LEK ZA SLOMNJENI MOZAK[1].pdf

Elden M. Chalmers

LEK ZA SLOMLJENI MOZAK

1

Zahvalnice Srdano se zahvaljujem velikoj grupi naunika, kliniara, nastavnika, svetenika i

obinih italaca za sugestije kojima su ovu knjigu uinili korisnijom za grupu iji su predstavnici.

Posebno hvala dugujem i doktorima Dordu Akersu, Deku Blanku, Leoni Guli i eri Skidmor za paljivo itanje rukopisa i sugestije koje su mi bile od neprocenjive vrednosti.

Najvanija i najdublje priznanje ide mojoj supruzi, Esteri Vidmer almers, za njenu posveenost i pomo u svim stadijumima stvaranja ove knjige, za njenu ureivaku pronicljivost, spisateljsku vetinu i mudro kritiko rasuivanje.

Ne smem zaboraviti ni moju sada ve odraslu decu, nastavnicu Donu Stin i klinikog terapeuta Verlina almera, koji su me toliko puta kroz odrastanje podseali na vanost i istinitost osnovnih postulata prodiskutovanih u ovoj knjizi, a takoe i zbog toga to su sa mnom nesebino podelili svoja profesionalna iskustva.

Ovom prilikom elim da izjavim svoju zahvalnost i autorima knjiga iz kojih sam koristio istraivanja i ilustracije: J.C. Eklesu, R.B. Katelu, Vilder Penefildu, J. Ahterbergu i G. Franku Lavlisu, Doan Borisenko, Riardu Restaku, Danijelu Goldmanu, Vilijamu Sadleru i mnogima drugima ija imena se nalaze u referencama i zabelekama.

Najzad, ova knjiga ne bi videla svetlost dana da nije bilo mojih klijenata iji je doprinos u linim iskustvima i doivljajima koji su tivu dali boje i obogatili ga u mnogome.

Konano, najvee priznanje odajem strpljivom prijatelju, Isusu Hristu, koji me je neumorno nadahnjivao svojim mislima i hrabrio svojom ljubavlju, sve vreme stvaranja ove knjige.

2

SADRAJ 1. Uvod.1 2. Zapanjujue injenice o isceljujuoj sposobnosti vaeg mozga...7 3. Kako usmeriti mozak u pravcu isceljenja13 4. Snaga volje i isceljenju...19 5. Kako va mozak stvara navike27 6. Praktii saveti u vezi sa zapoinjanjem isceljujueg ponaanja.35 7. Kako pokoriti depresiju...43 8. Unapreivanje psiholokog rasta.55 9. Prevencija psiholokog sloma..87 10. Odgajanje procesa isceljenja...117 11. Mona isceliteljska trojka127 12. Samopomo koja isceljuje...141 13. Utemeljivanje trajnih navika149 14. Isceljujui odnosi u porodici157 15. Planirajte unapred.183 Reference i zabeleke.205

Uvod

Tek to nismo stigli u Bejkersfild, CA na na 23 sprat, Tioga Motor viespratnice. Sunce je izlazilo sa nae desne strane, a jutro je bilo prohladno osveavajue. Bio sam budan ve nekih sat vremena i mozak mi je bio krcat pitanjima.

Razmiljao sam o svojim postdiplomcima, koji su u sklopu svojih doktorskih studija pohaali i moj kurs iz oblasti psihoterapije i savetovanja, a koji su jo uvek tako malo znali o savetovanju i pomaganju ljudima u nevolji . Bili su edni saznanja o umu i emocijama.

Razmiljao sam i o tome koliko je samo povreenih ljudi u ovome svetu razoaranih roditelja koji se hvataju u kotac sa loim ponaanjem svoje dece i delikvencijom svojih adolescenata; osoba sa poremeajem panje; anksioznih, depresivnih, opsesevnih, kompulzivnih tipova linosti; onih koji su unesreeni paninim poremeajima i fobijama i jo ko zna koliko njih sa drugim problemima.

Dok su moji postdiplomci pretraivali teoretske osnove uenja Frojda, Skinera, Rodersa, Maslovljeve, Elisove, Perlsa, Karkhufa i mnogih drugih, nametnulo im se sledee pitanje: Da li su uspeli da pronau odgovore na pitanja koja su im se nametala, kako bi bili u stanju da pomognu drugima u reavanju njihovih ivotnih problema?

I dok su oni rastezali svoje umove ne bi li razumeli modane strukture, kako hemijske tako i fizike i da na neki nain dokue bilo kakvu vezu izmeu strukture i funkcije, nametnulo im se novo pitanje: Moe li sve ovo dovesti do valjanih zakljuaka i odgovora na ljudske probleme?

Mo genetike hemijski kodovi uposleni u svakoj eliji tela i mozga. Neto razmiljam, zabrinuti ljudi su sigurno puni pitanja. Na kraju krajeva, da li ljudi jednostavno zaglave u ovaj svet roenjem? I moemo li im mi uopte pomoi genetskim ininjeringom? Da li jednostavno odustajemo od pomaganja ljudima da se promene i reavamo li probleme prostim genetskim ienjem?

3

Ali ta ako su odgajanje i panja jai od gena? A ta emo rei o kursevima utvrivanja u roditeljskim vetinama, visoko obrazovnim programima, hipnozi, i

.i ispiranju mozga, ili restrrukturiranju zakonskog sistema i kontroli medija? Jesmo li mi zakljuani u svojim problemima zbog naina na koji mislimo i onoga o emu mislimo?

Ili smo mi ipak samo ono to jedemo? Da li se odgovor nalazi u reformi ishrane? A da moda vedski svetenici sdalekog istoka nemaju odgovor? Oni su vekovima

tvrdili da mozak oslobaa posebne supstancije koje umu mogu obezbediti mir.1 Neuro-naunici sa zapada otkrivaju da um zaista oslobaa hemijske supstancije koje direktno determiniu iroku paletu naih najrazliitijih oseanja.

Moe li moda Biblija, koju smo vekovima prouavali i koja se kroz istoriju ponosila time to je imala direktan uticaj na ljudske ivote, da prui oveku dananjice praktine odgovore na pitanja koja ga mue. Mnogi renomirani naunici kau da. Ali mnogo je i onih koji kau ne. Ja lino ne vidim neslaganje izmeu nauke i religije.

Nauna istraivanja su stalno puna iznenaenja. Ali ispravna nauka ne otkriva nita to se kosi sa ispravno shvaenom Biblijskom istinom. Ustvari, ja sam otkrio da esto ispravna nauka obasjava Biblijske tekstove novom svetlou i da ispravno razumevanje Biblijskih tekstova otkriva nove naune vidike. Ako prouavamo otvorenog uma i nauka i Biblija e nas pouiti zakonitostima, za koje verujem da ih je sam Bog ustanovio i kroz koje On sam i radi!

Moji pacijenti su pronali mir i oslobodili se svojih zebnji kad su razvili druenje sa ovim Bogom, kroz kojega, kako u Bibliji pie, Jer kroz Njega ivimo, i miemo se, i jesmo.2 Kad je Sokrat, mudri grki filozof podelio sa svojim uenim kolegama sledeu frazu kakve su ti misli, takav si, on je samo bio eho mudrosti kralja Solomuna, najmudrijeg oveka na svetu, zapisane u Bibliji 700 godina ranije.3

Danas oni koji se bave neuro naukama, potvruju da je nae miljenje tako moan proces koji moe raspriti milione hemijskih kesica ispunjenih odgovarajuim hemijskim spojevima na odgovarajue adrese u mozgu i tako dubinski menjati naa raspoloenja, oseanja i delovanja. Jo neverovatniji od ovoga su nedavno obelodanjeni nalazi istraivanja neuro-naunika Dona Eklesa (John Eccles) i kolega, koji pokazuju kako nae razmiljenje moe modifikovati genetski materijal!4 Ova Biblijska misao kakve su ti misli, takav si dobijaju novi i potpuniji smisao kroz ovo istraivanje.

Opet se moje misli vraaju na to mnotvo povreenih napolju nebrojene mase onih koji nisu nikad zatraili strunu pomo. Jedni su se jednostavno plaili. Drugi pak nisu znali kome da idu.

Mogu li ikako pomoi tim ljudima da prepoznaju put kojem je kraj isceljenje slomnjenog mozga? Mogu li ih ikako inspirisati da stanu na tu stazu? Ova knjiga moj pokuaj.

A onda se moje misli sele na moj tridesetogodinji rad u psihoterapiji i savetovanju i na dvadeset godina svetenike slube pre toga. Kakvo je to moje savetovanje i terapija?

Kako stvari sortiram tokom terapije? ta odbacujem, a ta zadravam? Na osnovu ega vrim izbor gradiva za predavanje? Kako biram pravu tehniku iz mnotva? Kojim se principima rukovodim?...

4

Kad razmiljam o svojim pacijentima ne mogu a da ne mislim na neke kojima nisam uspeo da pomognem. Stalno iznova preispitujem razloge neuspeha. Preispitujem i line frustracije i situacije u kojima sam propustio priliku da motiviem nekoga. Dobro mi je poznato kako je lako biti neosetljiv za tua iskrena oseanja i kako je lako fokusirati se na pogrene ciljeve ili primeniti pogrene lekove.

Opet ne mogu a da ne razmiljam i o stotinama mojih klijenata koji su pronali spokoj uma i radost ivota u osloboenju od teskobe, paninih poremeaja, depresije, kompulzivnih i opsesevnih radnji, poremeaja linosti i seksualnog ponaanja i gomile drugih uznemiravajuih poremeaja. Namee mi se pitanje: Zato su neki trajno izleeni, a kod drugih se bolest povratila?

Razmiljam esto i o mojim studentima, o onim apatinim kao i o borbenima; ali i o onima koji su nadvladali svoje krize i od loih aka postali nabolji u klasi. Kroz misli mi prolaze i svi oni isfrustrirani roditelji koji sijaju od radosti i ponosa nad naunim dostignuima svoje dece.

Razmiljam takoe i o deci i adolescentima koji odjednom otkriju da je besmisleno da zloupotrebljavaju udo svog uma, zapanjujue moni mozak i koji promene smer svoga ivota i polete putem neverovatnih otkria.

Premda smo veoma zahvalni za eksplozivan i eksponencijalan rast saznanja i merljiva iskustva kako u naunom tako i u duhovnom carstvu, ipak nas i dalje mui potreba za jasnim i dobro definisanim odgovorima na mnoge aspekte slomnjenog mozga. Slomnjenog fiziki i psiholoki.

U tom traganju za odgovorima, mnoge glasove ujemo kako nas dozivaju u razliitim pravcima. Moramo priznati da je veliki izazov prepoznati i odabrati pravi, na putu naeg traganja za obnovljenjem i celovitou. Stoga smo, ako dozvolite, uz put postavili mnoge ustaljene principe i proverene teorije, poput saobraajnih znakova.

Postoje sigurni i pouzdani naini izleenja kao to postoje sigurni i pouzdani putevi. Takoe postoje i nesigurni i opasni putevi. Na nesreu, mnogi znaajni ljudi su se odluili za opasne staze i svoje putovanje su zavrili nesreniji nego li su bili na poetku puta.

Principi i postulati izneti na sledeim stranicama, zasnovani su na sigurnim osnovama i podrobno ispitani. Oni su bazirani na zdravim naunim dostignuima do kojih su doli naunici u nezavisnim istraivanjima, ali isto tako i na Biblijskim izvetajima ije poruke su preneli razliiti pisci Biblijskog teksta, kako bi nam osigurali ispravno razumevanje.5 Sledei ih, hiljade njih su pronali put ka psiolokom zdravlju i celovitoj linosti.

U ovoj knjizi mi definiemo re princip kao osnovnu istinu, bazini zakon, ili vladajui zakon ponaanja. Kad upotrebimo re postulat mi je definiemo kao aksiomsku pretpostavku, fundamentalnu hipotezu koja je nuni preduslov koji vodi ka specifinom reenju.

Nadam se da e principi i postulati izneseni na narednim stranicama, biti zvezde vodilje i nezalazee sunce koje e nas odrati na naem kursu, ponekad i na olujnom moru, ne bi li sigurno doputovali u nebeski mir mir uma i due; i u puninu radosti!

POGLAVLJE 2 Zapanjujue injenice o isceljujuoj sposobnosti vaeg

mozga Godine 1968, doktor Don R. Plet (John R. Platt), eminentni neurolog, biofiziar i

socijalni psiholog, objavio je da na mozak nema kako se do tada mislilo dvanaest do etrnaest milijardi modanih elija, ve sto.

5

Postoji oko hiljadu meusobnih veza ili sinapitkih spojeva po eliji, ili oko hiljadu triliona meuspojeva ukupno. Ako bismo koristili po trideset hiljada novih spojeva svake sekunde naeg ivota, ne bismo uspeli da ih sve iskoristimo.

Iznad svega ovoga, u svakoj pojedinanoj eliji (ovo ukljuuje otprilike deset triliona elija u ostatku tela) kapacitet informacija zapisanih u DNA predstavlja broj koji je trideset puta vei od ukupnog broja slova zapisanih u Enciklopediji Britanici. Za matematiara je to oko 6 X 109. Ako bi se rastegnula DNA u svih deset triliona elija i povezala da ini neprekidni niz, dobila bi se putanja koja nadmauje irinu celog solarnog sistema!6

Jednog dana, na kraju asa, upitao sam svog profesora inae zagovornika organske evolucije sledee pitanje: Kako teorija evolucije objanjava razvoj ljudskog mozga koji ima sposobnost da reava probleme mnogo vee od onih sa kojima e se za ivota susresti? Prema evolucionoj teoriji organizam razvija samo onu opremu koja mu je neopodna. Bio je iskren i objasnio da evolucionistika teorija nema valjano objanjenje za ovu pojavu. A onda je on upitao: Zato veruje da mozak ima kapacitet koji ne moemo upotrebiti tokom celokupnog ivotog veka?

Uinilo mi se da sam video iskricu u njegovom oku kad je postavio to pitanje i pomislio sam da moda oekuje propoved budui da je znao da sam svetenik. Naravno, nisam imao srca da ga razoaram, pa sam odgovorio: Verujem da kad je Bog stvorio prvog oveka po sveme obliju, nije imao nameru da ga poivi ezdeset, sedamdeset pa ak ni sto godina. Bog je planirao da ovek ivi veno. Zato ga je opremio mozgom kojem ne bi bio problem da se fascinira beskonanim univerzumom kroz beskrajnu venost! Ljubazno, ali ozbiljno, profesor je rekao: Moda si u pravu. i ja vrsto verujem da jesam.

Slaem se sa autorom koji je napisao: Svako ljudsko bie koje je stvoreno prema Bojem obliju, obdareno je istorodnom silom kao i sam Stvoritelj - individualnou, silom da misli i ini. Ljudi u kojima je ova sila razvijena jesu oni koji podnose odgovornosti, preuzimaju inicijativu i imaju uticajan karakter. Cilj pravog vaspitanja je razvijanje ove sile; obuavanje mladih da budu ljudi ljudi koji misle svojom glavom, a ne da budu puki odsjaj ideja drugih ljudi.7

Ta jedinstvenost i individualnost ljudskog bia je vodila uvenog neuro-istraivaa Dona C. Eklesa da pred kraj predanog istraivakog ivota izjavi sledee: Poto materijalistiki pogled nije u stanju da objasni nau jedinstvenost, prinen sam da jedinstvenost sebe samog tj svoje due pripiem inu natprirodnog duhovnog stvaranja. Teoloki govorei, svaka dua je neponovljiva Boja kreacija koja se implantira u rastui fetus u vremenu izmeu zaea i roenja. To je injenini dokaz unutranjeg jezgra jedinstvene individualnosti koji nije mogu bez Boanske kreacije. Priznajem da nijedno drugo objanjenje meni nije logino; niti genetska jedinstvenost sa svojom fantastino neverovatnom lutrijom; niti diferencijacija pod uticajem faktora sredine koja ne determinie neiju jedinstvenost, ve je samo modifikuje.

Zakljuak je od neprocenjivog teolokog znaaja. On iznova uvruje nae verovanje u postojanje ljudske due kao ovekove celokupnosti i njenog udesnog porekla u Bojem stvaranju. Po njoj prepoznajemo Boga ne samo kao transcedentnog tvorca svemira, Boga u kakvog je Ajntajn verovao, ve kao Oca punog ljubavi kome dugujemo sebe same.8

6

Ovim izraavam svoje napore da sa dubokom poniznou razumem linost sebe samog, kao bie koje je u stanu da doivi sopstvenu stvarnost. Nudim vam ovo u nadi da emo mi ljudi biti stanju da otkrijemo tu veru koja preobraava u znaenju i znaaju ove predivne avanture koja je svakome od nas darovana u naem malom mikrokosmosu; kroz na predivni mozak koji je na kontrolni centar u procesima memorisanja, kreativnosti i uivanja u odnosima sa drugim sopstvenim biima.9

Neki neuro-naunici veruju da na roenju mozak sadri najvei broj neurona u toku celog ivota. (Ovo je verovatno istina za mnoge osobe, ali ne i za sve, to emo kasnije pojasniti). Od tada, kau ovi naunici, modane elije izumiru neverovatnom brzinom, posebno u nekim delovima mozga. Ustanovljeno je da kora velikog mozga, ukljuujui motornu koru i frontalne renjeve, gubi oko pedeset hiljada neurona svaki dan.

No ako odemo malo dublje u modanu strukturu, gubitka elija nema. Iako ne znamo pravi razlog smrti ovih elija, moemo nainiti naunu pretpostavku na osnovu slinog procesa gubitka modanih neurona u poznim godinama.

Ono to zasigurno znamo jeste da ako prestanemo da koristimo modane elije, one izumiru. Ovo je rezultat dvadeset-osmogodinje studije u kojoj je praeno etiri hiljade stanovnika drave Vaington. Princip je jasan: Iskoristi ili izgubi!

Naravno, neupotreba iako vaan, nije i jedini inilac gubitka. Destruktivne strane materije, nedostatak kiseonika, nedovoljna i hranidbeno siromana ishrana, infektivne bolesti, neodgovarajue oduenje i povrede glave, takoe u velikoj meri doprinose gubitku ovih dragocenih elija. Ovaj gubitak za sobom vue neizbene posledice slomljeni mozak! Onesposobljenost, napredujua degeneracija, mentalna konfuzija, iskrivljeni doivljaj i gomila emotivnih poremeaja!

Naunici su pronali vanu stvar. Mozak ne voli da bude polomljen! Ustvari kad neuron u mozgu umre, mozak istog momenta odailje komunalnu

posadu makrofaga, da poiste mrtvo tkivo pre nego li ono zagadi modano okruenje. Mozak onda naredi armiji rezervista astrocitima da se pripreme za desant i ispuste tovare faktora rasta neurona (nerve growth factor) im za to dobiju zeleno svetlo.

Prouavaoci mozga su otkrili da mozak eka da mi ili neko ko brine o nama izda nareenje. Ovakvo nareenje izdajmo svaki put kad se nateramo na razmrdavanje naeg tela i mozga. Ba tako! Mi sami ili neko ko nas voli i brine o nama smo u stanju da isceljujemo!

Svojim oima sam video dete koje nije imalo centar za sluh, gledanje i druge velike i vane modane strukture; dete koje je trebalo da nikad ne progleda, da nikad ne zauje zvuk, ili uradi ita sem da lei paralizovano u krevetu do kraja ivota. Posmatrao sam njegovu majku kako ga dugo vremena sljubavlju snano masira. Gledao sam kako mu pridrava glavu i grudni ko, dok ga ohrabruje da zapuzi da pokua da upotrebi ruke i noge. Posmatrao sam je kako njegov svet ispunjava predivnim zvucima i prizorima, sve vreme dok ga snano masira. I video sam njegovo puzanje! Video sam da je odgovorilo na prizore i zvukove koje mu je uputila! Video sam, i to dobro!

Snimci njegovog mozga su pokazivali da je razvoj zaustavljen na nivou primarnog modanog tkiva, na samom poetku. On je imao tako malo da ponudi. No, kao odgovor na majinu stimulaciju, taj jednostavni i nerazvijeni mozak je izdao nareenje armiji astrocita da se ratrka svud po mozgu i oslobodi faktor rasta neurocita, kako bi iznikli novi modani putevi i veze izmeu nekolicine neoteenih teritorija. Ove nove veze, na novoj teritoriji, nastaloj kao odgovor na odgovarajui i kontinuirani trud, oslobodile su nove hemikalije kako bi se elektrina pranjenja mogla prenositi i time omoguiti novonastalim enzimima da ovom detetu omogue da koristi svoje udove, oi i ui.

7

Posmatrao sam u udu, kako mlada dama u svojim ranim dvadesetim prelepo svira klavir, iako joj je pre toga muziki mozak i vei deo desne hemisfere, hirurki odstranjen. Njeni hirurzi su verovali da e ostati paralizovana i vezana za krevet u

ostatku svog ivota. Ali ona je insistirala da naui da svira klavir. I odreenim, odgovarajuim i userenim naporima, nauila je.

Ima jo mnogo toga da se naui o misterioznom i strahopotovanja dostojnom mozgu. itajte dalje i otkrijte principe koje moete primeniti u praksi ili podeliti sa drugima, kako bi zaista iscelili slomljeni mozak i iskusili istinsku radost i ivot u izobilju!

POGLAVLJE TRI Kako usmeriti mozak u pravcu isceljenja Oi su im bile zatvorene. Bili su oputeni i neusmerene panje. Elektrode

elektroencefalografa (EEG) su ispravno bile plasirane na glavu svakog studenta. U svakom pojedinom sluaju videli smo ono to se zove dominantan alfa ritam. Nije bilo niti jednog zapisa specifinog modanog pranjenja. No, im su ovi studenti pozvani da pogledaju ili pomisle neto, obrazac modane aktivnosti se promenio. Svaki EEG zapis otkrio je razliitu formu aktivnosti mozga. Obrazac je bio definisan time ta su studenti gledali. erington (Sherrington) je ovu mreu opisao kao

oaravajui razboj u kome milioni sijajuih unaka (nervnih impulsa) tkaju skladnu tkaninu, uvek smisaonu, ali nikad trajnu, promenljivu harmoniju sainjenu od gomile pod-tkanina.10

Svaki put kad userimo svoju panju, mi istkamo specifinu fiziku i vremensku tkaninu sainjenu od brojnih nervnih impulsa u naem mozgu. Naunici koji se bave prouavanjem mozga se slau oko ovoga.11

Mi elimo da upregnemo nae misli u pravcu isceljenja. Ba kao i kod deteta sa orijenta iz prethodnog poglavlja, ako nam nedostaje elija i mree za odreeni cilj, na mozak e ih stvoriti. Moemo svoje misli usmeriti prema cilju ba kao i ono. No ako ve posedujemo potrebne neurone i ciljnu mreu u mozgu, odgovarajue misli mogu ih staviti u pogon.

Doktor Don Ekles i B. Libet su utemeljitelji teorije po kojoj specifine misli produkuju specifine obrasce modane aktivnosti. Na primer, jednostavna namera da se pomeri prst, uzrokuje spremnost dela motorne kore koja odgovara prezentaciji tog prsta, da momentealno promeni elektrini potencijal. Ova odluka je registrovana kao potencijal spremnosti u polju odgovornom za pomeranje prsta u motornom korteksu (kori pr.prev) ve 0.2 sekunde pre nego li je sam prst pomeren.12

Brojne druge studije su takoe zabeleile i druge specifine modane obrasce kao odgovor na druge namere.13 PET skenovi (Pozitronska Emisiona Tomografija, metoda vizualizacije struktura organizma prema potronji nekog metabolita, pr.prev.) su otkrili otro preusmeravanje protoka krvi u mozgu prema mestima koja su u tom trenutku odgovorna za stvaranje namera i donoenje odluka.14 Ovo jasno potvruje miljenje da umne radnje kakva je i fokusiranje panje, mogu aktivirati specifine nervne odgovore u naem mozgu.

8

Stoga moemo pretpostaviti da um ima mogunost da jednostavnim namerenjem, ciljano aktivira odreeni deo mozga. Tada ovi modani centri stvaraju oseaj o tome ta treba da se uradi u odreenoj situaciji. Ovi oseaji tada postaju osnova naeg karaktera i linosti. Ovo je moda ponajbolje izraeno u savetu apostola Pavla, zapisanom u Svetom Pismu u poslanici Rimljanima: Ne vladajte se prema ovome vijeku, nego se promjenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli kuati koje je dobra i ugodna i savrena volja Boija (12 glava, 2 stih).

Uplaeni svetenik mi je doao na terapiju. uo je glasove. Nije bio siguran jesu li to realni glasovi ili jasne zapovedne misli, - halucinacije ili opseseje. Ove glasove nije mogao da povee ni sa im iz svoje okoline. Nikako mu nije polazilo za rukom da oslobodi tih zapovedajuih misli. Bio je prestraen. Iznova i iznova, bombardovala ga je zapovest: Prokuni Svetog Duha, prokuni Svetog Duha. Kako da ovaj svetenik kontrolie svoj mozak?

Biblija nam daje veoma jasno uputstvo. Pre svega Bog nas poziva da: dovedemo svaku misao u pokornost.15 Ovo je mogue jer nas je sam Bog stvorio sa sposobnou da to uradimo. Dakle kao to smo uvideli, snagom nae volje, kao sile naeg izbora, mi moemo svome mozgu narediti da se odupre i najdubljim eljama.

Zatim, upozoreni smo na to da ovaj rat nije rat u kome se bitke vode orujem ovoga sveta, ve silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli i svaku visinu koja se podie protiv poznanja Boga.16

Mi smo u duhovnom ratu. Eminentni Bog u koga su Don Ekles i Abert Ajntajn verovali, naoruao je na duhovni um onog trenutka kad smo odluili da Mu podinimo svoju volju. Apostol Pavle, pod Boanskim nadahnuem nas podsea na to da: je Bog (taj) to ini u vama da hoete i uinite kao to mu je ugodno.(Filibljanima poslanica 2:13)

U poslanici hrianima u Kolosu, Pavle govori o ovom prebivanju Hristovom (Hrist u vama) kao o velikoj tajni. (Koloanima poslanica 1:26-29) Neuro-naunici kao poput J.C.Eklesa, Karla Popera (Karl Popper) i drugih, potroili su godine razmiljanja i iscrpnog istraivanja da bi dokuili ovu tajnu.

Trea vana stvar je da smo mi pozvani da svoje misli zarobimo za pokornost Hristu.18

Duhovni deo linosti moe izabrati da se potini ili Hristu ili Njegovom suparniku, nekad nebeskom anelu Luciferu, a sada prognaniku na Zemlji, Sotoni.19 I jedan i drugi mogu proimati na um svojim idejama i mislima, borei se za nau vernost i pripadnost. Izbor je na. Slobodni smo da izaberemo svojom voljom. Ona nije predodreena na odreene izbore, kako tvrdi B.F. Skiner.20

Da odemo jo korak dalje, nama je omogoueno da koristio sledeu strategiju: Ne daj se zlu nadvladati, ve nadvladaj zlo dobrim.21Na ovom principu sam zasnovao leenje malopre pomenutog svetenika, iji je

um bio bombardovan neprijatnim mislima i idejama. Zamolio sam ga da preventivno naui i ponavlja sledei biblijski stih za koji verujem da je totalna antiteza njegovim uznemiravajuim mislima:

Blagosiljaj duo moja Gospoda i ne zaboravljaj nijedno dobro to ti je uinio22Kao to rekoh, trebalo je da ponavlja ove rei kad god bi crne misli naile u

njegov um. Uveravao sam ga da ako to bude radio sverom, da e uskoro poeti da se osea udesno prijatno svaki put kad neprijatne misli nadou. Prijatnost koju bude oseao, vremenom e rasti. Tako e posle izvesnog vremena moi da predupredi napad ponavljanjem ovog i njemu slinih biblijskih stihova.

Naravno da su mu bili poznati ovi stihovi, ali nikad nije razmiljao o tome da ih upotrebi u terapeutske svrhe. Pozvao sam ga da stalno prelistava znaenja i smisao rei iz stihova u svome umu. Dok je on tako razmiljao o svim blagoslovima i prednostima koje ovi tekstovi u sebi nose, njihova smislenost i svrsishodnost je aktivirala emotivne obrazce u mozgu. U poniznosti on je poeo da gleda na Boga kao Darovatelja tih blagoslova.

9

Obrazac reagovanja njegovog mozga, vremenom e pojaati oseaj slavljenja i duh slube njegovom Bogu. To e ga regrutovati u Boju armiju u duhobvnom ratu. Predloio sam mu i da redovno ita ceo 103 psalam kojega su prethodni stihovi deo.

Ovo e sigurno poveati njegov oseaj zahvalnosti Bogu za njegove blagoslove. Poveae i njegovu spontanost u slavljenju i blagosiljanju Boga. Ovo e opet sa svoje strane uvrstiti njegovu veru u Tvorca. Na kraju e ga sve ovo obnoviti i uvrstiti u odnosu sa Bogom. Biblija obeava:

Aneli Gospodnji stanom stoje oko onih koji se njega boje i izbavljaju ih.23I bilo je tako. Vremenom su se napadi proredili i nestali. Njegova strepnja je

nestala. Uraunljivost mu je porasla. Njegova supruga je osetila ogromno olakanje i radost zbog promene koju je doiveo. Nakon samo nekoliko dana intenziviranja i praenja terapije, vie mu nije bila potrebna moja pomo.

ini se da nita drugo ne moe unprediti zdravlje tela i due kao to to moe duh zahvalnosti i slavljenja. Zakon je prirode da se naa oseanja i misli mogu biti osnaeni dok ih izraavamo.24

Postoji isceljujua sila koju poseduju obeanja Tvorca zapisana u Bibliji, a koja tek treba da se pronae. Upoznajmo ih to vie. Neka ova obeanja preusmere nau panju na Boanskog Tvorca koji je ujedno i jedini pravi lekar i savetnik. Hajde da prouavamo Bibliju sa ciljem da bolje upoznamo Boga i da iskusimo Njegovo stalno prisustvo. Verujem da emo tada iskusiti isceljenje koje je iskusilo nebrojeno mnotvo onih koji su se susreli sa Bogom Sinom dok je hodao Zemljom i koje i danas svakodnevno osea na hiljade njih.

U sledeem poglavlju, jo dublje emo sagledati velianstvenost slobode volje i njenu monu ulogu u isceljenju slomljenog mozga.

POGLAVLJE 4 SNAGA VOLJE I ISCELJENJE Pre izvesnog vremena, jedan mladi student je doao u moju kancelariju da trai

savet. Bio je na zavrnoj godini studija, ali nije umeo da se odlui u vezi posla kojim bi se bavio. Malo smo proaskali, uradili par testova i zajedno nacrtali profil linih interesovanja i sposobnosti. Rezultati njegovog linog integrisanja su bili vie nego li loi. Njegovo sagledavanje sopstvene linosti je bilo bolesno definisano. On jednostavno nije znao ko je on zapravo. Nije imao definisane planove, niti dugorone ciljeve. Bio je kao brod bez kormila na moru i bez luke na pameti. He had no will to become only a wish a fleeting fancy, now and again.

Poslao sam ga natrag u studentski dom da razmisli o svom sistemu vrednosti i zamolio da se vrati idue sedmice sa spiskom vrednosti za koje je oseao da su vredne ivota u bilo kojim uslovima. Sledee sedmice vratio se sa listom ali mu je lice odavalo oseaj duboke zabrinutosti. Sve na listi je bilo prevrljano. Pruajui mi je, rekao je: Ovo je strano. Morao sam da prekriim svoje vrednosti zato to nisam mogao da se vidim zalepljen uz njih sve vreme. Ostavio sam samo dve, iskrenost i potenje i na putu dovde morao sam i njih da prevrljam. Njegov problem je bio to nije imao volje za postajanjem.

10

Drugom jednom prilikom, jedan mladi mi se obratio zbog insistiranja svoje majke. Iz nekoliko kola je bio izbaen i ve je imao uslovnu kaznu zbog neodgovornog vladanja. Nacrtali smo njegov profil njegove jake strane i njegove slabosti i razgovarali o njima. Oi su mu se zacaklile, a snaga ispunila telo kad je video rezultate. Tada mi je rekao: Ovo sam doista ja, zar ne i zaista ima dobrih osobina koje izviru iz mene, samo kad bih obuzdao ovih par loih ovee one su ba loe, zar ne? ali kad bih samo mogao da ih pobedim, mogao bih postati neko i neto,

zar ne? Tog momenta elja za postajanjem je roena i danas je on ininjer elektronike koji i dalje koristi svoju volju da postane.

VOLJA. ta je to? U emu joj lei snaga? I kako da je ojaamo? Dr. Vilijam Sadler (William Sadler) je rekao: Volja je zbir svih pozitivnih

mentalnih aktivnosti, sumacija psihikih izbora i odluka!25Dr. Vilder Penfild (Wilder Penfield), uveni svetski neuro hirurg je izjavio: Volja

je duh oveka. Elen Vajt (Ellen White) je napisala: Volja je vrhovna sila koja upravlja

ovekovom prirodom i kojoj se sve druge sposobnosti pokoravaju. Volja nije ukus ili skolonost, ve sila koja odluuje u sinovima ljudskim.26

Onaj koji se kua treba da razume pravu snagu volje. To je sila koja upravlja ljudskom prirodom, - sila odluivanja, izbora. Sve zavisi od ispravnog poteza volje. elja za dobrotom i istoom su ispravne, sve dok se ispoljavaju, ali ako se zaustavimo samo na njima, nemaju koristi. Svi oni koji se samo nadaju i iekuju da e pobediti svoje naklonosti, e propasti. Oni se ne potinjavaju Bojoj volji. Oni ne biraju da Mu slue.

Bog nam je podario mo izbora, a na nama je da je vebamo. Mi ne moemo promeniti svoja srca niti moemo kontrolisati svoje misli, nagone i naklonosti. Mi ne moemo sami sebe uiniti istima, po volji Bogu, Njemu na slavu i za slubu. Ali mi moemo odluiti da sluimo Bogu, mi mu moemo predati svoju volju; i onda e On initi kroz nas da moemo i hoemo da uinimo kako je Njemu ugodno. Ovako e celokupna naa priroda biti potinjena Hristu.

Kroz pravilnu upotrebu volje, u ivotu moe nastati sveobuhvatna promena. Pokoravanju volje Hristu, mi se sjedinjujemo sBoanskom silom. Mi primamo snagu odozgo da ostanemo postojani. ist i plemenit ivot, ivot pobede nad apetitom i poudom, omoguen je svakome ko bude ujedinio svoju slabu, kolebljivu ljudsku volju sa svemoguom, nekolebljivom voljom Bojom.27

Moja supruga i ja emo dugo pamtiti posetu Dr.-u Vilderu Penfildu. Proveli smo est i po sati u razgovoru snjim. Opisivao nam je neka od svojih ispitivanja koja je sprovodio na otvorenom mozgu svesnih pacijenata koji su se podvrgavali operaciji zbog epileptikih napada. U trenutku kad bi dotakao povrinu slepoone kore slabim izvorom elektrine energije, njegov pacijent bi razvio oseanje koje je doiveo nekoliko godina ranije. Pacijent bi nanovo proivljavao to iskustvo. Jasno je video ljude, ulini oak, svoj ambar i uo zvukove, muziku ili razgovor koji se odvijao pre nekoliko godina. Sve je bilo tu, trajno zapisano u mozgu i spremno za ponovnu reprodukciju im se dodirne slabim elektrinim stimulatorom.

Dr. Penfild je naglasio sledee: ove studije pokazuju da sve ono na ta smo obratili panju, je ostalo trajno upameno u naem mozgu. A onda je poeo da govori o volji. Rekao nam je da iako je uspeo da stimulacijom strujom pacijenta zadobije za razgovor, ovaj je pomou svoje volje bio u stanju da ugasi efekte stimulacije, da ne vidi i ne uje bilo kakve senzacije iz prolosti, ve da prati u miru razgovor koji vodi sa lekarom. I onda je Dr. Penfild izjavio: ovekova volja je slobodna. Ona koristi obrazce i puteve koji ve postoje u ljudskom mozgu, ali nije kontrolisana snjihove strane.Volja je slobodna.

11

Izborom da se zadri u konverzaciji sa doktorom, pacijent je bio u stanju da poniti sve efekte elektrine stimulacije. Modane zone pogoene elektrinim pranjenjem odbile su da na njega reaguju. Sve ovo je bila posledica jednostavne odluke pacijenta da svoju panju usmeri na neto drugo, u ovom sluaju na razgovor sa Penfildom.

Elen Vajt to opisuje sledeim reima: Snaga volje moe se odupreti utiscima uma i u stanju je da dokae a grand soother nerava.28 Koliko je doista mona volja?

Volja jeste mona. Ona je mono orue koje kontrolie matu i odoleva bolesti.29 Um i nervi jaaju tonus i snagu vebanjem volje.30 Mo volje se ne vrednuje onako kako bi trebala.

Neka vaa volja bude budna i ispravno usmerena i onda e prenositi energiju celom biu i biti udesan pomonik u ouvanju zdravlja. Ona je takoe mo koja se hvata u kotac sa boleu.31 Jeli volja apsolutni vladar?

Psihijatar Vilijam Sadler kae: Volja nije svemoni vladar ona vlada tronom uma kao vladar OGRANIENE MONARHIJE ograniene hemijskom graom i biolokim zakonima. Osam od deset endokrinih lezda grade ono to bismo mogli nazvati odbor hemijskih direktora.

Nemam nameru da privlaim svu panju na ulogu endokrinih lezda u ljudskom ponaanju i organizaciji linosti, niti da umanjujem i omalovaavam podruje delovanja volje ili moi odluivanja nad najvanijim nervima i sposobnosti da kotrolie ljudsko ponaanje. Napokon, voljne odluke su odluujui faktor u svim ovim borbama. Kad je endokrini sistem funkcionalan i kad njegovi sekreti vre povoljan uticaj na nervni sistem, individua e shvatiti da je u stanju da BRZO porobi svoje obolele nerve.

Sdruge strane, kad su endokrine lezde nefunkcionaln i kad njihovi hormoni iritiraju, prenadrauju ili preterano iscrpljuju nervni sistem, pacijent je u tekoj borbi; njegov cilj je sve tee ostvariv i moraju se primeniti produeni napori kako bi se postiglo porobljavanje nerava.32

Postoje neki koji koriste droge i koji poputanjem ohrabruju loe navike da preuzmu kontrolnu mo nad voljom. Drugi pak povlauju svojoj okolini na takav nain da dozvoljavaju svakom uticaju ili utisku da im odreuje izbore. Njihova volja, ak i ovim sluajevima, je jo uvek inilac koji odluuje. Oni su izabrali da slede ove uticaje.

Zato to je ljudski mozak postao poprite duhovne borbe, mnogi koji nisu uspeli da predaju svoju volju Bojem Duhu, potpali su pod vlast Sotone. Kad Sotona preuzme vlast nad neijom voljom, odluke koje ta osoba donosi, nuno vode u patoloki ishod. Mozak e bolovati od poremeaja koji su strani mentalnom zdravlju.

Primer takve jedne avenije kroz koju Sotona pokuava da pristupi ljudskom umu jeste hipnoza. U ovoj praksi, neiji um se dovodi pod kontrolu druge osobe tako da se individualnost slabije stopi sindividualnou jae. Slabiji sprovodi volju jaeg, posebno ako mu vrednosni sistem nije ustanovljen na vrstom temelju. Bogu ovo nije po volji. Ova procedura samo priprema osobu sa slabom voljom da u budunosti bude jo slabija i da se jo lake predaje procenama drugih. Volja proputa da izabere najvie sopstvene vrednosti i naginje ka praenju linije manjeg otpora. Takva osoba se pre odluuje za trenutana zadovoljstva. Sa terapeutske take gledita, mi elimo da ohrabrimo pojedinca da ojaa svoju volju, a nikako da je oslabimo.

ta moete da uradite da bi ojaali volju?

12

1. Vebajte se u odluivanju inei svoj um pozitivno nastrojenim, odmah nakon to ste odmerili injenice i drite se svojih odluka, spremni da ih promenite samo kad ih protivne injenice osporavaju. esto je bolje nainiti greku, nego li oklevati u neodlunosti. Ponekad zapisivanje odluke pomae osobi da se vrsti dri odluke koju je donela.

2. Zavrite prethodni posao pre nego li otponete novi. Nemojte skakati sa jedne stvari na drugu i iz jednog okruenja u drugo, vrtei se sve vreme u krug.

3. Ponekad igre mogu pomoi u raznoju sposobnosti odluivanja. Imao sam mladog pacijente koji je meu bolnikim osobljem imao reputaciju odlinog sotno-tenisera. Ali kad bih ja igrao sa njim, stalno se pomerao napred nazad oklevajui da servira. Kad bi jednom servirao, mogao je da normalno nastavi sa igrom. Igranje mu je pomoglo da donosi odluke brzo dok jednog dana nije poeo da servira sa potpunom odlunou.

4. Dopusti sebi pogreke. 5. Ustani iz kreveta u ono vreme kad si sebi to zacrtao. Odlui to uvee i

ostani pri tome ujutru. 6. itaj duboko i smisleno i nateraj svoj um da razume i zapamti ono to si

proitao. Prekomerno itanje emotivnih matarija slabi volju. 7. Volja se jaa vebanjem samo-odricanja i samo-kontrole. Vebaj

odbacivanje popustljivosti samom sebi. 8. Povei svoju volju sa Boanskom Energijom tako to e od Boga traiti

da ti ojaa volju. 9. Praktikuj zdrav nain ivljenja sa dobrom ishranom, vebanjem i

odmorom. 10. Naui se da planski radi stvari u ivotu, a ne impulsivno.

Ako ti se uini tekim da bilo koju od gore navedenih vebi primeni u praksi, poni od najjednostavnijih dok ih potpuno ne savlada. Onda prei na sledeu po tekoi i tako nadalje. Ako ti je i dalje preteko, probaj da sa Bogom pria o tome i trai da te osnai svojom Silom. Kad ojaa svoju volju, doista e vladati svojim ivotom.

POGLAVLJE 5 Kako va mozak stvara navike Koju cipelu ste prvu obuli jutros? Morate da razmislite? Ali jutros niste morali, a

verovatno je to ona ista koju obuvate prvu ve nekoliko godina jer ste jednostavno tako navikli. Zamislite kako bi to strano bilo kad bi svaki put kad se obuvate morali da zastanete i postavite sebi pitanje: Koja ono bee ide prva?

A moda da zamislite ovu situaciju. Probajte da pitate daktilografkinju gde se nalaze slova M i R bez da gleda u tastaturu. ta mislite koliko bi joj vremena trebalo za razmiljanje? Naime, dok kuca ona uopte ne razmilja o rasporedu slova jer kako mi to kaemo ima naviknute prste.

Navike mogu da utede mnogo vremena i energije. Ove su stvorene mnogobrojnim ponavljanjima. Osim u sluaju par refleksa, navike su prvo pohranjene u mozgu, a tek onda u ostatku tela.

13

Ceo mozak funkcionie na svega 10-ak vati. Kakvi neverovatni podvizi se postiu sa tako malo snage. Sa samo 10 w snage, mozak moe da preraunava vie matematikih operacija nego li i najvei kompjuteri na svetu.

Koji je to mehanizam u jednoj modanoj eliji kojim ona odlui da okine ili ne okine impuls? Zamislite samo, upravo je zavrila algebarski problem. Izanalizirala je sve pozitivne i negativne minivoltne impulse pristigle iz drugih elija i donela odluku da generie impuls ili da ostane u miru. I sve je to zavreno za manje od hiljaditog dela sekunde.

Dakle, kako se navike stvaraju u mozgu? Kako misli, rei i dela koje ponavljamo iznova, postanu stalni deo mozga?

Danas mi znamo da mozak procesira informacije koje se dalje prenose u ostatak tela putem nerava. Svaka nervna elija je izgraena iz centralnog dela koji se zove nukleus (jezgro pr.prev), koga okruuje tenost pod nazivom citoplazma i od granine strukture koja se zove elijska membrana.

Produeci ove membrane u vidu finih niti pod imenom dendriti, zadueni se za prijem informacija, a jedan izrataj, znatno dui od ostalih, pod imenom akson ili neurit prenosi informacije sa ishodnog na drugi/e neuron/e.

Izmeu produetaka dveju elija, ostvaruje se veza pod nazivom sinapsa. Kada je Dr. Ekles ispitivao sinapsu pod elektronskim mikroskopom, primetio je da postoje siuna uveanja na aksonu presinaptikog neurona, po izgledu slina dugmiima. Zato ih je nazvao boutons jer je to re za dugmad na francuskom. (slika 5.1)

Danas mi znamo da se ova majuna dugmad mogu nai u razliitim oblicima i veliinama. Mi takoe znamo da se kroz njih sekretuju razliita hemijska jedinjenja. Jedno takvo je i acetilholin. Ovo jedinjenje zatvara siune pore ili sinapse i stimulie narednu eliju da prenese poruku dalje. (slika 5.1)

Naunici su otkrili da svaka misao ili akcija koja se esto ponavlja, ustvari izgrauje ove siune dugmie na krajevima nervnog vlakna, pa je prenoenje iste misli ili akcije postaje sve lake u budunosti.

Dr. Vilijam Sedler nas ui da nae ustanovljene navike u bukvalnom smislu predstavljaju putanje u naem nervnom sistemu. On nas takoe podsea da esto ponavljanje iste misli, oseanja ili akcije uvruje ovu stazu, ba kao to i koraci utabavaju stazu u snegu.33

Prilikom posete Dr.-u Vilderu Penfildu, saznao sam da svakom narednom stimulacijom otvorenog mozga niskovoltanom strujom, odgovor nervnog tkiva postaje sve bri. Kao rezultat stimulacije, nastale su fizike promene u nervnom tkivu.

Logian zakljuak je dakle da svaka misao, oseanje ili akcija koja se ponavlja, produkuje fizike i hemijske promene u naim nervnim putanjama, bilo na blagoslov bilo na prokletstvo nama kad se jednom ove navike uvrste u mozgu. Razmislite samo o implikacijama ove injenice na nae mentalno i emotivno zdravlje i na obrazovanje naeg karaktera.

Ono to dete gleda i slua, ostavlja duboke tragove u nenom deijem umu, koje nikakve kasnije ivotne okolnosti ne mogu u potpunosti izbrisati Ponavljanje odreenih dela stvara navike. One se mogu modifikovati ozbiljnim vebanjem, u nastavku ivota, ali retko kad u potpunosti promeniti.34

Uvek kad priam o ovoj temi, neko me upita: Da li ovi dugmii ikad nestanu? Na dananjem nivou saznanja, ini nam se da bi oni mogli nestati ako se godinama ne bi koristili ovi modani putevi.

14

Izgled da navike stvaraju poprilino trajne puteve u mozgu. Osim u sluaju da se dotini put ne koristi nekoliko godina, navika se iz mozga izbrisati ne moe. Navike se mogu savladati stvaranjem drugih navika koje su snanije od onih kojima se elimo odupreti.

Mi moemo izgraditi nove puteve u mozgu svesnim biranjem da, drugaije nego li to smo navikli, odgovorimo na neku situaciju. Mi moramo ovu odluku doneti veliki broj puta, kako bismo izgradili vie dugmia na novom putu nego li ih je na starom.

Tada e nervni impulsi koji putuju mozgom, radije izabrati novi put umesto starog. Od glavnog odvodnog vlakna u neuronu postoje mnoga alternativna vlakanca koja se odvajaju. To su ujedno i alternativni putevi. Drugim reima mi biramo drugu marutu da budemo ljubazni umesto grubi, da pohvalimo umesto da kritikujemo, da pomognemo umesto da povredimo. I kad se odupremo iskuenju da pogreimo, drugo hemijsko jedinjenje poput GABE se lui i povlai runu u trenutku.35

Tako mnogo puta suprostavljene poruke bombarduju modani neuron. Neke kau: Uradi to. Druge pak: Bolje nemoj. Okinuti ili neokinuti impuls, to je pitanje. Kako bilo koja nervna elija zna ta treba da uradi?

Da li vas je ikad iskuavalo pare torte u periodu kad ste obeali sebi da ste na dijeti? Verovano ste tada pomislili: Kako samo lepo izgleda? Odmah zatim 30 milivolti pristie u nervnu eliju i kae: Okidaj bre taj impuls!

No u istom trenutku nadolazi vam misao: Bolje ne. Tada se na nervnim zavrecima stvara GABA i snano bombarduje eliju odluke. Ona je praena sa recimo 40 milivolti napona porukom: Batali okidanje. (to je jaa vaa odlunost, to vei napon koji pogaa eliju)

Domaica vam prinosi kola, ali vi ste doneli odluku, sa samo 10 milivolti prednosti i polu neodluno kaete: Ne hvala.

Vidite, potrebno je najmanje 10 milivolti energije da izazove u mozgu stvaranje impulsa. U ovom sluaju va mozak je izveo brzinsku algebarsku jednainu, 30 milivolti da okinem ili 40 da ne okinem. Rezultat: 10 milivolti, ne okidam!

I ako je avo bio iza ovog iskuenja, sa negodovanjem zakljuuje: Ok, ovu bitku sam izgubio, ali ne sa mnogo razlike. I za idui put pravi bolje planove. On nije u stanju da vam ita misli. Ali svakako razume kolebljivo ponaanje.

Pre oko sto godina, cenjeni psiholog Vilijam Dejms (William James) je nagovestio molekularne osnove navike sledeim reima: Kad bi mladi samo mogli znati kako e brzo dobiti pun naramak navika, obratili bi vie panje na svoje ponaanje u konkretnim sluajevima. Mi smo ti koji tkamo sopstvenu svoju sudbinu, dobre ili zle, ali nikad neutralne.

Svaki, ak i najmanji potez vrline ili pak poroka, ostavlja svoj trag koji nikad nije beznaajan. Pijani Rip Van Vinkl (Rip Van Winkle), iz Defersonovog (Jafferson) komada, izgovara se za svaku novu zapostavljenu dunost reima: Ovu ne brojim. Pa! On je ne mora brojati, a ni ljubazno Nebo ne mora, ali ona je i pored toga ubrojana. Negde meu njegovim nervnim elijama i vlaknima, molekuli su je ubrojali, registrovali i pohranili, kako bi je upotrebili protiv njega kad naie sledee iskuenje. Nita, to smo ikad uradili, u doslovnom naunom smislu, nije isparilo iz mozga.

Ovo naravno ima svoje kako loe tako i dobre strane. Kao to ponavljanim pijenjem postajemo alkoholiari, tako isto postajemo sveci u moralnom i autoriteti i eksperti u praktinim i naunim sferama, mnotvom pojedinanih dela i sati provedenih u radu.

15

Zatim, Dr. Dejms dodaje: Neka nijedan mladi ovek nema neizvesnosti u vezi ishoda svog obrazovanja, koje god ono brane bilo. Ako ostane veran poslu svakog sata u radnom danu, rezultat slobodno moe prepustiti samom sebi. Moe sa sigurnou raunati na to da e se jednog predivnog jutra probuditi kao kompetentan strunjak u svojoj generaciji, bilo kojom oblau da se bavio. Tiho i neprimetno, izmeu svih elemenata njegovog posla, u njegovom umu se izgradila mo procene, poput dragocenog poseda koji ne moe nestati. Mladi bi trebali unapred da znaju ovu

istinu. Ignorisanje iste je verovatno zaslunije za obeshrabrenje i malodunost kod mladih pri izboru zanimanja, nego li svi ostali uzroci zajedno.36

Kako je to jedan vizionar i napredni uitelj morala rekao: Biemo onoliko samostalni, za vreme i venost, koliko su nam to omoguile nae navike.37 Nema nieg tajnog u prirodi neijeg karaktera. Karakter se otkriva ne povremena dobra ili loa dela, ve kroz namere koje se ispoljavaju kroz nauene rei i dela.38

Pretpostavimo sad, da u toku uenja novih puteva u mozgu, skliznete opet na stari drum. Moda ste imali ovakvo iskustvo. Moda ste iveli novim ivotom mesecima i onda odjednom ponete opet da se ponaate kao i ranije (pre novog iskustva). Izgubili ste kontrolu. Stari avo vam opet apue u uvo, Aha! Nita nisi postigao. Nisi se ni malo promenio. Ostao si isti. Nikad ne sluajte taj glas, jer on vas nije podsetio ni na jednu bitku koju ste idui novim putevima izvojevali niti vam je ita rekao o fizikim i hemijskim promenama koje su se desile na novonastalim modanim putanjama. Dakle, kad padnete, ustanite i nastavite da radite na novom putu. Niste izgubili tlo na novom putu novi dugii nisu izbrisani sluajnim padom!

POGLAVLJE 6 Praktii saveti u vezi sa zapoinjanjem isceljujueg

ponaanja Da li vam ikad dojadi pokuavanje da se prisetite svega onoga to treba da bude

uraeno? Jeste li poeleli ikad da drugi malo vie povedu rauna o svojim brigama da se sami prisete gde su ostavili kljueve, da sami pamte svoje sastanke, da sami zavre svoje obaveze? Jedva da imate vremena da razmiljate za sebe, a morate da mislite i za druge!

Pa, izgleda da vam je potrebno da stvorite dosta navika. Navike mogu da utede mnotvo energije vaem umu. Dobro ustanovljene navike se odvijaju skoro potpuno automatski. One jedva da iziskuju razmiljanje.

Skoro svaki rutinski zadatak moe postati navika. Sedite i popiite sve stvari koje radite ili bi trebalo da uradite. Napravite listu i rasporedite zadatke tako da za svaki naete najloginije mesto. Spojite one koji se po svojoj prirodi slau. Veite one koji se najlake zaboravljaju sa onima koje nikad ne propustite da uradite.

Porodino bogosluenje i vreme odvojeno za porodicu, veite sa dnevnim obrocima ili sa pranjem zuba. Garderoba nikad nee morati da se podie sa poda ili stolice ako je tamo i ne ostavite. Naviknite se da je vraate na vealicu i u plakar odmah po skidanju.

Napravite naviku od bilo kog svakodnevnog zadatka dnevnog, sedminog, mesenog i godinjeg. Veite ih sve za neto drugo to nikad ne zaboravljate. Vizualizujte tu radnju zamislite sebe kako izvodite odreenu naviku u odreeno vreme. Va mozak e se postarati da se sve odvijaju po planu, a vi ete utedeti sebi obilje energije.

Navike mogu biti stvorene bilo kad u ivotu. Rano detinjstvo je, naravno, najbolje vreme za poetak. Modane elije koje se tada udrue u izvravanju zadatka, ostaju udruene i u budunosti.

16

Asocijativne mree sainjene od specifinih neurona koji izvode odreeni zadatak, veoma se brzo ustanovljavaju. Ove mree se odupiru rearanirenju za potrebe drugih zadataka. Ovo je jedan od razloga zato su prvostvorene mree ujedno i najtrajnije. Ponavljanje je svakako jo vaniji razlog.

Neke navike je lake stvoriti od drugih, jednostavno zato to nasleujemo drugaije sklonosti. Zbog iroko-rasprostranjenog praktikovanja loih navika tokom vekova, one se mnogo lake formiraju od dobrih i tee ih je se osloboditi kad su jednom uspostavljene.

Ako su mala deca preputena sama sebi, lake e nauiti da ine loe nogo li dobro. Kao to Biblija kae, mi smo roena deca gneva- sinovi protivljenja.39

Navike, kao i bilo koje druge modane aktivnosti, usklauju se sa ritmikim obrazcem nervnog sistema. Lako je utonuti u san i probuditi se iz njega u odreeno vreme dana ogladneti u vreme obroka ak se i dobovanje prstima po stolu ili regularna terevenka pijanca odvija po u nekom ritmu.

Verujem da ste razumeli ta sam eleo da kaem. Tajna u pobeivanju navike jeste poremetiti joj ritam. Ili jo bolje, zameniti je dobrom navikom i to u istom ritmu.

Imao sam pacijentkinju koja je svakog aprila imala napad guenja. Silovatelj ju je guio nekoliko godina pre toga i to ba u mesecu aprilu, pa sada njen autonomni nervni sistem40 ponavlja isto iskustvo iz godine u godinu. Izleenje je nastalo onog trenutka kad smo uspeli da razbijemo zaarani ciklus, zamenivi ga predivnim odgovorom autonomnog sistema.

Hajde da sada pogledamo par stvari pomou kojih u toku nekoliko sedmica moemo promeniti navike. Pre svega, delujte odluno. Recite nedvosmisleno NE, NEU ili pozitivno DA, JA U TO URADITI i dugmii o kojima smo u prethodnom poglavlju priali e se brzo formirati. Nervna struja putuje bre ako je okidajua dra jaa.41

Da li znate koliko je potrebno neuronu da sintetie proteinski molekul poput onih koji ine dugmie? Samo jedna sekunda. Kad dovoljno jak stimulus pobudi neuron, njegovo jedro alje signale u okolnu citoplazmu ka specifinim strukturama sa instrukcijama za izgradnju molekula proteina od odgovarajuih amino kiselina. I sve se to deava u samo jednoj sekundi.42

Naravno, potrebno je hiljade molekula da bi se formiralo dugme. Ali to je vea vaa odlunost, vie energije ulaete u svoje delovanje i bre nervni impuls putuje kroz nervni sistem sa ciljem da izgradi novu naviku ili zaustavi staru. (slika 6.1) Ne treba se uditi to je Solomon, inae najmudriji ovek koji je ikad iveo, izjavio sledee: Sve to ti doe pod ruku da ini, ini u svojoj sili.43

Dalje, zaustavi svoj impuls u pupoljku, tj. dok se jo formira, a ne kad je potpuno formiran. To moe postii samo ako ne dozvoli nitima misli da se zadravaju u tvome umu, sve dok tvoji nervni impulsi ne naprave celokupnu sliku i otputuju putem motornih neurona tvoga mozga i tela, da uvrste lou naviku.

Mnogi ljudi sagore mnogo nervne energije pokuavajui da se odupru neemu to ne ele da rade, samo zato to su dozvolili nitima loih misli da se zadre suvie dugo u njihovom umu. Oni se igraju sa njima sve dok ove ne izgrade dugmie na krajevima motornih puteva. Oni nisu ni svesni da na taj nain sami sebi pripremaju pad u budunosti u nekim trenutcima nepanje.

Najbolji nain za zaustavljanje impulsa u pupoljku jeste da odemo nazad u um i iskorenimo ove motive koji unitavaju karakter, zasadimo seme nove namene i uzgajamo tu novu naviku u razmiljanju.

17

Ovo znai, nastaniti je u naem umu peranentno, tako da umesto da kaemo: Tako bih voleo da mogu da uradim to, ali neu, mi istinoljubivo uzviknemo: Ja zaista ne elim to da uradim, zato i neu.. Ako ima problema sa istinoljubivim izgovaranjem ovoga, trai pomo od Boga. Moda ustanovi da je izveo trenutno udo milosti i podario ti tu svetu udnju. Nakon svega, Njegova milost je izvor sile koja je u stanju da nadvlada svaku nau nemo.

Nemoj praviti izuzetke! Filozofija samo ovaj put duboko uvruje naviku. Novoj navici je potrebno da je osnai, a ne staroj.

Probaj da se priseti starih vremena kad te je loa navika zamalo u potpunosti savladala i namerno nai zamenu za te navike. To je kombinovana strategija razbijanja ritma stare navike i njena zamena novom, dobrom.44

Uzgred budi reeno, velika je stvar staru naviku zameniti, njoj veoma razliitom novom. Na primer, umesto da besposliite, isplanirajte da odete na plivanje, da oplevite batu ili odradite dobar trening. Umesto kritikovanja, kompliment. Umesto durenja, smeak. Umesto prigovaranja, pesma. I planirajte ove borbene taktike unapred.

Praktikujte svoju novu naviku kao odgovor na emotivne izazove, kad god vam se za to ukae prilika. Nove navike izumiru bez vebanja. Takoe i emotivni izazovi na koje se ne odreaguje na vreme, ispare i ubrzo se vie i ne pojavljuju.

Ne zaboravite mo molitve u svojim naporima da savladate loe navike i formirate dobre. Ali budite sigurni da se molite sa sigurnou i u veri. Kad od Boga zatraite pobedu nad nekom loom navikom, ne zaboravite da zatraite i da vas blagoslovi darovima koji su u suprotnosti sa navikom koju ste reili da savladate. Nemojte se u molitvi zadrati samo na loim navikama.

Umesto da se u molitvi koncentriete na to kako nasilan temperament imate, jednostavno ga priznajte, ali onda traite od Boga da vas uini mirnima, spokojnima, ljubaznima, uljudnima, smislenima, strpljivima, spremnima da pomognete Dok se molite, zamislite emotivna iskustva povezana sa ovim reima. Traite od Boga ove darove i oekujte da ete ih iskusiti.

Ponekad bogu nije lako sa nama. Mi traimo od Njega da nam pomogne da se oslobodimo svog nasilnog temperamenta i onda se u molitvi skoncetriemo samo na gadosti takvog karaktera i tako nesvesno nae loe modane putanje opet hranimo impulsima. Suprotne navike tako ni ne dobiju impulse.

Skoncentriite se samo na svoje mane i pobedniki putevi nee ni postojati u vaem mozgu. Kad putevi promaenih navika funkcioniu, konica je na pobednikim stazama. A Bog ne moe da pomogne jer je noga sve vreme na konici. To je razlog zato nas Biblija ui da se molimo u veri bez sumnjanja i dvoumljenja.45 Molitva u veri, znai fokusirati se na pozitivna Boja obeanja, a ne jadikovanje nad slabou naeg tela. Dakle, kad se molite, molite se u veri za novu naviku koju elite da usvojite, a ne za staru koju elite da pobedite. Ako imate potekoa u moljenju u veri, poput oajnog oca koji je molio Hrista da isceli njegovog sina, molite Bog njegovim reima: Verujem Gospode, pomozi mome neverovanju! Bog e tada pomoi da skinete nogu sa konice.46

Pronai ete da je od velike pomoi provoenje vremena u ispunjavanju uma Boanskim osobinama. Razmiljajte o smislu ljubavi, milosti, dobrote, radosti, mira i umerenosti. Ovo su darovi Duha Svetoga i mogu biti vai ako ih samo zatraite. Odluite da ih primenite u svome ivotu.47 Prouavajte ivote Hrista i drugih Biblijskih linosti u trenuticima kad su pobeivali. Dok se molite zamislite da ste Boji saradnik u generisanju ovih plemenitih osobina. Bavite se njima. Va mozak e odailjati impulse do svih delov vaeg tela i pozitivne navike e se stvarati u skladu sa vaim mislima i namerama.

18

Psiholozi su pronali da se vetine bolje razvijaju, kad su prethodno izvedene u umu. Sportski psiholozi su pomogli olimpijskim ampionima da na taj nain pobede svoje nedostatke. Fizijatri su istim metodom pomogli svojim pacijentima da ponovo zadobiju kontrolu nad svojim paralizovanim rukama ili drugim delovima tela. Panini napadi, fobije i opsesevni poremeaji su takoe otklonjeni ovakvim radom. U svim

ovim sluajevima telo se sprema da odgovori na neto na ta se um ve pripravio. Putevi koji su se razvili u umu, stvaraju lako nameravane navike. Novi nirvni zavreci izrastaju i novi dugmii se stvaraju svakim novim ponavljanjem ovog procesa. Zato, isprobavajte u umu vae dobre namere.

Jo neto to se pokazalo veoma delotvorno u menjanju navika, jeste ostvarivanje i zadravanje ravnotee u ivotu. Izbegavajte istovetnosti, ali i ekstremnosti u ivotu. Podarite svome telu i umu uravnoteenu promenu. O ovome emo rei neto vie kad budemo razgovarali o osnovnim postulatima.

Napravite raspored. Pogledajte prolu nedelju. Kakva je bila? Je li bila uravnoteena? Posao, igra, obroci, vebanje, odmor, uenje, razmiljanje, oboavanje i nesebina sluba jesu li bili u ravnotei?

Uvedite ravnoteu u svoj dan; u svaki dan i bolje ete biti opremljeni da pobedite u fascinirajuem izazovu promene navika. Postoji obostrana veza izmeu naih navika u razmiljanju, oseanju i ponaanju i uzmeu mentalnog i emotivnog zdravlja.

U sledeem poglavlju emo ilustrovati ovaj dvosmerni odnos onako kako se on odraava na irokorasprostranjen problem depresije. Daemo vam specifine predloge za to kako da se izborite sa depresijom: kako da je izbegnete i kako da je se reite.

POGLAVLJE 7 Kako pokoriti depresiju Depresija moe nastati u svako doba, od kolevke pa do groba. ak i bebe stare

svega sedam do petnaest meseci, mogu biti depresivne. To se dogaa kad su razdvojene od majinske ljubavi, kad oseaju emotivno zanemarivanje ili zlostavljanje, ili pak kad je majka potitena i utuena.

Bebe postaju povuene i slabije aktivne nakon inicijalnog nastupa besa ili perioda plakanja, ne zahtevajui nita od svog okruenja i pokazujui pojaanje oseanja beznadenosti i tuge. Ponekad one povremeno plau, ali veinu vremena su nezainteresovane i ravnodune. Takoe pokazuju poremeaj u hranjenju, esto povraaju pojedeno i spavaju prekomerno.

Jedna beba je razvila depresiju jer je majka izbegavala da je nosi, plaei se da je ne ispusti. Zato je uzimala samo u jasnim fizikim potrebama. Nakon razgovora sa pedijatrom, opustila se i poela da vie grli svoje dete i da mu prua svu onu brigu i ljubav koju je beba tako oajniki elela. Ubrzo je beba poela da se smei i depresija je bila pobeena. Srdana i topla, brinost iz ljubavi je obnavljajua sila. Ona isceljuje svaki deo kako mozga tako i tela. Njen izvor je na Bog pun ljubavi.

Hajde da se sad malo bavimo depresijom kod odraslih. Samoubistvo, kao najtei ishod depresije, najvie se dogaa kod mukaraca koji su preli ezdesetu. Kod ena je uestalost dosta nia. Gubitak oseaja sopstvene vrednosti, u kombinaciji sa beznadenom perspektvom u budunosti, lako mogu deklanirati depresiju. Starije osobe esto ne mogu da prihvate svoju novu rolu rastue nesamostalnosti, opadanje fizike snage i pokretljivosti, gibitak drage osobe ili pak prividnu ili realnu finansijsku nesigurnost. Bliskost novog branog druga ili iskrena brinost i radosno staranje od strane sina ili erke ili moda mlaeg brata ili sestre, mnogima od ovih je pomoglo da izau iz depresije. Sdruge strane, iste ove mere su mnoge spasile od ulaska u istu.

19

ak ni poboni ljudi nisu izuzeti od depresije. Jov, jedna od najupeatljivijih linosti starog zaveta, vapio je na sledei nain: Zato si me izvadio iz utrobe? O da umrijeh! Da me ni oko ne vidje!...bijah miran i zatr meprosipa na zemlju u mojusaio sam kostrijet po koi svojoj i uvaljao sam u prah slavu svoju. Lice je

moje podbulo od plaa, na vjeama je mojim smrtni sjenako li govorim, nee odahnuti bol moj; Ako li prestanem, hoe li otii od mene?... duh je moj slomljen, dani su moji ugaenizato sakriva lice svoje i gleda na mene kao na neprijatelja?...i gde je sada moja nada?48

Nakon jednog predavanja o emotivnom zdravlju, neko je upitao: Da li bi starozavetni prorok Ilija proao i jedan od vaih psiholokih testova kao emotivno zdrava linost? Ostatak pitanja izdavao otkrivao je znake skepticizma sa dubokim predrasudama prema psihologiji i psiholozima.

Odgovorio sam: Ako bi ti uspeo da preivi tri godine gladi i da te za to vreme hrane gavrani i da pri tom stalno na umu ima da su napolju carevi ljudi koji trae tvoju glavu; ako bi mogao da licem u lice stane sa 450 Valovih proroka koji su edni tvoje krvi, a onda da nakon izvoenja izvanrednog uda kojim si opravdao Boga shvati da se careva ena zaklela da ti nee ostati glava na ramenima; ako si shvatio da je sav tvoj trud bio uzalud; i ako bi nakon svega ovoga iskusio kratkotrajnu depresiju, verovatno bi proao moje psiholoke testove za procenu emotivnog zdravlja sa viorenjem zastava i fanfarama! Da, ak je i Ilija bio depresivan. Ali, Bog je voleo Iliju i poslao je svog anela da ga ohrabri i podri u njegovoj depresiji.

ivot gubi svoj smisao. Bilo ko, ko je iskusio patnje depresije, zna kolko je to okrutna bolest. Osea se sasvim sam, a ini ti se da te niko ne razume. Ako neko i uspe da te ozari ozari nadom, ta nada brzo iezava. ini se da nema pomoi. Ostali simptomi su mnogobrojni i drugaiji kod razliitih osoba i u razliitim okolnostima. Nekima je teko da se koncentriu dok je drugima jutro najgori deo dana.

Sve iziskuje ekstremni napor. Osea se ispran i krajnje, krajnje umoran. Kao da ni jednu odluku ne moe doneti. Nema nikakva interesovanja za ono to se oko tebe zbiva, niti ti pada na pamet da se u bilo ta ukljui. Moe sa desiti i da se osea krivim, a da ne zna uzrok ili pak zna da ti je oprotena krivica ali to ne moe da oseti. Jednostavno osea da te je Bog zaboravio i moe ak biti uplaen i plakati mnogo ili jednstavno postati preosetljiv na sve uticaje. Moda osea i da polako skree suma.

Ponekad depresivci spavaju u gru i bude se veoma rano, mnogo pre nego li se osete odmornima. Neki imaju problema sa zaspivanjem. Odbijaju hranu. Imaju prolazne vrtoglavice i uznemiravajua preskakanja srca. Simptoma ja mnogo i mnogi od depresivnih pacijenata ih ne doivljavaju sve. Kao to smo rekli oni se razlikuju od oveka do oveka i od situacije do situacije.

ta uzrokuje ove simptome kod depresivnih ljudi? Obino postoji vie uzroka. Nivo eera moe biti prenizak, takoe i nivo hemoglobina ili tiroidnih hormona. Neki autori smatraju da je posredi poremeaj u metabolizmu amina. Problem uopte i ne mora biti fizike prirode.

Ponekad nemili dogaaj moe da pokrene itav lanac misli koje preuveliavaju nau greku i tad se oseamo potpuno nesposobnima i bezvrednima. Slom naih najviih moralnih principa, u trenutku slabosti moe deklanirati najdublju depresiju sa oseanjem duboke grie savesti i beznaajnosti. Uvideo sam da takve osobe esto imaju stalan oseaj munine praen povraanjem. Ponavljane finansijske potekoe, pritiskajua dugovanja, neuspeh u braku ili odgoju dece bilo koji od ovih faktora nastoji da iscrpi snagu nervnog sistema, to izaziva poremeaj hemijske ravnotee i vodi u oseanje depresije.

20

Kako da izbegnemo ini depresije? Niko nema sve odgovore i ponekad, kao poput nesrenog Jova i mi joj postanemo podanici. No, evo sada nekoliko veoma vanih predloga: Postarajte se da svoje obroke pojedete u pravo vreme, sa razmakom od bar pet asova i neka oni budu umereni. Regularnost u obrocima je vana u

odravanja nivoa eera u krvi i u obezbeivanju neophodnog odmora digestivnom sistemu.

Mnoga uznemirena i lako deprimirajua deca, potiu iz domova u kojima se izmeu ostalog nije vodilo rauna o malo pre reenom. Ona su razvila navike jedenja junk food -a (hrana bez hranljivih sastojaka pr.prev) u bilo koje doba dana i noi.

Poslastice od rafinisanog eera, ako se uopte upotrebljavaju (a ne bi trebale), treba uzimati veoma tedljivo. Ugljeni hidrati (eeri pr.prev) bi trebalo da potiu iz voa i integralnih itarica, kakve su penica, kukuruz, ovas i proso. Nizak nivo hemoglobina se moe spreiti konzumiranjem namirnica bogatih gvoem, vitaminom C i vitaminom B12. Najvie koncentracije gvoa, za ovo-lakto vegeterijance (one koji jedu jaja i mlene proizvode) se nalaze u suenom vou, tamno zelenom lisnatom povru, integralnim itaricama, jajima i siru. Jaja i sir naravno, treba upotrebljavati sporadino. Adekvatan unos vitamina B12 moe se obezbediti malim dnevnim unosima mleka, krem sira ili belog kravljeg sira. Vegani (vegeterijanci koji ne koriste nikakve namirnice ivotinjskog porekla) sebi mogu unos vitamina B12 obezbediti konzumiranjem sojinih proizvoda kao to su vege-burgeri i nemleni jogurti.

Da bi obezbedili telu dobru krv, obroci moraju biti pojedeni sporo jer hrana mora biti dobro savakana i fino natopljena sokovima pljuvanih lezda u kojima se nalazi pregrt vanih enzima. Delimino svarena hrana ostaje dugo u elucu i tamo moe da formira alkohol u procesu vrenja. Ovo se dogaa kad se prejedemo, pijemo puno tenosti za vreme obroka ili kombinujemo hranljive materije koje bi trebalo jesti u razdvojenim obrocima. Mnogi prepisani ali takoe i lekovi koji se kupuju bez recepta, ukljuujui tu i sirupe na bazi alkohola, imaju znaajan uinak u nastanku depresije. Depresijama koje su izazvane stimulansima emo se baviti neto kasnije. Nizak nivo tiroidnih hormona moe biti korigovan od strane vaeg lekara opte prakse. Eto toliko o mogunostima izbegavanja depresije.

Nauite se da mislite pozitivno Kad bi svaki lan porodice praktikovao pozitivistiki stav u ivotu (vidi antrefile

na kraju poglavlja), svi bismo veoma napredno izgraivali oseaj sopstvene vrednosti i oseanja vezana za depresiju bi bila svedena na minimum, a kod nekih ljudi se nikad ne bi ni ispoljila. Kod ovih prvih, ak iako su se pojavila, vrlo brzo bi nestala.

U svojim tinejderskim godinama upamivao sam sledee stiove iz Biblije i oni su polako postajali vodei principi mog ivot: Sve mogu u Isusu Hristu koji mi mo daje.49

Sve to ti doe pod ruku da ini, ini po svojoj moi.50Svaku radost imajte, brao moja, kad padate u razline napasti, znajui da

kuanje vae vjere gradi trpljenje; A trpljenje neka djelo dovruje, da budete savreni i cijeli bez ikakve mane.51

A Bogu hvala koji nam dade pobjedu kroz Gospoda naega Isusa Hrista.52Ohrabrujte lanove svoje porodice da pronalaze mone Biblijske citate poput ovih,

pamtite ih i delite tokom porodinih bogosluenja. Time ete na najbolji nain izgraivati emocionalno blagostanje svoje porodice. Ovi predlozi e ojaati vae emotivne veze.

Promena okruenja ili aktivnosti

21

Ali ta da inimo kad nas depresivna oseanja i misli ipak pogode? Istog trenutka kad osetite da se ovo dogaa, reagujte odluno na njih. Ako je to mogue pomerite se sa mesta gde se nalazite i setite se neega to moete da uradite svojim rukama. Promena okruenja e vam pomoi da promenite i svoje misli. Ciljano prenesite svoje misli neto drugo; ribanje, okopavanje ili saenje. Popijte au vode. Izaite na sve

vazduh i udahnite duboko. Energino istrljajte lice i zadnji deo vrata hladnom vodom. Tuiranje zaponite toplom, a zavrite hladnom vodom.

Svaka od ovih mehanikih metoda ima za cilj da preusmeri krv u va nervni sistem i obezbedi dovoljno krvi voljnom delu mozga da se odupre depresivnim mislima i da pone da misli na pozitivna, radosna i nagraujua iskustva iz vaeg ivota.

Dok inite ove stvari mislite o novim, okrepljujuim temama. Misli su esto povezane sa naim okruenjem i aktivnostima. Mesta na kojima ste imali nadahnjujue, pobedonosne misli, teie da ih ponovo izmame.

Dr. Vilder Penfild mi je jednom prilikom rekao da su modani centri koji okidaju misli i oseanja jedni do drugih, pa se esto deava da kad se jedni pobude i drugi su spremni kao zapete puke. U svetlu ovoga, jasno je zato jedna obeshrabrujua misao lako povlai drugu i za njom jo jednu i tako sve dok sve misli nae ne postanu samo obeshrabrujue.

Dakle, kad se ovo dogodi, beite stog mesta gde se roje loe misli na neko drugo za koje vas veu prijatna oseanja. Promenite neto u svome ivotu i budite odluni da promenite tok svojih misli. Zaista iziskuje napora i reenosti da promenimo nae misli i oseanja ali ovi mehaniki pokreti e biti trik od velike pomoi.

Depresija izazvana krivicom. Ako je misao koja je deklanirala depresiju proizvela oseanje krivice i bezvrednosti, pratite Biblijske korake da biste otklonili ova oseanja. Ako ste u grehu koji vam je poznat, priznajte ga Bogu. Izvinite se ako ste nekome neto naao uinili; i donesite krajnju odluku da ma koliko vas to kotalo, da ete upotrebiti svu svoju snagu i mo i bogom danu ivotnu silu da se sa tim grehom jednom za svagda razraunate. U potpunosti se pokorite i predajte Bogu na slubu, onako kako je to opisano u Bibliji.

Ako su vaa oseanja depresije udruena sa oseanjem promaenosti i bezvrednosti, pozabavite se u mislima nekim od svojih ivotnih uspeha i dostignua. Ustvari u trenucima obeshrabrenja, bavljenje ovim stvarima iz sopstvenog ivota, veoma je dobar izbor. Upamtite, vi ste stvoreni da uspete. I kao to dete iznova ustaje posle pada i tako ui da hoda, tako je i vama uspeh zagarantovan samo ako ustajete i poinjete iznova. Roditelji bi trebali da naue da se deca ue uspehu i putem malih stvari. Ona se moraju nauiti da uivaju u uspehu. Uite ih kako da rade stvari koje e im pruiti oseaj uspenosti i line vrednosti. Minimizirajte njihove poraze i veliajte njihove uspehe.

Ako se depresija razvila zato to ste bili odbaeni od strane neke za vas znaajne linosti, bacite se na posao da pruite ruku nevoljnome i potrebitome. inite dobro kako deci tako i odraslima. Oni e ceniti vau pomo i oseaete radost to ste je mogli pruiti.

Depresivna oseanja se uvek mogu prepoznati po negativnim mislima o samom sebi, o okolnostima u kojima se trenutno nalazite i o budunosti. I ba zbog toga to su ove negativne misli esto preuveliane i to se tiu najdubljih emocija, one tee da vas ubace u zaarani krug nervnog sistema, ustanovljavajui se kao navika ili normalan nain reagovanja.

Ako depresivne emocije narastu do takvih razmera da se vie sa njima ne moete da izaete na kraj, potraite dobru profesionalnu pomo. to pre to uradite, lake e terapeutu biti da vam pomogne u razbijanju neeljenog misaonog obrasca.

Antrefile: Kako razmiljati pozitivno

22

KAKO DA izbegnemo misli koje nas ine depresivnima?

Prvo, razvijte naviku da mislite o dobrim stvarima interesantnim stvarima: linom uspehu, dostignuima, mogunostima slube drugima, ljudima u potrebi ije ivote moete da prosvetlite.

Drugo, razvijte naviku da na svaki problem i potekou gledate kao na jednu od prepreka ka cilju. Nikad neu zaboraviti crte koji sam video kao mladi. Deak je drao testeru u ruci i sa oajanjem je gledao rez koji je napravio na dasci. Oigledno je da je isekao pogrenu stranu daske, ali naslov crtea nikad neu zaboraviti. Stoji ovako: ak i pogreka svedoi o tome da ste pokuali. Sagledavajte svaku pogreku kao neto od ega moete mnogo da nauite.

Tree, razmiljajte o tome da uvrujete miie svoga karaktera, dok se hrvete sa neugodnim ciljevima i tekim poslovima. I onda usvojite sledeu misao kao svoj moto: Uvek u biti iste savesti.

etvrto, nauite da se smeite unutranjem oveku i vebajte da mislite lepe misli o ljudima sa kojima se sreete.

Peto, zapamtite kljuna Biblijska obeanja, koja e vas nositi kroz period obeshrabrenja i utuenosti.

Lek za slomljeni mozak

Principi i postulati

POGLAVLJE 8 Unapreivanje psiholokog rasta Postulat 1. Prepisani lekovi mogu se odraziti na psiloloki

rast. Moj telefon je zazvonio. Sdruge strane je bio zabrinut suprug: Doktore, ivci

moje supruge su u sve gorem stanju. Hiljade dolara sam potroio na psihijatre, ne bi li joj olakali muke, a njoj je sve gore i gore. Nije mi ostalo mnogo novca, ali volim svoju suprugu i ne elim da je odvedem u dravnu bolnicu. Ne znam ta da radim. Stalno plae ili se veoma uznemiri na ono to meni izgleda ak beznaajno. Stalno se nipodatava. Upada u strane depresije.

Dogovorili smo sastanak sciljem da utvrdimo injenice. Prethodni izvetaju otkrili su da postoji duga istorija napada kakve je suprug opisao. U izvetajima je stajalo da je leenje pokuavano mnogim lekovima kojima se elelo odstraniti pacijentkinjine simptome anksiozne i depresivne reakcije.

Naalost, kako to veoma esto biva, iako je na poetku pacijent veoma povoljno reagovao na terapiju, vremenom bi se njen psiholoki sistem adaptirao na terapiju i ubrzo bi trankilizatori (lekovi primenjeni sa ciljem smirenja pr.prev) poeli da deluju kao stimulansi, a antidepresivi kao depresanti.

Setio sam se svog profesora iz psiho-farmakologije, kako nam pokazuje slajdove medicinskih kartona pacijenata u kojima je na grafiki nain prikazano stimulantno dejstvo trankilizatora i antidepresiva, kod prolongirane upotrebe.

23

Dok su ovi lekovi veoma korisni u uklanjanju onesposobljavajuih simptoma, mnogi od njih imaju i tetne neeljene efekte. Neki od ovih neeljenih efekata pretnja su za ivot onoga koji ih upotrebljava, oslabljuju ili unitavaju telesno i modano tkivo i poremeuju delikatnu hemijsku i elektrinu ravnoteu naih fizikih i mentalnih procesa. Pored toga, brojna istraivanja su pokazala da ako se uz njih ne

koristi i adekvatna psihoterapija i savetovanje, isceljenje i obnovljenje linosti e se retko desiti. Nije li to moda zato to neko mora da se naui da ispravno razmilja da bi mogao iskusiti blagodat isceljenja? Na sledeim stranicama emo obezbediti obilje dokaza koji govore u prilog ove teze.

U sluaju koji sam opisao, tragao sam za uzrokom ili uzrocima problema ove ene. Da li je posedovala fizioloke i psioloke odbrambene mehanizme? Ako jeste, je li ih koristila ispravno? Ako ih nije ni imala, moemo li joj pomoi da ih stekne? Da li bi promena njenih navika mogla da utie na sticanje ovih mehanizama? A ta ako je ona svoje psiholoke i fizioloke navike prerano sprila, preopteretivi ih? Je li bilo perioda u njenom ivotu u kojim se oseala puna vere, nade i ljubavi? Trebalo je pronai odgovor na svako od ovih pitanja!

Studije su jasno pokazale da telo i mozak konstantno ostvaruju uticaj jedno na drugo. Zajedno, i telo i mozak su zavisni od dobre ishrane, adekvatnog fizikog vebanja i perioda odmaranja.

Pozitivno razmiljanje ima podjednako isceljuju efekat kako na telo tako i na mozak. Duhovna gimnastika u vidu molitve, bogosluenja, vere, nade i nesebine ljubavi, ima od strane nekoliko nezavisnih studija i nekolicine Biblijskih pisaca potvren isceljujui efekat na telo i um.53

Da li je trebala da naui da opaa svet na nov nain? esto kliniki psiholozi koriste neto to zovu kognitivno ukalupljivanje, da poue pacijente da svoju situaciju sagledavaju iz drugaije, pre svega pozitivne perspektive. Mnogo pre Frojda, Brojera i Helmholca, Biblija je izjavila da naa opaanja oblikuju i ukalupljuju kako nas tako i nae ponaanje!: Mi pak svi koji otkrivenijem licem gledamo slavu Gospodnju, preobraavamo se u to isto oblije iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.54

Kako misli takav i jesi55Da li je ona moda trebala da naui da drugaije reguje na svet oko sebe? Opet,

koliko nas je iskusilo mo bilo samo-destrukcije ili samo-isceljenja, putem naih izbora u reima i delima.

Jer e se svojim reima opravdati i svojim e se reima osuditi.56Kontekst ovih dveju Isusovih izjava otkriva dve veoma bitne injenice podranje i

skorijim rezultatima eksperimentalnih studija: (1) Nae rei odraavaju i otkrivaju nae duboko pohranjene misli i oseanja. Zigmund Frojd (Sigmund Freud) je dokazao da je ovo istina ak i za omake u govoru. (2) Nae rei ine pozitivnu povratnu spregu sa centrima u naem mozgu i telu, a onda oni pojaavaju i intenziviraju naa duboka oseanja i misli.57 Tako se nae odluke kao i karakterne crte uvruju na bolje ili na gore.

eleo sam da iscelim ovu pacijentkinju, a ne samo da se pobrinem za njen simptom. Priu o njoj emo nastaviti neto kasnije.

Kako smo to ranije naznaili, sa sto milijardi nervnih elija, trilionima meuspojeva i nedokuivim potencijalom za razvoj jo triliona meuspojeva, ne moemo a da ne zakljuimo da je mozak dizajniran da raste. Ova mogunost je limitirana samo sadanjim stanjem smrtnosti ali i stilom ivota koji vodimo.

Prisetite se samo da svake godine umire vie od osamnaest miliona modanih elija, kako zbog zloupotrebe tako i zbog neupotrebe. Zbog toga to je gubitak manji u dubljim partijama mozga, mi zakljuujemo da je neupotreba ovih elija ustvari i glavni razlog njihovog gubitka. Dublje modane strukture koristimo skoro sve vreme naih ivota. Od ovog treba izuzeti paralizovane.

24

Da bi psiholoko zdravlje cvetalo, konstruktivni metabolizam,58 poznatiji kao anabolizam, mora prevazilaziti destruktivni metabolizam katabolizam. Bioloka

distribucija i aktivnost, kao i hemijska distribucija i aktivnost moraju zajedno doprinsiti konstruktivnom metabolizmu.

Stil naeg ivota odreuje da li e ovaj metabolizam biti konstruktivan ili destruktivan. Besmisleno je glupo braniti nae, po zdravlje tetno ponaanje, reima: Od neeg mora da se umre. Ovakva filozofija direktno nas spreava u tome da svoj ivot proivimo to kvalitetnije.

Jednog dana u Avondejl koledu, dok sam iao na predavanje, priao mi je mladi u kasnim tinejderskim godinama i upitao me: Dr., jeste li vi Dr. almers koji je napisao lanak o mozgu u Insajt (Insight) magazinu pod naslovom Programiranje vae banke podataka? Nakon to sam odgovorio potvrdno, on je dodao: Taj lanak mi je promenio ivot. Bio sam narkoman.

Nastavili smo zajedno prema amfiteatru i on je nastavio: Moja majka je ostavila Insajt na stolu i jasno se videla slika mozga sa naslovom lanka. Kad sam proitao lanak, pomislio sam, ovee, moj mozak postaje takav. Ima odmah da prestanem da se drogiram. I prestao sam. Doneo sam okluku da poem na koled i napravim neto do sebe. Zato sam ovde danas.

Mi danas znamo da putem fokusiranog miljenja i odgovarajueg delovanja, u mozgu moe nastati novi rast. Uprkos starenju, pronaeno je da mozak moe stvarati nove veze i mree i tako obezbediti mogunost novog uenja. Izgubljene mogunosti kao posledica modanog oteenja, ponovo su uspostavljene dobro usmerenim psiolokim i fizikim vebama. Psiholoki i fiziki oteen mozak, moe iskusiti istinsko isceljenje.

Ophodite se zdravo prema svom mozgu i njegove elije e nabujati, a meusobne veze e se umnoiti. Vi ete tada iskusiti poveanje produktivnosti i zdravlje u izobilju. Sdruge strane, ako svoje modane neurone ostavite neaktivnima ili ih zloupotrebite, moe se desiti da ete ostati kako bez njih tako i bez njihovih veza koje ivot znae.

Psiholoko zdravlje implicira rast, a ne samo preivljavanje ili zaleenje, usled privremenog uklanjanja simptoma psiholokog poremeaja.

esto mi moramo da pribegnemo vanrednim procedurama da bi odereagovali na neposredni problem. Moda e nam zatrebati pomo klinikog lekara ili psihijatra zbog prepisivanja lekova u cilju privremenog uklanjanja onesposobljavajuih simptoma. Skoro je nemogue da iskontroliete svoje misli, da naterate sebe da doivite pozitivne emocije ili da se podvrgnete neophodnim vebama za produkovanje zdravlja, ako ste u maninoj ili depresivnoj epizodi ili kad ste preplavljeni oseanjem unutranje napetosti, dodatno optereene recimo oseanjem krivice, ili pak kad ste opsednuti neeljenim mislima i tako dalje.

Bilo kako bilo, vano je sauvati na pameti to da premda je ponekad neophodno da posegnemo za ovim sredstvima, ona mogu iziskivati kasnije dodatni napor tela kako bi obezbedilo sebi preivljenje. Telo se esto privikne na lekove, ali to privikavanje zna ne-retko da bude samo privremeno. Prepisani lek moe da oteti hemijsku ravnoteu i da postane znaajna pretnja vitalnim procesima u mozgu, kako hemijskim tako i psihikim.

Medicina daje sve od sebe, ali biohemija i dalje traga za boljim odgovorima. Zato je dobro, kad god je to mogue, izbegavati lekove koji samo ublaavaju simptome.

25

Ja aplaudiram svim onim neuro-istraivaima, koji nastavljaju sa svojim istraivanjima u cilju zamene lekova sa tetnim efektima, onima koji ih izazivaju u manjem broju. Aplaudiram takoe i onima koji dokumentuju mone isceljujue efekte odgovarajue usmerenog miljenja i fizike stimulacije.

Ne smemo smetnuti suma injenicu da postoji jo mnogo toga to treba da se naui o delikatnoj i savreno uravnoteenoj neuro-hemijskoj aktivnosti u zdravom mozgu. Lekari su dobro upoznati sa neeljenim dejstvima lekova koje prepisuju. U stvari pored glavnog dejstva, neeljeno je esto jedan od arina prema kojem se izbor leka i vri.

Na primer, ako je potrebno prepisati antidepresiv pacijentu koji se ali da je depresivan ali se uz to ali i da ne moe da spava, lekar e mu prepisati lek kome nesanica nije neeljeno dejstvo. Takav lek pored antidepresivnog ima i hipnotiko (uspavljujue pr.prev) dejstvo. Jasno je da na ovaj naina lekar pokriva dva simptoma, ali ne i depresiju. Depresija ostvaruje svoje dejstvo na ceo sistem. Leenje izdvojenih simptoma na koje lek deluje u smislu privremenog izleenja, maskira druge simptome koji nastavljaju da perzistiraju. Isceljujui proces je ovim onemoguen i neuro-hemijski sistem pati od pogoravajueg neuravnoteenja koje u pitanje dovodi njegov opstanak. Mudro je oprezno ii kroz prouavanja dejstva lekova da se ne bi dolo do uznemirenja procesa isceljenja u meri u kojoj bi on postao potpuno nedelotvoran.

Mozak ima svoju sopstvenu farmaceutsku laboratoriju. Osim u genetskim anomalijama, ako mi preuzmemo brigu o njemu u smislu da ga odravamo zdravim, na mozak e isporuiti pravi lek na pravu adresu kad god je to neophodno. Ova dinamika doprinosi psiholokom zdravlju i kvalitetnom rastu.

Princip: Bilo koja psiholoka mera ili tehnika koja e doprineti kvalitetnom psiholokom zdravlju, doprinee i kvalitetnom rastu.

Mnogi lekari su pokuali da nagovore svoje pacijente da se se odlue za program uenja zdravog stila ivota. Pacijenti koji su se disciplinovali i saraivali sa programom, napredovali su zapanjujue. No neki su se ipak odluili za brzo-potezno reenje pilulom. Napustili su program i svoje lekare zamenili onima koji su im obezbedili ovo instant reenje. Na nesreu, veoma esto, lek koji je otklanjao simptome koji su najvie uznemiravli, svojim neeljenim efektima su radili protiv zdravog funkcionisanja mozga i tela.

Tradicionalno, kako za medicinu tako i za psihoanalizu, zdravlje je jednostavno odsustvo bolesti, defekta ili poremeaja. Na sadanjem nivou napretka medicinskog leenja emocionalnih poremeaja, u najveem broju sluajeva ak i psihijatri59 se moraju odluiti za menjanje toka bolesti, jer leka nema. U klasinom, a i u Biblijskom jevrejskom jeziku, pojam zdravlja je podudaran sa pojmovima obnovljenja, celokupnosti, dubinskog izleenja. Kad su Biblijski pisci koristili termin medicina, pod njim nisu podrazumevali leenje simptoma, ve potpuno obnovljenje, dubinsko isceljenje, dokvoenje u savreno stanje. U ovoj knjizi mi emo termin zdravlje koristiti sa Biblijskim jevrejskim znaenjem.

Principi leenja izneseni napred u ovoj knjizi, ako ih italac primeni, mogu mu pruiti putovanje ka istinskoj celovitosti60 i potpunom obnovljenju.61 U naem smrtnom stanju moda neemo iskusiti potpuno izleenje, ali svakako emo se usmeriti ka njemu. Idemo na putovanje prema potpunom zdravlju. Za neke sluajeve koji zahtevaju tretman simptoma, mi emo traiti trenutno olakanje kako bi se to jasnije mogli usmeriti na delovanje koje e doprineti obnovljenju i uspostavljanju celovitog zdravlja. Na cilj je obnovljenje i psiholoka celovitost.

Delovanja koja vode ka obnovljenju i celovitosti, ne samo da podstiu raanje, ve deluju i na rast i umnoavanje psiholokih potencijala. Meusobno oni se razvijaju i umnoavaju stvarajui zdravu ravnoteu.

26

Ako se ove mogunosti i sposobnosti koriste prema Bojem planu, konani ishod mora biti zdravstveno blagostanje. U prethodnim poglavljima u kojima smo govorili o formiranju navika, na jedan bazian i ogranien nain smo pokazali da one

unapreuju zdrav psiholoki rast i razvoj. Takoe smo uvideli kako sam proces izgraivanja ovih pozitivnih sposobnosti, inhibira ili gasi procese i unutranja iskustva koja razaraju. Modana struktura zvana interneuronski sistem62, omoguuje ovu dvostruku aktivnost. Kako smo divno sazdani?63

Vera, nada i ljubav doprinose neuro-hemijskoj ravnotei i zdravlju uma. Vera, nada i ljubav su primeri potencijala razvoja i rasta. Oni su takoe i

fundamentalni principi psiholokog zdravlja. Studije koje su objavili Dejni Ahterberg (Jeanne Achterberg) i G. Frenk Lavlis (G. Frank Lawlis)64, Joan Borisenko65 i drugi, pokazuju da je negativno razmiljanje primer iskustva koje deluje razarajue. Pogreno upuena mrnja, zavist, pohlepa, generalna borbenost su jo neka iz iste grupe.66,67

Kad se sdruge strane ljudi vebaju u veri, njihov imuni sistem se postaje jai i spremniji je za unitavanje napadaa iz spoljanje sredine. U isto vreme, vera koja tee neuro-hemijskim putevima, spreava protok sumnji koja bi mogla oslabiti i iznuriti.

Kad su ljudi ispunjeni nadom, putevi nade u mozgu e aktivirati obrasce pozitivnog i razveseljevajueg emotivnog doivljaja i produktivne delatnosti. U isto vreme ovi putevi e inhibirati protok impulsa putevima suprotnih oseanja.

Istinska vera nije nerazumna. Stalno iznova Isus je isceljivao ljude kako bi poverovali da ima mo i da im oprosti grehe, drugim reima da ih oisti od greha.68 Vera je naa ubeenost u postojanje realnosti koju ne vidimo69, a ovo ubeenje mora biti zasnovano na spoznanju Boga kroz njegovu Re.70 Kao sredstvo za razvijanje trajne vere koja ima mo da menja, iskreno i marljivo prouavanje Biblije je bez premca.

Priroda i mo ljubavi U ljubavi nema straha, nego savrena ljubav izgoni strah napolje; jer strah ima

muku. A ko se boji nije savren u ljubavi.71Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne velia, ne nadima

se, Ne ini ta ne valja, ne trai svoje, ne srdi se, ne misli o zlu, Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.72

Ranije u ovom poglavlju smo pomenuli da se u zdravom mozgu lue modane hemikalije u odgovarajuoj koliini i na odgovarajuem mestu. Evo jednog primera: modano hemijsko jedinjenje oksitocini se lui u najveoj meri u frontalnim renjevima i tamo se ujedno nalazi i najvei broj njegovih receptora. Ovo jedinjenje je povezano sa oseanjem prave ljubavi i vernosti. Kad aktiviramo i ojaamo ove puteve prave ljubavi u frontalnom renju, cela druina destruktivnih emocija je sklonjena sputa razarajua mrnja, zavist, strah, pohlepa, seksualni promiskuitet, brana nevernost, zlostavljanje suprunika ili deteta, - su samo neke od njih. Ovo su rezultati neurolokih i psiholokih studija. Ja lino te podatke vidim kao Boiji rukopis u ljudskoj prirodi, koji samo potvruje otkrivenja ranije zapisana u Bibliji.

Princip: Vera, nada i ljubav su neophodne za kvalitetno psiholoko isceljenje. Mi miramo da obezbedimo pozitivan psiholoki rast i razvoj. Nae psihiko

zdavlje zavisi od toga. POSTULAT 2. Mozak je pripremljen za popravke i ponovni rast

27

Mozak poseduje sposobnost prilagoavanja i promene. Mi nismo trajno definisani svojim precima i roenjem. Mi nismo sluajne doivotne rtve naeg naslea. Mi takoe nismo ni rtve loeg poetka u ivotu. Naa sudbina nije nuno predodreena

rukama onih koji su nas oblikovali u prvih nekoliko godina naeg ivota. Mi ne moramo da budemo trajne rtve naih loih izbora i postupaka.

ak i kad veliki deo mozga nedostaje usled uroenih anomalija, povreda ili bolesti, mozak prepoznaje ovaj nedostatak i spreman je da razvije izgubljene kapacitete u oblastima koje nedostaju. Na primer, normalan mozak sadri dve primarne govorne zone u levoj hemisferi.

Jedna od njih se zove Brokino govorno podruje, nazvano tako po nauniku koji ga je lokalizovao. Nalazi se u frontalnom renju leve hemisfere. Druga govorna zona se zove Vernikeova (Wernicke) zona i lokalizovana je pozadi u temporalnom renju i to u istoj hemisferi.

Brokino govorno polje je zadueno za informacije o gramatikim detaljima i za pravilan red rei kako bi govor bio tean. Oteenje ove zone vodi u poremeaje tenog govora. Potekoe postoje pri upotrebi predloga, priloga i veznika. Vernikeovo polje procesira znaenje zvukova. Ova zona pridaje znaenje i razumevanje reima koje ujemo.

Ako je oteena Brokina govorna zona, osoba ne moe da govori. Ako je kod nje Vernikeova zona ouvana, moe razumeti govor, ali ne moe da izrazi ono to je razumela. (slika 8.1) Sdruge strane, ako je Brokina zona zdrava, a Vernikeova oteena, osoba moe neprestano brbljati, ali bez ikakvog smisla. Govor tih osoba je kao salata od rei teno izraavanje beznaajnog argona.

Odgovarajui trening metodama koje se ne razlikuju u mnogome od onih kod pouavanja male dece da se izraavaju, moe rezultirati u obnavljanju izgubljene sposobnosti. Ovaj trening ili obnavlja funkcionisanje Vernikeove zone ili razvija novu mreu elija sa ciljem da obave posao oteene zone. Ova osobina mozga zove se plastinost. Kao to ve rekosmo, mozak je osposobljen za popravke i ponovni rast.

Modana plastinost ili kapacitet za kompenzovanje i ponovno izrastanje novih veza, omoguuje nadu rtvama modanih bolesti. Gubitak sposobnosti, gibitak emotivne kontrole, gubitak pamenja, konfuzno miljenje ne moraju da oblikuju vau sudbinu. Modana plastinost nudi obeanje o isceljenju.

Tako esto, ljudi se oseaju posramljeno, nelagodno ili krivima zbog svog nedostatka. Njihovo traganje za uzrocima esto zavri okrivljavanjem naslea, ili naina na koji su odgajani, ili svojeg nesmotrenog stila ivljenja. Neki se preputaju mranoj budunosti. Drugi pomiljaju na samoubistvo. Mnogi iskaljuju svoju ljutnju na svetu za kojeg smatraju odgovornim. I na sreu, ima i onih koji su agresivni, koji preduzimaju odreenje korake i trae reenja za svoje hendikepe.

Evo jednog saveta. Nemojte prerano donositi zakljuke o uzroku bilo kojeg umnog poremeaja. Skoro nikad nije u pitanju samo jedan uzrok. Kao po pravilu njih je uvek vie i meusobno su tako povezani da su zbunili i najbolje umove. Veina uzroka je najverovatnije izvan domaaja nae neposredne kontrole. Mi