МЛАДЕНОВАЦ који волим

ИСТОРИЈА На територији данашње општине Младеновац

прва насеља формирана су у периоду праисторије, о чему сведоче бројна археолошка налазишта и око 200 остатака праисторијских насеља.

Данашња насеља у младеновачком крају помињу се још у средњем веку, у доба Деспота Стефана Лазаревића. Развој саобраћаја утицао је на формирање варошког насеља на атару ранијег села Младеновца.

Ново насеље се развијало око железничке станице подигнуте одмах по изградњи пруге 1882. године и механе „Космај“, данашње „Старе механе“.

Указом Краља Александра Обреновића, 1893. године, насеље је проглашено за варошицу, а варошица Младеновац добила је име по селу у чијем атару је настала.

Назив „Младеновац“, према легенди, потиче од Младена, једног од тројице браће који је 200 година после Косовског боја дошао у овај крај. Место где су његови потомци формирали породице по њему је добило назив Младеновац.

ГЕОГРАФИЈА Територија општине Младеновац, једне од

седамнаест градских општина у граду Београду, налази се у северном делу ниске Шумадије, на надморској висини од 113 до 518 m и обухвата већи део слива речице Велики Луг, леве притоке Кубршнице, са периферним планинским подручјем Космаја на западу.

Општина Младеновац је окружена територијама општина Сопот, Гроцка, Смедерево, Смедеревска Паланка, Топола и Аранђеловац.

Подручје општине има карактеристике умерено-континенталне климе, са просечном годишњом температуром од 10,7 °C и са просеком падавина од 649 mm. Град Младеновац, који се налази у централном делу општине, на 138 m надморске висине, као и целокупна општина, има повољан географски положај.

Кроз општину и град пролази моравско-вардарско-нишавска железничка пруга, Београд-Ниш-Софија. Кроз терирорију општине пролази и ауто-пут Београд-Ниш, од кога се у Малом Пожаревцу одваја магистрални пут за Младеновац, тако да град има кратку везу са овом најважнијом саобраћајницом.

ЉУДИМладеновац је у свету познат по дугогодишњем селектору рвачке репрезентације Љубомиру Ивановићу Геџи Песник Милорад Петровић Сељанчица написао је неке од најпознатијих песама: Играле се делије Јесен стиже дуњо моја Мој јаблане Не лудуј лело

ОБИЧАЈИ До шездесетих година XX века,

традиционална свадба у младеновачком крају била је испуњена строго устаљеним ритуалним радњама. У другој половини XX века  постепено настају дубоке социјалне и економске промене у друштву, које су условиле и промене у свадбеној обичајној пракси.

Свадбени обичаји обухватају три фазе: Пресвадбени обичаји : момковање – девовање, улога  проводаџије, припрема девојачке спреме, просидба, уређај (одлазак у младожењин дом), прошевина, веридба,  позивање сватова, превоз младине опреме; 

Свадба : припреме у младожењином и младином дому, окупљање сватова и одлазак по младу, извођење младе, венчање у цркви и општинској сали,  одлазак у младожењину кућу, обичаји испред куће (сито, наконче, служење младенаца, обилазак око огњишта), обичај даривања бошчалуцима и даривање младенаца, ломљење погача... Завршни обред (шарено коло, свођење младенаца), испраћај кума и старојка; 

Обичаји после свадбе: прво ритуално умивање свадбених часника, одлазак у позивање званица, долазак пођана, повратак (краћи боравак младе у родитељском дому) и прославу празника "Младенци".

ВОЛИМСелтерс БањуКосмајМарковачко

језероОШ ,,Свети

Сава’’

НЕ ВОЛИМПрљаве улице

И ЈОШ