Eumycotaprave gljive

Podrazdeo: MASTIGOMYCOTINA Podraydeo: ASCOMYCOTINAKlase: Chytridiomycetes Klase: Hemiascomycetes

Hyphochytridiomycetes LoculoascomycetesOomycetes Plectomycetes

LaboulbeniomycetesPyrenomycetesDiscomycetes

Podrazdeo: ZYGOMYCOTINA Podrazdeo: BASIDIOMYCOTINAKlase: Zygomycetes Klase: Hymenomycetes

Trichomycetes GateromycetesTeliomycetes

Podrazdeo: DEUTEROMYCOTINAKlase: Hyphomycetes

CelomycetesBlastomycetes

Deuteromycotina

U ciklusu razvića nema polne reprodukcije.

Podrazdeo nije grupa blisko

srodnih vrsta već grupa gljiva koji imaju sličan konidijski stadijum.

Prisutan samo anamorfni stadijum.

Hife septirane, granate, haploidne, Hife septirane, granate, haploidne, prisutni malobrojni kvasci.

Razmnožavanje: konidije, hlamidospore, sklerocije.

hlmidosporekonidije

sklerocije

Konidiofori:

specijalizovane hife koje su izdignute iznad micelije ili strome i nose konidije,

nastaju morfološkom i/ili fiziološkom diferencijacijom somatskih hifa i produkuju konidije,

mogu biti spečifične građe (jednoćelijski ili višećelijski, prosti ili razgranati), malo se razlikovati ili biti identični hifama.

razlike među konidioforima su od skoro neprimetnih mikronematoznih, preko semimakronematoznih do makronematoznnih razgranatih konidiofora.

Građa konidiofora Konidiofori su prosti ili granati, na vrhovima se obično obrazuju

specijalizovane konidiogene ćelije, fijalide, koje mogu biti organizovane na različite načine.

Konidiofori mogu biti:

nematozni – pojedinačni,

sinematozni – grupisani

Nematozni, pojedinačni, kratki i dugački konidiofori.

Sinematozni konidiofori mogu formirati: koremije, sporodohije, acervule i piknidije.

koremije – skup konidiofora združenih u snopiće, metlastog izgleda.

sporodohije – male, kompaktene, jastučaste strome na kojima se obrazuju kratki konidiofori na kojima sa konidijama.

acervule – agregati debelozidnih hifa jastučastog izgleda utkivu domaćina na kojima se obrazuju konidiofori.

piknidije - sporonosna tela, loptastog ili kruškastog oblika sa unutrašnjom šupljinom u kojoj se obrazuju konidiofori sa konidijama koje se oslobađaju kroz ostiolum. Formiraju se pojedinačno ili u grupana, na miceliji ili na/u stromama.

Konidije se prema obliku i rasporedu septi dele na:

amerospore –jednoćelijske

didimospore –dvoćelijske

fragmospore –višećelijske

diktiospore – diktiospore –poprečne i uzdužne pregrade

skolekospore –končaste sa više septi

helikospore –savijene ili izuvijane

staurospore –imaju zvezdast izgled

amerospore

didimospore

Tipovi konidiospora

skolekospore

staurospore fragmospore

diktiospore

helikospore

KonidiogenezaTalusna konidiogeneza –

poprečni zid se formira prediferencijacije konidije.

Blastična konidiogeneza –mlade konidije se uočavaju pre odvajanja poprečnim zidomod konidiogene ćelije.

entero-

talusna blastična

holoblastična entero-blastična

Holoblastična konidiogeneza – kada i unutrašnji i spoljašnji zid konidiogene ćelije učestvuje u formiranju konidije.

Enteroblastična konidiogeneza – kada samo unutrašnji zid konidiogene ćelije učestvuje u stvaranju konidija.

Helminthosporium sp.

Holoblastična konidiogeneza Enteroblastična konidiogeneza

Botrytis cinerea

talusnakonidiogeneza

enteroblasticna konidiogeneza

Konstatovano je da stimulativni efekat na formiranje konidijskog aparata mogu imati:

aktivnost fermentativnih i oksidativnih puteva,

balans izvora ugljenika i azota u podlozi,

spoljašnji faktori (svetlost, temperature,

aeracija, mehaničke povrede i dr.)

Kad i zašto počinje diferencijacija konidiofora i konidija iz somatske micelije?

Konidiospore Aspergillus niger pod određenim

uslovima (temperatuori od 30˚C, u aerisanoj

kulturi i u prisustvu glutamina) direktno obrazuju konidiofore bez predhodnog micelijskog rasta.

Klasifikacija Varijabilnost u ovoj grupi gljiva se objašnjava pojavom

heterokariozisa koja je posledica anstomoziranja hifa.

Veliki broj saproba, malobrojnije paraziti biljaka, životinja i čoveka.

Široko rasprostranjene na različitim supstratima.

Klasifikovane su na osnovu morfološke sličnosti:

Hyphomycetes Celomycetes Blastomycetes

Hyphomycetes

Konidiofori: na miceliji, prosti ili razgranati, grupisani u koremije ili

sporodohije.

Konidije:jednoćelijske ili višećelijske, jednoćelijske ili višećelijske,

tamne ili svetle, ovalne ili cilindrične.

Značajni patogeni biljaka.

Izazivači dermatomikoza.

Producenti mikotoksina.

Hyphomycetes

Penilillium sp.

konidije

fialide

konidiofor

metule

Hyphomycetes

Penicillium spp.

P. chrysogenumP. notatum

P. chrysogenumP. notatum

P. roqueforti

Penicillium spp.

Hyphomycetes

Aspergillus sp.

konidija

konidiofor

vezikula

metulafialida

Hyphomycetes

Aspergillus spp.

A. flavusA. terreus

A. niger

A. fumigatusA. versicolor

Hyphomycetes

Cladosporium cladosporioides

Biljni patogen i alergen.

Hyphomycetes

Alternaria alternata

oportunistički patogen,parazit oko 380 biljnih vrsta,izazivač astme i producent mikotoksina.

diktiospora

izazivač astme i producent mikotoksina.

Hyphomycetes

Fusarium spp.

F. verticillioides

F. graminearum

F. solani

makrokonidije mikrokonidije

F. subglutinans

uglavnom saprobi,prouducenti mikotoksina.

Hyphomycetes

Trichoderma viride

Granati konidiofori s konidijama

Koristi se u biološkoj kontroli drugih biljnih patogena vrsta gljiva.

Bolesti - mikoze

Mikotoksini

Mikotoksini su jedinjenja koja mnoge gljive mogu da proizvode u određenim uslovima,

luče se u supstrat gde se gljiva razvija,

različite su hemijske prirode i imaju specifičnodejstvo na organizme viših bioloških sistema.

Većinu poznatih mikotoksina produkuju predstavnici podrazdela Deuteromycotina:

aflatoksini - Aspergillus flavus, A. parasiticus, ohratoksini - A. ochraceus, Penicillium viridicatum i dr., trichoteceni – vrste rodova: Fusarium, Stachybotris, Trichoderma,

Trichotecium, ... zeralenoni – Fusarium spp.

Prema toksičnosti mikotoksini se dele u tri grupe:

Izrazito toksični – letalna doza manja od 1 mg/kg telesne mase.

Vrlo toksični - letalna doza od 1 do 10 mg/kg telesne mase. (aflatoksin B1, trihoteceni, citreoviridinaman(aflatoksin B1, trihoteceni, citreoviridinaman

Toksični: letalna doza većim od 10 mg/kg telesne mase.

Mikotoksini

Cladosporium spp.

Aspergillus sp.

Fusarium sp.

oboljenja životinja i ljudi izazvana mikotoksinima.

primarna,

sekundarna

Mikotoksikoze

Celomycetes

Micelija dobro razvijena.

Obrazuju konidiofore sa konidijama u piknidijama ili acervulama.

Paraziti vaskularnih biljaka i saprobi u zemljištu, slatkim i slanim vodama.

Celomycetes

Phoma spp.

Piknidija sa eksudatom u vidu cirusa.P. mecdonaldi u vidu cirusa.

konidije ili piknosporeP. herbarum

P. mecdonaldi

Zemljišne vrste ali mnoge i značajni biljni patogeni.

Celomycetes

Colletotrichum spp.

C. gloeosporiiodes

C. fragariae

C. gloeosporiiodes

Vrste ovog roda su patogeni biljaka ili su endofite i grade mutualistički odnos sa biljkom.

Celomycetes

Septoria spp.

S. helianthi

piknidije

S. glycines

Izazivači pegavosti lišća mnogih gajenih biljaka.

Celomycetes

Gloeosporium spp.

acervula

G. albumG. minus

na borovnici

Izazivači biljnih bolesti poznatih kao antraknoze.

Blastomycetes Prava micelija odsutna ili

slabo razvijena.

Obuhvata niz formi čije ćelije pupe kao kvasci.

Blastomycetes

Aureobasidium pullulans – crni kvasac

Izaziva alergije,produkuje pulupane,izaziva bolesti biljaka.