Увод у друштвенугеографију

Прва крагујевачка гимназија – 2014. Саша Михајловић, професор географије

• Који научник је први употребио назив географија? • Објасни од којих речи се састоји назив географија и шта у

преводу значи.• Географија (грч. gea – Земља, graphein – писати, описивати)

Ератостен

Развој, предмет проучавања, подела изначај друштвене географије

• Развој географије започео је много пре него што је грчки научник Ератостен објавио своје дело „Географија” пре око 2.300 година. Назив који је први пут тада употребљен указује да се географија бави описивањем Земље.

• Од самог почетка развоја, па све до прве половине 19. века географија се бавила описивањем појава и процеса на Земљи, имала је дескриптивни (описни) карактер.

Ератостен

• Током прве половине 19. века приступ географским проучавањима се мења.

• Формирањем става да географија не треба да се бави само описивањем појава и процеса, већ да објасни узроке њиховог постанка и њихове односе и зависности, почиње нови период у развоју географије, у коме се приступа научном проучавању и утврђивању законитости – период научне географије.

Александар фон Хумболт Карл Ритер Фридрих Рацел

• Развоју модерне, научне географије највише су допринели немачки географи Александар фон Хумболт и Карл Ритер, а касније и њихов следбеник Фридрих Рацел.

Александар фон Хумболт Карл Ритер Фридрих Рацел

• Хумболт је први у својим делима осим описа изнео и објашњења појава, узроке њиховог настанка и последице.

• Његов савременик Ритер се сматра оснивачем природног (географског) детерминизма по коме главну и једину улогу у развоју људског друштва имају природни услови.

Александар фон Хумболт Карл Ритер

• Учења Хумболта и Ритера пружила су основу за развој научне географије, али и за њену поделу.

• У другој половини 19. века Фридрих Рацел је поставио основе антропогеографије из које су се развиле све друштвено-географске дисциплине: географија становништва, географија насеља, економска географија, политичка географија и др.

• Тада су се јасно издвојиле две области опште географије, физичка и друштвена географија.

Фридрих Рацел

• У првом разреду сте научили да је друштвена географија део система географских наука.

• Људско друштво чине три целине: становништво, насеља и привреда.

• Друштвена географија се бави проучавањем објеката, појава, процеса и односа у људском друштву и међусобним односом људског друштва и географске средине.

• Задатак друштвене географије је да утврди размештај и вредности тих компоненти, њихове везе и објасни законитости у оквиру људског друштва и његовог функционисања у простору.

• Из предмета и задатка друштвене географије, проистиче и њена подела. • Друштвена географија се дели на: • географију становништва, • географију насеља, • економску географију и • политичку географију.• У оквиру сваке од ових научних дисциплина друштвене географије развиле

су се бројне научне гране.• Географија као систем наука спаја природне и друштвене науке и одређује

везе друштвене географије са другим (негеографским) наукама. • Користи достигнућа друштвених (историје, социологије, етнологије и

економије), и природних наука (геологије, биологије, агрономије, физике и хемије).

• Крај 15. и почетак 16. века био је почетак периода великих поморских путовања и открића, оживљавања интереса за дела античких географа и ширења географског знања. Захваљујући глобусу, који је конструисао Мартин Бехајм 1492. године, и напретку технологије која је омогућила пловидбу са већом сигурношћу, на пут око Земље у правцу запада кренули су Кристифор Колумбо и Фердинад Магелан.

• Крајем 16. и 17. века долази до развоја небеске механике и астрономије и детаљнијих проучавања кретања небеских тела и њиховог утицаја на Земљу.

• Ипак, географија се и даље (све до 19. века) само бави описивањем појава, без њихове анализе и објашњавања процеса.

Мартин Бехајм

Фернандо Магелан

Кристифор Колумбо

• Оснивач научне и савремене географије је Александар фон Хумболт (19. век). Он је први објашњавао поједине појаве и допринео развоју физичке и регионалне географије и биогеографије.

• Током 19. века оснивају се катедре за географију на европским универзитетима, али у географији тада доминира строга одвојеност физичке (природне) од друштвене географије.

• Током 20. века преовладао је научни приступ о међузависности природе и човека и неодвојивости природних фактора од друштвених.

• Савремена географија истражује простор проучавајући природно-географски и друштвеногеографски систем елемената у њиховој узајамној повезаности и условљености.

Александар фон Хумболт

• Јован Цвијић (1865–1927) оснивач је научне географије у Србији.

• Највећи допринос у географији дао је радовима из области проучавања краса и глацијације, што га је и сврстало међу научнике светског гласа. Оснивач је претече садашњег Географског факултета и Српског географског друштва.

• Захваљујући Цвијићу и његовим ученицима, српска географска школа убрзо је заузела значајно место у европским и светским оквирима.

Јован Цвијић

Да обновимо

• Од античких времена географија као наука прошла је кроз бројне фазе свог развоја.

• Савремена географија има научни приступ и проучава природногеографске и друштвеногеографске елементе у њиховој узајамној повезаности и условљености.

• Јован Цвијић и његови ученици дали су велики допринос развоју српске географске школе.