Шумарска производња

• Шумарске радове у оквиру модерног и рационалног газдовања шумама, осим поштовања бројних нормативних прописа, треба изводити тако, да се обезбеди брзo обнављање шумске вегетације после сече, да буде загарантована безбедност и заштита радника и да се обезбеди довољан ниво профита за власника и управљача,након испоруке дрвне масе (сировине)купцима(испуњење привредне мисије предузећа).

• И поред толике прогресивне механизације производних шумских циклуса, главни чинилац за успех тих радова остаје човек. Може се проценити да је за сваку тону прерађене дрвне масе потребно од 1,2 до 6 сати ручног рада, зависно од димензија дрвета, од типа и природе сечења, од система извлачења из шуме, и од раздаљина (дистанце)које се преваљују за испоруку дрвета.

• Врло је, дакле, важно да се може рачунати на квалификовану радну снагу, мотивисану у обављању примљених задужења. Да би се тај резултат постигао, потребна је добра основна професионална обука, одговарајућа накнада за обављени рад, који је често тежак с физичког гледишта, и често захтева удаљавање из места боравка, као и одговарајуће организовање рада, способно да вреднује специфични допринос свакога радника у производном процесу.

• У погледу јавног сектора, најважнију улогу обавља стручна радна снага,у самом процесу производње ,ревирни инжењер,теничари и пословође, као и секачи(производни радници),на првој фази производног процеса у сколпу коришћења шума(сеча и израда дрвних сортимената).

Технике рада моторном тестером на

сечи и изради

• Приликом сече иизраде стабала потребно је извршити следеће радње:

• Пронаћи дозначено стабло • Одредити смер пада стабла • Припремити радно место(чишћење

околине стабла),као и зоне узмицања(безбедности)

• Формирање(кегловање)приземног дела стабла,ако је потребно

• Подсецање стабла • Дефинитивни пререз са

остављањем преломнице • Након обарања одсецање остатка

преломнице и кресање грана • Кројење и израда сортимената

Одабир смера обарања стабла

Општии смер обарања – у правцу:

примарнога транспорта (привлачења) дрвета или

секундарне мреже путева

(тракторског пута или влаке, жичне линије)

Индивидуални смер обарања – одступање од општег смера обарања стабла због:

теренских услова

преосталих дозначених стабала,

заштите подмлатка у случају оплодних и пребирних сеча,

смера нагиба самог стабла “висеће стабло” које се обара

Преферирати обарање узбрдо или под оштрим углом, обзиром на смер привлачења,штити се подмладак и најмања штета је на обореном деблу

Водити рачуна да се што мање оштећује подмладак,нарочито код оплодних сеча

Одређивање димензија засека

Улога засека • Циљ засека је да усмери

дрво на правaц падaња. У нормалним случајевима, да би се остварило oбарaње, треба применитi следeће основне димензије:

• дубина уреза: 1/5 од пречника основе, не рачунајући задебљање дебла;

• отвор уреза: 45° (45 степeни),(35-60 °)

Провера правца засека

• Правилно извођење засека (димензије и правац) основни је услов за одабир правца падања дрвета.

• Погрешно изведени засек може проузроковати допунске радове, заморне физичке напоре и повишени ризик настајања несрећних случајева

Обарање стабла Смер обарања стабла одређује секач, узимајући у обзир опасности које му прете посебно у условима густе састојине, јако стрмог или стеновитог

терена, нагнутих, шупљих, делимично сасушених стабала и стабала са једностраном крошњом. При утврђивању смера пада стабла секач мора узети у обзир тежиште стабла, могућност одступања у току рушења стабла, даљњу обраду

обореног стабла, услове привлачења дрвних сортимената и природне препреке. Пре почетка сече стабла терен на месту рада се мора очистити и извршити провера слободно висећих грана у крошњи стабла које се обара и суседних

стабала како би се осигурали услови за сигуран рад. Ако је пречник стабла на месту пререза већи од двоструке дужине ефективног дела водилице или ако задебљање жиле на месту пререза повећава

пречник стабла за више од 30 цм ,мора се пре обарања стабла извршити обликовање жилишта.(кегловање) Обликовање жилишта стабла сме се извршити у случајевима наведеним у претходном ставу ,ако је централни део стабла здрав и без шупљина.

Са стране на коју стабло треба пасти мора се на месту пререза извадити исечак тако да се у стаблу направи клинасти засек дубок 1/4 до 1/3 пречника стабла чији угао износи приближно 35-45 степени. Рез тестере са супротне стране мора завршавати 2-5 цм изнад доњег руба засека.

Клинасти засек код стабла пречника до 30 цм може бити дубок и до 1/2 његовог пречника. Ако је пречник стабла на месту реза већи од двоструке дужине мача, клинасти засек треба продубити према централном делу попречног пресека, с тим да се остављају непререзани крајеви дужине рубова најмање 15 цм.

Након израде клинастог засека, секач је дужан проверити исправност његове израде односно утврђеног смера обарања стабла. При изради реза са супротне стране клинастог засека секач је дужан применити одговарајућу технологију реза, којом се осигурава сигурно обарање стабла (нормални, убодни, лепезасти и други рез).

Између реза и клинастог засека мора се на месту пререза стабла оставити одговарајућа преломница ширине 2 до 6 цм што зависи од дебљине стабла. При обарању стабла у зонама опасности уз суседне објекте као што су прометнице, стамбене зграде, електричи водови, други објекти и сл. морају се

предузимати додатне мере сигурности. Обарање стабла мора се изводити на начин да не дође до укљештења - заустављања обореног стабла на суседном стаблу.

Изнимно у случају укљештења стабла обарање се врши на сигуран начин употребом одговарајућих средстава рада (трактори, витла и специјални уређаји). За обарање стабла у правилу се употребљавају клинови. Клинови се израђују од пластике, лаког метала или дрва. Није допуштено користити секиру уместо клина. Ако се користе клинови израђени од лаког метала или пластике њихови листови морају бити ребрасти и обрнуто назубљени.

Пре завршног набијања клина мора се извадити моторна тестера из потпиљка. За набијање клина мора се користити маљ израђен од тврдог и здравог дрвета с окованим челом.

Ако је на једном пању израсло више стабала, приликом сече мора се свако стабло обарати појединачно. Пре почетка сече стабала треба најпре добро проценити у ком правцу дрво природно расте, односно његов природни нагиб. Тај правац у правилу одговара и паду дрвета приликом његове сече. Осим тога свакако треба осигурати да се у подручју пада дрвета не задржавају неовлашћене особе, како не би били угрожени приликом пада дрвета.

Као подручје пада код високог дрвећа осигурава се као радијус двострука дужина процењене висине дрвета. У подручју пада стабла дрвета треба осигурати довољно слободног простора за маневар како би се у случају опасности без проблема осигурала одступница. Код стабала пречника дрвета од 18 до 20 цм (мерено по висини планираног пресека сјече) обавезно направити урез у правцу пада дрвета нешто испод каснијег пресека резања/сече. Тај урез стабилизира правац пада стабла. Угао отвора засека мора износити најмање 30° до 45°, боље 40 до 60°.

Дубина уреза треба износити најмање 20 % и највише једну трећину промјера стабла. Код рецимо промјера стабла од 30 цм у висини пресека резања дубина уреза износила би 6 до 10 цм.

Висинска разлика пресека резања у односу на подножје уреза треба износити најмање 10 % пречника стабла. Као подножје уреза стручњаци означавају доњу водоравну површину уреза. Код пречника стабла од 30 цм по висини пресека резања пресек мора бити помакнут најмање 3 цм изнад подножја уреза.

Код сече стабала треба водити рачуна да се пресек резања не реже до ивице подсека. Између деф. пререза и подсека, мора остати летвица

слома(преломница) најмање 10 % од пречника стабла на прсној висини. Та летвица слома код падајућег дрвета делује као спојница те стабилизује правац пада стабла.

Преломница

Отворени усмеравајући зарез са већим углом отварања има предност на стрмијим теренима где је потребно да преломница остане дуже нетакнута, због нагиба. Обрнути усмеравајући зарез се користи за веома велика стабла на стрмим теренима и за врсте дрвећа која се расцепљују код обарања. Усмеравајући зарез се прави у два корака: горњи рез и доњи рез. Отвор усмеравајућег зареза зависи од метода који се користи, као што је приказано на илустрацији. Имајте на уму да резове треба направити што је могуће ближе тлу, за бољу контролу и стабилност када стабло падне. Понекад је неопходно да се исeче избочено корење пре него што се направи усмеравајући зарез

Улога преломнице

Да би преломница могла обавити своју функцију,дефинитивни или обарајући рез потребно је направити неколико центиметара изнад равни подсека.На тај начин влакна зоне преломнице ће пратити падање стабла у у почетној фази,пре него се откину,а у самом моменту прекидања преломнице влакна се кидају из пања а не из дебла,те се тако обезбеђује боље комерецијално искоришћење првог трупца.

Значај преломнице

Поступак обарања стабла Дефинитивно пресецање обавља се

са супротне стране подсека на висини 2-5 цм изнад хоризонталне равни подсека.Између подсека и деф.пререза оставља се непререзани део стабла ширине 2-6 цм,који се назива преломница,и са безбедносног аспекта представља најважнији елеменат безбедности прилком обарања стабла,јер успорава његов пад и омогућава секачу да благовремено може да одступи супротно од смера обарања обостарно под углом од 45 ° ,што смо претходно очистили и одредили као зону узмицања или повлачења(безбедна зона)

Преломница

Начини резања моторном тестером

Пререзивање доњом страном Пререзивање доњом страном водилице – вучена страна ланца (повољнији начин пререзивања, мање се троши ланац и водилица)

Пререзивање горњом страном водилице – гурајућа страна ланца (неповољнији начин рада, долази до гурања чланака лан

Убодни рез – пререзивање врхом водилице (место уласка у дрво, косо зарезати доњим делом врха водилице, а затим тестеру исправити и извршити убодни рез)

Комбиновани рез – комбинација претходна 3 начина (примењује се при пресецању напрегнутог дрвета

(Паралелни) рез – тања стабла, пречника мањег од дужине водилице, односно пререзивање ненапрегнутог дрвета

Лепезасти рез – најповољнији начин пререзивања, ослони назуб моторне тестере служи као ослонац (умањује се пренос дела вибрација на руке, у случају пререзивања пречника дрвета већег од дужине водилице, мења се тачка ослонца назуба)

водилице – вучена страна ланца (повољнији начин пререзивања, мање се троши ланац и водилица)

Кресање грана

Основно правило:

Радите од спољашње стране према деблу.

Упамтите:

Како су гране напете? Пратите како се крећу дебло и гране док их сечете. Када сечете веома дебеле гране, може бити неопходно сећи са спојним резом, то јест, из два правца, како би се избегло укљештење мача и цепање.

Правилни редослед

1. Исеците гране које вам сметају у раду.

2. Гране са великом напетошћу се секу постепено, како би се смањила напетост.

3. Сече се главна грана. Пазите на напетост и пратите како се крећу дебло и гране док сечете. Да бисте избегли цепање и укљештење мача, важно је да користите правилну технику и редослед.

Безбедан рад

Секач увек стоји са леве стране дебла и креше гране од корена према врху. Стабилан положај стопала је врло битан. Стопала треба да су широко раскорачена, док се тестера подупире на дебло. Секач треба да стоји са стопалима у истом положају током кресања грана.

Пререзивање дебла

Пажљиво осмислите

пресецање, посебно већих дебала. Неправилна радна техника може бити опасна и може да проузрокује цепање дебла или заглављивање мача. Прво процените напетост дебла. Стекните навику да гледате како дебло реагује на сечење. Може да се деси да погрешно процените напетост.

Пререзивање дебла с обзиром на положај

Постоје три основна случаја:

1. Дебло лежи на тлу-пререзивање вршимо паралелним или лепезастим резом,у зависности од дебљине дебла,нема опасности од зацепљивања

2. Други случај је кад дебло једним крајем виси преко ослонца,тада приликом пререзивања постоји опасност да се дебло зацепи и оштети.У овом случају прво се пререзивање изводи одоздо до 1/3 пречника према горе,а затим се изврши пререз остатка спајањем реза одозго

3. Трећи случај је кад дебло лежи преко увале и има две тачке ослонца.Ако би резали само одозго ланац би се брзо уклештио,ако би разали само одоздо према горе дошло би до зацепљивања дебла и оштећења сортимента.Зато дебло треба зарезати одозго од 1/4 до 1/3 пречника,а пререзивање довршити одоздо спајањем на започети рез одозго

ИЗРАДА ШУМСКИХ СОРТИМЕНАТА

Израда шумских сортимената је општи назив за групу радних операција које се

обављају после сече и обраде стабла. Израђени шумски сортименти ће се користити

непосредно као готов производ или у индустрији која се заснива на дрвету као

сировини. Просторно дрво

кројење

пререзивање

обрада техничког облог дрвета

цепање трупчића

обрада просторног дрврта

издвајање целулозног дрвета

сортирање

слагање просторног дрвета

предаја сортимената

Техничко дрво

Главни задатак искоришћавања шума је да

од стабла предвиђеног-дозначеног за сечу

остваримо највећу могућу финансијску вредност

уз што је могуће мање трошкове.

Развојом шумарске струке и сазнања да је

шума обновљиви , али не и неисцрпни природни

ресурс, расте вредност сваког појединачног

стабла а тиме и наша одговорност да га по сечи

потпуно и на најбољи начин искористимо

По извршеној обради стабла приступа се

размеравању-кројењу истог. Под

размеравањем се подразумева рад у циљу

проналажења места на коме ће се пререзати

дебло на краће или дуже комаде.

Размеравање је најважнији део посла при

производњи дрвних сортимената. Од њега

зависи квалитативно и квантитативно

искоришћење стабла а самим тиме и његова

вредност. Због тога овај посао раде стручна

лица која имају дуже радно искуство и добри

су познаваоци стандарда за дрво.

Свако дебло је проблем за себе. При кројењу размерач мора добро да прегледа дебло и уочи све спољне знаке на основу којих може проценити техничку употребљивост.

Основне смернице за размеравање- кројење дрвета:

Дебло је највредније на дебљем крају, а од дебљег ка тањем крају његова вредност опада, те се дебло размерава од дебљег ка тањем крају.

На дебљем крају, челу лако се могу уочити и запазити꞉

грешке грађе дрвета, неправилност

попречног пресека, неправилна структура

дрвета, ексцентричност срца и двоструко

срце;

грешке од узрока физичке природе,

паљивост, окружљивост, распуклине,

пукотине од мраза;

грешке грађе дрвета које не умањују

чврстоћу; двострука бељика, црвено срце,

лажно срце или керн;

грешке боје и конзистенције које умањују

чврстоћу, трулеж, рујавост и пиравост

У трговачко-техничком смислу грешке

дрвета су неправилности грађе, текстуре,

боје и конзистенције која умањују његова

техничка својства, отежавају обраду и

умањују степен употребљивости.

Грешке дрвета настају као последица

неповољних услова раста стабала, лоших

или одсуства узгојних захвата, пропуста

при коришћењу шума, грешке при кројењу

и обради дебала и грешке настале

дејством штетних организама.

Ако је размерач констатовао да су грешке на челу дебла веће него што је по стандарду дозвољено без обзира за коју врсту трупаца и обле грађе, назначи се да треба одрезати трупчић дужине од једног метра. Ако и после тога грешка није отклоњена, треба одрезати још један трупчић. Исти поступак се наставља све док величина грешке небуде толика да је дозвољена одредбама стандарда.

По дужини дебла размерач оцењује правост и једрину дебла, затим уочава кривине дебла присусво и распоред кврга...

раздвајају се здрави од натрулих делова дебла

прави – равни делови дебла се раздвајају од закривљених

тежити изради што дужих сортимената гдје год је то могуће

закривљене делове кројити у краће сортименте јер се на тај начин смањује висина лука, односно закривљеност обловине

кројење извршити у врху лука закривљености и месту промене смера закривљености

раздвојити једре-пунодрвне делове од

мишорепих

раздвојити квргаве од чистих делова

дебла, кврге уклапати према дозвољеним

грешкама према прописима стандарда за

предметну класу квалитета

кад год је могуће израђивати комбиноване

трупце због мањег броја резова, веће

дужине, али и због мање вероватноће

распуцавања на челима трупаца, јер се

број чела смањује

трупци за комбиновану намену се користе за производњу резане грађе, железничких прагова и фурнира. Сваки део трупца мора одговарати условима квалитета и димензија према стандарду за одговарајући сортимент и врсту дрвета. Делови трупаца који се налазе између појединих трупаца по намени, бонифицирају се према својој употребљивости,а места раздвајања се обележавају линијом управном на уздужну осу дебла, гребачем или спрејом. У обрачун се узимају и мање вредни делови на крајевима комбинованих трупаца, који се остављају у циљу заштите крајева трупаца од распуцавања.

дозвољене грешке за поједине сортименте

који су саставни део трупца, назначене су у

стандардима за одговарајуће сортименте и

врсту дрвета. Ови трупци се означавају

ознаком КТ на челу трупца.

по могућности кројити преко кврге или неке

друге грешке чиме она пада у подручје

надмере по дужини за сортименте за које се

даје надмера по дужини

одбацити-издвојити дио дебла у мање

вредан сортимент ако се тиме постиже

знатно повећање квалитета суседног

сортимента

посебно водити рачуна о дебљинским

разредима јер порастом дебљинског

разреда унутар исте класе квалитета

вредност сортимента знатно расте

места пререза на деблу обележава се

трајно гребачем, спрејом или кредом на

начин који се касније може контролисати и

то ознаком X.

Алат који користимо при размеравању-

кројењу чини пречница, пантљика,

шпицметар, гребач, спреј, креда и

подсетник стандард.

Као што је стандардом предвиђено

пречних дрвних сортимената намењених

за даљу техничку употребу се исказује без

коре. Удео коре у буковој техничкој

обловини се креће од 5-6%, удео коре

већи од 2 cm у односу на пречник

сортимента је констатован само код

сортимената пречника преко 65 cm.

Уколико нисмо сигурни прстенујемо

сортимент уклањањем мртве коре и лике

и измеримо пречник сортимента без коре

тј. одредимо удео коре.

пречник се мери на средини дужине

трупца, унакрст (највећи и најмањи) и

заокружује наниже на целе центиметре, а

затим се израчунава аритметричка средина,

која се такође заокружује наниже, на целе

центиметре. При мерењу дужине у обзир се

узима најмања дужина, а заокружује се на

целе дециметре, изузев код трупаца смрче и

јеле за резање где се дужина заокружује на 25

cm. За фурнирске и трупце за љуштење не даје

се надмера по дужини.

За лишћарске трупце за резање даје се

надмера по дужини у износу од 10 cm, без

обзира на дужину. Код четинарских

трупаца за резање даје се надмера од 1-

2cm по метру дужном, минимум 6 cm а

максимално 20 cm. Дужина трупаца

лишћара износи минимално 2 m, растући

по 10 cm. Исто важи и за фурнирске и

трупце за љуштење четинара.

Може се закључити да пресудан

утицај како на квантитативну а пре

свега на квалитативну структуру

посечене дрвне запремнине има

примена стандарда тј. класирање

дрвних сортимената применом

правила минималних димензија за

дату квалитативну класу и највећих

дозвољених грешака.

Основни критеријуми којима се одређује

минимум квалитета које мора задовољити

сваки шумски сортимент да би могао под

стандардизованом ознаком бити стављен на

тржиште, садржани су у националном

стандарду (СРПС).

С обзиром на разлике садржане у

одредбама националних стандарда, као жеља

да се у што већој мери поједностави материја

која се односи на стандардизацију,

установљени су међународни стандарди ( ISO

и EN), чије је увођење код нас и у област

шумарства у току.

СТАНДАРДИ

први стандарди су настали у Енглеској и Немачкој

Скуп одредби којима се прописује минимум карактеристика за

један производ или групу производа.

Mеђународна организација за стандардизацију (ISA) – 1926.год.

Mеђународна организација за стандарде – Лондон, 1946.год.

- 25 земаља чланица

Уредба о стандардизацији – 1946. год.

- први пропис код нас

Уредба о утврђивању и контроли квалитета – 1948.год.

Уредба о Југословенским стандардима – 1951.год.

Стандарди за огревно дрво (1955.год.) и трупце (1979.год.)

Jугословенски завод за стандардизацију

Mеђународна организација за стандардизацију (ISO)

Eвропски комитет за стандардизацију

Eвропски одбор за нормирање (CEN)

СТАНДАРДИ

FAO

Дрвна запремнина стабла (према СРПС-у) се разврстава на:

Дебловина

Грањевина Кора (10 % крупног дрвета)

Ситна грањевина (15 % крупног дрвета) или (11 % укупне запремнине стабла)

Пањевина (oкo 25 % крупног дрвета) или (18% укупне запремнине стаблa)

Дебловина + Грањевина= крупно дрво (71 % укупне запремнине стабла)

Према дебљини, трупци и обла грађа се разврставају у разреде и подразреде

Према времену сече, дрво се дели на дрво из зимске и дрво из летње сече

РАЗВРСТАВАЊЕ ШУМСКИХ СОРТИМЕНАТА

СРПС СТАНДАРД (РАЗВРСТАВАЕЊE ДРВЕТА ПРЕМА НАЧИНУ УПОТРЕБЕ)

• ОБЛО ТЕХНИЧКО ДРВО

• ТРУПЦИ

• ОБЛА ГРАЂА

• СИТНО ТЕХНИЧКО ДРВО

• ОСТАЛО ТЕХНИЧКО ДРВО

• ЦЕПАНО ТЕХНИЧКО

ДРВО

• ТЕХНИЧКЕ ЦЕПАНИЦЕ

• ДУГЕ

• ВЕСЛА

• ТЕСАНО ДРВО

• ГРЕДЕ

• ГРЕДИЦЕ

• ТЕСАНИ ЖЕЉЕЗНИЧКИ ПРАГОВИ

ДРВО ЗА ТЕХНИЧКО ИСКОРИШЋАВАЊЕ

ДРВО ЗА ОГРЕВ

• ДРВО ЗА ЦЕЛУЛОЗУ И ДРВЕЊАЧУ

• ТАНИНСКО ДРВО

• ДЕСТИЛАЦИОНО ДРВО

• ДРВО ЗА ЕКСТРАКЦИЈУ СМОЛЕ

ДРВО ЗА ХЕМИЈСКО ИСКОРИШЋАВАЊЕ

ТРУПЦИ

РЕЗОНАТНИ (R)

ФУРНИРСКИ (F)

ЗА ЉУШТЕЊЕ

(L)

ЗА

ШИБИЦЕ

(S)

ЗА РЕЗАЊЕ

- КЛАДАРКЕ (K)

- КЛАСА I

- КЛАСА II

- КЛАСА III

- КОМБИНОВАНИ KT

ТРУПЦИ ЗА ПРАГОВЕ (Р)

ОБЛО ТЕХНИЧКО ДРВО

ОБЛА ГРАЂА (сортименти намењени за непосредну употребу)

РУДНИЧКО

Hrast,bagrem,

Jasen, brest,

Cer,grab

Bukva ,četinari

Ds 12-25 cm

L 1,5-7m

БРОДСКА ГРАЂА

Odupirači

(Jela,

smrča)

D 14-15 cm

L 10 m i više

Brodske motke

Ds 7-10 cm

L 8 m i više

Kriva građe

Hrast,brest ..

Ds 20 cm

L 2m i više

ДРВО

ШИПОВИ (ПИЛОТИ)

(Hrast, jela

Smrča, bor),

Ds 20 cm

L 5m

ЈАРБОЛИ (КАТАРКЕ)

(Jela

Smrča, bor),

Ds 20 cm

L 10m d 15 m i više

СТУБОВИ ЗА ВОДОВЕ

(Hrast, jela

Hrast, p kesten

Bagrem, jela

Smrča, b i c bor,),

d 12 cm

L 5,5-15m

СТУБОВИ ЗА СКЕЛЕ

(jele,smrče)

Ds 20-24

L 8m i više

ТУНЕЛСКО ДРВО

(četinara)

Ds 25-34 cm

L 6-8 m

ОБЛА КОЛАРСКА

ГРАЂА

(hrasta, jasena

Bresta,bagrema

Breze, bukve)

D 15-25 cm

L2m i više

ОБЛО ТЕХНИЧКО ДРВО

СИТНО ТЕХНИЧКО ДРВО

СТУБОВИ ЗА ХМЕЉ (Lišćari, d -8 cm i više, L- 5-8 m)

СТУБОВИ ЗА ВИНОГРАДЕ (Lišćari, Četinari, Ds-7-10 cm i više, L- 1,5-3 m)

ВИНОГРАДАРСКО КОЉЕ (Lišćari, Četinari, Ds-5-10 cm i više, L- 1,25-2,5 m)

КОЉЕ ЗА ВОЋКЕ(Lišćari, Četinari, Ds-7-10 cm i više, L- 1,5-2,5 m)

ТЕХНИЧКЕ ОБЛИЦЕ (Lišćari, Ds-12 cm i više, L- 0,5-1,3 m)

ШТАПОВИ И РУЧКЕ (P. kestena, hrasta,jasena drena trešnje,višnje,leske ,

Trešnje, belog i crnog bora, d-2-4 cm i više, L- 1,1-13 m)

-ДРВО ЗА ДУМЕНОВЕ (jela, smrča, Ds 10-12 cm, L 6-8m)

- ОБРУЧИ (Leske, graba, jasena,kestena, drena, Ds 3-5 cm, L 2m i više)

- ДРЖАЉА (Dren, jasen, grab, bukva svib, Ds 4-6 cm, L0,25-1,5 m)

ПРУЋЕ И ШТАПОВИ ЗА ПЛЕТАРСТВО

(košaračka vrba)

( Za pruće Koriste se jednogodišnji izbojci

L-0,5 m, Ds 2-20 mm)

(Za štapove dvo i trogodišnji izbojci)

L- 0,5m i više, Ds 15 30 mm

BUNARSKE MOTKE

(jela, smrča)

L 3m i više

D 12 do d 4 cm

ОБЛО ТЕХНИЧКО ДРВО

ОСТАЛО ТЕХНИЧКО ДРВО

РЕЗОНАТНО ДРВО

ДРВО ЗА ИЗРАДУ ДРВЕНЕ ВУНЕ

ДРВО ЗА ИЗРАДУ ДУГЕ

ЧЕТКАРСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

КОЛАРСКО ДРВО

УМЕТЦИ ОД ДРВЕТА ЗА КОЛОСЕК И СКРЕТНИЦЕ

ОБЛО ТЕХНИЧКО ДРВО

ДРВО ТВРДИХ ЛИШЋАРА

(буква, граб, цер, јасен, јавор, клен, дрво

воћкарица)

ДРВО

МЕКИХ ЛИШЋАРА

(бреза, липа, топола врба)

ДРВО ЧЕТИНАРА

(бор, смрча, јела, ариш)

ДРВО ЗА ОГРЕВ

СИРОВО ДРВО

(сечено најманје 4месеца пре испоруке)

СУВО ДРВО

(сечено најманје 6 месеци пре испоруке)

ДРВО ЗА ОГРЕВ ПРЕМА СТЕПЕНУ ВЛАЖНОСТИ

ОГРЕВНО ДРВО ПРЕМА ОБЛИКУ И ДИМЕНЗИЈАМА КОМАДА

ЦЕПАНИЦЕ

(тетива лука од 10 до 25 cm)

ОБЛИЦЕ

(пречник од

7 до 25 cm)

СЕЧЕНИЦЕ

(пречник од 3-7 cm, L 0,9 1,3m)

ГУЛЕ

(пречник 25 -40 cm, L 0,5-

1,2m))

ПАНЈЕВИНА

(панјевина 15-40 cm)

ОСТАТАК

(Debljina 0,5-25 cm,

L 15- 120 cm

ОГРЕВНО И ДРВО ЗА СУВУ ДЕСТИЛАЦИУ

PO KVALITETU

I

Kласа

(облице, цепанице

10% натрулих комада и до

30% прозуклих

II

Kласа

(oблице, цепанице

гуле

20% натрулих комада и до

50% прозуклих

СЕЧЕНИЦЕ

30% натрулих комада и до

30% прозуклих

ПАЊЕВИНА

ОСТАТАК

ДУГО ПРОСТОРНО ДРВО ( 1m НА ВИШЕ, ПРЕЧНИК НА ЦЕЛЕ cm, А ДУЖИНА НА ЦЕЛЕ

ДЕЦИМЕТРЕ, НАДМЕРА СЕ НЕ ДАЈЕ, А КОРА СЕ НЕ ОДБИЈА, РАЗЛИКУЈЕ СЕ ДРВО I и II КЛАСЕ)

ЗА СУВУ ДЕСТИЛАЦИЈУ (МОГУ И СЕЧЕНИЦЕ)

ТАНИНСКО ДРВО

(храст, питоми кестен)

(цепанице,

облице, пањевина,

пилански остатци,

ивер)

(неокорано, без трулежи,

пречник од 10 до 30 cm,

L1-1,2 m)

ДРВО ЗА ДРВНЕ ПЛОЧЕ

(дрво свих врста,

Обловина дужине од 2 до 8 m, a пречника од

7 до 35 cm Просторно дрво

састоји се од цепаница и

облица, шумски остатак комади од 0,5 до 2 m

пречника 5 cm, Пилански

отпадак веже се у снопове

пречника 30 cm, дужине од 0,5 до

4 m)

ДРВО ЗА ИЗРАДУ ЦЕЛУЛОЗЕ,

ПОЛУЦЕЛУЛОЗЕ И ДРВЕЊАЧЕ

(четинари, тврди и меки лишћари,

облице дужине од 1 до 2 m и

цепанице дужине 1m, пречника од 7 до 30 cm, oстало

исто као код дрвета за дрвне

плоче, обрачунски

садржај влаге 35%)

ШУМСКИ ДРВНИ ОСТАТАК

МЕРЕЊЕ ДИМЕНЗИЈА И ИЗРАЧУНАВАЊЕ ЗАПРЕМНИНЕ

ШУМСКИХ СОРТИМЕНАТА

Према стандарду (СРПС) запремнина шумских сортимената се

изражава у m3, са тачношћу на две децимале

Запремнина трупаца и обле грађе израчунава се по обрасцу

средњег пресека (Hubereova formula):

Ако је дужина “a” већа од 6 m, запремнина се обрачунава по

секцијама дужине до 6 m.

Пречник се мери на среднини дужине и унакрст тј. мери се

највећи и најмањи пречник на средини дужине и узима

аритметричка средина. При чему се свако појединачно мерење

заокружује на целе центиметре, као и аритметричка средина.

Дужина се мери на најкраћем растојању и заокружује на целе

дециметре.

2

4

sD a

V

НАДМЕРА

•Облој грађи и трупцима изузев фурнирских и трупаца за љуштење,

даје се по дужини надмера која износи 10 cm за лишћаре, без

обзира на дужину, a 1-2 cm по метру дужине за четинаре, с тим да

не може бити мања од 6, нити већа 20 cm.

•При израчунавању запремнине просторног дрвета у шуми такође се

даје надмера по висини сложаја у износу од 10%.

•Дужина сложаја се мери по средини, а висина се мери на више

места па се онда узима аритметричка средина.

• садржи просторни метар целулозног дрвета 0,65-0,73 m3 . Један

prm сеченица садржи око 0,5 m3.

ШУМСКИ ДРВНИ ОСТАТАК

* Под отпадком (остатком) се подразум-

ева део сировине који се у процесу њене

прераде не може искористити.

* То је разлика између количине

прерађене сировине и нето количине

добијених производа.

*Дрвни остатци се могу разликовати

према делу стабла од којег настају

(дебло, гране, кора, пањ), затим према

томе гдје настају у технолошком

поступку, тј. у којој радној операцији, на

коме месту (шума,стовариште и др.) и

наизад према димензијама и

карактеристикама које одређују и степен

употребе.

ОСОБИНЕ ДРВЕТА

ПУНОДРВНОСТ

Изражава се просечним падом пречника почев од прсне висине у

процентима од пречника на прсној висини.

Пунодрвно је оно дрво код кога тај проценат није већи од 2 за четинаре

и 2,5% за лишћаре.

D dm

a

1,3

100u

mp

D

KONIČNOST

D

d

l

KОНИЧНОСТ

Коничност је одступања облика дебла од ваљка, односно од пунодрвности.

Одредбама европског стандарда је прописано мерење пречника на удаљености најмање пет

центиметара од крајева трупца. На првом трупцу (перцу) пречник се мери на удаљености

од једног метра од дебљег краја као и у случају примене националних стандарда.

Изражава се просечним

падом пречника у % од

пречника на дебљем крају

ЗАКРИВЉЕНОСТ

Према одредбама националног стандарда (СРПС) – мери се највећа

дужина стрелице лука и дужина тетиве лука, са тачношћу до на 1 cm.

Жилиште се не узима у обзир приликом мерења перца. Место гдје престаје

жилиште оцењује се визуелно .

s

L Jeднострука

закривљеност

Изражава се дужином стрелице лука у процентима од укупне

дужине

Вишеструка закривљеност

Колено кривине

Колено кривине

Колено кривине

Колено кривине

до 1%сматра се да је право

OВАЛНОСТ

d1

d2

Изражава се разликом већег и мањег пречника у деловима од већег

пречника. Мерење обавити на средини или на тањем крају .

до 1/10 дрво није овално

УСУКАНОСТ – СПИРАЛНИ ТОК ВЛАКАНАЦА ОКО

УЗДУЖНЕ ОСЕ

Према националном стандарду (СРПС)-мери се величина отклона влаканаца у односу на хоризонталу, на дужини од 1 m са тачношћу од 1 cm.

Изражава се отклоном влаканаца на дужини од 1 m у деловима од

пречника

do 1/20 не постоји

ДВОСТРУКО СРЦЕ

Двоструко срце настаје срашћив-ањем два стабла, а јавља се и у пределу рашљи.

Према одредбама националног стандарда (СРПС), мери се размаком између центара са тачношћу до на један цантиметар.

Изражава се растојањем између два срца у деловима од пречника.

l ds

d1 d2

до 1/10 не постоји

EKСЕНТРИЧНОСТ СРЦА

Ekсцентричност срца – oдступање срца од центра попречног пресека. Настаје услед неравномерног прираста стабла у дебљину.

Према одредбама националног стандарда (СРПС), мери се удаљеношћу срца од средишта пресека обле грађе, са тачношћу до један центиметар.

e

Изражава се растојањем између срца и геометријског

средишта пресека, у деловима од пречника.

до 1/10 не постоји

РАСПУКЛИНЕ (ПУКОТИНЕ, НАПУКЛИНЕ)

Распуклине представљају раздвајање дрвних влаканаца у уздужном смеру.

Распуклине на периферији чела дебловине – напуклине.

Мери се дубина продирања према срцу.

Распуклине које заузимају цело чело обле грађе у радијалном и тангенцијалном смеру и теку у правцу дрвних влаканаца.

Meри се дужином продирања дуж дрвних влаканаца дебла у cm.

lr

d1

d2

ЗИМОТРЕНОСТ (MРАЗОПУЦИНЕ)

Распуклине настале дејством јаког мраза. Јављају се у спољним слојевима вретена стабла и протежу дуж вретена стабла, а у унутрашњост могу да продру до сржи.

Мери се дубина продирања према срцу и изражава односом према пречнику.

ПАЉИВОСТ

Паљивост је распуцавање облог дрвета у радијалном смеру, при чему распуклине теку од срца према периферији.

Jeднострука паљивост– једна чеона радијална распуклина.

Звездаста паљивост- две или више чеоних распуклина

d2

d1

l

ЈЕД Н О СТРУКА П АЉ И ВО СТ

Према одредбама националног стандарда мери се дужина пукотине и пречник чела трупца са тачношћу до на 1 cm.

УН АКР СН А З ВЕ ЗД АСТА П АЉ И ВО СТ

Мери се дужина пукотина и пречник чела трупца са тачношчу до на 1 cm, а изражава односом најдуже пукотине према средњем пречнику уз назнаку броја кракова паљивости.

OKРУЖЉИВОСТ

Окружљивост је лучна или кружна пукотина која се протеже линијом

годова. Протеже се обично кроз цело дебло. Често се око ивице годова види

појава смоле, а затим долази до одлупљивања у смеру годова.

Према величини може бити делимична (захвата део периферије года) и

потпуна(захвата целу периферију года), а према према броју годова у којима се

јавља једнострука, двострука и вишеструка.

ДЕЛИМИЧНА ОКРУЖЉИВОСТ

Мери се тетива лука окружљивост и два унакрсна пречника са тачношћу до на

1cm.

ТОТАЛНА ОКРУЖЉИВОСТ

Мери се најмањи и највећи пречник одлупљеног дела и два

унакрсна пречника са тачношћу до на 1cm.

ЖЉЕБОВИТОСТ

Жљебовитост је одступање попречног пресека облог дрвета од

кружног облика, који у периферним зонама има неправилности

у облику жљебова орјентисаним у унутрашњост. Ако однос

дубине највећег жлеба и пречника на дебљем крају није већа од

20%, пресек се сматра правилним.

d1

d2

hž Према одредбама националног

стандарда (СРПС) мери се

дубина највећег жљеба на тањем

крају са тачношћу до на 1 cm.

ЦРВЕНО СРЦЕ –црвена и смеђа

обојеност централног дела буковог

стабла

Појава лажног (црвеног) срца букве праћена је образовањем тила у централној зони вретена стабла. Лажно срце има облик који се не поклапа са линијом годова и разликује се од осталог дрвета по боји.

Moже да буде:

светло дрво и приближно правилног облика у односу на

годове ;

Тамно оивчено (a) и (б)

Пламенасто (звездасто), тамне боје и неправилног облика (в)

a) б) в)

ЦРВЕНО СРЦЕ

Према одредбама националног

стандарда (СРПС) мери се

просечни пречник захваћене

површине.

d1

d2

dls1

dls2

dk • квржице – до 6 mm (Č) или 10 mm (L)

• мале кврге – до 20 mm

• средње кврге – од 20 - 40 mm

• велике кврге – преко 40 mm

• мале слепице до 4 cm висине

• велике слепице – преко 4 cm висине

Изражавају се бројем кврга по метру

дужине.

KВРГЕ

Одредбама националних и европских стандарда прописује се мерење неурасле кврге по краћој оси елипсе, а резултат се изражава у милиметримаa . Oколни калус се не узима у обзир.

KAЛУС

KВРГА

Према одредбама националног стандарда (СРПС) урасле кврге (слепице) деле се према висини, на слепице чија је висина до четири и изнад четири центиметра. Стандардом је прописано мерење висине слепице.

СЛЕПИЦЕ

H

SH

dsl

СЛЕПИЦЕ

OБОЈЕНОСТ

Oбојеност је промена боје бељике услед дејства гљива које не

изазивају трулеж и не умањују тврдоћу.

Разврстава се према боји, интензитету, дубини и величини.

Према боји се разврстава на плаветнило (обој.плавичасте нијансе),

зеленило (зел.нијансе) и мрље (наранџасте, жуте, љубичасте и смеђе).

Према интензитету може да буде светла обојеност (светли тонови,

видљива текстура) и тамна (јаким тоновима – невидљива текстура).

Према дубини може бити површинска (до 2mm), дубока (већа од 2 mm)

и унутрашња (обухвата унутрашњост).

Према величини може бити мала (светле боје, до 1/6 површине чела

обловине), средња (до 1/3 чела обле грађе), велика (до 1/2 чела обле грађе) и

потпуна (преко ½ чела обле грађе).

Према одредбама националног стандарда (СРПС) мери се на периферији чела дубина захваћеног дела и пречник чела обловине а у срцу се мери пречник захваћеног дела и пречник чела обле грађе.

Prema odredbama evropskih standarda (EN) beleži se kao pojava.

TРУЛЕЖ

Према одредбама националног стандарда (СРПС) мери се

на периферији чела дубина захваћене површине и пречник

чела обловине, а у срцу се мери пречник захваћеног дела и

пречник чела дебловине.

ОШТЕЋЕЊА ОД ИНСЕКАТА

Оштећења која инсекти стварају у дрвету су у виду рупа и ходника.

Бушотине у дрвету се деле према дубини, величини и броју.

Према дубини могу бити плитке (до 5 mm) и дубоке (изнад 5 mm).

Према величини могу бити ситне ( пречника до 3 mm-мушичавост) и крупне (пречника изнад 3 mm-црвоточност).

Према броју мала мушичавост односно црвоточност (1/m), средња (4/m) и велика (распоређене по групама по читавом плашту)

Према одредбама националног стандарда (СРПС) мери се дубина и пречник отвора са тачношћу до на 1 mm, и број по метру дужине сортимента.

ОДРЕДБЕ СРПС СТАНДАРДА О ЛИШЋАРСКИМ ТРУПЦИМА

- ДУЖИНА ТРУПАЦА МОРА БИТИ 2m И ВИШЕ, РАСТУЋИ ПО 10 cm

- ОБАВЕЗНА ЈЕ ПУНОДРВНОСТ ОСИМ ЗА FII i II КЛАСА ТРУПАЦА ЗА РЕЗАЊЕ

- KВРЖИЦЕ ДО 5mm ДОЗВОЉЕНЕ СУ НЕОГРАНИЧЕНО

- KВРЖИЦЕ ОД 6-10 mm НЕОГРАНИЧЕНО ОСИМ ЗА FI

VAŽNIJE ODREDBE JUS-a O TRUPCIMA LIŠĆARA

Minimalni prečnik i dozvoljene greške

K v a l i t e t t r u p a c a

F F hrasta

L I II III F1 F2

P r e č n i k

ds (cm)

40

bukva

35

ostali lišćari

40 40

30

meki lišćari,

grab, bagrem,

voćkarice

35

ostali

25

meki lišćari,

grab, bagrem,

voćkarice

30

ostali

20

meki lišćari,

grab, bagrem,

voćkarice

25

ostali

25

Koničnost u % od D 3 3 5 3 4 6 10

Zakrivljenost u % od L 2 2 3 2 3 4 5

Male kvrge 1/m′ 1/m′ 2/m′ neogr. neogr. neogr. neogr.

Srednje kvrge - - - 2/m′ - neogr. neogr.

Kvrge prečnika u % od ds - - - - 15

1/m′

25

1/m′

30

2/m′

Slepice visine do 4 cm - - - - 1 na2m′ neogr. neogr.

Slepice visine preko 4 cm - - - - - 1/m′ 1/m′

Usukanost - - mala srednja mala srednja velika

Lažno srce u % od ds 20 - - 70 - - -

Greške srca u % od ds 10 - - (10 cm) 20 25 50

Ovalnost u % od ds 20 20 neogr. - neogr. neogr. neogr.

Okružljivost u % od ds 10 10 - - - - -

Žljebovitost u % od ds 5 - - 3 5 10 10

Dvostruko srce (rastojanje u cm) - - 20 - - - -

Čeone raspukline

(dužina) 10 cm 10 cm 10 cm 10 cm ds ds 2ds

Bušotine od velikog crva - - - - 1/2m' 1/m' 5/m'

Bušotine od mušica - - - - 3/m' 3/m' 5/m'

Broj dozvoljenih grešaka 4 4 6 5 6 6 6

VAŽNIJE ODREDBE JUS-a O TRUPCIMA ČETINARA

Minimalni prečnik i dozvoljene

greške

K v a l i t e t t r u p a c a

F L I II III

P r e č n i k

ds (cm) 35 30 25 20 20

Koničnost u % od D 3 2 4 6

Zakrivljenost u % od L 2 - 3 3

Male zdrave kvrge 1/m′ 1/m′ neogr. neogr.

Male trule i nesrasle kvrge - - 3/m′ neogr.

Srednje zdrave kvrge - - 1/m′ 1/m′

Srednje trule kvrge - - 1 na2m′ 3/m′.

Velike zdrave kvrge - - - 1/m′

Čeone raspukline

(dužina) Do ½ Ds - 1/2d Od Ds

Greške srca u % od ds - - 10 -

Ovalnost u % od ds - - 20% Ds neogr.

Žljebovitost u % od ds - - 5% Ds dozvoljava

se

Usukanost - mala mala srednja

Broj dozvoljenih grešaka 3 - 5 Neogr.

ХВАЛА НА

ПАЖЊИ!

БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА НА РАДНОМ МЕСТУ

Циљ семинара

• Да се подсетимо на основе система БЗР у Србији

и Србијашумама,

• Да укажемо на значај БЗР,

• Да разумемо ко је и за шта одговоран за БЗР,

• Да разумемо кључну улогу руководилаца у

управљању ризицима на радним местима

Шта је то БЗР?

• ХТЗ

• ЗНР

• БЗР

У Србији, када се помене безбедност, прво се помисли на БИА,

ЦИА, Полицију, физичко обезбеђење…

Искључиво се ради о заштити људи у процесима рада:

То је обезбеђивање таквих услова на раду којима се,

у највећој могућој мери, смањују повреде на раду,

професионална обољења и обољења у вези са радом

и који претежно стварају претпоставку за пуно физичко,

психичко и социјално благостање.

Циљ БЗР

ОЧУВАЊЕ ПСИХИЧКОГ, ФИЗИЧКОГ,

СОЦИЈАЛНОГ ИНТЕГРИТЕТА ЗАПОСЛЕНИХ

ОДНОСНО

СПРЕЧАВАЊЕ ПОВРЕДА НА РАДУ

И ПРОФЕСИОНАЛНИХ ОБОЉЕЊА

ЕУ

• 7.4 милиона повреда на раду(4,7 милиона са

боловањем дужим од 3 дана)

• 8.600 смртних повреда

• Губици : 2,6% до 3,8% од БНД, 600

милиона радних дана

ПОДАЦИ МОР- a

• 2,7 МИЛИЈАРДЕ ЉУДИ-РАДНА ПОПУЛАЦИЈА

• 250 МИЛИОНА ПОВРЕДА НА РАДУ ГОДИШЊЕ

• 351 ХИЉАДА СМРТНИХ СЛУЧАЈЕВА, (80%

МУШКАРЦИ)

• 22.000 ДЕЦЕ ПОГИНЕ НА РАДНОМ МЕСТУ У ЈЕДНОЈ

ГОДИНИ

• Више од 1.000 (хиљаду) милијарди $ - свеобухватни

трошкови, 4% глобалног БНД

СРБИЈА

• Годишње се на радном месту повреди више од

30.000 радника.

• У 2015. години забележено је 38 смртних повреда.

• У 2016.години више од 40 смртних повреда

• од 25. септембра до 2. октобра ове године

погинуло је седам радника, “значи један дневно”

Процена ризика и управљање ризиком

• Утврђивање свих опасности и штетности на

сваком радном месту,

• Утврђивање вероватноће могућег догађаја,

• Утврђивање последица могућег догађаја,

• Утврђивање превентивних мера,

• Контрола примене превентивних мера

Одговорност послодавца

• Одговорност сноси онај ко остварује економску

корист без обзира на кривицу

Зато што је:

• Учинио нешто што није требало да учини,

• Пропустио да учини оно што је требало,

• Није вршио контролу запослених које запошљава,

• Извршио неадекватан избор лица којима поверава

обављање послова

Основе система БЗР

Сва објективна одговорност ја на послодавцима

То значи да нико други не даје ни динар за БЗР

Сви трошкови БЗР се скидају са рачуна послодавца

Сва субјективна одговорност је на руководиоцима

За пропусте у области БЗР увек се утврђује

индивидуална одговорност.

Обавезе и одговорности

послодавца

• Одговоран за све у свом радном простору,

• Све последице небезбедног рада плаћа

послодавац са свог рачуна,

• На суду мора да доказује невиност,

• Нико други не одваја ни динар за БЗР

ОДГОВОРНОСТ ПОСЛОДАВАЦА

– Закон о БЗР садржи 82 члана

–“Послодавац је дужан” стоји на 83 места

–“Poslodavac i zaposleni su dužni” na 2 mesta

–“Zaposleni je dužan” na 6 mesta

ПОСЛОДАВАЦ

• Шта је заправо ПОСЛОДАВАЦ?

• Ко је одговоран у име послодавца?

• Послодавац јесте домаће или страно

правно лице, односно физичко лице које

запошљава, односно радно ангажује једно

или више лица (члан 4 Закона о БЗР)

З А П О С Л Е Н И

• Запослени јесте домаће или страно

физичко лице које је у радном односу

код послодавца, као и лице које по

било ком основу обавља рад или се

оспособљава за рад код послодавца

осим лица које је у радном односу код

послодавца ради обављања послова

кућног помоћног особља.

Персонализација одговорности

• Највиши ниво: дефинише циљеве, поставља основе, доноси акта, обезбеђује буџет, контролише…

• Средњи ниво: разрађује и успоставља систем, прати, контролише…

• Непосредни руководиоци: издају задатке, врше контролу…

• Стручне службе: послови у систему БЗР, унапређује систем управљања ризиком, саветује руководиоце, врши контролу, …

• Запослени: Поштују процедуре и упутства и укључују се у систем безбедног рада…..

Руководиоци и запослени у

систему БЗР

• Сваки руководилац одговара за стање БЗР у

свом сектору, служби, смени, радилишту

Основне санкције и трошкови

небезбедног рада • Прекршајне • Парничне, • Кривичне, • Накнаде лечења, • Накнада плата за време боловања, • Санирање акцидената, • Трошкови застоја, • Материјални губици, хаварије, • Продужење рокова, • Губитак послова, • Губитак репутације – имиџа друштвено

одговорне фирме

Казнене одредбе

• За послодавце:

– од 800.000.00 do 1.000. 000,00 po 33 osnova

– од 600.000,00 do 800.000,00 по 14 основа

– од 100.000,00 до 150.000,00 по 1 основу

• За предузетнике:

– од 400.000,00 до 500.000,00

– од 200.000,00 до 300.000,00

– од 50.000,00 до 100.000,00

• За одговорна лица од 30.000,00 d0 50.000,00

• За лица за БЗР 20.000,00 до 50.000,00

• За запослене 10.000,00 до 20.000,00

Друштвена и морална одговорност

• Не може се толерисати да извођачи радова

крше основна људска права у нашој шуми

- Рад на црно,

- Рад без примене превентивних мера,

- Рад са небезбедном опремом,

- Рад неоспособљених радника, без утврђене

здравствене способности за радна места са

повећаним ризиком

SPECIFIČNOSTI NA RADILIŠTIMA

• Svaki poslodavac odgovara za svoje zaposlene i za sve u svom radnom prostoru,

• Na radilištu su međusobno ugroženi,

– Na šumskim radilištima,

– Kada dva ili više poslodavca rade istovremeno,

Član 19. Zakona o BZR

Обавезe и одговорност непосредних руководиоца: • Врши контролу оруђа за рад ( да ли су оруђа исправна, да ли су са њих

скидане или преправљане заштитне направе и уређаји и друго);

• Врши надзор запослених на радилишту приликом рада (да ли се поштују мере за безбедан рад у складу са Елаборатом о уређењу и извођењу радова на коришћењу шума, упутствима за безбедан рад и другим актима Предузећа

• Забрањује рад запосленом уколико се не придржава прописаних мера безбедности и здравља на раду и датих упутстава, не користи или скида заштитне направе и уређаје на опреми за рад, не користи средства и опрему личне за или их ненаменски користи, својим радом и понашањем угрожава своју или безбедност других радника, на посао дође под дејством алкохола или користи алкохол за време рада

• О свакој забрани извештава претпостављеног руководиоца, шефа Шумске управе или лице за безбедности и здравље на раду у Шумском газдинству

• Усменим и писменим путем упозорава извођаче радова уколико

радници које ангажују не поштују прописану технологију рада и мере

безбедности на раду

• Одмах по сазнању обавештава претпостављеног руководиоца , шефа

шумске управе или радника који обавља послове безбедности и

здравља на раду о свакој повреди на раду, хаварији, експлозији или

поремећају у производњи који могу да угрозе или

угрожавајубезбедност радника,

• организује и лично учествује у пружању прве помоћи повређеном

раднику и организује превоз до најближе здравствене установе

Основе безбедног рада и контрола на

пословима коришћења шума

• На производњи дрвних сортимената могу радити само запослени који испуњавају услове у погледу стручне оспособљености и оспособљености за безбедан рад.

• За запослене који раде на радним местима са повећаним ризиком, поред горе наведених услова морају бити здравствено способни што утврђује овлашћена здравствена установа (Медицина рада).

• Проценом ризика у Јавном прадузећу “Србијашуме, утврђена су следећа радна места са повећаним ризиком:

1) Шумски радник - секач моториста,

2) Руковаоц трактора и зглобног трактора на привлачењу дрвних

сортимената,

3) Руковаоц дизалице монтиране на камиону,

4) Руковаоц грађевинских машина и

5) Минер компресориста.

• Забрањена је сеча стабала, извлачење и утовар дрвних сортимената по

јаком ветру, густој магли, по мраку, за време интензивних

атмосферских падавина, грмљавине, када постоји опаснот од лавина

или другим околностима када је угрожена безбедност радника.

• Забрањен је приступ незапосленим лицима на местима сече..

• На улазу и излазу са радилишта постављају се видљиве ознаке, а у

случају потребе (близина прометних путева, објеката и др.) поставља

се дежурни радник

• Приликом рада трактороме за привлачење дрвних сотримената не сме

се се стављати у погон витло за намотавање сајле на добош све дотле

док радник који копча трупце да јасан знак да је завршио копчање и

удаљио се на безбедно растојање.

• Забрањује се рад запослених као и присуство других лица у зони

напрегнутости сајле од трактора до терета кога вуче, уз возача или на

товару - трупцима који се извлаче.

• Приликом витлања или вуче, сви запослени морају бити

довољно удаљени од возила и товара, за случај кидања сајле

или превртања трупца или трактора.

• Забрањена је вожња запослених на трактору, поред возача и на

товару.

• За време рада дизалице запослени морају бити изван опасне

зоне њеног рада.

• Не сме се радити дизалицом ако се унутар маневарског

простора налазе електрични и други водови који могу доћи у

контакт са дизалицом приликом рада.

• Не сме се остављати терет да виси у хватачима дизалице код

било каквог прекида рада.

• За време рада дизалица мора бити стабилно постављена и

обезбеђена од превртања или покретања.

Врста и количина потребних средстава и опреме личне заштите на раду, нарочито за рад на пословима са повећаним ризиком

• Средства и опрема личне заштите на раду коју користе запослени и

радници извођача радова прописују се Актом о процени ризика и

Елаборатом о уређењу радилишта послодавца чији радници изводе

радове, а минимум средстава и опреме коју морају користити радници

ангажовани на радним местима са повећаним ризиком је:

• За секаче-мотористе: радно одело са панталонама са заштитном мрежицом

(заштита од реза моторне тестере), ципеле или чизме са заштитном

капицом (заштита прстију ногу од удара), заштитни шлем са антифонима

(заштита од буке), заштитном мрежицом или визиром (заштита очију и

лица) и заштитне рукавице (са заштитом од реза моторне тестере);

• За руковаоце трактора и зглобног трактора на извлачењу дрвних

сортимената, руковаоце грађевинских машина и руковаоце дизалица

монтираних на камиону: Радно одело, заштитни шлем и заштитне

ципеле или чизме.

• Средства и опрема за личну заштиту на раду морају да буду правилно

подешена и правилно примењивана.

• Уколико заштитни шлем није правилно подешен и помера се или пада

приликом сагињања или савијања главе, он ће уместо заштитног,

постати веома опасно средство и узрок повреде радника.

• Због тога је веома важно да радници пре коришћења буду обучени за

правилно коришћење заштитних средстава

ЗА СВА ЛИЦА КОЈА РАДЕ ИЛИ СЕ ПО БИЛО КОМ

ОСНОВУ НАЛАЗЕ НА РАДИЛИШТУ У ШУМИ

ОБАВЕЗНО ЈЕ КОРИШЋЕЊЕ ЗАШТИТНОГ ШЛЕМА!

ЛИЧНА ЗАШТИТНА СРЕДСТВА СЕКАЧА МОТОРИСТЕ:

Шлем са визиром и антифонима, чизме или ципеле са заштитном

капом, панталоне и рукавице са заштитом од реза моторне тестере

ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ ДА НАЈМАЊЕ РАСТОЈАЊЕ ИЗМЕЂУ СЕКАЧКИХ ЛИНИЈА,

ОДНОСНО ДРУГИХ ЛИЦА БУДЕ НАЈМАЊЕ ДВЕ ДУЖИНЕ СТАБЛА!

Одступна стаза приликом обарања стабла

Обарање стабла које се приликом обарања

ослонило или укљештило на друго стабло Уколико је секач погрешно проценио или није добро усмерио пад

стабла (лоше изведен поступак обарања) или намерно, “гађао“ суседно

стабло, може се десити да дође до ослањања или укљештења стабла на

суседном стаблу.

Покушаји да се помери стабло веома су ризични.

Укљештено или ослоњено обарано стабло на друго стабло се не сме

оставити!

Оно се мора или оборити или прописно означити.

Подручје око укљештеног стабла се обележава уочљивом траком за

означавање или на други погодан начин. Уколико је то потребно оставити

дежурног радника док се не прибави опрема за обарање.

Обарањем укљештеног стабла руководи пословођа (непосредни

руководилац) на радилишту или вођа секачке групе (Обавезно мора

бити искусан радник на пословима обарања).

ЗАБРАЊЕНО ЈЕ УКЉЕШТЕНО СТАБЛО ОБАРАТИ ЊЕГOВИМ

СЕЧЕЊЕМ ИЛИ OБАРАЊЕМ СТАБЛА НА КОЈЕ ЈЕ ОСЛОЊЕНО!

ЗАБРАЊЕН ЈЕ РАД У ЗОНИ УКЉЕШТЕНИХ СТАБАЛА!

За обарање закачених и укљештених стабала користе се чекрци

(тирфори) са ужетом или трактор са витлом, што је најбезбеднији

начин за обарање стабла.

Када на стрмим теренима обрађује стбло, секач или друга лица која се налазе

на радилишту морају увек бити са горње стране стабла!

Такође се мора водити рачуна о опасности од остискивања обрађених стабала

(трупаца) !

На стрмим теренима обарање и обрада стабала се увек обавља од подножја

према врху.

ЗАБРАЊЕН ЈЕ РАД СЕКАЧКИХ ГРУПА ЈЕДНЕ ИЗНАД ДРУГЕ !

Повреде на раду према деловима тела

Нога (лева)30%

Нога (десна)21%

Шака, прсти (лева)6%

Шака, прсти (десна)6%

Раме (десно)4%

Глава 4%

Грудни кош, ребра 6%

Око 6%

Леђа, кичма 6%

Пригњечење 4% Остало 7%

Повреде на раду према радним местима

Чувар шума, шумар за прив. шуме, ловочувар 26%

Возач трактора 3,8%

Рев. инж. посл. на терену и др. 18,9%

Руководеће и адм. особље 7,5%

Шумски радник, радник у расаднику

20,7%

Возач камиона 9,4%

Рук. грађ. Машина 5,7%

Секач моториста

8%

Повреде на раду према узроцима настајања

Спотицање, клизање (клизав

терен), при изл. из возила и сл.

46%

Непралвилан поступак приликом рада, непоштовање

мера БЗР 17%

Непредвиђени догађај

4%

Физ. напад другог лица 4%

Непажња 20%

Незгода у саобраћају, долазак

од на посао и сл. 9%

Х В А Л А

Н А П А Ж Њ И !