10. Identifikacija Preminulih Osoba

7/25/2019 10. Identifikacija Preminulih Osoba

1/81


2/81

Forenzika medicina

Forenzika patologija

Biometrijsko-forenzika identifikacija lee


3/81

Insekti na telu preminule osobe Flora ispod lea

Objekti na MKD

Posebni tragovi


4/81

Prouava insekte i druge tetoine koje su pronaene na U razliitim fazama raspada lea mogu se pronai:

Insekti

Larve insekata

Crvi

Na raspadanje leeva najee utiu muve, i u manjoj memravi

Forenzika entomologija


5/81

Izvor mirisa moe biti Ljudska krv

Ljudsko tkivo

Uzorci zemlje sa mesta gde su pronaeni ljudski ostaci

Miris koji se stvara raspadom ljudskog tela je razliit od mive osobe

Kako proces raspada odmie i miris se menja

Miris lea


6/81

Znaajna karakteristika pri analiziranju nastanka smrti Raspadanje lea prouzrokuje pojavu odreenih mirisa, koji m

specifini u razliitim fazama raspadanja

Postoje psi tragaci obueni za otkrivanje specifinog mirisa le

Metode analize: GC, MS

Miris lea


7/81

PMI je vreme proteklo izmeu trenutka smrti i trenutka pron

Kao vreme smrti uzima se trenutak kada se pouzdano dijagno

modana smrt

Uvek aproksimativno!!!

Prati se stepen razvitka lenih karakteristika i promena

Spoljni pregled lea

Pregled odee

Pregled eludanog sadraja

Post Mortem Interval


8/81

Truljenje, raspadanje i skeletoniza


9/81

Gnjilenje, saponifikacija i mumifik


10/81

Forenzika antropologija

Biometrijsko-forenzika identifikacija ljudostataka


11/81

Primena antropologije i osteologije u pravnomsistemu, najee u kriminalistici, u

situacijama kada su tela rtve u poodmaklim

fazama raspada

Identifikacija mrtvih, ija tela su raspadnuta,

spaljena, osakaena ili neprepoznatljiva, kao i

utvrivanje uzroka i naina smrti


Forenzika patologija

Identifikacija preminulih osoba


12/81

Forenzika antropologija se bavi analizom i identifikacijoljudskih ostataka

Analizama se moe odrediti: Pol

Starost

Populacijska pripadnost Visina

Prisutnost patolokih ili traumatskih posebnosti

Posebnosti na kostima i skeletu



13/81

Analize sudske patologije su usmerene na meka tkiva nedpreminulih osoba

Analize forenzike antropologije bave se prvenstveno ostostacima

Sudska patologija i forenzika antro


14/81

Identifikacija osoba na osnovu ko


15/81

Ljudski skelet se sastoji od kostiju koje su povezaneligamentima, tetivama, hrskavicom i miiima

Kod odrasle osobe, skelet ini oko 14% ukupne telesneteine

U ljudskom organizmu kod odrasle osobe postoji 206kostiju dok novoroenad imaju 270 kostiju (srastanje)

Najvea kost u telu je femur (butna kost), a najmanja jestapes (uzengija) kost srednjeg uha

Ljudski skelet


16/81

Kosti su meusobno povezane pokretljivim zglobovima i

Kosti nisu mrtva materija u naem organizmu, pa se zatoobnavljaju kad se prelome

Ljudski skelet


17/81

Kost se sastoji iz: vrstog kotanog tkiva

Hrskavice

Sunerastog kotanog tkiva

Pokosnice

Kotane sri

vrsto kotano tkivo je proeto kanaliima kroz koje prolaze krvn

Oko kanalia su kruno poreane kotane elije

Kotane elije u meuelijski prostor izluuju Ca i P to kostima d

Graa kostiju ive osobe


18/81

Kosti su aktivno ivo tkivo u telu

Graene su od kotanih elijameusobno povezanih nastavcima

Sadre: Belanevine, osein (25%)

Vodu (10% )

Minerale (oko 65%)

Sastav kostiju


19/81

Makroskopske analize morfoloke strukture

Metrike analize

Statistike analize

Posebne metode se koriste za prikupljanje i kompjutersku obosteolokih podataka kao i za razliku izmeu postmortalnih perimortalnih/antemortalnih trauma

DNK analiza

Analize kostiju


20/81

ta je najpre neophodno utvrditi?

Da li su ostaci stvarno kosti? Kamen, drvo ili drugi materijali mogu podseati na kosti!

Anatomski oblik i tekstura ukazuju na to da li se stvarno ra

Da li su ostaci ljudske kosti?

Anatomske i histoloke karakteristike

Seroloka testiranja utvrivanje prisustva proteina specifi DNK analiza

Kom periodu pripadaju kosti?

Pronalazak kostiju koje potiu iz perioda od prethodnih 70se razlogom za otvaranje istrage

Analize kostiju


21/81

Pol

Starost

Populacijska pripadnostVisina

Patoloke ili traumatske posebnosti

Osteoloke posebnosti skeleta

Analize ljudskih ostataka


22/81

Odreivanje primarnih (polni organi) i sekundarnih (rasmaljavost) polnih karakteristika

Pol lea je mogue utvrditi ak i u poodmakloj fazi trulje

Uterus i prostata su veoma otporni na proces raspadanja

Odreivanje pola


23/81

Pol osobe moemo ustanoviti na osnovu odreenihkarakteristika kostiju karlice, butne kosti i lobanje

Pol


24/81

A kod mukarca, krov lobanje je masivniji i ravniji B gornja kotana ivica one duplje je otrija kod

ena

C jagodina kost je izraenija kod mukaraca

D donja vilica mukaraca je etvrtastija, dok je kod

ena picastija

E mukarci imaju dublju kranijalnu masu

Ove razlike su tipine, ali uvek postoje izuzeci

(feminizacija/maskulinizacija)

Muka i enska lobanja


25/81

Osnovne razlike izmeu enske i mukekarlice potiu od razliitih biolokihfunkcija ene i mukarca

Muka karlica (srcolika, duboka)

enska karlica (kruna, plitka)

Karlica


26/81

Ugao izmeu vrata i tela butne kosti je otriji kod ena

Butna kost


27/81

Uvek aproksimativno!!!

SPOLJANJI ZNACI Polne karakteristike (pre ili posle puberteta),

Nicanje zuba, izboranost koe, pigmentacija koe, artritine pr

Seda kosa, arcus senilis (promene u oku koje nastaju usled star

UNUTRANJI ZNACI

Postojanje centara osifikacije (plod/novoroenad/deca) i epif(odreivanje da li je rast kosti zavren ili ne)

Promene izazvane starenjem (ateroskleroza, osteoporoza)

Ploe rasta (srasle ili ne)

Senilne promene na kostima

Odreivanje starosti osobe


28/81

U blizini krajeva kosti, nalaze se ploe rasta, regioni hrskavice

dele i procesom osifikacije prelaze u elije kosti

Kost dobija na duini Proces, traje do ranih dvadesetih godina, potom prestaje

Hormon rasta, polni hormoni

U tom periodu, ploe rasta potpuno osifikuju, i od njih ostaje salinija (epifizna linija)

Karakteristike kostiRAST


29/81

Lakat ima 6 centara osifikacije koji se uvek javljaju tanoodreenim redom (1., 3., 5., 7., 9. i 11. godina)

Centri osifikacije


30/81

Rast je proces koji se zavrava uranim dvadesetim godinama

ivota Postojanje ploa rasta/epifizne

linije ukazuje na uzrast

Ploe rasta


31/81

Broj kostiju novorodjenadi je vei nego brojkostiju odraslih osoba

Tokom odrastanja, hrskaviava veza koja

postoji izmeu odreenih kostiju (kostilobanje, karlica...) osifikuje, i kostimeusobno srastaju, dajui jedinstvenu,definitivnu kost

Karakteristike kostiSRASTANJE


32/81

Srastanje kostiju se deava u tano odreenom periodu r

Dete Odrasla osoba

Zatvaranje kranijalnih struktura


33/81

Prelom (fraktura) - prekid kontinuiteta kosti

Nastaje pod dejstvom velike sile na kost ili kada je kost primarnnekim drugim procesom (tumor, infekcija...)

Osteoporosis - demineralizacija kosti i poremeaj grae kosti

Lomljive kosti

Osteomyelitis - infekcija kosti ili kotane sri Osteogenesis imperfecta - genetsko oboljenje koje dovodi do krhki

izrazito podlonih prelomima

Tokom godina nastaju deformiteti skeleta

Tumori kosti i metastaze u kostima

Bolesti kostiju


34/81

Mikroskopski izgled kosti kod senilne osteoporoze

Senilne promene na kostima


35/81

Visina osobe se moe izraunati na osnovu duine dugih

kostiju, uz pomo sledeih formula:Visina 3,95 cm = 2,32 x femur + 65,53 cm

Visina 4,43 cm = 3,26 x humerus + 62,10 cm

Visina osobe


36/81

Da li je na osnovu kostiju mogueodrediti rasu osobe?

Teoretski da!

Krivina butne kosti (kada kost lei naravnoj povrini) bi trebalo da ukae napotencijalnu rasu osobe

Butna kost kod belaca je zakrivljenija

Rasa


37/81

Na osnovu analiza mogue je utvrditi identitet osobe iji pronaeni:

Patoloke promene na kostima (bolesti)

Strana tela (proteze, meci, rapneli)

Izgled frontalnog sinusa na rendgenskom snimku

Superpozicija fotografija lobanje

Rekonstrukcija lica (2D, 3D)

DNK analiza

Identitet osobe


38/81

Posle preloma kosti imaju sposobnost

regeneracije - elije poinju da se

razmnoavaju, to dovodi do zarastanja

Ukoliko okrajci kosti nisu adekvatno

pozicionirani (prevelika udaljenost,

pogrene take dodira), postojimogunost da kost nepravilno zaraste,

to dovodi do nastanka deformiteta

(skraenje uda, pseudo zglob)

Karakteristike kostiZARASTANJE


39/81

Patoloke promene na kostima

Ranije dokumentovano postojanje karakteristinog nepra

zarastanja kosti moe da otkrije identitet osobe iji su ostpronaeni


40/81

Prisustvo stranih tela

Prisustvo proteze kuka (vetaki kuk)

Rendgenski snimci kuka (zaivotni i snimci ostataka)


41/81

Izgled frontalnog sinusa na Rtg sn

Jedinstvenost


42/81

Analize ljudskih kostiju


43/81

Kosti lobanje odreuju izgled lica i glaveVerovatnoa da su parametri isti kod dve

osobe je 1 : 1 000 000 000

Superpozicija lica

Preklapanje fotografija pronaene lobanje i fotografije zaizgleda lica nestale osobe iji se identitet trai

Identifikacija se vri na osnovu preklapanja anatomskih kobe slike

k k k l


44/81

1. Linije koje povezuju osnovne antropometrijske take lica

2. Lobanja se slika u istom poloaju kao i slika lica

3. Fotografija lobanje se proporcionalno uveava sa slikom

Upotreba horizontalnih, vertikalnih i dijagonalnih presepreko superponirane lobanje


45/81

Vertikalni presek


46/81

Horizontalni presek


47/81

Dijagonalni presek

Horizontalni dupli presek


48/81

Horizontalni dupli presekKontrola pozicije oiju

Postupno preklapanje slike lobanje


49/81

Postupno preklapanje slike lobanjesa zaivotnom fotografijom

k t k ij li


50/81

Rekonstrukcija lica neidentifikovane osobe na osnovu sk

ostataka lobanje Najsubjektivnija i najkontroverznija metoda forenzike a

Najee se koristi kao pomona metoda za pozitivnu ideosoba

Rekonstrukcija lica


51/81

Saradnja umetnika i forenzikog antro

Prijanjanje markera za dubinu tkiva na

neidentifikovanu lobanju na kljunim

i fotografisanje lobanje

Frontalne i fotografije anfasa se potom

matrica za crtee lica

Softveri FACE i CARES takoe proizvod

aproksimacije, a naknadno se popunjav

Brzo

Proizvedene slike su vie generike

rukom crtanim slikama

2D rekonstrukcija slike lica na osnovu lob

Karen T. Taylor

K k f k i i ?


52/81

Rekonstrukciju radi forenziki umetnik

Nanoenjegline na lobanju pratei konture glave i lica

Korienje kompjuterskih grafika kako bi se rekonstruisala lica naljudske lobanje

Kreiranje ablona glave koristei kljune take lobanje i virtuelno namiia koje je kompjutervetaki generisao

Kada se lice generie, dobijena fotografija se poredi sa fotogra

adekvatnih baza podataka

Kako funkcionie?

3D k t k ij


53/81

1. Skulpture

Napravljene od gline na osnovuostataka lobanje kao modle

2. Kompjuterske slike visoke rezolucije

Modelovanje 3D slike lica naosnovu manipulacije fotografijaneidentifikovane lobanje igenerikih fotografija delova lica izbaza podataka

3D rekonstrukcija

3D facijalna rekonstrukcija iz delova loba


54/81

3D facijalna rekonstrukcija iz delova loba

Primer kompjuterske rekonstrukcije iz parcijalnih d

P t k k t k ij


55/81

Nedovoljan broj informacija o debljini tkiva lica

Informacije o prosenoj debljini tkiva lica za odreeno ivotno dtelesnu grau

Uticaj na verodostojnost rekonstrukcija

Nedostatak standardizacije metoda aproksimacije karakte

Nepostojanje standardnog protokola za rekonstrukciju karakteriljudi najee seaju (oi, nos, ui, kosa)

Subjektivnost

Potekoe vezane za rekonstrukciju

DNK anali a


56/81

Pouzdanost metode identifikacije?

Male koliine relativno dobro ouvaneDNK se nalaze u fo

zakopanim mumijama i raznim ostacima ljudskog kotan Poreenje DNK otkrivene u ostacima sa postojeim DNK

Umnoavanjavrlo malih koliina DNK za dijagnostike an

DNK analiza


57/81

Forenzika odontologija

Biometrijsko-forenzika identifikacija leepomou zuba

Anatomija zuba


58/81

Anatomija zuba

Krunica

Vrat

Koren

Gle vrsto mineralno tkivo

Izuzetno otporna prema kiselinama i bazama Najvre tkivo u ljudskom organizmu

Dentin

Cement

Pulpa

Zubi


59/81

Zubi

Nepromenljivog sastava po odrastanju

Podloan uticajima obolenja desnih Podloan mehanikim promenama

Poseduju mogunost restauracije

Identifikacija pola, starosti, rase, naina ivota osobe pre sm

Utvrivanje starosti -redosled nicanja mle

Otisci zuba


60/81

Gde je mogue nai otiske zuba? U upotrebi na sudu kao metoda za identifikaciju osoba o

esto se teko zapaaju

Tragovi otisaka zuba


61/81

g

Vidljivi i reljefni

Postojani na vrstim predmetima

Nepostojani na mekim i elastinim predmetima

Tragovi ugriza od prednje povrine zuba

Tragovi odgriza od prednje i zadnje povrine sekutia

Obrada tragova zuba


62/81

g

Pronalaenje Fiksirnje gipsanim odlivkom

Fiksiranje rendgenskom slikom

Prevoenje rendgenske u digitalnu sliku

Unoenje u bazu podataka

Identifikacija preko zuba


63/81

j p

Posle otkria X-zraka zubni kartoni se potkrepljuju rendgen

32 zuba obeleavaju identitet osobeVilica poseduje 160 zubnih obeleja

Restauriranje razliitim materijalima i tehnikama

Medicinske baze podataka


64/81

p

Neke vrste medicinskih stomatolokih kartona (digitalni

Linearni karton sa detaljnimRadijalni karton sa detaljnim podacima

Identifikacija osoba


65/81

j

Poluautomatska identifikacija

Automatska identifikacija (ADIS)

DNK identifikacija

Identifikacija ostataka na osnovu zu


66/81

Identifikacija na osnovu zuba moe se obavljati:

1. Uporeivanjem sa postojeim zubnim kartonima2. Pronalaenjem specifinih spoljnih karakteristika zuba

3. Uporeivanjem rendgenskih snimaka pre i posle smrti(poluautomatska identifikacija)

4. Na osnovu postojanja i specifinosti zubnih proteza

Identifikacija ostataka na osnovu zu

1 Uporeivanje sa postojeim zubnim ka


67/81

Pouzdan metod

Potrebni kompletni i aurirani zubni kartoni

1. Uporeivanje sa postojeim zubnim ka

2 Specifine spoljne karakteristike zuba


68/81

2. Specifine spoljne karakteristike zuba

3. Poreenje Rtg snimaka


69/81

Trae se unutranje karakteristike zuba: Oblik korena

Izvaeni zubi

Karijes

Plombe

Krunice

3. Poreenje Rtg snimaka

4. Postojanje specifinih zubnih proteza


70/81

j j

ADISAutomated Dental Identification System


71/81

Biometrijski sistem

Identifikacione karakteristike

Koren zuba

Veliina zuba

Morfologija vrha zuba Stepen rotacije zuba

Prostor izmeu zuba

Geometrija vilice

Automated Dental Identification System

ADISAutomated Dental Identification System


72/81

Automated Dental Identification System

Faze procesiranja u ADIS-u


73/81

Pronalaenje regije od interesa za svaki zub n

Ekstrahovanje kontura zuba na svakoj regiji o

Prevoenje u sliku iz kartona

Ispitivanje podudarnosti

Faze procesiranja u ADIS u

Biometrija zuba


74/81

Identifikacija na osnovu zuba i stomatolokih r

Sistem neuronskih mrea

Hausdorff-ova distanca

DNK-AMEL gen


75/81

Amelogenin gen

Specifini protein unutar zubnog tkiva Ima razliitu veliinu i redosled

nukleotida kod mukaraca i ena

Razlika u veliini i sekvenci ovih gena jedovoljna za odreivanje pola

Otisci zuba kao dokaz u savremenojforenzici i biometriji


76/81

j

Brojna oslobaanja ranije optuenih Innocence project i sl.

Prosena stopa greke: 64%!


77/81

Biometrijsko-forenzika identifikacija leepomou kose

Tragovi izotopa kao potpis


78/81

Vaa prolost je zapisana u kosi! Utvrivanje geografskog porekla rtve

Istorija kretanja osobe zavisno od duine kose

Metode analize: GC, MS

Potvrda lokaliteta ambalanih proizvoda

g p p p

Elementarna analiza

Promena lokacije i ishrana


79/81

Duina kose od 1 cm odgovara vremenskom periodu od mese Za zapis nove lokacije u kosi pojednica potreban period od

Individualni mehanizam

Da li postoji razlika izmeu ljudi koji jedu meso i vegetarijan

Znaaj za praenje ivotinjskih migracija

j

Praenje kriminalaca


80/81

Vi ste ono to jedete i pijete

Keratin u kosi

Poreenje sa analizama izotopa iz alkoholnih i bezalkoholnih pia

Otkrivanje mesta proizvodnje narkotika na osnovu izotopa C, N, H

Mesta nastajanja falsifikovanih novanica

Provera alibija

Svaki detalj pomae!!!

j

Problemi


81/81

Manje geografske razdaljine

Pametni kriminalci

Izotopski potpisi su upeatljiviji za vodu i sokove nego za al

Snabdevanje vodom jedne iste lokacije iz razliitih izvora

Documents

10. Identifikacija Preminulih Osoba