Funkcionalna anatomija

2014.

Anatomija nervnog sistema

Biološka psihologija

Nadežda Nedeljković (nnedel@bio.bg.ac.rs)

Četvrtkom, 8:30-11:00 h , Amfiteatar Predavanja neće biti 27.02. ;

27.03.; 24.04. 24.02; 31.03.;21.04.; 28.04. (ponedeljak)

predavanja će se održati 8-9:30 h, učionica 103.

Test Neuroanatomija – 10.04. u 8:30h.

Neuroanatomija test (obavezan) 30 poena Seminarski rad 10 poena Pisani ispit 60 poena

Teme za seminarski rad: Poremaćaj ponašanja vezanog za unos hrane Neurobiološke osnove autizma Rodni identitet – uticaj genetičkih i sredinskih

faktora Strukturne i funkcijske promene nervnog sistema

tokom starenja

Biološka psihologija, Nadežda Nedeljković (autorizovana skripta )

Prezentacije sa predavanja

Biological psychology (Rosenzweig, Bredlove, Watson)

Ravni preseka

Koronalna ravan – deli telo na prednji i zadnji deo.

Horizontalna ravan – deli telo na gornju i donji polovinu

Sagitalna ravan – deli telo na levu i desnu polovinu.

Terminologija - označavanje relativnog položaja

Medijalno - prema srediniLateralno - na stranu Anteriorno, rostralno - prema glavi Posteriorno, kaudalno - prema repu Proksimalno - prema početku ili bliže tački gledanjaDistalno - prema periferiji, krajuDorzalno - prema leđima, pozadiVentralno - prema napred

Razviće nervnog sistema

Oplođenje - fertilizacija

Embrion

Embrionalno razviće mozga

Nastanak moždanih mehurova

Primarni meškovi Sekundarni meškovi

Sudbina sekundarnih mehurova

70. dana intrauterinog razvića mozak čoveka sastoji se od 5 delova

Ventrikularni sistem mozga

Razviće mozga na ćelijskom nivou

1. Neurogeneza

2. Migracija

3. Diferencijacija

4. Sinaptogeneza

5. Ćelijska smrt

6. Rearanžiranje sinapsi

Neurogeneza

Migracija

Diferencijacija

Faktori koji kontrolišu diferencijaciju: - unutrašnji faktori uslovljavaju proces diferencijacije na ćelijski autonoman način. - spoljašnji faktori uslovljavaju diferencijaciju procesom indukcije.

Kora velikog mozga Kora malog mozga

Neuriti izrastaju konusima rasta (filopodije i lamelipodije).

Proces izrastanja usmeravaju signalni faktori:

- Hemoatraktanti

- Hemorepelanti

- Semaforini

Izrastanje neurita i sinaptogeneza

Izrastanje neurita i diferencijacija

kortikalnih oblasti Izrastanje aksona ganglijskih neurona mrežnjače

Ćelijska smrt

Tipovi ćelijske smrti:

- Apopotoza - proces kontrolisane smrti

- Nekroza – nekontrolisana ćelijska smrt koja se javlja usled povrede, kontuzije ili ishemije.

U nekim delovima mozga pre rođenja broj neurona opadne na 20%.

Preuređivanje sinapsi

Embrionalno razviće kičmene moždine

Nastaje od kaudalnog dela nervne cevi.

Tokom 6. nedelje postoje dve grupacije nezrelih nervnih ćelija:

Alarna ploča – nastaju interneuroni

Bazalna ploča – nastaju motoneuroni

Materijal nervne kreste formira spinalne ganglije (ganglije dorzalnog korena)

Centralni nervni sistem (CNS):

a. Mozakb. Kičmena moždina

Periferni nervni sistem (PNS):

a. Somatski deob. Autonomni deoc. Crevni nervni sistem

Kosa, koža i lobanja

Moždane ovojnice - meninge Dura mater Arachnoidea Pia mater

Ventrikularni sistem mozga – sistem komora i kanala ispunjen

cerebrospinalnom tečnošću

Cerebrospinalna tečnost Proizvode je ćelije horoidnog pleksusa Ispunjava komore leptomeningealni

prostor Tečni “jastuk” na kome pluta mozak Razmena materija

Krvno-moždana barijera Čine je specijalizovane “čvrste” veze

između endotelnih ćelija krvnih sudova koje ne dozvoljavaju slobodnu razmenu materija između krvi i moždanog parenhima

Perivaskularna stopala astrocita U delovima mozga van krvno-moždane

barijere, specijalizovani astrociti, tanicite.

Krvno-moždana barijera

Dve hemisfere delimično razdvojene uzdužnom brazdom (fissura longitudinalis cerebri); unutar brazde – nabor tvrde ovojnice (falx cerebri);

• Površina je izbrazdana • uzvišenja – vijuge (gyrus), • uvrati – brazde (sulcus);

• Hemisfere spojene debelim snopom aksona – Žuljevito telo

(Corpus callosum)

• Čeoni režanj (Lobus frontalis)• Temeni režanj (Lobus parietalis)• Slepoočni režanj (Lobus temporalis)• Potiljačni režanj (Lobus occipitalis)

Pojasna vijuga (gyrus cingulatus)

Parahipokampalna vijuga (gyrus parahippocampus)

Hipokampalna formacija (formatio hippocampi)

Hippocampus Subiculum Gyrus dentatus

Sukalozna vijuga (gyrus subcallosus)

Parolfaktorna vijuga (gyrus parolfactorius)

Precentralna vijuga (gyrus preterminalis)

Forniks (fornix)

Tri vrste snopova bele mase:• projekciona vlakna• asocijativna vlakna• komisuralna vlakna

Projekciona vlakna: Zrakasti snop (corona

radiata) Granična čaura (capsula

extrema) Spoljašnja čaura (capsula

externa) Unutrašnja čaura (capsula

interna)

Asocijativna vlakna: Kukasti snop (fasciculus

uncinatus ) Longitudinalni snop

(fasciculus longitudinalis ) Lučni snop (fasciculus

arcuatus) Cingulum

Komisuralna vlakna: Žuljevito telo (corpus

callosum) Prednja komisura

(commissura anterior) Zadnja komisura

(commussura posterior) Hipokampalna komisura

(commissura hippocampi – fornix)

Žuljevito teloHvataljke (forceps):Prednje (forceps anterior)Zadnje (forceps posterior)Tepih (tapetum)

Striatum• Repato jedro (nu caudatus)• Ljuska (putamen)• Bledo jedro (pallidum)

Naslonjeno jedro (nu. accumbens)

Subtalamičko jedro (nu. subthalamicus)Crna materija (supstantia nigra)

Bazalne ganglije obuhvataju:

Kompleks tri grupe jedara: Bazolateralna

jedra lateralno jedro, bazalno jedro pomoćno

bazalno jedro. Kortikomedijalna

jedra kortikalno medijalno jedro

Centralno jedro

Strukture smeštene oko III moždane komore:

• Talamus (Thalamus)• Subtalamus (Subthalamus)• Epitalamus (Epithalamus)• Hipotalamus (Hypothalamus)

• Drščica (habenula)Habenularno

jedro(nucleus

habenulae)

• Trougao drščice (trigonium habenuale)

•Pinealna žlezda (Glandual pinealis; Epiphysis)

• Medularna brazda (stria medullaris)

Dorzo-kaudalni zid III moždane komore.

Smešten ispod talamusa i dorzo-kaudalno od hipotalamusa.

• Subtalamičko jedro (nu. subthalamicus)

• Bedem (clasutrum)

• Nepoznata oblast (zona incerta)

• Forelova polja

Smešten na bazi mozga, anterio-ventralno od talamusa.

Preko drške (infundibulum) povezan sahipofizom.

Sačinjava ga nekoliko desetina jedara grupisanih u tri grupacije:• Anteriorna• Medijalna• Posteriorna

Smešten oko IV moždane komore. Dve ovoidne polovine talamusa spojene su komisurom masa intermedija (masa intermedia).

• Specifična (relejna jedra) - smeštena uz unutrašnju medularnu laminu:

• Anteriorna• Medijalna• Ventrolateralna• Posteriorna

• Nespecifična jedra

• Retikularno jedro

Smešten na zadnjem delu mozga ispod potiljačnog režnja. Čini krov IV moždane komore. Sa moždanim stablom je povezan preko tri para nožica (pedunculi cerebelli).

•Dve hemisfere povezane crvuljkom (vermis);•Svaka hemisfera ima tri režnja:

•Flokulo-nodusni•Prednji•Zadnji

•Troslojna kora:• Molekulski sloj

Dendriti Purkinje neurona, zvezdaste, korpaste i Goldži ćelije

• Purkinje slojJedan sloj Purkinje neurona

• Granularni slojOgroman broj granularnih neurona

•Dva tipa aferentnih vlakana:•Mahovinasta •Puzeća

• Zubato jedro (nu. dentatus)• Umetnuto jedro (nu. interpositus)

• Okruglasto jedro (nu. globosus) • Čepoliko jedro (nu. emboliformis)

• Vršno jedro (nu. fastigi)

• Spinocerebelum (prednji režanj i umetnuta jedra)• Vestibulocerebelum (flokulo-nodusni režanj i vršna jedra)• Cerebelocerebelum (zadnji režanj i zubato jedro)

• Sitna struktura smeštena oko Silvijevog kanala.• Na ventralnoj strani – dva para kvržica (corpora quadrigemina)• Gornje krvžice (coliculli superior) – deo vizuelnog sistema.• Donje kvržice (coliculli inferior) – deo auditivnog sistema.• Na ventralnoj strani – moždane drške (pedunculi cerebri).

• Dorzalna strana – krov (tectum).

•Dva para kvržica • Pokrov (tegmentum)

• Silvijev kanal•Periakvaduktalna siva masa• Crveno jedro (nu. rubrum)• jedra III i IV kranijalnog nerva• Crna materija (supstantia nigra)• Ushodni i nishodni putevi bele mase

• Ventralna strana•Moždane drške (pedunculi cerebri)

• Granica između srednjeg mozga i mosta – gornja pontinska brazda.• dorzalni deo – pokrov mosta (tegmentum pontis)•Ventralni deo – baza mosta (pars basilaris pontis)

• Pokrov mosta•Locus coeruleus• jedra kranijalnih nerava (VII, VI, V par)• Rubna jedra (nu. raphe)

• Baza mosta•Ushodna, nishodna i poprečna vlakna

• Pruža se od donje pontinske brazde do kičmene moždine.• Sa dorzalne strane – vidljiva ispupčenja klinastog i gracilnog jedra;• sa ventralne strane – medularne piramide;• Mesto oslobađanja XII, XI, X, IX, VIII para kranijalnih nerava.

Rostralni deo produžene moždine:- Dorzalno i ventralno kohearno jedro;

gornja maslinasta jedra (Nu. olivaris superior)

- filogenetski stara jedra retikularne formacije (Nuclei raphe).

Središnji deo produžene moždine,:- Proširen centralni kanal, početak IV

komore;- Vestibularno jedro, gustatorno jedro;- Motorna jedra XII, XI, X, IX, i VIII

para kranijalnih nerava;- Retikularna formacija;- Donja maslinasta jedra (Nu. olivaris

inferior)- Kranijalni nervi XII-VIII

Kaudalni deo produžene moždine:- Nu. gracilis, Nu. cuneatus ; - Siva masa oko centralnog kanala;- Medijalni lemniskus- Piramide