STRUKTURA RAČUNARA

Računarski sistem se sastoji iz:

SOFTVERA I HARDVERA.

SOFTVER čine programi ( sistemski i

korisnički), a

HARDVER elektromašinski delovi računara:

(monitor, kućište, tastatura,...)

O nekim komponentama kućišta

bilo je reči u ranijim razredima...

Sada ćemo reći nešto više i o:

1. MATIČNOJ PLOČI

2. MIKROPROCESORU

3. MEMORIJI

4. INTERFEJSU

5. MODEMU

1.MATIČNA PLOČA

- je štampana ploča sa mnogo elektronskih elemenata

( intergrisanih kola, otpornika, kondenzatora, tranzistora,....)

Često se ova ploča naziva i : osnovnom, ili glavnom, ili sistemskom, ili logičkom pločom.

Njena uloga je da poveže delove računara u jedinstven sistem koji funkcioniše ( napaja ih strujom i omogućava njihovu komunikaciju).

Od njenog kvaliteta zavisi i ukupan

kvalitet računara.

Matičnu ploču čine sledeći elementi:

1.BIOS - čip: koji testira sve delove računara,

svaki put kad se računar uključi.

(On mikroprocesoru šalje početne

instrukcije, arhivira i reguliše vreme i datum i

ostala podešavanja sistema).

2.Podnožje ( postolje ) za mikroprocesor.

3.Slotovi : - priključci za za druge štampane

ploče ( zvučnu, grafičku, TV, mrežnu

,...karticu, modem, RAM mem. i slično).

4.Konektori : - priključci različitih oblika koji

služe za napajanje hard diska, flopi diska,

CD/DVD-a, ....

5.Portovi :- priključci za: miš, tastaturu,

kameru, ....

Razlikujemo tri vrste portova :

serijske, paralelne, i USB portove

6.Magistrale: - elektronski vodovi kojima se

signali kreću između pojedinih elemenata

matične ploče.

***( U novije vreme proizvode se i matične ploče koje u sebi već imaju

ugrađenu zvučnu, grafičku, mrežnu karticu, i modem- „ integrisane“

ali su se one pokazale kao manje kvalitetne od neintegrisanih).

2. MIKROPROCESOR

je najvažniji čip u računaru i on

upravlja radom računara.

Često se kraće popularno naziva CPU kao

skraćenica od ( Central Proccesising Unit).

Sve poslove koje on obavlja delimo u tri grupe:

1.Aritmetičko- logičke operacije

( sabiranje,oduzimanje,množenje,deljenje,poređenje,...)

2.Prenos podataka sa jedne na

drugu memorijsku lokaciju

3.Praćenje instrukcija i donošenje

odluka o njihovom izvršenju

Glavne k-ke mikroprocesora su:

-Broj MIPS-ova

-Brzina radnog takta

Savremeni mikroprocesori mogu da obrade i

preko 2 milijarde bajtova u sekundi, i to

na brzinama većim od 3GHz.

3.MEMORIJA

Memorija se sastoji iz malih jedinica-delova

koje se zovu ćelije.

-U ove ćelije se upisuje , ili iz njih čita

podatak.

(Podatak može da ima dve vrednosti 0 ili 1 ).

-Osnovna jedinica memorije je bit – binary

digit.

Veće jedinice su – bajt ( B), kilobajt ( KB),

megabajt (MB), Gigabajt (GB), tera

bajt(TB),....

1 B = 8 bita

1 KB = 1024 B

1 MB = 1024 KB

1 GB = 1024 MB

1 TB = 1024 GB

Razllikujemo dve vrste memorije:

1.Memorije koje čuvaju podatke samo privremeno i to dok je računar uključen u struju kao naprimer:

Operativna memorija (RAM), keš , i

registri .

Keš je superbza memorija. Ona ubrzava rad računara tako što čuva podatke koje mikroprocesor često koristi (da ih ne bi svaki put uzimao iz operativne memorije ), nalazi se uglavnom odmah pored mikroprocesora, a jednim delom i u samom mikroprocesoru.

Registri su memorijske ćelije ugrađene u mikroprocesor i one privremeno čuvaju podatke koji se obrađuju, a koje koristi aritmetičko logička jedinica.

2.Memorije koje čuvaju podatke trajno ( i po

isključenju struje ) kao naprimer:

Hard disk, flopi disk, CD/DVD diskovi, ROM,

BIOS, fleš memorija, memorijske kartice,...

Fleš memorija je neka vrsta hard diska koji je

mnogo manji i tiši u radu i lako se prenosi. Ova

memorija je skuplja od Hard Diska i nema pokretne

delove, pa je pristup podacima veoma brz. Uglavnom se

korist i za USB memorijkse štapiće.

4.INTERFEJS

Termin Interface ranije je ranije

označavao površinu koja formira granice

( naprimer između dve regije), a 60-tih

godina prošlog veka počinje da se

koristi u računarstvu - za označavanje

tačke uzajamnog dejstva između

računara i nekog uređaja – naprimer

štampača.

Treba razlikovati :

Hardverski interfejs (elektronski sklop

koji povezuje računar sa perifernim

uređajem)

Korisnički interfejs ( koji predstavlja

programe za komunikaciju, kontrolu i

upravljanje uređajem)

5.MODEM

Modem je jedna vrsta interfejs uređaja.

-To je elektronski uređaj koji računar povezuje na Internet.

Glavna karakteristika modema je brzina prenosa podataka i ona se obično izražava u kiolobitima po sekundi-Kb/s.

Zavisno od mesta postavljanja dele se na:

- Interne modeme ( unutar računara)

- Eksterne modeme ( van računara)

Prema načinu povezivanja i prenosa

signala sve modeme delimo na 4 grupe:

Dial Up,

ADSL,

Kablovske , i

Bežične modeme.

Dial Up

- modem se sa matičnom pločom spaja preko slota, ili je već ugrađen u matičnu ploču ( ako je ploča integrisana).

Ovaj modem vezu sa Internetom ostvaruje preko mreže fiksne telefonije. Telefonski kabl se na modem vezuje preko konektora na zadnjoj strani kućišta, pa nam je telefonska linija zauzeta za razgovor kada smo na Internetu.

On modulira signale kada ih šalje i demodulira kada ih prima. ( Otuda i naziv modem ).

Modulacija u ovom slučaju je pretvaranje digitalnog signala u analogni ( zvučni ) koji se može prenositi preko telefonske linije.

Demodulacija je obrnuti proces – analogni signal se vraća u digitalni oblik da bi računar mogao da ga koristi.

Standardna brzina prenosa signala ovim modemima je 56 Kb/s, i oni su trenutno najsporiji modemi.

ADSL

- modem se spaja sa računarom preko mrežnog kabla na mrežnu karticu.

Takav modem ima više izlaza pa je na njega moguće povezati više računara ( obično 4 ).

Vezu sa Internetom ostvaruje preko fiksne telefonije, kao i DialUp , ali se na telefonski kabl priključuje preko splitera.

To je mali uređaj sa dva izlaza koji telefonsku liniju deli na analognu ( za glas) , i digitalnu ( za Internet), pa nam je telefonska linija slobodna za razgovor čak i kada smo na Internetu, ( što nije slučaj sa Dial Up vezom).

Ovi modemi obično rade sa brzinama prenosa signala 1024/128 Kb/s

- ( pri čemu prvi broj označava brzinu preuzimanja podataka sa Interneta, a drugi brzinu slanja podataka na Internet)- zbog ove velike razlike u ovim brzinama ovaj modem je i dobio imeADSL ( Asymmetrical digital Subscriber Line- što u prevodu znači asimetrična digitalna preplatnička linija).

KABLOVSKI

modem se spaja sa računarom preko USB ulaza, ili

preko mrežnog kabla.

Vezu sa Internetom ostvaruje preko kablovske televizije.

Ovi modemi koriste različite- druge frekvencije od TV

kanala, pa nema preklapanja ovih signala pa ni smetnji, i

zato je prenos signala kvalitetan.

Nedostatak ovakvog prenosa je usporavanje veze ako

ako se istovremeno na mrežu priključi puno korisnika.

Brzina prenosa je slična kao kod ADSL modema-

standardne brzine su 512/64 Kb/s ili 1024/128 Kb/s.

BEŽIČNI MODEMI

se sa računarom spajaju preko:

- slotova na matičnoj ploči, ili

- preko USB ulaza

Postoje tri osnovne vrste ovih modema:

kartice sa antenom

PC kartice

USB modemi

Kartice sa antenom

- postavljaju se u unutrašnjost računara na matičnu ploču.

One pretvaraju digitalne signale u radio signale.

Kvalitet prenosa se smanjuje ako se poveća razdaljina, ili ako signali prolaze kroz puno zidova i prepreka.

Najbolji kvalitet signala postiže se sa razdaljinama do 100m .

Signali pristupaju ADSL modemu, ili nekom drugom pristupnom uređaju-udaljenom serveru.

PC kartice

- rade na istom principu kao kartice sa

antenom, ali one nemaju klasičnu antenu.

Najčešće se koriste kod laptopova, a većina

njih se u novije vreme proizvodi sa

ugrađenom bežičnom karticom, pa je za

pristup Internetu potrebno samo pronaći

pristupno mesto - „ hot spot“.

USB modemi

- za prenos signala koriste mrežu mobilne telefonije.

Vrlo su praktični jer se Internetu može pristupiti sa bilo kog mesta koje je pokriveno mobilnom mrežom, (ali su usluge mobilnih operatera kod nas još uvek veoma skupe).

Brzine prenosa navedenih bežičnih modema kreću se od 11 Mb/s do 150 Mb/s, što je znatno brže i od kablovskog i od ADSL prenosa.