L213 - Istorija - Ujedinjenje Nemačke - Anđela Jovanović - Svetlana Đurđević

Anđela JovanovićAleksinačka gimnazija

...

Oto Eduard Leopold fon Bizmark-Šenhauzen (nem.

Otto Eduard Leopold von Bismarck-Schönhausen;

1. april 1815 — 30. jul 1898) je bio vojvoda od

Lauenburga, je jedan od najvažnijih vođa sa druge

polovine devetnaestog veka; kao premijer pruskog

kraljevstva (1862 — 1890.) ujedinio je Nemačku

serijom pobedonosnih ratova posle kojih postaje

prvi kancelar (1871 — 1890) nemačkog carstva.

U početku je bio junkerski političardubokokonzervativnih, aristokratskih imonarhističkih gledišta, koji se borioprotiv rastućeg socijal-demokratskogpokreta u osmoj deceniji 19. veka, stavio je van zakona višeorganizacija i uveo je starosnepenzije, zdravstveno osiguranje, kao iradničko osiguranje u slučaju nesreće. Postao je poznat pod nadimkomČelični kancelar i smatra se jednomod najvažnijih figura u nemačkojistoriji.

Бизмарк је створио модерну и јаку војску. Први пут је

у једном рату коришћена железница за мобилизацију

војника и пушка са ударном иглом. Први видан успех

Пруска је постигла у рату са Данском, а потом у

краткотрајном рату са Аустријом, у бици код Садове

(1866). Овим успехом Пруска је избацила Аустрију из

трке за немачко уједињење, створивши северно од

реке Мајне Севернонемачку конфедерацију.

Јачање Пруске забринуло је

Француску, која је показивала

знаке непријатељства. Између

њих је избио рат 1870. године.

Пруси су и сада муњевито

поразили противника код

Седана. Почетком следеће

године прогласили су у Версају

Немачко царство. Пруски краљ

постао је немачки цар (кајзер).

Тиме је практично обновљено

Свето римско царство.

Немачка је добила Алзас и

Лорен и ратну одштету.

Немачка је имала дводомни парламент, али

влада није била одговорна њему већ цару.

Отуда уверење да је Немачка била

ауторитарна а не демократска држава

Немачка је од тада почела нагло да се развија

и уз Енглеску је била најмоћнија

индустријска држава на свету. Позицију

владајуће светске силе задржала је до Првог

светског рата.

Индустријализацију је пратио исто

тако нагли развој радничког покрета.

Од 1863. године радници су се

окупљали у Општем немачком

радничком савезу.