4. Tematski turizam - vežbe

Tematskiturizam‐ vežbe‐

NikolaMinić,master

nminic@singidunum.ac.rs

Regionalnirazvojtematskogturizma

IVnedelja

Globalneturističkeregije

UNWTOjedefinisaosledećeglobalneturističkeregije:

– Afrika;– Amerika;– AzijaiPacifik(Dalekiistok);– Evropa;– Bliskiistok;– JužnaAzija.

3

Globalneturističkeregije

4

Umilionima

Izvor:UNWTOWorldTourismBarometer,Volume11,January2013

Za2012.suprocenjenipodaci

Globalneturističkeregije

5

Umilionima

Izvor:UNWTOWorldTourismBarometer,Volume11,January2013

Za2012.suprocenjenipodaci

Evropa AzijaiPacifik Amerika Afrika Bliskiistok

2000 389,4 110,1 128,2 26,2 24,1

2005 447,0 153,6 133,3 34,8 36,3

2010 487,6 205,1 150,3 49,8 59,2

2011 517,5 218,1 156,3 49,2 55,3

2012 534,8 232,9 162,1 52,3 52,6

Globalneturističkeregije

6UmilionimaIzvor:UNWTOWorldTourismBarometer,Volume11,January2013

Za2012.suprocenjenipodaci

Evropa

7UmilionimaIzvor:UNWTOWorldTourismBarometer,Volume11,January2013

Za2012.suprocenjenipodaci

SevernaEvropa

ZapadnaEvropa

CentralnaiIstočnaEvropa

JužnaiMediteranskaEvropa

2000 47,8 139,7 69,3 132,6

2005 62,4 141,7 90,4 152,5

2010 63,8 154,3 95,9 173,5

2011 64,8 161,0 105,3 186,4

2012 65,1 165,8 113,7 190,2

Evropa

8UmilionimaIzvor:UNWTOWorldTourismBarometer,Volume11,January2013

Za2012.suprocenjenipodaci

TurističkostrukturiranjeSrbije

Nа osnovu koncentrаcije rаzličitih tipovаresursа u pojedinim delovimа zemlje izvršenaje podela na sledeće klastere:

– Vojvodina;– Beograd;– Jugozapadna Srbija;– Jugoistočna Srbija.

9

Izvor: HorwathConsultingZagrebiEkonomskifakultetBeograd,StrategijarazvojaturizmaRepublikeSrbije,skraćenaverzija,2006.,str.15.

TurističkostrukturiranjeSrbije

10Izvor:ZavodzastatistikuRepublikeSrbije,http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/

RepublikaSrbijaUkupno Domaći Strani

2010 2.000.597 1.317.916 682.6812011 2.068.610 1.304.443 764.1672012 2.079.643 1.269.676 809.967

Beograd VojvodinaUkupno Domaći Strani Ukupno Domaći Strani

2010 618.454 223.046 395.408 281.842 179.385 102.4572011 619.124 178.777 440.347 289.249 169.297 119.9522012 660.674 189.375 471.299 296.360 173.465 122.895

ŠumadijaiZapadnaSrbija JužnaiIstočnaSrbijaUkupno Domaći Strani Ukupno Domaći Strani

2010 747.748 641.085 106.663 352.553 274.400 78.1532011 798.039 670.765 127.274 362.198 285.604 76.5942012 768.903 631.763 137.140 353.706 275.073 78.633

11Izvor:ZavodzastatistikuRepublikeSrbije,http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/

Ukupnidolascigostiju

12Izvor:ZavodzastatistikuRepublikeSrbije,http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/

Dolascistranihgostiju

13Izvor:ZavodzastatistikuRepublikeSrbije,http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/

Dolascistranihgostiju

14Izvor:ZavodzastatistikuRepublikeSrbije,http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/

Dolascidomaćihgostiju

15Izvor:ZavodzastatistikuRepublikeSrbije,http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/

Dolascidomaćihgostiju

16Izvor:ZavodzastatistikuRepublikeSrbije,http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/

Zdravstveniiwellnessturizam

Vnedelja

Razvojzdravstvenogiwellnessturizma

• TermalniizvoriuFrancuskojiČeškoj(bronzanodoba).

• Verovanjadakupanjeuvodiimazaposledicufizičkoiduhovnopročiščenje.

• ObliciritualnogkupanjauIndiji,Vavilonu,Persiji,Egipatu,Grčkoj,Rimu.

• Vodasekoristilazakupanjeikozmetičketretmanezarelaksacijuirevitalizaciju.

• Zapisiodrevnojkineskojmedicinipronađenisuoko1000godinaprenoveere(uzapadnomsvetusmatrasekaonovaegzotičnamedicina).

18

Razvojzdravstvenogiwellnessturizma

• Rimskocarstvojeostavilonajbogatijenasleđepoznatih„rimskihkupatila“.KupatilauBritanijidatirajuipostajupopularnaiz76.godinenoveere.

• OtkrićetermalnihizvorabanjeSpauBelgiji(100g.noveere)iBadenBadenuNemačkoj211.godinenoveere.

• UevropskucivilizacijupraksakupanjajedošlaizGrčke.• Grcisuustanovilirežimitemeljezasavremenespaprocedure.

• Onisunajprekoristilistojećekadeiumivaonikezaličnuhigijenu.

• Prvomesto– palataKnososnaKrituialabasterkadeiskopanenalokalitetuAkrotirinaostrvuSantorini(sredinedrugogmilenijumap.n.e).

19

Budimpešta• Budimpešta– gradlekovitihkupališta– „gradkupatila“ili„gradsa100banja“.

• Budimpeštajegradzdravstvenogiwellness turizmatokomcelegodine.

• Budimpešta– značajnomestoumeđunarodnomzdravstvenom,spaiwellness turizmu(118uređenihtermalnihizvora),temperaturavodevariraod30–80°C,delimičnosuradioaktivne,sumporne,karbonatne,itd.

• Poznatakupalištaisavremenispaiwellness centriBudimpeštesu:Sv.Gelert,Sv.Lukacs,Sv.Margita,Rudaš,carskokupatilo.

20

21

Sv.Gelert

Sv.Lukacs

Zdravstveniiwellness spa turizam

22

Zdravstveniiwelnessspaturizam

Wellnessspa

Stilživota Prevencijabolesi

Zdravstvenasvesnost

Termalniizvori

Termalnabalneologija

/(hidro)terapijaOporavakod

bolestiRelaksacijairekreacija

Zdravstveniturizam

Zdravstveniturizamjeturističkoputovanje,posetaizabranimlokacijamaradioporavka,poboljšanjaiunapređenjestanjazdravljakorišćenjemspecijalističkihtretmana,lečenjem,terapijom,rehabilitacijom.

23

Medicinskiturizam

Medicinskiturizamjeoblikzdravstvenezaštitekojiomogućujeosobamačijejezdravljeugroženozbogiscrpljenostiradomilikaoposledicanekebolestidaprivremenompromenommestanjihovogstalnogboravkaprovodilečenjeilirekreacijuuzprimenuprirodnihlekovitihfaktora,poredostalepotrebneterapije.Boravaktrebadatraje14danauzstalnemedicinsketretmaneinadzorzdravstvenogosoblja.

24

Najpoznatijesvetskedestinacijemedicinskogturizma

25

Azija i Bliski Istok Amerika Evropa Afrika Ostali

Kina Argentina Belgija JužnoafričkaRepublika Australija

Indija Brazil Češka Tunis Barbados

Jordan Kanada Nemačka Kuba

Malezija Kolumbija Mađarska Jamajka

Singapur Kostarika Italija

JužnaKoreja Ekvador Letonija

Filipini Meksiko Litvanija

Tajvan SAD Poljska

Turska PortugalijaUjedinjeniArapskiEmirati Rusija

Geografijaikulturamedicinskogturizma

• StanovniciAustralijeiNovogZelanda‐ putujunaTajlandiSingapur

• StanovniciEvropeputujuuUK,Nemačku,Švedsku,dokputovanjausuprotnompravcuvodedoMađarske,Letonije,Poljske.

• USevernojAmericinajfrekfentnijimedicinskiturizamseodvijakretanjemkaMeksikuiobrnuto.

• KubajezemljakojuposećujeznatanbrojmedicinskihturistasasvihkontinenataalisunajbrojnijituristiAndskihzemalja.

• JordanjezemljamedicinskogturizmazastanovništvoSrednjegiBliskogIstokaidrugihArapskihzemalja.

• DestinacijamedicinskogturizmauAziji– (UjedinjeniArapskiEmirati,Dubaji,Oman,KatariKuvajt).

26

Wellnessturizam

• pristupzdravstvenojzaštitikojanaglašavasprečavanjebolestiiprodužavaživotzarazlikuodposvećenostilečenjubolesti;

• stanjedobrogfizičkogimentalnogzdravljaposebnokadaseodržavapravilnomishranom,vežbanjeminavikama;

• zdravostanje,slobodnoodbolesti;• kvalitetživotaudobromzdravlju.

27

Wellnessturizam

• spojblagostanja (well‐being)isposobnosti(fit‐ness)

• mogladabudepredstavljenanasledećinačin:

[well‐being +fit‐ness =wellness]

28

Wellnessturizam

Zbirsvihodnosaipojavakojiseodnosenaboravakiputovanjaljudičijijeglavnimotivdasesačuvaipoboljšazdravlje.

29

Različitostmotivaiaktivnostiuzdravstvenom/wellnessturizmuizdravstvenom/medicinskomturizmu

30

Zdravstveni/wellnessturizam

Motiv:očuvanjezdravlja/prevencijabolesti

Aktivnost:fizičkaiumnakondicija/fitnes

Aktivnost:rekreacija,

relaksacija,zdravaishrana

Zdravstveni/medicinskiturizam

Motiv:oporavak,unapređenje/popravljanjestanja

zdravlja

Aktivnost:lečenje

Aktivnost:terapija,rehabilitacija,dijetalnaishrana

Wellness krug

31

Aspektiwellnessturizma

• Fizičkiaspektwellness‐a• Duhovniaspekt• Intelektualniaspekt• Emocionalniaspekt• Socijalniaspekt• Profesionalniaspekt

32

Banjskiturizam

Banjesumestaposvećenaunapređenjukvalitetaživotakrozrazneprofesionalneuslugekojepotpomažuobnavljanjeuma,telaiduha.

33

Banjskiturizam

• Međunarodnaasocijacijabanja(InternationalSpaAssociation– ISPA),osnovana1989.

• Evropskaasocijacijabanja(EuropeanSpaAssociation – ESPA),osnovana1995.

34

Banjskiturizam

Vrstespa/wellness kapaciteta:– ClubSpa;– CruiseshipSpa;– DaySpa;– DestinationSpa;– MedicalSpa;– MineralSpringsSpa;– Resort/hotelSpa.

35