Budzetski Deficit, Javni Dug

Ekonomija Javnog sektora-Seminarski rad –

Politika budžetskog deficita Republike Srbije

i njegovo finansiranje

Stankovic Marija 38823

Stamenkovic Nikola 39004

• Javni sektor je deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opšti nivo države, kao i nefinansijska preduzeća pod kontrolom države (javna preduzeća), koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima.

• Budžet je sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdatako, organizovan u dva odvojena računa: a) račun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine i b) račun finansiranja.

• Budžet je osnovni dokument ekonomske politike Vlade R.Srbije.

•Budžetski suficit, odnosno deficit je razlika izmedju ukupnog iznosa prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske

imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine.

• Budžet je instrument kojim se finansiraju državne potrebe i usklađuje potrošnja države sa makroekonomskom politikom i mogućnostima društva u celini.

• Budžet čine budžetski prihodi i rashodi.• Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit je

budžetski suficit, odnosno deficit korigovan za transakcije u imovini i obavezama koje su izvršene u cilju sprovodjenja javnih politika; primanja ostvarena privatizacijom imaju tretman finansijske imovine i uključuju se u račun finansiranja; subvencije date u formi kredita, ili nabavke finansijske imovine smatraju se rashodima.

• Budžetski sistem čine budžet Republike Srbije, budžeti lokalne vlasti i finansijski planovi organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Budžetski sistem obezbedjuje sveobuhvatne, relevantne i pouzdane

informacije o radu Vlade.

Budžetski sistem treba da ostvari sledeće ciljeve:

1) Ukupnu fiskalnu održivost i kontrolu, koja podrazumeva sprovodjenje politika bez značajnih izmena u konsolidovanom bilansu sektora države, uz sveobuhvatnu kontrolu ukupnoh budžetskih sredstava, kroz uspostavljanje ograničenja na rashode i izdatke koji su zagarantovani zakonom, kako na ukupnom nivou, tako i na nivou korisnika budžetskih sredstava;

2) Alokacijsku efikasnost koja podrazumeva mogućnost uspostavljanja prioriteta unutar budžeta, rasporedjivanje sredstava u skladu sa prioritetima Vlade unutar budžeta, kao i mogućnost prebacivanja sredstava sa starih na nove ili sa manje produktivnih na više produktivne prioritete; tehničku ili operativnu efikasnost koja podrazumeva korišćenje budžetskih sredstava i mogućnost njihove primene sa što nižim troškovima.

3) Tehničku ili operativnu efikasnost koja podrazumeva korišćenje budžetskih sredstava i mogućnost njihove primene sa što nižim troškovima.

Obim budžeta• Budžetski prihodi i primanja koji pripadaju Republici Srbiji,

odnosno lokalnoj vlasti, rasporedjuju se i iskazuju po izvorima u budžetu.

• Budžetski rashodi i izdaci Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti odredjuju se po pojedinačnoj nameni u budžetu.

• Prihodi i primanja se iskazuju u ukupno ostvarenim iznosima, a rashodi i izdaci u ukupno izvršenim iznosima.

• Budžetski prihodi i primanja moraju biti u ravnoteži sa budžetskim rashodima i izdacima.

PRIHODI = RASHODI

• Narodna skupština donosi Zakon o budžetu Republike Srbije.

• Za izvršenje budžeta Republike Srbije odgovoran je ministar nadležan za poslove finansija.

• Narodnoj skupštini za izvršenje budžeta Republike Srbije odgovara Vlada.

Pojam i definicija

Budžet predstavlja sistematizovan plan prihoda i rashoda države za određeno vremensko razdoblje, najčešće za godinu dana

Sistematizacija podrazumeva da su prihodi i rashodi klasifikovani u skladu sa određenom metodologijom (GFS, OECD ili dr.)

Osim prihoda i rashoda u budžetu se iskazuje i deficit/suficit

U slučaju fiskalnog deficita budžet sadrži i plan za njegovo finansiranje (zaduživanje države, prodaja imovine i kapitala i dr.)

U slučaju suficita budžet sadrži plan za plasiranje viška sredstava (prevremeno smanjenje javnog duga, čuvanje depozita kod CB za periode kada se ostvaruje suficit, plasiranje na finansijskom tržištu)

JAVNI PRIHODI I PRIMANJA

• Javni prihodi i primanja uvode se zakonom, odnosno odlukom skupštine lokalne vlasti u skladu sa zakonom.

• Visina javnih prihoda i primanja utvrdjuje se zakonom, odnosno aktom nadležnog organa u skladu sa zakonom.

Javni prihodi su:1) Porezi;2) Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;3) Naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa;4) Takse;5) Samodoprinosi;6) Donacije i transferi;7) Ostali javni prihodi.

• Primanja države su:

1) Primanja od prodaje nefinansijske imovine;

2) Primanja od zaduživanja;

3) Primanja od prodaje finansijske imovine, i to:

(1) primljene otplate glavnice datih zajmova;

(2) primanja od prodaje hartija od vrednosti;

(3) primanja od prodaje akcija i udela.

JAVNI RASHODI I IZDACI• Javni rashodi su:

1) Rashodi za zaposlene;

2) Rashodi za robe i usluge;

3) Amortizacija i upotreba sredstava za rad;

4) Otplate kamata i pratećih troškova zaduživanja;

5) subvencije;

6) Dotacije i transferi;

7) Obavezno socijalno osiguranje i socijalna zaštita;

8) Ostali rashodi (porezi, obavezne takse, novčane kazne, penali i dr.).

Izdaci države su:1) Izdaci za nabavku nefinansijske imovine;2) Izdaci za otplatu glavnice;3) Izdaci za nabavku finansijske imovine.

PRIPREMA I DONOŠENJE BUDŽETA• Budžet se sastoji iz opšteg dela i posebnog dela.• Opšti deo budžeta obuhvata:1) Račun prihoda i rashoda i neto nabavku nefinansijske imovine (razlika

prodaje i nabavke nefinansijske imovine); budžetski suficit, odnosno deficit;2) Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit;3) Račun finansiranja, odnosno prodlog za korišćenje suficita, a u slučaju

deficita – izvore za njegovo finansiranje iskazane i kvantifikovane pojedinačno po vrstama izvora;

4) Pregled očekivanih sredstava iz razvojne pomoći Evropske Unije;5) Procenu neophodinih finansijskih sredstava za sufinansiranje razvojnih

programa finansiranih iz sredstava razvojne pomoći Evropske Unije;6) Procenu ukupnog novog zaduženja, odnosno razduženja Republike Srbije u toku budžetske godine;7) Procenu ukupnog iznosa novih garancija Republike Srbije tokom budžetske godine;8) Opis i procenu poreskih rashoda po osnovu poreskih olakšica i umanjenih osnovica;9) Stalnu i tekuću budžetsku rezervu.

• Posebni deo budžeta iskazuje finansijske planove direktinih korisnika budžetskih sredstava, prema princitu podele vlasti na zakonovavnu, izvršnu i sudsku.

• Posebni deo budžeta može biti iskazan po programskoj klasifikaciji kojom se prikazuju ciljevi, očekivani rezultati, aktivnosti i sredstva potrebna za ostvarivanje navedenih ciljeva.

Budžetska klasifikacija

• Budžet se priprema i izvršava na osnovu sistema jedinstvene budžetske klasifikacije.

• Budžetska klasifikacija obuhvata:

1) ekonomsku klasifikaciju prihoda i primanja;

2) ekonomsku klasifikaciju rashoda i izdataka;

3) organizacionu klasifikaciju;

4) funkcionalnu klasifikaciju;

5) programsku klasifikaciju i

6) klasifikaciju prema izvorima finansiranja.

Utvrdjivanje suficita i deficita• Iznos ukupnog fiskalnog suficita i način njegovog

rasporedjivanja utvrdjuje se Zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti.

• Iznos ukupnog fiskalnog deficita i način njegovog finansiranja utvrdjuje se Zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti.

• Budžet se donosi za period od jedne fiskalne godine i važi za godinu za koju je donet.

• Fiskalnom godinom smatra se period od dvanaest meseci, od 1. januara do 31. decembra kalendarske godine.

• Budžet se može doneti i za period od tri fiskalne godine.• U slučaju da Narodna skupština, odnosno skupština lokalne

vlasti, ne donese budžet u roku utvrdjenom budžetskim kalendarom, vrši se privremeno finansiranje u vremenu od najduže prva tri meseca fiskalne godine.

• Ako u toku fiskalne godine dodje do povećanja rashoda ili smanjenja prihoda, budžet se uravnotežuje smanjenjem planiranih rashoda ili uvodjenjem novih prihoda.

• Uravnoteženje budžeta se vrši putem rebalansa budžeta, koji se donosi po postupku za donošenje budžeta.

Javni rashodi – agregatni nivo

• Ukupni javni rashodi konsolidovanog sektora države 2010. godine, planirani su u iznosu od 1.333,2 mlrd.dinara, što čini 42,2% BDP.

• Skoro 55% svih rashoda države jesu izdaci na plate i penzije; zato su odluke o zaposlenosti, platama i pravima iz PIO ključne za prilagodjavanje javne potrošnje.

Консолидовани биланс сектора државе у периоду 2005. - 2010. годинеу млрд динара

2005 2006 2007 2008 2009 2010ЈАВНИ РАСХОДИ 706.8 899.3 1,046.8 1,214.0 1,267.9 1,333.21. Текући расходи 653.2 807.0 919.5 1,088.8 1,154.2 1,198.6 Расходи за запослене 170.0 204.4 238.3 293.1 301.8 308.5 Куповина роба и услуга 125.0 156.4 190.3 204.6 211.2 210.3 Отплата камата 17.7 30.2 17.9 16.3 22.4 38.7 Субвенције 54.9 55.6 63.7 78.0 63.1 69.2 Социјална помоћ и трансфери 285.7 360.4 409.3 496.8 555.6 571.9од чега: пензије ukupno 196.9 240.9 277.4 351.1 410.2 420.9од чега: остало 88.8 119.5 131.9 145.7 145.4 151.02. Капитални расходи 45.9 81.3 112.1 105.9 93.3 109.33. Нето буџетске позајмице 7.8 10.9 15.3 19.3 20.5 25.3

учешће у БДП2005 2006 2007 2008 2009 2010

ЈАВНИ РАСХОДИ 42.0% 45.8% 45.5% 44.6% 42.9% 42.2%1. Текући расходи 38.8% 41.1% 39.9% 40.0% 39.1% 37.9% Расходи за запослене 10.1% 10.4% 10.4% 10.8% 10.2% 9.8% Куповина роба и услуга 7.4% 8.0% 8.3% 7.5% 7.2% 6.7% Отплата камата 1.0% 1.5% 0.8% 0.6% 0.8% 1.2% Субвенције 3.3% 2.8% 2.8% 2.9% 2.1% 2.2% Социјална помоћ и трансфери 17.0% 18.4% 17.8% 18.2% 18.8% 18.1%од чега: пензије ukupno 11.7% 12.3% 12.0% 12.9% 13.9% 13.3%од чега: остало 5.3% 6.1% 5.7% 5.4% 4.9% 4.8%2. Капитални расходи 2.7% 4.1% 4.9% 3.9% 3.2% 3.5%3. Нето буџетске позајмице 0.5% 0.6% 0.7% 0.7% 0.7% 0.8%

Deficit tekućeg računa i strane investicije

Deficit u Srbiji, Hrvatskoj i zemljama EU, u % BDP-a, u 2009.god.

Javni dug u Srbiji, Hrvatskoj i zemljama EU, u % BDP-a, u 2009.god.

Prihodi, rashodi i deficit sektora države u prvom tromesečju 2010.godine

Izvor: Ministarstvo finansija

Konsolidovani fiskalni rezultatu 2010.godini

Izvor: MFIN

Elementi 2010.godina

Javni prihodi 38,9

Javni rashodi 43,7

Konsolidovani fiskalni rezultat -4,8

Projekcija osnovnih fiskalnih agregata u periodu 2011. -2013. godine

Elementi 2011. 2012. 2013.

Javni prihodi 38,3 37,7 37,5

Javni rashodi 42,3 41,2 39,3

Konsolidovani fiskalni deficit

-4,0 -3,5 -1,8

Fiskalni deficit• Budžetski deficit predstavlja višak budžetskih rashoda centralne

države u odnosu na prihode

• Konsolidovani fiskalni deficit predstavlja višak konsolidovanih javnih rashoda u odnosu na konsolidovne javne prihode

• Primarni fiskalni deficit predstavlja razliku između konsolidovanih javnih prihoda i konsolidovnih javnih rashoda umanjenih za troškove kamata

• Visina fiskalnog deficita i javnog duga u nekoj zmlji obično se iskazuje kao % BDP

Računanje fiskalnog deficita

• Pri računjanju fiskalnog deficita• u prihode se ne uključuju prihodi od privatizacije, prodaje

imovine i zaduživanja• u rashode se ne uključuju rashodi za otplatu glavnice duga i

državni krediti

• Teško je dosledno primeniti prethodne kriterijume: • u slučaju kredita koji se slabo naplaćuju nije jasno da li se radi

o kreditima ili subvencijama• da li prihode od licenci treba tretirati kao deo prihoda zavisi od

toga da li seu redovni ili vanredni, kao i od njihove vrednosti (mobilna telefonija)

Izračunavanje fiskalnog deficita

1. Javni prihodi 1.1. Tekući prihodi 1.1.1. Poreski prihodi 1.1.2. Neporeski prihodi 1.2. Prihodi od imovine i kapitala

2. Javni rashodi 2.1. Tekući rashodi (osim kamata) 2.2. Kapitalni rashodi 3. Primarni fiskalni deficit (1-2)

4. Rashodi za kamate 5. Fiskalni deficit (3+4)

Komparativna analiza javnih rashoda u Srbiji u zemljama EU

Relevantnost poređenja

Zašto su korisna međunarodna poređenja?• Ekonomska teorija ne daje precizne odgovore na pitanja:

• koliki treba da budu konsolidovani javni rashodi?• kakva struktura rashoda treba da bude?

Zašto je korisno poređenje Srbije sa zemljama članicama EU: • delimo slične društvene vrednosti (pravno nasleđe, privredni

sistem, politički sistem) • Srbija želi da postane članica EU

Pri poređenju treba voditi računa o ...

Nivo razvijenosti BDP po stanovniku, po paritetu kupovne snage:• Prosek EU = 100• Nove članice EU 66% od proseka EU• Srbija 35% od proseka EU

Srbija bi trebala da ima niže učešće konsolidovanih javnih prihoda i javnih rashoda u BDP od novih članica EU, a pogotovu u odnosu na sve članice EU

Međutim, učešće javnih rashoda u BDP u Srbiji u 2007. godini je bilo veće od proseka EU kao i od proseka zemalja njenih novih članica

Analiza se zasniva na bazi podataka i grafikonima Ministarstva finansija Republike Srbije

Ј ав ни рас ходи, % Б ДП, у 2007. години

33,735,6

36,436,936,9

37,537,838,0

38,840,6

42,442,442,5

43,343,343,443,743,943,944,0

45,845,9

47,548,248,548,9

50,150,6

52,652,6

40,6

Е стонијаЛитванија

ИрскаР умунија

С ловачкаЛуксембург

БугарскаЛетонијаШпанија

Т ранзиционе земљ еПољ ска

ЧешкаМалтаГрчка

С ловенијаС ве земљ е

УКНемачка

КипарС рбија

ПортугалХ оландија

ФинскаАустријаИталијаБелгија

МађарскаДанска

ФранцускаШведска

Srbija i EU: učešće rashoda po funkcionalnoj klasifikaciji u BDP

Srbija u odnosu na nove članice EU

Srbija u odnosu na sve članice EU

Iznad proseka

• odbrana

• unutrašnja bezbednost

• zdravstvo

• ekonomski poslovi

• stanovanje i razvoj zajednice

• socijalna zaštita

• odbrana

• unutrašnja bezbednost

• ekonomski poslovi

• stanovanje i razvoj zajednice

• socijalna zaštita

Ispod proseka

• opšte javne usluge

• obrazovanje

• životna sredina

• rekreacija, sport, religija

• opšte javne usluge

• zdravstvo

• obrazovanje

• životna sredina

• rekreacija, sport, religija

Упоредни преглед рас хода за опште јав не ус луге, у С рбији и земљ ама Е У у 2006. години

9,99,6

8,7 8,58,1

7,7 7,67,3

6,9 6,7 6,7 6,56,2 6,0 6,0 5,9

5,24,9

4,64,3 4,3 4,2 4,0

3,6

2,6

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Т ранзиционе земљ е

С ве земљ е

Упоредни преглед рас хода за одбрану, у С рбији и земљ ама Е У, у 2006. години

2,6

2,3 2,3

1,71,6 1,6 1,6 1,6 1,6

1,5 1,51,4 1,4 1,4 1,4

1,31,2 1,2

1,1 1,11,0

0,90,8

0,5

0,2

0

1

1

2

2

3

3

С ве земљ е

Т ранзиционе земљ е

Srbija i EU: učešće rashoda (po ekonomskoj klasifikaciji) u BDP

Srbija u odnosu na nove članice EU

Srbija u odnosu na sve članice EU

Iznad proseka

• kupovina roba i usluga

• subvencije

• socijalna zaštita

• kupovina roba i usluga

• subvencije

• kapitalni rashodi

Ispod proseka

• rashodi za zaposlene

• rashodi za kamate

• ostali tekući rashodi

• kapitalni rashodi

• rashodi za zaposlene

• rashodi za kamate

• socijalna zaštita

• ostali tekući rashodi

Купов ина роба и ус луга, као % Б ДП-а

3,03,6

4,14,2

4,34,5

5,15,15,15,25,2

5,45,45,5

5,96,16,16,16,1

6,46,46,5

6,96,97,0

8,08,8

9,09,4

10,411,7

0 2 4 6 8 10 12

ЛуксембургБелгија

ПортугалНемачкаАустрија

С ловачкаГрчка

ФранцускаКипар

ШпанијаИталија

ЛитванијаИрскаМалта

Пољ скаР умунија

Е У - 12 новихР . Чешка

С ловенијаЕ У -27

МађарскаЕ стонијаЛетонија

Х оландијаС рбија

БугарскаДанскаФинска

ШведскаИсланд

В . Британијау

% Б

ДП

Koliki treba da budu javni rashodi? Liberalni stav: javni rashodi treba da budu što niži u odnosu na BDP

• Država je manje efikasna od privatnog sektora u većini oblasti privrede

• Veliko fiskalno opterećenje i javni rashodi guše privatnu privredu, smanjuju njenu međunarodnu konkurentnost, što utiče na usporavanje privrednog rasta i rasta zaposlenosti

Funkcionalne finansije (kejnzijanski stav): • rast javnih rashoda može da ima i pozitivne efekte (investicije u

infrastrukturu, obrazovanje, zdravlje, antiecesione mere i dr.)

Da li postoje granice rasta javnih rashoda?

Donja granica:• Određena je masom sredstva koja je neophodna

za podmirenje osnovnih funkcija državno-administrativnog aparata i vitalnih potreba stanovništva

• Donja granica, posmatrana kao učešća javnih rashoda u BDP, zavisi od nivoa razvijenosti zemlje i funkcija koje obavlja neka država

• Donja granica sada se verovatno kreće u intervalu oko 20% BDP za najnerazvijenije zemlje, oko 35% za zemlje na nivou razvijenosti Srbije

Da li postoje granice rasta javnih rashoda?

Gornja granica javnih rashoda: • U srednjem roku (u toku privrednog ciklusa)

• u toku recesije rashodi se povećavaju do nivoa koji je dovoljan da pokrene privredu, a da ne izazove rast inflacije i spoljnog deficita

• Treba biti vrlo oprezan sa rastom rashoda u toku recesije:

• Nije svaka recesija rezultat niske tražnje• Postojanje vremenskog pomaka između

rasta javnih rashoda i rasta proizvodnje i inflacije otežava primenu antiresecionih mera u fiskalnoj politici

Da li postoje granice rasta javnih rashoda?

• U dugom roku: • Javni rashodi treba da rastu sve dok se do

dostigne ravnoteža između društvenih koristi i društvenih troškova

• Teško je meriti društvene koristi i troškove kod mnogih javnih rashoda

• Finansiranje javnih rashoda treba da bude održivo:• privredni ambijent treba da bude pogodan za

rast investicija, proizvodnje i zaposlenosti• neophodno je očuvati međunarodnu

konkurentnost poreskog sistema zemlje• neophodno je očuvati makroekonomsku

stabilnost (isključenje inflatornog finansiranja)

• ...• Neophodno je da se javni dug kreće u održivom

okvirima

Da li postoje granice rasta javnih rashoda?

Gornja granica zavise od mogućnosti finansiranja javnih rashoda, a koja je određena: • visinom javnih prihoda (uključujući i nefiskalne),• održivim deficitom i javnim dugom

Gornja granica zavisi od nivoa razvijenosti i funkcija države

Gornja granica u uslovima maksimalnih ratnih napora dostizala je oko 70-75% BDP

Prioriteti u ograničavanju pojedinih vrsta javnih rashoda

Sa stanovišta prioriteta u smanjivanju javnih rashoda relevantna je podela na: • Produktivne javne rashode (investicije u fizički i ljudski kapital)

• Produktivni javni rashodi treba da zadovoljavaju kriterijume ekonomske i društvene efikasnosti koliko god je to moguće,

• Neophodno je uvek da se razmotri alternativa da se obavljanje tih aktivnosti u celini ili delimično prepusti privatnom sektoru

• Neproduktivne javne rashode (transferi stanovništvu – socijalna pomoć, penzije i dr., veći deo subvencija privredi, administrativni rashodi i dr.)

• Teorijski produktivni rashodi treba da imaju prednost u odnosu na neproduktivne, ali u praksi to često nije slučaj

• Socijalni otpori za smanjenje produktivnih rashoda su manji, a njihova realizacija najčešće nije zakonska obeveza države

Primeri smanjenja javnih rashoda

Moguće je smanjenje javnih rashoda -prvenstveno u odnosu na BDP:

Primeri:• Irska,• Slovačka,• Skandinavske zemlje,• Srbija 2004-2005.• ...

Teorije o pokriću (finansiranju) javnih rashoda

Sa stanovišta finansiranja relevantna je podela javnih rashoda na: • Redovne i

• tekući• kapitalni

• Vanredne Klasična teorija:

• Redovne rashode pokriti redovnim prihodima (porezi i sl. ), a vanredne rashode vanrednim prihodima (zajmovima, vanrednim porezima, prodajom imovine i kapitala, donacijama)

Teorije o pokriću (finansiranju) javnih rashoda Savremena finansijska teorija:

• Redovne rashode finansirati redovnim prihodima• izuzetak - javne investicije kojima se povećava

imovina države (a neke od njih generišu i buduće prihode) mogu se finansirati kreditima

• korišćenje javnih zajmova za finansiranje javnih investicija naročito preporučljivo u periodima recesije

• Vanredne rashode finansirati vanrednim prihodima • Primarna emisija kao metod finansiranja redovnih ili

vanrednih rashoda je odbačena u uređenim državama.

Javni dug Republike Srbije

Javni dug• Javni dug predstavlja ukupan iznos obaveza konsolidovanog sektora države u

određenom trenutku

• Javni dug je varijabla stanja, dok je deficit varijabla toka • Javni dug u određenom trenutku, po pravilu, predstavlja zbir svih ranijih

fiskalnih deficita - moguća su odstupnja od ove definicije (primer Srbije)

• Javni dug je zbir duga centralne države, fondova socijalnog osiguranja, pokrajina i lokalnih zajednica

• Javni dug može biti: • direktni: država je neposredni dužnik • indirektni: država je garant obaveza javnog preduzeća

Institucionalni okvir• Javni dug Republike Srbije obuhvata direktne i indirektne

(garantovana) obaveze države prema domaćim i stranim licima

• Pravni okvir za zaduživanje države definisan je Zakonom o javnom dugu

• Prema Zakonu javni dug obuhvata:• direktni i indirektni dug Republike Srbije,

• Indirektni dug obuhvata i dug javnih preduzeća za koje su izdate države garancije (uglavnom dugovi Puteva Srbije i Železnica Srbije)

• dug lokalnih zajednica,• dug organizacija socijalnog osiguranja

Institucionalni okvir

• Za sada ne postoje zakonska kvantitativna ograničenje koja se odnose na visinu konsolidovanog fiksnog derficiat i javnog duga u Srbiji• Postoje samo ograničenja koja se odnose na zaduživanje

lokalnih zajednica i organizacija socijalnog osiguranja

• U mnogim zemljama u svetu takva ograničenja postoje:• ograničenja sadrže i određene “ventile” koji se

primenjuju u periodu recesije ili u vanrednim situacijama

• Postoje inicijative da se i u Srbiji uvedu zakonska ograničenja na visinu konsolidovanog fisknog deficita i javnog duga

Institucionalni okvir• Zakon dozvoljava zaduživanje lokalnih zajednica u okviru

propisanih ograničenja:• da bi se zadužile lokalne zajednice moraju dobiti

pozitivno mišljenje Ministarstva finansija• dug po osnovu deficita tekuće likvidnosti ne sme preći

5% prihoda lokalnog budžeta iz prethodne godine • dugoročno zaduživanje je dozvoljeno samo za potrebe

finansiranja javnih investcija ili za refinansiranje starih dugova, uz ograničenja:

• stanje dugoročnog duga ne sme preći 50% budžeta lokalne zajednice u prethodnoj godini,

• rashodi za plaćanje glavnica i kamate ne mogu preći 15% tekućih prihoda lokalnog budžeta u odredjenoj godini

• lokalne zajednice ne mogu odobravati garancije

Kretanje javnog duga u periodu 2000-2008• Javni dug Srbije je opao sa 14,2 na 8,7 mlrd evra u

periodu 2001-08.• Uzroci smanjenja javnog duga:

• otpis 66% duga prema Pariskom i 62% prema Londonskom klubu

• vraćanje oko 1,3 mlrd evra po osnovu devizne štednje i domaćih dugova po osnovu docnji

• vraćanje dugova stranim poveriocima• relativno skromno novo zaduživanje - deficit je

finansiran prihodima od privatizacije • Tokom 2009. godine javni dug je značajno porastao i

u EU i kao % BDP,• najveći deo fiskalnog deficita od oko 4% BDP u

2009. godini finansiran je zaduživanjem na domaćem tržištu

Poreklo javnog duga Srbije• Aktuelni javni dug Republike Srbije (kraj 2009.godine )

formiran je:

• preuzimanjem obaveza država njenih prethodnica (najveći deo duga)

• uključuje i pretvaranje garancija bivše SFRJ po osnovu devizne štednje u direktni dug Republike Srbije

• zaduživanjem države Srbije u periodu 2001-2008. godina

• pretvaranjem docnji u izmirenju budžetskih obaveza iz 90-tih godina u javni dug

• deo javnog duga Republike Srbije nastao je i preuzimanjem privatnih dugova piramidalnih banaka prema gradjanima

Javni dug Srbije mlrd EURJavni dug Srbije

14,213,4

11,511

9,710,3

9,38,9 8,8

9,7

0

2

4

6

8

10

12

14

16

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009,10

mlr

d e

vra

Javni dug Srbije

169,3

102,2

69,564,3

53,3 50,2

36,229,4 25,3

31,6

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009,10

% B

DP

Javni dug Srbije %BDP

Struktura javnog duga• Spoljni dug učestvuje sa 60% a

unutrašnji sa 40% u javnom dugu

• Devizni dug učestvuje sa 89% u ukupnom javnom dugu

• Devizni dug obuhvata osim spoljnog duga i veći deo unutrašnjeg duga (deviznu štednju, zajam za preporod Srbije)

• Oko 70% unutrašnjeg duga se odnosi na deviznu štednju gradjana

Spoljni i unutrašnji javni dug Srbije(sept. 2009)

40%

60%

Unutrašnji dugSpoljni dug

Valutna struktura javnog duga (sept. 2009)

11%

89%

Dinarski

Devizni

Struktura javnog duga

• U strukturi javnog duga dominira dug sa fiksnim kamatnim stopama (75%)

• Što znači da je rizik promene kamatnih stopa relativno nizak

• Indirektni dug učestvuje sa oko 14% u ukupnom javnom dugu Srbije

Struktura duga po kamatanim stopama (sept 2009)

75%

25%

Fiksne

Varijabilne

Direktni i indirektni javni dug (sept. 2009)

86%

14%

Direktni

Indirektni

Javni dug Srbije - očekivane tendencije

• U narednim godinama očekuje se rast javnog duga zbog:• očekivanog fiskalnog deficita u iznosu od 1-2% BDP

• Realizacija krupnim infrastrukturnih projekata• Izostanak značajnijih prihoda od privatizacije kojima

bi se finansirao fiskani deficit

• Očekuje se da će u prvim godinama dominirati krediti medjunarodnih finansijskih institucija, ali da će postepeno rasti značaj komercijalnog zaduživanja

Održivost javnog duga Srbije

• Odnos duga prema BDP je relativno nizak • Srbija je prema ovom kriterijumu u

grupi manje zaduženih zemalja• odnos javnog duga prema BDP u 2009.

je značajno porastao• Rashodi za kamate po osnovu javnog

duga su niski - medju najnižim u Evropi – ispod 1% BDP• nizak dug, niske kamatne stope, postoji

period počeka za neke dugove • u narednim godinama se očekuje rast

rashoda za kamate

Javni dug Srbije

14,213,4

11,511

9,710,3

9,38,9 8,8

9,7

0

2

4

6

8

10

12

14

16

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009,10

mlr

d ev

ra

Održivost javnog duga

• Rizici: • najveći deo duga je devizni pa je značajan rizik

deprecijacije dinara• Srbija javne prihode iz kojih servisira duga osatvruje u

dinarima

• značajno usporavanje ili pad BDP povećalo bi teškoće u finansiranju svih javnih rashoda, pa i rashoda po osnovu servisiranja javnog duga

• kreditni rejting Srbije je nizak usled čega se država teško zadužuje kako za finansiranje deficita tako i za refinansiranje starih dugova

• kreditni rejting Srbije je znatno ispod ekonomskih performansi zemlje u odnosu na npr. Rumuniju ili Bugarsku

Održivost javnog duga• Očekuje se ubrzani rast duga u narednim

godinama• deficit od 4% BDP uz rast BDP od 1,5%

povećava učešće javnog duga prema BDP za oko 3 procentna poena

• sa rastom odnosa duga prema BDP rastu i troškovi servisiranja duga

• kad dug dostigne 40% BDP rashodi za kamate će iznositi oko 2% BDP

• dug od oko 60% BDP ne bio primeren Srbiji jer bi imlicirao rashode za kamate od najmanje 3% BDP

• procenjuje se da bi Srbija trebala da stabilizuje odnosa javnog duga prema BDP na oko 45%.

Održivost javnog duga

- da bi se javni dug Srbije stabilizovao na održivom niovou neophodno oprezno zaduživanje u narednih godina

• sa obzirom da se najveći deo zaduživanja ostvaruje cilju finansiranja infrastrukturnih projekata neophodna je primena cost- benefit analize i dr. metoda kako bi se izabrali ključni prioriteti

Tumačenje podataka u vezi sa deficitom, suficitom i javnim dugom

• Javni dug uključuje dugove svih nivoa država prema Centralnoj banci

• Javni dug (konsolidovani) ne uključuju dugove između različitih budžetskih institucija

• Inflacije može da obezvredi javni dug nominovan u domaćoj valuti

• Primer:• dug na početku godine iznosi 1 mlrd dinara,• inflacija u toku godine iznosi 10%• na kraju godine realna vrednost duga je smanjenja za 10% • usled inflacije država je ostvarila “inflacioni porez”, koji bi

mogao da se tretira kao javni prihod

Javni dug i devizni kurs• Ako je dug nominovan u stranoj valuti tada:

• aprecijacije realnog kursa, smanjuje odnos duga prema BDP, čime se olakšava vraćenje duga,

• deprecijacija realnog kursa, povećava odnos duga prema BDP, čime se otežava vraćanje duga

• Podsećanje: realni kurs je jednak:

ER=E×(P*/P)

gde je sa ER označen realni kurs, sa E nominalni kurs, sa P* svetske cene, a sa P domaće cene

Javni dug i kapitalni rashodi• U većini država (uključujući SAD, Srbiju i dr.) kapitalni rashodi

se sabiraju sa tekućim rashodima

• Kupovinom ili izgradnjom kapitalnog dobra:• menja se struktura državne imovina,• imovina se smanjuje postepeno kroz proces amortizacije

• Postoje predlozi da se izrađuje poseban kapitalni budžet države u okviru koga bi se prikazala državna imovina i izvori njenog finansiranja – kao u bilansu stanja preduzeća

• U tekućem budžetu prikazala bi se samo amortizacija – kao u bilansu uspeha preduzeća

Argumenti za i protiv izrade državnog kapitalnog budžeta

• Argumenti u prilog izrade kapitalnog budžeta države su:• sprečavanje zlupotreba- prikazivanje prihoda od prodaje državne

imovine kao redovnog prihoda • povećala bi se racionalnost pri zaduživanju države

• Argumenti protiv izrade kapitalnog budžeta države su: • teško je razlikovati tekuće i kapitalne rashode: kako tretirati rashode za

obrazovanje, kupovinu raketa ili socijanu zaštitu?• ove teškoće otvaraju prostor za značajne proizvoljnosti i zloupotrebe

Materijalna imovine države i javni dug; implicitne obaveze države

• Nije ispravno podatke o javnom dugu države posmatrati nezavisno od imovine kojom država raspolaže: • u dati nivo duga država je u povoljnijem položaju ako raspolaže

vrednijom imovinom• postoji analogija sa domaćinstvom ili preduzećem,

• Osim javnog duga država se zakonski obavezuje na određena plaćanja u budućnosti (penzije, zdravstvenu zaštitu i dr)• za svaku od navedenih obaveze moguće je izračunati njenu sadašnju

vrednost• zbog toga neki smatraju da u javni dug treba ukluučiti i i sadašnju

vrednost implicitnih obaveza

• Postoji razlika između javnog duga i implicitnih obaveza države - implicitne obaveze se mogu zakonom smanjiti, ali je malo verovatno da se dogodi njihova značajnije smanjenje

Raspodela tereta javnog duga

• Važno pitanje je ko snosi teret javnog duga

• mogući odgovor je da teret duga snose buduće generacije

• međutim moguće je da deo tereta snose i sadašnje generacije, kao i da terte snosi samo deo jedne generacije

• na raspodelu tereta utiče i način upotrebe pozajmljenih sredstva

Povećanje poreza ili zaduživanje: princip dobijenih koristi i međungeneracijska pravičnost?

• Ukoliko se pojavi fiskalni deficit, a pri tome nije moguće ili nije poželjno smanjiti javnu potrošnju, vlada se nalazi pred izborom: da li da poveća poreze ili da se zadužuje?

• Postoje veći broj kriterijuma na osnovu kojih je moguće doneti odluku o oporezivanju ili zaduživanju:• princip dobijenih koristi: generacija koja ima koristi od

državnih programa treba i da finansira te programe• međugeneracijska pravičnost: opravdan je transfer dohotaka od

bogatijih ka siromašnijim generacijama

Povećanje poreza ili zaduživanje: efikasnost i višak poreskog tereta?

• Kriterijum efikasnosti: treba odabrati rešenje koje stvara manji višak poreskog tereta

• Sa stanovišta viška poreskog tereta releventno je da: • finansiranje porezima implicira jedno veliko povećanje poreza u periodu

kada nastaju rashodi,• finansiranje zaduživanjem implicira niz malih povećanje poreza u periodu

kada se dug vraća.

• Ako se finansiranje vrši povećanjem poreza na rad višak poreskog tereta je: 1/2εwLt2,

gde je ε kompenzovana elastičnost ponude rada, w bruto zarada, L broj sati rada, a t poreska stopa.

Odnos između poreske stope i viška tereta

Poreska stopa

Višak tereta

t1 t2

χ2

χ1

Povećanje poreza ili zaduživanje:efikasnost i višak poreskog tereta?

• sa stanovišta minimizacije viška poreskog tereta efikasnije je zaduživanje nego povećanje poreza

• međutim u meri u kojoj smanjuje akumulaciju kapitala zaduživanje stvara dodatni višak tereta

• višak tereta se stvara ako je količina kapitala manja od optimalne

• ukoliko je efekat istiskivanja visok tada je efikasnije finansiranje porezima

• zbog nepostojanja pouzdane procene o značaju istiskivanja nije moguće odrediti da li je efikasnije finansiranje porezima ili zaduživanjem

Povećanje poreza ili zaduživanje: makroeknomski argumenti?

• Makroekonomski argumenti: prema doktrini funkcionalnih finansija fiskalna politika se koristi za održavanje agregatne tražnje na željenom niovu bez obzira na nivo deficita i javnog duga

• Ova doktrina je osporavana: • teorijski: na osnovu Barovog modela međugeneracijskog

altruizma,• zbog neizvesnosti koaj postoji u dinamičkoj vezi između

fiskalne politike i zaposlenosti

Povećanje poreza ili zaduživanje: moralni i politički kriterijumi?

• Postoji moralni stav prema kome je zaduživanje države nemoralno• ovo je normantivni stav kao i stav o principu dobijenih koristi

prema kome je zaduživanje ponekad moralno

• Na osnovu teorije javnog izvora sledi da se potcenjuju troškovi državnih projekata, a da se precenjuju koristi od njih

• Uravnoteženi budžet vrši pritisak ka boljoj proceni troškova i koristi o državnih projekata

• Fridman smatra • država troši sve što prikupi kroz poreze,• javnost je osetljivija na visinu fiskalnog deficita nego na

visinu javne potrošnje,• stoga su niski porezi efikasan način za kontrolu državne

potrošnje.

HVALA NA PAŽNJI