РЕПУБЛИКА СРБИЈА

Држава још од средњег вијека

VIII вијек стварање прве државе

око 1166 . независност

1217 . стварање краљевства

1459. пад под Османлијску власт

1804 . Први Српски устанак против Турака

1835 . први Устав

1878 . међународно признање

1918. стварање Краљевине Срба,Хрвата и Словенаца

1943- стварање СФРЈ

1991-1995 распад Југославије

2006-распад државне заједнице Србије и Црне Горе

•

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Србија је континентална држава koja се налази у југоисточној Европи, у централном дијелу

Балканског полуострва

41°53′ i 46°11′ сјеверне географске ширине 18°49′ i 23°00′ источне географске

дужине

због дијела Панонске низије на сјеверу, Србија припада и дијелу средње Европе

сјеверним дијелом протиче Дунав па је и подунавска земља

Највиши врх Mиџор 2.169м

Најнижа тачка : ушће Тимока у Дунав -28м

ТЕКТОНСКЕ ПЛОЧЕ – ИЗДИЗАЊЕ ПЛАНИНА ЈЕ РЕЗУЛТАТ

ПОДВЛАЧЕЊА АФРИЧКЕ ПЛОЧЕ ПОД ЕВРО-АЗИЈСКУ ПЛОЧУ

ФАЗЕ У РАЗВОЈУ РЕЉЕФА

ХЕРЦИНСКА ОРОГЕНЕЗА

КАЛЕДОНСКА ОРОГЕНЕЗА

АЛПСКА ОРОГЕНЕЗА

МАКРО РЕЉЕФНЕ

ЦЈЕЛИНЕ

БАЛКАНА

прије око 520 милиона година je постојало море Teтис

почињу тектонски покрети

издиже се српско – македонска маса на југу – најстарије копно у

Србији и Панонско копно на сјеверу

•прије 60 милиона година

почиње Aлпска орогенеза – процес постанка вјеначних планина

набирањем настају Динарске и Шарске планине на западу и

Карпатско – балканске на истоку

расједањем српско – македонске масе настају громадне планине и

котлине (Врањска, Лесковачка и Нишка)

прије око 10 милиона година спушта се старо Панонско копно

Панонско море отиче у Црно море преко Ђердапске клисуре

настаје Панонска низија и формирају се већи ријечни токови са

дна Панонске низије издижу се Фрушка гора и Вршачке планине

настаје Панонска низија

прије око 34 милиона година дошло је до формирања Панонског

басена, тj, до његовог спуштања

у њега продире вода из океана тетис

Tетис је на сјеверу преко Бечког и Ронског басена био повезан

са Паратетисом

Панонско море прошло je kроз пет фаза развоја и три стадијума

— морског, језерског и барског

Панонско море je постојало нa простору Панонске низије

oko 30 милиона година, а нестало је прије 600.000 година

прекривало је простор данашњее сјеверне и источне Хрватске

,сјевероисточне дијелове Словеније , источне дијелове Аустрије,

запад Словачке , крајњи југ Чешке , Мађарску, запад Румуније дио

Закарпатске Украјине и значајан дио Србије Војводина , Шумадија

,Поморавље

МАЂАРСКА

СРБИЈА

ЧЕШКА

УКРАЈИНА

пространа равница која захвата сјевер Србије

захвата дио сјеверно од Саве и Дунава

то је најнижи дио Панонске низије oд 70-130м

заузима 24% Србије

Војводина се дијели на три цјелине :

Срем, Банат и Бачку

ПЕРИПАНОНСКИ ОБОД

Планински рељеф Србије богат је многим кањонима, клисурама и

пећинама, као и очуваним шумама са мноштвом ендемских врста

Планине Србије дијеле се на:

Родопске планине, које се пружају са десне и лијеве стране Јужне и

Велике Мораве

Карпатско-балканске планине, које се налазе у источном дијелу

Србије

Динарске планине заузимају највећи простор западне Србије

Шарске на граници са Македонијом

ВЈЕТРОВИ КОЈИ ДУВАЈУ У СРБИЈИ

Сјеверни- хладан и сув

Јужни- хладан и сув дува долином Мораве

са југа

Југозападни- топао и влажан и долази са

Јадрана

Кошава- источни хладан и сув вјетар

Моравац-хладан и сув вјетар –дува

долином Мораве са сјевера

Умјерено континентална клима

-Заступљена у највећем дијелу Србије

панонска

измјењена панонска

-Просечна годишња количина падавина је преко 800

милиметара

-У овом климату су под утицајем рељефа формиране зоне

планинске и жупне климе

планинска клима изнад 1500метара

жупна заступљена у нижим котлинама

Србија има веома разгранату ријечну

мрежу

Ријеке отичу у три морска слива:

Црноморски

Јадрански

Егејски

Црноморски сливПовршина Црноморског слива у Србији је највећа 92%

територије

Све веће ријеке припадају овом сливу

Преко Дунава се уливају у Црно море

Тиса

Тамиш

Сава

Дрина

Велика Морава(Јужна и Западна Морава)

Нишава

Ибар

Млава

Пек

Тимок

друга ријека по дужини у Европи након

Волге

Настаје у Шварцвалду од својих

изворишних кракова Берге и Бригах код

града Донауешингена.

Дунав је дугачак око 2850 km

улива се у Црно море кроз делту Дунава у

Румунији и Украјини

Србија дијели Дунав са Хрватском,

код Бачке Паланке у потпуности скреће у

Србију

настаје спајањем Саве Долинке и Саве

Бохињке у Словенији код Радовљице

дуга 940 км

код Београда се улива у Дунав

извире у Украјини на Карпатима

улива се у Дунав код Сланкамена

дуга је 1.358км- 168 км у Србији

Војводини дијели на Бачку и Банат

у близини Суботице налази се насеље Палић и

истоимено језеро

површина језера је око 4 км квадратна

највећа дубина 3,5 м

температура воде је од 18- 25 степени

вода и муљ имају љековита својства

извире на Карпатимау Румунији

улива се у Дунав код Панчева

дужина 359км – 118км кроз Србију

.

настаје од Пиве и Таре код Шћепан поља

улива се у Саву

има изузетно велики хидроенергетски потенцијал

њен кривудав и вијугав ток забиљежен је у народу ријечима

„ИСПРАВЉАТИ КРИВУ ДРИНУ“

HE "Višegrad"

HE "Bajina Bašta"

HE "Zvornik"

настаје од Јужне и Западне Мораве које

се спајају код Сталаћа

улива се у Дунав код Смедерева

дуга је 185 км

са Западном Моравом је дуга 493 км

ВЕЛИКО ПОМОРАВЉЕ

Западна Морава настаје од

Голијске Моравице и Ђетиње

код Пожеге

Дуга је 308км

Највећа притока јој је Ибар

ријека у јужном дијелу Србије и источном

дијелу Црне Горе

дужина тока 276км

извире јаким врелом испод планине Хајле

код Краљева се улива у Западну Мораву

ЗАПАДНО ПОМОРАВЉЕ

настаје од Прешевске Моравице и Биначке

Мораве

дуга је 295км

код Сталаћа са Западном Моравом чини Велику

Мораву

област око Јужне мораве назива се Јужно

Поморавље

ЈУЖНО ПОМОРАВЉЕ

најдужа притока Јужне Мораве

извире у Бугарској

дуга је 218км

кроз Србију 151 km

протиче кроз

Димитровградску,Пиротску,Белопаланачку и Нишку

котлинску

Нишава је усјекла величанствену Сићевачку

клисуру дугу 17км (природни резерват)

Сићевачка клисура

Тимок настаје спајањем Црног и

Бијелог Тимока у близини Неготина

дужина Тимока 203 км

ријека тече кроз Србију а последњих

15 км тече границом између Бугарске

и Србије

улива се у Дунав на 28м Н.В.(најнижа

тачка у Србији)

настаје као Тисница у Кучајским

планинама (Велики Крш.)

у Тисницу се улива јако Жагубичко

врело и од те тачке ријека је надаље

позната као Млава

мјерећи од Жагубичког врела, ријека је

дугачка 122 km.

дужина - 129 km

настаје спајањем двиу ријека - Велики и

Мали Пек

улива се у Дунав код Великог Градишта

Пек је и златоносна река, па је познат и

као Златни Пек.

Јадрански слив

Бели Дрим и Црни Дрим се спајају у

сјевероисточној Албанији код града Кукеса

и чине ријеку Дрим

Дужина Беог Дрима је 175 km (156 у

Србији, 19 у Албанији)

извире на планини Жљеб у Метохији,

сјеверно од Пећи

Бели Дрим има пуно значајних притока:

Пећка Бистрица, Дечанска Бистрица, и

Призренска Бистрица

Егејски слив

Лепенац извире на јужним обронцима Шар планине

тече кроз Качаничку клисуру између Скопске Црне

Горе и Шаре улази у Македонију

недалеко од Скопља се улива у Вардар

највећа притока Лепенца је река Неродимка

Неродимка се код Урошевца дијели на два крака -

прави бифуркацију

један (сјеверни) крак отиче у Ситницу, затим у Ибар и

на крају у Црно море

други крак одлази ка југу и код Качаника се улива у

Лепенац, затим у Вардар и на крају у Егејско море.

настаје од неколико токова на планини

Дукат

дужина 128 km

тече кроз Србију и Републику Македонију

улива се у Вардар

Језера у Србији

ЗЛАТАРСКО

ВЛАСИНСКОПЕРУЋАЦ

Дрина

ПАЛИЋКО

ЗАОВИНСКО

Тара

БОВАНСКО

КОВИЉАЧА СОКОБАЊА

ВРЊАЧКА БАЊА

СИЈАРИНСКА БАЊА

НИШКА БАЊАБАЊА ГОРЊА ТРЕПЧА

Ђердап - Гвоздена капија на ДунавуНационални парк Тара

Ђавоља варошНационални парк Фрушка гора

Копаоник

Национални парк Увац