Lara Vuković lara1vuk @ hotmail Institut f ür Slawistik der Karl -Franzens Universität Graz

Srpski pogledi iz 90-tih godina XX v. na odnose između srpskog, hrvatskog i

bošnjačkog/bosanskog jezika

Lara Vukovićlara1vuk@hotmail.com

Institut für Slawistik der Karl -Franzens Universität GrazSprachwissenschaftliches SE(BKS )( Die nationale Sichtweise des Verhältnisses

zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen)O.Univ.-Prof. Mag. Dr. Branko Tošović

Sadržaj

• Pavle Ivić „ Jedinstvo i razjedinjenost srpskohrvatskog književnog jezika – aktuelni trenutak”

• Branislav Brborić „ Trojezičnost ili višejezičnost”

• Srđan Janković „ Sociolingvističko određenje bosanskohercegovačkog standardnojezičkog izraza”

• Ranko Bugarski „Jezičke razlike”

2

• Ivan Klajn „ Leksika: 2.Odnosi među varijantama”

• Božo Ćorić „Anatomija naopake hrvatske jezičke politike”

3

• Ivić : srpskohrvatski književni jezik – jedan jezik, ali ne i ujednačen

• paralela sa engleskim jezikom (u Engleskoj i u SAD)

• nejednakosti su gramatičke pojedinostidefinisiati –definirati; Rumunija- Rumunjska

4

u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini-srpskohrvatski jezik je cjelina, dok u Hrvatskoj vlada jaka struja koja se zalaže za pravno izdvajanje „hrvatskog književnog jezika”

5

• određene varijante istih književnih jezika u raznim zemljama

• poređenje srpskohrvatskog sa engleskim, španskim ( nema novozelandskog ili čileanskog jezika)

• republički unitarizam

6

• republike u kojima se govori srpskohrvatski nisu nacionalno jedinstvene

• 4 miliona nosilaca ovog jezika žive van granicamatičnih republika svojih naroda. - javljaju se dvojni afiniteti

7

• Janković: standardnojezička upotreba na čitavom području srpskohrvatskog jezika nije homogena

• varijantne razlike: kronika-hronika, liječnik-ljekar, osebujan – osobit, poduzeće – preduzeće, tlak-pritisak, kolodvor- postaja, sjutra- sutra, nijesam-nisam, zvat ću- zvaću

8

• u bosanskohercegovačkom i crnogorskom standardnom jezičkom izrazu su drugačije varijantoidne jedinice

• nogomet-fudbal, tvornica-fabrika, dojam-utisak, zrak-vazduh

9

• u bosanskom izrazu je neutralizirana varijantna opozicija

• istočna i zapadna varijanta

• bosanskohercegovačka i crnogorska varijanta

10

• Bugarski : pravi problemi u oblasti jezika nastaju ne od sličnosti nego od razlika

• postoje razlike unutar jezikakoje su ponekad veće od ovih izvanteritorijalnih granica jezika

11

• Da li su razlike dobra ili loša stvar?

• nesklad između manjinskog stanovništva zabrinutog za sopstveni identitet

• jezička getoizacija

12

• Klajn: zbližavanje termina srpskog i hrvatskog jezika

preuveličavanje razlika, tendenciozno srp. arhiva –hrvat.pismohrana i sl.

kroatizmi u srpskoj varijanti : jezikoslovac,

13

brojka, ishod, učinak, latica, svratište, oprost, zdravstvo itd.

-riječi koje imaju hrvatski prizvuk, i upotrebljavaju se u Srbiji : mučnina (gađenje), upala (zapaljenje), prigoda (prilika), stupanj (stepen), neboder(oblakoder), hir (kapric), ples(igra), napokon (najzad), dojam (utisak)

- centimetar umijesto ranijeg santimetar,

14

• prednost latinskog nad francuskim - kroatizmi koji se povremeno upotrebljavajuu srpskim tekstovima: razina, nadomjestiti,

oponašati, ustvrditi, iznimno, urota; period srpskohrvatskog jezika je ostavio traga

- domovina – otadžbina- vještački obnovljeni hrvatski arhaizmi: vojarna,

priopćenje, zemljovid.

15

• Ćorić: sinonimski dubleti

-dopustiti- dozvoliti, mašta- uobrazilja, novac – para ( Šamija- Lukačić)

-par sastavljen od arhaizma, istorizma i jezički aktuelnog člana:

lim-pleh, kočiti-bremzati, muka- azab ( Brodnjak)

16

• par u kojem je jedan član domaći,a drugi pozajmljenica:bojište – front, metež – haos, čudovište –monstrum

( Šamija- Lukačić) - standardnojezička forma proglašava se hrvatskom a

kolokvijalna srpskom: hladan-ladan, pjevačica- pevaljka ( Šamija-Lukačić)

17

• neobični parovi:zubalo- gebis, piliti-šagati, doklizati- dosuljati

( Brodnjak)

- sinonimska veza jednočlanog i dvočlanog naziva:

rugoba- ružna žena ( Šamija- Lukačić)

18

• ovako naopako “jezikoslovlje” sreće se kod nedoučenih, primitivnih ljudi

• Kritika Snježane Kordić upućene Stjepanu Babiću

- svi Sloveni pa i Indoevropljani imaju posvojni genitiv

19

• Brborić: “demokratizacija” ne uzrokuje raslojavanje standardnih jezika

• jezik je apstrakni sistem znakova koji se ostvaruju u govoru

Istine i činjenice danas je bivši srpskohrvatski jezik razložen na

srpski, hrvatski i bošnjački/bosanski jezik, a naime može se govoriti o trima bosanskim i

20

izvanbosanskim varijantama istog standardnojezičkog sistema jednoga te istoga standardnog jezika

• može se svaki ogranak toga ili kojega drugog standardnojezičkog sistema nazvati jezikom

• tri bosanska i hercegovačka jezika

21

• štokavština je isti jezik u rodoslovnom i tipološkom smislu, a da li je ona izvorno, genetski, samo srpska, to se ne može dokazati osim ako se uzme mjerilo pars pro toto, da su Srbi većina uvijek bili i prema tome vlasnici genetskog roda.

22

• jezički unitarizam

• jezički getoizam

• insistiranje na simboličkoj funkciji jezika zanemarivanje komunikacijske uloge jezika

23

Literatura

• Ćorić 1998: Ћорић, Божо. Анатомија наопаке хрватске језичке политике. – In: Srpski jezik. – Beograd.

• Brborić 2001: Брборић, Бранислав. Тројезичност и/лу вишејезичност. – In: Monesland, Svein (odg.urednik). Jezik i demokratizacija. – Sarajevo: Institut za jezik.

24

Literatura

• Klajn 1996: Клајн, Иван. Лексика: Односи међу варијантама. –In:Радовановић, Милорад (редактор). Српски на крају века. – Београд: Институт за српски језик САНУ-Службени гласник.

• Bugarski 1996: Бугарски, Ранко. Језичке разлике. – In :Српски језик, Београд

25

Literatura

• Ivić 1990: Ивић, Павле. Јединство и разједињеност српскохрватског књижевног језика – актуелни тренутак. – In: Ивић, Павле. О језику некадашњем и садашњем. – Београд – Приштина: БИГЗ – Јединство.

26

Hvala na pažnji!!!

27