TAMARA OGNJEVIĆARTIS CENTAR

oktobar2011

Podrazum eva spoj stvarala tva i ekonom ije, šum etnosti i tr i taž š .

Sam pojam je nov, m e utim odnos kreativnog i đkom ercijalnog je drevan.

K reativna industrija podrazum eva tim ski rad,

“um re avanje” i dostupnost naj iroj publici, jer te i ž š žda sam oodr ivosti, odnosno ne spada u dotirane žvidove kulture i stvarala tva.š

Proces utem eljen na savrem enim d igitalnim trendovim a,

objed injuje kulturu, m ed ije i inform isanje sa ciljem da kreira

novi vid kom unikacije dostupan naj iroj publici.š

Zahvaljuju i uticaju d igitalnih tehnologija i d igitalnog ćum re avanja (networking) na ini na koje kreiram o i ž č“konzum iram o” kulturne sadr aje zauvek su prom enjeni.ž

K onzervativno shvatanje pod d igitalizacijom podrazum eva

uvanje podataka iz oblasti nauke, kulture, um etnosti, čknji evnosti kao novo sredstvo arhiviranja ba tine.ž š

D igitalizacija u okviru koje projekt Europeana zauzim a

m esto od izuzetnog zna aja predstavlja alat u procesu čform iranja novog vida kom unikacije.

Coulture at the touch of button (Pritiskom na dugm e do

kulture) novi kredo kulture i kerativne industrije.

D igitalizacija je put ka kulturi m lade generacije i

nezaustavljiva je.

M o ež li stari, dobri m uzej u novi kom unikacijiski kontekst?

I “fizi ka” publika kom unicira d igitalno prem a poslednjim čistra ivanjim a u Luvru – Svaki drugi posetilac vi e ž šfotogra i e u m uzeju nego to neposredno vizuelno š š škom unicira um etni ki sadr aj.č ž

Praksa pokazuje da veliki prom et posetilaca u m uzejim a

om eta usredsredjeno razgledanje, dok d igitalna form a i 3D

galerije olak avaju pristup m uzejskim sadr ajim a.š ž

Istra ivanja u Luvru i Rijksm useum u pokazuju da virtuelnu žpubliku u najve em % ine studenti, um etnici i ć čvisokoobrazovane ene. Ve ina njih koristi virtuelni servis ž činternet prezentacije kao priprem u za fizi ku posetu m uzeju.č

D igitalni sadr aj om ogu ava publici da i sam a bude ž ćkreativna i da u estvuje u procesu kom unikacije nasle a. č đNa ini da se ovakvi kom unikacijski obrazac uspostave su čbezbrojni i kreativno neiscrpni.

M uzeji i drugi uvari ba tine im aju velike potencijale za č šrealnu zaradu kroz m ehanizm e koje nud i d igitalizacija –

DOWNLOAD THE MONEY!

Povezivanje sa privredom i velikim sistem im a, industrijom i

javnim preduze im a u okviru razm ene “dobara” m o e ć žom ogu iti m uzeju da sam stvara svoje finansije – ć

Rijksmuseum+Hamma+amsterdamski aerodorm

Proces d igitalizacije predstavlja optim alni okvir za

saradnju m uzeja sa d izajnerim a, anim atorim a,

stru njacim a za PR i m arketing, savrem enim čum etnicim a, privrednim subjektim a, institucijam a u

oblasti turizm a i m nogim drugim faktorim a tzv.

poslovnog sveta.

K akav rezultat m o e da da na dugoro nom planu ž čozbiljna i dobro osm i ljena kam panja izm e u starog i š đnovog, stvarala tva i ekonom ije, kulture i m ed ija šefektno su pokazali D ejm ijan H rst i Rem brant van Rijen

www.fortheloveofgod.nl

HVALA NA PA NJI!Ž