon-

denzatora. Redno, paralelno i me{ovito vezivawe kondenzatora.

JEDNOSMERNE STRUJE (60)

Pojam jednosmerne elektri~ne struje. Dejstva elektri~ne

struje. Ja~ina elektri~ne struje. Gustina struje. Pojam elektri~-

nog kola. Elementi elektri~nog kola. Elektromotorna sila gene-

ratora. Elektrohemijski generatori. Elektri~na otpornost. Ot-

pornost provodnika. Zavisnost otpornosti od temperature. Elek-

tri~na provodnost. Materijali za provodnike i otpornike. Omov

zakon. Referentni smer struje i napona. Prvi Kirhofov zakon.

Elektri~ne sile u kolu. Drugi Kirhofov zakon. Xulov zakon.

Elektri~ni rad i elektri~na snaga. Merewe struje i napona. Ve-

zivawe ampermetra i voltmetra u kolo. Re{avawe prostog kola sa

jednim generatorom i jednim prijemnikom. Odre|ivawe napona na

krajevima realnog generatora. Snaga generatora i snaga potro{a-

~a. Reìm praznog hoda i kratkog spoja. Reìm maksimalne snage.

Redno i paralelno vezivawe generatora. Redno, paralelno i me{o-

vito vezivawe otpornika. Uop{ten Omov zakon. Sloèno elek-

tri~no kolo. Drugi Kirhofov zakon za sloèno kolo. Re{avawe

sloènih kola pomo}u prvog i drugog Kirhofovog zakona. Struj-

ni generator. Re{avawe sloènih kola pretvarawem naponskog

generatora u strujni i obrnuto.

MAGNETIZAM (30)

Pojam magnetnog poqa. Grafi~ko predstavqawe magnetnog

poqa. Magnetna svojstva materije. Magnetna indukcija. Magnetna

propustqivost. Fluks vektora magnetne indukcije. Magne}ewe

feromagnetnih materijala. Magnetni histerezis. Magnetni mate-

rijali. Magnetno poqe struje u provodniku. Magnetno poqe struje

u navojku i navoju. Elektromagnetna sila. Navojak i navoj u mag-

netnom poqu. Princip rada elektromotora jednosmerne struje.

Elektromagnetna indukcija. Lencov zakon. Indukovana elektro-

motorna sila u provodniku. Indukovana elektromotorna sila u na-

vojku i navoju. Sopstveno magnetno poqe. Sopstveni fluks. Koe-

ficijent samoindukcije (induktivnost). Elektromotorna sila sa-

moindukcije. Me|usobna indukcija. Elektromotorna sila me|usob-

ne indukcije. Vrtlo`ne struje.

LABORATORIJSKE VE@BE

1. Naelektrisano telo.

2. Kondenzatori, puwewe i pra`wewe.

3. Veze kondenzatora.

4. Dejstva elektri~ne struje.

5. Elektri~no kolo.

6. Merewe napona i struje.

7. Zavisnost otpornosti od dimenzija i od temperture.

8. Omov zakon.

9. Prvi Kirhofov zakon.

10. Drugi Kirhofov zakon.

11. Merewa na generatorima.

12. Veze otpornika.

13. Magneti i elektromagneti.

14. Kalemovi.

15. Samoindukcija.


Na po~etku nastave dati kratak uvod u istorijat razvoja

elektrotehnike. Strukturu materije obraditi kao nastavak na

prethodno znawe iz fizike i hemije. Uz obradu pojedinih metod-

skih jedinica po mogu}nosti uraditi poneki zadatak a tamo gde je

to neophodno uraditi ih znatno vi{e. Osnovne pojmove iz elektro-

statike obraditi prvenstveno grafi~ki i opisno.

Nastavu jednosmernih struja uskladiti sa prethodnim zna-

wem iz fizike. Elektri~no kolo uporediti sa nekim mehani~kim

sistemom u kojem se vr{i dvostruka konverzija energije, gde se

energija nepogodna za direktnu upotrebu (na primer potencijalna

energija vode) pretvara u elektri~nu, zatim prenosi provodnici-

ma do potro{a~a i tu se pretvara u energiju pogodnu za kori{}e-

we (na primer u svetlosnu). Uz standardne jedinice za specifi~-

nu otpornost dati i vrednost sa povr{inom preseka izraènim u

mm². Uz elektri~ne sile u kolu uvek dati wihov smer u odnosu na

smer struje; u ovom slu~aju dati i smer napona na otporniku.

Drugi Kirhofov zakon dati kao op{ti zakon ravnoteè si-

la i primeniti ga na elektri~no kolo ili konturu. Prilikom ob-

rade jednosmernih struja uraditi velik broj zadataka.

Pojam magnetnog poqa tako|e obraditi oslawaju}i se na

prethodno znawe iz osnovne {kole. Po mogu}nosti pokazati wegov

oblik pomo}u gvozdene piqevine. Smerove veli~ina u magnetizmu

prvenstveno prikazivati pomo}u pravila desne ruke, tri prsta de-


sne ruke i pravila tri prsta leve ruke. Uz indukovanu elektromo-

tornu silu dati i smer mehani~ke sile koja poti~e od indukovane

struje, a uz elektromagnentu silu objasniti indukovanu elektromo-

tornu silu koja se u elektromotoru naziva kontraelektromotorna

sila. Princip rada elektromotora jednosmerne struje obraditi na

realnim primerima sa vi{e od dva segmenta. Me|usobnu indukci-

ju obraditi prvenstveno opisno.

U toku {kolske godine rade se dva pismena zadatka.

U toku {kolske godine uraditi najmawe ~etiri testa.

Ve`be raditi svake druge nedeqe po dva spojena ~asa. Ve`be

izvoditi tako da se za dva spojena ~asa urade merewa, izra~unava-

wa i dijagrami.

Za vreme ve`bi odeqewe se deli na dve grupe.

Preporu~uje se da se makete za laboratorijske ve`be izrade

na ~asovima prakti~ne nastave.

Na kraju {kolske godine uraditi zavr{ni test iz celokup-

nog gradiva.

áá RAZRED


SADR@AJ PROGRAMA

NAIZMENI^NE STRUJE (22)

Definicija trigonometrijskih funkcija. Trigonometrij-

ski krug i tok trigonometrijskih funkcija (za sinα i cosα). Adi-

cione teoreme. Definicija radijana. Pojam kompleksnog broja.

Princip proizvodwe naizmeni~ne elektromotorne sile. Genera-

tor naizmeni~ne struje. Osnovni parametri naizmeni~nih veli~i-

na: trenutna vrednost, amplituda, faza, po~etna faza, u~estanost,

kru`na u~estanosti, sredwa vrednost, efektivna vrednost. Pred-

stavqawe naizmeni~nih veli~ina pomo}u fazora. Predstavqawe

naizmeni~nih veli~ina pomo}u kompleksnih brojeva. Sabirawe i

oduzimawe naizmeni~nih veli~ina.

ELEMENTI U KOLU NAIZMENI^NE STRUJE (18)

Elementi u kolu naizmeni~ne struje. Otpornik u kolu naizme-

ni~ne struje. Pojam aktivne snage. Kalem u kolu naizmeni~ne struje.

Pojam reaktivne snage. Kondenzator u kolu jednosmerne struje. Puwe-

we i pra`wewe kondenzatora. Kondenzator u kolu naizmeni~ne struje.

REDNA VEZA ELEMENATA U KOLU NAIZMENI^NE

STRUJE (18)

Redna veza otpornika i kalema. Pojam impedanse. Redna veza

otpornika i kondenzatora. Redna veza otpornika, kalema i kon-

denzatora. Redna rezonansa. Tomsonov obrazac. Snage kod redne

veze elemenata. Faktor snage.

PARALELNA VEZA ELEMENATA U KOLU NAIZMENI^NE

STRUJE (5)

Paralelna veza prijemnika. Pojam admitanse.

SLO@ENA KOLA (25)

Kombinovana veza elemenata. Transformacija trougla u zve-

zdu i obrnuto. Re{avawe sloènih kola pomo}u prvog i drugog

Kirhofovog zakona. Tevenenova teorema.

SPREGNUTA I OSCILATORNA KOLA (10)

Induktivno spregnuti kalemovi. Koeficijent sprege. Tran-

sformatori. Autotransformatori. Redno oscilatorno kolo. Pa-

ralelno oscilatorno kolo.

TROFAZNI SISTEMI (13)

Simetri~ni trofazni sistem. Generator trofazne elektromo-

torne sile. Veza navoja generatora u zvezdu i trougao. Veza prijemni-

ka u zvezdu i trougao. Nesimetri~ni trofazni sistem. Snaga trofa-

znog sistema. Obrtno magnetno poqe. Sinhroni i asinhroni motori.


Sve veli~ine za naizmeni~nu struju obraditi za prostoperi-

odi~ni oblik a ostale samo napomenuti. Kod elemenata u kolu na-

izmeni~ne struje sve veli~ine obraditi grafi~ki. Uraditi velik

broj zadataka. Redne veze elemenata obra|ivati sa vremenskim i

fazorskim dijagramima crtaju}i fazor struje na faznoj osi. Im-

pedanse dati u apsolutnom i kompleksnom obliku, a zatim dati

Omov zakon za efektivne i kompleksne vrednosti struja i napona.

Za fazore snaga naglasiti da su nepokretni. Kod crtawa fazora

snaga objasniti za{to je pogodnije mnoìti napon sa strujom na

faznoj osi, nego obrnuto.

Kombinovanu vezu elemenata obraditi na primerima. Sloè-

na kola re{avati prvenstveno pomo}u prvog i drugog Kirhofovog

zakona uz velik broj zadataka. Za Tevenenovu teoremu naglasiti da

je pogodna za re{avawe kola gde se traì samo jedna veli~ina.

Kod induktivno spregnutih kalemova objasniti obeleàva-

wa krajeva sa ta~kama i uraditi nekoliko primera. Transforma-

tore obraditi pomo}u indukovane elektromotorne sile u navojima

ili preko ravnoteè magnetomotornih sila.

U toku {kolske godine rade se dva pismena zadatka.

U toku {kolske godine uraditi najmawe ~etiri testa.

Na kraju {kolske godine uraditi zavr{ni test iz celokup-

nog gradiva.

Dozvoqeno odstupawe od programa je 20% ali ga mora da

odobri odgovaraju}i stru~ni organ {kole.

RAÛNARSKA GRAFIKA I MULTIMEDIJA

(za obrazovne profile ~etvorogodi{weg obrazovawa,

smer elektronika)

CIQ I ZADACI

Ciq nastave predmeta ra~unarska grafika i multimedija je

da se u~enici upoznaju sa osnovnim elementima multimedije i wi-

hovo osposobqavawe za kori{}ewe ra~unara u daqem {kolovawu i

budu}em radu.

Zadaci nastave ovog predmeta su:

– upoznavawe u~enika sa osnovnim elementima multimedije;

– upoznavawe u~enika sa alatima za obradu teksta;

– upoznavawe u~enika sa osnovnim elementima programa za

obradu slika;


obradu zvuka;


obradu video fajlova;


izradu animacija;

– osposobqavawe u~enika za kori{}ewe jednog programa za

izradu prezentacija.

á RAZRED

(0+2 ~asa nedeqno, 74 ~asa godi{we)

SADR@AJ PROGRAMA

UVODNI DEO (2)

Pojam ra~unarske grafike. Pojam multimedije.

RAD SA TEKSTOM (4)

Pode{avawe tastature za upotrebu razli~itih vrsta fonto-

va. Instalacija èqenih fontova. Alati za obradu teksta. Fonto-

vi. Umetawe simbola i kreirawe pre~ica za naj~e{}e kori{}ene

simbole. Font editor (kreirawe sopstvenih slova).

OBRADA SLIKA NA RAÛNARU (22)

Osnovni pojmovi. Izvori slika (crte`, fotografija, preu-

zimawe slika sa Interneta, skenirana slika, slika ekrana).

Osnovni formati slika. Konverzija iz jednog tipa u drugi. Bibli-

oteka gotovih slika. Osnovna obrada slika. Priprema slika za

{tampu, ekranski prikaz i objavqivawe na Internet stranama.

Skenirawe. Digitalni fotoaparat.

OBRADA ZVUKA (6)

Formati zvuka. Konvetrovawe zvuka razli~itih formata.

Obrada zvuka.


OBRADA VIDEO FAJLOVA (8)

Formati video zapisa. Konvertovawe video signala razli-

~itog formata. Obrada video sekvenci. Pam}ewe video sekvenci.

Dodavawe zvuka video zapisu.

ANIMACIJA (8)

Pojam animacije. Vrste kompjuterske animacije. Alati za iz-

radu animacija. Animacije na Web-u. Izrada jednostavne animacije.

IZRADA MULTIMEDIJALNE PREZENTACIJE (16)

Pojam i osnovni elementi prezentacije. Radno okruèwe.

Tekstualni deo prezentacije. Dodavawe grafike i zvuka. Dodavawe

video formata. Sloène prezentacije. Prikazivawe prezentacija.

IZRADA SAMOSTALNOG PROJEKATA (8)

Teme za izradu projekta su slobodne ili su deo gradiva ne-

kog predmeta koji se slu{a u toku godine.


Nastava se realizuje u kabinetu ili ra~unarskoj laboratori-

ji. Pri realizaciji sadràja ovog predmeta odeqewe se deli dve

grupe, tako da nastavnik svake nedeqe sa svakom grupom realizuje

po dva vezana ~asa.

Broj u~enika za ra~unarom je dva.

Uz svaku tematsku celinu dat je orijentacioni broj ~asova za

weno ostvarivawe. Nastavnik moè da izvr{i odstupawa od pred-

vi|enog broja ~asova (10–20%) ukoliko se za tim ukaè potreba.

Zna~ajnija odstupawa od sadràja programa, uz odgovaraju}e obra-

zloèwe, mora usvojiti odgovaraju}i stru~ni aktiv.

U uvodnom delu u~enike treba upoznati sa osnovnim karak-

teristikama ra~unarske grafike i pojmom multimedija. U~enici-

ma nabrojati podru~ja primene multimedije uz poseban osvrt na

multimediju na Web-u.

Prilikom obrade vrsta multimedijalnog sadràja u~enici-

ma treba na konkretnim primerima prikazati rad sa tekstom, sli-

kama, animacijama i video sadràjem. U radu sa tekstom obraditi

pode{avawe tastature za rad sa srpskom }irilicom, upotrebu raz-

li~itih fontova i rad sa ART editorom za tekst. Pokazati krei-

rawe razli~itih simbola i wihovu upotrebu.

U okviru tematske celine Obrada slika na ra~unaru u~eni-

cima treba predstaviti razli~ite izvore digitalnih slika. Po~e-

ti od kreirawa jednostavnih crteà, zatim objasniti slikawe

ekrana i obradu tako dobijenih slika. Nakon toga treba demon-

strirati postupak skenirawa i fotografisawa digitalnim fo-

toaparatom. Omogu}iti svim u~enicima da steknu prakti~no isku-

stvo u radu sa skenerom i digitalnim fotoaparatom. Ponoviti

kroz ve`bu preuzimawe slika sa Interneta. Posebnu pa`wu posve-

titi na~inima obrade slika i detaqno objasniti promenu dimen-

zija i rezolucije slike, selekciju, kopirawe i odsecawe delova

slike, pode{avawe osvetqewa i kolorita slike. Za obradu ove te-

me su{tinski je va`no da u~enici usvoje saznawa o tipovima zapi-

sa digitalnih slika. Obraditi aktuelne formate slika (BMP,GIF, JPEG, TIF). Razjasniti pojmove bitmapirana i vektorska gra-

fika i osobine pojedinih formata. Obavezno u~enike nau~iti da

razlikuju razli~ite tipove zapisa digitalnih slika i da vr{e

konverziju iz jednog formata u drugi. Kroz ve`bu pokazati u~eni-

cima kako se vr{i priprema slika za {tampu, ekranski prikaz i

objavqivawe na Internet stranama.

U programskom paketu za obradu slike obraditi slede}e

oblasti: veli~inu i rezolucija slike, kreirawe novih slika, otva-

rawe i uvo|ewe slika, radni prostor, palete sa alatkama, pode{a-

vawe osvetqaja, kontraste, boje, o{trinu slika, slojeve slika, ko-

ri{}ewe filtara za specijalne efekte, pripremu slika za Web(optimizacija), izlazne formate.

Preporu~uje se nastavniku da bitmapiranu grafiku obradi u

programima PhotoShop ili Gimp, a vektorsku grafiku u programi-

ma Corel Draw ili InkScape. Treba, tako|e, ukqu~iti i druge pro-

grame koji se uklapaju u temu.

U okviru tematske celine Obrada zvuka u~enicima pokazati

razli~ite formate zvuka i razloge kompresije zvuka. Pokazati na-

~ine konvertovawa zvu~nog zapisa iz originalnog formata u neki

drugi format zapisa (npr. mp3 ili Wav). Demonstrirati u~enici-

ma rad u nekom od aktuelnih programskih paketa za obradu zvuka.

Raditi u besplatnim programima, na pr. Audacity; pokazati kako se

moè snimiti glas ili neki drugi zvuk i obraditi, tako|e poka-

zati kako se moè postoje}i audio zapis se}i, montirati, koristi-

ti efekte.

U okviru tematske celine Obrada video fajlova formate

(MPEG, MJPEG, AVI, DV, RM, DivX) objasniti informativno.

Snimiti kratke video sekvence, obraditi tipove video fajlova,

objasniti obradu video sekvenci, montaù i primenu efekata.

Najjednostavnije je raditi u programskom paketu Movie Maker.U okviru tematske celine Animacija izdvojeno je osam ~asa

i treba ih efikasno iskoristiti na definisawe samog pojma ani-

macije, demonstraciju nekoliko primera i izradu jednostavne ani-

macije na zadatu temu. Prilikom upoznavawa u~enika sa vrstama

animacija posebni akcenat staviti na animacije na Web-u (Shoc-kwave Flash, GIF animacije). Informativno upoznati u~enike sa

interaktivnim animacijama.

Nastavniku se preporu~uje rad sa programima Gif Creator,Gif animator ili Microsoft Photo Story.

U okviru tematske celine Izrada multimedijalne prezen-tacije objasniti pojam prezentacije i razli~ite tehnike prezen-

tirawa. Objasniti pojam slajda. Ukazati na na~in kreirawa pre-

zentacija (tehni~ka realizacija ideje kori{}ewem unapred defi-

nisanog redosleda slajdova). Definisati formu i podlogu slike.

Objasniti na~in kreirawa slajdova na osnovu {ablona. Ukazati

na mogu}nost ubacivawa objekata iz drugih programa (programi za

obradu teksta, slika, crteà, tabela, zvuka, video zapisa). Obja-

sniti pojam animacije u slajdu kao i razli~ite efekte prelaska

izme|u slajdova. U~enicima pokazati mogu}nost kombinovawa raz-

li~itih multimedijalnih sadràja i pravqewa jedne multimedi-

jalne aplikacije i multimedijalnih projekata. U na~inu prezento-

vawa multimedijalnog sadràja pomenuti ure|aje koji sluè za

prikazivawe multimedijalnog sadràja (TV, radio, video projek-

tori i drugi).

Preporuka je da se urade jednostavne prezentacije u progra-

mima Power Point ili OpenOffice.org.

U okviru tematske celine Izrada samostalnog projekatau~enici treba da primene ste~eno znawe iz ra~unarske grafike i

multimedija na projekat po izboru. Tema moè biti slobodna ili

vezana za neku nastavnu jedinicu iz predmeta koji se slu{aju u to-

ku {kolske godine. Preporu~uje se nastavnicima da oforme timo-

ve od po tri do ~etiri u~enika koji }e raditi na istom projektnom

zadatku. Na taj na~in se u~enici polako uvode u timski rad i u~e

radu u grupi.

Obrazovni profil: ELEKTROINSTALATER

ELEKTRI^NE INSTALACIJE JAKE STRUJE

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je sticawe znawa o vrstama elektri~nih in-

stalacija i wihovim funkcijama kao i osposobqavawe u~enika za

samostalno izvo|ewe i odràvawe instalacije osvetqewa.

Zadaci predmeta su:

– upoznavawe JUS standarda i tehni~kih propisa za izbor

opreme, montaè i odràvawa elektri~nih instalacija;

– upoznavawe vrsta elektri~nih instalacija koje se koriste

u raznim objektima;

– kori{}ewe tablica u kojima su date karakteristike poje-

dinih elemenata i ure|aja;

– osposobqavawe u~enika da mogu samostalno da odaberu si-

stem osvetqewa i odgovaraju}e svetiqke;

– upoznavawe za{tite od previsokog napona dodira i wenog

delovawa;

– upoznavawe vaè}ih tehni~kih propisa kojima se reguli-

{e izvo|ewe elektri~nih instalacija u normalnim i posebnim

uslovima;

– osposobqavawe za izvo|ewe elektri~nih instalacija u

stambenim objektima, javnim objektima i industrijskim postroje-

wima;

– osposobqavawe u~enika da mogu samostalno da koncipira-

ju sistem razvoja prilikom zajedni~kog izvo|ewa vi{e vrsta raz-

li~itih instalacija;

– osposobqavawe za uspe{niju realizaciju sadràja progra-

ma prakti~ne obuke;


– osposobqavawe za pronalaèws i otklawawe kvarova na

elektri~nim instalacijama;

– upoznavawe sadràja projekta kao i odgovaraju}ih prora~u-

na za odabirawe osigura~a i odre|ivawe preseka provodnika.

áá RAZRED


SADR@AJI PROGRAMA

ELEMENTI ELEKTRI^NIH INSTALACIJA (66)

Provodnici i kablovi: materijal za izradu provodnika i ka-

blova, neizolovani provodnici, izolovani provodnici, kablovi,

ozna~avawe provodnika i kablova, trajno dozvoqene struje izolovanih

provodnika i kablova u elektri~nim instalacijama niskog napona.

Pribor za instalacione kablove: obujmice, razvodne kutije,

kablovske uvodnice.

Pribor za energetske kablove: kablovske glave, kablovske

spojnice, kablovske papu~ice, spojnice za kablovske ìle, pribor

za obeleàvawe kablova.

Polagawe izolovanih provodnika i kablova niskog napona.

Polagawe neizolovanih provodnika i kablova niskog napona.

Instalacione cevi i wihov pribor: metalne i nemetalne ce-

vi, izbor instalacionih cevi prema pre~niku i broju provodnika,

pribor za cevi (spojnice, lukovi, ra~ve, razvodne kutije).

Osnovne preporuke za polagawe instalacionih cevi i pribora.

Prikqu~ni ure|aji: prikqu~nice – podela prema koncepci-

ji, mestu ugradwe, mehani~ke za{tite, utika~i.

Elementi za{tite: topqivi osigura~i tipa D i B, automatski

osigura~i. Motorne za{titne sklopke. Za{titni ure|aji diferen-

cijalne struje (ZUDS). Za{titna naponska sklopka: sredstva, pri-

mena, izbor, selektivnost. Odvodnici prenapona: sredstva, prime-

na, izbor. Bimetalni relej kao element za{tite od preoptere}ewa.

Prekida~ki elementi: rastavqa~i, grebenaste sklopke, in-

stalacione sklopke, kontaktori, stepeni{ni automatski prekida-

~i, vremenski releji, tasteri. Podela, namena, princip rada, {e-

me vezivawa, izbor.

Elektri~na brojila, uklopni sat, MTK prijemnik.

Merno razvodni ormani: sadràj i dimenzije merno razvod-

nog ormana. Prikqu~ni, merni i razvodni prostor merno razvod-

nog ormana. Ku}i{te merno razvodnog ormana. Me|usobno povezi-

vawe (oì~ewe) u merno razvodnom ormanu. Table (plo~e) u merno

razvodnim ormanima: table – nosa~i opreme, table za montaù

brojila. Upravqawe tarifama i optere}ewem.

Razvodne table sa osigura~ima u stanovima: konstrukcija i

povezivawe.

Kablovska prikqu~na kutija: opis i {ema povezivawa.

Prikqu~ak objekta na nisko naponsku mreù: nadzemni pri-

kqu~ak – izvo|ewe pomo}u samonose}eg kablovskog snopa (SKS) i

pomo}u provodnika PVC izolacije.

Kablovski prikqu~ak – izvo|ewe na kablovsku NN mreù i

na nadzemnu NN mreù.

UZEMQEWE (19)

Elementi uzemqewa: uzemqiva~, zemqovod, sabirni zemqo-

vod. Podela uzemqewa po funkciji: za{titno, radno, gromobran-

sko, zdruèno. Tipovi uzemqiva~a: po materijalu od koga su izra-

|eni (cevi, trake, plo~e), po na~inu izvo|ewa (horizontalni, ver-

tikalni, kosi), po sredini po kojoj se polaù (uzemqiva~i u ze-

mqu, temeqni uzemqiva~i), po obliku (prstenasti, mreàsti). Ma-

terijal i presek uzemqiva~a. Specifi~na otpornost tla. Otpor-

nost rasprostirawa uzemqiva~a. Merewe otpornosti uzemqiva~a.

GROMOBRANSKA INSTALACIJA (15)

Fizi~ke osnove atmosferskog pra`wewa. Spoqa{wa gro-

mobranska instalacija: prihvatni sistem, spusni provodnici za

uzemqewe, izjedna~avawe potencijala. Unutra{wa gromobranska

instalacija: izjedna~avawe potencijala, ograni~avawe prenapona

za{titnim ure|ajima. Elementi gromobranske instalacije.

ZA[TITA OD ELEKTRI^NOG UDARA (22)

Istovremena za{tita od direktog i indirektnog dodira. Za-

{tita od direktnog dodira. Za{tita od indirektnog dodira. Za{tita

automatskim iskqu~ewem napajawa (TN sistem, TT sistem, IT sistem

i za{tita pomo}u za{titnog ure|aja diferencijalne struje), za{tita

upotrebom ure|aja klase áá ili odgovaraju}om izolacijom (IR2H).Glavno i dopunsko izjedna~avawe potencijala. Prostorije sa kadom i

tu{em – posebne tehni~ke mere za{tite od elektri~nog udara.

ELEKTRI^NE INSTALACIJE U OBJEKTIMA

– IZRADA (18)

Elektri~ne instalacije ispod maltera i na zidu – pribor i

preporuke. Elektri~ne instalacije u podnim kanalima. Kanalni

razvod (bus bar) – opis i primena. Bolni~ki razvod – pribor i

preporuke. Elektri~ne instalacije u prostorijama sa kadom i tu-

{em: pribor i preporuke.


Pri obradi teme Elementi elektri~nih instalacija defi-

nisati ulogu elemenata u elektri~nim instalacijama, oznake na

elementima i elektri~nim {emama, izbor elemenata, neisprav-

nost elemenata, proveru ispravnosti i sli~no. Objasniti oznake

na elementima i {ta oni zna~e sa stanovi{ta konstrukcije. Pri

obradi konstrukcije elemenata obratiti pa`wu na materijale i

izradu pojedinih delova. Za obradu ove teme mogu se prakti~no ko-

ristiti izvedene instalacije {kole, ku}e, radionice i sli~no.

U tematskoj celini dati podelu ormana i tabli (distribu-

tivne, merne, razvodne i upravqa~ke). Svaki sklop se sastoji od

vi{e elemenata koji se postavqaju prema elektri~nim {emama, po-

sebno objasniti montaù elemenata u sklopu. Objasniti ulogu di-

stributivnih i mernih ormana.

U tematskoj celini Uzemqewe objasniti ulogu uzemqiva~a, vrste

uzemqiva~a, materijal za izradu elemenata uzemqiva~a. Posebno obja-

sniti izradu uzemqiva~a (temeqnog, prstenastog, zrakastog, pojedina~-

no, grupnog). Objasniti u~enicima koji sve faktori mogu da uti~u na

vrednost otpora uzemqiva~a. Obratiti pa`wu na ispitivawe i atesti-

rawe uzemqewa, kao i na dokumentaciju koja prati atestirawe.

U tematskoj celini Za{tita od elektri~nog udara defini-

sati pojmove direktnog i indirektnog napona dodira kao i vrste

za{tita od tih napona. Metode za{tite objasniti pricipima de-

lovawa za{tite elementima za{tite, provere ispravnosti pojedi-

nih elemenata. Upoznati u~enike da se svaka za{tita od elektri~-

nog udara mora propisno proveriti i atestirati.

ELEKTRI^NE INSTALACIJE I OSVETQEWE

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je da u~enici steknu znawa i iskustvo o na~i-

nu izvo|ewa svih vrsta elektri~nih instalacija.

Zadaci predmeta su:

– upoznavawe uloge i vrste elektri~nih instalacija;

– upoznavawe svojstava i karakteristika ure|aja i opreme za

izvo|ewe elektri~nih instalacija;

– upoznavawe elektri~nih, mehani~kih i drugih karakteri-

stika elektroinstalacionog materijala i pribora, radi pravil-

nog izbora i montaè;

– upoznavawe uslova i zahteva koji moraju da budu ispuweni

pri izvo|ewu i kori{}ewu elektri~nih instalacija;

– shvatawe zna~aja za{titnih mera od visokog napona, obez-

be|ivawe uslova potrebnih za sprovo|ewe za{titnih mera, kao i

pravilno postupawe prilikom izvo|ewa za{titnih mera;

– uvo|ewe u osnove projektovawa elektri~nih instalacija,

osvetqewa i gromobrana;

– osposobqavawe za projektovawe instalacija na ra~unaru

primenom dostupnih programskih paketa;

– osposobqavawe za pravilno odràvawe elektri~nih in-

stalacija, kao i za pravilno postupawe pri odràvawu i otklawa-

wu nastalih kvarova u elektri~nim instalacijama.

ááá RAZRED

(3 ~asa nedeqno, 93 godi{we)

SADR@AJI PROGRAMA

ELEKTRI^NE INSTALACIJE SLABE STRUJE (24)

Izolovani provodnici i kablovi za telekomunikacije, op-

ti~ki kablovi, konstrukcija, ozna~avawe, namena.


Izrada telefonskih instalacija: odabirawe provodnika,

na~in postavqawa instalacija, prikqu~ak na javnu PTT mreù.

Instalacija interfona.

Instalacija video nadzora.

Instalacija TV i radio antene, satelitske antene, na~ini

montaè, poja~ava~ki ure|aji, instalacija prikqu~nica i razvod,

napajawe centralnog sistema.

Alarmne instalacije za brzo otkrivawe i dojavu poàra:

oprema i propisi, izbor i na~in montaè, instalacija za napaja-

we protivpoàrne centrale i signalnih tabli.

Protivprovalna instalacija.

Mre`ne instalacije za povezivawe ra~unara.

ELEKTRI^NE INSTALACIJE U OBJEKTIMA (17)

Elektri~ne instalacije u stambenim objektima.

Elektri~ne instalacije u javnim objektima (bolnice, robne

ku}e, bioskopi).

Elektri~ne instalacije motornih pogona i upravqa~ke {eme.

Elektri~ne instalacije u javnim skloni{tima.

ELEKTRI^NO OSVETQEWE (12)

Osnovni pojmovi: svetlosna ja~ina, svetlosni fluks, koli-

~ina svetlosti, osvetqaj, bqesak.

Vrste svetlosnih izvora: sijalice sa metalnim vlaknom,

fluorescentne sijalice, neonske cevi, posebne vrste sijalica,

svetiqke i wihove svetlosno mehani~ke karakteristike. Svetiq-

ka za osvetqewe puteva (svetiqke kao tip ONYX, svetiqke kao tip

SAFIR).

Svetiqke za osvetqewe velikih javnih povr{ina, sportskih

terena, spoqno dekorativno osvetqewe (kao RADIAL, TERRA,svetiqke kao tip MY, ASTRAL).

Prora~un osvetqenosti u zatvorenom prostoru: sobe, radio-

nice, u~ionice.

PROJEKTOVAWE ELEKTRI^NIH INSTALACIJA

POMO]U RAÛNARA (10)

Ubacivawe simbola sijali~nih mesta, prekida~a, uti~nica,

bojlera, motora i drugih ure|aja u dobijenu arhitektonsku osnovu

(samo konture zidova sa stepeni{tem, vratima i prozorima).

Ozna~avawe karakteristika pored elemenata: strujno kolo,

snaga, visina ugradwe od poda, za prikqu~ke bojlera, grejalica i mo-

tora slobodna duìna kabla (kori{}ewem programa kao Auto CAD).

PROJEKAT ELEKTRI^NIH INSTALACIJA (30)

Osnovni pojmovi: objekat, investitor, projektant, izvo|a~,

stru~ni nadzor. Tehni~ka dokumentacija za izgradwu objekta, gra-

|evinska dozvola.

Gra|ewe objekta, upotrebna dozvola, uslovi za izdavawe sa-

glasnosti od elektrodistribucije pod kojim se objekat prikqu~u-

je na mreù.

Delovi projekta: op{ti podaci, projektni zadatak, tehni~ki

opis, op{ti tehni~ki uslovi, specifikacija materijala, predmer

i predra~un radova, grafi~ka dokumentacija.

Napajawe stalnih i pokretnih potro{a~a, izrada jednopol-

ne {eme i merne grupe, raspored snaga po fazama, odabir glavnih

osigura~a, prora~un pada napona.


Prilikom izlagawa gradiva o elektroinstalacionim mate-

rijalima izvr{iti odre|enu podelu, a zatim ih obra|ivati prema

zna~aju. Posebno treba ista}i primenu odgovaraju}ih tablica sa

karakteristikama, na~inom ugradwe i propisima za ugradwu.

Prilikom izlagawa o instalacijama slabe struje objasniti

osnovne karakteristike pomo}u jednopolnih {ema, na~ina odabi-

rawa opreme prema kvalitetu i ceni kao i pravilnu montaù

istih.

Pri obradi instalacija pomo}u ra~unara upoznati u~enike

sa osnovom rada na ra~unaru, kao i na primeni programa na pro-

jektovawu stambenih instalacija. Pri davawu uputstva za projekto-

vawe elektri~nih instalacija prethodno treba zajedni~ki uradi-

ti projekat jednog stana u svim wegovim fazama, a potom pomagati

u~eniku u samostalnom projektu.

ELEKTRI^NI APARATI I URE\AJI

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je da u~enici usvoje teorijske osnove potreb-

ne za razumevawe principa rada elektri~nih ure|aja, prikqu~enih

na instalaciju jake struje.

Zadaci predmeta su:

– upoznavawe sa konstruktivnim delovima elektrotermi~kih

aparata i ure|aja, rashladnih ure|aja i elektri~nih ma{ina;

– sposobqavawe u~enika u iznalaèwu i otklawawu kvarova,

tako|e treba razviti smisao za povezivawe teorijskih znawa sa

prakti~nim znawima.

ááá RAZRED

(2 ~asa nedeqno, 62 ~asa godi{we)

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (1)

Upoznavawe u~enika sa zna~ajem, ulogom i primenom elek-

tri~nih ure|aja kao i rashladnih ure|aja i ma{ina.

ELEKTROTERMI^KI APARATI I URE\AJI (20)

Prenos toplote provo|ewem, konvekcijom i zra~ewem. Meta-

li, nemetali i legure (koji se koriste za konstrukciju termi~kih

ure|aja) i wihove osobine. Grejna tela, na~in povezivawa sa preki-

da~em. Vi{estepeni prekida~ i odre|ivawe snage za pojedine ste-

pene. Prora~un grejne spirale. Elektri~ni {tedwak, konstrukci-

ja, elektri~na {ema, kvarovi i wihovo otklawawe. Termoakumula-

cione pe}i, konstrukcija, elektri~na {ema, kvarovi i wihovo ot-

klawawe. Ma{ine za prawe rubqa, konstruktivni delovi, princip

rada, elektri~na {ema, kvarovi i wihovo otklawawe. Elektri~ni

bojler, konstrukcija, elektri~na {ema, kvarovi i wihovo otklawa-

we. Elektri~ni aparat za zavarivawe, delovi i regulacija struje.

RASHLADNI I KLIMA URE\AJI (21)

Rashladni ure|aji na bazi promene agregatnog stawa, otapa-

we, isparavawe i sublimacija. Radne materije u rashladnim ure|a-

jima, osobine i upotreba. Kompresorski ure|aji za hla|ewe. Klip-

ni kompresor, delovi, princip rada. Kondenzatori, hla|eni vodom

i vazduhom. Ispariva~, vrste i uloga. Separator. Regulacioni ven-

tili, vrste i uloga. Termostati i presostati. Filteri i su{a~i.

Cevovodi. Elektri~na {ema ku}nog kompresorskog hladwaka.

Prozorski klimatizatori.

ELEKTRI^NE MA[INE (20)

Vrste i uloga elektri~nih ma{ina. Ma{ine za jednosmernu

struju. Princip rada i konstrukcija ma{ina za jednosmernu stru-

ju. Vrste ma{ina za jednosmernu struju prema pobudi. Transforma-

tori. Princip rada i delovi transformatora. Veze transforma-

tora i wihova primena. Asinhroni motori. Konstruktivni delo-

vi, princip rada i karakteristike trofaznog motora. Pu{tawe u

rad asinhronog motora. Jednofazni asinhroni motor, princip ra-

da i pu{tawe u rad. Sinhroni generatori, konstruktivni delovi,

princip rada i karakteristike. Sinhroni motori, konstruktivni

delovi, princip rada, karakteristike i primena. Komutatorni mo-

tori, opis, vrste i primena.


U prvom delu oblasti elektrotermi~kih aparata i ure|aja tre-

ba dati poseban naglasak na prenos toplote i materijale koji se ko-

riste za izradu termi~kih ure|aja. Obraditi elektri~ne {eme vi{e-

poloàjnih termi~kih prekida~a za povezivawe sa grejnom plo~om.

U drugom delu koji se odnosi na termi~ke ure|aje obratiti

pa`wu na vrste prikqu~aka {tedwaka i TA pe}i. Posebno se osvr-

nuti na kvarove i wihovo otklawawe.

Kod ma{ina za prawe rubqa obratiti pa`wu na princip ra-

da programatora. Kod elektri~nog bojlera posebno se osvrnuti na

naj~e{}e kvarove, zamenu greja~a i zna~aj sigurnosnog ventila.

Na po~etku oblasti elektri~nih ma{ina treba objasniti u~e-

nicima {ta se podrazumeva pod elektri~nom ma{inom i izvr{iti

podelu elektri~nih ma{ina prema vrsti struje i principu delovawa.


Konstrukciju ma{ine jednosmerne struje obraditi uz prikaz

na modelu i didakti~koj {emi. Pri obja{wavawu principa rada

ma{ine jednosmerne struje osloniti se na gradivo iz osnova elek-

trotehnike prvog razreda.

Prilikom izlagawa konstrukcije transformatora koristi-

ti opremu laboratorije za elektri~ne ma{ine.

Konstrukciju asinhronih motora objasniti na modelu rasklo-

pqenog asinhronog motora tako da u~enici mogu da vide svaki deo.

Pri obradi principa rada asinhrone ma{ine prednost dati fizi~-

kom obja{wewu, bez preteranog insistirawa na matemati~kom apa-

ratu. Po istom principu obraditi i jednofazni asinhroni motor.

Prilikom izlagawa sinhronih ma{ina u~enike upoznati sa

delovima i konstruktivnim odlikama sinhronih ma{ina. Poseb-

no se osvrnuti na sinhrone ma{ine ve}ih snaga.

U delu Rashladni ure|aji temeqno obraditi radne materije u

tehnici hla|ewa i principa hla|ewa. Skrenuti pa`wu u~enicima na

to koje su materije opasne i kako se skladi{te i ~uvaju. U~enici tre-

ba detaqno da shvate princip rada rashladnog ciklusa, da se upozna-

ju sa temparaturama i agregatnim stawima u pojedinim delovima ras-

hladnog sistema. Detaqno objasniti vrste kompresora, ventile, kao i

automatsku regulaciju u pojedinim delovima rashladnog sistema.

U delu gradiva koje se odnosi na elektromotore u sahladnim

sistemima, obraditi gradivo u korelaciji sa programom iz elek-

tri~nih ma{ina.

PRAKTI^NA NASTAVA

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je prakti~no obu~avawe u~enika kao i osamo-

staqivawe pri izvo|ewu svih vrsta elektri~nih instalacija.

Zadaci predmeta su:

– upoznavawe na radnom mestu sa pravilnom upotrebom za-

{titnih sredstava;

– upoznavawe sa vrstama elektri~nih instalacija;

– upoznavawe materijala i pribora koji se koriste u elek-

tri~nim instalacijama;

– osposobqavawe u~enika da pravilno koriste alat, istru-

mente i ure|aje pri radu kako bi se postiglo racionalno kori{}e-

we alata i pribora.

áá RAZRED

(12 ~asova nedeqno, 420 ~asova godi{we i 60 ~asova u bloku)

SADR@AJ PROGRAMA

RAD SA ELEKTROINSTALATERSKIM ALATIMA (6)

Podela, pravilno kori{}ewe, oblikovawe provodnika, ski-

dawe izolacije, obrada kraja kabla za prikqu~ak, spajawe provod-

nika sa prijemnicima, povezivawe i nastavqawe provodnika u raz-

vodnim kutijama i lemqewe.

UNIVERZALNI ISTRUMENTI (18)

Upoznavawe, vrste. Merewe osnovnih elektri~nih veli~ina

analognim i digitalnim instrumentima. Rad sa univerzalnim in-

strumentom: ispitivawe nepoznatog ure|aja.

ELEKTROINSTALACIONI MATERIJAL I PRIBOR (36)

Elektroinstalacioni materijal i pribor (provodnici, ka-

blovi, osigura~i, instalacione cevi, svetiqke, prekida~i, pri-

kqu~nice i ostalo). Ozna~avawe provodnika, prepoznavawe, oda-

birawe. Montaà i povezivawe svetiqki, prikqu~nica i sli~nih

prijemnika. Montaà instalacionih cevi, regala, kanala, razvod-

nih i monta`nih kutija. Prekida~i: vrste, montaà, princip ra-

da. Izrada strujnih kola instalacionim prekida~ima – grupnim,

serijskim, naizmeni~nim, unakrsnim. Izrada sloènih strujnih

kola (prekida~i, prikqu~nice i svetiqke).

[EME U ELEKTRI^NIM INSTALACIJAMA (24)

Simboli i oznake u elektrotehnici. [eme u elektri~nim

instalacijama – jednopolne i razvijene {eme. îtawe elektri~-

nih {ema mawe sloènosti (osvetqewe, prikqu~nice, termi~ki

prijemnici, napajawe elektromotora, slaba struja). Izrada jedno-

polne i razvijene {eme za mawi objekat.

KU]NI ELEKTRI^NI URE\AJI (32)

Prikqu~ak ku}nih elektri~nih aparata, elektri~ne {eme i

kvarovi. Pegla, bojler, termoakumulaciona pe}, elektri~ni {po-

ret, klima ure|aji. Selektivno pronalaèwe kvarova na ku}nim

elektri~nim aparatima i ure|ajima.

PASIVNI ELEKTRI^NI ELEMENTI (6)

Primena, prepoznavawe, obeleàvawe. Otpornici, potenci-

ometri, kondenzatori, diode, ispravqa~ki spojevi.

PROPISI ZA IZVO\EWE ELEKTRI^NIH

INSTALACIJA (12)

Najnoviji propisi za izvo|ewe elektri~nih instalacija u

stambenim objektima, industrijskim objektima, specifi~nim

objektima. Tehni~ki propisi za izvo|ewe ku}nog prikqu~ka.

UPOZNAVAWE ELEKTROINSTALATERSKIH RADOVA

I VRSTA ELEKTRI^NIH INSTALACIJA (54)

Elektroinstalaterski radovi i vrsta instalacija. Izvo|ewe

instalacija u zidu – neposredno u zid, u nistalacionim cevima, u

oplati – betonu. Izvo|ewe instalacija na zidu – odstojnim ovujni-

cama, u instalacionim cevima, kanalima. Izvo|ewe privremene in-

stalacije. Izvo|ewe gromobranske instalacije. Zidarski radovi –

razmeravawe i obeleàvawe, kopawe i bu{ewe zidova. Postavqawe

i pri~vr{}ivawe monta`nih razvodnih kutija i instalacionih ce-

vi. Postavqawe – polagawe provodnika u zid, cevi i kanale.

IZRADA MONOFAZNE I TROFAZNE ELEKTRI^NE

INSTALACIJE NA DRVENOJ PLOÎ (90)

Monofazne i trofazne instalacije na drvenoj plo~i. Strujna

kola osvetqewa sa instalacionim prekida~ima, fotoelementima, {e-

mirawe armatura. Strujna kola osvetqewa sa impulstnim bistabilnim

releom. Izrada instalacije termi~kih prijemnika – prikqu~nice sa

fiksim prikqu~kom, sa osnovnom regulacijom temperature i snage.

Instalacije za napajawe elektromotora. Direktno pu{tawe asinhro-

nih motora u rad (grebenasta sklopka, motorna za{titna sklopka,

sklop tastera i kontaktora). Promena smera obrtawa trofaznog i mo-

nofaznog asinhronog motora (grebenastom sklopkom i kontaktorima).

Pu{tawe asinhronog motora u rad upu{ta~em zvezda – trougao (grebe-

nastom sklopkom, kontaktorima). Selektivno pronalaèwe kvaroma

kod monofaznih i trofaznih instalacija sa prijemnicima.

INSTALACIJE ELEKTRI^NOG ZVONA (18)

Instalacije elektri~nog zvona. Instalacije elektri~nog

zvona sa jednim i vi{e pozivnih mesta. Izrada instalacije elek-

tri~nih zvona u stambenim zgradama. Izrada instalacija elek-

tri~nog zvona sa numeratorom.

STEPENI[NO OSVETQEWE I STEPENI[NI

AUTOMATI (20)

Stepeni{ni automati i stepeni{no osvetqewe (jednopolne

i razvijene {eme). Izrada stepeni{nog osvetqewa sa elektromag-

netim stepeni{nim automatom i elektroniskim stepeni{nim au-

tomatom, troì~no i ~etvoroì~no.

ELEKTRI^NE INSTALACIJE KUPATILA (18)

Instalacija kupatila – tehni~ki propisi. Izrada strujnih

krugova u kupatilu. Montaà indikatora kupatila i wegovo pove-

zivawe. Izjedna~avawe potencijala metalnih delova kupatila.

IZRADA I POSTAVQAWE RAZVODNIH ORMANA (36)

Izrada i postavqawe razvodnih ormana – tehni~ki propisi.

Postavqawe i povezivawe merne grupe u razvodnim ormanima.

Kontrolno pu{tawe razvodnih ormana pod napon.


Istovremena za{tita od direktog i indirektnog dodira. Za-

{tita od direknog dodira. Za{tita od indirektnog dodira. Za-

{tita od indirektnog dodira delova pod naponom automatskim is-


kqu~ivawem napajawa: TN sistemi, TT sistemi, IT sistemi. Pri-

mena za{titnog ure|aja diferencijalne struje. Izjedna~avawe po-

tencijala. Elektri~ne instalacije sa kadom ili tu{em.

TELEFONSKE INSTALACIJE SLABE STRUJE (26)

Telefonske instalacije u stambenim i radnim prostorijama.

Zidarski zavr{ni radovi za telefonske instalacije – razmeravawe

i obeleàvawe, kopawe i bu{ewe zidova, montaà instalacionih

cevi i kutija, provla~ewe kablova, montaà prikqu~nica i razvod-

nih PTT ormana kao i ostali radovi. Instalacije za satove, insta-

lacije ozvu~ewa, dojavu poàra, protiv provale – na~in izvo|ewa.

ááá RAZRED

(12 ~asova nedeqno, 372 ~asa godi{we i 90 ~asova u bloku)

SADR@AJ PROGRAMA

ÎTAWE PROJETKA ELEKTRI^NIH INSTALACIJA (24)

Sadràj projekta, zna~aj pojedinih delova i na~in ~itawa

projekta.

INSTALACIJE OTVORENOG PROSTORA – JAVNO

OSVETQEWE (18)

Instalacije otvorenog prostora – javna rasveta, propisi,

raspored faza, pribor i na~in izvo|ewa. Iskop kablovskog rova

sa polagawem kabla i izradom temeqa i stubova za javnu rasvetu.

Postavqawe stubova i svetiqki sa povezivawem instalacije stuba

na napojni kabl i svetiqku – raspored faza. [emirawe ormana za

javnu rasvetu – vrste komandi iskqu~ewa i ukqu~ewa rasvete. Kon-

trola i pu{tawe pod napon.

NADZEMNI KU]NI PRIKQUÂK (12)

Vrste, propisi, izbor i potreban pribor za monofazni i

trofazni prikqu~ak. Prikqu~ak izveden izolovanim provodni-

kom. Prikqu~ak izveden samonosimim kablom. Prikqu~ak izveden

samonosivim kablovskim snopom.

PODZEMNI (KABLOVSKI) KU]NI PRIKQUÂK (18)

Vrste, propisi, potreban pribor. Nadzemni prikqu~ak na

nadzemnu niskonaponsku mreù. Izrada kablovske glave za 1 KV.Montaà kablovske spojnice i ra~ve. Kablovski prikqu~ak si-

stem ulaz – izlaz. Montaà kablovske prikqu~ne kutije (KPK).

MONTA@A KABLOVA DO 10 KV (12)

Propisi, polagawe, vrste kablova, ozna~avawe i prepoznavawe.

Montaà kablovske glave u trafostanici za razne vrste kablova.

Montaà kablovske glave na stubu za razne vrste kablova. Izrada –

montaà kablovske spojnice za razne vrste kablova. Za{tita, oznake.

ELEKTROMOTORNI POGONI (36)

Instalacije elektromotornih pogona u suvim, vla`nim i

EH sredinama. Instalacija elektromotornog pogona – polagawe

porovodnika i montaà komandnih – razvodnih ormana. Upoznava-

we i odabir elemenata elektromotornog pogona – provodnici,

osigura~i, kontaktori, prekida~i i termi~ka za{tita. Direktno

pu{tawe u rad asinhronih motora preko grebenaste sklopke. Di-

rektno pu{tawe u rad asinhronih motora preko motorne za{titne

sklopke. Direktno pu{tawe u rad asinhronim motora preko taste-

ra i kontaktora. Promena smera obrtawa asinhronim motora po-

mo}u kontaktora. Promena broja obrtaja asinhronih motora – Da-

landerov spoj preko grebenaste sklopke. Promena smera obrtaja

asinhronih motora – Dalanderov spoj preko kontaktora. Pu{tawe

u rad asinhronih motora upu{ta~em zvezda – trougao – grebenasta

sklopka. Pu{tawe u rad asinhronih motora upu{ta~em zvezda tro-

ugao – kontaktori – vremenski rele.

KOMANDNI RAZVODNI ORMAN (36)

Vrste, raspored elemenata i montaè. Upoznavawe i povezi-

vawe komandih i izvr{nih relea – vremenski relei, prekida~i po-

loàja, za{titni relei. Projektovawe jednostavnijeg komandnog

kola – princip projektovawa, ~itawe {ema. Izrada {ema i povezi-

vawe komandnog kola za elektromotorni pogon – regulacija nivoa

vode, pritiska i temperature. Izrada {ema i povezivawe komand-

nog kola za elektromotorni pogon sa prekida~ima poloàja – dvo-

eta`na teretna dizalica. Izrada komandnog kola za lift sa tri

ili vi{e etaà – projektovawe komandnog kola, raspored i monta-

à elemenata u komandnom ormanu. Izradna komandnog ormana –

povezivawe energetskog komandnog kola, kontrolno pu{tawe u rad.


Istovremena za{tita od direktnog i indirektnog dodira. Za-

{tita od direktnog dodira. Za{tita od indirektnog dodira. Za{tita

automatskim iskqu~ewem napajawa: TN sistem, TT sistem i IT si-

stem. Promena za{titnog ure|aja diferencijalne struje. Glavno iz-

jedna~ewe potencijala. Dopunsko izjedna~ewe potencijala. Izrada za-

{titnog uzemqewa. Prva pomo} unesre}enima od elektri~nog udara.

ELEKTRI^NE INSTALACIJE SKLONI[TA (18)

Upoznavawe, propisi, potrebna oprema, na~in izvo|ewa. Iz-

vo|ewe generatorske i mre`ne instalacije. Polagawe provodni-

ka: energetski, interfonski, telefonski. Izvo|ewe generatorske

i mre`ne instalacije. Montaà prekida~a svetiqki, interfona,

generatora, razvodnih ormana. Povezivawe razvodnih ormana sklo-

ni{ta na instalaciju. Provera funksionalnosti razvodnih orma-

na. Odràvawe akumulatora.

AGREGATSKE INSTALACIJE (6)

Dizel generatori – uloga, vrste, potrebna elektroinstala-

cija. Odvajawe strujnih krugova u glavnom razvodnom ormanu i dru-

gim razvodnim ormanima za instalaciju agregata. Pu{tawe u rad

i odràvawe agregata i instalacija.

POVEZIVAWE ELEKTRI^NE INSTALACIJE

U OBJEKTIMA (18)

Povezivawe instalacija u razvodnim kutijama. Selektivna

provera svih strujnih kola i drugih delova instalacija. Montaà

razvodnog ormana i povezivawe na instalaciju. Funkcionalna

provera instalacije i pu{tawe u rad.

REKLAMNO I DEKORATIVNO OSVETQEWE (18)

Reklamno osvetqewe: vrste, specifi~nosti, propisi, na~in

izvo|ewa i izbor opreme. Dekorativno osvetqewe unutra{weg

prostora – halogenim svetiqkama i reflektorima. Dekorativno

osvetqewe spoqnih prostora i objekata – reflektorima, sijalica-

ma {irokog snopa svetlosti sa izborom opreme.

ELEKTRI^NE INSTALACIJE U SPORTSKIM

OBJEKTIMA(18)

Opis, propisi, specifi~nosti. Izbor opreme za instalaci-

je u sportskim objektima – svetiqke, stubovi, semafori, na~in iz-

vo|ewa. Instalacije u zatvorenim sportskim objektima – montaà

svetiqki, razvodnih ormana i komandih ormana (rasveta, ventila-

cija, pumpna postrojewa). Izvo|ewe instalacija na sportskim

objektima – montaà stubova i svetiqki, povezivawe razvodnih

ormana i komandnih ormana.

INSTALACIJE SLABE STRUJE (36)

Osnovni pojmovi, vrste, propisi. Prikqu~ivawe elektron-

ske instalacije – prikqu~ne opreme. Povezivawe sekretarske apa-

rature. Povezivawe male ku}ne telefonske centrale. Interfonska

instalacija – povezivawe interfona sa jednim ili vi{e govornih

aparata. Izrada instalacije za satove. Izrada instalacija za doja-

vu poàra – izbor pribora i opreme, na~in izvo|ewa. Izrada in-

stalacije protiv provale – izbor pribora i opreme, na~in izvo|e-

wa. Izrada instalacije za alarmni sistem. Izrada instalacije za

satelit. Pronalaèwe kvarova na instalacijama slabe struje.

MEREWE I ISPITIVAWE (12)

Uloga i zna~aj merewa i ispitivawa u elektri~nim instalaci-

jama. Kontrola i merewe otpora za{titnog i gromobranskog uzemqe-

wa, otpora petqe, otpora izolacije. Ispitivawe ispravnosti za{ti-

nih ure|aja. Fotometrijska merewa. Ispitivawe nepoznatog ure|aja.


NALA@EWE I SANIRAWE KVAROVA NA KABLOVSKIM

VODOVIMA (12)

Metode nalaèwa kvarova i potrebna oprema. Pronalaèwe

kvara na kablu sa sanacijom – metodom merewa sa jednog kraja.

Pronalaèwe kvara na kablu sa sanacijom – metodom merewa na

oba kraja kabla.

NISKONAPONSKE NADZEMNE MRE@E (24)

Vrste, oprema, ozna~avawe. Upoznavawe stubova i konzola pri-

bora i opreme na stubovima, nosa~a izolatora, izolatora i stezaqke.

Izrada ru~nih vezova uàdi na izolatore – nose}i i zatezni. Izra-

da spojeva mehani~kim i strujnim stezaqkama. Propisi za izvo|ewe.

TRANSFORMATORSKA STANICA 20 (10)/04 KVDISTRIBUTIVNOG TIPA (36)

Upoznavawe objekta: gra|evinska dispozicija, temeqi i ja-

me. Upoznavawe i rad na montaì elemenata. NN blok / tabla, upo-

znavawe i rad na montaì. Izrada uzemqewa transformatorske

stanice, radno i za{titno. Izvo|ewe instalacija unutar tran-

sformatorske stanice.


(za drugi i tre}i razred)

Obrazovni profil elektroinstalater, pored osnovnog pod-

ru~ja rada (elektrotehnike), prepli}e se sa drugim podru~jima ra-

da: gra|evinom, ma{instvom, tehnologijom i hemijom. Zato je va-

`no da se u~enicima precizno naglasi povezanost nastavnih sadr-

àja odnosno wihova primena u prakti~nim radovima.

Bitna razlika izme|u prakti~nog rada u drugoj i tre}oj go-

dini je u stepenu samostalnosti, snalaèwa i re{avawa problem-

ske situacije (prakti~nog zadatka).

Prvi radni dani posve}uju se prakti~nim znawima i prove-

rama koje je u~enik doneo iz prvog razreda sredwe stru~ne {kole

(uslov za rad je poznavawe i pridràvawe reda i discipline). Ak-

tivnosti su definisane kao postavqawe ciqa i realizacija rad-

nih zadataka. Zadatke po potrebi ra{~lawujemo na radne operaci-

je i manipulacije.

Prate}i segmenti efikasnog rada su: efikasno kori{}ewe

alata, pribora, materijala, instrumenata, projekata, dijagrama,

{ema i sli~no.

U po~etku treba obratiti pa`wu na pravilno kori{}ewe

alata (ru~nog i ma{inskog), na posledice neurednog i neve{tog

rukovawa alatom (povre|ivawa, pa ~ak i tragi~nih ishoda). Uko-

liko je potrebno nekoliko puta ponoviti imena, ~esto i vi{e poj-

mova za jednu stvar a posebno da alat mora biti pregledan, ~ist i

na svom mestu.

Sve ovo vaì za pribor, materijal, insturmente, dokumenta-

ciju i sli~no.

Kori{}ewem univerzalnog instrumenta u~eniku objasniti

zna~aj merewa tako da svi elementi, po~ev od najjednostavnijeg

strujnog kola pa do sloènih, moraju odgovarati svojoj nameni po

snazi, struji, naponu, stepenu za{tite.

Pri upoznavawu elektroinstalacionog materijala i pribo-

ra neophodno je imati {to raznovrsnije kataloge i druge materi-

jale vezane za materijal i pribor.

Poznavawe simbola i {ema u elektri~nim instalacijama, a

koje se odnose na konkretan rad, uz tehni~ke propise predstavqa

poznavawe simbola – slova za ~itawe teksta. Ovim poznavawem

u~enici ovladavaju ~itawem {ema i projekata.

U poglavqu Ku}ni elektri~ni ure|aji (elektri~na pegla,

bojler, elektri~ni {poret, termoakumulaciona pe}, klima ure|a-

ji) upoznati se sa sastavnim delovima ure|aja, na~inom wihovog

sklapawa i rasklapawa, kao i na~inom ustanovqavawa kvara i we-

govog uzroka i wegovim otklawawem. Tako|e, izvr{iti ispitiva-

we ure|aja u beznaponskom stawu i pod naponom.

U poglavqu Pasivni elektri~ni elementi neophodno je da

u~enici savladaju ~itawe vrednosti elemenata pomo}u broja i ozna-

ka a potom proveravati vrednosti sa univerzalnim instrumentom.

Poglavqe Propisi za izvo|ewe elektri~nih instalacijapodrazumeva kontinuirano pra}ewe novih standarda i propisa.

U tematskoj celini Upoznavawe elektroinstalaterskih ra-dova poèqno je prakti~an rad odraditi na konkretnim objekti-

ma, stambenim zgradama, ku}ama, pogonima i sli~no, u saradwi sa

lokalnom zajednicom – radne organizacije, servisi.

Izradom monofazne i trofazne elektri~ne instalacije na

drvenoj plo~i u~enik sti~e osnovne ve{tine po~ev{i od obeleà-

vawa mesta monta`nih i razvodnih kutija, polagawa kablova i in-

stalacionih cevi, povezivawa, ispitivawa u beznaponskom stawu,

postavqawe prekida~a, prikqu~nica, spratne table, elektri~nih

prijemnika i ispitivawe pod naponom.

Nakon op{tih prakti~nih zadataka obraditi strujna kola,

elektri~no zvono stepeni{nog automata i instalaciju kupatila sa

detaqima o izjedna~avawu potencijala.

Pri obradi poglavqa Za{tita od elektri~nog udara, u~e-

nike treba upoznati sa opasnostima koje potencijalno postoje

usled kvarova na elektri~nim instalacijama, elektri~nim prijem-

nicima i svim prate}im elementima u strujnom kolu. One su pre-

te`no nevidqive i zato treba posvetiti naro~itu pa`wu merama

koje imaju svrhu da ih elimini{u a samim tim za{tite qudski ì-

vot. Detaqno analizirati sve za{tite od opasnog napona dodira.

Instalacije slabe struje u drugom i tre}em razredu su povezane

i rade se kao posebni radovi: telefonske instalacije, antenske in-

stalacije, satelitske instalacije, alarmne instalacije i druge. Tako-

|e, neophodna je pomo} lokalne zajednice u odra|ivawu ovih zadataka.

Deo gradiva koje se odnosi na nadzemni i podzemni ku}ni

prikqu~ak i montaù kablova realizovati uz pomo} eksperata ko-

ji se tim poslom profesionalno bave u odgovaraju}im preduze}ima.

U poglavqu Elektromotorno pogoni u~enici upoznaju grebe-

naste sklopke, kontaktore, bimetale, tastere i sve ostale elemente

u glavnim i pomo}nim komandnim ili upravqa~kim strujnim koli-

ma. Veoma su va`na ~itawa {ema, dijagrama i grafikona.

ZAVR[NI ISPIT

Na zavr{nom ispitu proverava se op{ta pripremqenost u~e-

nika za samostalno obavqawe poslova i radnih zadataka utvr|enih

zanimawa u okviru obrazovnog profila.

Zavr{ni ispit se sastoji iz:

1. prakti~nog rada i

2. usmene provere znawa.

Prakti~an rad

Sadràj prakti~nog rada, za obrazovni profil elektroin-

stalater, obuhvata slede}e oblasti:

– izradu elektri~nih instalacija u stambenim objektima;

– izradu elektri~nih instalacija u povremeno vla`nim pro-

storijama;

– izradu elektri~nih instalacija u prostorijama sa speci-

fi~nom namenom;

– izradu elektri~nih instalacija za proizvodne pogone i ra-

dionice;

– izradu razvodnih komandnih ormana i mernih grupa;

– izradu telefonske elektri~ne instalacije;

– izradu interfonske instalacije;

– izradu sigurnosne instalacije (alarmi).

Usmena provera znawa

Na usmenoj proveri znawa proverava se nivo ste~enih znawa

i sposobnosti u~enika da ta znawa primewuju u svakodnevnom iz-

vr{avawu konktretnih radnih zadataka obrazovnog profila elek-

troinstalater.

Ispitna pitawa za usmenu proveru znawa daju se iz oblasti

iz kojih se radi prakti~an rad.

NAPOMENA:

Postupak i organizaciju zavr{nog ispita treba razraditi

posebnim pravilnikom u {koli a u skladu sa Sadràjem i na~i-

nom polagawa ispita u sredwoj stru~noj {koli („Slu`beni gla-

snik RS – Prosvetni glasnik”, broj 4/91).

Obrazovni profil: ELEKTROMEHANIÂR ZA TERMI^KE

I RASHLADNE URE\AJE

ELEKTROTERMI^KI URE\AJI

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je da u~enici steknu znawe o elektrotermi~kim

aparatima i ure|ajima neophodnim za obavqawe prakti~nog rada.


Zadaci predmeta su:

– upoznavawe na~ina prenosa toplote, weno merewe i regu-

lacija temperature;

– upoznavawe sa materijalima za konstrukciju elektroter-

mi~kih ure|aja;

– upoznavawe sa principima rada pojedinih elemenata elek-

trotermi~kih ure|aja i na~ina ispitivawa uz kori{}ewe tehni~-

ke dokumentacije;

– upoznavawe sa konstrukcijom i principima rada elektro-

termi~kih ure|aja i pravilno kori{}ewe tehni~ke dokumentacije;

– navikavawe u~enika da samostalno prate stru~nu literatu-

ru, sa zadatkom da steknu neophodna znawa da bi samostalno vr{i-

li odràvawe i popravke elektrotermi~kih ure|aja.

áá RAZRED


SADR@AJI PROGRAMA

RAZVOJ ELEKTROTERMIJE I POJAM TEMPERATURE (2)

MEREWE I REGULACIJA TEMPERATURE (15)

Pojam i definicija temperature i temperaturske skale i je-

dinice. Klasifikacija metoda i ure|aja za merewe temperature

(bimetalni termometri, dilatacioni termometri sa te~nostima,

gasni termometri, otporni termometri). Beskontaktno merewe

temperature – radiacioni pirometri, selektivni pirometri, re-

gulacija temperature (bimetal, invar – {tap, dilataciona kutija,

kapilarni termostati, ograni~iva~i temperature). Analogni re-

gulatori temperature. Multiprocesorski regulatori temperature.

PRENOS TOPLOTE (4)

Prenos toplote provo|ewem. Prenos toplote strujawem.

Prenos toplote zra~ewem.

GREJNA TELA, OSOBINE I PRIMENA (3)

Vezivawe elektri~nih greja~a. Konstrukcioni oblici grej-

nih tela.

MATERIJALI ZA IZRADU SISTEMA ZA ELEKTRI^NO

ZAGREVAWE (12)

Materijali – op{te karakteristike. Elektroprovodni i

elektrootporni materijali. Elektroizolacioni materijali. To-

plotnoizolacioni materijali. Konstrukcioni i ostali materijali.

ELEKTRI^NI GREJAÎ (10)

Materijali za izradu greja~a. Metali velike provodnosti

(bakar, aluminijum, srebro, zlato). Materijali velike otpornosti

(volfram, molibden, platina, kantal, kobalt, elektrografit, sli-

cijum, karbid).

Elektroneprovodni materijali – wihove karakteristike

(liskun, steatit, azbest, staklo, porcelan, piralen, asvalt, bake-

lit). Materijali za izradu kontakata. Vrste, na~in izrade i mesto

primene elektri~nih greja~a (greja~i od SiC, elektrootporne so-

li, greja~i od MoSi2, greja~i od elektrootpornih legura).

Prora~un elektri~nih greja~a (grejne spirale).

TERMI^KI PREKIDAÎ (11)

Regulacija snage greja~a. Regulacija preklopnicima. êtvo-

ropoloàjni prekida~. Petopoloàjni prekida~. Sedmopoloàj-

ni prekida~. Elektri~ne {eme prekida~a za povezivawe sa grej-

nom plo~om. Promena snage i temperature na grejnoj plo~i sa ter-

mi~kim prekida~em.

KVAROVI U RADU ELEMENATA ZA ELEKTROTERMI^KE

URE\AJE (13)

Kvarovi i wihovo otklawawe kod termi~kih prekida~a, ter-

mostata i elektri~nih greja~a. Primeri elektri~nih {ema kori-

{}ewa termi~kih prekida~a, termostata i elektri~nih greja~a u

elektri~nim ure|ajima.

ááá RAZRED


UVOD (2)

Kombinovani prenos toplote. Grejna tela, regulacija tempe-

rature. Termi~ki prekida~i.

PRIKQUÂK ELEKTROTERMI^KIH URE\AJA I

ELEKTRI^NIH PE]I NA DISTRIBUTIVNU MRE@U (2)

Elektri~na distributivna mreà kao izvor elektri~ne

energije.

ELEKTRI^NI APARATI I URE\AJI U DOMA]INSTVU (58)

Elektri~ni re{o (delovi, izrada re{oa, kvarovi i wihovo

otklawawe).

Elektri~ne pegle (delovi, termoregulacija sa dijagramom,

kvarovi i wihovo otklawawe).

Elektri~ne grejalice (vrste,termoregulacija, kvarovi i wi-

hovo otklawawe).

Elektri~ni bojleri (vrste, elektri~na {ema, termoregula-

cija, kvarovi i wihovo otklawawe).

Elektri~ni {poret (vrste, delovi, elektri~na {ema, termore-

gulacija, dijagram zagrevawa pe}nice, kvarovi i wihovo otklawawe).

Mikrotalasne pe}nice (princip rada, delovi, kvarovi i wi-

hovo otklawawe).

Elektri~ni radijator (vrste, delovi, termoregulacija, kva-

rovi i wihovo otklawawe).

Termoakumulacione pe}i (vrste, delovi, elektri~na {ema,

termoregulacija, kvarovi i wihovo otklawawe).

Elektri~no eta`no grejawe (vrste, delovi, kvarovi i wiho-

vo otklawawe).

Aparati za su{ewe kose (vrste, delovi, kvarovi i wihovo ot-

klawawe).

Ventilatori (vrste, delovi, kvarovi i wihovo otklawawe).

Usisiva~i pra{ine (vrste, delovi, elektri~ne {eme, kvaro-

vi i wihovo otklawawe).

Elektri~ni mikseri (vrste, delovi, elektri~ne {eme, kvaro-

vi i wihovo otklawawe).

Mlin za kafu (vrste, delovi, elektri~ne {eme, kvarovi i

wihovo otklawawe).

Elektri~ni ro{tiq (peka~) (delovi, elektri~na {ema, kva-

rovi i wihovo otklawawe).

Ma{ina za prawe rubqa, ma{ina za su{ewe rubqa (vrste, me-

hani~ki sastavni delovi, hidrauli~ki sastavni delovi, elektri~-

ni sastavni delovi, princip rada, elektri~ne {eme, programator,

vremenski dijagram programatora, kvarovi i wihovo otklawawe).

Ma{ina za prawe su|a (vrste, mehani~ki sastavni delovi,

hidrauli~ni sastavni delovi, elektri~ni sastavni delovi, prin-

cip rada, elektri~ne {eme, programator, vremenski dijagram pro-

gramatora, kvarovi i wihovo otklawawe).

Noviji aparati i ure|aji koji se koriste u doma}instvu i

tendencije u wihovom razvoju.

Elektri~no podno i zidno grejawe (vrste kablova, na~in iz-

vo|ewa i regulacija temperature).


Nastavu realizovati u kabinetu za elektrotermiju. Redosled

izlagawa gradiva treba da bude onakav kakav je dat u programu. U

uvodnom delu dati poseban naglasak na prenos toplote, elektro-

provodne i elektrootporne materijale i merewe temperature.

Prilikom izlagawa gradiva osloniti se na zakone prou~ene

u osnovama elektrotehnike i elektri~nim instalacijama. Pri iz-

lagawu svake nove nastavne jedinice obavezno koristiti o~igled-

na nastavna sredstva: skice, {eme, makete, sastavne delove elek-

trotermi~kih ure|aja.

Kod izlagawa gradiva posebnu pa`wu posvetiti slede}em:

odnosu toplote i elektri~ne energije, prenosu toplote, merewu i

regulaciji temperature.

U izlagawu gradiva kod pojedinih vrsta elektrotermi~kih

ure|aja pa`wu posvetiti ulozi, principu rada, elektri~nim {ema-

ma, konstruktivnim elementima, kvarovima i wihovom otklawawu,

kao i upu}ivawu u~enika na stru~nu literaturu za daqe samostal-

no u~ewe i detaqnije prou~avawe problematike.


Preporu~uje se da se pri obradi gradiva primewuje slede}i

redosled aktivnosti:

– Uvod – definisawe elektrotermi~kog materijala ili ure|aja;

– Op{te karakteristike;

– Zahtevi koji se traè od materijala ili ure|aja;

– Karakteristi~ni kvarovi;

– Na~in otklawawa kvarova.

Proveru znawa vr{iti usmeno i pismeno jer je neophodno da

se u~enici naviknu na oba vida izraàvawa.

RASHLADNI URE\AJI

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je da u~enici steknu znawa o rashladnim ure-

|ajima neophodnim za obavqawe prakti~nog rada.

Zadaci predmeta su:

– upoznavawe sa materijalima u tehnici hla|ewa;

– upoznavawe sa principom hla|ewa, principom rada ras-

hladnih ure|aja i principom rada delova rashladne instalacije;

– upoznavawe sa elektri~nom opremom i ure|ajima za za{ti-

tu na rashladnim ure|ajima;

– upoznavawe sa ispitivawem, pu{tawem u rad i kori{}e-

wem tehni~ke dokumentacije rashladnih ure|aja;

– upoznavawe sa propisima i standardima iz oblasti ras-

hladne tehnike.

ááá RAZRED


SADR@AJI PROGRAMA

UVOD U TEHNIKU HLA\EWA (4)

Oznake i simboli u tehnici hla|ewa. Pritisak i merewe

pritiska. Temperatura i merewe temperature. Zavisnost pritiska

i temperature.

IZMENA TOPLOTE I MEHANI^KI RAD (5)

Izmena toplote provo|ewem. Izmena toplote preno{ewem.

Izmena toplote zra~ewem. Kombinovana izmena toplote. Karnoov

rad i Karnoov kru`ni proces.

RADNE MATERIJE U TEHNICI HLA\EWA (4)

Rashladne materije za kompresorske rashladne ma{ine. Ta-

blice rashladnih sredstava – osobine i namena. Upore|ivawe oso-

bina rashladnih sredstava. Zasi}eno stawe rashladnih sredstava.

Uticaj radnih materija koji se koriste u rashladnoj tehnici na ~o-

vekovu okolinu.

PRINCIPI HLA\EWA (5)

Principi hla|ewa. Ohla|ivawe na bazi promene agregatnog

stawa. Ohla|ivawe {irewem, prigu{ivawem, otapawem, isparava-

wem i sublimacijom.

VRSTE URE\AJA ZA HLA\EWE SA UPRO[]ENIM

[EMAMA (6)

[ema i princip rada kompresorske rashladne instalacije.

Kaskadne veze kompresora.

KOMPRESORI (9)

Uloga kompresora u rashladnim sistemima. Regulacija ras-

hladnog kapaciteta. Klipni kompresor. Osnovni elementi i rad

klipnog kompresora. Membranski kompresori. Rotacioni kompreso-

ri. Dvostepeni kompresori i dvostepena kompresija – uloga i zna~aj.

KONDENZATORI (4)

Uloga i zna~aj kondenzatora u rashladnoj tehnici. Vodom

hla|eni kondenzatori. Kondenzatori sa vazdu{nim hla|ewem.

Kondenzatori hla|eni vodom i vazduhom.

ISPARIVAÎ (6)

Uloga i zna~aj ispariva~a u rashladnoj instalaciji. Ispa-

riva~i za hla|ewe te~nosti. Ispariva~i za hla|ewe vazduha. Izme-

wiva~i toplote.

VENTILI I WIHOVA ULOGA U RASHLADNIM

INSTALACIJAMA (4)

Regulacioni ventili. Zaustavni ventili. Sigurnosni i ne-

povratni ventili.

DOPUNSKI ELEMENTI U RASHLADNIM

INSTALACIJAMA (2)

Odvaja~i uqa, vazduha i te~nosti. Skupqa~i te~nosti i su-

{a~i gasa. Cevovodi i izolacija.

AUTOMATSKA KONTROLA I REGULACIJA

U RASHLADNIM INSTALACIJAMA (14)

Uvod u automatiku – osnovni pojmovi. Kapilarna cev kao

prigu{ni element. Automatski ekspanzioni ventil. Termostatski

ekspanzioni ventil. Magnetni ventil. Termostati, presostati, hu-

midostati.

Senzori, sonde, dava~i. Elementi upravqawa. Daqinska me-

rewa i upravqawe. Osnove upravqawa preko PLC. Povezivawe u

kolo PLC: senzora, sondi, dava~a i elemenata upravqawa. Upozna-

vawe upravqawa preko mikrokontrolera.

ELEKTROMOTORI U RASHLADNIM SISTEMIMA (6)

Uloga i zna~aj elektromotora u rashladnim sistemima. Jed-

nofazni asinhroni motor. Trofazni asinhroni motor. Za{tita

elektromotora. Elektromotorni pogon.

KU]NI FRI@IDERI, ZAMRZIVAÎ, KLIMA URE\AJI,

KOMERCIJALNI RASHLADNI URE\AJI I TOPLOTNE

PUMPE (14)

Svojstva i princip rada. Ispitivawe ispravnosti rada i ot-

klawawe kvarova. Rukovawe rashladnim sredstvima i wihova upo-

treba. Priprema i vakuumirawe instalacije. Puwewe instalacije

rashladnim sredstvom. Upotreba instrumenata, ure|aja i pribora

za popravku i odràvawe.

ELEKTRI^NE [EME (4)

Elektri~na {ema ku}nog kompresorskog hladwaka. Elek-

tri~na {ema sobnog klimatizera. Elektri~na {ema ku}nog zamr-

ziva~a. Elektri~na {ema rashladne vitrine.

KVAROVI POJEDINIH ELEMENATA RASHLADNE

INSTALACIJE I WIHOVO OTKLAWAWE (9)

Kvarovi i wihovo otklawawe. Karakteristi~na merna me-

sta. Kvarovi kompresora i wihovo otklawawe. Kvarovi kondenza-

tora i ispariva~a i wihovo otklawawe. Kvarovi u radu automati-

ke i wihovo otklawawe. Kvarovi zbog prisustva vlage, vazduha,

uqa, ne~isto}e i mawka rashladnog sredstva.


Redosled izlagawa gradiva treba da bude onakav kakav je dat

programom.

Prilikom izlagawa gradiva osloniti se na gradivo izloè-

no u fizici, osnovama elektrotehnike, elektrotermi~kim ure|aji-

ma, elektri~nim instalacijama, elektri~nim merewima, prakti~-

noj nastavi i elektronici u drugom razredu.

Pri izlagawu svake nastavne jedinice, koristiti o~igledna

nastavna sredstva: skice, {eme, makete i sastavne delove rashlad-

nih ure|aja.

Temeqno obraditi radne materije u tehnici hla|ewa i prin-

cipe hla|ewa. Kod radnih materija skrenuti pa`wu na one koje su

opasne po zdravqe i ìvotnu sredinu i na mere predostro`nosti

pri radu i odlagawe opasnih materija. U~enici treba dobro da

shvate princip rada rashladnog ciklusa, da se upoznaju sa tempe-

raturama, pritiscima i agregatnim stawima u pojedinim delovi-

ma rashladnog sistema. Detaqno obraditi merewe temperature i

pritiska.

Klipni kompresor treba detaqno uraditi a ostale vrste

kompresora na~elno.

Vi{e pa`we posvetiti automatskoj kontroli i regulaciji u

rashladnoj tehnici, uz upore|ivawe starih i novih re{ewa.


Deo gradiva: elektromotori u rashladnim sistemima uraditi

oslawaju}i se na gradivo iz nastavnog predmeta elektri~ne ma{ine.

Kvarove i otklawawe kvarova svakog pojedina~nog elementa

rashladne instalacije treba obraditi posle detaqnog upoznavawa

principa rada. Nakon toga kvarove prou~iti u sklopu ostalih de-

lova, sa uo~avawem wihove me|uzavisnosti. Teoriju ovog dela tre-

ba povezati sa prakti~nim delom nastave.

PRAKTI^NA NASTAVA

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je da se u~enici osposobe za samostalan rad na

servisirawu i odràvawu elektrotermi~kih i rashladnih ure|aja.

Zadaci predmeta su:

– upoznavawe materijala, alata i instrumenata koji se kori-

ste u elektrotermi~koj i rashladnoj tehnici;

– sticawe znawa i ve{tina u radu sa materijalom i alatom;

– sticawe znawa i ve{tina u radu na odràvawu, servisira-

wu i izradi elektrotermi~kih i rashladnih ure|aja;

– sticawe sposobnosti kori{}ewa stru~ne literature, kata-

loga i elektri~nih {ema;

– razvijawe sklonosti i navika prema ta~nosti, precizno-

sti, estetici, disciplini i kulturi rada;

– izgra|ivawe pravilnog odnosa prema radu, predmetu rada i

sredstvima rada;

áá RAZRED

(12 ~asova nedeqno, 420 ~asova godi{we i 60 ~asova u bloku)

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (6)

Higijensko tehni~ka za{tita. Pravila pona{awa u radio-

nici. Protivpoàrna za{tita. Za{tita od napona dodira. Pruà-

we prve pomo}i.

PROVODNICI (6)

Metali za izradu provodnika, neizolovani i izolovani pro-

vodnici i wihovo dozvoqeno strujno optere}ewe. Minimalni pre-

seci faznih, neutralnih i za{titnih provodnika. Ozna~avawe

izolovanih provodnika po JUS-u. Obeleàvawe ìla izolovanih

provodnika. Za{tita provodnika od prekomernih struja.

RUKOVAWE UNIVERZALNIM INSTRUMENTOM (6)

Merewe osnovnih elektri~nih veli~ina: otpora, napona i

struje. Ispitivawe neprekidnosti provodnika. Ispitivawe is-

pravnosti osigura~a, prekida~a, transformatora, kalemova.

ELEKTRI^NE INSTALACIJE (54)

Alat za izvo|ewe instalacija. Elektroinstalacioni mate-

rijal i pribor: instalacione cevi i pribor, instalacioni osigu-

ra~i, prikqu~ni ure|aji, sklopke. Za{tita od elektri~nog udara.

Izrada elektri~nih instalacija. Izbor osigura~a. Izrada razvod-

ne table. Elektri~no osvetqewe. Projekat elektri~nih instala-

cija. Delovi projekta. îtawe projekta.

MEKO LEMQEWE (18)

Rad na lemqewu provodnika i elektri~nih komponenti.

LEMQEWE POMO]U APARATA ZA GASNO ZAVARIVAWE.

RAD SA BAKARNIM CEVIMA (24)

Alat i pribor za lemqewe. Upoznavawe aparata za gasno za-

varivawe. Mere za{tite na radu kod upotrebe aparata za gasno za-

varivawe. Rad sa bakarnim cevima: se~ewe, savijawe, konusno per-

tlovawe bakarnih cevi, narezivawe navoja, presovawe bakarnih

cevi. Spajawe bakarnih cevi lemqewem. Spajawe cevi prirubnica-

ma, navojnim fitinzima i spojnim navrtkama.

PREKIDAÎ ZA TERMI^KE APARATE (30)

Vi{epoloàjni prekida~i za termi~ke aparate. Funkcija

prekida~a, princip rada, mesto i uloga u strujnim kolima, ispi-

tivawe ispravnosti, montaà, demontaà, povezivawe u strujno

kolo.

REGULATORI TOPLOTE (24)

Vrste regulatora: bimetalni, kapilarni, elektronski.

Princip rada, ispitivawe ispravnosti, ugradwa i vezivawe u

strujno kolo.

MATERIJALI KOJI SE KORISTE U ELEKTROTERMI^-

KIM APARATIMA I URE\AJIMA (6)

Legure kao otporni materijali, elektroizolacioni i to-

plotnoizolacioni materijali.

TERMI^KI APARATI U DOMA]INSTVU (66)

Elektri~ni re{o, elektri~na grejalica, elektri~ni {po-

ret, plo~a za kuvawe, elektri~ni ro{tiq (peka~), elektri~na pe-

gla, termoakumulaciona pe}, prelivni bojler, bojler pod stalnim

pritiskom, proto~ni bojler, aparat za kafu. Konstrukcioni ele-

menti, ispitivawe ispravnosti, elektri~na {ema, montaà novih

ure|aja, montaà, demontaà delova, otklawawe kvarova.

ELEKTROMOTORI. ELEKTRI^NA OPREMA

ZA UKQUÎVAWE I ZA[TITU ELEKTROMOTORA (30)

Vrste elektromotora (jednofazni i trofazni asinhroni elek-

tromotori, jednofazni elektromotori sa kratkospojenom pomo}nom

fazom, sitni sinhroni elektromotori, jednosmerni elektromoto-

ri), delovi i princip rada. Ispitivawe ispravnosti elektromoto-

ra. Odràvawe elektromotora u pogonu. Elektri~ni osigura~i, gre-

benaste sklopke, tasteri, magnetni i bimetalni okida~i, kontakto-

ri i releji (elektromagnetni i sa PTC otpornikom), za{titne mo-

torne sklopke. Princip rada, konstrukcioni elementi, ispitivawe

ispravnosti. Izbor elemenata. Vezivawe u strujno kolo.


Pokretawe jednofaznih i trofaznih asinhronih, jednosmer-

nih i kolektorskih elektromotora, promena smera obrtawa elek-

tromotora, spajawe {ema za upravqawe elektromotorima. Regula-

cija brzine obrtawa elektromotora.

UPOZNAVAWE MA[INA ZA PRAWE RUBQA (30)

Osnovni delovi i wihova funkcija. Demontirawe i monti-

rawe osnovnih delova. Instrumenti i alat za servisirawe.

UPOZNAVAWE MA[INA ZA SU[EWE RUBQA (24)



UPOZNAVAWE MA[INA ZA PRAWE SU\A (24)



APARATI SA ELEKTROMOTORIMA (36)

Ventilatori, usisiva~i pra{ine, elektri~ni mikseri, mli-

novi za kafu, elektri~ne bu{ilice,brusilice, ma{ine za mleve-

we mesa, aparati za su{ewe kose. Konstrukcioni elementi, elek-

tri~na {ema, ispitivawe ispravnosti, montaà, demontaà delo-

va, otklawawe kvarova.

NASTAVA U BLOKU

(60 ~asova godi{we)

RAD NA ODR@AVAWU ELEKTRI^NIH INSTALACIJA

I ELEKTROMOTORNIH POGONA (20)

RAD NA MONTA@I I DEMONTA@I DELOVA

NA ELEKTROTERMI^KIM APARATIMA

U DOMA]INSTVU (20)

Montaà, demontaà delova na: elektri~nim peglama re{o-

ima, {tedwacima TA pe}ima, bojlerima, ma{inama za prawe i su-

{ewe rubqa, i ma{inama za prawe su|a.


RAD NA MONTA@I I DEMONTA@I DELOVA

NA APARATIMA SA ELEKTROMOTORIMA (20)

Montaà i demontaà delova na ventilatorima, usisiva~i-

ma pra{ine, mlinovima za kafu, elektri~nim bu{ilicama, apara-

tima za su{ewe kose.

ááá RAZRED

(12 ~asova nedeqno, 372 ~asa godi{we i 90 ~asova u bloku)

UVOD (6)

Higijensko tehni~ka za{tita. Pravila pona{awa u radio-

nici. Protivpoàrna za{tita. Za{tita od napona dodira. Pruà-

we prve pomo}i.

MA[INE ZA PRAWE RUBQA (48)

Montaà, demontaà delova, povezivawe elektri~nih delo-

va, elektri~na {ema, ispitivawe, pronalaèwe i otklawawe kva-

rova. Ma{ine za prawe rubqa sa elektronskim programatorima.

Odabir novog ure|aja. Saveti kod kupovine i saveti za odràva-

we ure|aja. Tehni~ko odràvawe ure|aja. Pu{tawe u rad nove ma{ine.

MA[INE ZA SU[EWE RUBQA (18)

Osnovni delovi i wihova funkcija. Montaà, demontaà

delova, povezivawe elektri~nih delova, elektri~na {ema, ispiti-

vawe, pronalaèwe i otklawawe kvarova.

Odabir novog ure|aja. Saveti kod kupovine i saveti za odr-

àvawe ure|aja. Tehni~ko odràvawe ure|aja.

MA[INE ZA PRAWE SU\A (30)

Osnovni delovi i wihova funkcija. Montaà, demontaà

delova, povezivawe elektri~nih delova, elektri~na {ema, ispiti-

vawe, pronalaèwe i otklawawe kvarova.

Odabir novog ure|aja. Saveti kod kupovine i saveti za odr-

àvawe ure|aja. Tehni~ko odràvawe ure|aja.

OSNOVNI MATERIJALI U RASHLADNOJ TEHNICI (6)

Rashladna sredstva: vrste, osobine, mere za{tite pri radu sa

rashladnim sredstvima. Za{tita zdrave ~ovekove okoline. Maziva.

Sredstva za su{ewe. Materijali u rashladnim sistemima (metali,

nemetali). Termoizolacioni materijali – toplotna izolacija.

Odre|ivawe mesta postavqawa i debqine toplotne izolacije.

ELEMENTI KOMPRESORSKIH RASHLADNIH

URE\AJA (30)

Rashladni kompresori, kondenzatori, regulacioni ventili,

kapilarne cevi, ispariva~i, skupqa~i te~nosti, odvaja~i uqa, su-

{a~i, filteri, zaustavni ventili, nivokazi, cevovodi. Vrste, kon-

strukcija, princip rada, osnovni delovi, rasklapawe i sklapawe

delova, montaà, demontaà.

INSTRUMENTI I ALAT ZA SERVISIRAWE

RASHLADNIH URE\AJA (12)

Rad sa termometrima, manometrima, vakuummetrima, apara-

tom za vakuumirawe i puwewe rashladne instalacije.

AUTOMATSKA KONTROLA I REGULACIJA

U RASHLADNIM URE\AJIMA (36)

Ekspanzioni organi: kapilarna cev, ru~ni ekspanzioni ven-

til, automatski ekspanzioni ventil, termostatski ekspanzioni ven-

til. Presostati. Termostati. Magnetni ventili. Nepovratni venti-

li. Konstrukcija, princip rada, osnovni delovi, rasklapawe i skla-

pawe delova, montaà, demontaà. Senzori, sonde, dava~i. Elemen-

ti upravqawa. Daqinska merewa i upravqawe. Osnove upravqawa

preko PLC. Povezivawe u kolo PLC: senzora, sondi, dava~a i ele-

menata upravqawa. Upoznavawe upravqawa preko mikrokontrolera.

ELEKTRI^NA OPREMA ZA RASHLADNE URE\AJE (30)

Elektri~ni osigura~i, prekida~i, kontaktori, magnetni i

bimetalni okida~i, vremenski releji, elektri~ni motori, elek-

tronski termostati. Konstrukcija, princip rada, osnovni delovi,

rasklapawe i sklapawe delova, montaà, demontaà, odabirawe,

povezivawe u elektri~no kolo.

LEMQEWE BAKARNIH CEVI I PROFILA (18)

KOMPRESORSKI RASHLADNI URE\AJI

U DOMA]INSTVU (FRI@IDERI, ZAMRZIVAÎ,

KOMBINOVANI FRI@IDERI) (60)

Osnovni delovi i wihova funkcija. Elektri~na {ema. Mon-

taà, demontaà delova, dehidracija i puwewe rashladnog siste-

ma, proveravawe ispravnosti rada, otklawawe kvarova.

KLIMA URE\AJI (42)

Prozorski klima ure|aji. Klima ure|aji split sistem sa jed-

nom i vi{e unutra{wih jedinica. Klima ure|aji za sredwe i veli-

ke objekte.

Osnovni delovi i wihova funkcija. Elektri~na {ema. Kli-

ma ure|aji: montaà cevovoda i toplotne izolacije, materijal za

izradu cevovoda, metode savijawa i spajawa cevi. Izrada cevne

mreè. Izrada cevovoda na zidu, tavanici, nosa~ima, stubovima.

Za{tita na radu i za{tita od poàra pri montaì cevovoda. Mon-


ma, proveravawe ispravnosti rada, otklawawe kvarova, montaà

novog ure|aja. Pogonske probe rashladnog ure|aja. Odabir novog

klima ure|aja. Saveti kod kupovine i saveti za odràvawe klima

ure|aja. Tehni~ko odràvawe klima ure|aja, periodi~ni pregledi.

Toplotna pumpa.

KOMERCIJALNI RASHLADNI URE\AJI (RASHLADNE

VITRINE, HLADWAÊ, LEDOMATI) (36)

Osnovni delovi i wihova funkcija. Elektri~na {ema. Mon-


ma, proveravawe ispravnosti rada, otklawawe kvarova. Pogonske

probe rashladnog ure|aja.

NASTAVA U BLOKU

(90 ~asova godi{we)

ODR@AVAWE I SERVISIRAWE ELEKTROTERMI^KIH

URE\AJA (10)

ODR@AVAWE I SERVISIRAWE MA[INA ZA PRAWE I

SU[EWE RUBQA (15)

ODR@AVAWE I SERVISIRAWE MA[INA ZA PRAWE

SU\A (10)

RAD NA SERVISIRAWU KOMPRESORSKIH

RASHLADNIH URE\AJA U DOMA]INSTVU (20)

RAD NA MONTA@I I SERVISIRAWU KLIMA

URE\AJA (15)

RAD NA MONTA@I I SERVISIRAWU KOMERCIJALNIH

RASHLADNIH URE\AJA I HLADWAÂ (20)


(za drugi i tre}i razred)

Pri realizaciji sadràja programa potrebno je koristiti

ste~ena teorijska znawa iz predmeta: elektri~ne instalacije,

elektri~na merewa, elektronika, elektrotermi~ki ure|aji (drugi

razred) kao i elektri~ne ma{ine, elektrotermi~ki ure|aji, ras-

hladni ure|aji (tre}i razred).

Sadràje programa iz oblasti elektri~nih instalacija rea-

lizovati u {kolskim radionicama, na pripremqenim ve`bama.

Posebno naglasiti pravilan izbor pojedinih elemenata.

Program lemqewa realizovati u {kolskoj radionici. U~e-

nici treba da ovladaju tehnikom lemqewa ve`baju}i na starim


ure|ajima i sa bakarnim cevima. Posebno naglasiti upoznavawe

pravilne upotrebe aparata za gasno zavarivawe, za{tite na radu i

primene za{titnih sredstava pri radu sa aparatom za gasno zava-

rivawe.

U drugom razredu u~enici treba da se upoznaju sa elektromo-

torima i elektromotornim pogonima kroz pripremqene ve`be ko-

je se rade u {kolskoj radionici. Obzirom da se nastavni predmet

Elektri~ne ma{ine izu~ava tek u tre}em razredu, potrebno je u~e-

nicima preneti osnovna teoretska znawa iz ove oblasti, koja su

potrebna za izvo|ewe ve`bi.

Rad na ure|ajima realizovati tako da u~enici prvo upoznaju

osnovne delove, wihovu ulogu, mesto na ure|ajima, alat i instru-

mente za popravku. Posle toga mogu da pre|u na uve`bavawe monta-

è i demontaè delova ure|aja i povezivawe elektri~nih instala-

cija uz kori{}ewe elektri~nih {ema. Potrebno je da u~enik samo-

stalno ustanovqava gre{ke u radu ure|aja i otklawa ih, uz pravi-

lan izbor rezervnih delova, koriste}i kataloge, servisna uput-

stva, elektri~ne {eme. Posebno obraditi prikqu~ewe i montaù

novih ure|aja. U~enicima je potrebno naglasiti sve mere za{tite

primewene za pravilan i bezbedan rad pojedinih ure|aja kao i za-

{titu na radu kod samog servisirawa.

Sadràje programa iz oblasti automatska kontrola i regu-

lacija u rashladnim ure|ajima u tre}em razredu realizovati prema

tehni~koj opremqenosti pojedine {kole ili u saradwi sa odgova-

raju}im radnim organizacijama.

Rad na montaì novih ure|aja realizovati u saradwi sa od-

govaraju}im radnim organizacijama.

ZAVR[NI ISPIT

Zavr{nim ispitom proverava se op{ta pripremqenost u~e-

nika za samostalno obavqawe poslova i radnih zadataka utvr|enih

zanimawa u okviru obrazovnog profila.

Zavr{ni ispit se sastoji iz:

1. prakti~nog rada i

2. usmene provere znawa.

Prakti~an rad

Sadràji prakti~nog rada:

– izrada pojedinih delova elektrotermi~kih i rashladnih

ure|aja;

– izrada instalacija elektrotermi~kih i rashladnih ura|aja;

– ispitivawe ispravnosti rada, otkrivawe i otklawawe

kvarova na elektrotermi~kim i rashladnim ure|ajima.

Usmena provera znawa

Na usmenoj proveri znawa proverava se nivo ste~enih znawa

i sposobnosti u~enika da ta znawa primewuju u svakodnevnom iz-

vr{avawu konkretnih radnih zadataka obrazovnog profila elek-

tromehani~ar za termi~ke i rashladne ure|aje.

Ispitna pitawa za usmenu proveru znawa daju se iz oblasti

iz kojih se radi prakti~an rad.

NAPOMENA:

Postupak i organizaciju zavr{nog ispita treba razraditi

posebnim pravilnikom u {koli, a u skladu sa Sadràjem i na~i-

nom polagawa zavr{nog ispita u sredwoj {koli („Slu`beni gla-

snik RS – Prosvetni glasnik”, broj 4/91).

Obrazovni profil: ELEKTROTEHNIÂR ENERGETIKE

5. ELEKTRONIKA U ENERGETICI

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je sticawe neophodnih znawa o elektronskim

elementima, wihovim karakteristikama i primeni u elektron-

skim kolima.

Zadaci:

– sticawe osnovnih znawa o svojstvima PN-spoja;

– sticawe osnovnih znawa o tranzistorima i wihovoj primeni;

– sticawe osnovnih znawa o optoelektronskim elementima

i wihovoj primeni;

– sticawe osnovnih znawa o poja~ava~ima;

– sticawe osnovnih znawa o analognim i digitalnim elek-

tronskim kolima i wihovoj primeni;

– sticawe osnovnih znawa o elementima energetske elektro-

nike i wihovoj primeni;

– sticawe osnovnih znawa o invertorima;

– sticawe osnovnih znawa o naizmeni~nim pretvara~ima;

– sticawe osnovnih znawa o energetskim pretvara~ima jed-

nosmernog napona u jednosmerni napon;

– sticawe prakti~nih znawa o elektronskim elementima,

integrisanim kolima i wihovoj primeni u energetici.

ááá RAZRED


SADR@AJ PROGRAMA

UVOD (4)

Op{te o elektronici (zna~aj, kratak prikaz istorije). Po-

luprovodnici N- i P-tipa. PN-spoj i wegova svojstva (karakteri-

stika PN-spoja, proboj PN spoja. Poluprovodni~ke diode (osnovna

svojstva, primena, klasifikacija). Usmera~ke i stabilizatorske

diode.

BIPOLARNI TRANZISTORI (8)

Princip rada bipolarnog tranzistora. Osnovne komponen-

te struja u tranzistoru. Poja~ava~ki efekt tranzistora. Karakte-

ristike tranzistora. Ograni~ewa u radu tranzistora. Oznake

tranzistora. Problem hla|ewa i termi~ki prora~un. Bipolarni

tranzistor kao prekida~. Kola za pobudu bipolarnih prekida~kih

tranzistora (pasivna kola, pobu|ivawe preko transformatora, ak-

tivna pobudna kola).

TRANZISTORI SA EFEKTOM POQA (4)

Princip rada tranzistora sa efektom poqa na primeru

tranzistora sa PN spojem (JFET). Tranzistori sa izolovanim gej-

tom realizovani u MOS-tehnologiji (MOSFET). Stati~ke i preki-

da~ke karakteristike MOSFET-a. IGBT-tranzistori. Pobudna ko-

la MOSFET-a i IGBT-a.

POJAÂVAÎ (6)

Definicija poja~ava~a. Poja~awe napona i struje. Ulazna i

izlazna otpornost poja~ava~a. Poja~ava~ sa bipolarnim tranzisto-

rima u spoju zajedni~kim emitorom i zajedni~kim kolektorom.

Radna prava i radna ta~ka. Stabilizacija radne ta~ke. Poja~ava~i

sa tranzistorima sa efektom poqa. Pode{avawe radne ta~ke. Iz-

lazni stepen poja~ava~a ostvaren sa komplementarnim parom tran-

zistora. Darlingtonov spoj tranzistora.

OPTOELEKTRONIKA (4)

Fotodiode, fototranzistori i fotootpornici. Svetle}e

poluprovodni~ke diode. Elementi sa opti~kom spregom.

PRELAZNI PROCESI U ELEKTRI^NIM KOLIMA (6)

Prelazni procesi u RL i RC kolima pri impulsnoj pobudi.

Uobli~avawe signala primenom pasivnih RC-kola.

OPERACIONI POJAÂVA^ (8)

Savr{eni (idealni) operacioni poja~ava~. Ivertuju}i poja-

~ava~. Neinvertuju}i poja~ava~. Kolo za sabirawe. Kolo za oduzi-

mawe napona. Komparator napona sa histerezisom ostvaren pomo-

}u operacionog poja~ava~a.

OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE (10)

Dekadni i binarni sistem brojeva (pretvarawe brojeva iz

dekadnog u binarni brojevni sistem i obrnuto; komplement broja).

Osnovne aritmeti~ke operacije u binarnom brojevnom sistemu (sa-

birawe, oduzimawe, i princip mnoèwa i deqewa). Osnovni poj-

movi o Bulovoj algebri. Osnovna logi~ka kola. Integrisana lo-

gi~ka kola u NCMOS-tehnologiji. Memorijski elementi (RS-, JK-


i D-flipflop). RC i kvarcni oscilatori sa logi~kim kolima.

Osnovni pregled sloènih digitalnih kola (registri, broja~i,

memorije, procesori).

D/A i A/D KONVERZIJA (5)

Osnovni pojmovi: analogni i digitalni signal; promena ob-

lika predstavqawa informacije (analogno/digitalna i digital-

no/analogna konverzija); diskretizacija po amplitudi (kvantova-

we); kodovawe, diskretizacija po vremenu (uzorkovawe/odabira-

we). D/A konvertor sa lestvi~astom (R-2R) otporni~kom mreòm.

A/D konvertor sa sukcesivnom aproksimacijom.

OSNOVI ENERGETSKE ELEKTRONIKE(10)

Predmet prou~avawa energetske elektronike. Energetski

pretvara~i: pojam i klasifikacija. Osnovne komponente u ener-

getskoj elektronici. Sna`ne diode. Savr{eni prekida~. êtvoro-

slojni silicijumski prekida~ki elementi. Diodni tiristor, di-

ak, triodni tiristor (SCR), triak, GTO-tiristor. Osnovne elek-

tri~ne {eme za ukqu~ivawe i iskqu~ivawe tiristora. Za{tita od

brzih promena napona i struje. Diskretna i integrisana kola za

upravqawe tiristorima.

USMERAÎ (14)

Sredwa i efektivna vrednost periodi~nih veli~ina. Ak-

tivna, reaktivna i prividna snaga. Blok {ema usmera~a. Jednofa-

zna polutalasna {ema usmeravawa. Jednofazna punotalasna {ema

usmeravawa sa sredwom ta~kom. Jednofazna mosna {ema usmerava-

wa. Trofazna {ema usmeravawa sa sredwom ta~kom. Trofazna mo-

sna {ema usmeravawa. Odnos aktivne i prividne snage u zavisno-

sti od vrste usmera~a. Prora~un snage transformatora. Upravqa~-

ka i spoqna karakteristika usmera~a. Filtrirawe pulsiraju}eg

napona.

INVERTORI (8)

Pojam i klasifikacija invertora. Naponski jednofazni

invertor (princip rada). Strujni invertor (princip rada). Rezo-

nantni invertori (redni rezonantni invertor sa naponskom pobu-

dom i paralelni rezonantni invertor sa strujnom pobudom). Tro-

fazni naponski invertor, sa posebnim osvrtom na IGBT-inverto-

rski most.

NAIZMENI^NI PRETVARAÎ (4)

Pojam i klasifikacija naizmeni~nih pretvara~a. Princip

rada naizmeni~nih pretvara~a sa faznom regulacijom. Naizmeni~-

ni pretvara~i sa {irinsko-impulsnom regulacijom. Trofazni

fazni regulatori (osnovne konfiguracije).

ENERGETSKI PRETVARAÎ JEDNOSMERNOG NAPONA

U JEDNOSMERNI NAPON (8)

Podela i princip rada prekida~kih pretvara~a (konverto-

ra) jednosmernog napona u jednosmerni napon (DC/DC konverto-

ri). Konvertor za smawewe napona (STEP-DOWN). Konvertor za

podizawe napona (STEP UP). Integrisani prekida~ki regulatori

napona.

OBLASTI PRIMENE ENERGETSKE ELEKTRONIKE (6)

Primena u regulaciji motornih pogona (upravqawe brzinom

obrtawa asinhronih motora). Ostale oblasti primene (regulacija

osvetqewa, sistemi besprekidnog napajawa, SOFT-START asinhro-

nih pogona, kompenzacija reaktivne energije, obnovqivi izvori

energije, indukcione pe}i). Uticaj rada ure|aja energetske elek-

tronike na harmonijska izobli~ewa u elektroenergetskoj mreì.

LABORATORIJSKE VE@BE

1. Ispitivawe dioda i tranzistora. Merewem odrediti na-

pon izme|u krajeva silicijumske signalne diode (na primer:

1N4148), usmera~ke diode (na primer: 1N4001), [otki-diode (na

primer: 1N5819) i svetle}e zelene diode pri direktnoj polariza-

ciji i (pribli`no) istoj struji (na primer 2 mA do 5 mA). Ispi-

tivawe bipolarnih tranzistora pomo}u ru~nog (handheld) vi{ena-

menskog digitalnog mernog instrumenta (multimetra).

2. Primena elemenata sa opti~kom spregom. Ispitivawe ka-

rakteristika optocoupler-a sa bipolarnim tranzistorom na izlazu.

3. Primena poja~ava~a sa zajedni~kim kolektorom (emitter-fo-lower) u kolu za stabilizaciju jednosmernog napona za napajawe.

4. Pasivna kola za uobli~avawe signala.

5. Generisawe impulsa primenom integrisanog kola

6. Invertuju}i i neinvertuju}i operacioni poja~ava~.

7. Kola za sabirawe i oduzimawe napona ostvarena prime-

nom operacionog poja~ava~a.

8. Ostvarivawe sloènih logi~kih funkcija pomo}u osnov-

nih logi~kih kola. RS-flipflop ostvaren pomo}u logi~kih kola.

Integrisani JK i D flipflop.

9. D/A konvertor sa lestvi~astom (R-2R) otporni~kom mreòm.

10. Ispitivawe ispravnosti sna`nih dioda, MOSFET-ova i

tiristora, merewem otpornosti u glavnim strujnim krugovima.

11. Primer primene tiristorskog prekida~a (SCR) sa kori-

{}ewem integrisanog kola za ukqu~ewe tiristora.

12. Jednofazni tiristorski usmera~ sa sredwom ta~kom i

LC-filterom.

13. Trofazni punotalasni tiristorski usmera~ sa LC-fil-

terom.

14. Invertor sa IGBT tranzistorima u punom mostu. PWMupravqa~ka jedinica sa sinusnom referencom i trougaonim nosi-

ocem (opciono).

15. Fazni regulator sa trijakom.

16. Konvertor za smawewe napona i konvertor za podizawe

napona.

17. Upravqawe brzinom obrtawa asinhronog motora.


Prilikom opisivawa elektronskih kola koristiti oznake u

skladu sa odgovaraju}im standardima Me|unarodne elektrotehni~-

ke komisije, prevedenim na na{ jezik (JUS).

U~enicima obja{wavati principe, na kojima se zasniva rad

elektronskih elemenata i kola, ali bez dokazivawa. Pojave prven-

stveno tuma~iti fizi~ki (pojmovno). Matemati~ke izraze kojima

se opisuju elektronski elementi i kola navoditi i obja{wavati,

bez izvo|ewa (osim u odabranim, jednostavnim slu~ajevima, kada se

kroz analizu konkretnog kola u~enicima prenosi na~in razmi-

{qawa svojstven odre|enom strukovnom profilu).

Pri obja{wavawu koristiti primere iz prakse koji }e zai-

teresovati u~enike. Prikazati kako se potrebni tehni~ki podaci

„pronalaze” u deklaracijama proizvoda i tehni~koj literaturi ko-

je proizvo|a~i elektronskih komponenata stavqaju na raspolaga-

we korisnicima. Zainteresovane u~enike uputiti na Internet i

dodatnu savremenu literaturu, kao i mogu}nost dodatnih obja{we-

wa u obliku vannastavnih aktivnosti.

Svaku nastavnu temu, gde je to mogu}e, ilustrovati konkret-

nim ra~unskim primerima.

U uvodnim predavawima ista}i zna~aj elektronike u savre-

menoj elektrotehnici. Ukazati na brz razvoj i uticaj koji ona ima

na razvoj drugih oblasti tehnike (telekomunikacije, sistemi auto-

matskog upravqawa, ra~unarska tehnika, energetika,...) i, posred-

no, na ~itav ìvot savremenog ~oveka (u umetnosti, medicini, po-

slovawu,...).

Polaze}i od osnovne podele materijala na provodnike i ne-

provodnike (izolatore) objasniti pojam i svojstva poluprovodni-

ka. Sva obja{wewa zasnivati na silicijumu kao poluprovodniku, a

druge poluprovodni~ke materijale (Ge, GaAs) samo napomenuti.

Prilikom obja{wavawa svojstava PN spoja posebnu pa`wu obrati-

ti na efekat proboja. Inverznu struju zasi}ewa PN-spoja obradi-

ti ukratko, i napomenuti da se wen uticaj u energetskoj elektro-

nici u velikom broju slu~ajeva moè zanemariti.

Objasniti osnovne komponente struja u bipolarnom tranzi-

storu (bipolar junction transistor, BJT). Inverznu struju zasi}ewa ko-

lektorskog spoja obraditi ukratko, uz obrazloèwe da se wen uti-

caj naj~e{}e moè zanemariti.

Princip rada bipolarnih tranzistora objasniti na prime-

ru tranzistora u spoju sa zajedni~kim emitorom. Definisati poja-

~awe struje od baze do kolektora. Poja~awe struje od emitora do

kolektora samo pomenuti. U najkra}im crtama opisati ekviva-

lentno kolo tranzistora.

Ukazati na uobi~ajeno ozna~avawe tranzistora u Evropi.

Navesti oznake {iroko rasporostrawenih tranzistora.


Na primeru bipolarnog tranzistora obraditi osnovne obli-

ke hla|ewa elektronskih komponenata.

Princip rada tranzistora sa efektom poqa objasniti (in-

formativno) na modelu JFET-tranzistora u spoju sa zajedni~kim sor-

som. Teì{te dati na prikazu tranzistora sa izolovanim gejtom u

MOS-tehnologiji. Obuhvatiti i VMOSFET-ove. Integrisana pobud-

na kola obraditi informativno, uz navo|ewe osnovnih podataka.

Osnovne poja~ava~e sa bipolarnim tranzistorima i fetovi-

ma obraditi na primeru poja~ava~a sa zajedni~kim emitorom i za-

jedni~kim sorsom. Izvesti izraze za poja~awe napona i struje, ula-

znu i izlaznu otpornost.

Objasniti uzroke nestabilnosti radne ta~ke poja~ava~kog

elementa (tranzistora). Ukazati da pojam „nestabilnost radne

ta~ke” obuhvata i odstupawa u vrednostima karakteristi~nih pa-

rametara tranzistora iste vrste. Na konretnim primerima komer-

cijalno dostupnih tranzistora, kao {to su, na primer, BC546 (BJT)i 2N3819 (JFET), ukazati na {irok opseg tolerancije karakteri-

sti~nih parametara. Uputiti u~enike da karakteristike elektron-

skih komponenata mogu da dobiju preko Interneta.

Fotodiode, svetle}e diode, i elemente sa opti~kom spregom

obraditi detaqno, a ostale optoelektronske elemente informa-

tivno.

Prilikom obrade nastavne teme „Prelazni procesi u elek-

tri~nim kolima” prikazati vremenske dijagrame koji prikazuju

struju i napone u kolu. Napisati izraze kojim su ove veli~ine opi-

sane (bez izvo|ewa).

Prilikom obrade nastavne teme „Operacioni poja~ava~i”

treba naglasiti da se obra|ivana kola primewuju u upravqa~kom

delu ure|aja energetske elektronike. Strukturni blok dijagram

operacionog poja~ava~a obraditi informativno. Prikazati ekvi-

valentno kolo u kojem su nazna~ene veli~ine koje predstavqaju ne-

savr{enosti poja~ava~a: napon pomeraja nule, ulazne struje pola-

rizacije. Primenu operacionog poja~ava~a obraditi na primeri-

ma kola invertuju}eg i neinvertuju}eg poja~ava~a, kola za sabira-

we i kola za oduzimawe napona, ostvarenih pomo}u savr{enog ope-

racionog poja~ava~a. Kroz invertuju}e i neinvertuju}e poja~ava~e

objasniti poja~ava~e jedini~nog poja~awa (jedini~ni poja~ava~ i

invertuju}i poja~ava~ jedini~nog poja~awa).

Ista}i zna~aj digitalne elektronike u savremenim elek-

tronskim ure|ajima. Naglasiti da se integrisana digitalna kola

sve vi{e primewuju u upravqa~kom delu ure|aja energetske elek-

tronike. Sloèna digitalna kola (registri, broja~i, memorije i

procesori) obraditi na pojmovnom nivou.

Ista}i zna~aj me{ovitih elektronskih kola (D/A i A/K kon-

vertora) u savremenim elektronskim ure|ajima. Objasniti da wiho-

va primena omogu}uje da se analogni signali obra|uju digitalno.

U uvodnom delu poglavqa „Elementi energetske elektroni-

ke” dati osnovnu podelu komponenti energetske elektronike: pa-

sivne, aktivne, po na~inu aktivirawa, po brzini rada. Naglasiti

osnovna svojstva savr{enog (idealnog) prekida~a, uz pore|ewe sa

svojstvima stvarnih bezkontaktnih prekida~a. Obraditi komerci-

jalno dostupna integrisana kola za upravqawe tiristorima, uz na-

vo|ewe wihovih osnovnih karakteristika.

U nastavnoj temi „Usmera~i” prednost dati fizi~kim obja-

{wewima i grafi~kom predstavqawu.

Poglavqe „Oblasti primene energetske elektronike” rea-

lizovati tako da teì{te bude na ure|ajima energetske elektroni-

ke koji se danas naj~e{}e sre}u u industrijskim primenama, kao i

na primeni energetske elektronike u upravqawu jednosmernim ma-

{inama (kao uvod u regulisane motorne pogone koje u~enici ovog

profila izu~avaju u predmetu Elektri~ne ma{ine u 4. razredu).

Ostale teme obraditi na informativnom nivou. Naglasiti da je

primena energetske elektronike mnogo {ira u odnosu na navede-

ne primere.

Preporu~uje se kori{}ewe primera primene diskretnih

elektronskih elemenata i integrisanih kola (Application notes)svetskih proizvo|a~a analognih i digitalni elektronskih kola.

7. OSNOVE MA[INSTVA

(za obrazovni profil: elektrotehni~ar energetike)

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je da u~enik upozna ma{inske elemente koji

~ine strukturu elektroenergetskih postrojewa kao i konstrukcio-

na re{ewa i principe rada toplotnih i hidrauli~kih ma{ina

primewenih u elektroenergetici.

Zadaci:

– sticawe znawa iz ma{inskih elemenata, wihovog izbora i

prora~una;

– sticawe znawa iz termodinamike i toplotnih ma{ina i

principa wihovog rada;

– sticawe znawa iz hidraulike i hidrauli~kih ma{ina i

principa wihovog rada.

áá RAZRED


UVOD (10)

Materijali u ma{instvu. êlik, definicija, podela, na~in

dobijawa, ozna~avawe ~elika po JUS-u. Ostali materijali koji se

koriste u ma{instvu (obojeni metali, kompozitni materijali).

ISPITIVAWE MATERIJALA (3)

Zna~aj i vrste ispitivawa materijala. Mehani~ka ispitiva-

wa. Tehnolo{ka ispitivawa.

SPAJAWE MA[INSKIH ELEMENATA (9)

Zakovani spojevi. Zavareni spojevi (odlike zavarenog spoja,

vrste zavarenih spojeva). Zalemqeni spojevi. Navojni spojevi

(osnovne veli~ine navoja, vrste navoja, vijci i navrtke, navojne ve-

ze, ozna~avawe vijaka i navrtki). Spajawe klinovima (uzdu`ni i

popre~ni klinovi, obeleàvawe klinova). Opruge (vrste opruga,

karakteristike opruga).

ELEMENTI KRU@NOG KRETAWA (5)

Osovine i vratila (osobine, podela, prora~un). Rukavci (za-

datak i podela). Spojnice (podela). Leì{ta (zadatak, podela, na-

~in izbora i podmazivawe).

ELEMENTI ZA PRENOS SNAGE (4)

Zup~anici (osnovni pojmovi, vrste, elementi i osnovne mere

zup~anika).

TOPLOTNE MA[INE (21)

Termodinamika. Osnovne termi~ke veli~ine. Prvi zakon

termodinamike. Prostirawe toplote. Promene stawa idealnog ga-

sa. Kru`ni procesi u toplotnim motorima. Nastajawe i svojstva

vodene pare. Kotlovsko postrojewe. Osnovni delovi i princip ra-

da kotlovskog postrojewa sa {emom postrojewa. Goriva, loì{ta,

parni kotlovi, delovi kotlovskog agregata, armatura kotla, po-

mo}ni ure|aji. Parne turbine (princip rada parne turbine). Ga-

sne turbine (zadatak, vrste i princip rada). Kompresori, ventila-

tori, kondenzatori. Motori SUS (osnovni delovi, podela, prin-

cip rada OTO i dizel motora).

Nuklearne elektrane: princip rada, {ema elektrane, nukle-

arni reaktor. Sun~evi kolektori, koncentratori i baterije. Ve-

trewa~e. Novi energenti.

HIDRAULI^KE MA[INE (22)

Hidraulika. Osnovni pojmovi hidrostatike: hidrauli~ni i

hidrostati~ki pritisak, pijezometarska visina. Osnovni pojmovi

hidrodinamike: vrste kretawa te~nosti, protok, sredwa brzina,

jedna~ina kontinuiteta, Bernulijeva jedna~ina.

Hidroelektrane. Uloga, podela i osnovni delovi. Vrste hi-

droturbina: Peltonova, Fransisova, Kaplanova. Prora~un snage i

stepen iskori{}ewa hidrauli~kih turbina. Regulisawe hidrau-

li~kih turbina. Hidrauli~ne brane.

Pumpe. Namena i podela. Princip rada pumpe i oblast pri-

mene pojedinih pumpi.


Kod obrazovnog profila elektrotehni~ara energetike po~e-

ti sa realizaciom sadràja programa iz oblasti toplotnih i hi-

drauli~nih ma{ina radi uskla|ivawa sadràja sa posebnim stru~-

nim predmetoma odgovaraju}eg obrazovnog profila.


U uvodnom delu posebnu pa`wu posvetiti standardizaciji i

primeni standardnih oznaka JUS. Ma{inske elemente obraditi

uop{teno, obuhvatiti namenu i oblike bez prora~una elemenata, uz

kori{}ewe {ema crteà i modela.

Gradivo iz termodinamike i hidraulike obra|uje se u okviru

predmeta fizika, tako da treba akcenat staviti na nove pojmove i

osobine vodene pare. Poznate pojmove iz fizike samo obnoviti.

Toplotne i hidrauli~ne ma{ine treba obraditi uz kori-

{}ewe {ema, crteà i modela, u ciqu izvo|ewa sadràja i efika-

sne nastave u predvi|enom broju ~asova.

Da bi se programski sadràj realizovao kvalitetno, potreb-

no je obezbediti {eme, crteè i modele konkretnih elektroener-

getskih postrojewa, po mogu}nosti onih postrojewa sa kojima }e se

u~enici upoznati na prakti~noj nastavi, odnosno nastavi u bloku

u áâ razredu.

Odstupawe od programa moè da bude do 20% ali mora da ga

odobri Stru~no ve}e {kole.

9. ELEKTRI^NE INSTALACIJE I OSVETQEWE

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je sticawe znawa o vrstama elektri~nih in-

stalacija, wenim funkcijama, ulozi i na~inu izgradwe svih vrsta

elektri~nih instalacija radi sticawa ve{tina na prakti~noj na-

stavi ovog obrazovnog profila.

Zadaci:



– upoznavawe elektri~nih, mehani~kih i drugih karakteri-

stika elektroinstalacionog materijala i pribora radi pravilnog

izbora i montaè;

– upu}ivawe u uslove i zahteve koji moraju biti ispuweni

pri izvo|ewu i kori{}ewu elektri~nih instalacija;

– shvatawe zna~aja za{titnih mera u elektri~nim instalaci-

jama;

– upoznavawe sa osnovama projektovawa elektri~nih insta-

lacija osvetqewa i gromobrana;

– upoznavawe sa osnovnim standardima i propisima za izvo-

|ewe elektri~nih instalacija;

– osposobqavawe za pravilno odràvawe elektri~ne insta-

lacije kao i pravilno postupawe pri pronalaèwu i otklawawu

nastalih kvarova u elektri~nim instalacijama;

– upoznavawe tehni~kih mera za{tite pri kori{}ewu elek-

tri~nih instalacija;

– upoznavawe postupaka i na~ina kontrolisawa i verifika-

cije propisanih svojstava, karakteristika i kvaliteta elektri~-

nih instalacija.

áá RAZRED

(2 nedeqno, 74 ~asa godi{we)

SADR@AJ PROGRAMA

PROIZVODWA I KORI[]EWE ELEKTRI^NE

ENERGIJE (4)

Zna~aj kori{}ewa elektri~ne energije. Proizvodwa elek-

tri~ne energije velike snage (elektrane, hidro i termo) i male

snage (dizel-elektri~ni agregati, vetrogeneratori, solarne ener-

gije i akubaterije). Transformacija, prenos i distribucija elek-

tri~ne energije.

VRSTE I DELOVI ELEKTRI^NE INSTALACIJE (16)

Vrste elektri~nih instalacija prema kori{}enom naponu

(visoki, niski, mali). Podela elektri~nih instalacija: instalaci-

je jake struje i slabe struje. Prikqu~ak elektri~nih instalacija na

mreù, nadzemni ku}ni prikqu~ak, kablovski ku}ni prikqu~ak.

Razvodne table i ormani (namena, konstrukcija i podela).

Strujna kola (osvetqewe, uti~nice, signalizacija zvona, telefon,

TV antena, sistem za{tite od poàra, sistem za{tite od provale).

Instalacija gromobrana: obja{wewe pojmova (grom, udarno

rastojawe, nivo za{tite). Delovi gomobranske instalacije, pre-

gled i ispitivawe gromobranskih instalacija. Uzemqiva~i – vr-

ste i karakteristike (trakasti, {tapni konturni mre`ni). Izvo-

|ewe gromobranskih instalacija.

STANDARDI I PROPISI ZA ELEKTRI^NE

INSTALACIJE (6)

Tehni~ka regulativa, pojam standarda (JUS, DIN, IEC). Po-

jam tehni~kih propisa (elektrotehni~ki propisi). Granski i in-

terni standardi. Tehni~ke preporuke i uputstva.

Postoje}i i vaè}i propisi za ugradwu elektri~nih insta-

lacija u zgradama i prostorijama sa specifi~nim uslovima.

ELEMENTI ELEKTRI^NIH INSTALACIJA (48)

Materijali za izradu provodnika i kablova. Goli (neizolo-

vani) provodnici i wihovo strujno optere}ewe. Energetski izo-

lovani provodnici i wihovo ozna~avawe. Vrste i dozvoqeno opte-

re}ewe izolovanih provodnika.

Instalacioni energetski kablovi (konstrukcija i vrste).

Dozvoqeno strujno optere}ewe energetskih kablova. Telekomuni-

kacioni provodnici i kablovi.

Kablovski pribor za instalacione energetske kablove. Po-

lagawe kablova: pribor za obeleàvawe kablovske trase. Monta-

à kablovske glave. Montaà kablovske spojnice.

Instalacione cevi (podela cevi, dimenzije, broj provodni-

ka koji prima i namena). Pribor za instalacione cevi (spojke,

razvodne kutije, lule, obujmice).

Kanali i wihov pribor: uvod i podela kanala (plasti~ni,

metalni, betonski )., Plasti~ni kanali za oì~ewe, zidni za iz-

vo|ewe vidnih instalacija po sistemu IKL metalni kanali za pod-

ne instalacije (pribor za kanale, izvodi za uti~nice, prikqu~ni

stubi}i, razvodne kutije). Kanali za parapetni razvod (za instala-

cije jake struje, intezivnu negu i bu|ewe pacijenta iz narkoze).

Kanalni {inski razvod (ventilacioni za velike struje, gor-

wi i motorni razvod, dizali~ni razvod i razvod za osvetqewe, no-

sa~i kablova, regali i wihov pribor).

Prikqu~ni ure|aji sa i bez za{tite. Za{tita elektri~nih

instalacija od prekomerne struje (struje optere}ewa i kratkog

spoja): topqivi i automatski osigura~i, bimetalni releji, motor-

no za{titni prekida~i.

Prekida~ki elementi, instalacioni prekida~i (podela i

karakteristike).

Stepeni{ni automatski prekida~i, elektronski i satni

stepeni{ni automat, ru~ni prekida~i, sklopke, automatski preki-

da~i za prekidawe velikih struja. Sklopnici za strujna kola, re-

leji (obi~ni i vremenski).

ááá RAZRED

(2 + 1 nedeqno, 70 + 35 ~asa godi{we)

URE\AJI ELEKTRI^NIH INSTALACIJA (10)

Razvodni ormani (glavni i pomo}ni za ugradwu na zid, u zid

i slobodno stoje}i iznad kanala ) sa opremom za ugradwu.

Motorostarteri za upu{tawe motora pomo}u spoja zvezda-

trougao.

Motorsko-za{titne sklopke.

Sklopke za upravqa~ke i pomo}ne strujne krugove.

Pomo}ni izvori za nu`no osvetqewe.

Sistem za rezervno napajawe.

Akumulatorski izvori i agregati.

Sabirnice za izjedna~avawe potencijala.

Mehani~ki za{titni ure|aji.

IP – za{tita, i za{tita ure|aja.

TEHNI^KE MERE I ZA[TITA OD ELEKTRI^NOG UDARA

U ELEKTRI^NIM INSTALACIJAMA (16)

Delovawe elektri~ne struje na ~ove~iji organizam. Tehni~ke

mere za{tite od elektri~nog udara. Za{tita od direktnog dodira

delova pod naponom. Za{tita od indirektnog dodira delova pod na-

ponom. Istovremena za{tita od direktnog i indirektnog dodira.

Za{tita automatskim iskqu~ivawem sa napajawem u raznim

sistemima uzemqewa: TT sistem, TN sistem i IT sistem. Za{tita

automatskim iskqu~ivawem sa napajawem u raznim ure|ajima koji

deluju na diferencijalnu struju (za{titna strujna sklopka FI). Za-

{tita upotrebom sigurnosnog malog radnog napona (SELV). Za-

{tita izjedna~avawem galvanskog potencijala, dodatno izjedna~a-

vawe potencijala, efikasnost izjedna~avawa potencijala. Za{ti-

ta upotrebom ure|aja klase áá ili odgovaraju}om izolacijom. Za-

{tita elektri~nim odvajawem.


ELEKTRI^NE INSTALACIJE PO OBJEKTIMA (12)

Tabelarni pregled instalacija. Komandna sala, vrste in-

formacija u komandnoj sali, aktivnosti u komandnoj sali (pri po-

lasku i zaustavqawu postrojewa), u normalnom i poreme}enom sta-

wu postrojewa. Formirawe signala u komandnoj sali. Aparati za

daqinsko merewe, pokazni i registruju}i instrumenti. Plo~e i

pultovi. Logika raspore|ivawa elemenata na pultu i plo~ama. Re-

lejne prostorije, nosa~i informacija i wihovo mesto u komandnoj

sali. Elektri~ne instalacije u komandnoj sali sa informacio-

nim ra~unarskim ma{inama.

Telekomunikacione instalacije. Telefonska instalacija.

Ku}ni telefon.

Antenski sistem instalacije (pasivni antenski sistem i

aktivni antenski sistem).

Sistem za{tite od provale (centralna elektronska jedini-

ca, tastatura, senzorski javqa~, magnetski kontakti, sirena i

trepte}a sijalica, senzorski javqa~i kretawa).

ELEKTRI^NA POSTROJEWA UGRO@ENA

OD EKSPLOZIVNIH SME[A (4)

Pojam eksplozivnih sme{a. Razvrstavawe zapaqivih gasova i

para. Mesta ugroèna od eksplozivnih sme{a. Odre|ivawe zona

opasnosti. Eksplozivna za{tita elektri~nih ure|aja. Ozna~avawe

eksplozivno za{titnih ure|aja.

ELEKTRI^NO OSVETQEWE (28)

Osobine svetlosti. Vidne performanse oka (opti~ke per-

formanse oka, akomodacija, adaptacija, o{trina vida).

Svetlosne veli~ine, fotometrija. Fotometrijska merewa

(merewe svetlosne ja~ine, svetlosnog fluksa i osvetqenosti).

Elektri~ni izvori svetlosti, sijalice sa metalnim vlaknom, jed-

nostruka i dvostruka spiralna nit, karakteristike, standardni

oblici i veli~ine, oblici podno`ja. Sijalice ispuwene metal-

nim parama (ìvine sijalice visokog pritiska, natrijumove sija-

lice). Princip rada. Karakteristike i primena. Natrijumovi iz-

vori visokog pritiska. Fluorescentne sijalice: princip rada, ka-

rakteristike, na~in vezivawa i primene. Svetle}e cevi: princip

rada i primena. Kompaktni fluo izvori. Razvoj kompaktnih fluo

izvora. Treperewe svetlosti i stroboskopski efekat. Indukcio-

ni izvori svetlosti.

Svetiqke: podela i vrste svetiqki. Materijali za izradu

svetiqki (~elik, aluminijum, plastika, staklo). Fizi~ka za{tita

svetiqki (za{tita svetiqki od prodora pra{ine i vlage; Sealsa-

fe – „sigurno zaptiveno” sistem za{tita svetiqki; za{tita sve-

tiqki od fizi~kih o{te}ewa).

Uslovi za pravilno dobro osvetqewe (potrebna vrednost

osvetqenosti, ravnomernost osvetqewa, boja svetlosti, reproduk-

cija boje, eliminacija bqe{tawa, senke). Primena elektri~nog

osvetqewa.

Svetiqke za osvetqewe puteva (svetiqke tipa ONYX, sve-

tiqke tipa SAFIR).

Svetiqke za osvetqewe velikih javnih povr{ina, sportskih

terena, spoqno dekorativno osvetqewe (svetiqke tipa RADIAL,svetiqke tipa TERRA, svetiqke tipa MY, svetiqke tipa ASTRAL).

PADOVI NAPONA U ELEKTRI^NIM

INSTALACIJAMA (4)

Pojam pada napona u elektri~nim instalacijama. Prora~un

pada napona u monofaznom i trofaznom instalacionom vodu. Zna-

~aj pada napona za pravilan izbor popre~nog preseka provodnika.

Na~ini odre|ivawa padova napona u elektri~nim instalacijama.

LABORATORIJSKE I RAÛNSKE VE@BE (35)

1. Povezivawe obrtnih i pregibnih prekida~a prema datoj

{emi.

2. Povezivawe instalacionih prekida~a i druge opreme u

protiveksplozivnoj konstrukciji.

3. Povezivawe stepeni{nog automatskog prekida~a.

4. Povezivawe jednofaznog i trofaznog brojila aktivne i

reaktivne energije.

5. Merewe otpora izolacije elektri~nih instalacija.

6. Merewe otpornosti podova i zidova.

7. Merewe neprekidnosti za{titnog provodnika u elektri~-

nim instalacijama.

8. Strujna za{titna sklopka – na~in vezivawa, provera

funkcije.

9. Naponska za{titna sklopka.

10. Merewe osvetqenosti za razli~ite svetlosne izvore.

11. Povezivawe, pu{tawe i rad ìvinih sijalica raznih ka-

rakteristika.

12. Prora~un osvetqewa zatvorenog prostora.

13. Prora~un osvetqewa na otvorenom prostoru.

14. Prora~un elektri~ne instalacije osvetqewa pomo}u ra-

~unara.

15. Projektovawe elektri~ne instalacije objekata pomo}u

ra~unara.

16. Projektovawe gromobranske instalacije.

17. Upustvo za izradu standardne projektne dokumentacije.


Prilikom izlagawa gradiva obavezno upoznati u~enike sa

Pravilnikom o tehni~kim normativima za elektri~ne instalaci-

je niskog napona.

Kako su tehni~ki uslovi za odre|ivawe i postavqawe elek-

tri~ne opreme, zavisno od spoqnih uticaja, utvr|eni jugosloven-

skim standardima JUS N. B2.751. i JUS N. B2. 752, potrebno je i

wih prou~iti. Tako|e, treba dobro upoznati JUS standarde: JUS

N. B2 730, JUS N. B2 741, iz 1989. JUS N. B2754, JUS NAO. 441 i

druge jugoslovenske standarde vezane za elektri~ne instalacije.

U delu programa Standardi propisi za elektri~ne insta-lacije upoznati u~enike sa najosnovnim propisima vezani za ovu

oblast.

Kabinet u kome se izvodi nastava za predmet Elektri~ne in-

stalacije i osvetqewa, ili radionicu, treba {to boqe opremiti

o~iglednim sredstvima (svim vrstama kablova, prekida~ima, osi-

gura~ima, bar po jednim primerkom svetiqke i ostalim priborom

koji se koristi u elektri~nim instalacijama).

Laboratorijske i ra~unske ve`be realizovati u specijalizo-

vanom kabinetu za elektri~ne instalacije ili {kolskoj radioni-

ci. Za one ve`be koje nije mogu}e realizovato u {koli, organizo-

vati posetu preduze}ima koja se bave ovim poslom.

Prilikom izvo|ewa ve`bi odeqewe deliti na tri grupe.



10. ELEKTRI^NE MA[INE

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je sticawe osnovnih znawa u vezi funkcioni-

sawa i konstrukcije elektri~nih ma{ina, kao i iz oblasti prime-

ne elektri~nih ma{ina u elektromotornim pogonima i u sistemi-

ma automatskog upravqawa.

Zadaci:

– upoznavawe u~enika sa na~inom funkcionisawa elektri~-

nih ma{ina;

– upoznavawe u~enika sa konstrukcijom i izborom elektri~-

nih ma{ina;

– upoznavawe u~enika sa preporukama i propisima koji se

odnose na konstrukciju i ispitivawa elektri~nih ma{ina;

– osposobqavawe u~enika za izvo|ewe prijemnih ogleda i

drugih ispitivawa elektri~nih ma{ina;

– upoznavawe u~enika sa elektromotornim pogonima kao i sa

upravqawem i regulacijom elektromotornih pogona;

– osposobqavawe u~enika za izradu tehni~ke dokumentacije

elektromotornih pogona mawe sloènosti;

– osposobqavawe za pu{tawe u rad sistema elektromotornih

pogona mawe sloènosti.

ááá RAZRED

(2+1 ~as nedeqno, 70+35 ~as godi{we)

SADR@AJ PROGRAMA

UVOD (5)

Svrha transformatora, generatora i elektromotora. Mate-

rijali koji se primewuju za izradu transformatora i elektri~nih


ma{ina. Aspekti projektovawa elektri~nih ma{ina. Energetska

efikasnost. Savremeni pristup standardizaciji. Va`nost i obez-

be|ewe kvaliteta.

TRANSFORMATORI (27)

Prvi pogled na transformator. Svrha, materijali i kon-

strukcija. Transformatorski sud i pribor. Hla|ewe. Natpisne

plo~ice. Osnovne odlike transformatora. Princip rada. Odnos

struje i napona. Indukovani napon u navojku i navoju. Odnos pre-

obraàja. Idealni transformator. Pribli`na stalnost magnet-

nog fluksa pri stalnom primarnom naponu.

Radna svojstva transformatora. Reìm rada pri praznom ho-

du. Reìm rada pri kratkom spoju. Promena napona pri optere}e-

wu. Gubici snage i stepen iskori{}ewa. Trofazni transforma-

tori. Dijagram sprezawa i svojstva naj~e{}e kori{}enih sprega.

Paralelan rad transformatora. Uslovi za paralelan rad.

Pode{avawe napona transformatora. Posebne vrste transforma-

tora. Autotransformator. Tronamotajni transformatori. Tran-

sformatori za zavarivawe.

Prerada transformatora. Izraz snage koja se moè posti}i

sa datim magnetnim kolom transformatora. Odre|ivawe broja na-

vojaka i preseka provodnika sekundarnog i primarnog navoja.

Ispitivawe transformatora. Prijemni ogledi. Ogled die-

lektri~ne izdr`qivosti. Ogled praznog hoda. Ogled kratkog spo-

ja. Odre|ivawe stepena iskori{}ewa po direktnoj i indirektnoj

metodi. Ispitivawe transformatora posle remonta. Kvarovi

transformatora, uzroci kvarova i wihovo otklawawe.

UVOD U OBRTNE MA[INE (10)

Podela elektri~nih obrtnih ma{ina prema vrsti indukto-

ra. Pravila o izvo|ewu vi{efaznih namota. Osnovni pojmovi. Na-

moti sa odeqenim pojasevima. Namoti sa me{ovitim pojasevima.

Teslin vi{efazni induktor. Teslino obrtno poqe. Indukovani

napon u navoju jedne faze vi{efaznog namota. Pojasni i tetivni

navojni sa~inilac. Hla|awe obrtnih ma{ina.

ASINHRONE MA[INE (28)

Prvi pogled na asinhronu ma{inu. Svrha asinhronih ma{i-

na. Sklop i vrste asinhronih ma{ina. Magnetno kolo, namotaji,

klizni prstenovi, drà~i dirki. Obeleàvawe tipova, krajeva na-

motaja i tehni~ki podaci asinhronih ma{ina.

Osnovne odlike asinhrone ma{ine. Princip rada asinhro-

ne ma{ine. Klizawe. U~estanost u rotoru. Gubici snage i stepen

iskori{}ewa. Struja praznog hoda.Transformatorsko pona{awe

asinhronog motora. Obrtni moment asinhronog motora i mehani~-

ka karakteristika. Promena smera obrtawa.

Pu{tawe u rad asinhronih motora. Pu{tawe u rad asinhro-

nog motora sa kaveznim rotorom i promena smera obrtawa. Pu{ta-

we u rad asinhronog motora sa kliznim prstenovima.

Mewawe brzine obrtawa asinhronog motora: pomo}u rotor-

skih otpornika, promenom broja parova polova, promenom fre-

kvencije i napona napajawa. Princip podsinhrone kaskade.

Asinhroni generatori. Asinhroni generator za paralelan

rad sa postoje}om mreòm. Samopobudni asinhroni generator. Ge-

neratorsko i protivstrujno ko~ewe asinhronih ma{ina.

Jednofazni asinhroni motori. îsti jednofazni asinhro-

ni motor. Leblanova teorema. Jednofazni asinhroni motori sa

dvofaznim namotajima sa zaletnim i/ili pogonskim kondenzato-

rima. Pu{tawe u rad i promena smera obrtawa.

Ispitivawe asinhronog motora. Merewe brzine obrtawa.

Merewe klizawa. Ogled praznog hoda. Ogled kratkog spoja. Pri-

jemni ogledi. Kvarovi asinhronih motora, uzroci kvarova i wiho-

vo otklawawe.

LABORATORIJSKE VE@BE (35)

1. Merewe otpornosti namota jednofaznih i trofaznih

transformatora. Merewe otpornosti izolacije namota.

2. Ogled praznog hoda jednofaznog transformatora. Merewe

struje praznog hoda, odnosa preobraàja, faktora snage i gubita-

ka snage u gvo`|u.

3. Ogled kratkog spoja trofaznog transformatora. Merewe

gubitaka u bakru, dobijawe podataka za upro{}eni dijagram napona.

4. Ogled stepena iskori{}ewa jednofaznog transformatora

po direktnoj metodi. Spoqna karakteristika transformatora.

5. Proveravawe oznaka krajeva i spre`ne grupe namota tro-

faznih transformatora.

6. Ogled paralenog rada jednofaznih i trofaznih transfor-

matora.

7. Proveravawe oznaka krajeva i redosleda faza trofaznog

asinhronog motora. Merewe otpornosti namota jednofaznih i

trofaznih asinhronih motora. Merewe otpornosti izolacije na-

mota me|usobno i u odnosu na masu.

8. Pu{tawe u rad asinhronog motora sa prstenovima i kave-

znim rotorom. Promena smera obrtawa.

9. Merewe klizawa asinhronog motora pomo}u ampermetra

ili voltmetra i stroboskopskom metodom.

10. Simulacija Teslinog obrtnog poqa na PC ra~unaru (po-

sebno za dvofazne i posebno za trofazne namotaje).

11. Ogled praznog hoda trofaznog asinhronog motora.

12. Ogled kratkog spoja trofaznog asinhronog motora.

13. Odre|ivawe radnih karakteristika trofaznog asinhro-

nog motora pomo}u elektri~ne ko~nice.

14. Dobijawe karakteristike praznog hoda i karakteristike

optere}ewa generatora jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom.

15. Dobijawe spoqne karakteristike i karakteristike pobu-

de generatora za jednomernu struju sa nezavisnom pobudom.

áâ RAZRED


SADR@AJ PROGRAMA

MA[INE JEDNOSMERNE STRUJE I SPECIJALNE

ELEKTRI^NE MA[INE (15)

Prvi pogled na ma{ine jednosmerne struje. Svrha, primena

i konstrukcija. Pobuda (induktor), armatura (indukt), komutator,

drà~ dirki i dirke.

Namotavawe armature. Petqasta i valovita izvedba sa upro-

{}enom {emom namotaja.

Osnovne odlike ma{ina jednosmerne struje. Indukovani na-

pon u armaturi. Na~ini pobu|ivawa. Izraz za obrtni moment. Re-

akcija armature, posledice i na~in eliminisawa. Komutacija.

Vrste ma{ina jednosmerne struje. Generator sa nezavisnom

pobudom. Motor sa nezavisnom pobudom. Motor sa rednom pobudom.

Mewawe brzine obrtawa ma{ina jednosmerne struje: za mo-

tore sa nezavisnom pobudom, preko napona armature, slabqewem

pobude i kombinovano, a za redni motor promenom napona napaja-

wa i {entirawem pobude.

Odràvawe ma{ina jednosmerne struje. Odràvawe u eks-

ploataciji. Prijemni ogledi.

Ma{ine jednosmerne struje sa poluprovodni~kim komutato-

rom. Princip rada i konstrukcija.

Komutatorne ma{ine za naizmeni~nu struju. Jednofazni

redni komutatorni motor. Univerzalni komutatorni motori. Re-

pulzioni motor. Izvr{ni motori (servomotori).

Kora~ni motori. Princip rada i upravqawe kora~nim moto-

rima.

SINHRONE MA[INE (22)

Prvi poglad na sinhronu ma{inu. Svrha, primena i kon-

strukcija. Ma{ine sa punim induktorom. Ma{ine sa istaknutim

polovima. Osobenosti konstrukcije ma{ina ve}ih snaga.

Osnovne odlike sinhronih ma{ina. Na~ini rada sinhronog

generatora. Magnetni napon induktora i indukta i wihov vektor-

ski dijagram. Vektorski dijagram struja. Magnetni fluksevi sin-

hrone ma{ine. Magnetna reakcija indukta pri raznim vrstama op-

tere}ewa. Indukovani naponi u statoru. Upro{}eni vektorski di-

jagram napona. Elektomagnetni moment. Stati~ka stabilnost. Ka-

rakteristike sinhronog generatora. Karakteristika kratkog spo-

ja. Spoqna karakteristika. Karakteristika pobude. Pregled gubi-

taka i stepen iskori{}ewa snage.

Paralelan rad sinhronih generatora. Uslovi paralenog ra-

da. Raspodela optere}ewa generatora pri paralelnom radu.

Sinhroni motori. Svojstva sinhronog motora. Pokretawe

sinhronog motora. Motori sa stalnim magnetima.

Ispitivawe sinhronih ma{ina. Dobijawe karakteristika

praznog hoda i kratkog spoja. Dobijawe spoqne karakteristike i

karakteristike pobude.



Mehanika pogona. Spre`ni elementi izme|u elektromotora

i radne ma{ine Ra~unawe prenosnih odnosa (odnos brzine i obrt-

nog momenta). Me|usobno pretvarawe i prera~unavawe kru`nog i

pravolinijskog kretawa.

Reìmi rada. Kontinualan i intermitentni rad elektromo-

tora. Vrste pogona. Zaletawe i ko~ewe elektromotora. Rekupera-

cije elektri~ne energije u mreù.

Izbor elektromotora. Katalo{ki podaci elektromotora.

Obavezne mere po me|unarodnim standardima. Oblici ugradwe.

Stepen mehani~ke za{tite. Snaga, energetska efikasnost i broj

obrtaja. Zamajna masa. Elektri~ne karakteristike. Ozna~avawe ti-

pova. Natpisne tablice.

Sprezawe elektromotora sa mreòm. Ure|aji i elementi za

ukqu~ewe i za{titu elektromotora (sklopke, motorni za{titni

prekida~i, kontrola temperature itd.).

Upravqawe elektromotorima. Upravqawe ukqu~ewem i is-

kqu~ewem kao i upu{tawem (reverzirawe, zvezda trougao, dvobr-

zinski motori) pomo}u kontaktora. Pomo}ni i vremenski releji,

broja~i, za{titni releji. Realizacija samodràwa, blokada iz-

bornih i logi~kih funkcija. Sekvencionalne {eme. Obrada gre-

{aka. Upravqawe pomo}u programabilnih logi~kih kontrolera.

Povezivawe kontaktora, tastera i signalnih sijalica na ulaze i

izlaze PLC-a.

Ure|aji za pode{avawe brzine obrtawa. Mogu}nosti pode-

{avawa brzine obrtawa jednosmernih, asinhronih i sinhronih

motora. Uloga tiristorskih ispravqa~a i tranzistorskih pretva-

ra~a frekvencije i napona. Na~in ostvarivawa povratne sprege.

Primeri sloènih pogonskih sistema. Kranovi, alatne ma-

{ine, liftovi, crpne stanice i drugo.

Izrada dokumentacije za elektromotorne pogone. Izrada

preglednih (jednopolnih) {ema. Izrada {ema povezivawa energet-

skih i upravqa~kih ure|aja. Izrada prikqu~nih planova. Izrada

dokumentacije fizi~kog rasporeda opreme, kabel liste i liste

oì~ewa.


1. Ogled motora jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom

pomo}u elektri~ne ko~nice.

2. Ogled motora jednosmerne struje sa rednom pobudom pomo-

}u elektrodinamometra.

3. Dobijawe karakteristike praznog hoda sinhronog genera-

tora.

4. Dobijawe karakteristike kratkog spoja.

5. Dobijawe spoqne karakteristike sinhronog generatora.

6. Dobijawe karakteristike pobude sinhronog generatora.

7. Ogled paralenog rada sinhronih generatora..

8. Realizacija reverzirawa asinhronog motora sa primenom

na otvarawe i zatvarawe gara`nih vrata.

9. Povezivawe elektromotora jednosmerne struje sa nezavi-

snom pobudom sa tiristorskim ispravqa~em (regulatorom). Pu-

{tawe u rad. Pode{avawe parametara.

10. Povezivawe asinhronog motora sa tranzistorskim pre-

tvara~em frekvencije i napona. Pu{tawe u rad. Pode{avawe pa-

rametara.

11. Izrada tehni~ke dokumentacije za sistem koji se sastoji

od vi{e elektromotora.

12. Realizacija sistema elektromotornog pogona prema pret-

hodnoj dokumentaciji.

13. Pu{tawe u pogon i testirawe sistema prema prethodnoj

realizaciji.


Najpre se izu~ava najjednostavnija elektri~na ma{ina –

transformator, najraspostraweniji ure|aj u elektroenergetici,

~ija teorija moè da se primeni i za ostale elektri~ne ma{ine.

Zbog toga ova tema se obra|uje sa 27 ~asova. Na~ini namotavawa

obrtnih ma{ina za naizmeni~nu struju se obra|uje u poglavqu uvod

u elektri~ne ma{ine. Crtawe namotaja sa razli~itim izvedbama

(brojem faza, broja pari polova, `qebova i dr.) treba zadati u ob-

liku doma}eg zadatka. S obzirom na rasprostrawenost asinhronih

motora za obradu je predvi|eno 28 ~asova. Treba obratiti pa`wu i

na asinhrone generatore koji dobijaju sve ve}u primenu kod obno-

vqivih izvora elektri~ne energije.

Sinhrone ma{ine se obra|uju sa 22 ~asa. Akcenat je na gene-

ratorima velike snage. Me|utim i mali sinhroni generatori do-

bijaju primenu kod obnovqivih izvora elektri~ne energije i elek-

troagregata. Treba spomenuti i sihrone motore sa stalnim magne-

tima. Paralelan rad i sinhronizaciju sa mreòm treba podrobno

obraditi i izvesti demonstraciju u laboratoriji ili barem simu-

laciju na PC ra~unaru.

Kod izlagawa voditi ra~una o tome da se koristi samo teo-

retski aparat koji se u~i iz matematike i osnova elektrotehnike.

Prema istim principima treba se osloniti na ste~ena znawa iz

elekri~nih merewa i osnova ra~unarstva.

Elektromorni pogoni su predvi|eni sa 25 ~asova. Obratiti

pa`wu na katalo{ke podatke i na izbor elektromotora. Detaqni-

je objasniti evropski pristup energetskoj efikasnosti. Kod upra-

vqawa elektromotornim pogonima treba objasniti da klasi~ne

relejne {eme predstavqaju osnovu za izradu programa za programa-

bilne logi~ke kontrolere (PLC). Akcenat treba staviti i na pri-

menu tranzistorskih pretvara~a frekvencije i napona. Navesti

primere iz prakse i po mogu}nosti posetiti preduze}a (pogone)

gde su takvi primeri ostvareni.

Kod izvo|ewa teoretskog dela programa postepeno treba

ukqu~iti primenu ra~unara. Ra~unarske demonstracije treba pri-

premiti u obliku prezentacija, animacija i simulacija (PowerPo-int, DasyLab, MatLab).

Postoje}e laboratorije za ispitivawe elektri~nih ma{ina

treba osavremeniti. Klasi~nu mernu opremu postepeno treba dopu-

niti sa ure|ajima za virtuelnu instrumentaciju (VI). To zna~i PCra~unar na svakom radnom mestu, akvizicione kartice i ure|aje,

kao i adekvatan program za akviziciju i virtuelnu instrumentaci-

ju (npr. LabVIEW).

Za izvo|ewe ve`bi iz elektromotornih pogona, treba naba-

viti nekoliko pretvara~a frekvencije i napona male snage (npr.

Siemens SINAMICS G110 0,75kW), kao i bar jedan tiristorski is-

pravqa~ (regulator) za regulaciju broja obrtaja elektromotora jed-

nosmerne struje. Upravqa~ke funkcije mogu}e je realizovati pri-

menom relejne tehnike, ali treba teìti primeni PLC ure|aja

(npr. Siemens LOGO)

Ukoliko merna oprema u fizi~kom obliku ne postoji (reci-

mo za oblast sinhronih ma{ina) ve`be mogu}e je zameniti izra-

dom simulacije na PC ra~unaru.


Odstupawe od programa moè da bude do 20% ali mora da ga odo-

bri Stru~no ve}e {kole.

11. ELEKTRI^NE MRE@E

CIQ I ZADACI

Ciq nastave ovog predmeta je da u~enici steknu znawa o

elektri~nim i mehani~kim karakteristikama elemenata za izgrad-

wu i odràvawe elektroenergetskih vodova i osposobqavawe u~e-

nika za pripremu tehni~ke dokumentacije potrebne za izvo|ewe

elektroenergetskih vodova (od pripremnih radova, izrade projek-

ta, izgradwe vodova do pu{tawa u pogon).

Zadaci:

– upoznavawe sa vrstama mreà i elemenata podzemnih i nad-

zemnih elektroenergetskih vodova;

– upoznavawe sa izgradwom vazdu{nih i kablovskih mreà;

– upoznavawe u~enika sa vizuelnim izgledom mreè u nor-

malnom radu i u slu~aju havarije izazvane mehani~kim ili elek-

tri~nim uzrocima;

– osposobqavawe u~enika da koriste Tehni~ke preporuke EDSrbije (Elektrovojvodine), propise JUS, IEC itd;

– upoznavawe sa merama za{tite na radu, HTZ opreme, pravi-

lima za rad u blizini napona i pod naponom, ulaskom u objekat pod

naponom itd.;

– upoznavawe naj~e{}ih poreme}aja i smetwi koje nastaju u

elektri~nim mreàma, wihovim posledicama i na~inima otkla-

wawa;

– uvo|ewe u~enika u osnove termi~kog, elektri~nog i meha-

ni~kog prora~una elektroenergetkih vodova i osposobqavawe za

izradu jednostavnijeg projekta niskonaponske mreè;

– upoznavawe u~enika sa problemima koji se javqaju pri nor-

malnom pogonu elektri~nih mreà i na~inima odràvawa;

– upoznavawe propisa i pravilnika o odràvawu elektroe-

nergetskih vodova kao i radova koji se izvode u beznaponskom sta-

wu, u blizini napona i pod naponom;


– osposobqavawe u~enika za uspe{nije izu~avawe sadràja

programa prakti~ne nastave i omogu}avawe u~enicima usavr{ava-

we u drugim oblastima elektrotehnike.

ááá RAZRED


SADR@AJ PROGRAMA

OP[TI DEO (6)

Uvod. Elektroenergetski sistem. Vrste elektri~nih mreà.

Standarni naponi elektri~nih mreà. Pad napona. Grafi~ki

simboli i predstavqawe elektroenergetskih vodova u planovima.

Sistemi za raspodelu elektri~ne energije (radijalni, zatvoreni,

spojni vod...).

ELEMENTI ELEKTOENERGETSKIH VODOVA

– NADZEMNI VODOVI (20)

Provodnici i za{titna uàd (materijal, konstrukcija).

Standardni preseci provodnika i za{titne uàdi. Stubovi (po-

dela, konstruktivni oblici). Korona. Izbor stubova. Potrebna

visina stuba. Raspored provodnika na stubu. Temeqi stubova. Ni-

skonaponski i visokonaponski izolatori. Nosa~i izolatora.

Konzole. Ovesni pribor. Formirawe izolatorskog lanca. Pribor

za spajawe provodnika. Spojnice. Stezaqke. Dopunski elementi

voda: za{titna armatura, prigu{iva~ vibracija, signalna oprema,

za{titna uàd, uzemqiva~i. Stubovi javne rasvete i svetiqke jav-

ne rasvete.

KABLOVSKI VODOVI (8)

Kablovi (podela, konstrukcija). Ozna~avawe kablova i wi-

hova primena. Boje ìla kablova i razli~iti sistemi napajawa

(plava – „nula”, plava – „faza”). Kablovski pribor. Kablovske

glave. Kablovske spojnice. Kablovske prikqu~ne kutije i razvod-

ni ormani. Kablovska kanalizacija. Tehnike koje koristimo pri-

likom izrade kablovskih glava i kablovskih spojnica.

SAMONOSE]I KABLOVSKI SNOP (5)

Samonose}i kablovski snop za niski napon. Samonose}i ka-

blovski snop za sredwi napon. Pribor za samonose}i kablovski

snop: stezaqke, nosa~i, spojnice, Kablovske glave za samonose}i

kablovski snop.

IZGRADWA NADZEMNIH ELEKTROENERGETSKIH

VODOVA (10)

Pripremni radovi (pripremawe trase voda, vrste skladi-

{ta). Gra|evinski radovi (kopawe jama za stubove i izrada teme-

qa). Podizawe stubova (podupira~em, rotacijom, monta`nom

iglom, pomo}u mehanizacije). Elektromonta`ni radovi. Razvla~e-

we provodnika. Pri~vr{}ivawe provodnika na potporne izolato-

re. Pri~vr{}ivawe provodnika na izolatorski lanac. Montirawe

za{titne opreme. Zavr{ni radovi.

IZGRADWA KABLOVSKIH ELEKTROENERGETSKIH

VODOVA (8)

Korelacija sa izgradwom nadzemnih vodova (pripremni ra-

dovi i sli~no). Polagawe kablova direktno u rov. Na~ini polaga-

wa kablova (ru~no, direktno sa vozila, pomo}u vitla i vu~nog uè-

ta, pomo}u transportera). Polagawe kablova u kablovsku kanaliza-

ciju. Nastavqawe kablova. Zavr{ni radovi. Specijalni slu~ajevi

polagawa elektoenergetskih kablova.

IZGRADWA VODOVA SA SAMONOSE]IM KABLOVSKIM

SNOPOM (3)

Izgradwa niskonaponskih i sredwenaponskih vodova sa sa-

monose}im kablovskim snopom.

POREME]AJI U ELEKTRI^NIM MRE@AMA (7)

Kratki spojevi. Za{tita od kratkih spojeva. Zemqospojevi.

Za{tita od zemqospojeva. Prenaponi – indukovani. Prenaponi od

direktnog udara groma. Pronalaèwe i otklawawe kvarova. Rado-

vi u beznaponskom stawu. Radovi u blizini napona i radovi pod

naponom.

ODR@AVAWE ENERGETSKIH VODOVA (3)

Propisi. Pravilnici. Pregled, revizija i remont. Za{tit-

ne mere i sredstva li~ne za{tite na radu.

áâ RAZRED

(2 + 1 ~as nedeqno, 62 + 31 ~as godi{we i 42 ~asa u bloku)

SADR@AJ PROGRAMA

UVOD (1)

Svrha i vrste prora~una elektri~nih mreà.

TERMI^KI PRORAÛN ELEKTOENERGETSKIH

VODOVA (2)

Izbor preseka provodnika nadzemnih vodova prema dozvoqe-

nom strujnom optere}ewu uz primenu tabela. Izbor preseka pro-

vodnika kablovskih vodova prema dozvoqenom strujnom optere}e-

wu uz primenu tabela.

ELEKTRI^NI PRORAÛN VODOVA (27)

Osnovni parametri (4)

Parametri voda i ekvivalentne {eme. Ra~unski omski ot-

por, ra~unska induktivnost i ra~unska kapacitivnost voda. Od-

vodnost voda. Korona.

Elektri~ni prora~un vodova niskog napona (12)

Otvoren vod (optere}en na kraju i na vi{e mesta). Otvoren

razgranati vod. Zatvoren vod napajan iz dva energetska izvora. Za-

tvoren vod u obliku prstena, napajan iz dva eneretska izvora. Gu-

bitak snage i odnos izme|u procentualnog gubitka snage i pada na-

pona. Elektri~ni prora~un niskonaponskih vodova sa optere}e-

wima koja nisu ~isto omskog karaktera. Pad napona i gubitak sna-

ge u trofaznim vodovima. Nesimetri~no optere}en trofazni si-

stem. Upore|ivawe vodova trofaznog i jednofaznog sistema po ko-

li~ini utro{enog materijala za provodnike.

Elektri~ni prora~un vodova visokog napona (11)

Elektri~ni prora~un po ekvivalentnoj {emi sa rednim pa-

rametrima. Naponski dijagram. Vod optere}en na vi{e mesta (fa-

zorski dijagram). Gubici snage i stepen iskori{}ewa voda. Elek-

tri~ni prora~un po ekvivalentnoj „π” {emi (fazorski dijagram).

Ferantijev efekat. Transformator kao element elektoenerget-

skog sistema. Fazorski dijagram napona prenosnog sistema. Pojam

prirodne snage voda. Pojam stabilnosti sistema.

MEHANI^KI PRORAÛN NADZEMNIH VODOVA (12)

Op{te o prora~unu. Odre|ivawe ugiba na ravnom terenu. Od-

re|ivawe ugiba na kosom terenu. Dodatno optere}ewe od snega, le-

da i iwa. Dodatna optere}ewa usled dejstva vetra. Pona{awe nad-

zemnog voda pri promeni temperature. Kriti~an raspon. Kriti~-

na temperatura. Odre|ivawe naprezawa iz jedna~ine promene sta-

wa. Monta`ne krive i tabele. Odre|ivawe ugiba prema idealnom

rasponu. Odre|ivawe dimenzije glave stuba i izbor potrebne visi-

ne stuba.

ZA[TITA ELEKTRODISTRIBUTIVNIH VODOVA (4)

Prekostrujna i zemqospojna za{tita. Preporuke za pode{a-

vawe za{tite u mreì 10, 20 i 35 kV.

PROJEKTOVAWE ELEKTRI^NIH MRE@A (12)

Uputstvo za projektovawe elektri~nih mreà. Odre|ivawe

potrebnog broja transformatorskih stanica i izbor visine napo-

na. Izbor trase nadzemnih vodova i podzemnih vodova. Trasirawe


i snimawe profila. Odre|ivawe poloàja stubova po uzdu`nom

profilu trase. Uslov za prvo stavqawe elektroenergetskog voda u

pogon. Dokumentacija. Interni pregled. Saglasnost.

BEZBEDNOST PRI RADU NA ELEKTROENERGETSKIM

OBJEKTIMA (4)

Op{te mere za bezbednost i zdravqe pri radu na elektroe-

nergetskim objektima. Bezbednost pri radu na nadzemnim vodovi-

ma. Bezbednost pri radu na podzemnim vodovima. Osnovna na~ela

organizacije rada (dokumenta za rad, organizacione mere).

NAPOMENA:

U~enici ~etvrtog razreda u toku {kolske godine rade dve

pismene ve`be i jedan projekat elektri~ne mreè.

RAÛNSKE VE@BE (31)

1. Izrada situacionog plana za projekte.

2. Termi~ki prora~un nadzemnih i kablovskih elektoener-

getskih vodova.

3. Odre|ivawe pada napona i preseka provodnika u otvore-

nom razgranatom vodu.

4. Odre|ivawe maksimalnog pada napona u zatvorenom vodu

napajanom iz dva energetska izvora.

5. Odre|ivawe preseka provodnika prema datom padu napona

u zatvorenom vodu napajanom iz dva energetska izvora.

6. Odre|ivawe raspodele optere}ewa u prstenastom obliku

voda napajanog iz dva energetska izvora.

7. Otvoren visokonaponski vod sa nekoliko optere}ewa. Od-

re|ivawe naponskih prilika voda, gubitka snage u vodu i stepena

iskori{}ewa voda prema ekvivalentnoj rednoj {emi.

8. Odre|ivawe dodatnog optere}ewa voda usled snega, leda i

iwa, kao i vetra.

9. Odre|ivawe stvarnog naprezawa provodnika ? pri maksi-

malnom ugibu grafi~kim putem. Izra~unavawe maksimalnog ugiba

duìne provodnika u rasponu.

10. Smernice i uputstva za projektovawe niskonaponskih

elektoenergetskih mreà .

11. Primeri prora~una elektri~ne energije i vr{ne snage

potro{a~a prikqu~enih na elektrodistributivnu mreù.

12. Oblikovawe mreè u okviru projekta.

13. Izrada projekta niskonaponske mreè. Izbor preseka

provodnika i prora~una pada napona.

14. Pregled projekta niskonaponske elektri~ne mreè.

NASTAVA U BLOKU (42)

1. Obilazak i upoznavawe sa radom u jednoj od elektrana. (8)

2. Obilazak i upoznavawe sa radovima na elektoenergetskim

nadzemnim vodovima niskog napona prilikom izgradwe ili re-

monta. (6)

3. Obilazak i upoznavawe projektnog – distributivnog pred-

uze}a radi upoznavawa izrade tehni~ke dokumentacije, tehni~ke

pripreme, organizacije rada i izrade projekta. (8)

4. Obilazak i upoznavawe sa elektromonta`nim radovima na

elektroenergetskim kablovskim vodovima prilikom izgradwe ili

remonta. (6)

5. Obilazak i upoznavawe sa radovima u jednoj transforma-

torskoj stanici. (6)

6. Obilazak i upoznavawe sa radom dispe~erskog centra. (8)


ááá RAZRED

Uz svaku tematsku celinu je dat orijentacioni broj ~asova. U

uvodnom delu nastavnik isti~e ciq i zadatke odgovaraju}e nastav-

ne jedinice a zatim realizuje teorijski deo neophodan da bi se

usvojila odre|ena znawa.

Pri realizaciji tematske celine „Op{ti deo” u~enicima

pokazati {eme Prenosnih mreà Srbije (110 kV, 220 kV, 400 kV),povezanost sa susednim zemqama u ciqu me|usobne razmene elek-

tri~ne energije i objasniti {ta ~ini jedan elektroenergetski si-

stem. Tako|e pokazati i {emu distributivne mreè mesta u kojem

se nalazi {kola. Prilikom obrade nastavne jedinice „Standard-ni naponi el. mreà” traìti od u~enika da razgrani~e {ta je

standardna vrednost napona mreè (niskonaponske, sredwenapon-

ske, visokonaponske, mreè ultravisokog napona) a {ta najvi{i

napon opreme. Prilikom realizacije ostalih nastavnih jedinica,

date teme koristiti priloge date u uxbeniku ili neke druge koje

je nastavnik pripremio.

U okviru „Sistema za raspodelu elektri~ne energije” obra-

diti svaki sistem pojedina~no i ukazati koje su im prednosti a

koji nedostaci.

U tematskoj celini „Nadzemni vodovi” najpre ponoviti sa

u~enicima materijal za izradu provodnika i za{titne uàdi (na

osnovu stru~nih znawa iz predmeta Elektrotehni~ki materijali)

a zatim obraditi legure aluminijuma i bakra koje se koriste za iz-

radu provodnika. Prilikom obrade konstrutivnih oblika provod-

nika posebnu pa`wu posvetiti provodnicima u snopu kako bi se

ublaìo efekat korone. Koronu obraditi informativno (lokal-

na i op{ta korona) bez izvo|ewa Pikovog obrasca.

Stubove podeliti i prema materijalu i prema funkciji u vo-

du uz detaqnu obradu svakog od wih ponaosob.

Prilikom upoznavawa „Konstruktivnih elemenata vodova”najpre treba izvr{iti odre|enu podelu elemenata a zatim ih obra-

diti prema zna~aju. Posebno treba naglasiti funkciju svakog ele-

menta u prenosu elektri~ne energije i na~in funkcionisawa a za-

tim dati konstruktivne oblike standardnih tipova, koriste}i

pri tome gotove modele, skice ili fotografije.

Prilikom obrade Dopunskih elemenata vodova, odnosno za-

{titnog uèta, pokazati primere opti~kih kablova ugra|enih u

za{titnim uàdima visokonaponskih vodova („FUJICRA”, „PHI-LIPS”, „NOVKABEL”). Tako|e dati pregled savremenih tehni~kih

re{ewa opti~kog kabla u za{titnom uètu:

1. Opti~ki kabl ugra|en u za{titno uè OPGW;

2. Opti~ki kabl u~vr{}en za za{titno uè;

3. Opti~ki kabl ugra|en u fazni provodnik;

4. Samonose}i opti~ki kabal po dalekovodnim stubovima.

Stubove javne rasvete i svetiqke javne rasvete obraditi kao

posebnu nastavnu jedinicu uz kori{}ewe kataloga jer se u~enici

sa tim nisu sreli u predmetu elektri~ne instalacije. Stubnu tran-

formatorsku stanicu 10/0, 4kV ili 20/0, 4kV ili 35/0, 4kV nacrta-

ti sa {ematskim rasporedom opreme, u skladu sa „Tehni~kim pre-

porukama ED Srbije.

U okviru tematske jedinice „Kablovski vodovi” izvr{iti

najpre podelu kablova (prema naponu, vrsti struje, broju ìla

itd.), objasniti {ta ~ini konstruktivnu celinu kabla ( pokazati

oblike preseka provodnika )i pokazati neke od kataloga proizvo-

|a~a kablova ili modele ukoliko ih {kola poseduje. Ozna~avawe

kablova objasniti na primerima uz kori{}ewe priloga koji se na-

lazi na kraju uxbenika.

Objasniti „Kablovske glave i kablovske spojnice” za unutra-

{wu i spoqa{wu montaù, niskonaponske i visokonaponske. Po-

menuti tehnike izrade kablovskih glava i spojnica ( na bazi live-

wa izolacionih smola u kalupima, na bazi izolacionih traka i

tehnika toplog i hladnog skupqawa materijala).

Kod „Samonose}ih kablovskih snopova” ista}i gde se upotre-

bqavaju, {ta ~ini wihovu konstrukcionu celinu, koje su standard-

ne oznake a standardne preseke i ostale karakteristike dati tabe-

larno. Pribor za ve{awe, nastavqawe i zavr{avawe samonose}ih

kablovskih snopova obraditi uz osvrt na ve} obra|ene stezaqke,

kompresione spojnice i sl. Koristiti skice i gotove modele u sa-

radwi sa nastavnicima prakti~ne nastave.

Sve faze poglavqa „Izgradwe elektroenergetskih vodova”obraditi u u~ionici, po~ev{i od pripremnih radova, gra|evin-

skih, elektromonta`nih, do zavr{nih. Raditi deo po deo, uz pomo}

skica i fotografija. Naro~ito insistirati da se u~enici nau~e

na ~asovima prakti~ne nastave izradi vezova (jednostavnih unakr-

snih veza, poja~anih unakrsnih vezova itd.) i drugim operacijama

pri montirawu opreme na stubove. Poèqno bi bilo da {kole na-

bave filmove iz kojih u~enici mogu da vide sve faze izgradwe vi-

sokonaponskih vodova, uz stru~no obja{wewe svake faze izgradwe.

Nagla{avati va`nost primene propisanih za{titnih mera i

sredstava li~ne za{tite na radu. Po mogu}stvu u~enike u toku

{kolske godine izvesti na teren gde se vr{i izgradwa ili rekon-

strukcija jedne nadzemne ili jedne podzemne mreè.

U poglavqu o „Poreme}ajima u elektri~nim mreàma” nije

potrebno ulaziti u ve}a teoretska razmatrawa. U~enicima treba

objasniti naj~e{}e kvarove i smetwe u vodovima, uzroke wihovih

pojava, na~in manifestovawa i posledice. Objasniti ili poka-

zati lokator kvara uz osvrt na dva naj~e{}a kvara (kratak spoj na

proizvoqnom mestu i prekid faza) preko faktora refleksije


. Na grafikonu pokazati kako izgleda reflekto-

vani impuls u ta dva slu~aja.

Kod obra|ivawa „Pregleda, revizije i remonta” skrenuti pa-

`wu u~enicima na wihov zna~aj za pogonsku sigurnost voda, zatim

na propise kao i na za{titne mere i sredstva li~ne za{tite na ra-

du. Detaqno objasniti termovizijska ispitivawa. Kako se kvali-

tet isporu~ene elektri~ne energije, ime|u ostalog, ceni po ured-

nom snabdevawu, a broj intervencija na mreàma je dosta veliki,

to se radovima u blizini napona, a posebno radovima pod naponom,

pridaje veliki zna~aj. Zbog toga nastavnim jedinicama „Radovi ubeznaponskom stawu, radovi u blizini napona i radovi pod napo-nom” treba posvetiti du`nu pa`wu. Objasniti sve vrste radova ko-

ji se obavqaju sa detaqnim fazama operacija, uz primenu odgova-

raju}eg alata i propisanih za{titnih mera.

U toku rada nastojati da u~enici koriste uxbenik i priru~-

nik sa tabelama i skicama, a tako|e saop{titi u~enicima svaku

novu informaciju, bilo da se radi o nekom novom elementu, novom

materijalu, novoj tehnologiji, novom propisu ili standardu itd.

áâ RAZRED

Sve prora~une elektroenergetskih vodova treba izvoditi u

u~ionici kroz ra~unske primene, koriste}i odgovaraju}e tabele.

Broj~ane vrednosti pojedinih veli~ina treba birati tako da odgo-

varaju vrednostima u praksi, nastojati da se kod u~enika razvije

ose}aj za prosu|ivawe da li je izra~unata vrednost u realnim gra-

nicama ili se u ra~unu negde pogre{ilo. Treba ih navikavati da

samostalno rade i da sami sebe kontroli{u.

Elektri~ni prora~un niskonaponskih vodova izvoditi za

sve sisteme raspodele, od otvorenog voda do sloène mreè. Pri

prora~unu visokonaponskih vodova prema ekvivalentnoj rednoj

{emi, treba prvo, na fazorskom dijagramu napona i struje objasni-

ti karakteristi~ne veli~ine, zatim izvr{iti zanemarivawa i po-

jednostavqivawa koja su dovoqno ta~na za praksu.

Pri obradi elektri~nog prora~una prema ekvivaletnoj „π”

{emi naro~ito naglasiti i pokazati na fazorskom dijagramu uti-

caj kapacitivne struje na naponske prilike voda. Prora~un izvo-

diti po ovoj {emi samo za boqe u~enike.

U vezi sa mehani~kim prora~unom vodova, obratiti pa`wu

na izra~unavawe maksimalnog ugiba, kao i monta`nih krivih. Ob-

jasniti u~enicima wihov zna~aj i primenu.

O projektovawu vodova dati samo uputstva. Me|utim, stalno

treba nagla{avati da je va`no pridràvati se vaè}ih propisa i

pravilnika koji reguli{u izgradwu elektroenergetskih vodova.

Za stavqawe voda pod napon treba detaqno objasniti sve

pripremne radwe, zatim uslove i svu potrebnu dokumentaciju.

Ve`be koje su predvi|ene u okviru ovog predmeta treba odr-

àvati svake druge nedeqe po dva ~asa pri ~emu se odeqewe deli

na tri grupe.

Posle zavr{enog elektri~nog i mehani~kog prora~una ni-

skonaponskog voda treba pojedina~no u~enicima podeliti pro-

jektne zadatke za izradu jednog, po obimu maweg, projekta niskona-

ponske distributivne mreè. Uz pomo} predmetnog nastavnika, na

~asovima ve`bi (6 ~asova) u {koli, u~enici treba da urade pro-

jektni zadatak. Preporu~uje se ako su u mogu}nosti {kole da se

projekat uradi na ra~unaru.

Analizu i ocewivawe projekta obaviti uz aktivno u~e{}e

u~enika, u okviru petnaeste ve`be, kako bi se kod u~enika razvi-

la svest o samoevaluacijim, {to je jedan od preduslova za ostvari-

vawe dugoro~nog ciqa obrazovawa.

Uputstvo za blok nastavu

U~enici treba da posete neku elektranu, da se upoznaju sa ra-

dom i elementima postrojewa. Naro~ito posvetiti pa`wu obila-

sku neke niskonaponske mreè i projektno-distributivnog predu-

ze}a. U~enici treba da se upoznaju sa izradom tehni~ke dokumenta-

cije potrebne za izgradwu ili rekonstrukciju elektroenergetskih

vodova, da se upoznaju sa organizacijom poslova na izgradwi i odr-

àvawu elektroenergetskih vodova. Treba omogu}iti u~enicima

da posete laboratorije za razna merewa i ispitivawa elemenata

elektroenergetskih vodova.

Prilikom obilaska elektroenergetskih vodova, bilo nad-

zemnih, bilo podzemnih, u~enici bi trebalo da se upoznaju sa or-

ganizacijom ekipe koja radi na utvr|ivawu i pronalaèwu kvaro-

va, kako bi se upoznali sa ure|ajima i metodama za pronalaèwe

kvarova.

Za svaki dan nastave u bloku u~enik je obavezan da vodi svoj

dnevnik rada. Poèqno je da on bude ra|en ra~unarom, jer se na ta-

kav na~in dobija na wegovom kvalitetu, a istovremeno u~enik se

navikava na pedantnost i preciznost u izradi tehni~kih spisa i

dokumentacije, {to je sa vaspitne strane jako zna~ajno.

Nastavu u bloku treba organizovati u toku godine tako da

u~enici rade u prepodnevnoj smeni a profesori u popodnevnoj. U

tom slu~aju ne}e biti gubqewa ~asova u drugim odeqewima. Mogu-

}i je i sada{wi na~in realizacije nastave u bloku, ali samo u iz-

uzetnim slu~ajevima.

12. ELEKTRI^NA POSTROJEWA

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je upoznavawe sa klasi~nim (konvencional-

nim) energetskim izvorima, ulogom i vrstama transformatorskih

i razvodnih postrojewa, osposobqavawe u~enika za pravilan izbor

pojedinih elemenata postrojewa i osposobqavawe u~enika za pro-

jektovawe mawih postrojewa sredwih napona.

Zadaci:

– upoznavawe uloge, konstruktivnih oblika i principa

funkcionisawa svih elemenata u elektranama i razvodnim po-

strojewima;

– upoznavawe tehni~kih propisa, kako se u rukovawu i eks-

ploataciji postrojewa ne bi ugrozili qudski ìvoti i nanela ma-

terijalna {teta;

– upoznavawe problema koji se javqaju u toku eksploatacije raz-

vodnih postrojewa i na~ina postupawa pri re{avawu tih problema.

ááá RAZRED


SADR@AJ PROGRAMA

UVOD (3)

Razvoj elektrifikacije. Proizvodwa i prenos elektri~ne

energije. Uloga transformatorskih i razvodnih postrojewa u pre-

nosu elektri~ne energije. Potro{a~i elektri~ne energije.

ELEKTRANE (16)

Podela i vrste izvora elektri~ne energije. Termoelektrane:

podela, op{te karakteristike, gubici, delovi, kotao i kotlovsko

postrojewe, parne turbine, pre~i{}avawe dimnih gasova.

Uticaj TE na ~ovekovu okolinu i biqni svet. Termoelektra-

ne na gas i TE-TO. Perspektive prirodnog gasa. Nuklearne elek-

trane: princip rada, delovi, razvoj. Hidroelektrane: vrste, pode-

la, prednosti nad TE. Delovi HE, gubici energije u HE, odre|iva-

we snage HE. Vodne turbine i wihove osobine. Reverzibilne HE.

Izgradwa elektrana kod nas i u svetu. Dijagrami optere}ewa.

Elektri~ni ure|aji u elektrani.

ELEMENTI RAZVODNIH POSTROJEWA (20)

Sabirnice i spojni provodnici. Potporni i provodni izo-

latori. Prekida~i snage: uloga, podela, vrste prekida~a, osobine

pojedinih prekida~a. Rastavqa~i. Rastavqa~i snage. VN osigura-

~i. Merni transformatori: vrste i op{te karakteristike.

VN kablovi. Odvodnici prenapona. Prigu{nice. Kondenza-

tori i kondenzatorske baterije. Ure|aji za upravqawe potro{wom

elektri~ne energije (MTK).

TRANSFORMATORSKA I RAZVODNA POSTROJEWA (5)

Podela postrojewa i osnovni zahtevi. Postrojewa za unutra-

{wu montaù. Otvorena i oklopqena postrojewa. Postrojewa za

spoqa{wu montaù. Metalom oklopqena i gasom SF6 izolovana

postrojewa.

TRANSFORMATORI SNAGE U POSTROJEWIMA (3)

Op{te i osnovne karakteristike energetskih transforma-

tora. Grupe sprezawa i gubici snage u transformatorima. Para-

lelni rad transformatora. Izbor snage i tipa transformatora.

⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛⋅

+−= %100

k

k

zzzz

r


POSTROJEWA JEDNOSMERNE STRUJE (3)

Upotreba jednosmerne struje u industriji i saobra}aju.

Usmera~i i usmera~ke stanice. Akumulatorske baterije.

ELEKTRI^NE [EME (6)

Grafi~ki simboli. Jednopolne i tropolne {eme. [eme de-

lovawa, razvijene {eme, monta`ne {eme. îtawe {ema.

KOMANDNI I SIGNALNI URE\AJI (6)

Op{ti principi upravqawa postrojewem. Pokretawe sklop-

nih ure|aja. Signalizacija. Automatsko ponovno ukqu~ewe. Bloki-

rawe rastavqa~a.

TARIFA ELEKTRI^NE ENERGIJE (2)

Op{te karakteristike tarifa, tarifni stavovi, vrste tarifa.

Poboq{awe ekonomi~nosti, izravnavawe dijagrama optere}ewa.

RADOVI NA IZGRADWI ELEKTRI^NIH

POSTROJEWA (6)

Monta`ni radovi u }elijama i poqima, u zgradama i na otvo-

renom prostoru. Propisi o izvo|ewu radova u elektri~nim postro-

jewima. Radovi u beznaponskom stawu, u blizini napona i pod na-

ponom. Za{titne mere i sredstva za{tite na radu.

áâ RAZRED

(2+1 ~as nedeqno, 62+31 ~as godi{we i 48 ~asova u bloku)

SADR@AJ PROGRAMA

UVOD (2)

Uzroci naprezawa elemenata u elektroenergetskim postro-

jewima. Kriterijumi za izbor elemenata postrojewa.

STANDARDNI NAPONI (2)

Standardni naponi elektri~nih mreà. Standardni stepen

izolacije. Najmawi dozvoqeni razmaci delova pod naponom.

PRENAPONI (2)

Unutra{wi i spoqa{wi prenaponi. Sredstva za za{titu od

prenapona, koordinacija izolacije.

KRATKI SPOJEVI (4)

Uzroci nastajawa kratkih spojeva, vrste kratkih spojeva,

{tetne posledice kratkih spojeva. Raspodela struja i napona u

mreì sa kratkim spojem. Odre|ivawe struje kratkog spoja (udar-

na, prekidna i trajna struja kratkog spoja).

IZBOR ELEMENATA POSTROJEWA (10)

Izbor elemenata na strani visokog i niskog napona s obzi-

rom na struje kratkih spojeva: sabirnica, potpornih i provodnih

izolatora, rastavqa~a, osigura~a, prekida~a snage, mernih tran-

sformatora, energetskih transformatora, prigu{nica, odvodni-

ka prenapona.

ZEMQOSPOJEVI (4)

Uzroci pojave zemqospojeva. Vrste zemqospojeva, {tetne po-

sledice zemqospojeva. Za{tita od zemqospoja u mreàma sa razli-

~itim na~inom povezivawa neutralne ta~ke.

UZEMQEWE U ELEKTRI^NIM POSTROJEWIMA (5)

Svrha uzemqewa, pogonsko i za{titno uzemqewe, propisi.

Dejstvo elektri~ne struje na qudski organizam, napon koraka i

dodira. Prora~un uzemqiva~a. Merewe otpornosti uzemqewa.

RELEJNA ZA[TITA U ELEKTRI^NIM POSTROJEWIMA (28)

Vrste kvarova i nenormalnih reìma rada. Osnovni zahtevi

koji se postavqaju pred relejnu za{titu. Podela releja prema

principu delovawa, vrsti kontrolisane veli~ine, na~inu priqu~-

ka, objektu {ti}ewa i na~inu reagovawa okidawa. Strujni releji,

naponski releji, distantni, pomo}ni i signalni releji. Za{tita

generatora: kvarovi i nenormalna stawa kod SG. Za{tita statora

i rotora generatora.

Za{tita energetskih transformatora, kvarovi i nenormal-

na stawa kod transformatora. Buholc za{tita, za{tita transfor-

matora od kratkih spojeva, kotlovska za{tita, za{tita tranfor-

matora od preoptere}ewa. Za{tita sabirnica.

ELEKTRI^NA POSTROJEWA U RADU (5)

Dispe~erska slu`ba i centri. Daqinska merewa, daqinsko

upravqawe i signalizacija. Upravqawe i automatizacija trafo-

stanica i elektroenergetskih razvodnih postrojewa. Struktura

sistema zasnovana na upravqa~kim terminalima.

RAÛNSKE VE@BE

1. Odre|ivawe snage i struje kratkog spoja metodom reduko-

vanih relativnih rasipawa.

2. Izbor preseka sabirnica. Davawe uputsva i smernica za

kori{}ewe tablica za izbor elemenata postrojewa.

3. Provera odabranog preseka sabirnica na termi~ka i di-

nami~ka naprezawa.

4. Prora~un elemenata na visokonaponskoj strani: izolato-

ra, prekida~a, rastavqa~a, VN osigura~a, mernih transformatora.

5. Prora~un uzemqewa.

6. Paralelan rad transformatora, sprege i raspodela snage.

7. Smernice i uputstvo za izradu projekta trafostanice

sredweg napona.

8. Prekostrujni releji sa strujno nezavisnom vremenskom ka-

rakteristikom. Princip postavqawa i vremensko zatezawe.

9. Usmerena i neusmerena za{tita vodova.

10. Diferencijalna za{tita transformatora.

11. Distantna za{tita vodova.

12. Prijem projekta.

13. Povratno javqawe. Blokirawe rastavqa~a. Pokaziva~ po-

loàja prekida~a.

14. Prora~un snage kondenzatorske baterije. Popravak fak-

tora snage.

15. Dijagram optere}ewa. Proizvodni tro{kovi za 1 kWh.Tarife.

NASTAVA U BLOKU (48)

1. Poseta obrazovnom – {kolskom centru distribucije radi

upoznavawa sa merama i sredstvima za{tite na radu.

2. Obilazak i upoznavawe sa radom dispe~erskog centra.

3. Daqinsko upravqawe i relejna za{tita.

4. Obilazak i upoznavawe sa radom stubne TS 10/0,4 kV.

5. Obilazak i upoznavawe sa radom oklopqene TS 10/0,4 kV.

6. Obilazak i upoznavawe sa radom klasi~ne TS 35/10 kV.

7. Obilazak i upoznavawe sa radom oklopqene TS 35/10 kV.

8. Obilazak i upoznavawe sa radom TS 110/10 kV.


ááá RAZRED

U uvodnom delu naglasiti zna~aj transformacije napona i

ulogu koju pri tome imaju transformatorska i razvodna postrojewa.

Pri razmatrawu poglavqa o elektranama ne treba se upu{ta-

ti u velika teorijska razmatrawa. U~enicima treba objasniti sa-

mo podelu elektrana, tipove elektrana i wihove specifi~nosti,

lokaciju elektrana i opremu u elektranama. Zatim na {ematskom

prikazu celokupnog postrojewa objasniti principe rada pojedi-

nih elektrana.

Elemente razvodnih postrojewa treba obja{wavati tako da se

prvo istakne zna~aj i funkcija svakog elementa a zatim u~enici

treba da upoznaju standardne tipove elemenata na{ih proizvo|a~a.

Pri tome treba koristiti gotove modele, skice i fotografije.

Transformatorska i razvodna postrojewa, kao i postrojewa

jednosmerne struje obraditi samo principijelno, koriste}i pri

tome skice, {eme i fotografije.

Transformatore snage objasniti u kratkim crtama i to pr-

vo wihovu funkciju, zatim konstrukciju a onda grupe sprezawa.


Treba naglasiti zna~aj primene pojedinih grupa a naro~ito uslo-

ve koje treba ispuniti za paralelan rad transformatora.

Veoma je va`no da u~enici u okviru oblasti elektri~ne {eme

saznaju kakve sve {eme postoje, ~emu sluè i da nau~e da ih ~itaju.

Radove na izgradwi elektri~nih postrojewa treba obja{wa-

vati pomo}u skica i fotografija, kao i u okviru prakti~ne nasta-

ve u {koli. Po mogu}nosti, obja{wavati im postupak montaè po-

jedinih elemenata deo po deo. Pri tome je va`no nagla{avati zna-

~aj propisa kao i primene predvi|enih za{titnih mera pri radu.

áâ RAZRED

Pri tuma~ewu pojave prenapona, kratkih spojeva i zemqospo-

jeva, ne upu{tati se u prevelika teorijska razmatrawa niti prora-

~une, ve} samo onoliko koliko je potrebno za razumevawe pojave.

Pri tome obratiti pa`wu na pojedine veli~ine merodavne za iz-

bor pojedinih elemenata postrojewa.

Izbor elemenata postrojewa pokazati na konkretnim prime-

rima, sluè}i se podacima na{ih proizvo|a~a opreme.

Na vektorskim dijagramima i uz najjednostavniji prora~un,

pokazati u~enicima kako se odràva zemqospoj u izolovanoj mre-

ì, zatim u kompenzovanoj a kako u uzemqenoj. Treba im saop{ti-

ti koje su mreè kod nas kompenzovane, koje izolovane a koje di-

rektno uzemqene.

Uzemqewima u elektri~nim postrojewima treba pokloniti

posebnu pa`wu. Potrebno je detaqno obrazloìti propise u vezi

sa radnim i za{titnim uzemqewem. Na nekoliko karakteristi~-

nih primera objasniti u~enicima izbor uzemqiva~a.

S obzirom na zna~aj relejne za{tite, ovoj oblasti treba po-

kloniti vi{e pa`we. U~enicima treba na {to jednostavniji na-

~in objasniti princip rada. Na odabranim primerima, pomo}u

{ema, na ~asu obrazloìti princip rada a na ve`bama simulira-

ti neke od kvarova.

Na primerima dnevnih i godi{wih dijagrama optere}ewa

u~enicima treba pokazati wihovu svrhu i zna~aj. Tako|e im treba

pokazati potrebu za kompenzacijom reaktivne energije i na koji

na~in se to izvodi.

Nakon obra|ene oblasti „Izbor elemenata postrojewa”, u~e-

nicima treba podeliti podatke za izradu projekta iz oblasti tran-

sformatorskih stanica 10/0,4 kV. Projekat treba da sadrì: cr-

te` tropolne {eme, izbor elektri~ne opreme s obzirom na struje

kratkih spojeva, crte` dispozicije transformatorske stanice sa

potrebnim presecima, crte` razvodne table niskog napona, prora-

~un i crte` dispozicije uzemqiva~a.



Napomena: u~enici ~etvrtog razreda u toku {kolske godine

rade dve pismene ve`be i jedan projekat TS.

Organizacija ve`bi:

Ve`be treba organizovati tako da ih u~enici rade vezano po

dva ~asa. U~enike jednog odeqewa podeliti u tri grupe.

Organizacija blok nastave:

Nastavu u bloku treba organizovati paralelno sa blok na-

stavom iz predmeta elektri~ne mreè. Treba izvr{iti podelu u~e-

nika na grupe u zavisnosti od broja u~enika i zahteva radne orga-

nizacije u kojoj se izvodi blok nastava.

Za svaki dan nastave u bloku u~enik je u obavezi da vodi svoj

dnevnik rada. Poèqno je da bude ra|en ra~unarom, jer se na takav

na~in dobija na wegovom kvalitetu a istovremeno u~enik se navi-

kava na pedatnost i preciznost u izradi tehni~kih spisa i doku-

mentacije, {to je sa vaspitne strane i jako zna~ajno.

Nastavu u bloku treba organizovati u toku godine, tako da u~e-

nici rade u prepodnevnoj smeni a profesor u popodnevnoj. U tom slu-

~aju ne}e se gubiti ~asovi u drugim odeqewima. Mogu} je i sada{wi

na~in realizacije nastave u bloku ali samo u izuzetnim slu~ajevima.

13. PROJEKTOVAWE ELEKTRI^NIH INSTALACIJA

I OSVETQEWA

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je sticawe znawa i ve{tina u projektovawu

elektri~nih instalacija, wenim funkcijama, ulozi i na~inu izra-

de projektne dokumentacije, radi sticawa ve{tina na prakti~noj

nastavi ovog obrazovnog profila.

Zadaci:



– upu}ivawe u uslove i zahteve koji moraju biti ispuweni

pri izradi projektne dokumentacije;

– shvatawe zna~aja za{titnih mera u elektri~nim instalaci-

jama prilikom projektovawa i izvo|ewe elektri~nih instalacija;

– upoznavawe sa osnovama projektovawa elektri~nih insta-

lacija osvetqewa i gromobrana;

– upoznavawe postupaka i na~ina kontrolisawa i merewe ot-

pora uzemqewa u elektri~nim instalacijama;

– osposobqavawe u~enika da koriste Tehni~ke preporuke EDSrbije (Elektrovojvodine), propise JUS, IEC;

– osposobqavawe u~enika za produbqivawe znawa iz oblasti

projektovawa elektri~nih instalacija, fotometrijskog prora~una

otvorenog i zatvorenog prostora i gromobranskih instalacija.

áâ RAZRED

(0 + 2 nedeqno, 0 + 62 godi{we)

SADR@AJ PROGRAMA

PROJEKTOVAWE I IZVO\EWE ELEKTRI^NIH

INSTALACIJA (7)

Uvod u projektovawe i izvo|ewe elektri~nih instalacija.

Projektni zadatak. Raspored elemenata elektri~nih instalacija

prema datoj gra|evinskoj osnovi. Upotreba tablica sa tehni~kim

propisima za razne elemente elektri~nih instalacija kao i upo-

treba razli~itih dijagrama. Usvajawe pojedinih elemenata na

osnovu prora~una ili tabela. Izrada jednopolnih i tropolnih {e-

ma kao i {ema delovawa. Odre|ivawe preseka provodnika za razne

sisteme, na osnovu struje optere}ewa, vrste elektri~nih instala-

cija i temperature okoline.

Prora~un otpora rasprostirawa raznih vrsta uzemqiva~a

(trakasti, {tapasti, konturni, temeqni). Prora~un kompenzacije

reaktivne snage. Prora~un snage dizel – elektri~nog agregata

DEA. Tekstualna dokumentacija projekta. Poseban prilog o pred-

uzetim za{titnim merama protiv poàra i opasnosti od previso-

kog napona dodira.

Postupak i na~in kontrolisawa i verifikacija svojstava,

karakteristika i kvaliteta elektri~nih instalacija, prema vaè-

}im tehni~kim propisima.

Standardni grafi~ki (spojni) simboli za instalacijske na-

crte i elektri~ne {eme (boje i brojevi za obeleàvawe ìla i

izolovanih vodova i kablova nominalnog napona do 1 kV).

UPOZNAVAWE SA PROGRAMOM ZA PROJEKTOVAWE (2)

Pokretawe programa. Grafi~ki editor programa, pode{ava-

we ekrana programa, uklawawe elemenata grafi~kog editora. Za-

daci za ve`bawe.

Palete: povezivawe i pode{avawe paleta. Osnovne komande:

crtawe linija, prave. Koordinate, pode{avawe crteà, linije za

crtawe.

Crtawe osnovnog gra|evinskog plana – objekta (stana, vi-

kendice). Raspore|ivawe zidova (spoqa{we linije zidova, unutra-

{we linije zidova). Crtawe otvora za vrata i balkon. Rotacija

objekta.

PROJEKTOVAWE ELEMENATA ELEKTRI^NE

INSTALACIJE POMO]U RAÛNARA (10)

Obrada dobijene arhitektonske osnove. Ubacivawe simbola

elemenata: sijali~nih mesta, prekida~a, uti~nica, bojlera, motora

i drugih ure|aja (program za projektovawe).

Povezivawe elemenata linijama koje predstavqaju trasu pro-

vodnika odnosno kablova (program za projektovawe).

Ozna~avawe karakteristika elemenata: strujno kolo, snaga u

W ili kW, visina ugradwe (od poda), a za prikqu~ke bojlera, gre-

jalice, motora i dr., slobodna duìna kabla (program Excel).Pisawe teksta (program Word). Crtawe raznih {ema (pro-

gram za projektovawe).

Izrada projektnog zadatka.

PRORAÛN OSVETQEWA (3)

Prora~un osvetqewa zatvorenih prostorija (metoda faktora

korisnosti). Osvetqewe otvorenih prostora (ulica, trgova, par-

kova, sportskih terena, fasada, spomenika itd.).


PROGRAMSKI PAKET ZA PROJEKTOVAWE JAVNOG

OSVETQEWA (10)

Programski paket. Moduli paketa: ulazni parametri, mogu}a

re{ewa pomo}u kojih se postiù zadati svetlotehni~ki zahtevi.

Prora~un osvetqewa kolovoza kada su poznate vrednosti

svih neophodnih ulaznih parametara. Grafi~ki pregled i nume-

ri~ki rezultati prora~una.

Prora~un osvetqewa javnih prostora kod kojih se javqa ne-

pravilan raspored svetiqki (parkovi, parkinzi, raskrsnice, luke,

sportski tereni,...).

Osnovni tehni~ki podaci o svim svetiqkama koje su unete u

posebnu bazu podataka.

Izrada prora~una uli~nog osvetqewa.

PROGRAMSKI PAKET ZA FOTOMETRIJSKI PRORAÛN

UNUTRA[WEG OSVETQEWA (10)

Metode prora~una unutra{weg osvetqewa. Programski pa-

ket: unos podataka o projektu, objektu, prostor, stranka, opis pro-

jekta. Unutra{wost (tip prostorija, geometrija, materijal za izra-

du svetiqke, izbor svetiqke).

Izrada projektnog zadatka.

PROJEKTOVAWE GROMOBRANSKE INSTALACIJE (14)

Projektovawe gromobranske instalacije. Uvod u projektova-

we. Odre|ivawe nivoa za{tite (izokerauni~ka karta). Delovi gro-

mobranske instalacije.

Spoqa{wa gromobranska instalacija: Prihvatni sistem –

hvataqke, spusni provodnici, uzemqewe.

Unutra{wa gromobranska instalacija. Izjedna~avawe po-

tencijala, blizina gromobranske i ostalih instalacija.

Vrste krovova. Detaqi gromobranske instalacije (spajawe

pojedinih elemenata kao i ukr{tawe sa kablovima za napajawe

objekta).

Op{ta dokumentacija: registracija institucije za projekto-

vawe, re{ewe o odre|ivawu odgovornog projektanta, licenca odgo-

vornog projektanta. Projektna dokumentacija: projektni zadatak,

tehni~ki opis, tehni~ki uslovi, prora~uni, predmer i predra~un

radova, kori{}ena regulativa i literatura. Grafi~ki deo. Izra-

da primera projekta.

IZRADA PROJEKTA (6)

Izrada kompletnog projekta stambenog ili industrijskog

objekta (koriste}i se prethodnim iskustvima i uz realizaciju ve-

`bi iz ovog predmeta).

Op{ta dokumentacija: registracija institucije za projekto-

vawe, re{ewe o odre|ivawu odgovornog projektanta, licenca odgo-

vornog projektanta.

Projektna dokumentacija: projektni zadatak, tehni~ki opis,

tehni~ki uslovi, prora~uni, predmer i predra~un radova, projek-

tovane mere za{tite, kori{}ena regulativa i literatura, podaci

o projektovanoj hvataqci, grafi~ki deo.

Izrada primera projekta.


Program predmeta Projektovawe elektri~nih instalacijai osvetqewa realizuje se u specijalizovanim kabinetima opre-

mqenim ra~unarskom opremom i odgovaraju}im softverskim pake-

tima za projektovawe. Svaki u~enik treba samostalno da realizuje

projektni zadatak.


Na po~etku realizacije ve`bi obavezno ponoviti program za

projektovawe pomo}u ra~unara kako bi u~enici mogli uspe{no da

crtaju osnovni gra|evinski plan objekta, crtawe otvora za vrata i

balkona i rotaciju objekta. Prilikom ubacivawa simbola i eleme-

nata elektri~ne instalacije u arhitektonsku osnovu pridràvati

se tehni~kih propisa i standarda .

Podsetititi u~enike na Pravilnik o tehni~kim normati-vima za projektovawe elektri~nih instalacija.

Pri projektovawu javnog osvetqewa, projekat raditi prema

redosledu koji je dat u programskom paketu.

Naglasiti zna~aj unutra{weg osvetqewa i kori{}ewe odgo-

varaju}eg softvera.

Prilikom projektovawa gromobranskih instalacija, akce-

nat staviti na projektnu dokumentaciju.

Odstupawe od programa moè da bude do 20%, ali mora da ga


14. OSNOVE AUTOMATSKOG UPRAVQAWA

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je sticawe osnovnih znawa u vezi sistema i

elemenata sistema automatskog upravqawa, sa akcentom na savre-

mena tehni~ka ostvarewa i primenu u oblasti elektroenergetike

i industrije.

Zadaci:

– upoznavawe u~enika sa osnovama sistema automatskog upra-

vqawa;

– upoznavawe u~enika sa elementima automatskog upravqawa

(senzori, aktori, komandni i prezentacioni ure|aji, ure|aji za ob-

radu signala);

– upoznavawe u~enika sa primenom sistema automatskog

upravqawa u oblasti elektroenergetike i industrije;

– osposobqavawe u~enika za izradu tehni~ke dokumentacije

sistema automatskog upravqawa mawe sloènosti;

– osposobqavawe u~enika za izradu aplikacionih programa

za sisteme automatskog upravqawa mawe sloènosti;

– ospobqavawe u~enika za pu{tawe u rad sistema automat-

skog upravqawa mawe sloènosti.

áâ RAZRED


SADR@AJ PROGRAMA

UVOD (2)

Istorijski pregled. Potreba i zna~aj automatizacije.

STRUKTURA SISTEMA AUTOMATSKOG UPRAVQAWA (2)

Definicija procesa (objekat upravqawa). Senzori, aktuato-

ri. Ure|aji za obradu signala. Komandni i prezentacioni ure|aji.

Veza ~oveka sa procesom (ma{inom).

KLASIFIKACIJA SISTEMA AUTOMATSKOG

UPRAVQAWA (4)

Upravqawe, regulacija, vo|ewe i nadzor. Upravqawe sa ili

bez povratne sprege. Stacionirano i tranzientno stawe sistema.

Stabilno i nestabilno stawe sistema. Analogni i diskretni si-

stemi. Kontinualni (u vremenu) sistemi i sistemi sa vremenskim

uzorkovawem. Linearni i nelinearni sistemi. Centralizovano i

distribuirano upravqawe. Stepeni automatizacije.

MERNI DAVAÎ (7)

Namena i op{te karakteristike senzora i mernih dava~a.

Klasifikacija senzora i mernih dava~a. Merni dava~i pomeraja,

brzine, sile, temperature, pritiska, nivoa, protoka i osvetqenosti.

IZVR[NI ELEMENTI (2)

Namena i op{ta struktura izvr{nih elemenata. Aktuatori.

Krajwi elementi. Primeri: motori, ventili, radni cilindri.

KOMANDNI I PREZENTACIONI URE\AJI (2)

Veza ~oveka sa ma{inom HMI. Tasteri, preklopke, tastatura

i mi{ ra~unara. Signalne sijalice, zvu~na signalizacija, poka-

zni instrumenti, LCD displej, monitor ra~unara.

SPRE@NI ELEMENTI (6)

Uloga poja~ava~a, Vinstonovog mosta, A/D i D/A pretvara~a

za obradu mernih signala. Potiskivawe signala smetwi. Linea-

rizacija stati~ke karakteristike mernih dava~a. U/I pretvara~i

signala.

Pojam i klasifikacija energetskih interfejsa. Tiristor-

ski energetski interfejs.


Uloga komunikacionih interfejsa ra~unara, ra~unarskih

mreà, Interneta i mobilne telefonije.

DETEKTORI SIGNALA GRE[KE (2)

Namena i klasifikacija detektora signala gre{ke. Prime-

ri detektora signala gre{ke.

SISTEMI UPRAVQAWA SA POVRATNOM SPREGOM (12)

Definicija sistema upravqawa sa povratnom spregom. Po-

dela regulacije: odràvawe zadate vrednosti, pra}ewe zadate

vrednosti, sloèni sistemi. Stati~ka analiza. Kompenzacija po-

reme}aja. Dinami~ka analiza. Vremenska ka{wewa u sistemu.

Funkcija prenosa. Stabilnost sistema. Stabilizacija sistema i

poboq{awe dinamike primenom P, PI, PD, PID regulatora. Pode-

{avawe parametara regulatora. Princip nadre|ene (kaskadne) re-

gulacije.

SISTEMI UPRAVQAWA BEZ POVRATNE SPREGE (5)

Definicija sistema upravqawa bez povratne sprege. Klasi-

fikacija. Upravqawe sa pra}ewem ulaza. Programsko upravqawe

na osnovu vremena i/ili vo|eno procesom. Na~ini opisivawa

upravqa~kih funkcija. Odre|ivawe funkcija upravqawa putem

oì~ewa. Programirawe kori{}ewem memorijskih elemenata.

PLC KONTROLERI I SCADA (10)

Pojam i funkcija programabilnih logi~kih kontrolera.

Princip funkcionisawa: u~itavawe ulaza, obrada signala, ispi-

sivawe izlaza, beskona~na programska petqa. Konstrukcione iz-

vedbe PLC ure|aja: kompaktni ure|aji, modularni ure|aji. Povezi-

vawe PLC ure|aja sa aktorima, senzorima, kao komandnim i prezen-

tacionim ure|ajima. Programirawe PLC ure|aja. Predstavqawe

relejnih {ema pomo}u Ladder dijagrama. Prevo|ewe, preno{ewe i

testirawe programa za PLC. Programabilni terminali. Sistem za

nadzor SCADA.

PRIMENA SAU U ELEKTROENERGETICI (6)

Potreba za upravqawe elektroenergetskim sistemom. Upra-

vqawe u trafostanicama i razvodnim postrojewima. Regulacija

broja obrtaja i aktivne snage turbine. Regulacija napona i reak-

tivne snage sinhronog generatora. Primer nadzora i vizualizaci-

je energetske distributivne mreè, trafostanica i razvodnih po-

strojewa pomo}u SCADA sistema u dispe~erskom centru. Primer

nadzora i vizualizacije termoelektrane pomo}u SCADA sistema.

PRIMENA SAU U INDUSTRIJI (4)

Potreba za upravqawe ma{inama i proizvodnim procesima.

Primeri upravqawa elektromotornim pogonima. Primeri ma{i-

na i industrijskih procesa. Primeri male automatike u doma}in-

stvu i u poslovnim zgradama.


1. Upoznavawe sa laboratorijskom opremom. Op{ti postupak

izvo|ewa laboratorijskih ve`bi.

2. Predstavqawe funkcionalnog demonstracionog modela

sistema upravqawa mawe sloènosti.

3. Izrada tehni~ke dokumentacije za model sistema upravqa-

wa predstavqenog u drugoj ve`bi.

4. Izrada tehni~kog opisa modela sistema upravqawa pred-

stavqenog u drugoj ve`bi.

5. Snimawe stati~ke karakteristike mernog dava~a pomeraja.

6. Snimawe stati~ke karakteristike mernog dava~a tempera-

ture.

7. Snimawe dinami~ke karakteristike P, PI, PD i PID regu-

latora.

8. Snimawe dinami~ke karakteristike procesa.

9. Ispitivawe stabilnosti sistema. Pode{avawe parameta-

ra regulatora.

10. Upoznavawe sa PLC-om i ure|ajem za programirawe.

11. Povezivawe PLC-a sa senzorima i izvr{nim elementima.

12. Izrada korisni~kog programa za ukqu~ewe sa samoodr-

àwem. Programirawe PLC.

13. Izrada korisni~kog programa za prebacivawe zvezda –

trougao.

14. Izrada korisni~kog programa sa primenom tajmerske i

broja~ke naredbe.

15. Izrada korisni~kog programa sa primenom naredbe pore-

|ewa, prenosa podataka i aritmeti~ke naredbe.

16. Upoznavawe sa SCADA-softverom.


Strukturu i klasifikaciju sistema automatskog upravqawa

treba izloìti bez upu{tawa u detaqe. Osnovna uloga ova dva po-

glavqa je upoznavawe sa pojmovima i osnovni uvid u problematiku.

Kod predstavqawa mernih dava~a, obratiti pa`wu na teh-

ni~ke podatke koji su najva`niji sa aspekta upravqawa i detaqni-

je obraditi one koje se koriste prilikom izvo|ewa ve`bi.

Kod izvr{nih elemenata naglasiti ulogu i objasniti pojam

aktuatora i krajwih elemenata. Kod izvo|ewa primera, elektromo-

tore treba samo spomenuti a ne{to detaqnije obraditi ventile i

radne cilindre. Spre`ne elemente, kao i komandne i prezentaci-

one ure|aje, spomenuti samo zbog kompletnosti materije. Ukazati

na multidisciplinarnu prirodu sistema automatskog upravqawa.

Poglavqe koje govori o sistemima automatskog upravqawa

sa i bez povratne sprege ~ine klasi~nu teoriju sistema automat-

skog upravqawa ali bez upu{tawa u sloèno matemati~ko predsta-

vqawe. Na~in funkcionisawa sistema sa negativnom povratnom

spregom, kao i stabilnost, treba objasniti prostom logikom i ko-

ri{}ewem analogija i primera.

Danas najve}i deo upravqa~kih funkcija se ostvaruje kori-

{}ewem mikrora~unara, programabilnih logi~kih kontrolera

PLC i PC ra~unara. Zato ovoj problematici je posve}eno jedno ce-

lo poglavqe. U~enici treba da steknu uverewe o tome da na~in

programirawa upravqa~kih ure|aja je standardizovan i da to pred-

stavqa rutinski posao visokog aplikativnog nivoa. Treba nagla-

siti i ulogu ~oveka u sistemima upravqawa (nadzor i supervizi-

ja), kao i to da je upravqa~ke funkcije mogu}e je realizovati i sa

drugim sredstvima (relejna tehnika, operacioni poja~iva~i, pneu-

matika i dr.).

Primere sistema automatskog upravqawa u elektroenergeti-

ci i industriji trebalo bi predstaviti u vidu ra~unarskih prezen-

tacija sa puno crteà, fotografija i animacija. U te svrhe mogu

da posluè propagandni materijali proizvo|a~a ure|aja automat-

skog upravqawa, kao i bogat materijal sa interneta. Prilikom

prikazivawa treba se fokusirati na mesta ugradwe izvr{nih or-

gana i senzora, zatim na mogu}e zakonitosti upravqawa kao i na

ulogu ~oveka u funkciji nadzirawa i supervizije. Upoznavawe sa

kompleksnijim primenama moè se organizovati i kroz posete od-

govaraju}im objektima elektroprivrede (dispe~erski centar) ili

industriji ({tamparija, mlekara i sl.).

Stvarna fizi~ka ostvarewa sistema automatskog upravqawa

treba predstaviti i uve`bavati u okviru laboratorijsikih ve`bi,

na puno jednostavnijim primerima.


Odstupawe od programa moè da bude do 20% ali mora da ga odo-

bri Stru~no ve}e {kole.

15. OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE

CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je sticawe znawa o obnovqivim izvorima

energije, ulozi i zna~aju primene OIE u razvoju elektroenerget-

skog sistema, za{titi ìvotne sredine i na~inima za pove}awe

energetske efikasnosti.

Zadaci:

– upoznavawe u~enika sa osnovnim prednostima obnovqivih

izvora energije;

– zna~aj obnovqivih izvora energije za elektroenergetski

sistem;

– karakteristike i potencijal obnovqivih izvora energije;

– karakteristike i potencijal solarne energije;

– upoznati u~enike sa energijom vetra: vetrogeneratori –

osnovni pojmovi, princip rada;

– zna~aj i upotreba geotermalne energije za grejawe i hla|ewe;

– zna~aj biomase kao izvor energije;

– mogu}nosti primene i potencijali obnovqivih izvora

energije u Srbiji.


áâ RAZRED

(2+0 ~asova nedeqno, 62 ~asa godi{we)

SADR@AJ PROGRAMA

UVOD (2)

Osnovni pojmovi: Oblici i transformacija energije, ener-

getske rezerve. Oblici, vrste, kvalitet energije. Mogu}nost sup-

stitucije. Transformacija energije. Pojam i struktura energet-

skih rezervi. Problemi i strategije u savremenoj energetici.

Istorijski pregled proizvodwe i potro{we energije. Problemi:

pove}awe zahteva za energijom, iscrpqenost tradicionalnih izvo-

ra, ekolo{ki problemi, ekonomsko-politi~ki izazovi. Strategi-

je: preraspodela procentualnog u~e{}a pojedinih izvora u ukupnoj

proizvodwi energije, razvoj novih tehnologija i usavr{avawe po-

stoje}ih, ekonomska stimulacija „zelene energije”, tehni~ka i

ekonomska optimizacija, pove}awe energetske efikasnosti u pro-

izvodwi i transportu energije, efikasnija potro{wa. Globalne

energetske strategije vode}ih ekonomskih regiona. Pregled ener-

getske situacije u Srbiji.

ZA[TITA @IVOTNE SREDINE I RAZLOZI ZA RAZVOJ I

PRIMENU OIE I ENERGETSKE EFIKASNOSTI (4)

Klimatske promene i ekolo{ki problemi. Struktura najve-

}ih zaga|iva~a. Kjoto protokol. Strategija EU za smawewe emisi-

je {tetnih gasova i sigurnost energetskog snabdevawa. Usavr{a-

vawe efikasnosti i smawewe negativnih uticaja po ìvotnu sre-

dinu postoje}ih tehnologija. Stimulacija implementacije OIE i

energetske efikasnosti u svetu i na{em okruèwu.

ENERGETSKA EFIKASNOST (4)

Zna~ewe i pojam EE. Zna~aj energetske efikasnosti (EE).

EU i Svet (zakonski i politi~ki okviri). Metode i na~ini pri-

mene EE (industrija, zgradarstvo, saobra}aj, poqoprivreda, komu-

nalna energetika). Primeri uspe{ne primene EE u Srbiji. Izra-

~unavawe EE u sopstvenom okruèwu ({koli, doma}instvu...).

Efikasni elektri~ni ure|aji. Indikatori EE. Proizvodwa i

prenos.

OBNOVQIVI I NEOBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE (2)

Osnovni pojmovi i razlike. Karakteristike OIE i poten-

cijali. Istorijat primene obnovqivih izvora energije.

SOLARNA ENERGIJA (8)

Energija sunca. Procena resursa, solarna konstanta. Prolaz

zra~ewa kroz atmosferu (direktno i difuzno zra~ewe, albedo).

Definicija jednog sunca. Povr{inska snaga zra~ewa. Promena

poloàja sunca i zemqe. Merewe i izra~unavawe ja~ine sun~evog

zra~ewa na povr{ini odre|enog nagiba, na odre|enoj lokaciji.

Tabele snage sun~evog zra~ewa (dnevne, mese~ne, godi{we). Kon-

centratorski sistemi (sistem sa koncentracijom sun~evih zraka).

Pasivno solarno grejawe. Sistemi za pripremu tople vode. Pri-

meri sistema: sistemi sa ravnim kolektorima, sistemi sa vakuum-

skim cevima, kombinovani sistemi.

FOTONAPONSKA KONVERZIJA (8)

Kratak istorijat. PN spoj. Fotonaponska konverzija. Mate-

rijali za izradu (FN) }elija. Fotonaponska }elija – konstrukci-

ja. Karakteristike fotonaponskih }elija. Uticaj temperature

snage sun~evog zra~ewa na karakteristike }elije. Moduli i pane-

li. Standardne konstrukcije modula. Spajawe modula u panele. Ka-

rakteristi~ne veli~ine modula u specifikacijama proizvo|a~a.

Primene fotonaponskih modula i panela: direktno vezivawe na

potro{wu. Sistemi sa baterijama. Rad na mreì. Primena u auto-

mobilskoj industriji. Dimenzionisawe fotonaponskog panela –

procena energije FN sistema uz primere.

ENERGIJA VETRA (8)

Istorijat kori{}ewa energije vetra. Vetar kao oblik sun-

~eve energije. Procena snage vetra. Zavisnost snage od brzine.

Merewe i procena brzine vetra. Ruà vetrova. Vetroagregati –

osnovni pojmovi, princip rada. Koncepcija vetroturbina. Snaga i

stepen iskori{}ewa vetroturbina. TSR faktor. Uticaj visine

stuba i hrapavosti terena. Procena energije vetroagregata. Histo-

gram i faktor kapaciteta vetroagregata. Karakteristika snage ve-

troagregata. „S” kriva. Karakteristi~ne brzine vetroturbine.

Koncepcije generatora koji se primewuju u vetroagregatima. Regu-

lacija brzine obrtawa vetroagregata. Farme vetroagregata. Mali,

mini i mikro vetroagregati (0,3 – 300 kW). Rad na mreì i izolo-

vani rad. Dimenzionisawe malih vetroagregata – procena energi-

je. Ekonomski aspekti kori{}ewa energije vetra. Potencijali

Srbije za kori{}ewa energije vetra. Uklapawe vetroagregata u

okolinu.

HIDROENERGIJA I MINI HIDROELEKTRANE (8)

Velike HE – tradicionalni OIE. Ekolo{ki i ekonomski

potencijal malih HE. Male HE: osnovni koncept rada derivacio-

nih hidroelektrana (run-of-the-river). Cevovodi i tipovi turbina.

Sinhroni i asinhroni generator. Odre|ivawe protoka i pada.

Procena snage i energije MHE, optimalni protok. Rad na mreì

i izolovani rad. Energija plime i oseke. Energija talasa. Poten-

cijali Srbije i primeri instalisanih kapaciteta.

GEOTERMALNA ENERGIJA (3)

[ta je geotermalna energija. Istorijat kori{}ewa i proce-

na resursa. Proizvodwa elektri~ne energije: elektrane na „suvu”

paru. „Flash” elektrane. Binarne elektrane. Upotreba geotermal-

ne energije za grejawe i hla|ewe. Upotreba geotermalne energije

u poqoprivredi. Tehnolo{ki i ekonomski pregled razvoja geoter-

malnih tehnologija. Prednosti i uticaji na ìvotnu sredinu.

BIOMASA (3)

Biomasa kao izvor energije. Pregled resursa. Procena u~e-

{}a u ukupnoj energetskoj potro{wi i procena instalisanih ka-

paciteta. Male elektrane na biomasu. Biodizel. Energija iz ì-

votiwskih otpadaka.

OIE KAO DISTRIBUIRANI GENERATORI (5)

Distribuirana proizvodwa energije. OIE u „radu na mre-

ì” (proizvodwa elektri~ne energije u centrima potro{we).

„Pretvarawe” potro{a~a u proizvo|a~e. Kogeneracija. OIE u izo-

lovanom radu. Nedostupnost elektri~ne energije velikom delu

svetske populacije. Ekonomske prednosti OIE u odnosu na pro{i-

rewe mreè ili kori{}ewe dizel-agregata. Problem stohasti~ke

proizvodwe energije iz OIE. Izolovani sistemi bez i sa mogu}-

no{}u akumulisawa energije. Hibridni izolovani sistemi.

KONVERZIJA I AKUMULACIJA ENERGIJE

IZ OBNOVQIVIH IZVORA (5)

Energetska elektronika koja se primewuje u sistemima za-

snovanim na OIE: invertori, ispravqa~i, regulatori. Skladi-

{tewe energije. Hemijski izvori energije. Olovne baterije i ba-

terije sa mogu}no{}u dubokog pra`wewa. Ostale vrste baterija

(nikl-kadmijumske, nikl-metalhidridne, litijum-jonske, litijum-

polimerne, nikl-cink...). Dimenzionisawe baterija u sistemima

sa OIE. Energija vodonika. Na~ini dobijawa vodonika. Gorivne

}elije. Toplotne pumpe. Elektrovozila. Vozila na vodonik.

RAZVOJ I PRIMENA OIE U SRBIJI (2)

Mogu}nosti primene i potencijali OIE u Srbiji. Sada{we

stawe primene OIE. Primeri primene OIE u sopstvenom okru-

èwu. Doma}i proizvo|a~i opreme. Zakonska regulativa i subven-

cije vezane za proizvodwu energije iz OIE u svetu i u na{em okru-

èwu (komparativno pravo). Regulatorno – pravni okvir i finan-

sijsko-ekonomski podsticaji za izgradwu malih OIE u Srbiji.

Uklapawe male elektrane u distributivnu mreù.


Prilikom izlagawa gradiva koristiti oznake i merne jedi-

nice u skladu sa standardima Me|unarodne elektrotehni~ke komi-

sije.


Pri obja{wavawu koristiti primere iz neposrednog {kol-

skog okruèwa koji }e zainteresovati u~enike za primenu OIE u

lokalnoj zajednici. Prikazati zna~aj globalne primene OIE jed-

nostavnim ra~unom.

U uvodnim predavawima upoznati u~enike sa osnovnim poj-

movima o oblicima i transformacijom energije. Objasniti zna~aj

o~uvawa sopstvenih energetskih rezervi. Pokazati primere ener-

getske strategije vode}ih ekonomskih regiona (problemi trase ga-

sovoda, podela resursa na bliskom istoku i sl. ). Kroz pregled

energetske situacije u Srbiji dati primere mogu}nosti za pove}a-

we energetske efikasnosti i primenu OIE.

U poglavqu Za{tita ìvotne sredine pokazati me|usobnu

povezanost primene OIE, energetske efikasnosti i o~uvawa ì-

votne sredine. Probleme nastale usled klimatskih promena i

usled nepo{tovawa ekolo{kih standarda prona}i u neposrednom

okruèwu. Objasniti zna~aj sigurnosti energetskog snabdevawa.

Pri izlagawu zna~aja energetske efikasnosti, ukoliko mo-

gu}nosti dozvoqavaju, napraviti jednostavne eksperimente (npr.

promeniti pozadinu WORD dokumenta iz bele u crnu, mere}i pri

tome potro{wu CRT monitora vatmetrom, ili izmeriti potro{wu

LCD i CRT monitora). Izra~unati u{tede na primerima iz nepo-

srednog okruèwa. Obavezno obraditi stepen iskori{}ewa elek-

tromotora, transformatora i prenosne mreè. Jednostavnim ra-

~unskim zadacima pokazati u{tede u energiji i novcu postignute

pove}awem stepena iskori{}ewa.

Pri izlagawu poglavqa Solarna energija, ve}u pa`wu posve-

titi sistemima sa ravnim kolektorima. Primere obja{wavati na

doma}im proizvodima i sistemima. Obavezno pokazati kataloge i

realizovane sisteme iz neposrednog okruèwa. Stimulisati u~e-

nike da prona|u pogodne objekte na kojima je mogu}e postaviti si-

steme sa ravnim kolektorima.

Fotonaponsku konverziju obavezno povezati sa predmetima u

kojima se izu~ava PN spoj. Pa`wu posvetiti primeni FN siste-

ma na onim lokacijama gde je neekonomi~no postavqawe distribu-

tivne mreè (repetitori mobilne telefonije, sigurnosni siste-

mi i dr.).

Pri obja{wavawu rada vetrogeneratora ukazati i na nega-

tivne primere (zauzimawe zemqi{ta, buka, ometawe leta ptica i

dr.). Potraìti re{ewa za otklawawe ovih problema. Naglasiti

u~enicima da }e principe rada generatora u~iti u predmetu elek-

tri~ne ma{ine.

Iskori{}avawe energije mini hidroelektrana, geotermal-

ne i energije biomase tako|e potkrepiti primerima iz neposred-

nog okruèwa. Stimulisati u~enike za iznalaèwe wima pozna-

tih lokacija za primenu ovih vidova energije i izradu idejnih re-

{ewa.

U poglavqu Konverzija i akumulacija energije iz OIE poka-

zati zna~aj hemije, poznavawa nauke o materijalima, novih saznawa

iz oblasti nano tehnologija i dr. Pokazati primere primene elek-

trovozila i objasniti wihov uticaj na o~uvawe ìvotne sredine.

Ukqu~iti u~enike u osmi{qavawe novih transportnih vozila i

sistema baziranih na elektro i/ili hibridnom pogonu. Neizostav-

no obraditi one tipove baterija koje u~enici koriste u svojim mo-

bilnim telefonima. Pokazati opasnosti od nepravilnog odlaga-

wa istro{enih baterija i ukqu~iti u~enike za iznalaèwe prav-

nih i prakti~nih re{ewa za reciklirawe starih baterija.

16. PRAKTI^NA NASTAVA

CIQ I ZADACI

Ciq nastave ovog predmeta je da u~enici steknu prakti~na

znawa i ve{tine za izvo|ewe elektri~nih instalacija i radova na

nadzemnim i kablovskim elektroenergetskim vodovima i postroje-

wima.

Zadaci predmeta su:

– upoznavawe materijala i pribora za izvo|ewe elektri~nih

instalacija;

– upoznavawe alata, ure|aja i instrumenata potrebnih za iz-

vo|ewe elektri~nih instalacija;

– obu~avawe u~enika u prakti~noj primeni predvi|enih me-

ra tehni~ke za{tite pri radu na elektri~nim instalacijama;

– upoznavawe projektne i druge tehni~ke dokumentacije iz

oblasti elektri~nih instalacija i elektri~nih mreà;

– prakti~no obu~avawe u~enika za sve vrste radova na elek-

tri~nim instalacijama i na razvodnim postrojewima.

SADR@AJI PROGRAMA

áá RAZRED


ALATI I INSTRUMENTI ZA IZVO\EWE ELEKTRI^NIH

INSTALACIJA (5)

Upoznavawe sa alatom za izvo|ewe elektri~nih instalacija

(obeleàvawe trase elektri~nih instalacija, priprema kanala u

zidu za polagawe kablova i instalacionih kutija, se~ewe provod-

nika, skidawe izolacije i priprema provodnika za spajawe u in-

stalacionim kutijama).

Upoznavawe univerzalnih instrumenata i merewe osnovnih

elektri~nih veli~ina.

PRIBOR I MATERIJALI ZA IZVO\EWE ELEKTRI^NIH

INSTALACIJA (16)

Instalacioni provodnici i kablovi, cevi, kanalice, rega-

li, razvodne kutije, prikqu~nice. Osigura~i, prekida~i, utika~i

i prikqu~ne kutije.

Elektri~ne instalacije za osvetqewe. Instalacije za in-

terfonske, protivpoàrne i alarmne sisteme.

ELEMENTI TEHNI^KE I PROJEKTNE

DOKUMENTACIJE (6)

Oznake i simboli u elektri~nim instalacijama. Tehni~ki

propisi za izvo|ewe elektri~nih instalacija. Upotreba {ema i

projekata elektri~nih instalacija.

VRSTE ELEKTI^NIH INSTALACIJA (6)

Vrste elektri~nih instalacija. Instalacije u suvim i vla-

`nim uslovima. Instalacije u prostorijama sa specifi~nim uslo-

vima. Privremene instalacije. Gromobranske instalacije. Nisko-

naponske instalacije.

IZVO\EWE MAWE JEDNOFAZNE I TROFAZNE

ELEKTRI^NE INSTALACIJE NA OGLEDNOJ TABLI (10)

Izvo|ewe strujnog kola osvetqewa (uàreno vlakno, fluo-

rescentna, ìvina i halogena svetiqka), strujnog kola termi~kih

potro{a~a i strujnog kola za napajawe elektromotora.

IZVO\EWE INSTALACIJE STEPENI[NOG

OSVETQEWA (4)

Vrste stepeni{nih automata (tajmera). Na~in povezivawa.

Povezivawe automata na oglednoj tabli.

RADOVI NA RAZVODNOM ORMANU ZA BROJILA (6)

Povezivawe jednofaznog i trofaznog jednotarifnog i dvo-

tarifnog brojila kao i ostalih potrebnih elemenata. Primena

propisa.

MONTA@A ELEMENATA NA RAZVODNOJ TABLI

SA OSIGURAÎMA (8)

Povezivawe elemenata i kontrolno pu{tawe u rad.

ZA[TITNE MERE OD VISOKOG DODIRNOG NAPONA (7)

Upoznavawe svih za{titnih mera sa posebnim naglaskom na

za{titno uzemqewe i obradom sva tri sistema za{tite: TT, TN, IT.Zna~aj i va`nost merewa otpora uzemqewa i otpora petqe

kvara. Periodi~no proveravawe sistema za{tite od visokog do-

dirnog napona.

Za{titni ure|aji diferencijalne struje (ZUDS): princip

rada i na~in vezivawa .

IZRADA ZA[TITNOG UZEMQEWA (6)

Vrste materijala za uzemqiva~e. Vrste uzemqiva~a. Pojedi-

na~ni i zajedni~ki uzemqiva~i. Izrada i montaà jednog uzemqi-

va~a.


ááá RAZRED

(2 ~asa nedeqno, 70 ~asova godi{we i 60 ~asova u bloku)

PROJEKTNA I TEHNI^KA DOKUMENTACIJA

ZA ELEKTRI^NE INSTALACIJE (5)

ELEKTRI^NA INSTALACIJA MOTORNOG POGONA (15)

Izrada elektri~nih instalacija motornog pogona. Razvodni

i komandni ormani elektromotornih pogona. Elementi komando-

vawa: kontaktori, strujne i naponske za{tite, tasteri i vremen-

ski relei, dawinska lokalna komanda.

RADOVI NA ELEMENTIMA NADZEMNIH

ELEKTROENERGETSKIH VODOVA (15)

Montaà potpornih izolatora na nosa~e izolatora i konzo-

le. Stavqawe izolatorskih lanaca od lan~anih izolatorskih jedi-

nica. Vezivawe provodnika na potporne izolatore. Primena ra-

znih vrsta vezova. Izrada ku}nog prikqu~ka SKS. Za{titna sred-

stva i li~na za{titna oprema.

RADOVI NA ELEMENTIMA KABLOVSKIH

ELEKTROENERGETSKIH VODOVA (15)

Spajawe kablovskih ìla lemqewem i presovawem.

Montaà kablovske glave 0.4kV ili 10kV na stubu.

Montaà kablovske spojnice za kablove 0.4kV ili 10kV.

Monaà kablovskog razvodnog ormana.

RADOVI NA RAZVODNIM POSTROJEWIMA (20)

Upoznavawe gra|evinskog i elektri~nog dela transforma-

torske stanice. Upoznavawe jednopolne i tropolne {eme tran-

sformatorske stanice. Montaà rastavqa~a i osigura~a. Monta-

à provodnika, sabirnica i potpornih izolatora.

Primena za{tinih mera pri radu u postrojewima.

BLOK (60 ~asova godi{we )

Rad na izvo|ewu instalacije stambenog prostora jake i sla-

be struje. Izvo|ewe instalacije motornog razvoda. Izrada razvod-

nih i komandnih ormana.

Otkrivawe i otklawawe kvarova na svim vrstama elektri~-

nih instalacija.

Kablovske mreè

Upoznavawe mehanizacije za izradu podzemnih mreà. Raz-

vla~ewe i polagawe kablova.

Izrada kablovske glave 0.4kV, 10kV i 35kV. Montaà ka-

blovske spojnice za 0.4kV, 10kV i 35kV. Pripremawe kablovske

mase i obezbe|ivawe mesta rada. Polagawe kablova kroz kablovi-

ce, kablovske kanale i tunele.

Pronalaèwe i ispitivawe kvarova kod kablova.

Za{tita i li~na za{titna sredstva.

Niskonaponske nadzemne mreè

Kopawe rova i postavqawe stubova. Razvla~ewe, podizawe,

zatezawe, odre|ivawe ugiba i vezivawe provodnika na izolatore.

Za{tita i li~na za{titna sredstva.

Razvodna postrojewa visokog napona

Upoznavawe gra|evinskog i elektrotehni~kog dela tran-

sformatorske stanice. Upoznavawe jednopolne {eme transforma-

torske stanice. Montaà sabirnica, montaà dovoda i odvoda.

Montaà trafo-}elije. Montaà transformatora. Izvo|ewe za-

{titnog uzemqewa.

Provera ispravnosti i pu{tawe postrojewa u rad.

Primena za{titnih mera pri radu u postrojewima.


áá RAZRED

Sadràje programa prakti~ne nastave treba realizovati u

{kolskim radionicama prilago|enim za ovu vrstu nastave.

Pri realizaciji sadràja programa potrebno je koristiti

ste~ena teorijska znawa iz predmeta elektri~ne instalacije i

elektri~na merewa.

Prilikom realizacije pojedinih sadràja potrebno je {to

vi{e koristiti projektnu i drugu tehni~ku dokumentaciju, zatim

prospekte i uputstva za montaù pojedinih elemenata elektri~nih

instalacija.

U tematskoj celini Upoznavawe materijala i pribora za iz-vo|ewe elektri~nih instalacija obraditi slede}e: provodnike i

kablove (vrste, konstrukcija, izolacija, ozna~avawe i odre|ivawe

trajno dozvoqene struje), instalacione cevi (vrste i primena: gi-

bqiva creva, plasti~ne kanalice i PNK regali), instalacione

prekida~e ({ema spojeva instalacionih prekida~a obrtnih i pre-

gibnih, postavqawe i vezivawe), osigura~e (topqivi tipa D,B,NV;osnovne karakteristike i primena; automatski osigura~i, princip

rada i podela prema karakteristikama na okidawe B,C,D), razvod-

ne kutije (materijali za izradu, veli~ina i oznake za u zid i na

zid), prikqu~ne kutije (podela prema veli~ini), svetle}a tela (si-

jalice sa uàrenim vlaknom, fluoroscentne svetiqke, ìvine si-

jalice, natrijumove sijalice niskog i visokog pritiska, metal-ha-

logene sijalice i halogene sijalice; osnovne {eme spoja kod ovih

vrsta sijalica, traèwe i utvr|ivawe kvara i wihovo otklawawe).

U tematskoj celini Montaà elemenata na razvodnoj ta-bli postaviti elemente u KPK i povezati ih, postaviti osigura~e

tipa D na razvodnu tablu i povezati ih, postaviti automatske osi-

gura~e tipa B na razvodnu tablu i povezati ih.

U ciqu kvalitetnijeg izvo|ewa nastave, pra}ewa u~enika i

sigurnosti pri radu (za{tite od napona dodira) prakti~ni rad re-

alizovati u mawim grupama.



ááá RAZRED

Sadràje programa prakti~ne nastave u ~asovnom sistemu

treba realizovati sa grupom u~enika u {kolskim radionicama

prilago|enim za ovu vrstu nastave ili u radnim organizacijama.

Sadràj prakti~ne nastave u bloku treba realizovati po mo-

gu}nosti na kraju {kolske godine u odgovaraju}im preduze}ima.

U tematskoj celini Elektri~na instalacija motornog po-gona pokazati u~enicima izradu elektri~nih instalacija motor-

nog pogona za rad trofaznog asinhronog motora. Objasniti jedno-

polnu {emu delovawa motora kod direktnog pu{tawa u rad, pa na

osnovu we nacrtati tropolnu. Na oglednoj plo~i izvesti instala-

ciju i pustiti motor u rad. Objasniti kako prepoznati vezu trofa-

znog asihronog motora kad se otvori prikqu~na kutija (kako stoje

plo~ice kod veze u zvezdu a kako kod veze u trougao). Ispitati mo-

tor i na}i kvar. Objasniti prikqu~ivawe motora za pu{tawe u rad

kombinacijom zvezda – trougao. Nacrtati jednopolnu {emu veziva-

wa motora kombinacijom zvezda – trougao pa iz we tropolnu {emu

sa vezom motora na mreù. Na oglednoj plo~i izraditi instalaci-

ju i pustiti motor u rad. Objasniti u~enicima kako odabrati ele-

mente (tastere, osigura~e, sklopke, za{titne relee i vremenske re-

lee) pri direktnom pu{tawu u rad i pri pu{tawu u rad kombina-

cijom zvezda-trougao. Pokazati kako se vr{i pode{avawe za{tit-

nih (bimetalnih) relea i na~in vezivawa kod direktnog pu{tawa

u rad motora.

Povezati asinhroni motor preko frekventnog regulatora i

demonstrirati promenu osnovnih parametara motora (brzina, sna-

ga, ubrzawe, zaustavqawe i ko~ewe).

U tematskoj celini Radovi na razvodnim postrojewima upo-

znati u~enike sa tipom visokonaponskih }elija (dovodna, izvodna,

merna i trafo). Pored predvi|enih radova na montaì rastavqa~a

i osigura~a upoznati u~enike sa radom energetskog transformato-

ra i za{titom od kvarova (Buholcov rele i kontaktni termometar)

kao i sa ulogom mernih, strujnih i naponskih transformatora. Ob-

jasniti u~enicima ulogu i zna~aj visokonaponskih prekida~a (ma-

louqni, vakumski, SF-6) kao i izvla~ive }elije koje su ujedno i ra-

stavqa~i. Ista}i prednosti takvih vrsta }elija u odnosu na kla-

si~ne. Obavezno upoznati u~enike sa redosledom ukqu~ewa i is-

kqu~ewa u visokonaponskim }elijama i blokadama. Posebno ista-

}i va`nost ove procedure i posledice nestru~nog rukovawa.







MATURSKI ISPIT

Maturski ispit se sastoji iz zajedni~kog i posebnog dela.

A. Zajedni~ki deo obuhvata predmete koji su obavezni za sve

u~enike sredwih stru~nih {kola, a prema programu koji su ostva-

rili u toku ~etvorogodi{weg obrazovawa:

1. Srpski jezik i kwièvnost.

B. Posebni deo obuhvata:

1. maturski prakti~ni rad sa usmenom odbranom rada,

2. usmeni ispit iz izbornog predmeta.

1. Maturski prakti~ni rad sastoji se iz izrade projekta,

izrade delova ma{ine, ure|aja, instalacije i sl., utvr|ivawa kva-

ra ili neispravnosti ure|aja, ma{ine, instalacije i sl., servisi-

rawe ure|aja, ma{ine instalacije i sl.

Sadràj prakti~nog rada, odnosno wegovi zadaci defini{u

se iz sadràja programa stru~nih predmeta iz slede}ih oblasti ka-

rakteristi~nih za obrazovni profil elektrotehni~ar energetike:

– elektri~ne instalacije i osvetqewe,

– projektovawe elektri~nih instalacija i osvetqewa,

– obnovqivi izvori energije,

– elektri~ne mreè,

– elektri~na postrojewa,

– elektri~ne ma{ine,

– osnove automatskog upravqawa.

Sadràji usmene provere znawa proisti~u iz sadràja pro-

grama maturskog prakti~nog rada i odnose se na znawa iz predme-

ta (oblasti) iz kojih je ra|en maturski prakti~an rad.

2. Ispit iz izbornog predmeta:

– matematika,

– elektri~na merewa i merewa u elektroenergetici,

– elektronika u energetici,

– elektri~ne instalacije i osvetqewe,

– elektri~ne mreè,

– elektri~na postrojewa,

– elektri~ne ma{ine,

– osnove automatskog upravqawa.

NAPOMENA:

Postupak i organizaciju maturskog ispita treba razraditi

posebnim pravilnikom u {koli, a u skladu sa Sadràjem i na~i-

nom polagawa maturskog ispita u sredwoj stru~noj {koli („Slu-

`beni glasnik RS – Prosvetni glasnik”, br. 4/91 i 2/94).

Obrazovni profil: ELEKTROTEHNIÂR ZA TERMI^KE

I RASHLADNE URE\AJE

PRAKTI^NA NASTAVA

CIQ I ZADACI

Ciq nastave ovog predmeta je osposobqavawe u~enika za samo-

stalan rad na odràvawu i popravci termi~kih i rashladnih ure|aja.

Zadaci predmeta su:

– upoznavawe za{tite na radu i primene za{titnih sredstava;

– sticawe navika urednosti, ta~nosti, preciznosti i odgo-

vornosti;

– razvijawe radnih navika kod u~enika;

– izgra|ivawe pravilnog odnosa prema radu, predmetima ra-

da i sredstvima rada;

– upoznavawe materijala i pribora koji se koristi u ras-

hladnoj i termi~koj tehnici;

– upoznavawe i prakti~na primena alata i instrumenata ko-

ji se koristi u rashladnoj i termi~koj tehnici;

– sticawe znawa i ve{tina u radu sa materijalom i alatom;

– upoznavawe u~enika sa vrstama termi~kih i rashladnih

ure|aja, principom rada, konstrukcijom i wihovom funkcijom;

– osposobqavawe u~enika za kori{}ewe elektri~nih {ema

ure|aja.

áá RAZRED


SADR@AJI PROGRAMA

ZA[TITA NA RADU (2)

OPREMA ZA UKQUÎVAWE I ZA[TITU ELEKTRI^NIH

URE\AJA (6)

Upoznavawe sa opremom i na~inom upotrebe opreme pri

ukqu~ivawu i za{titi elektri~nih ure|aja (osigura~i, prekida~i,

kontaktori, bimetali, za{titni prekida~i za elektromotore).

LEMQEWE (10)

Upoznavawe sredstava i materijala za meko lemqewe. Kala-

isawe provodnika. Me|usobno lemqewe provodnika. Lemqewe pa-

pu~ica.

Upoznavawe sredstava i materijala za tvrdo lemqewe. Tvrdo

lemqewe bakarnih cevi.

TERMI^KI APARATI U DOMA]INSTVU (18)

Termi~ki aparati u doma}instvu: termoakumulacione pe}i,

elektri~ni {poreti, grejalice, pegle, bojleri. Osnovni delovi

termi~kih aparata: grejna tela, termostati, termoregulatori, pre-

kida~i, termometri i osigura~i.

Princip rada i elektri~ne {eme.

Mogu}i kvarovi. Na~in utvr|ivawa i otklawawa kvarova.

MA[INE ZA PRAWE VE[A I MA[INE ZA PRAWE

SUDOVA (10)

Upoznavawe osnovnih delova, principa rada i blok dijagra-

ma (elektro ventil, mehani~ki i gumeni delovi, bubaw, pumpa za

vodu, elektromotor, programator, hidrostat).

RASHLADNI URE\AJI U DOMA]INSTVU (18)

Rashladni ure|aji u doma}instvu: friìder, zamrziva~, kom-

binacija friìder- zamrziva~, klima ure|aj.

Osnovni delovi rashladnih ure|aja: hermeti~ki kompresor,

kondenzator, filter-su{a~, kapilarna cev, ispariva~, termostat.

Princip rada i elektri~ne {eme.

Mogu}i kvarovi. Na~in utvr|ivawa i otklawawa kvarova.

OSTALI ELEKTRI^NI APARATI U DOMA]INSTVU (10)

Elektri~na rasveta, fen, usisiva~, toster, friteza, elek-

tri~ni ro{tiq, peka~, ventilator, elekti~no zvono, aspiratori.

Princip rada i osnovni delovi.

Naj~e{}i kvarovi. Na~in utvr|ivawa i otklawaw kvarova.

ááá RAZRED

(2 ~asa nedeqno, 70 ~asova godi{we i 60 ~asova u bloku)

SADR@AJI PROGRAMA

ZA[TITA NA RADU I ZA[TITA OD PO@ARA (2)

ALAT ZA POPRAVKU ELEKTRI^NIH APARATA

U DOMA]INSTVU (10)

Alati za montaù i demontaù ure|aja i wihovih delova (od-

vija~i, kle{ta, kqu~evi).

Alati za ispitivawe elektri~nih ure|aja (probna lampa,

univerzalni instrument, instrumenti za merewe temperature, in-

strumenti za merewe pritiska).

Frigomehani~arski alati (noì} za se~ewe bakarnih cevi,

alat za savijawe bakarnih cevi, makaze za se~ewe kapilare, ekspan-

der – {ipkasti i lepezasti, alat za pertlovawe bakarnih cevi, krc-

kalica, ogledalce, ~e{aq, hansen spojka, brener za zavarivawe).

Ru~ni elektri~ni alat i rad sa wim (bu{ilica, akumulator-

ska {rafilica, ubodna testera, brusilica).

POPRAVKA TERMI^KIH APARATA

U DOMA]INSTVU (16)

Naj~e{}i kvarovi i wihovo otklawawe. Kori{}ewe tehni~-

ke dokumentacije. Demontaà i montaà delova (termoakumulaci-

ona pe}, elektri~ni {poret, grejalica, kalorifer, bojler, usisi-

va~, mikser, friteza).

POPRAVKA MA[INA ZA PRAWE VE[A (14)


ke dokumentacije. Demontaà i montaà delova.

POPRAVKA MA[INA ZA PRAWE SUDOVA (8)


ke dokumentacije. Demontaà i montaà delova.


POPRAVKA KU]NIH RASHLADNIH URE\AJA (14)


ke dokumentacije. Demontaà i montaà delova (friìder, zamr-

ziva~, kombinacija friìder-zamrziva~, klima ure|aj).

Ispirawe, vakuumirawe i puwewe rashladne instalacije.

Montaà klima ure|aja.

INDUSTRIJSKI RASHLADNI SISTEMI (6)

Osnovni delovi rashladnog sistema (pore|ewe sa ku}nim

rashladnim ure|ajima).

Materijali za termi~ku izolaciju rashladnih komora i na-

~ini izvo|ewa izolacija komora.

BLOK (60 ~asova godi{we)

Rad na popravci i servisirawu ku}nih rashladnih ure|aja.

Rad na montaì i servisirawu klima ure|aja.

Rad na popravci i servisirawu industrijskih rashladnih

sistema.

Rad na popravci i servisirawu termi~kih ure|aja i aparata

u doma}instvu.


áá RAZRED

Sadràje programa prakti~ne nastave treba realizovati u

{kolskim radionicama prilago|enim za ovu vrstu nastave. U~eni-

ke podeliti u grupe.

Tehnike mekog i tvrdog lemqewa u~enici treba da upoznaju

u {kolskoj radionici tako da svaki u~enik samostalno realizuje

navedene operacije.

Pri realizaciji tematske celine vezane za termi~ke i ras-

hladne ure|aje i ma{ine za prawe ve{a, neophodno je u~enicima

preneti i osnovna teoretska znawa a potom ih upoznati sa sastav-

nim delovima pokazuju}i odgovaraju}e uzorke. Demonstrirati de-

montaù i montaù ure|aja.

Prilikom realizacije pojedinih sadràja poèqno je {to

vi{e koristiti tehni~ku dokumentaciju: elektri~ne {eme, pro-

spekte i uputstva za montaù pojedinih elemenata.






ááá RAZRED

Sadràje programa prakti~ne nastave u ~asovnom sistemu

treba realizovati sa grupom u~enika u {kolskim radionicama

prilago|enim za ovu vrstu nastave ili u servisima bele tehnike.

Pri realizaciji programa treba uspostaviti dobru korela-

ciju sa odgovaraju}im stru~nim predmetima.

Sadràj prakti~ne nastave u bloku treba realizovati po mo-

gu}nosti na kraju {kolske godine u odgovaraju}im servisima ili

preduze}ima.




Odstupawe od programa moè da bude do 20% ali ga mora

odobriti Stru~no ve}e {kole.

2

Na osnovu ~lana 93. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazo-

vawa i vaspitawa („Slu`beni glasnik RS”, br. 62/03, 64/03 – isprav-

ka, 58/04, 62/04 – ispravka, 79/05 – dr. zakon i 101/05 – dr. zakon),

Ministar prosvete donosi

P R A V I L N I K

O PROGRAMU OGLEDA ZA IZDAVAWE UXBENIKA, DRUGIH

NASTAVNIH SREDSTAVA ILI UXBENI^KIH KOMPLETA

ZA âáá RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVAWA I VASPITAWA

^lan 1.

Ovim pravilnikom utvr|uje se Program ogleda za izdavawe

uxbenika, drugih nastavnih sredstava (priru~nik, zidne karte i

slike, radne sveske, zbirke zadataka, kontrolni zadaci) ili uxbe-

ni~kih kompleta za âáá razred osnovnog obrazovawa i vaspitawa.

Program ogleda iz stava 1. ovog ~lana od{tampan je uz ovaj

pravilnik i ~ini wegov sastavni deo.

^lan 2.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-

vawa u „Prosvetnom glasniku”, a primewiva}e se po~ev od {kol-

ske 2009/2010. godine.

Broj 110-00-00175/2009-06

U Beogradu, 10. jula 2009. godine

Ministar

dr @arko Obradovi}, s. r.

PROGRAM

OGLEDA ZA IZDAVAWE UXBENIKA, DRUGIH NASTAVNIH

SREDSTAVA ILI UXBENI^KIH KOMPLETA ZA âáá RAZ-

RED OSNOVNOG OBRAZOVAWA I VASPITAWA

1. Ciq ogleda

Ciq ogleda u oblasti izdavawa uxbenika, drugih nastavnih

sredstava ili uxbeni~kih kompleta za âáá razred osnovnog obrazo-

vawa i vaspitawa jeste:

– vrednovawe kvaliteta pripremqenih rukopisa uxbenika,

drugih nastavnih sredstava ili uxbeni~kih kompleta;

– provera procedure koja omogu}ava da vi{e izdava~a pri-

prema i izdaje uxbenike, druga nastavna sredstva ili uxbeni~ke

komplete za isti nastavni predmet istog razreda osnovnog obrazo-

vawa i vaspitawa, radi obezbe|ivawa kvaliteta uxbenika;

– pruàwe mogu}nosti nastavnicima da biraju uxbenike,

druga nastavna sredstva ili uxbeni~ke komplete u skladu sa ciqe-

vima obrazovawa i vaspitawa i uslovima u kojima se obrazovno-

vaspitni rad ostvaruje.

2. O~ekivani ishodi

Zakonom o uxbenicima i drugim nastavnim sredstvima

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 29/93 i 62/06) uspostavqena procedu-

ra pripremawa i {tampawa uxbenika bi}e proverena u okolnosti-

ma kad vi{e izdava~a priprema uxbenike, druga nastavna sredstva

ili uxbeni~ke komplete za isti nastavni predmet istog razreda

{to treba da uputi izdava~e u navedenu proceduru i ispuwavawe

propisanih zahteva, kao i da doprinese kvalitativnom poboq{a-

wu uxbenika.

O~ekivani ishodi ovog ogleda jesu:

– poboq{awe kvaliteta uxbenika za âáá razred osnovnog

obrazovawa i vaspitawa;

– izvr{en izbor uxbenika, drugih nastavnih sredstava ili

uxbeni~kih kompleta prema potrebama obrazovno vaspitnog proce-

sa i mogu}nostima u~enika.

3. Trajawe ogleda

Ogled se ostvaruje od {kolske 2009/2010. godine.

4. Na~in i uslovi odobravawa uxbenika

Za u~e{}e u ogledu izdava~i se prijavquju na konkurs koji

raspisuje Ministarstvo prosvete (u daqem tekstu: Ministarstvo)

i objavquje u sredstvima javnog informisawa.

Izdava~i koji u~estvuju u ogledu dostavqaju Ministarstvu

pripremqene rukopise uxbenika, drugih nastavnih sredstava ili

uxbeni~kih kompleta, za âáá razred osnovnog obrazovawa i vaspi-

tawa u roku utvr|enom konkursom.

Za svaki pripremqeni rukopis uxbenika, drugog nastavnog

sredstva ili uxbeni~kog kompleta, izdava~ dostavqa zakqu~nu

ocenu recenzentske komisije, ~ije ~lanove odre|uje programski sa-

vet izdava~a, pojedina~ne ocene – recenzije i odluku programskog

saveta izdava~ke ku}e o prihvatawu zakqu~ne ocene recenzenata (u

daqem tekstu: Recenzentska komisija).

Stru~nu ocenu o rukopisu za uxbenik, druga nastavna sred-

stva ili uxbeni~ki komplet daje Recenzentska komisija.

Recenzentska komisija ima najmawe tri ~lana, od kojih je je-

dan nau~ni radnik – stru~wak za predmet ili oblast predmeta, a

ostala dva se biraju iz reda nastavnika koji izvode nastavu u {ko-

li iz tog predmeta i stru~nih saradnika.


Stru~nu ocenu o rukopisu za uxbenik, druga nastavna sred-

stva ili uxbeni~ki komplet sa predlogom odluke, Recenzentska

komisija dostavqa programskom savetu izdava~a.

Programski savet izdava~a predlaè ministru da odobri ru-

kopis za izdavawe i upotrebu u {koli.

Izdava~, uz predlog za odobrewe, Ministarstvu dostavqa tri

primerka pripremqenih rukopisa i obrazloèwe predloga koje

sadrì:

– kratak prikaz rukopisa;

– mi{qewe ~lanova Recenzentske komisije da rukopis odgo-

vara utvr|enoj koncepciji i psihofizi~kom uzrastu u~enika;

– pojedina~ne recenzije i odluku programskog saveta izdava~a.

Rukopis uxbenika, drugih nastavnih sredstava ili uxbeni~-

kih kompleta i prate}u dokumentaciju pregleda i ocewuje komisi-

ja za ocewivawe (u daqem tekstu: Komisija), koju za pojedine nasta-

ve predmete imenuje ministar.

Komisija ima zadatak da:

– pregleda rukopisnu dokumentaciju i rukopise pripremqe-

nih uxbenika, drugih nastavnih sredstava ili uxbeni~kih kompleta;

– oceni pripremqene rukopise, napi{e stru~no mi{qewe o

wima i predloì ministru da odobri ili odbije davawe saglasno-

sti za upotrebu rukopisa u obrazovno-vaspitnom radu;

– pripremi i objavi listu odobrenih uxbenika, drugih na-

stavnih sredstava ili uxbeni~kih kompleta.

Ministar }e odobriti upotrebu uxbenika, drugih nastavnih

sredstava ili uxbeni~kih kompleta u oglednom periodu ako Komi-

sija da pozitivno mi{qewe i pod uslovom da izdava~, na zahtev

Nacionalnog saveta nacionalne mawine, prevede i od{tampa ux-

benik, drugo nastavno sredstvo ili uxbeni~ki komplet u potreb-

nom broju primeraka, a na osnovu opredeqewa {kola. Ako izdava~

ne ispuni ovaj uslov done}e se re{ewe kojim se izdava~u oduzima

odobrewe za upotrebu uxbenika u oglednom periodu.

Rad Komisije }e se zavr{iti u roku utvr|enom konkursom.

5. Na~in izbora odobrenih uxbenika, drugih nastavnih

sredstava ili uxbeni~kih kompleta

Na osnovu objavqene liste odobrenih uxbenika, drugih na-

stavnih sredstava ili uxbeni~kih kompleta, nastavnici biraju ux-

benike, druga nastavna sredstva ili uxbeni~ke komplete.

Pri izboru uxbenika, drugih nastavnih sredstava ili uxbe-

ni~kih kompleta nastavnici se rukovode stru~nim zahtevima, i to:

– da je usagla{en sa nastavnim planom i programom;

– da ima jasno definisanu sadrìnsku strukturu;

– da ima kvalitetne naloge (precizne, razumqive, raznovrsne);

– da daje informacije zasnovane na utvr|enim ~iwenicama i

savremenim nau~nim istraìvawima;

– da je pisan razumqivim i korektnim jezikom;

– da su sadràji prikazani na raznovrsne na~ine;

– da su ilustracije u funkciji teksta i sticawa znawa;

– da je pogodan za samostalan rad;

– da doprinosi razvoju ve{tina, sposobnosti, odnosno op-

{tem razvoju li~nosti u~enika.

Stru~ni organi {kole (odeqewsko ve}e, stru~no ve}e za

oblast predmeta i nastavni~ko ve}e) potvr|uju i zapisni~ki kon-

statuju izbor uxbenika na nivou {kole. [kole u kojima se obra-

zovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne mawine vr{e

izbor uxbenika, drugih nastavnih sredstava ili uxbeni~kih kom-

pleta na osnovu odobrenih primeraka na srpskom jeziku. Direktor

{kole obave{tava savet roditeqa {kole i {kolski odbor o izbo-

ru uxbenika, drugih nastavnih sredstava ili uxbeni~kih kompleta.

O izboru uxbenika, drugih nastavnih sredstava ili uxbeni~-

kih kompleta na jeziku nacionalne mawine {kola obave{tava Na-

cionalni savet nacionalne mawine. Nacionalni savet nacional-

ne mawine obave{tava izdava~ku ku}u i Ministarstvo o izboru ux-

benika, drugih nastavnih sredstava ili uxbeni~kih kompleta. Iz-

dava~ka ku}a u saradwi sa Nacionalnim savetom nacionalne ma-

wine prevodi odobreni uxbenik, drugo nastavno sredstvo ili ux-

beni~ki komplet na jezik nacionalne mawine i {tampa ga u odgo-

varaju}em broju primeraka.

Odluku o izboru uxbenika, drugih nastavnih sredstava ili

uxbeni~kih kompleta {kola donosi najkasnije do 25. avgusta teku-

}e godine za narednu {kolsku godinu.

6. Na~in finansirawa ogleda

Sredstva za sprovo|ewe ogleda obezbe|uju izdava~i.

7. Vredovawe i pra}ewe ogleda

Vrednovawe i pra}ewe ogleda obavqa se u skladu sa ~lanom

93. stav 6. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 62/03, 64/03 – ispravka, 58/04, 62/04 –

ispravka, 79/05 – dr. zakon i 101/05 – dr. zakon). Ogled prati i

vrednuje Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa i prosvet-

ni savetnik.

Primena uxbenika, drugih nastavnih sredstava ili uxbeni~-

kih kompleta odobrenih na osnovu ovog pravilnika bi}e pra}ena

i vrednovana tokom {kolske godine. Zavod za unapre|ivawe obra-

zovawa i vaspitawa i prosvetni savetnici su u obavezi da u sva-

kom tromese~ju {kolske godine prate i vrednuju primenu uxbeni-

ka, drugih nastavnih sredstava ili uxbeni~kih kompleta.

Na osnovu rezultata pra}ewa i vrednovawa uxbenika, drugih

nastavnih sredstava ili uxbeni~kih kompleta odobrenih na osno-

vu Pravilnika o programu ogleda za izdavawe uxbenika, drugih na-

stavnih sredstava ili uxbeni~kih kompleta za âáá razred osnovnog

obrazovawa i vaspitawa, ministar prosvete }e odlu~iti o daqoj

primeni ogleda.


Izdava~: Javno preduze}e „Slu`beni glasnik”, Beograd, Kraqa Milutina 27

Direktor i glavni i odgovorni urednik Slobodan Gavrilovi} • Urednik Qiqana Golubovi}

Telefoni: Redakcija 30-60-333 i 30-60-529; Oglasi 30-65-761 i 30-60-308; Pretplata 36-29-699; Prodaja 30-65-764, faks 36-29-140.

(PIB: SR100002782) (MATI^NI BROJ: 07453710) (TEKU]I RAÛN: 160-14944-58)

[tampa: [tamparija „Glasnik” – Beograd, Lazareva~ki drum 15

Strana

1. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o nastavnom planu i programu za sticawe obrazovawa u trogodi{wem i

~etvorogodi{wem trajawu u stru~noj {koli za podru~je rada elektrotehnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

2. Pravilnik o Programu ogleda za izdavawe uxbenika, drugih nastavnih sredstava ili uxbeni~kih kompleta za âáá razred

osnovnog obrazovawa i vaspitawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

S A D R @ A J

Documents

PROSVETNI GLASNIK - bq- · PDF fileOSNOVE ELEKTROTEHNIKE (za sve obrazovne profile trogodi{weg obrazovawa) CIQ I ZADACI Ciq predmeta je sticawe osnovnih znawa iz teorijske elek-trotehnike