Kako štedimo energiju ?

Mentor: Olivera KrstonošićOŠ “Vuk Karadžić” Crvenka

Subotić Radovan 81

Živimo u svetu energije. Sve što nas okružuje zasnovano je na korišćenju energije. Energija je potrebna svim živim bićima. Nama je potrebna da bi smo se mogli kretati. Energiju dobijamo od hrane koju uzimamo. Biljke dobijaju energiju od Sunčeve svetlosti, životinje jedu biljke ili druge životinje. Mašine dobijaju energiju sagorevanjem goriva (nafte, uglja, gasa i dr.).Na planeti Zemlji je sve manje iskoristive energije.

Pojam i značaj energije

Opstanak narednih generacija zavisi od toga kako i na koji način se odnosimo prema energiji. Lako iskoristive energije nema u izobilju i ona je sve skuplja i teže dostupna, bez obzira što je energija svuda oko nas. Iz tog razloga obaveza je sviju nas, koji živimo na ovoj planeti, da energiju štedimo.

Štednja energije

Vodna kola su najstarije naprave pomocu kojih se energija vode koristila za pokretanje vodenica.Vodenice su se

koristile za mlevenje žita.

Energija vode – hidroenergija

Sunčeva energija predstavlja obnovljiv i neiscrpan energetski resurs koji u energetici zemlje može imati značajno mesto. Obnovljivim izvorima energije, a u okviru njih, energetskim tehnologijama koje se baziraju na korišćenju sunčeve energije, ne posvećuju sve zemlje sveta istu pažnju. Slobodno se može reći da toj problematici više pažnje posvećuje relativno mali broj i to razvijenih zemalja. Ono što je interesantno, ove tahnologije najviše se razvijaju u onim zemljama koje su tehnološki i ekonomski moćnije. Za to postoji više razloga. Najvažniji su strateškog, ekonomskog i ekološkog karaktera.

Sunčeva (solarna) energija

Energija vetra je energija koja potiče od snage vetra. Predstavlja konvencionalan obnovljivi izvor energije, koji se vekovima koristi za dobijanje mehaničke, a u novije vreme i električne energije. Međutim, proizvodnja električne energije iz energije vetra u većim količinama počela je tek poslije naftne krize 1973.

Energija vetra

Biomasa je gorivo koje se dobija od biljaka ili delova biljaka kao što su drvo, slama, stabljike žitarica, ljušture itd.Biomasa je obnovljivi izvor energije, a generalno se može podeliti na drvnu, nedrvnu i životinjski otpad, u okviru čega se mogu razlikovati: * drvna biomasa (ostaci iz šumarstva, otpadno drvo)* drvna uzgojena biomasa (brzorastuće drveće)* nedrvna uzgojena biomasa (brzorastuće alge i trave)* ostaci i otpaci iz poljoprivrede* životinjski otpad i ostaci

Biomasa

Pojam geotermalna energija odnosi se na korišćenje toplote Zemljine unutrašnosti koja u samom središtu iznosi 4000-7000° što je približno

temperaturi površine Sunca.Najpraktičnija za eksploataciju geotermalne energije su područja gde se vrela masa nalazi blizu površine zemlje. Na mnogim takvim lokacijama u svetu već

postoje postrojenja-izmenjivači toplote koja na taj način zagrejanu vodu koriste za grejanje ili u industrijske svrhe.

Geotermalna energija

Plima i oseka su posledica delovanja Sunca i Meseca na vodu u okeanima. Amplituda plime i oseke zavisi od međusobnog položaja Sunca, Meseca i Zemlje. Amplituda i frekvencija različite su na pojedinim obalama.

Talasi nastaju delovanjem vetra, a vetar delovanjem Sunca. Osnovne karakteristike talasa su visina i dužina.

Energija plime i oseke i morskih talasa

Biogoriva je naziv za goriva koja ili sama spadaju u biomasu ili su nastala preradom biomase (tj. živih organizama (biljaka, životinja, mikroorganizama), te kao takva, za razliku od fosilnih goriva, spadaju u obnovljive izvore energije. U biogoriva se ubrajaju i goriva koja su nusprodukt drugih procesa, i koja bi inače bila otpad.

Biogorivo