NEVERNA SUPRUGA

I odvedoh je na rekumisleći da je devojka,a imala je muža.

Bilo je to u noći svetoga Jagai kao po dogovoru,pogasili su se fenjeri i zapalili svici

Na poslednjem uglu ulicedodirnuh njezine zaspale dojkei odjednom mi se otvorišekao grane zumbula.

Njena uštirkana suknjazvonila mi je u ušimakao komadić svilerezan sa deset noževa.

Bez svetlosti u svojim krošnjamadrveće je poraslo.I horizont pasa lajao daleko od reke.

Pošto smo prošli kupine,vrbe i trnje, pod velom njene koseiskopah jamu u vlažnom pesku.

Ja skidoh kravatu;ona skide haljinu.Ja otkopčah revolover,ona skide četiri jelečića.

Ni smilje, ni puževinemaju put tako finu,ni velika ogledalane blistaju tim sjajem!

Njena su mi bedra bežala iz rukukao iznenađene ribepola u ognju, a pola hladna.

Tu noć sam projurio najlepši putjašući kobilu od sedefabez uzde i uzengija.

Čovek sam i ne dolikuje mida kažem šta mi je rekla;savest mi nalažeda budem diskretan.

Prljavu od poljubaca i peskaodneo sam je na reku.Ljiljani su se mačevali sa vetrom.

I ponašao sam se onakokao što dolikuje meni pravom Ciganinu.Poklonih joj kotaricu od žute svile.

I ne htedoh da se u nju zaljubim jer je imala muža,a kazala mi je da je devojkakad sam je odveo na reku.

F.G. Lorka

borsam