Eumycota prave gljive - Насловнаbiolozi.bio.bg.ac.rs/attachments/article/2928/X Mik.pdf ·...

Eumycotaprave gljive

Podrazdeo: MASTIGOMYCOTINA Podraydeo: ASCOMYCOTINAKlase: Chytridiomycetes Klase: Hemiascomycetes

Hyphochytridiomycetes LoculoascomycetesOomycetes Plectomycetes

LaboulbeniomycetesPyrenomycetesDiscomycetes

Podrazdeo: ZYGOMYCOTINA Podrazdeo: BASIDIOMYCOTINAKlase: Zygomycetes Klase: Hymenomycetes

Trichomycetes GateromycetesTeliomycetes

Podrazdeo: DEUTEROMYCOTINAKlase: Hyphomycetes

CelomycetesBlastomycetes

Deuteromycotina

� U ciklusu razvića nema polne reprodukcije.

� Podrazdeo nije grupa bliskosrodnih vrsta već grupa gljiva koji imaju sličan konidijski stadijum.

� Prisutan samo anamorfni stadijum.

� Hife septirane, granate, haploidne, prisutni malobrojni kvasci.

� Razmnožavanje:� konidije,� hlamidospore,� sklerocije.

hlmidospore

sklerocije

konidije

Konidiofori:

� specijalizovane hife koje su uzdignute iznad micelije ili strome i nose konidije,

� nastaju morfološkom i/ili fiziološkom diferencijacijom somatskih hifa i produkuju konidije,

� mogu biti spečifične građe (jednoćelijski ili višećelijski, prosti ili razgranati), malo se razlikovati ili biti identični hifama.

� Razlike među konidioforima su mnogobrojne, od skoro neprimetnih mikronematoznih, preko semimakronematoznih do makronematoznnih, razgranatih konidiofora.

Građa konidiofora� Konidiofori su prosti ili granati, na vrhovima se obično obrazuju

specijalizovane konidiogene ćelije, fijalide, koje mogu biti organizovane na različite načine.

� Konidiofori mogu biti: � nematozni – pojedinačni,� sinematozni – grupisani

�Nematozni, pojedinačni, kratki i dugački konidiofori.

� Sinematozni konidiofori mogu formirati:� koremije,� sporodohije,� acervule i� piknidije.

� koremije – skup konidiofora sa konidijama, metlastog izgleda.

� sporodohije – male, kompaktene, jastučaste strome na kojima se obrazuju kratki konidiofori na kojima se obrazuju konidije.

� acervule – agregati debelozidnih, gusto isprepletenih hifa u formi malih jastučića ili pehara koji izbijaju kroz epidermis biljke domaćina i na kojima se formiraju kratki, zbijeni konidiofori.

� piknidije - sporonosna tela, loptastog ili kruškastog oblika sa unutrašnjom šupljinom u kojoj se obrazuju konidiofori sa konidijama koje se oslobađaju kroz ostiolum. Formiraju se pojedinačno ili u grupana, na miceliji ili na/u stromama.

�Konidije se prema obliku i rasporedu septi dele na:

� amerospore –jednoćelijske

� didimospore –dvoćelijske

� fragmospore –višećelijske

� diktiospore –poprečne i uzdužne pregrade

� skolekospore –končaste sa više septi

� helikospore –savijene ili izuvijane

� staurospore –imaju zvezdast izgled

staurospore fragmospore

amerospore

didimospore

Tipovi konidiospora

skolekospore

diktiospore

helikospore

talusna blastična

Konidiogeneza�Talusna konidiogeneza –poprečni zid se formira prediferencijacije konidije.

�Blastična konidiogeneza –mlade konidije se uočavaju

pre odvajanja poprečnim zidomod konidiogene ćelije.

holoblastičnaentero-

blastična

� Holoblastična konidiogeneza – kada i unutrašnji i spoljašnji zid konidiogene ćelije učestvuje u formiranju konidije.

� Enteroblastična konidiogeneza – kada samo unutrašnji zid konidiogene ćelije učestvuje u stvaranju konidija.

Helminthosporium sp.

Holoblastična konidiogeneza Enteroblastična konidiogenezaBotrytis cinerea

talusnakonidiogeneza

enteroblasticna konidiogeneza

� Konstatovano je da stimulativni efekat na formiranje konidijskog aparata mogu imati:� aktivnost fermentativnih i oksidativnih puteva,� balans izvora ugljenika i azota u podlozi,� spoljašnj faktori (svetlost, temperature,

aeracija, mehaničke povrede i dr.)

� Konidiospore Aspergillus niger pod određenim

uslovima (temperatuori od 30˚C, u aerisanoj kulturi i u prisustvu glutamina) direktno obrazuju konidiofore bez predhodnog micelijskog rasta.

Kad i zašto počinje diferencijacija konidiofora i konidija iz somatske micelije?

Klasifikacija� Varijabilnost u ovoj grupi gljiva se objašnjava pojavom

heterokariozisa koja je posledica anstomoziranja hifa.

� Veliki broj saproba, malobrojnije paraziti biljaka, životinja i čoveka.

� Široko rasprostranjene na različitim supstratima.

� Klasifikovane su na osnovu morfološke sličnosti:

� Hyphomycetes

� Celomycetes

� Blastomycetes

Hyphomycetes

� Konidiofori:� na miceliji,� prosti ili razgranati,� grupisani u koremije ili

sporodohije.

� Konidije:� jednoćelijske ili višećelijske,� tamne ili svetle,� ovalne ili cilindrične.

� Značajni patogeni biljaka.

� Izazivači dermatomikoza.

� Producenti mikotoksina.

� Konidiofori se mogu obrazovati:� direktno na somatskim hifama ili� stromama (sporodohije).

stroma sa konidioforima

konidiofori na hifama

HyphomycetesPenilillium sp.

konidije

konidiofor

fialide

grana

metule

HyphomycetesPenicillium spp.

P. chrysogenumP. notatum

P. roqueforti

Penicillium spp.

HyphomycetesAspergillus sp.

konidiofor

vezikula

metulafialida

konidija

HyphomycetesAspergillus spp.

A. flavusA. terreus

A. fumigatus

A. niger

A. versicolor

HyphomycetesCladosporium cladosporioides

�Biljni patogen i alergen.

HyphomycetesAlternaria alternata

diktiospora

�oportunistički patogen,�parazit oko 380 biljnih vrsta,�izazivač astme i producent mikotoksina.

HyphomycetesFusarium spp.

makrokonidije mikrokonidije

F. subglutinans

F. verticillioides

F. graminearum

F. solani

�uglavnom saprobi,�prouducenti mikotoksina.

Hyphomycetes

Trichoderma viride

Granati konidiofori s konidijama

�Koristi se u biološkoj kontroli drugih biljnih patogena vrsta gljiva.

Bolesti - mikoze

Mikotoksini

� Mikotoksini su jedinjenja koja mnoge gljive mogu da proizvode u određenim uslovima,

� luče se u supstrat gde se gljiva razvija,

� različite su hemijske prirode i imaju specifičnodejstvo na organizme viših bioloških sistema.

� Većinu poznatih mikotoksina produkuju predstavnici podrazdela Deuteromycotina:

� aflatoksini - Aspergillus flavus, A. parasiticus,� ohratoksini - A. ochraceus, Penicillium viridicatum i dr.,� trichoteceni – vrste rodova: Fusarium, Stachybotris, Trichoderma,

Trichotecium, ... � zeralenoni – Fusarium spp.

� Prema toksičnosti mikotoksini se dele u tri grupe:

Izrazito toksični – letalna doza manja od 1 mg/kg telesne mase.

Vrlo toksični - letalna doza od 1 do 10 mg/kg telesne mase. (aflatoksinB1, trihoteceni, citreoviridinaman

Toksični: letalna doza većim od 10 mg/kg telesne mase.

Mikotoksini

Aspergillus sp.

Fusarium sp.

Cladosporium spp.

� oboljenja životinja i ljudi izazvana mikotoksinima.� primarna,� sekundarna

Mikotoksikoze

Celomycetes

� Micelija dobro razvijena.

� Obrazuju konidiofore sa konidije u piknidijama ili acervulama.

� Paraziti vaskularnih biljaka i saprobi u zemljištu, slatkim i slanim vodama.

CelomycetesPhoma spp.

Piknidija sa eksudatom u vidu cirusa.

konidije ili piknosporeP. herbarum

P. mecdonaldi

�Zemljišne vrste ali mnoge i značajni biljni patogeni.

CelomycetesColletotrichum spp.

C. gloeosporiiodes

C. fragariae

�Vrste ovog roda su patogeni biljaka ili su endofite i grade mutualistički odnos sa biljkom.

Celomycetes

Septoria spp.

S. glycines

S. helianthi

piknidije

�Izazivači pegavosti lišća mnogih gajenih biljaka.

CelomycetesGloeosporium spp.

acervula

G. album

G. minusna borovnici

�Izazivači biljnih bolesti poznatih kao antraknoze.

Blastomycetes� Prava micelija odsutna ili

slabo razvijena.

� Obuhvata niz formi čije ćelije pupe kao kvasci.

BlastomycetesAureobasidium pullulans – crni kvasac

�Izaziva alergije,�produkuje pulupane,�izaziva bolesti biljaka.