* приручник за вршњачке едукаторе

“ИЛИ ТИ ИЛИ ППИ” - приручник за вршњачке едукатореАС Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом

Аутор текста: Мр сци. мед. прим. др Мила Паунић - епидемиолог Дизајн и илустрације: дипл. инг. Јелена ГаврајићСтручни консултант: Бојана Марковић - молекуларни биологСарадници: Радмила Симијоновић - психологЉиљана Марковић - специјални педагогМаријана Краљ - адвокатЂурица СтанковНенад ЛучићСандра ГиговићБранко ЧоловићИгор КамберовићДражен ЗацероНемања Гојковић

октобар 2013.

Сведоци смо све ранијег ступања младих, посебно средњошколаца, у сексуалне односе, повећане стопе абортуса међу том популацијом и повећања преношења полно преносивих инфекција (ППИ). Репродуктивно здравље младих подразумева нормални полни развој и сазревање. Такође је битно да млади имају задовољавајући и сигуран сексуални живот, развој здравих, равноправних и одговорних односа, остварење репродуктивне функције на здрав и жељен начин, као и спречавање полно преносивих инфекција, обољења и повреда у вези са сексуалношћу и репродукцијом.

Радећи са ученицима средњих школа у Београду, осмислили смо брошуру „ИЛИ ТИ ИЛИ ППИ!“ са основним циљем да упознамо младе особе са основама превенције и лечења полно преносивих инфекција (ППИ). Овом брошуром, желимо да скренемо пажњу младима о ризичним облицима сексуалног понашања и последицама које могу настати услед неодговорног сексуалног односа.

Брошура пружа корисне информације о полно преносивим инфекцијама и адресе на које се млади могу обратити, а прилагођена је тако да може бити корисна и припадницима невладиних и других организација, будућим вршњачким едукаторима, појединцима и свима који се баве заштитом репродуктивног здравља и превенцијом полно преносивих инфекција (ППИ).

Брошура је настала као производ у оквиру пројекта: „ИЛИ ТИ ИЛИ ППИ!“ који спроводи АС Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом, уз менторску асистенцију удружења Ресурсни центар за развој Алфа из Новог Сада и уз финансијску подршку Министарства омладине и спорта Републике Србије.

Ђурица Станковизвршни директор АС Центра

Инфекције које се преносе сексуалним контактом, (а неке од њих и путем инфициране крви), зову се сексуално преносиве инфекције (СПИ) или полно преносиве инфекције (ППИ),. Оне чине велику групу обољења која су изазвана различитим микроорганизмима: бактеријама, вирусима, паразитима, гљивицама и протозоама.

Особа инфицирана неком ППИ може бити носилац инфекције и доста дуго бити без икаквих симптома, изгледати потпуно здраво, па за ту особу кажемо да је инфицирана, а не болесна. Напомена: свака инфицирана особа без обзира на испољавање клиничке слике (тј. болести) може преносити инфекцију на друге особе.

* у нашој средини

ППИ најчешће се преносе незаштићеним сексуалним односом, као и путем крви (ХИВ, хепатитиси Б и Ц). Трудне жене могу пренети инфекцију на бебу још током трудноће или при порођају. Постоје инфекције које се преносе и директним додиром или преко загађених предмета (стидне ваши, трихомонијаза).

Ако су испољени, најчешће тегобе су: секрет или исцедак из пениса, вагине или ануса. Пецкање, жарење и болови у току мокрења или након мокрења. Беличасте наслаге, брадавице или ранице на пенису, вагини, анусу или устима. Крварење у току или након сексуалног односа. Повећане лимфне жлезде у препонском пределу. Болови у тестисима. Болови у трбуху, посебно у доњем делу трбуха. Међутим, тегобе и симптоми не морају увек бити присутни. Некада могу проћи недеље, месеци или године (нарочито код ХИВ инфекције) до појаве знакова болести.

Путем инфициране крви

најчешће се преносе ХИВ, хепатитиси Б и

Ц.

ППИ могу бити изазаване различитим микроорганизмима: бактеријама, вирусима, паразитима, гљивицама и протозоама. У односу на врсту микроорганизма која је изазвала инфекцију ППИ се деле на оне изазване бактеријама, вирусима, гљивицама,паразитима и протозоама.

* кандидијаза

* генитални херпес* кондиломи* хепатитис Б и Ц* ХИВ

* трихомонијаза* инфекција стидним вашима

* хламидијаза* гонореја* сифилис

Инфекције изазване хламидијама и микоплазмама се често јављају. Узрочници су бактерије Chlamydia trachomatis и Ureaplasma urealyticum, односно Mycoplasma hominis. Не тако ретко јавља се удружена (комбинована) инфекција овим микроорганизмима.Симптома код мушкараца врло често нема или нису значајни. Умерена секреција ујутру из мокраћног канала (обично у виду једне беличасте капи). Може постојати осећај пецкања или жарења у мокраћном каналу.Симптома код жена врло често нема или нису значајни. Понекад се јавља вагинална секреција, болови у доњем делу трбуха приликом сексуалног односа, упала јајника, генитална крварења, пецкање приликом мокрења. Често се случајно открије приликом рутинског прегледа.

Дијагноза се поставља узимањем узорака са гениталија или узимањем крви. Лечење се спроводи антибиотицима и важно је истовремено лечење оба тј. свих сексуалних партнера. Ако се са лечењем не почне на време постоји висок ризик од компликација, па се може јавити и инфертилитет (неплодност, стерилитет) због оштећења унутрашњих гениталија.

микоплазма

хламидија

Gonorrhoea (трипер, капавац)Проузроковач је бактерија - Neisseria gonorrhoeae. После контакта са инфицираном особом и релативно кратке инкубације (просечно 3-7 дана) долази до појаве тегоба.Код мушкараца најчешће се јавља жут, гнојни секрет – жуте боје из мокраћног канала са печењем приликом мокрења. Често се та гнојна кап јавља ујутру, пре првог мокрења. Понекад (али је то ређе) симптоми могу да буду минимални.Код жена углавном су оскудни симптоми-пецкање приликом мокрења и вагинална секреција, али понекад може проћи и без икаквих симптома. Када се ова бактерија налази у грлу може бити присутан бол и отежано гутање, али често нема никаквих тегоба.Дијагноза се поставља узимањем узорака са гениталија. Лечење се спроводи антибиотицима и важно је истовремено лечење и сексуалног партнера. Ако се не лечи постоји ризик од компликација, нарочито неплодности (стерилитета ) услед оштећења унутрашњих гениталија.

Syphilis Изазива га бактерија Treponema pallidum (бледа спирохета). Обољење, ако се не лечи има три стадијума. На улазном месту се најчешће појављују безболне ранице - на гениталним органима (или у устима или на анусу), које често прати оток регионалних лимфних чворова, који су тврди али безболни. Ружичасте пеге на кожи или плоче у устима или на гениталијама се појављују у другом стадијуму обољења. Ове ранице често се не примећују - у том случају дијагноза се може поставити само узимањем крви. Дијагноза се поставља узимањем узорака у пределу ранице пре започињања лечења и узимањем крви. Лечи се антибиотицима. Нелечење, односно неадекватно лечење узимањем недовољних доза антибиотика на своју руку доводи до озбиљних компликација посебно на нервном и кардиоваскуларном сиситему и више година након инфекције.

Веома је чест, проузрокује га вирус херпеса. Јавља се у виду малих раница на гениталим органима, често бројним и болним. Раницама претходи појава пецкања и свраба, а када се јави први пут (примарни херпес) честа је језа, дрхтавица и повишена температура. Ове ранице се појављују периодично, трају неколико дана, а затим нестају до следећег појављивања. Наредна појављивања гениталног херпеса не морају бити повезана са сексуалним односима и начешће се јављају када је организам под стресом или постоји пад имунитета.Дијагноза се поставља узимањем узорака у пределу ранице пре започињања лечења и узимањем крви. Лечи се антивирусним лековима. У случају да трудница болује од гениталног херпеса постоји велика опасност од инфекције за дете током порођаја.

Веома су чести, а изазивају их хумани папилома вируси - ХПВ (има их преко 100 типова). Код мушкараца се јављају на пенису и анусу као мале израслине у облику брадавица или су невидљиве голим оком и не проузрокују никакве симптоме. Код жена се јављају најчешће у пределу гениталија. Могу се појавити и у усној дупљи након оралног секса. Кондиломи се најчешће могу открити прегледом. Дијагноза се, код мање јасних клиничких слика, код жена, потврђује специјалистичким колпоскопским прегледом. Локално лечење треба да траје до уклањања видљивих промена, као и до нестанка промена уочљивих специјалним дијагностичким прегледима. Постоји могућност рецидива па о моменту завршетка лечења одлучује лекар специјалиста. Доказано је да су неки типови овог вируса канцерогени.

*гениталне брадавице

Често обољење које изазива вирус Хепатитиса Б (ХБВ). Не манифестује се у пределу гениталија. Често не даје видљиве симптоме. Понекад се, након периода од 30 до 60 дана јавља жутица, умор, разни дигестивни симптоми. Може се пренети и са инфициране труднице на плод. Дијагноза се поставља узимањем крви и тражењем специфичних антигена на вирус Б хепатитиса. Не ретко хепатитис Б може постати хронично обољење када се јавља ризик да доведе до цирозе или рака јетре. Данас постоји ефикасна вакцина која штити особе које нису инфициране. Ова вакцина је иначе и код нас уведена као обавезна вакцина и предвиђена је у оквиру календара вакцинације за општу популацију.

Хепатитис Ц је запаљенско обољење јетре изазвано хепатитис Ц вирусом (ХЦВ). Преноси се пре свега путем крви (коришћењем заједничких игала, шприцева и осталог прибора за припрему интравенског убризгавања дроге, нестерилног прибора за тетоважу, pearsing), а могућ је пренос и сексуалним путем. Трудница може пренети инфекцију на бебу. Не преноси се пољупцем ни свакодневним контактом.Већина људи који су инфицирани ХЦВ-ом немају неке посебне симптоме. Ако се симптоми испоље, онда су они слични грипу: мучнина, вртоглавица, губитак апетита, грозница, повишена температура, бол у стомаку. Већина људи нема жутицу.Не ретко постоји опасност да пређе у хроничну форму што касније може довести до цирозе или рака јетре.Рутинска дијагноза се поставља једноставним тестом крви, када се траже антитела на вирус Ц хепатитиса. Данас постоје лекови који могу дати добре резултате (за поједине типове овог вируса са излечењем од 50%, па чак и до 80%). Вакцина против ХЦВ не постоји!

Проузрокује је паразит Trichomonas vaginalis. Код мушкараца често не даје практично никакве симптоме. Ретко се може појавити течност која цури из мокраћног канала и свраб код мушкараца. Код жена је могућ нешто обилнији вагинални секрет, често непријатног мириса, пецкање и свраб. Дијагноза се поставље узимањем секрета. Лечење се спроводи антипаразитарним лековима.

Изазива је стидна ваш (Pediculosis pubis). Праћена је јаче или слабије израженим сврабом на површини стидног предела обраслог длакама. На месту убода одакле ваши сишу крв настају пеге плаве или плавосиве боје. Услед свраба и чешања може доћи до упале корена длаке, која се манифестује појавом гнојаница. Дијагноза се поставља прегледом и микроскопском дијагностиком.Лечење се састоји у локалној примени лосиона или крема против вашљивости.

Candidasis (генитална кандидијаза) Веома често обољење нарочито код жена. Проузроковач је Candida albicans (гљивица). Код мушкараца се манифестује црвенилом на главићу пениса са ситним беличастим наслагама. Код жена се манифестује вагиналном сирастом секрецијом праћеном сврабом или интензивним печењем. Иако се кандидијаза сматра баналном инфекцијом, веома је неугодна и субјективне тегобе могу бити веома изражене, а постоји и могућност поновљеног јављања (рецидиви). Дијагноза се поставља микроскопским прегледом вагиналног секрета, односно бриса са главића пениса. Локално лечење је најчешће довољно.

Обзиром да многе инфекције могу бити без симптома, инфицирана особа ће утолико лакше улазити у незаштићен сексуални однос без спознаје да ће се инфекција даље пренети. Исто тако, недостатак симптома и изостанак субјективних тегоба неће навести особу која има асимптоматску ППИ да се јави лекару, неће започети лечење на време, па се касније могу јавити бројне компликације. Због тога је битна редовна здравствена контрола и наравно коришћење кондома.

Дијагнозу сексуално преносивих инфекција може дати искључиво лекар после анамнезе, прегледа и/или више различитих тестирања. Последице неправилног лечења могу бити веома тешке као што су неплодност или рађање инфициране деце.

Јавити се лекару за кожне и полне

болести или лекару у матичном дому здравља, а ако постоји Саветовалиште за младе

или Саветовалиште за ХИВ и ППИ, особљу које ради у тим саветовалиштима. За правилно и брзо

постављање дијагнозе посебно ће помоћи што отворенији разговор са лекаром и тачни

одговори на питања лекара.

Код скоро свих ППИ неопходно је да се и партнер лечи истовремено. Уз савет лекара или саветника професионалца, док траје терапија потребно је уздржавати се од сексуалних односа или обавезно користи кондом. Посебан режим постоји код особа које имају хепатитис (жутицу) типа Б или Ц. За хепатитис типа Б постоји ефикасна вакцина.

Према статистици која се код нас званично води веома је тешко проценити реалну епидемиолошку ситуацију што се ППИ тиче. Генерално мишљење је да оне расту из године у годину, али то је тешко поткрепити на основу званичних података (пријава).

У матичне домове здравља, посебно уколико постоје Саветовалишта за младе, затим школским лекарима, гинеколозима и/или дерматовенеролозима, запосленима у саветовалиштима и центрима за превенцију сиде и ППИ, Републичком центру за планирање породице (у Институту за заштиту здравља мајке и детета) ул. Радоја Дакића бр. 8, Нови Београд, лекарима у Градском заводу за кожновенеричне болести, ул. Џорџа Вашингтона бр. 17 Београд, а најпре у Завод за здравствену заштиту студената – Центар за превенцију сиде и ППИ, Крунска 57 – улаз из Браће Недића 28, Београд)

АИДС или СИДА представља синдром стеченог губитка имунолошке одбране организма и уједно је последњи и најтежи стадијум ХИВ инфекције.

АИДС представља скраћеницу од Acquired Immune De�ciency Syndrome (на енглеском језику, што значи синдром стеченог губитка инунитета). СИДА је скраћеница од Syndrome d'Immunode�cience Acquise, и има исто значење - на француском језику, такође, исто значење има и «сида» - на нашем језику (синдром стеченог губитка имунитета). Стечени губитак способности имунолошке одбране значи да је неки узрочник онемогућио имуни систем да се ефикасно брани и да савлада инвазију микробиолошких чиниоца који, код здравих људи не доводе до испољавања обољења.

ХИВ је скраћеница за вирус хумане имунодефицијенције (Human Immunode�-ciency Virus) који је узрочник ХИВ инфекције, односно сиде или АИДС-а.

Особа која има ХИВ инфекцију (ХИВ позитивна особа) инфицирана је ХИВ-ом, може годинама да нема никакве симптоме болести, најчешће се осећа сасвим добро, а с обзиром да може годинама бити без икаквих знакова обољења, најчешће није свесна да је инфицирана.Клинички симптоми се јављају у просеку тек после неколико година од инфекције (најчешће 7 до 10, па и више година) и тек када се појаве клиничке манифестације, када крене клиничка слика болести, кажемо да је особа оболела од АИДС-а, или сиде.

Синдром представља скуп симптома и знакова обољења, који се код ХИВ инфекције јављају због губитка имунолошке одбране организма. Овај скуп симптома и знакова обољења не мора да се испољава увек у пуном обиму. У неким случајевима испољава се само један (на пример слабљење тј. губитак на тежини) а у неким случајевима више њих (запаљење плућа, губитак на тежини, оток лимфних жлезда, појава тумора на кожи и унутрашњим органима и други).

Центар за контролу болести (ЦДЦ) у Атланти, у САД, 5. јуна 1981. године дефинисао је појаву новог, до тада непознатог обољења (касније названог) АИДС. Почетак епидемије ХИВ/АИДС-а везује се за овај датум.

Лекари у Лос Анђелесу, првих месеци 1981. године, открили су да се код једног броја пацијената, релативно младих људи, развило запаљење плућа узроковано микроорганизмом Pneumocystis carinii, која је до тада, такво обољење изазивала само код особа које су имале оштећен имунолошки одбрамбени систем. Исте те 1981. године лекари у Њујорку су запазили код неколико још једне групе пацијената, код младих, дотле потпуно здравих људи, појаву Капоши саркома, једне врсте рака коже, који се такође јавља код особа којима је смањен имунолошки одбранбени систем. За обе ове групе пацијената, тада, било је карактеристично да су све оболеле особе били млађи мушкарци, хомосексуалне оријентације. Међутим, врло брзо су се међу оболелима нашле особе оба пола, свих сексуалних оријентација, затим особе које су интравенски корисници психоактивних супстанци, као и примаоци крви, пре свега особе оболеле од хемофилије (хемофилија је болест коју карактерише недостатак једног крвног фактора који омогућава нормално заустављање крварења и због тога се морају добијајти трансфузије, односно фактор за згрушавање крви, који недостаје). Све ово упућивало је на чињеницу да се да се ово ново обољење преноси сексуалним путем и путем крви.

ХИВ вирус је откривен 1983/1984. године.

Сваких 6 секунди негде у свету, једна особа се инфицира ХИВ-ом, а сваких 20 секунди један живот се угаси због АИДС-а. СЗО и УНАИДС процењују да се од почетка епидемије (1981. године) па до краја 2012. године, у свету ХИВ-ом инфицирало преко 78 милиона људи, а преко 55% је умрло. Колико је то заправо застрашујуће још јасније показује следећа чињеница да се сваког дана у свету око 12-14 000 особа инфицира ХИВ-ом, а од овог броја свака друга особа је изузетно млада, тачније, млађа од 24 године.

Епидемија ХИВ/АИДС-а у Србији званично је почела 1985. године када су пријављени први случајеви АИДС-а, мада је према подацима Вирусолошке лабораторије Института за тропске и заразне болести КЦС у Београду, ХИВ присутан у нашој средини још од 1981. године. Први случајеви ХИВ инфекције, према подацима Централног регистра инфицираних, оболелих и умрлих од ХИВ/АИДС-а у ГЗЗЗ Београд, регистровани су (ретроактивно) 1984. године: дијагностикована ХИВ инфекција код 2820 (ХИВ + особе), 1620 оболелих од АИДС-а; 1126 умрлих од АИДС-а

Србија је земља са ниском ХИВ преваленцијом:76% свих ХИВ позитивних су мушкарци (М : Ж = 3,5 : 1) 77% свих ХИВ позитивних је из Београда,72% свих ХИВ позитивних је узраста 15-39 година

Да би се имала реална слика о кретању ХИВ епидемије, њеном току и прогнозама неопходно је пратити број новоинфицираних у свакој земљи из године у годину, у општој популацији или у појединим групацијама или категоријама.

Ако посматрамо по континентима, преко 65% светске епидемије ХИВ/АИДС-а догађа се у Африци, посебно у подсахарској Африци, Одмах затим је јужна и југоисточна Азија, а последњих 7 - 8 година ХИВ/АИДС епдемија у Источној Европи и Централној Азији је вртоглавом брзином достигла велике размере.Ако посматрамо Европу по географској распрострањености, број новооболелих и новоинфицираних у источној Европи великом брзином расте, у Западној Европи опада а у Централној Европи је тај број константан, епидемија има релативно миран ток, без већих осцилација.

Када се посматра дистрибуција ХИВ инфекције по трансмисивним групама (начини инфицирања) последњих година се уочава изразит пад новоинфицираних међу интравенским наркоманима, пацијентима са хемофилијом и примаоцима крви и крвних деривата, а са друге стране изразит пораст новооинфицираних који су ХИВ добили сексуалним путем у, хетеросексуалним односима а посебно хомо/бисексуалним односима.

Доминантни начин преношења ХИВ инфекције у нашој земљи је

сексуални пут.

ХИВ има све карактеристике ретровируса; припада фамилији вируса Retrovirda, подфамилији Lentivirida.

Величина ХИВ-а је 100-140 нм, има нуклеопротеинско језгро и двослојни липопротеински омотач. У језгру се налази рибонуклеинска киселина (РНК) и неопходни ензими.

гп120

гп41

п17

п24протеаза

РНК

реверзна транскриптаза

омотач

У језгру вируса се налази РНК (рибонуклеинска киселина) и неопходни ензими: реверзна транскриптаза, рибонуклеаза и интеграза. У геному се налазе три структурна гена потребна за репликацију вируса и седам регулаторних гена. Око генома и ензима језгра налази се протеински омотач, који представља антиген језгра – протеин п24. На самој површини вируса налази се липопротеински омотач, који настаје од омотача ћелије у кјој се вирус размножава, док други део омотача потиче од самог вируса и њега чине гликопротеин 41 (гп 41) и 120 (гп 120). Овакав састав вируса, као и касније сазнање да је две деценије пре утврђивања овог обољења било особа које су умрле од последица ХИВ-а, што је потврђено испитивањем њихових серума који су сачуваних у замрзнутом стању, сасвим сигурно одбацује тврдњу да је ХИВ вештачки направљен.Вирус се преко гп120 везује за молекул ЦД4 који се налази на лимфоциту (ЦД4 Т лимфоциту) и тако улази у ћелију. После уласка у ЦД4 Т лимфоцит, вирусна РНК се помоћу ензима реверзне транскриптазе (обрнути преписивач) препише у ДНК – дезоксирибониклеинску киселину и угради у геном домаћина као провирус. Овако уграђена вирусна ДНК користи нормалне механизме домаћинове ћелије за своје умножавање а уништава ЦД4 лимфоцит који губи своју способност одбране организма од микроорганизама.Треба напоменути да се ови ЦД4 рецептори такође налазе и на површини других ћелија у мањем броју (глијалне ћелије мозга, макрофаги, дендритичне ћелије коже, ћелије у површинском слоју слузокоже црева...)

Најважнији антигени вируса су: П24, гп41, гп120. На површини омотача

језгра се налази антиген п24 који представља антиген језгра – протеин п24. На самој површини вируса налази се липопротеински омотач, који делом

потиче од самог вируса и на њему се налазе два антигена:

гликопротеин 41 (гп 41) и 120 (гп 120).

Вирус се везује за молекул ЦД4 који се налази на лимфоциту (ЦД4 Т лимфоциту) и тако улази у ћелију. Вирус примарно напада (везује се) за ЦД4 лимфоците, али се ЦД4 рецептори такође налазе и на површини других ћелија у мањем броју (глијалне ћелије мозга, макрофаги, дендритичне ћелије коже, ћелије у површинском слоју слузокоже црева...) тако да се инфициране ћелије могу наћи у мозгу, лимфним жлездама, тимусу, плућима, костној сржи, кожи и у танком и дебелом цреву. Један ХИВ-ом инфициран ЦД4 лимфоцит може у лимфној жлезди инфицирати 400 нових ЦД4 лимфоцита.

хромозомска ДНК

ЦД4 рецепторвезивање

вирална РНК иреверзна

ранскриптаза

једноланчана ДНК

дволанчана ДНК

интеграција

провирус

једро

ЦД4 рецептор

После уласка у ЦД4 Т лимфоцит, вирусна РНК се помоћу ензима реверзне транскриптазе (обрнути преписивач) препише у ДНК – дезоксирибониклеинску киселину и угради у геном домаћина као провирус. Овако уграђена вирусна ДНК користи нормалне механизме домаћинове ћелије за своје умножавање а уништава ЦД4 лимфоцит који губи своју способност одбране организма од микроорганизама. Након синтетисања новог вируса, он излази из ЦД4 лимфоцита ”прерушен”, што значи да вирус који је ушао у ћелију (у ЦД4 лимфоцит) није исти (тј. не препознаје га наш имуни систем) као онај који је изашао из њега. Тај нови ”прерушени” вирус даље улази у нови ЦД4 лимфоцит, даље се ”прерушава” и тако полако уништава имуни систем.

хромозомска ДНКпровирус

једро

вирална РНК

мРНК

нова виралнаРНК

нови вируснипротеини

нови ХИВ

Временски период од момента када се догодила инфекција до дана када се тестовима могу открити антитела на ХИВ назива се «период прозора». У том периоду по правилу се не могу доказати антитела која су специфична за ХИВ (сероконверзија). Она се најчешће могу доказати тек 6 до 8 недеља након инфекције. Веома ретко, код неких особа сероконверзија, (односно појава антитела) откривена је тек 12 до 16 месеци после инфекције. Ипак и у овом периоду може се доказати присуство протеина п24, који се рутински ретко ради, а представља антиген протеина језгра вируса и преко њега се са сигурношћу може утврдити инфекција ХИВ-ом. Све наведено указује да, по правилу, ХИВ инфекција протиче незапжено, да особа која је инфицирана, најчешће, не зна да је вирус у њој.

У овом периоду који се због тог «немог интервала» и назива «период прозора», постоји инфекција, инфицирана особа је способна да пренесе вирус другој особи, а уобичајено тестирање не открива присуство антитела.

Улазак вируса у организам најчешће не изазива неке видљиве промене. Међутим, код око 10%-20% инфицираних особа, две до шест недеља од инфекције могу се запазити неспецифични знаци обољења који у многоме подсећају на болест звану инфективна мононуклеоза. Налази се повећање телесне температуре удружено са повећањем површних лимфних жлезда, запаљењем ждрела, боловима у мишићима и осипом по кожи који може да личи на осип који се виђа код малих богиња (морбилоформни осип). У том периоду по правилу се не могу доказати антитела која су специфична за ХИВ.

Из стадијума примарне инфекције прелази се у стадијум асимптомске сероконверзије, када се могу доказати антитела на ХИВ, а не постоје никакви знаци који би указивали да је особа инфицирана са ХИВ-ом. Сероконверзија заправо значи продуковање и појављивање антитела у крви. Овај стадијум може да траје годинама и он представља, епидемиолошки гледано, “најопаснији” период за даље преношење вируса, јер се инфицирана особа осећа сасвим “здраво” и најчешће није свесна да је инфицирана.

За откривање специфичних антитела у крви, најчешће се користи основни ЕЛИСА тест. Када је ЕЛИСА тест из два узорка крви позитиван, као потврдни тест користити се специфичнији тест за откривање већег броја антитела (најчешће Western Blot). Савремени ЕЛИСА тестови, односно новије генерације ЕЛИСА тестова тзв. Аг-Ат тестови представљају комбинацију антиген-антитело тестова који поред антитела на ХИВ детектују и површински антиген језгра вируса – п24. Такође, постоје и тестови којима се открива сама структура вируса (нпр. П24) или детекција репликације вируса (ПЦР) и то већ после 10 до 14 дана од када се инфекција догодила, али се они ретко користе за рутинска тестирања.За све клијенте, а посебно за младе, важно је знати да тзв. “брзи тестови” који се све чешће користе као “кућни тестови” и који се могу купити у неким апотекама нису предвиђени за кућну употребу и да их не треба користити за самотестирање, пре свега зато што је свакој особи неопходна подршка у тренутку када сазнаје резултат, какав год он био, а често је дискутабилна и њихова поузданост.

Најшире посматрано, ДПСТ као скраћеница за добровољно поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ (ДПСТ) подразумева поверљив разговор између клијента и саветника који има за циљ да се клијент избори са сопственим дилемама, бригом, стресом и/или страхом који је повезан са ХИВ инфекцијом и да донесе личну одлуку везану за ХИВ/АИДС. Овај интерактивни процес омогућава особама да препознају сопствени ризик за преношење ХИВ инфекције, помаже у доношењу одлуке (да ли се тестирати или не) и обезбеђује подршку у тренутку добијања резултата теста на ХИВ.

Период који траје од почетка инфекције (од када је вирус ушао у организам) до када се појаве први симптоми болести назива се асимптоматски период.

У овом периоду се могу доказати антитела на ХИВ (изузев у оном кратком периоду прозора од пар недеља) а не постоје никакви знаци који би указивали да је особа инфицирана.

Овај период може да траје годинама и он претставља, епидемиолошки гледано, период веома погодан за даље преношење вируса, јер се инфицирана особа осећа сасвим “здраво” и најчешће, није свесна да је инфицирана.

Клинички симптоми се јављају у просеку тек после неколико година (7 до 10, па и више година) од инфекције, мада се ретко, када постоје и друге (пре свега полно преносиве) инфекције, могу испољити и после неколико месеци од инфекције.

Повећање лимфних жлезда је испољено у вратном, и то нарочито на задњем делу врата и пазушном пределу. Ово стање може потрајати више месеци када почињу тзв. конституционални симптоми сиде који се карактеришу губитком телесне тежине више од 10% од нормале, повећањем телесне температуре и преко 38 степени C, која траје више од месец дана, пролив који траје континуирано или са прекидом више од месец дана, гљивична инфекција уста и ждрела, херпес на уснама или гениталијама који дуго траје и поново се јавља.

Опортунистичке инфекције су инфекције које се јављају као последица пада отпорности организма, најчешће

изазване ”најбаналнијим” микроорганизмима. Микроорганизми који изазивају опортунистичке инфекције, по правилу не изазивају обољења код

здравих особа.

За сада не постоји могућност да се створе услови за медицинску превенцију инфекције ХИВ-ом – тј. још увек не постоји ефикасна вакцина против ХИВ-а. Сви досадашњи покушаји добијања ефективне вакцине нису дали позитивне резултате.

Основни начин преношења ХИВ инфекције је сексуални контакт. То је природни начин преношења и претставља највећи проблем у спречавању ширења инфекције. У сперми ХИВ позитивног мушкараца, као и у вагиналном секрету жена које су инфициране, налази се довољан број ћелија инфицираних ХИВ-ом да се сексуалним контактом пренесе инфекција.Поред сексуалног начина преношења ХИВ инфекција се може пренети крвљу (најчешће употребом истог шприца за интравенско уношење психоактивних супстанци) и са мајке на дете (током трудноће, порођаја и дојења новорођенчади, уколико је мајка ХИВ позитивна).Преношење преко трансфузије крви или крвних деривата скоро да је онемогућено, јер се и крв, као и ткива и органи за трансплантацију узимају само од особа које нису инфициране ХИВ-ом. У нашој земљи од 1987. године законски је регулисана контрола свих продуката крви, ткива и органа на ХИВ. Међутим, уколико би неко добровољно дао крв у пероду прозора, постојала би могућност оваквог начина трансмисије јер се ЕЛИСА тестовима (који се свуда у свету користе као рутински тестови) не би могла детектовати антитела којих још нема у довољној количини у периферној крви. Зато је важно нагласити да је веома добро и изузетно хумано добровољно дати крв, али то није место за проверавање ХИВ статуса. За ту активност постоје специјализовани Центри и саветовалишта који врло професионално раде добровољно поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ.

Вирус (ХИВ) је пронађен у скоро свим телесним течностима (секретима и екскретима) ХИВ позитивне особе (укључујући и зној, сузе и пљувачку). Међутим, телесне течности преко којих се ХИВ може пренети су: крв, сперма (и перејакулаторна течност), вагинални секрет и мајчино млеко.

Најмања количина вируса која је потребна да би се нека инфекција пренела назива се «минимална инфективна доза». Термин «минимална инфективна доза» се помиње код ХИВ инфекције због тога што је важно објаснити да иако се ХИВ може наћи у скоро свим телесним течностима, он се не може пренети уколико оне немају ту минималну количину вируса која може изазвати инфекцију («минималну инфективну дозу»). Дакле зној, сузе и пљувачка немају «минималну инфективну дозу» да би се ХИВ пренео на другу особу.

руковањем, коришћењем истих просторија (канцеларија, школа, соба за становање, ординација…), коришћењм телефона, компјутера, другог прибора заједничке употребе, коришћењем заједничког прибора за јело, коришћењем истог прибора за пијење, спавањем у истом кревету, грљењем и љубљењем, коришћењем истог купатила, пешкира, купањем у базену, убодима инсеката итд. * Узимајући све наведено у обзир ризик не-сексуалног преношења ХИВ-а је занемарљив.

сексуалним контактом без кондома

преко инфициране крви

са мајке на дете (трудноћа, порођај, дојење)

Познавање развоја болести и, посебно, улоге и значаја које у развоју ове болести играју ЦД4 лимфоцити, лечење је усмерено на максимално успоравање уништења ЦД4 лимфоцита, односно на покушаје спречавања уласка ХИВ-а у нове ЦД4 лимфоците код особа инфицираних са ХИВ-ом.Лечење је усмерено у два правца: спречавање преписивања РНК вируса у ДНК и стварање провируса у геному инфицираног блокирањем реверзне транскриптазе и спречавање формирања вируса блокирањем специфичних ензима (протеаза) неопходних за формирање вируса.Употребом ових лекова успело се знатно продужити асимптоматска фаза инфекције са ХИВ-ом, а такође знатно дуже одржати потребни ниво ЦД4 лимфоцита за одбрану од опортунистичких инфекција и тумора. Тиме је животни век особа које живе са ХИВ-АИДС-ом знатно продужен.

Данас се употребљава већи број лекова, најчешће у комбинацији више лекова истовремено – три или четири (ова терапија се зове: високо активна антиретровирусна терапија или ХААРТ терапија). Лечење је усмерено у два правца: спречавање преписивања РНК вируса у ДНК и стварање провируса у геному инфицираног блокирањем реверзне транскриптазе и спречавање формирања вируса блокирањем специфичних ензима (протеаза) неопходних за формирање вируса.

Ризичан сексуални однос је сваки однос без употребе кондома, затим ступање у сексуални однос са непознатом особом, „везе за једну ноћ“, ступање у сексуални однос под дејством психоактивних супстанци (ПАС) и/или алкохола када је могућност расуђивања знатно снижена или не постоји. Такође често мењање партнера-промискуитетно понашање повећава ризик за ППИ.

Под дејством алкохола и/или ПАС, смањује се могућност реалног расуђивања па се и брже улази у незаштићене сексуалне односе.

Пре него што се започне било која дискусија на тему безбедног интравенског убризгавања дроге, неопходно је напоменути да злоупотребу психоактивних супстанци (ПАС) свакако треба превенирати, али ако већ постоји онда је неопходно објаснити да је код већ постојеће огромне штете од конзумирања ПАС, важно смањити могућност нове штете – нове инфекције ХИВ-ом, вирусом Б или Ц жутице. Важна карика у покушају смањења штете од интравенског коришћења ПАС је коришћење увек свог и увек стерилног (за једнократну употребу) прибора за убризгавање дроге. Детаљније о процедури уколико се нема стерилни прибор може се информисати у институцијама или невладиним организацијама које се баве проблемом превенције наркоманије (Институт за болести зависности у Београду, Драјзерова 44; НВО Веза, Београд, ул. Вишњичка 28; НВО Емпрона у Новом Саду, ул. Исе Бајића бр. 6; итд.)

Кондом се користи од самог почетка до краја односа. Употребљавати увек нови кондом при сваком новом односу. Користити кондом повремено је исто као и не користити га. Имати однос без кондома значи имати однос са свим претходним партнерима тог партнера, као и пратнерима њихових претходних партнера... Не треба заборавити да се неке ППИ преносе и путем крви (ХИВ, хепатитиси Б и Ц).

Мушки кондоми могу бити нормалне (уобичајене «танкоће») за вагинални сексуални однос, могу бити дебљи (extra safe) намењени аналним сексуалним односима и могу бити различитих укуса, намењени оралном сексу. Направљени су од латекса, али они који су алергични на латекс, могу користити и полиуретанске (мада је мана кондома од полиуретана што лакше пуцају и што су скупљи).Женски кондом (фемидом) је направљен од латекса или полиуретана, на једном крају затворен (као дијафрагма), са два еластична обруча, такође од латекса, који су уролани као мушки кондом. Поставља се пре полног односа дубоко у вагину део који је затворен, а отворени крај са еластичним «обручом», тј. ширим кругом од дебљег латекса, ставља се преко великих усана полног органа жене. Мало је мање комфоран јер се мора придржавати за време сексуалног односа, а и скупљи је од мушког кондома 3 до 4 пута.Денталне крпице су фина, танка и изузетно нежна парчад латекса (величине раширене папирне марамице) и оне служе за орални секс. У случају недостатка «денталних крпица» за орални секс може послужити и мушки кондом који се по средини расече, или наквашен целофан, који се постављају преко полног органа жене. Осим за вагинални орални секс, када се прекривају велике усне, клиторис или улаз у вагину код жене (када се користи за орални секс за задовољавање жена), може се користити и код риминга (риминг је лизање чмара партнера).

1

2

3

4

5

6

7

Проверити рок трајања кондома, који је утиснут на кесици. Кесицу са кондомом ухватити прстима обе руке и у један крај благо потиснути кондом, а кесицу отворити на супротном крају и пажљиво га истиснути. Проверити са које стране је намотај, ухватити га за испупчење на врху (резервоар) палцем и кажипрстом и истиснути ваздух из њега. Ово је веома важно јер је најчешћи узрок пуцања кондома, на крају или у току самог односа, неистиснут ваздух у резервоару.Кондом се ставља од самог почетка сексуалног односа на пенис (мушки полни орган) који је у ерекцији (када је укрућен) и размотава се до корена. Када се сексуални однос заврши, након ејакулације (избацивања сперме, која остаје у резервоару), пенис се уз придржавање кондома при корену одмах извади, мало се сачека да се смањи и опусти, а затим се кондом пажљиво скине, веже у чвор, умота у папир или кесицу и баци у канту за ђубре.

А Б В

Завод За Заштиту Здравља Студената-Центар За Превенцију Сиде и ППИКрунска 57, Соба 37, – улаз из Браће Недића 28

011 2432192, 9-15:30 сваким радним даном

Градски Завод за Јавно Здравље Београд, Булевар Деспота Стефана 54а, 4 Спрат, Соба 72,

011 3230038, 8-12 сваким радним даном

Специјална болница за болести зависности, Теодора Драјзера Бр. 44,

011 2662727 лок 220 и 011 3671429 понедељак, уторак, четвртак 10 -12, среда, петак 14-17

Институт за инфективне и тропске болести, ул. Булевар ослобођења 16

011/268-3366, 268-5266

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановћ Батут“Др Суботића 5, 011 2684 566

www.batut.org.rs

Институт за дерматовенерологијуПастерова 2, 011 3618 444

Градски завод за кожне и венеричне болестиЏорџа Вашингтона 17, 011 3243 626

Институт за гинекологију и акушерствоДр Косте Тодоровића 26, 011 3615 611

Гинеколошко-акушерска клиникаКраљице Наталије 62, 011 3605 360

011 3613 339, 011 3613 347

Саветовалиште за младе Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије

Радоја Дакића 6-8, 011 3108 247

Министарство здравља РСwww.zdravlje.gov.rs

ГЛОБАЛ ФОНД у Србијиwww.hivpodrska.org.rs

www.globalnifond.rs

АС Центар за оснаживање младих осба које живе са ХИВ-ом и АИДС-омМајке Јевросиме 21, седиште: Светогорска 18/8

www.aids-support.com o�ce@aids-support.com

011 334 3260, 060 503 0402

Асоцијација “Жена плус“ Краљице Марије 35www.zenaplus.org

zena.plus@yahoo.com 011 330 2000, 064 463 4240

УГ “Сунце”Дурмиторска 2/14, Ниш

www.nvosunce.org nvo.sunce@yahoo.com

018 428 70 60, 064 154 97 32

УГ “Црвена линија” Ћирила и Методија 21, Нови Сад

www.crvenalinija.org o�ce@crvenalinija.org

021 466 588, 065 3602 999

УГ “Став +” Колубарска 10а, Суботица

www.stavplus.org o�ce@stavplus.org

024 547 444, 065 95 47 440

УГ “Нова +” Мајке Југовића 20, Панчево

www.novaplus.webs.com novaplus@hotmail.rs

013 347 371

УГ „Више од помоћи“ (Аид +)Скадарска 41/8

www.aidplusserbia.orgo�ce@aidplusserbia.org

011 33 44 661, 064 230 89 34

Q-КлубШафарикова 6, Београд

011 3345 852o�ce@q-club.org.rs www.q-club.org.rs

Омладина ЈАЗАС-а СРБИЈЕ27. марта 35, Београд

011 330 2000 o�ce@jazas.rs www.jazas.rs

ЈАЗАС Кнеза Милоша 4, ИВ спрат, Београд

011 243 21 92jazas.program@sezampro.rs

www.jazas.net

E8Сарајевска 81/3, Беоргад

011 3626302, 060 3008886centar@e8.org.rswww.e8.org.rs

SPY – Сигуран пулс младихЖивојина Жујовића 2, Београд

011 240 08 76, 061 720 77 77 www.spy.org.rs

bgdcheckpoint@spy.org.rs

Новосадски хуманитарни центарАрсе Теодоровића 3, Нови Сад

021 423021, 021 423024nshc@eunet.rs

www.nshc.org.rs

Човекољубље – Добротворни Фонд Српске Православне Цркве

www.covekoljublje.org

ВезаАлександра Дубчека 5г, Земун

011 373 99 44, 063 864 7624Вишњичка 28, Карабурма

011 329 1916vezango@gmail.comwww.ngoveza.org.rs

ПревентКарађорђева 24, Нови Сад

021 6427 077, 12-18 радним даномo�ce@prevent.org.rswww.prevent.org.rs

ПутоказЈована Скерлића 23

018 535 000, 060 31 000 28savet@putokaz.org.rswww.putokaz.org.rs

ДУГА Дроп ин центар Шабац015/341-525 (sreda-subota 17-24h)

065/468-86-82asocijacijaduga1@open.telekom.rs

ДУГА Дроп ин центар Ваљево069/360-76-84

asocijacijaduga1@open.telekom.rs

ДУГА Дроп ин центар Крагујевац034/ 310-223 (уторак-субота 17-24)

065/468-86-83asocijacijaduga2@open.telekom.rs

ЦИМ – Центар за интеграцију младихШајкашка 27/40, IV спрат, Београд

011 3390258o�ce@cim.org.rs

ТОЦ – Тимочки омладински центарОрловића Павла 20а, Ниш018 521 221, 062 488 227

www.toc.rssvratiste@toc.rs

УГ КулаЈелисавете Начић 4/14, Београд

011 3 22 5 330o�ce@kulango.org ,kula.ngo@gmail.com

www.kulango.org

Центар за оријентацију друштва - ЦОДМилутина Миланковића 68/3, 011 311 38 60

o�ce@cod.rswww.cod.rs

ОЈ Нови СадТемеринска 17,062 350 106

novi.sad@jazas.rs www.sida.org.rs

ОЈ КрагујевацЛепенички Булевар 31/55, Крагујевац

034/366-900, 069/5351005www.jazaskg.rs

kragujevac@jazas.rs

ОЈ НишШуматовачка бб, 064 154 50 92

nis@jazas.rs

ОЈ ПожаревацБоже Димитријевића 53,

012/ 222 946, 012/ 222 869, 065/ 22 22 946o�ce@jazaspozarevac.org www.jazaspozarevac.org

ОЈ ПанчевоСветог Саве 10, 063 89 19 49

pancevo@jazas.rs

ОЈ ВаљевоУзун Миркова 12, 064 248 08 82

valjevo@jazas.rs

ОЈ УжицеВојводе Маслаћа 28, 031 510 279, 062 277 490

info@jazasuzice.org

ОЈ Зајечар7.септембар бб, тел: 019 441 112

zajecar@jazas.rs

ЦАЗАС - Друштво за борбу против сиде Црне Гореhttp://www.cazas.org

Хрватско удружење за борбу против ХИВ-аwww.huhiv.hr

HIV EUROPEwww.hiveurope.org

AIDS ACTION EUROPEwww.aidsactioneurope.org

UNIFEM – Gender and HIV/AIDSwww.genderandaids.org

UNAIDSwww.unaids.org

UNDP – Razvojni program Ujedinjenih nacijawww.undp.org/hiv/

UNICEF – HIVwww.unicef.org.uk

WHO- Svetska zdravstvena organizacija – HIV/AIDSwww.who.int/hiv/en/

Svetska zdravstvena organizacija WHO u Evropiwww.euro.who.int/en/what-we-do/health-topics

Svetska banka – World Bank – HIV/AIDSwww.worldbank.org

Svetski AIDS dan – World AIDS Daywww.worldaidsday.org

Evropska komisija – European Commissionwww.ec.europa.eu/health-eu/health_problems/hiv-aids/index_en.htm

SIDA – Swedish International Development Agency www.sida.se/English

European HIV Testing Week www.hivtestingweek.eu

I-base – ХИВ третман информације за професионалне здравствене раднике и ХИВ позитивне особе

www.i-base.info

NAM – Aidsmap- tretman & negawww.aidsmap.com

The European AIDS Clinical Society – Водич за третман одраслих ХИВ инфицираних у Европи

www.europeanaidsclinicalsociety.org

British HIV Association BHIVA – Архива водича за третманwww.bhiva.org

European AIDS Tretment group (EATG) – Европска АИДС група за третманwww.eatg.org/About-us

AIDS InfoNet – Третманwww.aidsinfonet.org

CHIVA – Children’s HIV Association of UK and Ireland – Третман и мониторингwww.chiva.org.uk

EU – European Union – Јавно здрављеwww.ec.europa.eu/health/index_en.htm

International AIDS Society – Међународна АИДС асоцијацијаwww.iasociety.org

WHO - Светска здравствена организација – ХИВ/АИДСwww.who.int/hiv/en

HIV-druginteractionswww.hiv-druginteractions.org

AIDSinfowww.aidsinfo.nih.gov

GNP+http://www.gnpplus.net/

CLMDhttp://www.candlelightmemorial.org/

АС Центар је формиран и руковођен од стране младих особа које имају ХИВ инфекцију или АИДС и младих здравих особа и као такво, јединствено смо удружење у Србији које доприноси демократији, владавини права и изградњи јединственог система подршке кроз активно учествовање људи са ХИВ-ом у процесима доношења, усвајања и спровођења одлука и политика, на свим нивоима управљања уз стицање знања и вештина, информисањем, истраживањем, мобилизацијом, комуникацијом, сарадњом и повећањем видљивости и утицаја особа које имају ХИВ инфекцију или АИДС на цивилној сцени грађанског друштва. Наша визија је да АС Центар и особе које имају ХИВ инфекцију или АИДС активно, посвећено и одговорно учествују у савременим друштвеним токовима, уживају сва права у пуном капацитету, без стигме и дискриминације и у томе имају ефикасну подршку друштвене заједнице. Водимо се мисијом оснаживања младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом, промовисањем здравих стилова живота и заштитом основних људских права у складу са српским, европским и међународним законодавством, кроз научно и стручно истраживање права и положаја особа које имају ХИВ инфекцију или АИДС, образовање јавности, стручњака, родитеља и младих, развијање свести о људским правима и остваривање програма у посебним областима о заштити права особа које имају ХИВ у Србији. АС Центар промовише солидарност и мотивише друштвену заједницу, особе које имају ХИВ, чланове њихових породица, пријатеље, особе које су под утицајем предрасуда, у повећаном ризику за ХИВ инфекцију и особе подложне дискриминацији, да удруженим снагама обезбедимо поштовање људских права, креирамо толерантно окружење у којем се прихватају и уважавају различитости и да омогућимо квалитетан и универзални приступ социјалној, правној и здраственој заштити за све људе. Наше активности су првенствено усмерене ка ресоцијализацији и подстицању нас самих, да активно учествујемо у решавању проблема са којима се свакодневно суочавамо, да истражујемо узроке нарушавања својих права, да дајемо предлоге и сугестије и предузимамо синхронизоване акције за отклањање тих проблема уз осигурање аргументованих доказа о нарушавању људских права надлежним институцијама које су у могућности или је у њиховој надлежности да решавају те проблеме.

Наше услуге: 1. Психосоцијална подршка и саветовање 2. Групе самопомоћи 3. Правно саветовање 4. Кућна и болнича посета 5. Практична помоћ и подршка 6. Курсеви за унапређење животних вештина 7. Креативне радионице 8. Позоришне радионице 9. Изложбе 10. Аll inclusive услуге за најугроженије - преноћиште, исхрана, рођендани, дружења….

* Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају нужно званичан став Министарства омладине и спорта

Oвај приручник је настао као производ у оквиру пројекта: „ИЛИ ТИ ИЛИ ППИ!“ који спроводи АС Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом, уз менторску асистенцију удружења Ресурсни центар за развој Алфа из Новог Сада и уз финансијску подршку Министарства омладине и спорта Републике Србије