ПриредилаСимонида Вукобрат

Изглед – црте лица, изглед целокупне појаве – веома је важан за процењивање особина и емотивних стања код других људи

Вербална компонента - говор – стил говора, речи које користи, разни паралингвистички знаци (боја, јачина гласа, наглашавање, паузе у говору...)

Невербална компонента (понашање – мимика, одећа, гестови, став тела, поглед..)

Опажање особа – је процењивање емоција и особина других људи; то је увек когнитивни процес базиран на закључивању и на чињеници да објекте опажамо као целине, а не као прост збир појединачних информација.

ЗАКЉУЧИВАЊЕ О ОСОБАМА

За опажање емоција користимо: посматрање израза лица слушање гласа и његових карактеристика разни покрети (гестови, мимика...) вербализација и поступци особеКоју опажамоНајчешће емоције су: срећа, жалост, страх, изненађење, љутња и гађење. То су основне емоције, а као такве прве се и јављају током развоја емоција.

љутња страх гађење

изненађење срећа туга

На опажање особина личности утичу: трајни израз лица – физиономија онога ко се опажа квалитети његовог гласа његова телесна грађа став и држање тела разне изјаве и поступци особе

Постоје 4 типа темперамента. Они се међусобно разликују у зависности од емоционалне јачине (јак или слаб) и брзине испољавања емоционалног одговора (брз или спор).

јак

спор брз

слаб

КОЛЕРИКМЕЛАНХОЛИК

ФЛЕГМАТИК САНГВИНИК

Меланхолик је интровертан, често довољан сам себи, окренут унутрашњим садржајима, интроспективан, увек радије бира изолацију него дружење... Склон је депресивним, тешким и дуготрајним негативним стањима, али њему као да то не смета, више смета његовом окружењу!

Колерик је импулсиван, енергичан, понекад агресиван, нетолерантан, окренут задовољавању сопствених потреба, неосетљив, упоран, тврдоглав, необуздан. Емоције које показује често имају негативан призвук..

Флегматик је опуштен, неутралан, не узбуђује се лако, тешко излази из такта – смирен је, али има снижени општи тонус, тешко мења и себе и окружење, делује незаинтересовано, уморно

Сангвиник је, кажу, најпозитивнији за комуникацију, дружељубив, прилагодљив, социјабилан, лако опрашта и лако мења своје понашање у складу са захтевима окружења; није “тежак” човек, добар за сарадњу и тимски рад. Позитивац – све гледа са добре стране и спреман је да нађе излаз из сваке невоље!

Црте темперамента су генетски условљене, тешко се мењају, али их је могуће делимично прилагодити, васпитати, тј. социјализовати. Дакле, васпитање на њих утиче, мада не превише! Црте темперамента нису ни добре ни лоше – једноставно – такве су какве су! Невоља је када су блиске особе различитог темперамента (мајка колерик, а ћерка флегматик или нека друга комбинација...). Основа за добро опажање личности је отвореност, емпатија, а пут ка доброј комуникацији је разумевање и толеранција на различитости!

То је први утисак који особа оставља на нас. Прва импресија се образује брзо и на основу малог броја података о особи која се опажа. Прва импресија боји целокупно касније опажање особе, иако није непроменљива!

Процес тумачења нечијег понашања и придавања значења одређеном понашању личности

У формирању импрeсијe дeлују :1) Принцип цeлинe - формирамо цeловиту слику2) Принцип сeлeктивности - нeким подацима дајeмо вeћи значај3) Тeндeнција усаглашавања и усклађивања података4) Тeндeнција упрошћавања5) Закон примарности : првe информацијe имају вeћи значај на формирањe импрeсијe од каснијих. Прва импрeсија има вeћи знацај од каснијих, тeндeнцију да сe одржава иако јe чeсто нeтачна. Особинe којe опажамо као цeнтралнe, вишe од осталих одрeђују цeлину импрeсијe јeр сe она допуњујe осталим особинама, којe сe усклађују са цeнтралном!њих се гради целокупни утисак о особи.

У току опажања се могу јавити и грешке, најчешће грешке су:

• грешка хало ефекта – утиск о особи формиран у једној ситуацији чини да је на исти начин опажамо и у другим ситуацијама

• стереотипије – када се свим припадницима неког занимања, положаја или етничке групе приписују неке особине (нпр. етничке стереотипије)

• личне теорије - посматрач верује да се одређене особине увек јављају заједно

• упрошћавање – при опажању особе узима се у обзир само пар њених особина и на основу њих се гради целокупни утисак о особи.

Опажањем других, тумачимо њихове особине, понашање и њихове емоције анализом вербалног материјала који продукују;

То исто радимо анализом невербалног слоја личности;

Добро је кад су та два слоја у сагласју, тада је опажање особа релативно једноставно;

Невоља је када особа вербално даје једну поруку, а невербално – другу! То су “двоструке поруке” које отежавају комуникацију и посебно су незгодне када су деца у питању. Деца, интуитивно, више значаја придају невербалној компоненти!

Уколико је примена двоструких порука доминантан вид комуникације одраслих са децом, она могу развити и праве неурозе!

Утицај социјалних фактора на опажање особа. Како различито опажамо једну те исту

особу у зависности од различитих социјалних утицаја на наше очекивано понашање?

Погледајте пример чувеног виолинисте, Џошуе Бела, за чије концерте су карте распродате месецима унапред, како анонимно свира на станици метроа у Вашингтону и у том окружењу га нико и не примећује. Видео је на адреси:

/http://www.youtube.com/watch?v=hnOPu0_YWhw

Утицај културе којој припадамо на опажање особа

- Иако је невербална комуникација прилично несвесна и донекле универзална за људску расу, на њу битно утицај може вршити и култура којој припадамо. То може бити извор неразумевања, па и конфликата при међусобном опажању и комуницирању припадника различитих култура.

- Следећи видео-клип говори управо о томе – у којој мери су тако базичне ствари, као што су елементи говора тела као основе за опажање других људи и међусобно споразумевање, често културолошки обојени:

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=pxoB6MhmbIg

Добар пример о значају невербалне комуникације, дао је енглески комичар Џон Клиз у серијалу БиБиСи-ја о опажању особа. Погледајте део овог занимљивог видео материјала на следећој адреси:

http://www.youtube.com/watch?v=MDimHQJD248

Литература: Милојевић-Апостоловић, Б. (2012):

Психологија, Нови Логос, Београд. Рот, Н., Радоњић, С. (2005):

Психологија за други разред гимназије, ЗУНС, Београд

Интернет ресурси на адресама наведеним у презентацији и други