NEVERNA SUPRUGA

I odvedoh je na rekumisle i da je devojka,ća imala je muža.

Bilo je to u no i svetoga Jagaći kao po dogovoru,pogasili su se fenjeri i zapalili svici

Na poslednjem uglu ulicedodirnuh njezine zaspale dojkei odjednom mi se otvorišekao grane zumbula.

Njena uštirkana suknjazvonila mi je u ušimakao komadi svilećrezan sa deset noževa.

Bez svetlosti u svojim krošnjamadrve e je poraslo.ćI horizont pasa lajao daleko od reke.

Pošto smo prošli kupine,vrbe i trnje, pod velom njene koseiskopah jamu u vlažnom pesku.

Ja skidoh kravatu;ona skide haljinu.Ja otkop ah revolover,čona skide etiri jele i a.č č ć

Ni smilje, ni puževinemaju put tako finu,ni velika ogledalane blistaju tim sjajem!

Njena su mi bedra bežala iz rukukao iznenađene r ibepola u ognju, a pola hladna.

Tu no sam projurioć najlepši putjašu i kobilu od sedefaćbez uzde i uzengija.

ovek sam i ne dolikuje miČda kažem šta mi je rekla;savest mi nalažeda budem diskretan.

Prljavu od poljubaca i peskaodneo sam je na reku.Ljiljani su se ma evalič sa vetrom.

I ponašao sam se onakokao što dolikuje meni pravom Ciganinu.Poklonih joj kotaricu od žute svile.

I ne htedoh da se u nju zaljubim jer je imala muža,a kazala mi je da je devojkakad sam je odveo na reku.

F.G. Lorka

borsam