АТМОСФЕРСКЕ

ПАДАВИНЕ

Ана Јовановић

Прва крагујевачка гимназија

• Падавине су сви облици кондензоване и

сублимиране водене паре у ваздуху, који се на

земљиној површини појаве у течном или чврстом

облику.

• Елементи падавина:

• Врсте

• Висина (mm)

• Количина (l)

• Интензитет

• Време трајања

ПОДЕЛА

• Према месту где се образују разликују се ниске и

високе падавине.

• Ниске: роса, слана, иње и поледица

• Високе: киша, снег, град, крупна, љутина и ледена

киша.

РОСА• Роса настаје у току ведрих и хладних ноћи у летњој половини

године, када се због брзог хлађења тла и приземног слоја

ваздуха водена пара кондензује, па се образују ситне капљице

воде. Услов за стварање росе јесте да температура буде изнад

0 C. Учешће росе на целокупне падавине у средњој Европи је

од 0,1-0,2 mm по ноћи. Уређај за одређивање количине

падавине изазване росом назива се росометар.

МРАЗ• Мраз се ствара током ноћи када је температура ваздуха испод

0 C, то јест, испод тачке мржњења воде. Тамо где ваздух

додирује површину листова или грана, влага из ваздуха мрзне

правећи танке крхке кристале.

• Мраз може много да науди биљкама, посебно младима и

пупољцима. Веома хладан ваздух може да нанесе озбиљне

повреде деловима тела који су истакнути и који су му

изложени, као што су нос, прсти и стопала нпр. У веома

тешким случајевима мраз спречава крв да допре до истакнутих

делова тела, и то ткиво тада одумире, што може да доведе до

тешких повреда или смрти.

СЛАНА• Слана је ниска падавина у виду ледених кристала најчешће

игличастог облика, настаје десублимацијом водене паре при

температурама нижим од 0 C.

ИЊЕ• Иње се образује при врло хладном времену, око -2 C па до -

10 C тако што ветар носи прехлађене капи воде које се у

додиру са предметима одмах леде у облику кристала сличних

снежним пахуљицама. Дели се на обично и тврдо иње:

- Обично иње - бели слојеви ледених кристала - углавном

игличасте структуре

- Тврдо иње - маса слична леду и снегу - непровидна, зрнаста

структура

ПОЛЕДИЦА• Поледица је хомоген и провидан слој леда на

хоризонталним и вертикалним површинама који настаје

слеђивањем прехлађених капљица сумаглице или кишних

капи. Јавља се на почетку и крају зиме, на температури

ваздуха око -3 до -50 C. Поледица ствара велике проблеме

на путевима широм света јер отежава и често потпуно

онемогућава одвијање нормалног саобраћаја.

ВИРГА• Вирга је висећа завеса или падавинска пруга која се види

испод облака. Јавља се када водене капи које падају из облака

не могу да доспеју до земље већ испаравају на одређеној

висини.

• Оваква појава је честа у јужном делу САД и у преријским

пределима Канаде. Приликом заласка сунца вирге могу

изазавати интересантне призоре на небу.

ВИСОКЕ ПАДАВИНЕ• Настају хлађењем ваздуха засићеног воденом паром

приликом његовог издизања у висину.

• Деле се на 3 типа: сипеће, фронталне и пљусковите.

• Сипеће падавине падају из непрекидних, густих облака

стратуса. То су ситне капљице воде или снега.

• Фронталне падавине падају из непрекидних слојева облака,

алтостратуса и нимбостратуса. Везана су за ваздушна

струјања на топлом фронту.

• Пљусковите падавине падају из нестабилних облака

кумулонимбуса. Ове облаке карактерише краткотрајне, али и

јаке падавине, са честим променама интензитета. Главне

падавине су киша са крупним капима и снег са крупним

пахуљицама.

КИША• Киша је најчешћа падавина на Земљи. Настаје у кишним

облацима веће дебљине спајањем ситних капљица воде у

крупније капи. Када достигну одређену тежину, капи падају на

Земљину површину. Величина кишних капи варира, а

најкрупније су капи летњих пљускова, које могу достићи

пречник до 7 mm. Пољопривредници и баштовани увек се

обрадују киши, јер без ње биљке не могу да расту.

• Део воде која у виду кише падне на земљу одмах испари,

део отиче по површини у потоке, реке и мора, а један део

упије земља. Кишница коју упије земљиште, сакупља се испод

површине земље на местима где су слојеви непропустних

стена, стварајући издан. На местима где су стене пропустљиве

вода поново излази, избија на површину и отиче у потоке,

реке и морa. Са Земљине површине вода опет испарава и на

тај начин одвија се процес који називамо кружење воде у

природи.

НАСТАНАК

• Формирање облака и кишних капи односно кише може

настати на више начина па разликујемо:

- Конвекцијске падавине

- Циклонске падавине

- Орографске падавине

КОНВЕКЦИЈСКЕ ПАДАВИНЕ

• Настају у тропским - екваторијалним областима.

• Загревањем ваздуха на Земљи, долази до његовог пењања

на висине где су температуре ниже. Прохлађивањем ваздуха

долази до његовог згушњавања, формирања кишних капи,

облака и на крају кише.

• У оваквим условима углавном се формирају кумулонимбуси

а краткотрајне падавине великих интензитета се јављају

углавном у послеподневним часовима.

КОНВЕКЦИЈСКЕ ПАДАВИНЕ

ЦИКЛОНСКЕ ПАДАВИНЕ

• Настају при наиласку - удару топлог и влажног таласа -

фронта на сув и хладан поларни фронт. Наиласком долази

до наглог прохлађивања топлог и влажног таласа,

згушњавања фронта и формирања алтостратуса,

нимбостратуса и стратура.

• Главна облик ових падавина су кише у топлијем делу

године и снег у хладнијем делу године.

• Кишне капи су средњих и мањих величина, а снег је

углавном у облику шестрокраких звездица.

ЦИКЛОНСКЕ ПАДАВИНЕ

ОРОГРАФСКЕ ПАДАВИНЕ

• Орографске падавине настају када ветрови дижу влажни и

топао ваздух дуж орографских препрека (планинских

масива). Ваздух се нагло хлади а последица тога су

падавине.

• Пример ових падавина су Јулијски Апли који се издижу

одмах изнад мора и уједно представљају баријеру кретању

влажних и топлих ваздушних маса.

ОРОГРАФСКЕ ПАДАВИНЕ

СНЕГ

• Снег настаје директним преласком водене паре у чврсто

стање при температурама нижим од 0 C. Тако депозицијом

настају кристали леда, који се спајају и образују снежне

пахуљице. Снег помешан са кишом назива се суснежица.

ОСОБИНЕ СНЕГА

• За разлику од леда, који је провидан, снег изгледа бео. То

је зато што кристали леда у снегу одбијају дневну светлост

у свим правцима. Дневна светлост је бела, тако да и снег

изледа бео.

• Густ слој снега не дозвољава топлоти из земље да ишчили.

При том, делује као ћебе и штити биљке и животиње које

су испод њега, од ниских спољних температура.

• Снег је често веома користан извор воде, нарочито у

сушним земљама у којима су температуре високе.

СНЕЖНЕ ПАХУЉИЦЕ• Да ли сте икада ухватили пахуљицу вуненом рукавицом и

погледали је под лупом? Видели бисте да се пахуљица састоји

од малих кристала леда који се држе заједно. Сваки кристал има

диван облик који је шестоугаон и симетричан.

ГРАД• Метеоролошку појаву при којој из облака, падају комади леда

називамо град. Прехлађене капљице воде се издижу и у

додиру са леденим кристалима тренутно се леде.

Вишеструким узастопним спуштањем и издизањем унутар

облака, око почетног језгра стварају се слојеви леда. Када тако

настало зрно града достигне тежину којом може да савлада

узлазна струјања, оно пада на Земљину површину. Статистике

кажу да град обично пада средином или крајем поподнева и

траје око 15 минута.

ПОСЛЕДИЦЕ ГРАДА

• Зрна града су најчешће величине од 5 до 50 mm, а могу

нанети велику штету; нарочито усевима, а дешава се да

ударајући у прозоре разбије стакла, или, чак, усмрти мање

животиње.

• У Великој Британији забележен је град величине осредње

јабуке (150 g), а у Канзасу (САД) грудве града тежиле су до

750 g.

КРУПА• Крупа се излучује у виду округластих млечнобелих зрна

величине 2-5 mm. Јавља се у три облика: ситна крупа, крупа

и суградица.

ЉУТИНА• Љутина је снег у облику кристалних иглица, плочица или

штапића, често тако мали да изгледа да лебде у ваздуху. Ове

ледене иглице падају чешће на вишим географским

ширинама, а при врло ниским температурама падају и на

умереним ширинама. Ова падавина назива се поларним

снегом и он не пада из компактних облака већ може да пада

из ретких облака, а понекад тако рећи из “ведрог неба”.

ЛЕДЕНА КИША

• Ледена киша је падавина која започиње као снег, а затим се

проласком кроз топлији слој ваздуха отопи. Након тога она

наставља да пада кроз слој хладнији од 0 C, али леди се тек при

додиру са хладним предметима.

ИНСТРУМЕНТИ ЗА

МЕРЕЊЕ ПАДАВИНА

- кишомер

- снегомер

- плувиограф

- тотализатор

• Кишомер је инструмент за мерење количине падавина у

неком временском периоду. То је метална посуда

цилиндричног облика, са пресеком од 200 cm². На дну

цилиндра се налази уска стаклена мензура, на којој је скала са

које се директно очитава висина нивоа воде. Кишомер се

поставља на стуб висине 1-2 m на одређеној удаљености од

објеката који би иначе ометали тачно мерење.

• Плувиограф је инструмент за непрекидно записивање

количине падавина. Најчешће је конструисан на принципу

пловка у савијеној цеви спојеном са цилиндром за примање

падавина. Линија која се добија овим инструментом се зове

плувиограм. Плувиографом је могуће тренутно очитање, у

mm/h или mm/min.

ПЛУВИОГРАМ

• Тотализатор је инструмент помоћу којег се мери укупна количина падавина за дужи временски период. Поставља се на тешко приступачним теренима. Запремина тотализатора је знатно већа и износи 80 l како би могао да прикупи падавине између два мерења. Отвор је исти као код обичног кишомера и поставља се на 3 m изнад терена. За топљење снежних падавина у посуду се сипајуодређени раствори који убрзавају процес топљења снега. Испаравање из посуде спречава се додавањемвазелинског уља.

• Висина снега мери се посебном справом снегомером. Постоје

две врсте снегомера: стални и покретни.

• Стални снегомер служи за редовна мерења висине снежног

покривача на просторима где је снег редовна појава. Покретни

снегомер се користи за мерење у подручјима где снег ретко

пада. Израђује се од дрвене летве, дужине до 3 m. Забада се у

снег у вертикалном положају.

ИЗОХИЈЕТЕ• Количина падавина није променљива само током времена,

већ је и њихов просторни распоред неравномеран. Распоред

падавина на Земљи на картама се приказује помоћу

изохијета, линије које спајају сва места са једнаком

количином падавина.

ЛИТЕРАТУРА

• http://sr.wikipedia.org/

• ОXFORD школска енциклопедија, Књига-комерц,

Београд 2007

• Ковачевић В., Младеновић Кљајић Б., Географија,

Уџбеник за први разред гимназије

• http://www.rgf.bg.ac.rs/ hidrologija predavanja 7

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!