coki 1

jedinstvo obrazovnih i vaspitnih procesa koji se uzajamno uslovljavaju i simultano ostvaruju.Dobroje da uenicimoralnepouke izvlaeneposredno iz logike naunih injenica i naina njihovog usvajanja, a ne naknadnim moralisanjem nastavnika nakon obraenog gradiva. Dakle, poeljno je da se moralne norme tokom nastavnog procesa shvate, emocionalno doive i prihvate kao norme ponaanja.Nastavna sredstva obuhvataju sva materijalna sredstva koja mogu posluiti za uspeno odvijanje nastavnog asa. Najee se dele na auditivna (gramofon,magnetofon, radio...),vizuelna(crtei, slike,preparati...) i audiovizuelna(zvuni film, televizija...). Nastavnik usvojoj pripremi moranavestisredstva koja ekoristitii emu e onasluiti na asu.Struktura nastavnos asa. Na svakom nastavnom asu postavlja se glavni didaktiki zadatak oko koga se grupiu i drugi elementi koji zajedno ine strukturu nastavnog asa. Pod strukturom rtastavnog asa podrazumeva se tok, unutranju povezanost i meusobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata. Struktura asa zavisi od ciljeva, sadraja, didaktikih zadataka, uzrasta uenika, kao i primene metoda i sredstava nastave. Pokazali smo da nastavni as nije izolovana celina, pa njegovu strukturu ne bi smeli odreivati formalni faktori, odnosno nije dobro da svi asovi imaju istu strukturu, kao to je to bilo kod herbartijanaca i progresivista. Savremena didaktika kao najcelishodniji pristup preporuuje odreen broj elemenata koje bi trebalo uvaavati pri uobliavanju strukture asa. Nastavniku je ostavljena mogunost da pri rasporedu strukturnih elemenata pokae svoju kreativnost, da primeni razliite varijante, ali to ne sme initi proizvoljno. Pri planiranju i strukturiranju asa obavezno se moraju uzimati u obzir neki sutinski elementi i faktori: cilj asa, sadraj asa, nastavne metode i uzrast uenika. Uspena nastava podrazumeva uzajamno proimanje pojedinih delova i elemenata. Posebno treba obratiti panju na samostalan rad uenika i omoguiti ga na svim etapama nastavnog procesa, odnosno nastavnog asa. Postavljanje raznovrsnih zadataka, omoguavanje razliitih aktivnosti, buenje radoznalosti i umne aktivnosti, pozitivno utie na stavove uenika prema uenju i poboljava njihovu radnu sposobnost. Nastava se moe intenzivirati, nastavni as diferencirati, a mogunosti uenika sistematski razvijati ukoliko se na nastavnom asu smenjuju zadaci uenja i rada (up. Potkonjak i orevi, 1992: 263-265).5. KONTROLA IZVRENJA PLANAPlaniranje ispunjava svrhu samo ako sutinski utie na tok predvienog rada i ako je povezano sa kontrolom obavljenih aktivnosti. Kontrolu mogu obavljati ovlateni prosvetni organi razliitog nivoa

208