glava 1

Naslov originala

Naslov originala

Georgip Gurdiev

BESEDB1 VELBZEVULA SO SVOIM VNUKOM

HARVEST, Minsk

AST, Moskva

2000.GEORGIJE GURDIJEVSVE I SVJA

ILI

BELZEBUBOVI RAZGOVORI SA UNUKOM

Knjiga prva

Prevela MIRJANA GRBI

BEOGRAD, 2001.Georgije Ivanovi Guriijev (1877-1949) se u mladosti spremao za poziv svetenika i lekara, ali se ve tada zainteresovao za proroanstva, telepatiju, udotvorna isceljenja i sline fenomene. U traganju za "istinskim znanjem" obiao je mnoge zemlje Centralne Azije i Srednjeg Istoka, a ostatak ivota proveo je u Evropi i Americi. Od 1913. do 1917, drao je predavanja u Moskvi i Peterburgu. Krajem 1913, zapoeo je rad na osnivanju Instituta za harmonian razvoj oveka. Kada je poela revolucija, odlazi sa svojim uenicima na Kavkaz. Tokom 1917. i 1918, njegov Institut je radio u Tiflisu, a zatim u Konstantinopolju (1919-1921) i u Francuskoj. Godine 1924. filijala ovog Instituta otvorena je i u Njujorku. Doktrina Gurdijeva sadri elemente joge, tantrizma, zeudizma, sufizma. Poto oveka smatra mehanizmom koji je determinisan spolja, on je namenu Instituta video u stvaranju uslova "u kojima nita ne moe biti stvoreno automatski i nesvesno". U tom cilju je koristio razliite vebe (koje su podeljene u sedam kategorija), predviene da razvijaju telo, miljenje i oseanja oveka. Posebnu panju poklanjao je muzici, plesu, tehnici meditacije. Svi oblici umetnosti po G. predstavljaju kodirani sistem drevnih znanja, "oblike pisma", i zato u istinskoj umetnosti nema nieg sluajnog - ona je objektivna. Savremena umetnost je subjektivna i u njoj preovladava princip zadovoljstva. Plesni pokreti, smatrao je on, nose u sebi religiozne ili filosofske ideje. Svaka rasa i nacija, svaka epoha, zemlja, klasa i profesija, raspolau odreenim brojem "poza", iz ijih okvira one nikad ne izlaze i koje ine njihov "stil", povezan s odreenim oblicima miljenja i oseanja. ovek ne moe da promeni ni formu svojih misli, ni formu svojih oseanja a da ne promeni "poze". Sve na svetu je, po miljenju Gurdijeva, materijalno i nalazi se u kretanju, dok ou razliiti oblici materije samo razliiti stepeni gustine. ovekova duaje takoe materijalna, ona se sastoji iz veoma fine supstance i stie se tokom itavog ivota. ovek nema stalno, nepromenljivo, individualno "ja". Umesto njega postoje hiljade posebnih "ja", esto potpuno nepoznatih jedno drugom, meusobno iskljuivih i neusklaenih. On je itavo oveanstvo zamiljao u obliku etiri kruga. Unutranji krug je "ezoteriki". Njega ine ljudi koji su dostigli najvii nivo razvoja: svaki takav ovek poseduje nedeljivo "ja", sve forme svesti, kompleksno znanje, slobodnu volju, i meu njima nema nesuglasica. Ljudi srednjeg, "mezoterikog" kruga, poseduju sve kvalitete, svojstvene ljudima "ezoterikog" kruga, ali njihovo znanje ima vie teorijski karakter. Trei krug je "egzoteriki" a znanja ljudi koji ga ine nosi vie filosofski, apstraktni karakter. Njihovo se razumevanja ne izraava delima; ipak, ni meu njima nema nerazumevanja i razdora. Najzad, etvrti, "spoljni" krug, jeste krug "mehanikog oveanstva". Meu ljudima nema uzajamnog razumevanja, postoji neto kao "meanje jezika". Ideje Gurdijeva je najsistematskije izloio njegov uenik P. D. Uspenski, ija knjiga U potrazi za udesnim sadri i podatke o ivotu njegovog uitelja u Moskvi, Peterburgu, na Kavkazu. Svoju prvu knjigu Gurdijev je napisao neto pre svoje smrti - Sve i svja, ili Belzebubovi razgovori sa unukom, dok su u drugu knjigu, Susreti sa izuzetnim ljudima, uli rukopisi koje su njegovi uenici objavili posle njegove smrti.OD AUTORA

Doao sam do zakljuka da savremenici mogu izvui korist iz mojih istraivanja ukoliko prilikom itanja budu doiveli nove utiske i ukoliko budu itali sledei narodnu mudrost koje sam se nedavno setio:

"Vie Sile mogu da uslie svaku molitvu jedino ukoliko je ona izgovorena tri puta: prvi put - za sreu i spokoj due roditelja; drugi put - za sreu suseda; i tek trei put - za sopstvenu sreu."

Smatram neophodnim da vam ve na prvoj stranici ove knjige, spremne za objavljivanje, dam sledei savet:

"itajte svaku moju knjigu tri puta:

Najpre, u krajnjoj liniji, onako kao to itate sve knjige i novine svoga doba;

Zatim - naglas, kao to biste itali nekoj drugoj osobi;

I tek trei put se potrudite da prodrete u sutinu moga pisanja."

Tek tada ete moi da raunate na formiranje sopstvenog, samo vama svojstvenog nepristrasnog miljenja o mom pisanju. I jedino tada e biti mogue ostvarenje moje nade da ete, shvativi sve, uspeti da izvuete za sebe onu osobitu korist u koju se uzdam svim svojim biem.

Glava 1 BUENjE MISLI

Od svih ubeenja, formiranih u mojoj svesti tokom mog neobinog ivota odrasle osobe, moj najpouzdaniji zakljuak jeste da nezavisno od nivoa razvoja svog miljenja i svojih individualnih osobina, zbog kojih se raaju najrazliitije ideje, ljudi uvek i svuda na zemlji oseaju neodoljivu potrebu da, kad god zaponu neto novo, izgovore naglas ili, u krajnjem sluaju, u sebi, onu naroitu bajalicu koja je jasna i najveim neznalicama. Njene rei su na razne naine formulisane u razliitim vremenima, a u nae vreme one glase:

"U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha. Amin."

Eto zato i ja, sada, kada zapoinjem potpuno nov i za mene rizian posao, kao budui autor ove knjige, izgovaram te rei ne samo naglas, ve potpuno razgovetno i, kako je rekao jedan Tuluanin, "sa izrazitom intonacijom", naravno, s onim stepenom izraajnosti koji doputaju injenice ve formirane u mojoj celovitoj svesti i ukorenjene u njoj. Te injenice se, uzgred, formiraju u oveku tokom njegove mladosti i kasnije, tokom svesnog ivota, odreuju karakter i snagu te intonacije.

Poto sam ovako zapoeo, mogu da budem potpuno spokojan i ak, u skladu sa sadanjom predstavom o "religioznom moralu", potpuno siguran da e ubudue sve u mom novom rizinom poduhvatu ii kao po loju.

U svakom sluaju, poeo sam da radim, a o budunosti mogu da se izrazim u skladu sa izrekom: "ivi bili pa videli - ree slepac."

Pre svega, dok svoju jo pouzdanu desnu ruku, iako neto oslabljenu posle automobilskog udesa, drim na srcu (o ijoj stalnosti ili nestalnosti ne elim da govorim), otvoreno priznajem da nisam imao ni najmanju elju da piem, ali su me na to prisilile okolnosti na koje apsolutno nisam mogao da utiem, mada jo ne znam da li su one bile sluajne ili su ih izazvale neke spoljne sile. Znam samo da su me te okolnosti naterale da piem, i to ne nekakve besmislice za itanje pred spavanje, ve debele i teke knjige.

Pa, kako god bilo, ja poinjem.

Ali, odakle da ponem?

O, avole! Nee se valjda ponoviti ono udno i veoma neprijatno oseanje koje sam doiveo pre otprilike tri nedelje kada sam u mislima sainio plan i redosled ideja, koje elim da objavim, a da pri tome nisam znao kako da ponem.

To oseanje se moe opisati sledeim reima: "Strah da se ne zagrcne od suvika sopstvenih misli."

Tog tegobnog oseanja mogao sam da se reim jedino ako bih se vratio onoj kobnoj navici, koja nije svojstvena samo meni ve i svim mojim savremenicima, jer, zahvaljujui njoj moemo bez ikakve grie savesti svaki posao da odloimo "za sutra".

Bilo mi je lako da tako postupam poto mi se inilo da do poetka rada ima jo mnogo vremena; ipak, vie se ne moe odlagati - moram da ponem po svaku cenu.

Od ega da ponem?

Urraa!!!... Eureka!!!

Skoro sve knjige koje sam imao prilike da itam poinju predgovorom. Dakle, i ja treba da ponem neim slinim. Kaem "neim slinim", zato to sam tokom itavog svog ivota, od momenta kada sam poeo da razlikujem deake od devojica, uvek inio sve, apsolutne sve, drugaije od ostalih, meni slinih dvonogih unititelja Prirode. Zato i sada moram da poem od te svoje osobenosti i knjigu ne smem da ponem onako kako to rade drugi pisci.

U svakom sluaju, zanemariu tradicionalni predgovor i poeti naprosto upozorenjem. Takav poetak e biti sasvim razuman jedino ukoliko ne bude protivreio nijednom od mojih psihikih i organskih principa, ukljuujui tvrdoglavost. Ipak, to e biti potpuno asno, naravno, u objektivnom smislu, jer ja nimalo ne sumnjam u to da e se zahvaljujui mojim spisateljskim radovima veina italaca odmah oprostiti od svoga "blaga", steenog nasleem ili sopstvenim trudom. To "blago" se naziva "tajnim znanjima" i vodi jedino u romantino doivljavanje stvarnosti ili u naivne snove o budunosti. Ljudi iz moje okoline slau se da e se, pre ili kasnije, promene izazvane mojim radovima dogoditi svakome ko te radove savlada.

Profesionalni pisci svoje uvode obino poinju "obraanjem itaocu". Ali ja neu da radim isto to i ti zli pametnjakovii s njihovim laskanjem koje prijatno golica nerve manjie normalnih ljudi.

Dakle...

Draga moja, dubokopotovana, odluna i, naravno, najstivija gospodo i moje najdrae, oaravajue i besprekorne dame - oprostite mi, preskoio sam najvanije - moje nimalo egzaltirane dame!

Imam ast da vas obavestim da, iako pod uticajem okolnosti nastalih u poslednje vreme nameravam da se pozabavim knjievnim radom, ne samo da tokom itavog svog ivota nam napisao ni jednu jedinu knjigu ili "pouni lanak", ve, ak, nijedno pismo u kome bi trebalo paziti na gramatiku. Bez obzira na to to sam sada blizu toga da postanem profesialni pisac, ja nemam iskustva u pogledu utvrenih pravila i procedura ili u onome to se naziva "prefinjeni knjievni stil", te sam, prema tome, prinuen da ne piem onako kako piu obini patentirani pisci na iji ste jezik, po svoj prici, navikli isto kao i na sopstveni miris.

Po mom miljenju bie vam najtee da savladate ono to vam je usaeno u detinjstvu i to je sada u potpunoj harmoniji s vaom duom - odlino izgraen automatizam doivljavanja svih vrsta novih utisaka. Zahvaljujui tom "blagoslovu" vi, koji ste ve poodrasli, ne morate uopte da koristite bilo kakav misaoni napor.

Otvoreno reeno, glavni problem, koji ja smatram vanim, nije nedostatak iskustva u potovanju knjievnih pravila i postupaka, ve moje nepoznavanje ve pomenutog "prefinjenog knjievnog stila", koji je u nae vreme potreban ne samo pcima ve, ak, i obinim smrtnicima. Nedostatak, pak, tehne knjievnog zanata ne brine me posebno jer je on za savremi ivot prirodan.

Moram da kaem da je "blagoslov" koji sam ve definisao, nastao na Zemlji i procvetao u raskonim bojama zbog neobie boljke koja poslednjih dvadeserideset godina mui one predstavnike sva tri pola koji spavaju poluotvorenih oiju i ija je koa plodno tlo za svakojake bubuljice.

Ta udna bolest se manifestuje ovako: ako je bolesnik maice obrazovan i plaeno mu je tri meseca unapred, on, ona ili ono e svakako uzeti da pie nekakav "pouni lanak", ako ne i itavu knjigu.

Znajui za tu novu ljudsku boljku, kao i to da ona ima kakter epidemije, s pravom mogu da pretpostavim da ste, to bi rekli doktori, na nju stekli imunitet i da zato neete prie negodovati zbog moje nekompetentnosti u tehnici knjevnog zanata.

Eto zato je teite mog upozorenja na reima koje govore o mom ignorisanju "prefinjenog knjievnog stila."

U svoju odbranu, moda potcenjujui neodobravanje koje u vaoj probuenoj svesti moe izazvati moje nepoznavanje tog stila, nezamenljivog za moderan ivot, smatram neophodnim da kaem, mirna srca i obraza usplamtelih od stida, da sam, naravno, u detinjstvu uio taj stil i da su me moji uitelji, pripremajui me za ivot odrasle jedinke, koristei umerene doze zastraivanja, stalno primoravali da uim napamet mno toga to upravo predstavlja to savremeno "uivanje". Na nreu, naravno vau, a ne moju, od svega onoga to sam nauio automatski, nije ostalo nita i nita nije sauvano u mom sanjem knjievnom radu.

Uzrok tog gubitka nije moja lenjost ili lenjosg mojih ptovanih i nepotovanih uitelja. Taj ljudski trud je potonuo u pesak zbog nepredvidivog i potpuno izuzetnog sticaja okoosti koji se odigrao u momentu mog dolaska na Svet Boji, to jii je posle "psihofizikoastrolokog" istraivanja protumaio jedan poznati evropski okultista. Evo kako se to dogodilo: na glupi hromi jarac je razbio prozor i kroz rupu su u vibracijama potekli zvuci muzike sa komijskog fonogra (gramofona), u asu kada je babica, koja je poraala moju mau, sisala tabletu s kokainom.

Osim tog sluaja, retkog u svakodnevnom ivotu, moje sadnje stanje se takoe bazira na kasnijim dogaajima mog zrelog ivota i detinjstva. Do tog zakljuka, moram da priznam, dao sam posle dugih razmiljanja, zasnovanih na metodu nakog profesora her tumpfsinmauzena. Radi se o tome da sam uvek, i instinktivno i mehaniki, a ponekad ak i svesno, tj. u naelu, izbegavao da taj "prefinjeni knjievni stil" kistim za sporazumevanje.

Dakle, govorim o toj sitnici (a moda i nije sitnica), ka se zahvaljujui trima razlozima formirala u mojoj svesti tokom prethodnih godina. Reio sam da o tome ispriam u poj glavi svoga rada.

Ostaje, meutim, nepromenjena i bljetava, kao amerika reklama, jedna injenica koju ne mogu promeniti nikakve sile, ak ni "poi>-oi>" "strunjaka za glupiranje", a to je da ja, koga su u poslednje vreme mnogi smatrali samo dobrim nastavnikom ritualnih plesova, sada postajem profesionalni pisac i da u, naravno, pisati mnogo, iako, meutim, nemam automatski steene i automatski primenljive navihe za tako neto. Izlau sve to sam sroio jednostavnim, obinim, ivotnim jikom bez ikakvih knjievnih manipulacija ili gramatikih lukavstava.

Ali to jo nije sve! Nisam reio najvanije pitanje - na kojem u jeziku pisati.

Iako sam poeo da piem na ruskom, s tim jezikom, kako bi rekao Mula Nasradin, najmudriji od mudrih, "nee daleko dogurati".

Ruski jezik je veoma dobar - nema spora. Ja ga ak i volim, ali... samo za prianje viceva (kada se raspredaju razne prie), ili za razmatranje pitanja o neijem poreklu.

Ruski jezik podsea na engleski, koji je takoe veoma dar, ali samo za diskusije u puionicama, u kojima dentlmeni, poto se udobno smeste u fotelje i prekrste nogu preko noge, razmatraju problem smrznutom australijskog mesa ili, moda, "indijsko" pitanje.

Oba ova jezika podseaju na poznatu moskovsku orbu u koju moete da strpate sve to god hoete, osim sebe i mene - zata sve to god poelite, ak i eherezadinu feredu.

Moram da kaem da sam pod pritiskom sluajnih, i ne svim sluajnih okolnosti bio prinuen da veoma ozbiljno i duboko, i silei sebe, nauim da govorim, piem i itam na mnogim jezicima. Postigao sam u jezicima takvu brzinu i autatizam da bih sada, kada me je sudbina naterala da se pozabim knjievnim radom, mogao da piem na bilo kojem od njih.

Ali, da bih razumno koristio taj automatizam, steen dom praksom, treba da piem na ruskom ili na jermenskom, pto su se poslednjih dvadeset ili trideset godina moje ivotne prilike odvijale tako da sam za sporazumevanje morao da kistim ta dva jezika i mnogo sam ih praktikovao.

O, avole! ak se i u ovom sluaju manifestuje jedna od osobina moje svojevrsne i za obinog oveka neobine due, a to je navika da muim sebe.

Ali muke koje oseam sada, kada sam ve zreo ovek, potiu od osobina koje su u moju osobitu duu usaene u detinjstvu zedno s velikom koliinom raznih budalatina, nepotrebnih u savremenom ivotu, to me mehaniki primorava da uvek i svuda postupam jedino u skladu s narodnom mudrou.

U sadanjim okolnostima, kao i uvek kada me obuzmu sue, one se nezvane uvlae u moju glavu, koja nije bila sazdana da shvati sutinu prastare izreke sauvane do naih dana: "Svaki tap ima dva kraja."

Kada pokua da shvati osnovnu misao i pravo znaenje skriveno u toj udnoj formulaciji, svaki ovek, koji razmlja zdravorazumski, ubrzo moe doi do zakljuka da su sve ideje, sadrane u tim reima, zasnovane na istini koju su lji tokom dugih vekova spoznali, a prema kojoj svaki neobian fenomen u ivotu ima dva, po svom karakteru suprotna uzroka, i da taj fenomen dalje izaziva takoe dva suprotna rezultata koji, opet, postaju uzrok novog fenomena. Na primer, uzmimo da^neto to je posledica dva suprotna uzroka daje svetlost; zatim to neto, isto tako neizbeno, moe biti poetak srodne pojave - tame; ili, ako neki faktor izaziva impuls olednog zadovoljstva u organizmu ivog bia, on e isto tako neminovno izazvati takoe oigledno nezadovoljstvo i tako dalje, uvek i u svemu.

Ako ovde upotrebim taj obrazac narodne mudrosti, stvare tokom vekova i izraene u sliku tapa koji zaista ima dva kraja, od kojih jedan simbolizuje dobro, a drugi - zlo, moe se rei da, ukoliko primenim pomenuti automatizam, stican dogodinjom praksom, to e za mene lino biti dobro, ali e se za mog uitelja pretvoriti u suprotnost; a ta je to to je suprotno dobru lako moe razumeti svaki normalan ovek.

Ukratko, ukoliko ja iskoristim svoje prerogative i uhvim se za "dobar" kraj tapa, "zli" kraj e se svakako sruiti na glave italaca.

To se zaista moe dogoditi zato to je na ruskom nemogue izraziti tananost filosofskih problema koje nameravam da prilino temeljno objasnim u svom radu, a, u isto vreme, iako je to najermenskom mogue, na nesreu svih mojih savremenika Jermena, on nije ba sasvim pogodan za izraavanje savremih pojmova.

Da bih smanjio gorinu izazvanu tim unutranjim ranama, priznajem da sam u dane svoje rane mladosti, kada su me interovali problemi filologije, i kada sam bio njima zaokupljen, jermenskom jeziku davao prednost nad svim ostalim jezicima koje sam tada govorio, ukljuujui i moj maternji.

Jermenski jezik mi je tada bio najdrai uglavnom zato to je imao sopstveni karakter i to nije imao nita zajedniko sa susednim jezicima, a sve njegove "tonalnosti", kako bi rli ueni filolozi, bile su svojstvene samo njemu i, kako sam ve tada shvatio, u potpunosti su odgovarale karakteru toga naroda.

Ipak, tokom poslednjih trideset ili etrdeset godina bio sam svedok takvih promena u jermenskom jeziku da on, iako jo nije sasvim izgubio originalnost i samostalnost, koje su mu bile svojstvene jo od davnina, sada dobija osobinu "grube mavine jezika", ija asonanca para ui svakom vie ili manje paljivom i osetljivom sluaocu kao prazan splet turskih, persijskih, francuskih, kurdskih intonacija, pomeanih s drugim "teko svarljivim" i "neartikulisanim" umovima.

Skoro isto se moe rei i za moj maternji jezik - grki, kojim sam govorio u detinjstvu i iji ukus "automatske asocativne energije" i dalje pamtim. Usuujem se da kaem da bih na njemu mogao i sada da izrazim sve to poelim, ali to je nogue iz jednostavnog i delimino kominog razloger bi neko morao da sredi i prevede moje radove na druge jezike. A ko e to da uradi?

Moglo bi se s punom sigurnou rei da ak i najbolji strunjak za novogrki naprosto nita ne bi shvatio od onoga to napiem na jeziku koji sam usvojio u svom detinjstvu, zato to su tokom poslednje tretiri decenije moji dragi "sunodnici", zaneti eljom da po svaku cenu lie na predstavne savremene civilizacije, ak i u svom govoru, s mojim mateim jezikom uinili isto ono to su Jermeni uinili sa svim, trudei se da postanu ruski intelektualci.

Grki jezik, iji sam duh i slovo nasledio, i jezik kojim govore savremeni Grci, po reima Nasradina Hode, lie jedan na drugoga isto koliko svadbeni mar lii na pogrebno cveno pojanje.

I ta sada?

Ali ne brinite, uvaeni kupci moga umovanja! Za sada ima dovoljno francuske, jermenske i hazarske basturme, i ja u ni reenje.

Ja posedujem iskustvo. Veoma esto u ivotu dospevao sam u teke situacije i veoma esto iz njih nalazio izlaz, i to mi je skoro prelo u naviku.

A za sada u pisati delimino na ruskom, delimino - na jermenskom. Utoliko pre to meu ljudima koji su stalno u mom okruenju nekolicina poznaje ta dva jezika i ja se nadam da e oni moi sa njih da prevode prilino dobro.

U svakom sluaju, ponavljam, i to ponavljam tako da to dro zapamtite - ne onako kako ste navikli da "pamtite" druge stvari, ve onako kao to pamtite asnu re datu samome sebi ili nekom drugom oveku: nezavisno od toga koji jezik budem koristio uvek i u svemu u izbegavati "prefinjen knjievni stil".

Vredelo bi obratiti panju na jedan kuriozitet, dostojan vae panje i vie nego to moete da pretpostavite, a to je da se poev od ranog detinjstva, od vremena kada sam poeo da rasturam ptija gnezda i zadirkujem sestre svojih drugova, u mom, kako su stari teozofi govorili, "planetarnom telu", i to -_ne znam zato - u njegovoj desnoj polovini - pojavio se nehian instinktivan oseaj, koji se u vreme kada sam ve postao "uitelj plesa", formirao u sasvim odreeno ulo. Kasnije, ka sam zahvaljujui toj profesiji poeo da komuniciram sa naazliitijim ljudima, taj oseaj je poeo da raste u onome to se naziva duom. On se sastojao u tome da su jezike, a jo pre njihovu gramatiku, stvorili ljudi koji po svojim lingvistiim znanjima apsolutno lie na dvonoge ivotinje, koje je prudri Nasradin Hoda opisao ovako: "Oni se u to razumeju kao magarac u kantar".

Takvi ljudi, koji se zbog rave naslednosti i odvratnog vaspitanja vremenom pretvaraju u "prodrljive moljce" i untavaju sve ono dobro to su nam ostavili preci, a pri tome povremeno nemaju ni najmanju predstavu o oiglednoj istini, utisnutoj u najranijem detinjstvu u mozak koji funkcionie kod svakog stvorenja, i kod oveka takoe - istini o odreenom svojstvu to se manifestuje u skladu sa zakonom koji su drevni mudraci nazivali "zakonom asocijacije", kao i o tome da proces miljenja svakog bia, a posebno ljudskog miljenja, prie iskljuivo u skladu s tim zakonom.

Poto sam ve dotakao pitanje koje je za mene postalo sko fikdeja, a koje se odnosi na proces ljudskog miljenja, smatram da mogu da, i pre nego to u svom pisanju doem do mta gde nameravam da ovaj problem razmotrim detaljno, ve u prvoj glavi ispriam makar neto o onome to sam sluajno saznao. Tokom vie vekova koji su protekli na Zemlji, to je ptalo normalno za svakoga ko se drznuo i poeleo da se u sotvenim i tuim oima pokae kao "svesni mislilac". Jo u mladosti se formiraju dve vrste miljenja. Prva - miljenje u kome se misli izraavaju reima i uvek imaju relativno znenje, i druga vrsta, svojstvena kako ivotinjama, tako i ovu, koju bih ja nazvao "formalnim miljenjem".

Drugu vrstu miljenja, tj. "formalno miljenje", prema ke se, uzgred, tano miljenje o svemu napisanom doivljava i usvaja posle svesnog uporeivanja sa prethodno dobijenom iormacijom - uslovljavaju kod oveka geografski i klimatski uslovi, vreme i uopte itavo okruenje u kome ovek raste i dostie zrelost.

Dakle, u svesti ljudi koji pripadaju razliitim narodima i ive u razliitim predelima i u razliitim uslovima, divljaj jedne te iste stvari i ideje dobija razliite, nezavne forme koje za vreme asocijativnog kretanja misli izazivaju odreene oseaje i odreene likove koji se izraavaju ovim ili onim reima, to slui jedino za povrnubjektivno izraavanje tih ideja.

Eto zato re, data nekoj stvari ili ideji, dobija kod raiitih naroda, koji ive na razliitim mestima, potpuno specifinu i razliitu "unutranju" sutinu.

Drugim reima, u "biu" oveka koji se rodio i odrastao u nekom kraju, odreena "forma" se fiksira kao rezultat specinih lokalnih uticaja i utisaka i ta "forma" pomou asijacija izaziva u njemu oseaj odreene unutranje sutine, a kasnije dovodi do formiranja lika ili koncepcije za ije iaavanje on koristi rei koje su, kao to sam ve rekao, za njega uobiajene i koje on doivljava kvalitativno; meutim, slualac u ijoj svesti ta re asocira sa drugom unutranjom sutinom, usled individualnih uslova u kojima se on razvijao i rastao, uvek tu re doivljava i razume u sasvim drugaijem smislu.

Ta injenica je, uzgred, utvrena posle paljivog i neprtrasnog praenja razmene miljenja kako izmeu predstavnika razliitih naroda, tako i ljudi ija je linost formirana u razliitim krajevima.

Dakle, veseli i samouvereni kandidate za kupovinu mojih umovanja, upozoravam vas da ne nameravam da piem kao profionalni pisac ve potpuno drugaije. Savetujem vam da ozbiljno razmislite pre nego to pristupite itanju onoga to u dalje rei, misliti i tumaiti, i tek onda se prihvate posla. Drugim reima, bojim se da su va sluh i drugi orgi ula toliko naviknuti na "knjievni jezik inteligencije", koji u poslednje vreme preovladava na zemlji, da vam moje pise moe izgledati kao udna kakofonija i da zato moete iubiti - znate ta? Apetit za svoje omiljeno jelo i da ak prtanete da se oseate prijatno kada pogledate svoju crnokosu susetku.

U to da moj jezik, ili jo pre, moj nain miljenja, moe da izazove takav efekat, uverio sam se zahvaljujui svom velom iskustvu i siguran sam u to isto kao to je rasan magarac siguran u ispravnost i opravdanost svoje tvrdoglavosti.

Sada, kada sam vas upozorio na najvanije, ne sekiram se zbog onog to sledi. Ako doe do nekog nerazumevanja povodom mojih radova i vi neto ne shvatite u mom pisanju, sami ste krivi, a moja savest e biti ista kao, recimo... savest biveg kajzera Vilhelma.

Verovatno me smatrate mladim ovekom prijatne spoljnjosti, ali, to bi se reklo, "mranog sadraja", i mislite da se ja, poto sam novajlija u knjievnosti, svesno trudim da budem ekscentrian, udei za slavom i bogatstvom.

Ako zaista tako mislite, veoma, veoma mnogo greite.

Prvo, ni izdaleka nisam vie mlad. iveo sam veoma dugo i, to se kae, ne samo da sam izuio "surovu kolu ivota", ve sam "proao sito i reeto". Drugo, ne piem zato da bih pravio karijeru ili stao na noge pomou te profesije koja, dajem, po mom miljenju svima koji se njome bave prua mnogo mogunosti da odu pravo u pakao. Ja priznajem, naravno, da tvi ljudi zaista mogu sebe da dovedu dotle zato to, iako nta o sebi ne znaju, piu bombastine prie raunajui na jeftine efekte i, vremenom, stiui knjievnu teinu, slabe ljudsku psihu koja je i bez toga prilino slaba.

to se tie same moje karijere, zahvaljujui silama koje deluju na mene odozgo i odozdo, i, ako hoete, zdesna i sleva, ona je jo odavno ostvarena i ja odavno vrsto stojim na svim nogama i to, stojim prilino vrsto. I sasvim sam siguran da me one jo mnogo godina nee izdati, zbog ega mogu da puu od muke moji proli, sadanji i budui neprijatelji.

Evo jo jedne sulude ideje. Posebno u zamoliti tampara kome budem poverio svoju knjigu, da prvi deo tampa tako da italac moe da ga proita ne rasecajui ostale stranice. Ka proui moj neobian manir pisanja, koji u njegovoj svesti snano i nenametljivo izaziva uzbudljive likove i utene snove, ako bude hteo, moe, bez suvinog natezanja sa knjiom, da vrati knjigu i dobije svoj novac natrag.

Tako u postupiti zato to sam se setio prie o jednom Kurdu iz Zakavkazja. uo sam je u ranoj mladosti, a kasnije, uvek kada sam je evocirao u seanju, ona je u meni izazivala stalni i neugasivi impuls nenosti. Mislim da e i vama i meni biti korisno da se paljivije zadrimo na toj prii.

Bie korisno ako vam je ispriam uglavnom zato da bi so te prie, ili kako savremeni jevrejski trgovci kau - "ces", ula u osnovu novog knjievnog stila uz iju pomo, sa, kada pristupam za mene novom zanimanju pisca, nameravam da postignem eljeni cilj.

Dakle, jednom je taj Kurd doao u grad nekim poslom i veo na pijaci ator sa mnogo raznovrsnog voa. Meu ostalim vokama primetio je jedan naroit plod, veoma lep i po boji, i po obliku. On je tako delovao na njegovu matu da je, bez obza na to to nije imao dovoljno para, reio da uini sve kako bi kupio makar jedan od tih darova prirode i okusio ga.

I tada je, sa njemu nesvojstvenim arom i smelou uao u ator i pokazujui svojim vornovatim prstom prelepi plod zatraio od prodavca da mu kae cenu. Prodavac mu je odgovio da funta tih plodova kota est bakarnih novia. Smrajui da cena za tako lepu voku nije previsoka, na Kurd odlui da kupi itavu funtu. Zavrivi sve svoje poslove u gradu, on istoga dana poe kui. Idui u suton brdima i dolama, i nehotice svestan spoljnih efekata arobnih predela majke prirode, nae zajednike roditeljke, i nevoljno udii ist vazduh nezagaen isparenjima industrijskih gradova, na Kurd je, naravno, iznenada poeleo da sebe obraduje nekom jednostavnom hranom. Seo je kraj puta, izvadio iz torbe hleb i povre koje mu je izgledalo tako lepo, i lagano poeo da jede.

Ali... o, uasa! Uskoro je osetio kako ga iznutra uasno pee. Bez obzira na to, nastavio je da jede. Nesreni dvonogi stanovnik nae planete i dalje je jeo zahvaljujui onoj poseoj ljudskoj osobini, koju sam ve pomenuo i koju elim da uteljim kao novu, sopstvenu knjievnu formu, te e taj princip kao svetionik obasjavati moj put ka cilju. Ako odluite da i dalje itate moja pisanija, onda ete vremenom, u zavisnosti od vae sposobnosti da poimate, uloviti njihov smisao i znenje; moda ete neto osetiti ve na kraju ove glave.

Dakle, dok je na Kurd sedeo iznenaen neobinim oseima, izazvanim u njegovom telu tom udnom trpezom u krilu prirode, putem je dolazio njegov prijatelj, koji je vaio za petnog i iskusnog oveka. Videvi da lice naeg Kurda gori i da su mu oi pune suza, ali da, bez obzira na to, on izgleda kao neko ko je odluio da ispuni svoj najvaniji dug i nastlja da jede cele celcate paprike, zemljak mu ree: "ta to ri, magare! iv e izgoreti! Odmah prestani da jede to varvarsko povre koje je tako strano tvojoj prirodi!" Ali na junak odgovori: "Ne, ni za ta na svetu neu prestati, nisam dabe za njega dao poslednjih est novia. ak i ako moja dua napusti telo, nastaviu da jedem."

Posle toga na nepokolebivi Kurd, a mora se priznati da je uistinu bio takav, nastavi da jede crvenu papriku.

Sada se nadam da ve imate asocijaciju koja e vas, kao to se ljudima ponekad dogaa, dovesti do onoga to vi nazivate poimanjem. I tada ete razumeti zato je meni, koji dobro znam i esto oseam saaljenje prema ljudskoj slabosti, izrenoj u potrebi da se sve to je plaeno novcem mora iskortiti do kraja, pala na pamet pomisao da preduzmem sve mogue mere da ne biste vi, brao moja po krvi i duhu, u sluaju da ste navikli da itate knjige pisane iskljuivo na "jeziku intelencije", poto ste ve dali pare za moje pisanije, a tek potom shvatili da to nije napisano uobiajenim jezikom koji vi lako itate, dakle, da vi ne biste bili osueni da po svaku cenu ate sve do kraja, kao to je na jadni Kurd bio prisiljen da jede ono iji je izgled potresao njegovu matu - to jest plemitu papriku.

Znai, da bi se tim povodom izbegao nesporazum, koji je u svesti savremenog oveka formiran zahvaljujui njegovim estim posetama bioskopu i ljubavnim romanima, elim da ova glava bude tampana tako da svaki italac moe da je proita ne rasecajui stranice same knjige.

Inae, prodavac knjige moe biti, to bi se reklo, zadrt i svakako se moe ponaati u skladu sa osnovnim principom svih prodavaca knjiga, koji se moe formulisati sledeim rima: "Biete gluplji nego trapavi ribar ukoliko dozvolite ribici da vam pobegne sa udice". Odbie da primi knjigu natrag ako stranice budu raseene.

Ne sumnjam da e se upravo tako i dogoditi.

Ja zaista oekujem da e deo prodavaca moje knjige izgubiti svoju savest. U to sam sam se uverio onda kada sam bio "profionalni indijski fakir" i kada sam, da bih objasnio odreo "ultrafilosofsko" pitanje, morao da se upoznam sa asocijivnim procesom manifestovanja automatski formirane due savremenih prodavaca knjiga i njihovih agenata, koji nastoje da te knjige uvale kupcima.

Znajui sve to, a poto sam posle automobilske nesree koja me je zadesila, postao veoma pedantan i cepidlaka, moram opet da ponovim, tanije, ne mogu, a da vas jo jednom ne uporim i, ak, insistiram da, pre nego to raseete stranice moje prve knjige, veoma paljivo proitate, i to ne jednom, ovaj prvi deo, koji sam napisao.

Ali, ukoliko bez obzira na sva moja upozorenja i dalje bete eleli da se u potpunosti upoznate s mojim radom, ne prstaje mi nita drugo nego da vam od sveg svog istog srca pelim veoma dobar apetit, kako biste mogli da svarite sve to ste proitali, tako da to bude korisno ne samo za vae zdravlje, ve i za zdravlje svih koji s vama ive.

Rekao sam "od sveg svog istog srca" zato to odnedavno ivim u Evropi i esto sreem ljude koji, i kad prilii i kad ne prilii, vole da uzalud upotrebljavaju svete rei koje se odnose samo na unutranji ovekov ivot, to jest to bi se rlo - kunu se uzalud. Kao to sam ve priznao, sledei tokom vekova proverenu narodnu mudrost ne samo u teoriji, kao to to ine nai savremenici, ve i u praksi, na ovaj sluaj bi mogla da se primeni sledea mudrost: "U kakvom si manastiru, tako Boga moli", a poto ne elim da krim u Evropi ustalju naviku da se svi zaklinjanju za vreme obinog razgovora, sledei istovremeno jednu od Mojsijevih zapovesti: "Ne uzaj uzalud imena Gospoda Boga svojega", reio sam da iskori stim jednu od osobenosti engleskog jezika, koji je odnedavno uao u modu, i svaki put, kada okolnosti budu to od mene zaevale, ja u se kleti svojom "engleskom duom". Stvar je u te to na tom modernom jeziku re "dua" (zoi i re "on" (*o/e) zvue isto i ak se skoro isto i piu.

Ne znam kako ete vi na to gledati, poto ste ve napola postali kandidat za kupovinu moje knjige bez obzira na to kiko su moji duhovni zahtevi visoki, moja originalna priroda ne moe a da ne izrazi negodovanje zbog te osobine savremene civilizacije, zbog koje ak i ljudi najuzvienijeg duha, ljudi koje na Tvorac voli, mogu biti izjednaeni sa najnitavnima.

Dobro, dosta je "filologizama". Hajde da se vratimo na glavni zadatak ove prve glave s namerom da se, pored ostalog, obodre vae i moje pospane misli i da se itaoci upozore.

Ja sam ve sainio plan i redosled svog daljeg rada.

Kakvu e formu on dobiti na papiru, iskreno reeno, jo ne znam, ali ja u svojoj podsvesti ve jasno oseam da e dobiti formu neeg "vrueg" i da e na ula svakog itaoca delovati isto onako kao to je paprika delovala na nesrenog Kurda.

Sada, poto ste se upoznali sa priom o naem kurdskom seljaku iz Zakavkazja, smatram svojom obavezom da vam neto priznam.

"Pre nego to nastavim prvu glavu, koja slui kao uvod u ono to tek planiram da napiem, elim da vaoj tek probenoj svesti saoptim injenicu da u u narednim glavama ioiti evoje misli takvim redosledom i sa takvom logikom da sutina odreenih realnih ideja moe automatski da proe mimo one "probuene svesti", koju veina ljudi iz neznanja smatra pravom sveu, ali koja je, kao to sam eksperimentao dokazao - iluzorna. Moje misli se usmeravaju u oblast koju vi nazivate podsveu, a ona je, po mom miljenju, upravo rlna ovekova svest. Ja elim da se ove koncepcije mehaniki samorealizuju i transformiu u slabom povrinskom sloju svesti kako bi ovek posle toga putem sopstvenog aktivnog mljenja mogao da se pretvori ne u bie sa jednim, ve sa dva mga. Reio sam da svakako uinim sve kako bi uvodni deo, koji treba da probudi vau samosvest, mogao u potpunosti da opravDa svoj cilj, prodrevi ne samo u vau, po mom milju, iluzornu svest, ve i u vau realnu svest, prisilivi vas da prvi put mislite aktivno.

U prirodi svakog oveka, nezavisno od njegovog naslea ili vaspitanja, formirane su dve samostalne svesti koje nemu nita zajedniko ni po funkcijama, ni po nainu maniftovanja.

Jedna svest nastaje iz percepcije svih vrsta mehanikih utisaka, razvija se slobodno ili pod tuim uticajem i sadri skoro sve rei koje su u stvarnosti samo prazni zvuci, a druga svest se formira delimino iz "prethodno fiksiranih matijalnih rezultata dobijenih usled zakona naslednosti, koji se sjedinjuju s odgovarajuim naelima ljudskog bia, a delino i iz svesno izazvanih asocijativnih spojeva tih 'matijalizovanih rezultata'". Ta druga ljudska svest, po svojoj stini i po svojim manifestacijama, nije nita drugo do povest, koja je, kao to sam upravo rekao, formirana od materalizovanih rezultata naslednosti i ljudske delatnosti, i po mom miljenju, zasnovanom na viegodinjim istraivanjima realizovanim u izuzetno povoljnim uslovima, predstavlja dinantu u strukturi ljudskog miljenja.

Uzimajui u obzir ovo moje uverenje, koje e vam bez sumnje izgledati kao fantaziranje duevnog bolesnika, ja, kao to vidite, ne mogu sada da zanemarim tu drugu svest i zbog toga sam prinuen da prvu glavu svog rada, koja slui kao uvodni deo za sve ostale, gradim tako da moje misli prodru u obe vae svesti, kako biste ih vi spokojno usvojili.

Razvijajui dalje ovu ideju moram najpre da obavestim vu iluzornu svest da ja, zahvaljujui trima jasnim i originaim injenicama koje su kristalizovane u strukturi moje svti u detinjstvu, zapravo predstavljam unikum, i da sam po mljenju ljudi s kojima komuniciram, oamuen i pomuene svesti.

uj! Ve vidim kako u vaoj nerealnoj, ali po vaem mljenju, pravoj svesti poinju uznemireno, poput obada, da se vrzmaju sva ona znanja koja ste dobili nasleem od ujke ili me, i ija univerzalnost uvek i u svemu raa primetan impuls radoznalosti koji vas tera da to pre utvrdite zato sam ja, novajlija u knjievnosti, ije ime nije ak nijednom pomenuto u novinama, odjednom postao tako unikalan.

Ne brinite! Veoma me raduje to vidim takvu radoznalost, makar i u "fal" svesti, zato to ja iz iskustva znam da taj impuls, nedostojan oveka, ponekad menja svoju prirodu i prvara se u e za znanjem, ali savremenim ljudima on pomae da usvoje, tavie, da jasno shvate sutinu onih pojava na ke se koncentrie njihova panja, te se ja zato ak i radujem to mogu da zadovoljim vau radoznalost. Dakle, sluajte i trudite se da ne izneverite moja oekivanja.

Moja originalnost, koja izaziva neodobravajue gunanje kako meu stanovnicima nebesa, gde se odluuje o najvioj pravdi, tako i meu za sada malobrojnim Zemljanima, zasniva se, kao to sam ve govorio, na tri posebna dogaaja, koja su mi se desila u godinama detinjstva.

Prvi je od samog poetka postao poluga razvoja moje unranje celovitosti, a druga dva su se pokazala kao ivotvoi izvori, napajajui je i usavravajui.

Taj prvi faktor je poeo da utie na mene kada sam, to bi se reklo, jo bio bucmasti klinja. Moja draga pokojna baba ta je bila jo iva. Imala je ve sto godina.

Kada je baba umirala, a moda se tada ve i dokopala catva nebeskog, moja mati me je, kao to je tada bilo uobiajeno, privela njenom smrtnom odru i dok sam ja ljubio desnu ruku umirue, ona je stavila svoju oslabelu levu ruku na moju glavu i razgovetno proaputala: "Najstariji moj unue! Sluaj i zamti moj strogi savet: Nikada u ivotu nemoj postupati kao svi." Posle toga je uperila svoj pogled u koren moga nosa i oigledno primetivi da sam zabezeknut i da skoro nita nam shvatio, dodala je ljutito i ne doputajui nikakav prigor: "Ili nita nemoj raditi - naprosto idi u kolu - ili radi ono to niko ne radi." Odmah posle toga ona je bez dvoljenja i oigledno prezirui okolinu, s pohvalnom samokorolom predala svoju duu pravo u ruke Njegove Vernosti Aanela Gavrila. Mislim da e vam biti zanimljivo i ak pno da znate da je sve to ostavilo na mene veoma snaan utak i ja sam iznenada osetio jako neprijateljstvo svoje okole; kada smo napustili sobu u kojoj je ostalo da lei mrtvo "planetarno telo" one koja je bila uzrok uzroka mog dolaska na svet, ja sam veoma tiho, trudei se da ne privlaim panju, nrimetno mugnuo u rupu, u kojoj su za vreme Velikog posta ane mekinje i ljuske od krompira predviene za svinje, nae "sanitarce".

Leao sam tamo gladan i bez vode, obuzet panikom i zbrkih misli, kojih sreom i nije bilo tako mnogo u mojoj dejoj glavici, sve dok se moja majka nije vratila s groblja i uzrujana zbog mog odsustva poela uzaludno da me trai. Tada sam se iskobeljao iz rupe i postojavi trenutak na ivici, rairenih ruku potrao mami, epao njenu suknju i poeo da udaram nama o zemlju, a onda, ko zna zato, zaurlao kao magarac naeg komijristava.

Zato je sve to tako delovalo na mene i zato sam se mehiki ponaao tako neobino, ni sada mi nije jasno, iako sam poslednjih godina, naroito u vreme poklada, mnogo o tome razmiljao pokuavajui da dokuim uzrok.

Razmiljajui logiki, doao sam do zakljuka da je uzrok dogaaja koji je tako snano uticao na sav moj budui ivot, bio taj to je vazduh u sobi, u kojoj se odigrala ve opisana scena, bio natopljen mirisom tamjana, donetog iz Atonskog mastira, veoma popularnog meu privrenicima pravoslavne vere. Da li je moja pretpostavka ispravna, ne znam, ali to su injenice.

Narednih dana se nita naroito nije dogaalo, osim to sam ja ee nego obino iao na rukama. Moj prvi neobian postupak (iako ni svest ni podsvest nemaju s tim nikakve ve), desio se etrdesetog dana od babine smrti, kada su se naa porodica, roaci i svi koji su je potovali (a nju su svi voli), okupili na groblju kako bi nad njenim ostacima, koji su leali u grobu, bila oitana molitva za pokoj njene due. Oednom, iz ista mira, umesto da sledim moralne norme, zajeike svim narodima, to jest, umesto da stojim mirno sa odgarajuim izrazom tuge na licu i ak sa suzama u oima, ja sam poeo da skaem oko groba i da pevam:

Pustite je da poiva u miru.

Ona je bila suta dobrota itd., i sl. Od toga momenta, dok sam se kreveljio, to jest imitirao mehanizovane, nauene rae, rodilo se u meni ono to to sam kasnije nazvao "neodivim nagonom" da nikada ne budem kao svi.

Na primer, u tom uzrastu ja sam postupao ovako: dok su moj brat, sestra i komijska deca za vreme igre hvatali loptu so desnom rukom, a zatim je bacali u vazduh, ja sam ekao da lopta udari o zemlju i, kada bi odskoila, hvatao sam je, i to palcem i srednjim prstom ruke; ili, dok su se deca sputala niz brdo okrenuta licem napred, ja sam to radio, uzgred, svaki put sve uspenije - zadnjicom napred. Ponekad, kada bismo se sladili raznim istonjakim poslasticama, dok bi drugi, pre nego to e slatki gurnuti u usta, poeli da ga liu kako bi osetili njegov ukus i produili zadovoljstvo, ja sam ga najpre njuio, ponekad bih ga prislonio na uvo i paljivo oslukao, a zatim skoro nesvesno, iako veoma ozbiljno, aputao some sebi: dosta, ne treba vie da njui, i, pevuei nekav motivi, najzad gutao slatki bez ikakvog uivanja.

Prvi u nizu dogaaja koji su postali "ivotvorni izvori" i koji su napajali i usavravali savet moje pokojne babe, dogio mi se u uzrastu kada sam iz bucmastog klinca izrastao u "mladog mangupa", obeavajui da e od mene postati, to bi se reklo, mlad ovek prijatne spoljanjosti i sumnjivog unranjeg sadraja. Taj dogaaj je bio izazvan okolnostima koje mi je Sudbina, moe biti, specijalno priredila.

Jednom, kada sam sa grupom mangupa, kakav sam bio i sam, postavljao zamke za golubove na krovu komijske kue, jedan od deaka koji je stajao pored mene i gledao me, ree: "Mislim da se tom omom od konjske dlake golub ne moe uhvatiti za kandu zato to je, kako nam je objasnio uitelj zoologije, upravo u noktu (prstu) te kande koncentrisana sva golubova snaga i gub e je svakako, ak i ako najvei prst potrefi u zamku, lako pokidati."

Drugi deak, koji je stajao nagnut iza mojih lea (uzgred, za vreme razgovora on je neprekidno trcao pljuvaku koja je pkala na sve strane), prekide mog suseda i, dok mu je pljuvaka izletala kao iz fontane, bubnu sledeu sentencu:

"Umukni, nesreni i nakazni ispljuvku Hotentota! Nedupav si isto kao i tvoj uitelj. Ako je zaista najvea snaga jeog goluba koncentrisana u velikom prstu njegove kande, utiko vie ima razloga da se vidi kako e taj prst dospeti u moju zamku. To moe biti vano za nae ciljeve, tj. za lov tih nesrenih golubova. Jer, tu se moe pokazati ona osobenost, koja je u odreenom stepenu svojstvena svima koji poseduju me klizave pihtije - mozak. Sutina tog faktora sastoji se u tome da, kada zbog najrazliitijih uticaja, ija je sila ispavanja neznatna, doe do onoga to se naziva promenom svti, pri tome neizbeno deluje pravilo prema kome blago enje moe pojaati druge manifestacije ivotne aktivnosti, uspostavljajui teite itavog organizma u kome to klizavo neto (mozak) igra veoma malu ulogu, prelazei neprekidno iz jednog stanja u drugo, to esto dovodi do neoekivanih, ponad i smenih rezultata."

On je poslednje rei ispalio s takvim trcanjem pljuvake da su moje lice zasule sitne kapi kao da je isprskano nemakim pulverizatorom za prskanje anilinske boje.

To ve nisam mogao da otrpim i, ne pridiui se, iz ua, udarih ga iz sve snage u razjapljena usta, zbog ega je mentalno pao niice i izgubio "svest".

Ne znam i ne elim da znam na koji nain e se promeniti vae miljenje i do kakvih ete zakljuaka doi poto saznate za neobinu kombinaciju ivotnih prilika koje opisujem, ali, po mom miljenju, svaka podudarnost samo pojaava moju veru u to da svi dogaaji, koji su mi se desili u detinjstvu, nisu nalo sluajni ve su ih namerno sazdale neke spoljne sile.

Sutina je u tome to sam tu vetinu nauio bukvalno so nekoliko dana ranije od grkog svetenika iz Turske, odle je, proganjan zbog svojih politikih uverenja, morao da bi. Kada se on pojavio u naem gradu moji roditelji su ga uzi da me ui novogrkom. Ne znam kakva je politika uverenja i ideje ispovedao, ali seam se da je za vreme naeg razgovora, ak i onda kada je objanjavao razliku izmeu starogrkih i novogrkih uzvika, moj uitelj prebivao u snovima o ostrvu Krit, gde je hteo da ode, i da se oseao kao pravi patriota.

Ali tada, gledajui delo ruku svojih, ja sam se strano uplaio jer sam, budui neiskusan u tuama, pomislio da sam ubio deaka.

Dok sam se ja tresao od straha, drugi deak, brat od tetke prve rtve moje vetine pokazane u samoodbrani, vide ta se dogodilo i obuzet roakim oseanjima, priskoi i zamahnui, udari me u vilicu.

Od toga udarca meni zaiskri pred oima i usta mi se napie neim to je liilo na hranu za pilie.

Neto kasnije, doavi sebi, osetih u ustima neki udan predmet. Pljunuh na dlan i videh da je to veliki zub neobinog oblika.

Videvi kako piljim u udan zub, deaci se sjatie oko mene i poee da ga razgledaju s velikim uenjem i u dubokom putanju.

Tada i deak koga sam udario doe k sebi, die se i, kao da nita nije bilo, poe da razgleda moj zub zajedno sa svima ostalima.

Taj udan zub imao je sedam korenia, a na kraju svakog od njih videla se kap krvi koja je svetlucala jednom od sedam dinih boja na koje se obino razlae bela boja.

Posle tog utanja, retkog za mlade obeenjake koji su obio buni, mi svi slono reismo da odmah poemo berberinu, strunjaku za vaenje zuba, i pitamo ga kakav je to zub.

Ovla ga pogledavi berberin ree da je to obian zub mudrosti i da je on takav kod svih bia mukog pola kada dtignu uzrast da znaju da kau tata i mama i kada su u stanju da na prvi pogled u gomili drugih lica prepoznaju oevo.

Posle tog dogaaja, ija je rtva bio moj nesreni zub mrosti, moja svest je poela da sa svakim adekvatnim dogaajem upija najdublju sutinu zaveta moje pokojne babe (neka joj dua poiva u miru), a zbog toga to tada nisam otiao kvalifikanom dentisti koji bi mi zaleio ranicu na mestu izbijenog zuba, (jer smo, kao to je poznato, iveli daleko od centara civilizacije), iz te rane je poelo neprekidno "neto" da ci. Poznati meteorolog, s kojim sam postao blizak prijatelj i viao se s njim u nonom kafeu na Monmartru, objasnio mi je sasvim nedavno da sam zbog toga poeo da pokazujem interesanje i elju da objasnim uzroke svake sumnjive realne injene, a ta osobina, steena linim trudom, postepeno i mehanii pretvorila me je u iskusnog istraivaa retkih "sumnjih" pojava i, kao to esto biva, odredila moju dalju sudbinu.

I kada sam, vuen neumoljivim fatumom vremena koje nam je podario Gospod, izrastao u mladog oveka, ta nova osobina pretvorila se u veno plamteu vatru svesti.

Drugi ivotvorni izvor koji sam pomenuo i koji je izazvao potpuno sjedinjavanje amaneta moje pokojne babe sa drugim faorima koji su formirali moju linost, bio je zbir utisaka koje sam dobio na Zemlji, usled kojih je nastao princip koji e, kao to je za vreme demonstracije "strogo poverljivih" spiritistikih seansi potvrdio mister Alan Kordent, posti jedan od osnovnih ivotnih principa za sva bia nastanja na svim drugim planetama nae Vasione.

Taj univerzalni princip bia formulie se ovako: "Ako si neto poeo - dovri (ako bani, bani do kraja, ukljuui i potanske trokove)."

Poto je taj novi univerzalni princip nastao na vaoj planeti, na kojoj ste proveli prilino vremena etajui meu cveem i igrajui fokstrot, smatram da nema potrebe da od vas krijem ono to znam, nadajui se da u vam pomoi da se snae u nekim detaljima onoga to je navedeni princip stvorio.

Ubrzo poto je moja linost stekla osobine o kojima sam ve govorio, ukljuujui upravo i udnu elju da se dokopam stvarnih uzroka takozvanih realnih injenica, ja sam prvi put krenuo u srce Rusije - Moskvu, gde sam se, ne nalazei munost zadovoljavanja svojih duevnih stremljenja, pozabavio izuavanjem ruskih legendi i mitova. Jednom, ne znam da li sluajno ili usled niza zakonitosti, nabasao sam na sledeu priu:

Jednom je neki ruski trgovac krenuo poslom iz svog princijskog gradia u drugu rusku prestonicu Moskvu, a njegov sin ljubimac, koji je najvie liio na majku, zamolio je oca da mu odande donese neku knjigu.

Kada je budui nehotini autor univerzalnog principa stigao do Moskve, reio je da se zajedno s prijateljem povede za lokalnim obiajima i da se namrtvo napije od prave ruske votke.

I, kada su ova dva predstavnika velikog savremenog plema dvonoaca popila ve prilino "ruskog blagoslova", uptie se u razmiljanja o onome to se naziva narodnim prveivanjem (ta tema je odavno postala uobiajena u razgovora). I tu se na trgovac iznenada, po asocijaciji, seti molbe svog najdraeg sina i namah rei da sa svojim drugom ode u knjiaru kako bi kupio knjigu.

U knjiari on pogleda knjige koje mu je prodavac ponudio i upita za cenu. Prodavac odgovori da knjiga kota 60 kopejki. Primetivi da na koricama stoji cena od 45 kopejki, on se majpre zamisli, pri emu je karakter njegovih misli bio za Ra veoma neobian, a onda, slegnuvi ramenima i ispravivi ss kao da je progutao arin, isturi grudi kao gardista, i posle krae pauze ree tihim, ali veoma dostojanstvenim glasom: "Ali ovde pie 45 kopejki, zato vi traite 60?" Tada prodac sladunjavim glasom, svojstvenim svim prodavcima, ree da ta knjiga kota samo 45 kopejki, ali se prodaje za 60, jer je 15 dodato za potanske trokove. Kupac je bio potpuno zbunjen bog te dve protivrene, pa ipak kompatibilne injenice i, oigledno, u njemu je neto poelo da se dogaa; upiljivi se \ plafon, on se opet zamisli, kao engleski profesor posle pronalaska ambalae za ricinusovo ulje, a zatim, okrenuvi se iznenada svom prijatelju, prvi put na Zemlji sroi ono to je, poto je u sutini bilo neosporna istina, od tada postalo izreka.

On je tu misao formulisao ovako: "Nema veze, prijatelju, uzimamo tu knjigu. Jer mi danas banimo. Kad bani - bani do kraja, ukljuujui i potanske trokove."

to se tie mene, koji sam za ivota osuen na paklene muke, im sam postao svestan svega toga, u mojoj dui je poelo da se dogaa neto ucno, to nikada ranije nisam doiveo. To oseanje je u meni trajalo dugo i bilo je ovakvo: obine asijacije i znanja steena na razne naine, to bi rekli Tebai, preticala su jedna druge u mom mozgu-

Onda sam osetio nepodnoljiv svrab u kimi i veoma snan bol u pleksusu, mada je posle izvesnog vremena sve to ienada prelo u stanje mirovanja. To oseanje sam doiveo noliko puta kada sam prolazio kroz ceremoniju "velikog pveivanja" u bratstvo "proizvoaa ulja od vazduha". A kasne, kada je moje "Ja", to "neto nepoznato" to je jedan drevni udak, koga je okruenje nazivalo "naunikom" (a mi i sada to nazivamo takve ljude), definisao kao "relativno pokretnu pojavu koja zavisi od delatnosti, misli, oseanja i organskog automatizma", a drugi poznati naunik starine, Arapin Mael, definisao kao "zajedniki proizvod rada svesti, povesti i intelekta", dakle, kadaje moje "Ja" s uenjem poglalo unutar sebe, ja sam jasno konstatovao da je sve do poslee rei u navedenom iskazu, koji je postao univerzalni ivoi princip, transformisano u meni u posebnu kosmiku sutancu i sjedinivi se sa babinim amanetom prelo u neto to je proimalo moje bie i zauvek se nastanilo u svakom njovom atomu.

Istoga asa je moje zlosreno "Ja" osetilo da se s tugom mora pomiriti s tim da u, poev od toga momenta uvek i u svu bez izuzetka morati, hteo ne hteo, da postupam u skladu s tom novom bitnom osobinom koja nije uslovljena ni nasleem, ni sredinom. Njen uzrok je bio spoj tri dogaaja, koji meusoo nisu imali nita zajedniko. Prvi - zavet moje babe, koja je bez i najmanje moje elje postala pasivni izvor mog dolaska na svet, drugi - zub koji su mi izbili mangupi zbog neijeg "trcanja pljuvake", i trei - verbalna formulacija ivoog principa koji je izrekao meni potpuno nepoznat ovek -ruski trgovac.

TTTto se tie upoznavanja s tim "univerzalnim ivotnim principom", ponaao sam se drugaije od ostalih dvonogih stvorenja koja su se rodila i odrasla na naoj planeti: as sam postupao sasvim automatski, ponekad ak i nesvesno, a as sam, opet, inio to svesno, tavie, sa instinktom oseanja samadovoljstva zbog asno ispunjenog duga pred Velikom Prirom. Treba naglasiti da, iako sam pre tog dogaaja postupao drugaije od ostalih, to jedva da je privlailo panju okoline, ali od vremena kada sam prihvatio sutinu ivotnog princa, sve se promenilo. S jedne strane, sve manifestacije moje linosti, izazvane ciljnom aktivnou ili naprosto eljom da "ubijem vreme", izazivale su ivahnost i doprinosile foiranju zrnca sumnje u organe opaanja svih meni bliskih lji koji su posredno ili neposredno obraali panju na moje ponaanje, a s druge strane, poeo sam da u svemu i do kraja sledim amanet moje pokojne babe, to mi je kasnije prelo u naviku, i uvek, kada poinjem neto novo, izgovaram naglas ili u sebi: "Ako neto pone, budi u tome dosledan." (Ako bani - bani, ukljuujui potanske trokove.")

Sada, na primer, kada sam pod uticajem udnih i sluajnih uzroka nezavisnih od mene postao pisac, ja moram da sledim isti onaj princip, koji se u meni ukorenjivao postepeno zahvujui neobinom sticaju okolnosti, koje je stvorio sam ot, i koji je prodro u svaki atom moga bia.

Postaviu taj psihoorganski princip u osnovu prakse i neu slediti, u dubokoj davnini stvorenu naviku svih pisaca da za teme svojih dela biraju one dogaaje koji su se mogli doditi ili se sada dogaaju na Zemlji, nego u umesto toga prati o dogaajima kosmikih razmera.

Prema tome, "Ili kuj, il' ne mri gaa", to jest, "Ako si poeo da bani, onda teraj sve do poslednje pare".

Svaki pisac moe da pie u zemaljskim planetarnim raerama, ali ja nisam svaki pisac. Mogu li ja da se ograniim pa ovu "nitavnu Zemlju", jadnu, naravno, u objektivnom smlu?

Ne, ja tako ne mogu. Ja ne mogu da za svoja dela uzimam iste teme kao i drugi pisci, makar zbog toga to se odjednom moe ispostaviti da su nai naunicpiritualisti u pravu i da moja baba moe sve da sazna, a zamislite samo ta sve moe oa da joj se desi, mojoj dragoj babi! Ma, ona bi se u grobu prevrnula i to ne jednom, ve, koliko je ja znam mnogo puta i pretvila bi se "irski vetrokaz".

Molim te, itaoe, da ne brine. Naravno da u i ja pisi o Zemlji, ali iz objektivne pozicije, tj. da je ona tek mala planeta i da sve to se na njoj dogaa odgovara njenom mestu u realnosti, pa, prema tome, i njenom mestu u Vasioni, to ete uz moju pomo shvatiti.

I, razume se, junak mojih dela ne moe liiti na likove koje opisuju i veliaju pisci svih moguih rangova i svih epa, na sve one Tomove, anove ili Petre, koji se raaju iz nporazuma i sazrevajui gube sve osobine svojstvene Bojim stvorenjima, tj. ljudima. Oni do poslednjeg daha kultiviu u sebi samo "ari" kao to su "pohota", "sladunjavost", "zaljljivost", "zloba", "kukaviluk", "zavist" i druge mane nedtojne oveka.

Reio sam da u svoja dela uvedem takve junake da svi u nja, hteli ne hteli, vide iva, prava bia, da osete njihovu rlnost, da vide da je svaki lik "neko", a ne "niko".

Tokom poslednje dve nedelje, dok sam leao u krevetu i fiki patio, malo sam skicirao plan svojih buduih dela, smljajui formu i redosled svakog opisa, i reio sam da za glavnog junaka prvog toma svojih dela uzmem - ta mislite ka_- velikog Belzebuba, lino i personalno. Doneo sam takvu odluku bez obzira na to to takav izbor od samog poetka moe izazvati kod itaoca odreene asocijacije. Te asocijacije mu u njemu izazvati sve vrste automatskih unutranjih impulsa iji se uzrok krije u informacijama koje su u ljudskim umova formirane usled utvrenih anomalnih uslova njihove (spoljne) egzistencije i, uglavnom, usled u njima kristalizovog znamenitog "religioznog morala", ukorenjenog u njihovom ivotu. Sve e to neizbeno izazvati neprijateljstvo prema meni lino.

Ali znate ta, itaoe? Ako ipak budete rizikovali i, bez obzira na sva moja upozorenja, nastavili da se upoznajete s mim delima, nastojei da ih neposredno unesete u duu i shvite sutinu problema koje elim da objasnim, onda u vam (nadam se da e naa uzajamna iskrenost i poverenje dati dobre rezultate) ispriati kakve su me asocijacije, nastale i ojaale u mojoj svesti, podstakle da za glavnog junaka svoje pripovesti odaberem takvu linost, kakva je gospodin Belzebub, koji se ukazao pred vaim misaonim pogledom. Postupam tako potpu no nesebino. Moje lukavstvo se sastoji jedino u tome to e mi on, ako mu poklonim panju, neizostavno (a nemam razloga da u to sumnjam), iz zahvalnosti pomoi u mom buduem radu svim silama koje bude imao na raspolaganju.

Iako je gospodin Belzebub, kako kae izreka, "drugaije ploti", ipak je, kako sam saznao iz traktata poznatog katoliog monaha brata Fumona, njegov rep sav u kovrdama. A poto ja iz iskustva pouzdano znam da kovrdava kosa nikada nije prodna i rezultat je primene razliitih lukavstava, doao sam do zakljuka, zasnovanog na zdravom razumu steenom itanjem knjiga o hiromantiji, da gospodin Belzebub nije lien sujete i da e zato smatrati neumesnim da odbije pomo nekome ko nerava da reklamira njegovo ime.

Nije uzalud na nenadmani uitelj Nasradin Hoda esto govorio: "Podmai, pa se vozi."

Drugi zemaljski mudrac Til Ojlenpigel, koji je takoe svoju mudrost crpeo iz ljudske zaostalosti i neznanja, izrazio je tu ideju drugim reima:

"Ako ne podmae tokove, kola nee krenuti s mesta."

Znajui ove i druge sline izreke, formirane tokom vie vekova drutvenog ivota ljudi, reio sam da podiem gospinu Belzebubu koji, kao to je svima poznato, ima toliko zna da ne mora da krtari.

Dri se, starino! ale, ak i filosofske, na stranu! Ne ini li ti se da svim tim odstupanjima naruava jedan od osnovnih principa koje si stavio u osnovu sistema predviog za ostvarenje svojih snova uz pomo svoje nove profesije? Prema tom principu, uvek treba pamtiti i uvek uzimati u oir slabljenje funkcije miljenja savremenog itaoca, te ga ne zamarati nagonei ga da primi mnogo ideja za kratko vreme.

Zamolio sam jednoga od onih to se vrte oko mene elei da uu u raj bez pokajanja, da mi proita naglas ono to sam u uvodnom slovu napisao o svome "Ja", razume se ukljuujui i sve (podatke) formirane u mojoj slobodnoj dui tokom mog ota, to mi je omoguilo, pored svega ostalog, da shvatim du meni slinih stvorenja sa neto drugaijim psiholokim gipom od moga. Moje Ja je posle toga iskustva s potpunim pouanjem prihvatilo da ve i ta jedna glava u svakom itaocu bez izuzetka neizbeno mora da izazove neto to automatski iziva odreeno neprijateljstvo prema meni lino.

Ako emo pravo, nije to ono to me najvie brine. Brine me injenica to, na osnovu svega izloenog u prvoj glavi, ma celovita linost u kojoj pomenuto Ja igra veoma malu ulogu, deluje ovde protivreno u odnosu na osnovnu zapovest mog uvenog duhovnog uitelja Nasradina Hode. Ta zapovest glasi: "Ne diraj u osinje gnezdo".

Ali moja briga je uminula zato to sam se setio stare rke izreke: "Vreme lei sve" i shvatio da e neprijateljstvo koje italac bude osetio svakako nestati. Posle toga vie me ni najmanje ne brine to to nisam posluao savet Nasradina Hode, meutim u obe nedavno naene "due" zapoeo je novi proces; prelazei u neobian svrab, on me je doveo skoro do nepodnoljivog bola u predelu neto ispod savitljivog dela mog napaenog pleksusa (ispod rebara).

Stop, stop. Taj bol je izgleda uminuo i u dubinama moje svesti, tanije podsvesti, pojavljuje se neto to me uverava da e on potpuno nestati; re je o tome da sam se setio jo peega od narodne mudrosti i shvatio da ak i kada postupam suprotno od zapovesti potovanog Nasradina Hode, nenamerno sledim princip najarobnijeg narodnog genija, malo poznatog u svetu, ali nezaboravnog za svakoga ko ga je makar jednom veo - Karapeta iz Tiflisa.

- Da, nema druge, sada, kada se moj uvodni deo toliko razvukao, vie nema znaaja to to u ga razvui jo malo da bih vam ispriao o tom izvanrednom Karapetu iz Tiflisa.

Pre svega, moram da kaem da se pre dvadeset ili dvadeset est godina na tifliskoj eleznikoj stanici mogla uti paa pitaljka. Ona je gudela svakog jutra i budila elezniare, a poto se tifliska eleznika stanica nalazila na brdu, ptaljka se ula u itavom gradu, te je tako budila ne samo ezniare, ve i sve stanovnike Tiflisa.

Tifliska gradska uprava, koliko se seam, ak je nekoliko puta slala dugake poslanice i albe eleznikoj upravi zbog remeenja jutarnjeg sna svojih graana.

Putanje pare u pitaljku bilo je svakodnevna obaveza upravo pomenutog Karapeta koji je radio na stanici.

On je svakog jutra prilazio uetu pomou kojeg je putao paru u pitaljku. Pre nego to e ga povui, irio bi ruke na sve strane i sveano, kao mujezin na minaretu, poinjao uglas da vie: "Dabogda vam majku...! Oca vam dabogda...! Dabogda vam dedu najvie... Dabogda vam oi, ui, nos, slezina, jetra, evi...!" i tako dalje. Ukratko, on je najpre uzvikivao sve klve koje je znao, i tek posle toga potezao ue.

Kada sam uo za Karapeta i taj njegov obiaj, poao sam jee veeri da ga posetim, ponevi sa sobom meinicu kahetikog vina. Poto smo obavili neizostavni sveani ritual raene zdravica, upitah ga, pazei naravno na sva pravila utosti, zato tako postupa. On u cugu ispi svoju au i, poto otpeva poznatu i na gozbama obaveznu gruzinsku pesmu "Popio jo jednom, mladii", poe polako da odgovara na moje panje.

"Vidim da vi pijete vino drugaije od ostalih, tj. ne zato da se pokaete, ve sasvim asno. Za mene je ve to dokaz da ne liite na nae inenjere i tehniare koji su me namuili svojim pitanjima, i da se za moje ponaanje ne interesuje tek iz radoznalosti, ve iz istinske elje za znanjem. Zato hou, i ak smatram svojim dugom, da poteno priznam sve o najdljim razlozima svoga ponaanja, to jest da detaljno objasnim sve to me je dovelo do toga." Zatim je ispriao sledee:

"Ranije sam na stanici radio nou - istio sam parne klove, ali kada je postavljena parna pitaljka, naelnik stice, oigledno smatrajui da je u mojim godinama teko bavi se tako tekim poslom, poveri mi samo jedan zadatak: da ptam paru u pitaljku, to sam i poeo uredno da izvravam, svakog jutra i svake veeri.

Ve posle prve nedelje moje nove slube primetih da se najmanje sat ili dva posle izvrenja svoje obaveze nisam osao kako treba. Kada se to udno oseanje, poto je iz dana u dan raslo, na kraju pretvorilo u stalnu i pravu uznemirenost, zbog ega sam izgubio apetit za svoja omiljena jela, dobro sam se zamislio. Mnogo sam razmiljao, pomiljao sam na ovaj ili onaj razlog, razmiljao sam idui na posao i s posla, ali nta nisam mogao ak ni da pretpostavim.

Tako je to trajalo oko est meseci, dlanove mi ve prekre uljevi od ueta privezanog za parnu pitaljku, kada oednom, potpuno neoekivano i sluajno shvatih razlog svog nemira.

Ono to me je podstaklo da doem do pravilnog zakljuka, koji se pretvorio u vrsto uverenje, bio je jedan uzvik koji sam uo u prilino neobinim okolnostima.

Jednog jutra, jo nedovoljno ispavan, poto sam itavu pu polovinu noi proveo na krtenju devete keri moga koije, a drugu polovinu itajui veoma zanimljivu knjigu iji je naslov bio "Snovi i crna magija", na koju sam sluajno nabao, urio sam na posao, pitaljki, kada odjednom videh na ku berberina koji je, kao to je poznato, radio u gradskoj upravi i koji me pozva prstom.

Meu obavezama tog berberina bila je i ova: trebalo je da u odreeno vreme, u pratnji pomonika koji je gurao specijalna kolica, obilazi grad i lovi sve pse na ijim ogrlicama nije bilo metalnih ploica sa potvrdom o plaenom porezu. Zatim je te pse odvodio u gradsku klanicu gde su ih tri nedelje dri o troku grada i hranili iznutricama. Ukoliko po isteku toga vremena vlasnici ne bi dokazali svoja prava na njih i ne bi platili porez, te pse su s izvesnom ceremonijom i odgovajuom ozbiljnou ubacivali u cev koja je vodila u specijao pripremljenu pe.

Ubrzo posle toga, na drugom kraju te udesne i korisne pi, s uzbudljivim klokotanjem pojavljivala se odreena kolina prozrane i idealno iste masnoe, koja je za raun otaca naeg grada odlazila na proizvodnju sapuna i jo kojeega; toe, s nita manje prijatnim uborom, izlivala se odreena koliina sirovine pogodne za ubrivo.

Moj prijatelj berberiirurg, hvatao je pse na jednostan i veoma vet nain.

On je negde nabavio staru, veoma veliku ribolovaku mru, koju je zgodno upakovanu nosio na leima za vreme svojih originalnih ekskurzija po sirotinjskim delovima naeg gra, preduzimanih u ime trijumfa humanosti. im bi se neki "pas bez pasoa" naao u njegovom vidnom polju, on bi mu se bez urbe, ali sa vetinom pantera, prikradao sve blie i ugrabivi pogodan momenat, kada bi panju rtve privuklo neto drugo, nabacivao na psa mreu, i ovaj bi bio uhvaen. Zatim bi dogurao kolica sa kavezom privrenim na njima i oslobaao psa iz mree tek toliko da ga zatvori u kavez.

U asu kada me je moj prijatelj berberin zaustavio, on je upravo ekao zgodan momenat da nabaci mreu na novu rtvu koja je stajala u blizini i mahala repom. Moj prijatelj se upro spremao za skok, kada su odjednom zazvonila zvona na suseoj crkvi, pozivajui narod najutarnju molitvu.

Ta neoekivana zvonjava koja se zaula u jutarnjoj tiini, uplailaje psa i on je odskoivi u stranu strugnuo niz ulu svom, sebi svojstvenom brzinom.

To je toliko razbesnelo berberina da mu se kosa digla na glavi i on je, besno bacivi mreu na trotoar, pljunuo preko levog ramena i viknuo: - avo da ga nosi, gde ba sada nae da zvoni!

im je taj uzvik prodro u moj misaoni aparat, u njemu su poele da se roje najrazliitije misli koje su me, na kraju kreva, dovele do tanog razumevanja uzroka onog nesvesnog nema o kome sam vam ve govorio. Bejah ljut to se ranije nisam dosetio tako jednostavne i jasne misli.

itavim svojim biem osetih da moje uee u drutvom ivotu nije moglo izazvati nita drugo, do to oseanje koje me je pratilo u poslednje vreme.

I zaista, svi kojima je slatki jutarnji san bio prekidan zvukom moje pitaljke, bez sumnje su kleli na sve mogue nae, i to upravo mene, koji sam bio uzrok te paklene buke usled koje su se na mene sa svih strana slivali talasi besa.

Tog znamenitog jutra, poto sam izvrio svoje obaveze, seo sam u krmi u svom uobiajenom mranom raspoloenju i dorukovao; razmiljajui dalje, reih da i sam treba blagremeno da ponem da proklinjem sve one koji negoduju zbog rultata moga truda, kao to je upravo i savetovala knjiga koju sam te noi itao. I dok me svi oni koji se jo nalaze u krevstvu snova, tj. izmeu sna i jave, budu proklinjali, te klve vie nee imati nikakvog efekta.

I zaista, od vremena kada sam poeo tako da postupam, nam vie oseao nikakav bezrazloni nemir.

Sada, strpljivi moj itaoe, prva glava se zaista zavrava. Treba samo da se potpie.

Onaj, kogasu...

Stop! Netana formulacija! Nema ale s potpisima! Ine e mi se dogoditi isto ono to mi se dogodilo u jednoj srednjoevropskoj zemlji kada sam morao da dam svoju desetoginju platu za kuu u kojoj sam stanovao samo tri meseca, zato to sam stavio potpis po kome sam se obavezao da ugovor o nau svake godine obnavljam.

Posle ovoga, kao i posle mnogih slinih ivotnih iskenja moram da budem veoma, veoma oprezan prema svemu to ima veze s potpisivanjem.

Ali, dobro.

Onaj koga su u detinjstvu zvali Tati, u ranoj mladosti, "crnpurasti", jo kasnije "Crni Grk", u zrelim godinama "Tar Turkestana", neak kneza Muhranskog, a sada mesje ili mter Gurdijev ili, najzad, naprosto "uitelj plesa".

, , , , . . , , .

. (. .)