Лудвиг ван Бетовен

Предавач: Снежана Шалаи-Тибор,проф.

Шта је симфонија?

Симфонија је циклично оркестарско дело писано за симфонијски оркестар.Има четири става,а први је у сонатном облику.Формира се половином 18. века и произашла је из италијанске увертире,од које је преузела назив.У Италији се и данас оперске увертире зову симфонијама.

Симфонија број 5-”Судбинска”

Настала је и премијерно изведена у Бечу 1808. године, заједно са Шестом, Пасторалном. Ни за њу у Бечким музичким круговима и међу публиком тога времена, није било много разумевања. Због смелих идејних и мелодијских решења. Музички писац Паул Бекер је срећно окарактерисао четири њена става као: 1. Борба; 2. Нада; 3. Очајање; 4. Победа. Тек касније, у Деветој Симфонији, Бетовен ће поново обрадити музичке идеје ове Симфоније, само у још ширем и још снажнијем (мада не и довршеном) идејном и звучном контексту. У Петој Симфонији, постигнуто је до тада и готово до данас, непревазиђено јединство облика и садржаја, због чега се ова Симфонија код шире публике највише и цени.Симфонија траје 31 минут

Први став је свуда познати Алегро кон брио. Почетни мотив СОЛ - СОЛ- СОЛ- МИ, постао је практично најцитиранији музички мотив свуда у свету, када би се о класичној музици повео макар неки разговор. На овом мотиву, практично се развија цео први став, а заснивају и три потоња. Тако судбина куца на врата описао је Бетовен.

Лудвиг ван Бетовен

Лудвиг ван Бетовен (нем. Ludwig van Beethoven, 16. децембар 1770. — 26. март 1827), немачки композитор, надмоћна музичка фигура у прелазном периоду између ере класицизма и романтизма..

Међу његовим најпознатијим делима су V симфонија, VI симфонија, IX симфонија, Миса Солемнис, клавирска дела као на пример, комад За Елизу, сонате Патетична Соната и Месечева Соната, Клавирска соната Бр. 23, Апасионата или последња, Клавирска Соната Бр. 32, Ц-мол, опус 111.

Живот и дело

Лудвиг ван Бетовен рођен је у Бону у Немачкој, од оца Јохана ван Бетовена (нем. Johann van Beethoven) (1740—1792), фламанског порекла, и мајке Магдалене Кеферих ван Бетовен (нем. Magdalena Keverich van Beethoven) (1744—1787). Његова породица се генерацијама бавила музиком - његов деда Lodewijk van Beethoven (1712–1773), по ком је добио име, био је бас певач на двору Келншког електората, а касније и капелмајстер (својеврсни музички директор). Његов син, а Бетовенов отац, је био тенор певач на истом двору, а давао је и часове клавира и виолине као додатни извор прихода. Све донедавно, велики број референтне литературе означавао је 16. децембар као Бетовенов датум рођења, јер је био крштен 17. децембра, у времену када су новорођена деца крштавана дан након рођења. Међутим, модерно учење одбацује такву претпоставку.

Живот и дело

Бетовенов први музички учитељ био је његов отац, музичар у изборној скупштини у Бону и алкохоличар, који га је у више наврата тукао, будио усред ноћи у друштву музичара - аматера Тобајаса Пфајфера (који му је заправо био први учитељ), када би почињале лекције, а све то покушавајући да га начини „музичким чудом“ попут Моцарта. Међутим, други су убрзо и сами приметили Бетовенов таленат. Кристијан Готлоб Неф је подучавао и запослио Бетовена, који је уједно и примао спонзорство Управничког електората. Бетовен је остао без мајке са 17 година и обавеза уздизања два млађа брата пала је на њега. За Нефа је имао пуно поштовања. Одлазећи из Бона почетком последње деценије осамнаестог века, Бетовен му је рекао: Ако икада постанем велики музичар, то ће бити и Ваша заслуга.

Живот и дело

После очеве смрти 1792. године Бетовен се сели за Беч где је намеравао да студира код Јозефа Хајдна. Пошто је Хајдн имао мало времена за предавање, проследио је Бетовена Јохану Албрехтсбергеру. Убрзо је добио репутацију клавирског виртуоза и, постепено, композитора. Бетовеново најлепше стваралачко доба обележила је и једна несрећа, која се убрзо претворила у још већи подстицај за уметничко стварање: са непуних 26 година почео је губити слух, због чега је 1808. године морао окончати пијанистичку каријеру. Појавио се још само једном, 1814. године, али 1818. године глувоћа је постала и дефинитивна. Због тога је током времена имао специфичну судбину и као диригент. У појединим тренуцима, морао се у извођење укључивати и помоћник, како би се интерпретација спасла.

Живот и дело

Бетовенова пијанистичка техника била је револуционарна за оно доба. Красила ју је невероватна снага у брзим и снажним музичким токовима, а изразита мелодиозност у лаганим и распеваним. Била је то права детонација експлозива према пијанистичкој техници старог кова која је красила Бетовенове претходнике, која је упоређивана са баратањем луком и стрелом.

Живот и дело

Када би дириговао оркестром, Бетовен би се високо уздизао, снажно усправљао код силовитих и брзих звучних покрета, а готово сагињао под пулт код умерених, спорих и распеваних. Уопште узев, као интерпретатор био је немиран, плаховит, емотиван, али и веома изражајан, па чак и савршен.

Живот и дело

Како је глувоћа постајала израженија, он је то све теже подносио, затварао се у себе, избегавао људе, са својим пријатељима комуницирао преко свешчица, које су касније штампане и продаване(«Писма бесмртној драгој»), а откриле су добар део душе овог уметника.

Живот и дело

Последњих девет година свог живота, када је глувоћа постала дефинитивна, повукао се у свој властити свет тишине, у коме ствара своја највећа ремек дела: Мису Солемнис, Хамерклавир сонату, 9. Симфонију и последње Гудачке квартете. Оно што је мање познато и углавном се из одређеног обзира не наводи у званичним изворима, јесте могућност да је Бетовен своју глувоћу, па тако и полагану и прерану смрт, зарадио захваљујући претераном конзумирању алкохола.

Дела

38 клавирских соната: (6 младалачких из 1783, што су

званично прва Бетовенова дела и 32 зреле, са бројевима опуса од 2 - три прве сонате - до броја 111 - последња, 32 соната за клавир).

Клавирски комади: самостални или уједињени у

циклусе, најчешће у облику варијација на основну тему, за клавир. Најпознатије су Ероика - Варијације и 33 Варијације на тему Дијабелијевог валцера, Ц-дур, опус 120.

Дела

17 гудачких квартета: (првих шест из опуса 18; следећа

три из опуса 59; квартети опус 74. и 95; последњи квартети опус 127, 130, 131, 132, Велика Фуга за гудачки квартет, опус 133 и опус 135).

9 Соната за виолину и клавир. 5 Соната за виолончело опус 50. Концерт за виолину и оркестар

опус 61. Вокални циклуси: најпознатији су

песма Аделаида, опус 4. и циклус Удаљеној драгој, опус 96.

Миса Солемнис- (Свечана миса),опус 123

Симфоније

Симфонијска музика Лудвига ван Бетовена, уводни преглед

Бетовеновог симфонијског стваралаштва:

I симфонија; II симфонија; III симфонија-Ероика; IV симфонија V симфонија-Судбинска; VI симфонија-Пасторална; VII симфонија; VIII симфонија; IX симфонија-у 4. ставу уведен хор

који пева Оду радости и представља врхунц радости.

Увертире и опера

Кориолан опус 62;

Егмонт опус 84;

Леонора- циклус од три увертире.

Фиделио- једина Бетовенова опера,

у два велика чина.

Клавирски дела

1. Концерт, Ц-дур,опус 15; 2. Концерт, Б-дур,опус 19; 3. Концерт, ц-мол,опус 37; 4. Концерт, Г-дур,опус 58; 5. Концерт, Ес-дур,опус

73,Царски. Фантазија за клавир, хор

и оркестар, ц - мол,опус 80.

Шта смо научили?

Шта је симфонија? Изведи мотив 5. симфоније (певањем или

свирањем) и реци шта она представља? У ком веку и где је Бетовен стварао? Ком стилском правцу је припадао? Живот и рад? Дела?

Игра асоцијације

А Б В Г

1. Беч 14. Ероика

ОРЛ

2.

Салцбург

15. Судбинска

Притисак у уху

3. Дунав

16. Пасторална

Зујање

4. Алпи

17. Ода радости

Еуст.туба

? ? ? ?? ? ? ? ?

Игра асоцијације

Решења: А-Аустрија Б-18. В-Симфоније Г-Глувоћа Коначно решење-Лудвиг ван Бетовен Ученике поделити у две групе,а погађа се

колона по колона (А,Б,В,Г).Групе наизменично (једна,па друга) нуде решења

Решење колоне доноси-2 поена Коначно решење доноси-4 поена

КРАЈ